УТИЦАЈ ПРИРОДНИХ И АНТРОПОГЕНИХ ФАКТОРА НА

АРХЕОЛОШКA НАЛАЗИШТА У ОКОЛИНИ ВАЉЕВА

IMPACT OF NATURAL AND ANTHROPOGENETIC FACTORS

ON THE ARCHAEOLOGICAL SITES IN THE VICINITY OF
VALJEVO
Аутор:
АНАСТАСИЈА ПАВЛОВИЋ
1. разред, Ваљевска гимназија, Ваљево, Регионални центар за таленте Лозница

Ментор:
МИЛКА МАЈСТОРОВИЋ
професор географије, Ваљевска гимназија, Ваљево

РЕЗИМЕ: У раду ћу се бавити утицајима природних фактора, као и људских активности

на стање очуваности археолошких налазишта у околини Ваљева. Изабрани примери
налазишта из различитих праисторијских и историјских епоха, који су археолошки
истраживани, конзервирани или је у току њихово откривање, пружају добре примере за
праћење утицаја како природних фактора, тако и људских активности на стање њихове
очуваности. Археолошки методи истраживања спадају у деструктивне активности и
једном откривена археолошка структура (грађевине, бедеми, зидови, подови и друго),
постаје изложена атмосферским приликама, деловању природних фактора и људском
деловању или интервенцији. Конзервација археолошких и архитектонских остатака
подразумева превентивну или сталну заштиту, од које у великој мери зависи степен
очуваности споменика. У раду ћу се бавити факторима који утичу на степен њихове
очуваности и деградације.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: археолошка налазишта, клима, ерозија, вегетација, људски фактори,

земљорадња, Ваљево.

ABSTRACT: In this paper, I will deal with the impact of natural factors, as well as human
activities on the state of preservation of archaeological sites in the area of Valjevo. Selected
exampes of sites from different prehistoric and historic epochs, which have been
archaeologically researched, preserved or are being discovered, provide good examples for
monitoring the impact of both natural factors and human activities on the state of their
preservation. Archaeological research methods belong to destructive activities and once an
archeological structure (buildings, ramparts, walls, floors, etc.) is discovered, it becomes exposed
to atmospheric conditions, action of natural factors and human action or intervention.
Conservation of archaeological and architectural remains implies preventive or permanent
protection, on which the degree of preservation of the monument largely depends. In this paper, I
will deal with the factors that affect the degree of their preservation and degradation.

1
KEYWORDS: archaeological sites, climate, erosion, vegetation, human factors, agriculture,
Valjevo.

УВОД

На основу Закона о културним добрима Републике Србије („Службени гласник

РС“, бр. 71/94, 52/2011 - др. закони, 99/2011 - др. закон и 6/2020 – др. закон), чланом 21. је
дефинисано археолошко налазиште као „део земљишта или површине под водом који
садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза,
као и покретне налазе из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и
историјског значаја“.
Проучавање археолошких налазишта заједно са њиховом околином представља
један од новијих праваца у развоју археологије и обухвата интердисциплинарни приступ.
Посматрањем односа археолошког налазишта и његове тадашње, као и данашње околине,
може се боље разумети комплексност односа човека и природе, њихова интеракција и
међусобна зависност. Циљ овог рада је утврђивање степена интеракције човека и природе
на археолошко налазиште из данашње перспективе, када је налазиште у процесу
истраживања, конзервације и презентације. Међутим, да би се разумео један археолошки
пејзаж, неопходно је осврнути се и на древне народе који су обликовали тај пејзаж,
адаптирали му се или га на одређени начин реметили и оштећивали. У том смислу,
резултати археолошких интердисциплинарних истраживања су од великог значаја за
тумачење ових феномена и процеса. Они помажу првенствено да се разуме улога пејзажа
у прошлости, како се користио (како се вршило насељавање, како су се користили
природни ресурси, миграције људи и друго) (Радишић 2021, 4). Различити животни
стилови и навике оставили су трага у оквиру једног пејзажа, а човек је мењајући своју
околину стварао и дисбаланс у екосистемима што је понекад доводило до потешкоћа са
којима је морао да се суочава (неприпремљеност на климатске услове, глад, болести и
друго).
Савремено доба, које поједини истраживачи називају антропоцен – због утицаја
човека на еколошке и климатске промене и на трансформацију Земље, карактерише
коришћење великих загађивача наше планете, као што су пластика, електронски уређаји,
нафта и други фосилни енергенти који чине да свет и економија функционишу (Радишић
2021, 3). Масовно сечење шума и уништавање водотокова, загађење ваздуха угрожавају не
само опстанак људи, већ свих живих бића, али имају ефекта и на очување културне
баштине.
На територији Ваљева до данас је евидентирано веше стотина археолошких
налазишта. Археолошки је истражен само мањи број, а јавности су готово непознати и
недоступни. У последњим деценијама археолошка налазишта која се у највећој мери
истражују и конзервирају су два пројекта Завода за заштиту споменика културе Ваљево,
који предствљају одличне примере за посматрање интеракције човека и природе на
археолошким налазиштима.
Изабрани примери налазишта, Анине у Ћелијама и Бранговић у кањону реке
Градац, представљају два типа археолошких налазишта, код којих постоје различити
утицаји природе и човека на стање и ниво очуваности и презентације. Налазиште на

