Sanja TOL JAN, dr med.

ĆUDESNA
MOĆ
HDRMDNA
SAZNAJTE VIŠE O HORMONIMA
I REŠITE SE PROBLEMA ČIJI JE
UZROK HORMONSKA
NERAVNOTEŽA 1
SAMIZDAT
---- 892 —
Sanja Toljan, dr. med.

ĆUDESNA MOĆ
HORMONA

Samizdat B92, 2019.

Mojim pacijentima, sadašnjim i budućim, jer imaju
hrabrosti i vere da se upuste se u bitku za sopstveno
zdravlje.
 UVOD

Uvek imajte na umu da ste sasvim jedinstveni. Baš

kao i svi drugi.
Margaret Mid

7
8
 HORMONSKO LECENJE - STA
JE TO?

„Osećam da nešto nije u redu s mojim hormonima“

ili „Imam hormonski poremećaj“, „Lekarka mi je rekla da
mi je sve to od hormona“, „Mislim da mi štitna žlezda ne
radi“... rečenice su koje često čujemo u svakodnevnom raz-
govoru. Svako od nas je, barem jednom u životu, osetio neko
,,komešanje“ u svom telu, trenutak kada počinju da se jav-
Ijaju tegobe za koje do juče nismo ni znali da postoje, a koje
nas dovode do toga da se više ne osećamo dobro u sopstvenoj
koži. Naglo gojenje ili mršavljenje, nesanica, glavobolja, ne-
pravilni menstrualni ciklusi, umor, smanjen libido, opadanje
kose i depresija vrlo lako mogu da budu simptomi manjka ili
viška hormona, samo kojih, i kako da to otkrijemo?
Jedini način da to proverimo jeste odlazak lekaru. Me-
đutim, uza svu naprednu tehnologiju, prikupljeno ogromno
znanje, krv, suze i znoj koji su lekari prolili kako bi sve nau-
čili i saznali, savremena medicina vam verovatno neće ponu-
diti rešenje za vaše probleme. Mnoštvo simptoma koje ose-
ćamo često nije praćeno evidentnim poremećajima u krvnoj
slici, rendgenskim slikama, nalazima magnetne rezonance i
ultrazvučnih snimanja, i tu je kraj lečenju. Dijagnoza: zdra-
vi ste, sve je to ,,u glavi“, a iza toga neretko sledi preporuka
da se poseti psihijatar.
Srećom, u poslednjih dvadesetak godina, ubrzano se ra-
zvija jedna nova medicinska grana koja i sama uzima u obzir
kompletnu medicinsku nauku, ali je usmerena na otkriva-
nje uzroka poremećaja i njihovo balansiranje, tj. vraćanje
tela u ravnotežu ili, kako se stručno kaže, u homeostazu. Toj
grani medicine dodeljeno je nezgodno ime koje je danas sino-
nim za uklanjanje bora na licu. Zove se anti-aging medicina
i usmerena je na sprečavanje prevremenog starenja, produ-
ženja života i održavanje kvaliteta života kao i prevenciju
različitih bolesti, i to najpre dovodeći hormone u ravnotežu.

9
lako se bavi hormonima, ona nije endokrinologija, koja, me-
đutim, proučava bolesti, nego je preventivna medicina koja
pomaže u održavanju žlezda u dobrom stanju da bi zadržale
maksimalno kvalitetnu proizvodnju hormona. Endokrinolo-
zi ne leče hormonsku neravnotežu, oni leče velike poreme-
ćaje, patološki manjak ili višak hormona, a sve između toga
je siva zona o kojoj se retko kad govori i raspravlja, kao da i
ne postoji. Pomaže se stvarno bolesnim Ijudima, ali šta je sa
svima nama koji ne spadamo u tu kategoriju, a gojimo se iz
dana u dan, ne možemo da spavamo ili padamo u depresiju?
Kome da se javimo? Ko će nam pomoći?
Anti-aging i preventivna medicina je pionirska grana
i zbog toga još nije dostupna svima i svugde. Zato što su
retke ustanove i lekari koji se njom bave, malo je i Ijudi koji
se koriste njenim uslugama, pa se dobija utisak da se radi o
„ekskluzivnoj medicini“. Ona to možda i jeste, ali ne po ceni,
nego po tome koliko Ijudi zna za nju i ima koristi od njenih
saznanja.
Jedan od razloga zbog kojih sam se odlučila da napišem
ovu knjigu jeste pokušaj dovođenja anti-aging medicine u
svakodnevni život i upoznavanja s mogućnostima koje nudi.
Anti-aging medicina nije punjenje bora injekcijama hija-
luronske kiseline, nego briga za bore iznutra. Kad sazna-
te kako hormoni razmišljaju, u vaš život će ući mogućnost
da ostvarite skoro savršeno zdravlje. Hormoni se najbolje
balansiraju ,,u kompletu“, zbog toga ovom knjigom dajem
osvrt samo na vitalno važne hormone jer dovođenjem njih
u ravnotežu, možemo otkloniti skoro svaku bolest iz našeg
tela. Ova knjiga je svojevrsni početak, preduslov da razume-
te dalje gradivo koje će neminovno dolaziti u vaše živote, jer
ste svojevoljno zakoračili u predivan svet hormona.
Lekari anti-aging medicine nisu čudotvorci, oni su sa-
vetnici koji će da vam pomognu na vašem putu u pronalaže-
nju zdravlja. Većinu toga uradićete sami. Mi smo tu da vam
pomognemo, ali uspeh zavisi samo od vaše želje i spremnosti
da nešto promenite. Zato krenite hrabro!

10
 MOJA PRIĆA

Medicina me je izabrala pre svega zato što sam želela

da saznam kako funkcioniše Ijudsko telo. Razmišljala sam i
o tome kako bi bilo humano lečiti gladnu decu u Africi jer su
me uvek šokirali prizori iz života dece iz Bijafre, mališana
koji šetaju okolo goli, s velikim stomacima i jedu pirinač iz
malih činija. Nikada sebe nisam videla kao velikog ,,lekara“
koji autoritativno leči Ijude, a pacijenti u njemu vide sveviš-
njeg. Lečenje čoveka, u mojoj glavi, bio je prevelik zadatak
za jednu devetnaestogodišnju devojku pred kojom je bilo
još toliko nevidljivih puteva. Zato sam se odmah zaljubila
u fiziologiju, ona je odgovorila na pitanja pomoću kojih sam
htela da saznam o funkcijama Ijudskog tela. Međutim, kada
o tome razmišljam sada, decenijama posle upisa na medicin-
ski fakultet, uviđam da sam, sledeći svoj poziv, pomogla ne
samo sebi nego i mnogim Ijudima koji su me pitali za savet.
Posle fakulteta htela sam, naravno, da se bavim fiziolo-
gijom, a i svoj diplomski rad uradila sam na katedri za fizio-
logiju i imunologiju, bio je eksperimentalne prirode i trebalo
je dosta toga da se mućka u epruvetama, ali i da se hrane i
mere laboratorijske životinje. Kada sam diplomirala, radno
mesto na fiziologiji bilo je neizvesno, pa sam počela da sta-
žiram u KBC-u Rebro i ušla u svet kliničke medicine. Posle
toga ,,zanat“ sam ,,tesala“ u hitnoj službi Doma zdravlja u
Vrbovcu, sve dok se nisam odlučila da specijalizujem ane-
steziologiju i reanimatologiju za Dečiju bolnicu u Klaićevoj.
Bila sam sve dalje od fiziologije, ali uvek sa pitanjem: zašto
neka bolest nastaje?
Anesteziologija je grana medicine koja omogućava da
se izvedu jednostavne i složene operacije bezbolno za paci-
jenta, a maksimalno komforno za operatera. Nadzire se rad
svih organa istovremeno, uče nas da ceo organizam držimo
pod kontrolom, uz pomoć kompleksnog sistema monitorin-
ga, naravno. Moglo bi se reći: prava holistička medicina.
Intenzivna medicina, koja je deo reanimatologije, takođe je