2
локалитету Анине је равничарско, у близини путне инфраструктуре, лако доступно за
истраживања, презентацију и посете, док налазиште у Бранговићу је смештено ван
главних путних праваца, има отежан приступ археолошким структурама, а додатно и
природни фактори утичу на његову угроженост.
Проблемима утицаја различитих људских и природних фактора на стање
археолошких налазишта на територији Ваљева до сада није посвећивана посебна пажња.
Након археолошких истраживања објављивани су резултати годишњих кампањи, као и
две мање публикације, међутим, о стању налазишта и конзерваторским процесима не
постоје објављени подаци.
Археолошко налазиште Анине (Ханине), село Ћелије, општина Лајковац, смештено
је на око 1 km јужно од ућша реке Љиг у Колубару, на прелазу колубарске равнице у
шумадијско побрђе. Анине се пружају на осунчаним речним терасама, заштићене од
плављења оближњих река, на надморској висини око 120 m. У близини локалитета налазе
се газови Бела Стена на реци Љиг и Бели Брод на реци Колубари, који су омогућавали
лакши прелазак преко ових река, те су Анинама омогућавале добру повезаност са
различитим деловима региона. Део налазишта је обрастао шумом и шибљем, део се налази
под ораницама и он је девастиран, међутим, најважнији део локалитета, где се налазила
касноантичка вила са станом власника имања (villa rustica) и објектима из III-IV века наше
ере, био ван површина које су обрађиване, што је допринело да се архитектонски остаци
очувају у значајној мери. Друга значајна околност је да се у близини налази каменолом,
тако да је грађевински материјал са античких грађевина употебљаван само у мањој мери у
познијим периодима. Захваљујући откупу приватних парцела од стране Општине
Лајковац, спречена је девастација налазишта употребом савремене механизације (Арсић,
Пецикоза, Павловић 2020, 4-5).
Археолошко налазиште на Анинама први пут је регистровано 1951. године, а
систематска истраживања су започела 2005. године. Од 2012. године откупљене су
најзначајније парцеле на површини од 2 ha, што омогућава несметана археолошка
истраживања и континуирану конзервацију, која је обављана у периоду 2014-2019. године
(Арсић, Пецикоза, Павловић 2020, 5). Истраживањима су откривени остаци главне
стамбено-економске зграде са парним купатилом – Комплекс 1, житнице површине око
1.000 m2 (Комплекс 2), део некрополе са маузолејем, као и већи број мањих грађевина
непознате намене, на простору дужине око 2 km и на међусобним удаљеностима између
100 и 400 m.
Археолошко налазиште у Бранговићу познато је као Јеринин Град, налази се на око
7 km југозападно од Ваљева у кањону реке Градац, коју одликује крашки рељеф. Налази
се у заштићеној природној зони са понорима, пећинама, врелима, са богатом разноврсном
флором и фауном (видре, пастрмке, поскок и друго). Простире се на површини око 3 ha.
Разлика у висини терена између доњег дела утврђеног насеља на месту Вал (268 m), до
највише тачке познате као Шарено Платно (540 m), износи 272 m. Зидине утврђења
подигнуте су са северне и западне стране, док су остале стране природно биле
неприступачне. Налазиште је први забележио Вук Караџић, као Бранеговић, а прва
археолошка обављена су тек 2003. године, да би се наставила у периоду 2011-2018.
године. До сада је испитан простор југозападног угла утврђења, површине око 1000 m2,
што представља око 3% од укупне површине налазишта (Арсић и други, 2019, 3-4).
Утврђење у Бранговићу постојало је од краја IV до краја VI-VII века. Штитило је
пут који је повезивао Подриње са колубарским крајем. Спорадични трагови из периода

3
гвозденог доба и раног средњег века су посведочени на локалитету. Истраживањима је
делимично испитан бедем са кулама и два улаза, мања црква са гробницом и девет
објеката стамбено-економског карактера. За подизање објеката коришћен је најповољнији
део терена на југозападу, те је распоред објеката на том месту веома густ. Археолошки
остаци на Бранговићу још увек нису у процесу конзервације, већ се након откривања
штите привременим гео-текстилом и земљом.

МЕТОДОЛОГИЈА

За моја истраживања једним делом ми је послужио упитник (видети у Дискусији),

из оквира пројекта Culture 2000, који је коришћен за процену стања на појединим
археолошким налазиштима од великог значаја у Србији (Лепенски Вир, Медијана,
Смедеревска тврђава и други). Документ не садржи детаљну процену утицаја природних и
људских фактора на стање налазишта, а које се у овакав документ свакако може
укључити. За ову прилику формирала сам табелу, како би се лакше упоредила изабрана
налазишта и стекла слика о досадашњем учинку различитих фактора на њихово стање,
уочиле њихове слабе тачке и добио увид у будуће перспективе.
Оно што је у овом истраживању важно, јесу фактори из окружења у тренутку када
је археолошки споменик откривен, односно, када је са њега скинут слој земље који га је
вековима штитио. У те факторе убрајамо температуру, релативну влажност ваздуха,
присуство воде (подземне и атмосферске), ветар, загађиваче, биљни и животињски свет.
Процеси пропадања археолошких структура зависе од многих узорчника,
унутрашњих и спољашњих, као и њихових међусобних односа. Унутрашњи узочници су
природа самих материјала, од којих је неки објекат (бедем, зграда, гробница и др.)
начињен, какав је квалитет употребљеног материјала и повезаност материјала у компактну
целину (употребљене врсте малтера, на пример) (Франковић 2018, 17). Спољашњи
узрочници су сва излагања оригиналних структура различитим утицајима: коришћењу
зграда, њиховом напуштању, боравку испод земље, условима у тренутку откривања, као и
условима у којима се структура налази након отривања (Франковић 2018, 17).
Елементи који су коришћени за градњу античких и касноантичких грађевина су
материјали минералног састава (печена глина, камен, малтер), код којих порозност и
отпорност на физичке силе утиче на њихово стање очуваности. Зависно под каквим се
условима неки објекат налазио под земљом, може доћи до промене код самих материјала.
Уколико су услови под земљом били прилично константни, материјал може да се
прилагоди новој средини, након чега наступа период мировања (Франковић 2018, 18).
Када нека археолошка структура након откривања дође у додир са спољашњом
средином, може доћи до промена, на пример, може се појавити кристализација
растворљивих соли. То је једна од највећих опасности за споменик, који може да се
оштети стварањем микропукотина, дезинтеграцијом малтера, љуспањем површине и
друго (Франковић 2018, 18-19).
Да би утицај спољне средине био минималан и да се археолошке стуктуре
одржавају у стању најсличнијем тренутку свог открића, користе се различити
конзерваторски поступци. Прва метода која се примењује је превентивна конзервација,
након чега следи трајна конзервација и презентација налазишта, реконзервација и
други методи. Циљ презентације налазишта на лицу места (in situ) тежи успоравању

4
процеса пропадања. Међутим, потпуно елиминисање ризика је у случају архелошких
налазишта немогуће.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА

Археолошка ископавања која се спроводе због прикупљања података о начинима

живота у прошлости, спадају у деструктивних метода истраживања. Данас се поред
класичног ископавања користе и друге методе које не оштећују археолошке структуре, као
што су снимања из ваздуха (ЛИДАР, геофизичке методе, аероснимци, дрон и друго).
Након што је нека археолошка структура откривена, изложена је данашњим атмосферским
условима, те постаје рањива и због тога ју је неопходно заштитити.
У случају остатака на Анинама констатовано је да је у градњи објеката коришћен
квалитетан грађевински материјал (локални камен, опека и кречни малтер). Поједине
зграде имале су подно и зидно грејање. Живот на имању се одвијао по моделу градског
становања са свим луксузом и удобностима које су тада постојале (парна купатила су
захтевала велику количину дрвета као огрева, јер су коришћене свакодневно од стране
власника имања и његових клијената). На имању је била организована велика
пољопривредна производња, која је укључивала интензивну земљорадњу и складиштење
производа, уз примену мера за заштиту од глодара и инсеката (Арсић, Пецикоза, Павловић
2020).
Степен очуваности грађевина на Анинама је прилично добар у односу да друга
налазишта која се налазе на обрадивим површинама, што је срећан стицај околности да
парцеле на којима се налази центар налазишта није био изложен интензивним савременим
обрадама земљишта. За потребе будуће презентације, акценат је стављен на главну
стамбено-управну зграду, која је у потпуности истражена и конзервирана. Зидови зграде
су очувани у висино око 1 m, са подовима, који су прекривени ризлом, како је то често код
грађевина које имају очуване подове слабије структуре.
На Анинама су у току даља истраживања. Нажалост, иако је ово једно од боље
очуваних и конзервираних налазишта, оно још увек нема своју адекватну презентацију и
визију развоја. До налазишта не постоји сигнализација, ни приступни пут, као ни
информативне табле, што налазиште још увек не ставља на туристичку мапу Србије и
региона, али му тиме продужава период „хибернације“, без интензивијег коришћења,
хабања, и могућег оштећења.
Код грађевина подигнутих у Бранговићу реч је о другачијем концепту
касноантичке градње, која је несолиднија, с обзиром и на сам карактер налазишта – војно
утврђење које је коришћено и као прибежиште, у коме је поред војске живело и сеоско
становништво (Арсић и др. 2019). Као грађевински материјал коришћен је локални камен,
дрво, малтер лошијег квалитета, рециклирано стакло за прозоре, опека у мањој мери.
Поједине грађевине су почивале на живој стени, те нису имале темеље. Структуре су
несолидније у односу на Анине, а због дуготрајнијег периода живота на налазишту, често
је било доградњи и преградњи, рушења старих објеката. С обзиром на неприступачни
терен, већина живота у утврђењу одвијала се на веома малом простору око југозападног
угла, који је заправо археолошки и истражен. Пре истраживања, налазиште је било
обрасло у шибље и густу шуму.
Оно што је карактеристично за налазиште у Бранговићу је деловање ерозије на
формирање археолошких слојева, односно, акумулацију археолошког материјала са виших

5
кота на ниже. Између ерозије и стварања археолошких слојева постоји међусобна веза
(Ellis, Mellor 1995, 128; Wild 2001, 233-236):
1. ерозијом су угрожени најмлађи геолошки слојеви – педолошки покривач,
2. ерозивни процеси учествују у формирању археолошких слојева;
3. нека налазишта могу бити прекривена акумулацијом ерозивног наноса;
4. ерозија може изазвати појаву „обрнуте статиграфије“ – да се артефакти млађих периода
нађу на дну ерозивних наноса, а они најстарији на врху, те тиме може да да лажну слику
смењивања археолошких слојева на налазишту.
У факторе ризика спадају начини коришћења земљишта, нагиб терена, количина и
интензитет падавина и антиерозивне мере. Ерозија представља сталну претњу, која
угрожава налазишта парцијално или потпуно. Због деловања ерозије, део налазишта може
да нестане или да буде трајно оштећен. Улога вегетације у овом случају је вишеструка –
може да буде фактор очувања налазишта, успоравањем процеса дејства ерозије, али са
друге стране може својим подземним структурама (корењем) да озбиљно оштети или
уништи грађевинске структуре, које нису стабилно повезане. У време великих климатских
промена, када је појачано деловања атмосферских вода на налазиште, ерозија се убрзава и
спира геолошке слојеве који штите археолошке структуре.