11
holistička u svojoj suštini jer lečenje teško bolesnih pacijena-
ta zahteva usaglašavanje rada svih organa i organskih siste-
ma zajedno. Primer za to jeste pacijent u komi, koji nije spo-
soban da se bori za svoj život. Uz njega je uvek tim lekara i
medicinskih sestara koji usklađuju rad njegovog organizma,
brinu se i za pluća i za bubrege i creva, dok njegov mozak
duboko miruje.
Edukovana sam, dakle, holistički, respektujući ceo
organizam. Ali tek me je lečenje bolnih stanja, kojim sam
počela da se bavim u okviru anesteziologije, dovelo do spo-
znaje da klinička praksa ne uvažava celog čovjeka. Cesto se
simptom tretira kao sama bolest, što dovodi do toga da nika-
da nema stvarnog izlečenja. Tako su pacijenti s hroničnim
bolovima imali mnoge poremećaje koji su koren vukli iz nji-
hovog lošeg odnosa prema sopstvenom telu i sebi samima.
Bolno je stanje zavladalo njihovim životima i gušilo njihovu
slobodu. Koji god metod sam pokušavala da primenim, ret-
ko je bilo uspeha. Neke standardne lekove za lečenje bolova
davno sam odbacila iz prakse jer su obilovali nuspojavama,
ostala su mi dva metoda, mezoterapija i psihoterapija, koji
su zajedno davali sjajne rezultate, ali i dalje sam tragala za
potpunim izlečenjem.
Slučaj je hteo da i sama postanem žrtva hormonskog
poremećaja (previše rada, premalo odmora) i da počnem da
se lečim. Kao lekar-pacijent imala sam priliku da stvari sa-
gledam iz druge perspektive. Tada mi je kliknulo! Odlučila
sam da se lečim holistički, primenjujući saznanja moderne
nauke, što je, nažalost, bilo u raskoraku s našom medicin-
skom strukom. Došla sam u kontakt s Ijudima koji su se
pionirski u Hrvatskoj bavili anti-aging i hormonskom medi-
cinom, odslušala najpre seminar o bioidentičnim hormoni-
ma koji je održala grupa američkih lekara, kasnije i celu tro-
godišnju specijalizaciju kod dr Thierryja Hertoga, najvećeg
autoriteta za anti-aging i hormonsku medicinu u Evropi.
Svojevremeno kao sama svoj pacijent, kasnije i kao le-
kar hiljada nesrećnih Ijudi, uvek nastojala da proniknem u
svačiji problem i da ga uputim na uzrok. Hormoni se dovode
u ravnotežu uklanjanjem uzroka i jačanjem pravilnih hemij-
skih reakcija u telu. Psihoneuroendokrinoimuni sistem novi
je izraz koji se upotrebljava u modernoj medicini, a govori
12
o zajedničkom sistemu hormona, mozga i imunog sistema.
Ako je to nedeljivo u prirodi, ne sme da se deli ni u praksi.
Anti-aging i hormonska medicina pomak je u razmišlja-
njima stručnjaka. Njome se ne bave lekari početnici, nego
profesionalci koji dolaze iz raznih struka i svojim radom i
procenama dolaze do zaključaka kako da unaprede svakod-
nevnu praksu - lečenje Ijudi.
Anti-aging medicina odgovara na mnoga pitanja na
koja odgovor ne daje klasična, razuđena medicina, uz do-
datnu razliku da je reč o medicini s aktivnim pristupom.
Pacijent ne dobija lek koji treba da pije tri puta dnevno i da
čeka na poboljšanje, nego mu se objašnjava uzrok bolesti i
upućuje u korekcije koje treba da učini, kao i u hormonsku
terapiju nadoknade hormona koja je prirodna telu, koju telo
ne doživljava kao lek ili strano sredstvo, dakle u hormonsku
terapiju nadoknade hormona bez nuspojava. To podrazume-
va i uzimanje vitamina, minerala, mikronutrijenata i leko-
vitih biljaka, u skladu sa naučnim saznanjima koje proučava
jedna od podgrana anti-aging medicine, a zove se ortomo-
lekularna medicina. U preventivnoj medicini, naime, nema
lekova, sve se postiže usklađivanjem psihoneuroendokrino-
imunog sistema.
Balansiranje hormona mora da se sprovodi hormonima
koji su identični Ijudskom telu, a ne sličnim lekovima koji
pokazuju neko hormonsko delovanje. Lek je stran telu pa
telo na njega reaguje nuspojavama, a hormon telo lako pre-
poznaje i takva supstanca ne izaziva nuspojave.
Svoja iskustva s hormonskom terapijom nadoknade
hormona, koju i sama uzimam nekoliko godina, kao i isku-
stva pacijenta koje sam lično nadzirala u njihovom hormon-
skom balansiranju, prenosim u daljem tekstu. Svaka od tih
priča pokazuje koliko je složen i jedinstven problem svakoga
od nas, kako se svi međusobno razlikujemo, pa nešto što je
,,upalilo“ kod nekoga neće obavezno rezultovati uspehom i
kod drugoga. Svako od nas je jedinstven i retko sam kad po-
stigla rezultat služeći se istim terapijskim pristupom.
Anti-aging medicina pomogla mi je i u ličnom razvo-
ju. Više ne jedem lošu hranu, ne družim se s Ijudima koji
mi isisavaju energiju, pazim da se dovoljno odmaram, imam
zdravo poređane prioritete. Uređujem svoju baštu, vikende
13
provodim u prirodi i naučila sam da kažem ,,ne“. Ovom po-
slednjem najviše se radujem jer mi je ostavilo prostora, ener-
gije i vremena da kažem ,,da“ pravim stvarima.

14
 IDEO

ČUDESNI HORMONI

15
16
 Posle prvog dana uzimanja bioidentičnog estrogena
osećala sam se kao da mi je neko podignuo veo s očiju. Posle
tri dana nebo je bilo plavlje, misli mi više nisu bile rasejane,
a pamćenje se izoštrilo. Doslovno sam pevušila i poskakivala
hodajući.
Oprah Winfrey

17
18
 MELATONIN: NAJJACI
ANTIOKSIDANS U TELU

Melatonin je hormon koji stvara epifiza, mala žlezda

u sredini mozga. Već dugo se zna da je melatonin regulator
dnevno-noćnog ritma i da njegovo izlučivanje zavisi od sme-
njivanja dana i noći. Melatonin se luči samo noću i u tami,
a podsticaj za njegovo lučenje jeste boravak preko dana na
sunčevom svetlu. Dakle, mozak mora da dobije informaciju
da je dan završen i da je započela noć kako bi se stvarao me-
latonin. Ali zašto je melatonin uopšte važan?
Brojna naučna istraživanja potvrđuju da melatonin
igra ulogu najjačeg antioksidansa u telu. Tokom ćelijskog
metabolizma stvaraju se mnogi proizvodi oksidacije koje zo-
vemo slobodni radikali kiseonika a koji deluju kao korozivni
elementi, odnosno, slikovito rečeno, ,,rđaju“ naše telo.
Melatonin noću uklanja slobodne radikale i sprečava
oštećenje ćelija. To je još jedan očigledan primer koji doka-
zuje da naše telo poseduje svoje sopstvene mehanizme unu-
trašnje reparacije te da ako sledimo prirodne životne ritmo-
ve, sprečavamo pojavu bolesti.
Nažalost, u užurbanom stilu života prvo čega ćemo se
odreći jeste spavanje. Spavanje, uveravamo se, može priče-
kati. Toliko zanimljivih stvari događa se noću, od izlazaka,
zajedničkih druženja, komunikacije preko računara, gleda-
nja televizijskog programa... Ipak, problem je u tome što sve
te aktivnosti blokiraju sintezu melatonina i potpomažu ko-
roziju našeg tela! Starenje kože, gojaznost, porast krvnog
pritiska, dijabetes tipa 2, hronična bolna stanja, degenera-
cija žute pege, glaukom, neplodnost, anksioznost, depresija,
migrena i maligni tumori samo su neka od stanja kod kojih
je naučno dokazan nedostatak melatonina. Supstitucijom
melatonina, teoretski, ta stanja možemo da sprečimo, ali i
da pomognemo u njihovom izlečenju.

19
 Naučno je dokazano da radnici koji rade noćne smene
imaju veću šansu da obole od malignih tumora, a pogotovo
se to odnosi na tumor dojke kod žena. Manjak melatonina
dovodi i do ishemijske bolesti srca, što je dokazano mere-
njem melatonina u krvi pacijenata s akutnim koronarnim
sindromom ili posle miokardijalnog infarkta. Melatonin koji
se daje posle infarkta smanjio je oštećenje miokarda, naro-
čito u periodu reperfuzije, delujući kao sakupljač slobodnih
radikala i antioksidans. Studija iz 2012. godine pokazala
je da bi davanje melatonina moglo da igra važnu ulogu u
farmakoterapiji ishemijske bolesti srca. Japanska studi-
ja iz 2013. godine pokazala je da su žene koje su dobijale
melatonin posle postupka vantelesne oplodnje (IVF) imale
pedeset procenata veću šansu za ostvarenje trudnoće, što
se objašnjava antioksidacionim delovanjem melatonina u fo-
likulu. Šta to otkriće znači za brojne žene koje prolaze bolne
i emocionalno iscrpljujuće zahvate kako bi postale majke,
ne treba ni da se govori. Degeneracija žute pege, bolest koja
dovodi do slepila, takođe pokazuje poboljšanje ako pacijenti
uzimaju melatonin.
Tradicionalno, melatonin se koristi za tzv. jet lag sin-
drom, privremeni disbalans u organizmu nastao kao posle-
dica dugih letova avionom kroz vremenske zone. Međutim,
upotreba ovog važnog hormona daleko je prevazišla lečenje
jet laga i danas ne postoji deo medicine u kojem naučnici ne
istražuju njegovu ulogu.
Ne smemo da zaboravimo da je melatonin nešto što
imamo u svom telu i što nam je dato kao moćno oružje u
borbi protiv mnogih bolesti. Ipak, melatonin ćemo stvarati
u dovoljnoj količini samo ako smo preko dana na sunčevom
svetlu i ako uveče idemo na spavanje oko vremena zalaska
sunca. Melatonin se stvara u tami i noću, pa svako odlaga-
nje sna smanjuje nivo melatonina u krvi, dok u hroničnim
stanjima može da dovede do toga da melatonin prestane da
se izlučuje ili da se izlučuje smanjeno.
Na melatonin utiče i hormon stresa kortizol. Visoki
kortizol tokom dana i u večernjim časovima dovešće do sma-
njenja izlučivanja melatonina noću, a to nas na kraju čini
podložnijima nastanku mnogih bolesti. Nadoknada melato-
nina može da se sprovodi oralnim preparatima, tabletama
20
i kapsulama ili, ako želimo da postignemo dejstvo na koži,
transdermalnim preparatima. Melatonin treba uzimati dva
sata pre odlaska na spavanje kako bi započeo delovanje, tj.
da bismo zaspali. Pri tome prostorija u kojoj spavamo mora
biti potpuno zamračena jer svetlo inaktivira proizvodnju
melatonina.
Većina pacijenata koji boluju od hroničnih bolesti imaju
poremećen ciklus spavanja. Na san se gleda kao na nužno
zlo, a ne kao na obnavljajući i regenerativni proces. Kada
u svom svakodnevnom radu objašnjavam pacijentima kako
moraju uspostaviti higijenu sna i na spavanje ići najkasnije
u 22 časa, mnogi me gledaju kao ,,čudaka“. Većina mojih pa-
cijenata na spavanje ide oko ponoći, a nekolicina i u „sitne
sate“. Takve obično ,,plašim“ manjkom melatonina i svim
posledicama toga. Uvek se iznenadim kad vidim kako Ijudi
koji imaju nesanicu, a sve u strahu od navikavanja na table-
te za spavanje, pate, hodaju noću i ujutro se bude umorni.
Koliko je to opasno za zdravlje i ne slute, dok bi problein
možda mogao da se reši dopunom melatonina.
U Hrvatskoj postoje preparati melatonina koji mogu da
se nabave čak i bez recepta. Melatonin nije lek, nego hor-
mon, dakle, naše ga telo poznaje kao svoju supstancu te nje-
gova upotreba u suštini nema nuspojava osim, naravno, ako
uzimamo velike doze. S količinom melatonina ne treba pre-
terivati bez saveta lekara! Melatonin je prirodna supstanca,
proizvod našeg tela, sa neverovatnim dejstvima. Sledeći pri-
rodne zakone, poštujući prirodne cikluse i supstituišući pri-
rodne hormone, svom telu možemo vratiti zdravlje, podstaći
regenerativne procese u njemu i odložiti starenje.
Proizvodnja melatonina smanjuje se s godinama, tako
da posle četrdeset i pete godine imamo upola manje melato-
nina nego kad smo bili deca, a s osamdeset godina proizvo-
dimo ga čak do osamdeset odsto manje. Na smanjenje nivoa
melatonina u krvi utiče većina lekova za snižavanje krvnog
pritiska, nesteroidni antireumatici, sedativi, aspirin, kofe-
in, alkohol, pušenje i elektromagnetno zračenje (poželjno je
spavaću sobu pretvoriti u oazu mira bez ikakvih uređaja koji
zrače bilo kakve signale). Simptomi nedostatka melatonina
rezultat su i lošeg sna bez snova, povećane napetosti mišića,

21
poremećaja ritma dan-noć kao i delovanja slobodnih radika-
la kiseonika.

Kako prepoznati nedostatak melatonina?

U fizičkom smislu nedostatak melatonina pokazuje se

kao sindrom nemirnih nogu (poremećaj koji noću ometa
spavanje), kao umor, hronični bolovi u abdomenu s grčevi-
ma nepoznatog uzroka, znakovi preranog starenja (prerano
dobijanje sede kose, stvaranje bora na licu, izraženi podoč-
njaci, hiperpigmentacije na delovima tela izloženim suncu).
Na psihičkom nivou deficit melatonina ogleda se kao trajna
napetost, razdražljivost, verovatno kao posledica neokre-
pljujućeg sna, površnog sna bez snova. Sezonski afektivni
poremećaj ili zimska depresija takođe imaju svoj koren u ne-
dostatku melatonina.
Nivo melatonina najlakše može da se proceni mere-
njem metabolita melatonina u 24-satnom urinu ili mere-
njem melatonina u slini sakupljenoj tokom noći. Nizak nivo
melatonina i simptomi nedostatka melatonina indikacija su
za njegovu dopunu.

Šta možemo da učinimo da sami povećamo

NIVO MELATONINA?

Preko dana treba što više boraviti na dnevnom svetlu, a

noću prostor u kojem spavamo treba u potpunosti zamračiti.
Kontrast dana i noći stimulisaće epifizu na lučenje melato-
nina. Osim toga, uveče treba da se relaksiramo, kako bi se
moždana aktivnost smanjila na minimum, pa treba da se
prepustimo prijatnim aktivnostima kao što su, na primer,
vežbanje joge, duboko disanje, molitva, autogeni trening,
meditacija ili slično. Uzimanje hrane koja sadrži aminoki-
selinu triptofan dodatno može da poveća nivo melatonina u
krvi (riba, jagnjetina, ćuretina, piletina i semenke bundeve,
ali i pirinač, ječam i kukuruz).
Većina mojih pacijenata posle početka dopune mela-
tonina dožive san posle kojeg se osećaju obnovljeno. Tada

22
mi ushićeno šalju poruke oduševljenja i žale za godinama
neprospavanih noći. Međutim, treba reći i to da melatonin
ne pomaže svima. Uzrok poremećaja spavanja može biti i
neravnoteža nekih drugih hormona, a dokle god ona traje,
nadoknada samo melatonina neće da pomogne. U endokri-
nologiji nema egzaktne računice, pa jedan plus jedan ne daje
uvek dva, nego ponekad i tri, četiri ili pet, jer dopunom samo
jednog hormona u mogućnosti smo da optimizujemo više
njih. Takva „pamet tela“ čudesni je pomagač u ozdravljenju,
ali i u prevenciji bolesti.
Lično, uvek sebi pomognem melatoninom ako putujem
u druge vremenske zone ili ako previše boravim u zatvore-
nom prostoru, jer ga tada verovatno dovoljno ne stvaram
zbog nedovoljne stimulacije epifize. Bilo bi dobro da i oni čija
profesija zahteva dugotrajni rad u zamračenim prostorima
melatonin uzimaju svakodnevno. Melatonin je najjači an-
tioksidans u Ijudskom organizmu, a takva nam je odbrana
svima potrebna.

23
 Dinkova vrtoglavica

Dinko ima dvadeset osam godina. Radi kao muzički

urednik na radiju, a ima i svoj studio u kom radi kao
tonski snimatelj. Kad se javio u moju ordinaciju, rekao
je da je došao samo zbog jednog problema - vrtoglavi-
ce. Već od ranog jutra ima osećaj da mu se soba vrti
oko glave, što bi povremeno bilo nepodnošljivo. Tokom
dana, kada se udubi u posao, vrtoglavica je slabija, ali
čim se relaksira, vrtoglavica postaje nepodnošljiva. Svi
njegovi nalazi bili su uredni, preporučenu terapiju pro-
tiv vrtoglavice redovno je uzimao, ali mu nije pomagala.
U mladosti je Dinko često bolovao od upala uva i
grla, izvađeni su mu i krajnici, imao je i ventilacione
cevčice u bubnoj opni. Sećao se bolova u uvu dok je bio
maleni dečak u vrtiću. U dvadesetima se počeo bavi-
ti sportom, alkohol nije konzumirao, ali je pušio, pio
mnogo crne kafe i rado jeo slatkiše. Radio je u zamra-
čenim studijima danju i noću. Nije uzimao vitamine i
minerale, relaksirao se svakodnevno i trčao na igrali-
štu u blizini stana u kojem je živeo, imao je devojku
koja je takođe bila hronično umorna te je njihov za-
jednički emocionalni i Ijubavni život bio ,,mlitav“. Po
svom priznanju, nije imao ideju vodilju za budućnost.
Lekarski pregled pokazao je da je fizički zdrav, no lekar
mu je ipak prepisao blagi antidepresiv, koji je Dinko
počeo da uzima, ali mu se od njega samo spavalo, pa
je ubrzo prestao da ga koristi. Ubeđen da je uradio sve
što je u njegovoj moći, Dinko je mislio da možda nešto
nije u redu s njegovim hormonima, pa je sada odlučio
da i to proveri.
lako je Dinko bio mlad, zdrav čovek, zbog nepra-
vilnog radnog vremena, tj. čestog rada noću, njegov je
organizam bio pod velikim opterećenjem. Noću se stva-
raju neki od najmoćnijih antioksidanasa u telu, melato-
nin, ali i hormon rasta, koji je zadužen za regeneraci-
ju, brzu obnovu energije, samopouzdanje i mladalački
izraz lica. Kod Dinka su ta dva hormona najverovat-
nije bila vrlo niska te su mogli da budu odgovorni za
nisku životnu energiju. S obzirom na to da je Dinko