Стање налазишта, утицаји и перспективе1 Анине Бранговић

Стање налазишта:
1. Веома лоше – зидови су се обрушили,
нестабилни; нема кровног покривача; 1 1
пожар или катастрофа уништили
налазиште;
2. Зидови пропадају, недостаје кров;
унутрашњост објеката у лошем стању;
делимично оштећено пожаром или
катастрофом
3. Прилично добро – структурално солидно,
захтева мање интервенције;
4. Добро – зидови су добри; унутрашњост
солидна; нема потребе за поправкама
Скала оштећења:
1. Нема оштећења
2. Мала оштећења
3. До 30% оштећења крова, може се
санирати
4. Кров оштећен више од 30%, са знатним
оштећењима зидова, али се може 5 5
санирати
5. Уништено (али може бити кандидат за
реконструкцију)
Ризици стања:
А. Непосредни ризик од будућег убрзаног
1
Табела је направљена према документу Европске комисије од 1. децембра 2003. године, Regional
Programme for Cultural and Natural Heritage in South East Europe 2003 – 2005, број протокола: AT03 191 rev.,
у коју је додат упитник о ризицима на налазиштима.

6
 уништења или губитка; нема донетог решења;
Б. Непосредни ризик од будућег убрзаног
пропадања или губитка; решење донето, али није
почело са применом;
В. Споро пропадање; решење није донето;
Г. Споро пропадање; решење донето, али није Г
почело са применом;
Д. У току је санација, али није идентификован Д
корисник или је под претњом да буде напуштено;
Ђ. Санација у току и крајњи циљ и корисници су
познати;
Е. Зграда је у добром стању, али се не користи
или је без корисника;
Ж. Зграда је у добром стању, користи се и има
корисника.
Ризици:
1. Стање 1.у санацији 1.угрожено
2. Власништво 2.државно и прив. 2.државно
3. Управљање 3.није дефинисано 3.није дефинисано
Природни фактори и ризици:
1.Ерозија 1.делимично 1.да, изражена
2.Плављење терена 2.заштићено 2.заштићено
3.Неконтролисани раст биљака (жбуње, дрвеће) 3. да 3.да, изражено
4.Промена био-диверзитета 4.да 4.делимично
Антропогени фактори и ризици:
1.Разградња структура (одношење камена и 1.делимично 1.делимично
опеке) 2.да, интензивно 2.не
2.Орање 3.да 3.не
3.Хемијски третман околине објеката (трава, 4.делимично 4.да
жбуње) 5.да, изражено 5.да, ретко
4.Сеча шуме 6.веома ретко 6.изузетно ретко
5.Неовлашћена ископавања и оштећења објеката 7.да (каменолом, 7.мање изражено
6.Туристичке посете ауто-пут и др)
7.Уништавање био-диверзитета
Техничке мере које су предузете за конзервацију Делимично Ни један објекат
и рехабилитацију налазишта конзервирано није конзервиран.
налазиште. Постоји Постоји план
пројекат конзервације конзервације
и презентације
налазишта
1.Тип власништва: прватно, државно, градско, 1.приватно, државно, 1.државно,
религијско, комерцијално, интернационално, јавно добро потенцијално
јавно добро или неко друго религијско, јавно
2.корисник није добро
2.Назначити ако је васник/корисник није познат. одређен 2.корисник није
3.није присутан одређен
3. Назначити ако је власник/корисник присутан 3.није присутан
или није. 4.није одређен
4. Ко је одговоран за управљање налазиштем 4.није одређен
Табела 1: Стање налазишта, утицаји и перспективе
Table 1: Site status, impacts and perspectives