24
bio iscrpljen, a od ranije je imao problema sa srednjim
uvom, moguće je da se aktivirala ta slaba strana nje-
govog fizičkog zdravlja te da ga je vrtoglavica, koja je
povezana s unutarnjim uvom, podsećala na to da nešto
nije u redu s njegovim stilom života.
Kada smo napravili hormonsku analizu, pokazalo
se da su nivoi Dinkovih hormona bili na donjim gra-
nicama normale. Hormoni štitne žlezde bili su granič-
ni, kao i testosteron i dehidroepiandrosteron, glavni
anabolički hormoni kod muškarca. Sa svojih dvadeset
i osam godina, Dinko je već u znatnoj meri naneo štetu
svom zdravlju.
Sta savetovati onome ko je za svoj poziv odabrao
uglavnom noćni rad? Najbolji savet bi bio da promeni
struku. Ako je to nemoguće, obavezno je svakodnev-
no uzimanje melatonina da bi se moglo zaspati posle
noćne smene i da bi melatonin mogao da odigra svoju
antioksidantnu ulogu. Obavezno je i uzimanje dodata-
ka ishrani, naročito vitamina B grupe i magnezijuma
zbog nadbubrežnih žlezda, selen, cink i alge za bolji rad
štitne žlezde, kao i dosta proteina životinjskog porekla
za bolju proizvodnju hormona rasta i testosterona. Sva-
kako bi trebalo da se izbaci hrana koja izaziva nerav-
notežu proizvodnje insulina i kortizola, dakle slatkiši i
žitarice, a da se poveća unos povrća i ulja radi dopune
minerala, vitamina i energije.
Dinko je prihvatio moj savet o uzimanju melatoni-
na i odmah je počeo bolje da spava. Ishranu je modifi-
kovao, izbacio je slatkiše i gazirane napitke. Smršao je
dva kilograma za dve nedelje i to mu je bio stimulans
da se ozbiljnije posveti rešavanju svog problema. Zajed-
no sa devojkom počeo je da jede zdravije i, uz dopunu
melatonina, osećao je da ima više energije. Tako se po-
pravio i libido, što nije bilo nevažno.
Mladom čoveku kao što je Dinko bile su potrebne
samo male promene i lako je povratio svoju energiju.
Sada razume svoj hormonski disbalans i nada se da
će radno vreme da prilagodi svom zdravlju. Barem mi

25
 je rekao da iskreno razmišlja o tome, a ja se iskreno
nadam da će to i učiniti, za dobrobit svojih hormona i
zdravlja uopšte.

26
 HORMON RASTA: IZVOR
ODVAŽNOSTIIMLADALAČKOG
IZGLEDA

U predavanjima koje držim zainteresovanim grupama,

kao i u konsultacijama sa svojim pacijentima, redovno se
osvrnem na hormon rasta. Zašto? Zato što je svako od nas
čuo nešto o tom hormonu, ali, nažalost, uglavnom negativ-
no. Kruže glasine da je uzimanje hormona rasta zabranjeno,
a njegova distribucija nelegalna, možda zbog njegove upo-
trebe u/iZness-centrima gde se koristi za topljenje masti i ja-
čanje mišića. Tamo ga uzimaju neuki Ijudi koji često koriste
pogrešne doze, bez nadzora lekara, neretko u kombinaciji sa
steroidima.
Hormon rasta u niskim dozama, a to su pokazale mno-
ge studije, kod Ijudi koji imaju njegov deficit uveliko podiže
kvalitet života i smanjuje obolevanje od degenerativnih bo-
lesti koje dolaze s godinama. To je hormon koji čak izaziva
i regeneraciju vezivnog tkiva, pa naša koža, kosti i mišići,
sve gde vezivo igra veliku ulogu, opet očvrsnu i većina Ijudi
se podmladi. Bore se izglade, koža zadeblja, mišići i kosti
se regenerišu. Zaista čudesan hormon! Naravno, ništa se
od toga ne događa preko noći. Hormon rasta treba uzima-
ti u sasvim malim dozama nekoliko meseci pre nego što se
vide bilo kakve promene. Na prvom mestu mora da postoji
bezbednost terapije, a ne želja da se podmladimo za mesec
dana. Sportisti koji doživljavaju povrede, a žive od svog tela,
za podsticanje brže regeneracije uzimaju hormon rasta, koji
im pomaže da im povreda mnogo ranije zaceli.
Fantastično!, čujem kako sada govore mnogi. Pa ko to
ne bi probao? Ipak, javlja se i sumnja: „Zašto mi to ne bi
prepisao moj lekar, tako da znam da je to sasvim u redu za
mene? Zašto to moj lekar i sam ne koristi ako je tako dobro?“

27
 Naša konvencionalna medicina ne bavi se anti-aging
terapijama i zato su male šanse da ćete o tom problemu raz-
govarati sa svojim endokrinologom ili sa izabranim lekarom.
Anti-aging i preventivna medicina posebna je struka koja
izučava kako živeti bolje, kvalitetnije, bez bolesti i poreme-
ćaja. Konvencionalna medicina bavi se lečenjem već nastalih
bolesti, njena uloga u sprečavanju bolesti zapravo je mala.
Smisao tzv. preventivnih pregleda je u tome da otkriju neku
patologiju i ,,leče“ je, a ne da bi vas uputili u to kako duže
ostati zdravim i vitalnim.
Hormon rasta daje se deci koja ga ne stvaraju u dovolj-
noj količini i mnoga bi od njih ostala patuljastog rasta bez
pomoći tog hormona. No za stimulaciju rasta dece primenju-
ju se i pedeset puta veće doze nego za održavanje vitalnosti
u zreloj dobi.
Hormon rasta stvara se noću, kao i melatonin, zato je
za njegovu potrebnu koncentraciju neophodno dovoljno sna,
ali i što raniji odlazak na spavanje. Ljudi koji rade noćne
smene stare brže, neotporniji su i češće obolevaju. ,,Beauty
sleep“, koji redovno praktikuju oni koji žive od svog dobrog
izgleda ili im je dobar izgled važan, zapravo je stimulans za
stvaranje hormona rasta. Uostalom, sigurno ste već i sami
primetili da posle godišnjeg odmora, kada se dobro naspa-
vamo, svi izgledamo mlađe i zategnutije, nasuprot našem
izgledu posle loše prospavane noći kada nam je koža smežu-
rana i podbula. Da li uočavate vezu?

KaKO PREPOZNATl NEDOSTATAK HORMONA RASTA?

Na prvom mestu su promene na koži: spušteni očni

kapci, obešeni obrazi, stanjene usne, tanak nos s vrhom
usmerenim prema dole, podbradak, obešena i tanka koža na
rukama i nogama, ali i na ostatku tela. Cesto su karakteri-
stične i masne naslage oko struka i iznad kolena, kifoza u
vratu i povećana lorđoza u slabinskom delu kičme, dakle,
nepravilno savijena kičma, spuštena stopala, atrofija mu-
skulature ramena, ruku, nogu i stopala te slabo pomerljiv
grudni koš. Kod muškaraca je često prisutna i erektilna
disfunkcija.

28
 Na mentalnom nivou hormon rasta manifestuje se kao
hronična napetost bez nekog većeg razloga, sklonost de-
presiji, nisko samopouzdanje, manjak koncentracije, osećaj
nemoći, slabo podnošenje stresa, dramatizovanje i sklonost
socijalnoj izolaciji, što sve dovodi do slabijeg kvaliteta živo-
ta. Posle neprospavane noći oni koji imaju manjak hormona
rasta teško se oporavljaju, osećaju jak umor i smanjenu po-
trebu za životinjskim proteinima.
Većina Ijudi starijih od trideset pet godina pokazuje,
zavisno od načina života, neki od simptoma nedostatka hor-
mona rasta. Današnji stil života, a ponajviše loš odnos prema
spavanju, odnosno hronično odlaganje odlaska na spavanje,
smanjuje nivo hormona rasta. Posledice toga svakodnevno
viđamo na svojim licima.
Kako imam priliku da jedan deo godine živim u prirodi,
u kontaktu s Ijudima koji nisu podlegli modernom stilu ži-
vota pa zbog brige o domaćim životinjama i radova na polju
rano ustaju i jednako tako rano ležu, uživam posmatrajući
njihova lica i divim se njihovoj snazi - bakice u kasnim osam-
desetima još kopaju baštu i sade povrće. Kao lekar odradi-
la sam mnogo noćnih smena, a kao student učila noću, pa
volim reći da sam svoje nadbubrežne žlezde i svoj hormon
rasta već tada ,,potrošila“.
Svi moji pacijenti koji dolaze da uklone bore nekim spo-
Ijašnim postupcima dobiju objašnjenje zašto nastaju bore i
kako da promene način ishrane, spavanja i, na kraju, kako
da bolje balansiraju hormone jer estetska medicina bez an-
ti-aging medicine ne može opstati, jednostavno, idu jedna
s drugom. I sama sam često bila zadivljena sjajnim delova-
njem hormona rasta kod mnogih mojih pacijenata. Na nji-
hovom licu bore su se vidno smanjile, a nekim muškarcima
kosa je ponovo izrasla.
O hormonu rasta moram reći i to da to nije prvi hor-
mon s kojim ćemo početi terapiju nadoknade. Tek posle ba-
lansiranja ostalih hormona, nadoknada hormona rasta biće
kao „šlag na torti“. Dr Thierry Herthoge, vodeći svetski
stručnjak za hormonsku dopunsku terapiju, kod koga sam i
sama studirala anti-aging i preventivnu medicinu, izjavio je
da je ubrzo posle uzimanja hormona rasta postao predsed-
nik većine udruženja u kojima je do tada bio član. Ogromna
29
količina pozitivne energije i samopouzdanja, entuzijazam
koji je odlika mladih Ijudi, vratili su mu se sa uzimanjem
hormona rasta. Jedna moja bliska saradnica uzima hormon
rasta nekoliko godina i dok mi njen izgled bez bora ne pravi
problem, njen entuzijazam „enormnih razmera“ i sklonost
,,šefovanju“ često osećam na svojoj koži. Šalim se, naravno,
ali istina je da moja koleginica radi nekoliko projekata isto-
vremeno, a kako uzima više hormona i pri tome se zdravo
hrani, ne razboleva se i živi zadovoljnim i punim životom. S
hormonom rasta, ukratko, ne sumnjamo u svoje sposobnosti
i nemamo straha od budućih projekata. Uostalom, da li se
sećate kako smo se osećali kad smo bili osamnaestogodiš-
njaci? Meni lično, poneka bora je vidljiva na licu, ali entuzi-
jazma mi ne nedostaje, a i energiju mogu lako da obnovim
sa snom, tako da još nisam počela sa uzimanjem hormona
rasta, ali planovi za skoru budućnost svakako uključuju i tu
mogućnost.

Kako da prirodnim putem uravnotežite hormon rasta?

Budući da je po hormon rasta prirodi proteinski hor-

mon, njegovu proizvodnju stimulisaće unos aminokiselina u
telo, a kako, kao i melatonin, hormon rasta spada u grupu
„noćnih hormona“, uzimanje večernjeg proteinskog obro-
ka stimulisaće njegovo izlučivanje. Zelja za slatkim koja se
javlja iza 22 časa biće otklonjena ako u 19 časova pojedete
proteinski obrok i krenete na spavanje između 21 i 22 časa.
Spavanje znači da ste snizili kortizol, a on mora biti nizak
kako bi se stvarao hormon rasta. Večernji proteinski obrok
započinje regeneraciju u telu pa u njega, uz aminokiseline,
dodajte i antioksidanse (da biste pripomogli melatoninu), ali
i adaptogene, supstance koje će kortizol da drže na niskom
nivou tokom noći. Zapamtite da šećer ruši hormon rasta,
tako da ga uveče izbegavajte, i to u bilo kom obliku.

30
Markova nova mladost

Marko je došao u moju ordinaciju kao vrlo zahtevan

pacijent. Neobično otvoren za nove stvari, a naročito
za produženje života i njegov bolji kvalitet, pa je hteo
da počne sa uzimanjem hormonske terapiju. Napunio
je šezdeset i dve godine, aktivno se bavio izdavaštvom,
imao je ispunjen radni dan i mnoge ciljeve u životu.
Radio je posao koji je voleo i želeo je da ima vrhunsku
energiju. Sebe je video kao aktivnog i u zreloj dobi i nije
hteo da odustane od svojih planova. Imao je odraslu
decu i partnerku s kojom se povremeno viđao. Hteo je
da ima i aktivniji seksualni život, više snage i energije,
a hteo je i da smrša! Marko je imao desetak kilograma
više, uglavnom raspoređenih na stomaku.
Poštujući njegove želje, pristupili smo analizi stanja
tela i hormona i pronašli dosta nepravilnosti. Estradiol
mu je bio iznad gornje granice, testosteron na donjoj
granici, hormoni štitne žlezde takođe su bili niski, kor-
tizol visok, DHEA na donjoj trećini, kao i IGF-1 (po-
kazatelj nivoa hormona rasta), koji je bio ispod donje
granice. Marko je imao suvu i atrofičnu kožu na licu
i telu uz duboke, ,,ribarske“ bore. Inače je bio zdrav,
uzimao je samo lekove za povišeni krvni pritisak po-
slednjih deset godina.
Napravili smo zajednički plan: smanjiti estradiol,
povećati testosteron, uvesti malu dopunu hormona
štitne žlezde, preći na paleo ishranu, podržati rad orga-
nizma uz Thyromaxx, Adrenomaxx, vitamine B grupe
i omega-3 masne kiseline pa, ako bude dobro reagovao
na terapiju, dobiće i hormon rasta koji je toliko želeo.
Za tri meseca Marko je došao na kontrolu. Uzimao
je testosteronski gel, blokator pretvaranja testosterona
u estradiol i hormone štitne žlezde tiroksin i trijodti-
ronin. Smršao je oko pet kilograma, osećao se mnogo
bolje, bio je zadovoljan, hvalio je hormone, ali je želeo
da proba i hormon rasta.
Protekom sledeća tri meseca, ovoga puta na hor-
monu rasta u minimalnim dozama, Marko mi se javio
telefonom i rekao da je dobro, da ima dobru energiju,

31
 pogotovo da bolje spava. Nije mi mnogo objašnjavao, a
ja sam njegov napredak shvatala kao prosečan sve dok
se nismo sreli za koji mesec, tačnije, sedam meseci otka-
ko je počeo da uzima hormon rasta. Najiskrenije, nisam
ga prepoznala. Marko je izgledao deset godina mlađe
jer, osim što je smanjio stomak, koža na licu znatno se
zadebljala pa su duboke brazde sada bile vidljive samo
kao plitke, površinske bore. Cak mu je i kosa narasla i
malo potamnela. Bila sam oduševljena delovanjem hor-
mona rasta na izgled njegove kože, a s druge strane,
radilo se o čoveku koji je radio kao i u svojim četrdese-
tima. Hormon rasta mu je zaista pomogao i na fizičkom
i na psihičkom nivou!
Marko redovno vodi brigu o svom zdravlju, leči se
naprednim medicinskim znanjima jer dosta čita i prou-
čava alternativna lečenja, meditira, detoksikuje telo te
svakako jednom godišnje odlazi u sanatorijum na ,,re-
set“. Radi povremeno pauze od hormona, samo da vidi
razliku, ali nikada duže od dva meseca.
Marko je specifičan pacijent jer je probao mnogo
toga i lečio se na mnogo načina, ali hormoni su mu bili
konstantan izvor problema i nezadovoljstva bez obzira
na to što je kombinovao mnoga znanja i tehnike iz al-
ternativne i tradicionalne medicine. Uz malu dopunu
hormona, sve je na kraju selo na svoje mesto. Marko
se oseća vitalno i zdravo, a da je to opravdano, poka-
zuju i nalazi sistematskih pregleda. lako možda i nije
u hronološkoj mladosti, oseća se podmlađeno, a tako i
izgleda, kako spolja, tako i iznutra.

32
 KORTIZOL: DIRIGENT
HORMONSKOG ORKESTRA

Kad sam u svojoj medicinskoj praksi spoznala važnost

hormona stresa - kortizola, njegove mane i vrline, u meni
se dogodio onaj potrebni ,,klik“, otvorio se prozor u bolje ra-
zumevanje života i smrti. Premalo pominjan u medicinskim
knjigama, kortizol ima jedan viši, metafizički nivo - on je
komunikacija između misli i tela. Naši osećaji bivaju preve-
deni na jezik kortizola, digitalni signal misli i emocija prevo-
di se u našim telima na analogni i jednostavni nivo kortizola
u krvi, slini ili urinu, koju izražavamo brojkama. Tako ono
nevidljivo u nama prevodimo na jedan fizički nivo te u sva-
kom času možemo znati koliko kortizola upravo imamo u
venama.
Zašto je to važno? Verujte mi kada kažem da je veći-
na današnjih bolesti posledica neuravnoteženog kortizola.
Zbog toga balansiranjem tog čudesnog hormona mi živimo
kvalitetno, dugo i srećno, naše oči i koža imaju sjaj, a srce
želju.
Konvencionalna medicina poznaje apsolutni nedosta-
tak kortizola, to jest stanje kada nadbubrežne žlezde ne
rade, ili hiperprodukciju kortizola, do koje dolazi najčešće
zbog nekog tumora ili zbog terapije. No sva ostala stanja
neuravnotežene proizvodnje kortizola, ono „nešto između"
navedenih krajnosti, ne tretira i ne bavi se time. A većina
nas nalazi se upravo u toj „sivoj zoni“, mučeći se, svako na
svoj način, s poremećenim radom nadbubrežnih žlezda. Ni-
kada neću zaboraviti reči mog glavnog učitelja o hormoni-
ma dr Hertoga, koji nas je stalno upozoravao: „Uvek najpre
uravnotežite kortizol!“ Jer niti jednu žlezdu ne možemo da
uravnotežimo ako nam nadbubrežne žlezde, hipofiza i hipo-
talamus ne isporučuju kortizol u odgovarajućoj meri. To je
važno i to bi trebalo da se upamti.