7
 ЗАКЉУЧАК

Климатски услови представљају један од главних узрочника пропадања

непокретних културних добара. Други фактор је утицај човека, било као појединца или
кроз институционалну одговорност за одржавање, презентовање и управљање налазиштем
(Ћосић 2018, 21). Недостатак планова презентације након истраживања озбиљно могу да
угрозе архелошки налазиште, али и његову околину, изазивајући микропромене у
средини.
Да би се поједини процеси пропадања зауставили, на археолошким налазиштима се
примењују методе конзервације и рестаурације, које имају за циљ да затечену археолошку
структуру одрже у стању у каквом је била у тренутку открића и овај корак представља
прву активност која се спроводи на налазишту.
Трајно и идеално решење за очување откривених археолошких остатка нема, јер је
немогуће спречити процесе пропадања. Конзервација, без обзира колико добра и
еколошки пријатељска, утиче на стуктуру и изглед културног добра, које није више исти
објекат, већ његов најприближнији „аватар“. У конзерваторској пракси најидеалнији
метод конзервације и презентаицје је наткривање археолошких објеката, односно
стављање под кров, шаторске конструкције и слично. Међутим, у питању је веома скуп
метод заштите, који има и своје споредне ефекте, ако се правилно не постави и не
одржава.
Амбијентално „понашање“ локалитета важно је код доношења одлука о његовом
одржавању. Годишње мерење температура и влажности ваздуха важни су параметри који
помажу у проценама стабилности конзервираних или неконзервираних објеката. У случају
налазишта Анине, и нарочито Бранговића, стална праћења температура и влажности су
неизводљиве, због небезбедних налазишта, где постоји могућност крађе апарата (дата-
логери, метеоролошке станице) (Ћосић 2018, 22-23). Међутим, чести обиласци налазишта
су веома важни, јер праћењем промена на конзервираним објектима и њиховим
оригиналним структурама могу се пратити ризици којима је налазиште изложено. На
основу ових посматрања (monitoring) врши се кориговања постојећих система заштите на
макро и микро плану, што је тренутно једини могући модел контроле културног добра у
природном амбијенту без физичке заштите, и у периоду великих климатских осцилација.

Захвалност
Најсрдачније се захваљујем ментору, професорки Милки Мајсторовић на корисним
сугестијама и плодној дискусији. Захвалност дугујем МА Радивоју Арсићу, конзерватору-
саветнику Завода за заштиту споменика културе Ваљево на помоћи у литератури,
фотографијама и помоћи у анкети о налазиштима.

ЛИТЕРАТУРА

[1.] Т. Радишић, Археологија и антропоцен, у: Српска археологија између теорије и

чињеница VIII. Археологија и антропоцен, Београд, 27-28. март 2021., Филозофски
факутет, Одељење за археологију, Центар за теоријску археологију, Београд 2021, 3-5.

8
[2.] Р. Арсић, В. Пецикоза, Н. Павловић, Анине – житница Колубаре, Завод за заштиту
споменика културе Ваљево, Општина Лаковац, Ваљево, 2020.

[3.] Р. Арсић, Е. Чебашек, Ђ. Ђенић, Н. Павловић, В. Пецикоза, Јеринин град Бранговић,

Народни музеј Ваљево, Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Ваљево, 2019.

[4.] М. Франковић, Узроци пропадања, у: Препоруке за чување и одржавање мозаика,

Друштво козерватора Србије, Секција конзерватора рестауратора, Београд, 2018, 17-19.

[5.] S. Ellis, A. Mellor, Soils and Environment, Routledge, London, New York, 1995.

[6.] А. Wild, Soils and the Environment: An Introduction, Cambridge University Press, reprinted
ed. 1993, Cambridge, 2001.

[7.] Н. Ћосић, Праћење услова средине, у: Препоруке за чување и одржавање мозаика,

Друштво козерватора Србије, Секција конзерватора рестауратора, Београд, 2018, 21-23.

9
Сл. 1 – 2. Анине, Ћелије. Налазиште у току истраживања. Римска вила након конзервирања
Fig. 1-2. Anine, Ćelije. Site during the excavation. The Roman villa after the conservation

10
 Сл. 3-4. Бранговић, Ваљево. Поглед на налазиште и реку Градац. Ископавања цркве из VI века
Fig. 3-4. Brangović, Valjevo. View on the site and the river Gradac. The excavations of the 5th-6th century
church

11