33
 Anaboličko-katabolička razmera

Mi posedujemo dve nadbubrežne žlezde (zovu se i adre-

nalne), koje su se smestile svaka na svom bubregu i leže
na njima kao male kapice. lako su prostorno povezane sa
bubrezima, nadbubrežne žlezde su u stvari deo autonomnog
nervnog sistema, koji reguliše sve telesne funkcije, od disa-
nja do rada srca, bubrega i creva, ukratko, svega što naše
telo obavlja nezavisno od naše volje. Nadbubrežne žlezde
stvaraju adrenalin, koji naše telo priprema za brzi stresni
odgovor „borba ili beg“, ali i kortizol, aldosteron i dehidroe-
piandrosteron (DHEA), hormone koji kontrolišu stvaranje i
iskorišćavanje energije u telu, ravnotežu izgradnje i rušenja.
Kortizol je glavni hormon katabolizma - razgradnje tela.
Kako bi mogao da podnese povećanu potrebu za energijom,
posebno u stresnim stanjima, on blokira upalni odgovor,
podiže šećer u krvi i povećava insulin. Kortizol mobilizuje
veliku količinu goriva, ali zato nadbubrežne žlezde, pamet-
ne kakve jesu, uz kortizol stvaraju i dehidroepiandrosteron,
hormon koji je prekursor polnih hormona, a ti hormoni telo
izgrađuju i čine ga jakim, pa ih zato zovemo anabolički hor-
moni. Odnos anaboličkih hormona (onih koji izgrađuju) i
kataboličkih hormona (onih koji razgrađuju) pokazatelj je
stanja našeg tela - da li se ono izgrađuje ili se ,,ruši“. Razu-
mljivo, u mladosti dominiraju anabolički hormoni, dok sa
starenjem jača dominacija onih kataboličkih. Odložiti sta-
renje zapravo znači zauzdati kortizol, hormon razgradnje, a
dopuniti hormone izgradnje.
Visok nivo kortizola, uz snižene nivoe dehidroepian-
drosterona, estradiola, progesterona ili testosterona, dove-
šće do propadanja tela i nastanka mnogih bolesti. S druge
strane, ako hronično visok kortizol prate jake nadbubrežne
žlezde koje stvaraju dovoljno polnih hormona i dehidroepia-
ndrosterona, pozitivni anaboličko-katabolički odnos biće sa-
čuvan i telo neće osećati posledice hroničnog stresa.

34
 „Jake“ I ,,slabe“ nadbubrežne žlezde

Svi se mi razlikujemo po jačini nadbubrežnih žlezda.

Još u majčinoj utrobi našim je nadbubrežnim žlezdama
određen njihov »radni kapacitet". Zdrave žene koje su svoju
trudnoću nosile u veselju daruju svom detetu zdrave nad-
bubrežne žlezde, dok buduće majke koje su tokom trudnoće
često bolovale, previše radile ili se iscrpljivale rađaju decu
manje sposobnu za borbu sa stresom. Naravno, uvek postoje
izuzeci jer se u prirodi ništa ne ponavlja i svako je od nas
jedinstven.
Ljudi jakih nadbubrežnih žlezda osećaju jaku volju,
energiju, preduzetni su, često se previše iscrpljuju jer im
uvek naviru nove ideje. Neretko su to perfekcionisti koji po-
stavljaju visoke ciljeve, kako sebi, tako i svojim saradnicima.
Najčešće biraju uloge šefova, vođa, donosioca odluka. Vrlo
su odgovorni prema članovima porodice, ugađaju svima, a
sebe najčešće zapuštaju, za njih nikada nema vremena. Dok
rade, misle i stvaraju, osećaju da žive, kada leže ili sede, ima-
ju grižu savesti.
Takav ritam Ijudi sa snažnim nadbubrežnim žlezda-
ma mogu izdržati godinama, a onda se jednog dana počnu
javljati male opomene u vidu glavobolja, čestih infekcija u
području uva, nosa, grla i sinusa, kao i mokraćnih infekcija,
gljivičnih infekcija, bolova u želucu, problema s varenjem,
npr. zatvora ili učestale stolice, problema s hemoroidima,
nesanice, alergije, promena na koži kao što su crvenilo, hi-
perpigmentacije ili depigmentacije, napetosti, depresivnosti,
povišenoga ili sniženoga krvnog pritiska, povišenog ili sni-
ženog šećera, ubrzanog pulsa, gojenja ili mršavljenja, bolova
u leđima ili zglobovima i dr. Takva stanja nisu još ozbiljne
bolesti, ali ako se zanemare, mogla bi to da postanu. Telo
godinama šalje signale, ali, nažalost, ne prepoznajemo ih
uvek, a kamoli da ti signali dovedu do promena životnog
stila. Za svaku od tih ,,opomena“ konvencionalna medicina
ima rešenje u vidu neke tablete koja rešava baš taj simp-
tom. Međutim, simptomatsko lečenje dovodi do određenog
olakšanja tegobe, ali uzrok i dalje ostaje nerešen, pa neretko
izbije na nekom drugom mestu, u sasvim drugom i težem

35
obliku, kao autoimuna bolest, depresija ili, u najgorem slu-
čaju, malignitet.
I sama sam zanemarivala simptome svog disbalan-
sa kortizola, pa sam u trideset i šestoj godini života dobila
autoimunu reakciju u vidu upale zglobova i krvnih sudova.
Kao lekar konvencionalne medicine, nisam s njom povezi-
vala svoj stil života obeležen naročito jakim i dugotrajnim
stresom, nego sam, kao i većina Ijudi, mislila da se bolest
dogodila jednostavno zato što je trebalo da se dogodi, jer mi
je to bilo zapisano u genetskom kodu. Trebalo mi je mnogo
vremena da povežem uticaj okoline sa svojim stanjem, odba-
cim klasično lečenje lekovima koji su imali jake nuspojave i
svoj neuravnotežen kortizol dovedem pod kontrolu. Svojim
pacijentima svedočim to iskustvo i negiram pojavu „čude-
snih izlečenja". Sve čudo je u nama, najpre u našoj spoznaji,
a onda i volji!
Nasuprot Ijudima koji svoje nadbubrežne žlezde kori-
ste nesmanjenim i nemilosrdnim ritmom, postoje Ijudi koji
poznaju svoja ograničenja i svesni su ih, ne upuštaju se u
aktivnosti koje ih preterano iscrpljuju. Te su osobe češće
zdravije, iako su rođene s manjim energetskim kapacitetom,
od onih rođenih s jakim nadbubrežnim žlezdama, koje sebe
preterano iscrpljuju.

Dijagram lučenja kortizola

Naše nadbubrežne žlezde imaju svoj ritam lučenja kor-

tizola i, poznajući ga, mi se prilagođavamo toj unutrašnjoj
sekreciji kortizola. Tako upotrebljavamo kortizol koji nam
daje priroda, a ne teramo nadbubrežne žlezde da rade su-
protno njihovom prirodnom ritmu. Prirodno, nadbubrežne
žlezde luče najviše kortizola u jutarnjim časovima, kada je
naše telo najspremnije za aktivnosti, poslepodne i uveče nivo
kortizola je niži, a posle 20 časova drastično se smanjuje.
Prevedeno na dnevni ritam, to znači da treba da ustajemo u
šest ujutru, sve svoje aktivnosti da planiramo za prepodne,
kada je organizam najspremniji za borbu sa stresom, a naj-
važnije je da završimo sve fizičke i mentalne aktivnosti oko
20 časova, kada nadbubrežne žlezde po svom unutrašnjem

36
programu prestaju da izlučuju kortizol. Takav ritam naj-
manje iscrpljuje naš prirodni hormon stresa i poštujemo li
taj zakon, uravnotežavamo funkcionisanje celog organizma.
Dakle, buđenje oko šest časova, odlazak na spavanje izme-
đu 20 i 22 časa. Za mnoge je to utopija, ali za telo jedino
pravo rešenje. Prema ciklusu zima-leto, ti se časovi takođe
pomeraju, pa leti možemo ranije ustati i kasnije leći, a zimi
obrnuto, te, poštujući sunce i mesec, uz lučenje kortizola
ujednačiti i lučenje melatonina.
Većina mojih pacijenta hvata se za glavu kada im po-
kažem dijagram lučenja kortizola. Najpre kad saznaju da bi
ujutru trebalo da se probude veseli i čili, a onda još i više kad
shvate da uveče treba da legnu do 22 časa. Zašto? Zato što
većina gradskog stanovništva nedostatak dnevnog kretanja
želi da nadoknadi noću, pa kada nadbubrežne žlezde već
prestanu da luče kortizol, oni tek kreću u /ifrzess-klubove
ili na trim-staze, trče i vežbaju radi zdravlja ili izgleda. Pri
tome i ne slute da su tada njihove nadbubrežne žlezde na
minimumu snage i da prirodno ne žele da stvaraju dodatni
kortizol potreban za vežbanje i fizički napor. Krajnje pojed-
nostavljeno, to vam je kao da konja na izmaku snaga bičem
teramo da skače preko prepona!
A to upravo radi većina večernjih vežbača (a danas se
treninzi uglavnom odvijaju u večernjim časovima) pa time
opasno iscrpljuju svoje nadbubrežne žlezde. Moje pacijentki-
nje koje treniraju za maraton, a takvih je poslednjih godina
sve više, sve odreda misle da čine dobro svom telu, okoli-
na im se divi i iskreno misli kako su one zdrave i otporne.
Nažalost, uvidom u svoje nalaze zaprepaste se kada shvate
poražavajući odnos svojih anaboličkih i kataboličkih hormo-
na. Dakle, rezultat takvih intenzivnih sportskih aktivnosti
snažna je destrukcija tela. Sport je zdrav za telo, ali ga treba
praktikovati u razumnim količinama i u razumno vreme.
Svi oni dečiji treninzi koji počinju posle 21 čas završavaju
se time da se mladi Ijudi vrate kući puni kortizola i onda
još dugo ne mogu da zaspu (jer kortizol sprečava spavanje).
Jednostavno, sa kortizolom, budan si kao zec i spreman za
svaku aktivnost.
Tom karakteristikom kortizola koriste se i hronično is-
crpljeni Ijudi. Zene često objašnjavaju: „Dođem kući s posla
37
mrtva umorna, ne mogu se pokrenuti, onda me suprug na-
tera na malu šetnju i ja se posle toga osećam mnogo bolje.“
Objašnjenje za to lako je shvatljivo. Nivo kortizola posle do-
laska kući s posla i pogotovo posle obroka je nizak, nadbu-
brežnim žlezdama treba vremena da se obnove i onda, obič-
no oko 20 časova, izluče još jednu količinu kortizola, a posle
toga se umire. Moderan čovek stidi se umora i ne dozvoljava
da ga umor odvede u krevet, nego forsiranom aktivnošću
pokušava još malo da iscrpi nadbubrežne žlezde, da istera
malo kortizola iz njih, da se veštački oseti bolje, a rezultat
svega jeste bespomoćno spavanje u fotelji još za vreme ve-
černjih vesti. Uz sve to, niski nivoi kortizola danju, dovode
do visokog nivoa kortizola noću, pa nije neobično da se Ijudi
bude noću, u tri, četiri ili pet, puni energije, u nemogućnosti
da nastave san, da bi tokom jutra iscrpljeni pili kofeinske
napitke kako bi preživeli dan. Ako se prepoznajete u tome,
dobro došli u klub uspešnih Ijudi! Danas, čini mi se, kao da
nismo u trendu ako ne živimo stresno.
Ali istina je sasvim drugačija. Istinski uspešni Ijudi ra-
zumeju kortizol i dijagram njegovog lučenja i prilagođavaju
mu se. Nikada na stolu uspešnog poslovnog čoveka nećete
videti gomile nerešenih predmeta, razbacane stvari, osećaj
napetosti ili nervoze. Istinski uspešan čovek troši kortizol
prema zakonima prirode, pravilno upravlja dnevnim ri-
tmom, a noć koristi za regeneraciju. Melatonin, naš najjači
antioksidans, stvara se noću dok spavamo, da li se sećate? I
hormon rasta stvara se noću, a od njega nam nestaju bore,
dobijamo samopouzdanje, jake mišiće i topimo mast.

Zamor nadbubrežnih žlezda

Zamor nadbubrežnih žlezda, a možemo reći i iscrplje-

nost ili umor nadbubrežnih žlezda (adrenal fatigue, engl.),
poremećaj je koji se širi kao epidemija, pre svega u urbanim
sredinama koje ne poštuju zakone Ijudskog tela. Kako bi-
smo mogli da se tome suprotstavimo i borimo se s umornim
nadbubrežnim žlezdama koje dovode do neravnoteže u pro-
izvodnji kortizola, svakodnevno podučavam Ijude dijagramu
lučenja kortizola. Naime, kada kupimo mašinu za pranje

38
sudova ili neki drugi aparat, štampač, telefaks ili slično,
uz taj aparat dobijemo i uputstvo za njegovu upotrebu na
barem sedam svetskih jezika, zakon to tako nalaže. Zašto
nam, kada se rodimo, već u porodilištu ne bi dali priručnik
za upotrebu Ijudskog tela na našem maternjem jeziku, pa da
prvo majka, a posle i mi sami pravilno upotrebljavamo naša
tela. Uveravam vas da na svetu ne bi bilo toliko ,,kvarova“
ili nepotrebnih bolesti kao što ih ima sada.
A prvo poglavlje u tim našim uputstvima za upotrebu
sigurno bi bile nadbubrežne žlezde. Ako mislite da od zamo-
ra nadbubrežnih žlezda pate samo uspešni poslovni Ijudi,
varate se, verujte mi. Od iscrpljenosti nadbubrežnih žlezda
danas pate već i mala deca koju su vaspitale majke koje bo-
luju od, na primer, postporođajne depresije. Neizmeran stres
koji žena doživljava tokom trudnoće, a da ga često nije ni
svesna, te posle porođaja, kada dolazi do hormonskog ,,ras-
pada“ u telu, odražava se i na dete. Razlika između srećnog
deteta i deteta majke s disbalansom kortizola je, nažalost,
primetna. Nadalje, odvođenje deteta u vrtić ili jaslice protiv
dečije volje (a uglavnom je tako) i ostavljanje deteta da tamo
provede ceo dan predstavlja dečijem telu snažan podsticaj za
lučenje kortizola, umesto da se dete ujutro budi u skladu sa
sopstvenim hormonom, da ide da spava nakon što se u miru
najede i naigra, kao i da je okruženo Ijudima koji mu pružaju
toplinu i Ijubav, najbolje članovima proširene porodice, koja
danas praktično ne egzistira.
Epigenetičari tvrde da se u dečijem mozgu, preciznije,
do šeste godine života, stvaraju sinapse koje će u ostatku ži-
vota da odrede naše funkcionisanje u stresnim situacijama.
Dete za svoj rast koristi ogromnu energiju, a ako još mora
da se dodatno nosi sa stresom i proizvodi mnogo kortizola,
češće će obolevati, dok će sinapse koje će stvoriti u svom
malom mozgu preterano stvarati stresne neuroprenosnike
i posle najmanjeg stresa. Posle, u mladosti i srednjem dobu,
to se stanje naziva slabom otpornošću na stres!
Tajna uspeha u životu razvijanje je dobre otpornosti na
stres. Onaj ko viče, gubi glavu i galami ušao je u adrenalin-
ski odgovor i pokazuje koliko su mu nadbubrežne žlezde op-
terećene. Ne može da proizvede dovoljno kortizola da „odra-
di“ novonastalu situaciju, nego bira kraći, adrenalinski put
39
za puko preživljavanje pa, slikovito rečeno, sagori sto litara
benzina da bi prešao jedan metar puta.

Rezistencija kortizola

Kad stanje povišenog nivoa kortizola traje predugo,

dolazi do oštećenja hipotalamusa, dela mozga zaduženog
uglavnom za regulaciju hormonskog sistema. Bolesni hi-
potalamus može da prestane da stimuliše hipofizu pa neće
doći do lučenja hormona u ciljnim žlezdama, tako se dolazi
do toga da je žlezda zdrava, ali nema stimulansa iz hipofi-
ze. Tipičan primer za to je hipotalamusna amenoreja, kada
devojke imaju zdrave jajnike, ali im izostaje menstruacija
jer je hipotalamus „zakazao". Rezistencija kortizola pravi
je uzrok takvog stanja. Oštećenjem hipotalamusa dolazi do
zbrke u neuroprenosnicima, hemikalijama pomoću kojih
nervne ćelije komuniciraju, a to se može pokazati kao ma-
njak koncentracije, oslabljena memorija, depresivnost, sklo-
nost bilo kojoj vrsti zavisnosti, nesanica ili anksioznost. Kod
rezistencije na kortizol, kortizola je u krvi u stvari previše,
ali njegovo delovanje na ćeliju je oslabljeno jer su receptori
onemogućeni da ga prihvate. U takvom slučaju se osećamo
„kortizolski nisko“, a to znači umorno i iscrpljeno i sa nizom
pratećih tegoba, dok nam u krvi sve vrvi od kortizola koji i
dalje ,,hara“ i uništava hipotalamus.
Rezistencija kortizola veoma je bliska insulinskoj rezi-
stenciji i skoro uvek idu ruku pod ruku. Prema nekim au-
torima, upravo je to ključ starenja, razbolevanja i patnje u
životu!
Rezistencija kortizola dovodi do toga da telo stalno
proizvodi kortizol, a mi se osećamo loše kao da ga nemamo.
Višak kortizola u krvi doslovno će ,,zapaliti“ naše telo, a ta
vrućina izlaziće na razne strane, zavisno od toga koje gene
ćemo pokrenuti. Upravo tako, kortizol će pokrenuti gene
koji će potom pokrenuti bolest. Nije li to još jedan dobar ra-
zlog da balansiramo kortizol?

40
Uravnotežena proizvodnja kortizola je mudrost života!

Šta tačno znači uravnotežena proizvodnja kortizola?

Kada je kortizol uravnotežen, balansiran, to znači da ste
zdravi, radosni, lepi, uspešni, zračite pozitivnom energijom,
pokrećete stvari, inovirate, kreirate, stvarate...
Nasuprot tome, neuravnotežen kortizol, njegov tzv.
disbalans, znači da ste umorni, gojazni ili mršavi, imate
suvu kožu, probleme s opadanjem kose i lomljenjem nok-
tiju, tamne podočnjake, mrlje na licu, često ste prehlađeni,
imati upaljene sinuse i bolove u želucu, probleme sa štitnom
žlezdom i lupanjem srca, osećate se nelagodno, u strahu ste,
vičete na decu ili supružnika, budite se noću, osećate se ne-
zadovoljno i nesrećno...

Kako da se kortizol dovede u ravnotežu?

Vrlo jednostavno: zdravom ishranom i odmaranjem. Ili

možda nije tako jednostavno, jer da jeste, svi bismo bili hor-
monski uravnoteženi, zar ne? Međutim, da li u stvari znamo
šta je zdrava ishrana? Da li uopšte znamo da se odmaramo?

ISHRANA KOJA URAVNOTEŽAVA KORTIZOL

Zdrava ishrana mora da nam pruži energiju kroz kalo-

rijsku vrednost, zatim sve potrebne nutrijente za obavlja-
nje metaboličkih procesa i - kao poslednje, ali i najvažnije
- mora da nam pruži zadovoljstvo.
O bazalnom metabolizmu, kalorijskoj vrednosti hrane,
o zdravim nutrijentima i glikemijskim indeksima, trebalo je
da nas nauči naše dugotrajno školovanje (inače i samo obi-
man izvor neravnoteže kortizola kod dece i adolescenata),
međutim, nas danas, umesto škole, u tom segmentu odgaja
prehrambena industrija. Nudi nam lepe ukuse koji prevazi-
laze naša razmišljanja o kvalitetu pojedenog. A ono što nam
je potrebno jeste dobra informacija.
Zdrava ishrana zadovoljava, pre svega, energetske po-
trebe tela, da telo ne bi moralo da proizvodi energiju iz sop-
stvenih zaliha. Glad je prirodni mehanizam, kojim nas telo

41
upozorava da treba nešto da pojedemo. Kada smo gladni,
kortizol je visok, a to znači da dugo gladovanje iscrpljuje
naše nadbubrežne žlezde, ali i štitnu žlezdu, koja u tom slu-
čaju mora da smanji metaboličke potrebe jer će nam se, u su-
protnom, dogoditi „raspad sistema“. Gladovanje predstavlja
velik stres za sve organske sisteme, kada prelazimo u ruši-
lački stil rada (onaj od kog ćemo da ostarimo, da li se seća-
te?). Zbog toga, od sada, pa na dalje: nema više gladovanja!
Energiju dobijamo iz masti i ulja, nutrijente iz voća i
povrća, a proteine iz mesa, mahunarki i mlečnih proizvoda.
Takva ishrana se naziva paleolitska, ili skraćeno ,,paleo“, jer
se tako hranio naš paleolitski predak Homo sapiens, koji je
bio savršeno prilagođen ishrani svoga doba. Od njega je sve
počelo i od njega treba učiti.

Paleolitska ishrana

Pogledajmo kako oblikovati svoje obroke da bismo

uravnotežili kortizol: četrdeset odsto energetskih potreba
za hranom treba da se zadovolji konzumiranjem povrća i
voća, trideset odsto treba uzeti iz belančevina, a preostalih
trideset odsto iz masti i ulja! Na primeru čoveka teškog 70
kilograma, čiji bazalni metabolizam iznosi 25 kcal po kilo-
gramu telesne mase, ispostavlja se da od 1700 kcal, koliko
svakodnevno treba čoveku u mirovanju, oko 700 kcal treba
da bude iz povrća i voća, 500 kcal iz proteina i 500 kcal iz
ulja. To znači da dnevno treba pojesti znatnu količinu povr-
ća (1 - 2 kilograma), ne previše voća (jer je slatko i podiže
insulin), nešto više od pola decilitra masti i ulja, zatim pro-
teina 1-2 grama na kilogram telesne mase. Zitarice smeju
da jedu samo deca i odrasli koji se bave teškim fizičkim na-
porima, kako bi lakše uneli potrebnu količinu kalorija, dok
svi ostali, a pogotovo Ijudi koji uglavnom sede i ne kreću
se dovoljno, žitarice treba da svedu na minimum. Treba ih
konzumirati eventualno jednom dnevno. Naš predak nije
konzumirao žitarice u obliku u kojem ih mi danas jedemo
- u tome je naš glavni problem! Zrna žitarica samlevena u
brašno, nisu originalna čovekova hrana, dok se proklijalo
zrno smatra mladom biljkom i vrlo je povoljno za ishranu.

42
 Doručak, ručak i večera uvek će izgledati isto: protei-
ni, masti i ulja, povrće i/ili voće. Od žitarica preporučujem
samo proklijale ili one koje ne sadrže gluten (proso, heljda,
pirinač, kukuruz) jer u kombinaciji s neravnotežom kortizo-
la, gluten stvara upalnu reakciju u crevima. Posle ovakvog
saznanja, mnogi će se pitati šta treba jesti, jer do sada su
manje-više živeli na žitaricama. Ja vam garantujem da će
ovaj preokret u vašoj ishrani da vam pruži ne samo bolji
osećaj i gubitak neželjenih kilograma već će se to desiti i u
relativno kratkom roku. Većina pacijenata se, kada pređe
na paleo prehranu, već posle nedelju dana javlja da oseća
povoljno dejstvo, da ima mnogo više energije, a manje oseća
glad, i, što je najvažnije, kilogrami i nadutost nestaju. A to
im daje snagu đa izdrže relativno rigorozan način ishrane.
Rigorozan je, zapravo, za sve one koji su do sada jeli prema
ponudi prehrambene industrije, a ne prema zahtevima tela.
Još jedna napomena: paleolitska ishrana podrazumeva
daleko veći unos povrća nego voća. Današnje voće, naime,
ima veliki udeo šećera, koji na kraju stvara disbalans insuli-
na i kortizola. Isto tako, kod paleolitske ishrane moramo vo-
diti računa o tome da jedemo sezonski, što znači da jedemo
onu vrstu hrane koja sazreva u određeno doba godine. Na taj
način naš organizam dobija sve potrebne supstance u vreme
kada je njihov sadržaj prehrambeno optimalan. Zbog toga,
treba dati prednost organski gajenoj hrani, jer ona, za razli-
ku od hrane gajene konvencionalnim načinom, ima znatno
veći sadržaj minerala, vitamina i oligoelemenata.
Masti i ulja koje konzumiramo takođe moraju biti pri-
rodnog porekla i nerafmisana, pri čemu kuvanje i prženje
hrane treba ograničiti i za to koristiti samo zasićene masti
(svinjska mast, maslo, kokosova mast), dok hladno presova-
na ulja dodajemo hrani na kraju kuvanja. Ona ne smeju da
se termički obrađuju jer time postaju kancerogena.
Proteini mogu biti biljnog ili životinjskog porekla, i tre-
ba da se uvrste u svakodnevnu ishranu. Mnoge žene izbega-
vaju meso, međutim, ako je tako, proteine treba da uzimaju
u drugim oblicima, kao što su mahunarke, jaja i sl. Mlečni
proizvodi nisu zabranjeni, ali treba ih jesti umereno.
Vegetarijanstvo nije prepreka za paleo ishranu, napro-
tiv, vegetarijanska ishrana je u osnovi paleolitska, s razlikom
43
što proteini nisu životinjskog nego su biljnog porekla. Moji
pacijenti koji su na makrobiotičkoj ishrani, zapravo jedu
prema principima paleolitske ishrane, tako da i makrobio-
tička ishrana povoljno deluje na uravnoteženje kortizola.
Inače, pravilo zdrave ishrane glasi: jesti različitu hra-
nu, sezonski, kako bi svaki obrok imao što više hranjivih
sastojaka.

Prirodna pomoć adaptogena

Kortizol je najčešće prenizak ujutru, kada nam najviše

treba, a previsok uveče, kada bi trebalo da se smanji i dozvo-
li melatoninu i hormonu rasta da ostvare svoj maksimum.
Srećom, priroda se pobrinula i za takvu životnu situaciju,
pa nam je dala biljke, koje znaju da upravljaju našim korti-
zolom. Zovemo ih adaptogenim biljkama, jer svoje funkcije
mogu da adaptiraju, tj. da prilagode našim potrebama. Kon-
kretno, adaptogeni mogu da prepoznaju kakav je vaš korti-
zol, pa da ga, po potrebi, povećaju ujutru ili tokom dana, a
smanje kada odlazite na spavanje. Zadivljujuće, zar ne?
Dok sam pisala ovu knjigu, radila sam istraživanje
među svojim poznanicima i prijateljima želeći da saznam
šta znaju o adaptogenima. Nažalost, rezultati su bili poraža-
vajući. Većina njih nije ni čula za taj izraz, a kamoli mislila
kako bi to moglo da im pomogne u životu. Zbog toga predla-
žem da ovaj deo pročitate s posebnom pažnjom ako se i sami
prvi put srećete s adaptogenima. Ako želite dodatne infor-
macije, lako ćete ih pronaći na internetu, međutim, koncept
ove knjige mi ne dozvoljava da se raspišem o biljkama koje,
slobodno možemo reći, život znače.
Adaptogenih biljaka nema mnogo u prirodi. Rastu uvek
u nepovoljnim klimatskim uslovima odolevajući svemu i
svačemu. Najčešće su dobro uzemljene i često baš taj ko-
ren deluje terapeutski jer nas uzemljuje, smiruje, usporava,
urazumljuje. Tradicionalno se upotrebljavaju i u zapadnoj
i u istočnjačkoj medicini već duže od dva veka, sasvim su
proučene, ekstrahovane su sve delotvorne supstance i pred-
stavljaju pravi lek. Priroda ih je namenila da nam pomognu,
pa kako onda da ne znamo ništa o njima?

44
 Navešću samo osnovne karakteristike biljaka s kojima
najviše radim, poštujem ih i imam iskustva:
• Azijski ginseng (Panax ginseng), žen-šen, biljka je koja
se tradicionalno upotrebljava za poboljšanje koncen-
tracije i mentalnih sposobnosti tokom stresa. Ima an-
tioksidacione karakteristike, antidepresivno delovanje
i može spustiti povišeni krvni pritisak i povišeni šećer
u krvi.
• Sveti bosiljak (Ocimum sanctum), zvan tulsi, u Indiji se
tradicionalno povezuje s podmlađivanjem pa je poznat i
kao eliksir mladosti. Brojne studije su potvrdile znanja
tradicionalnih lekara da sveti bosiljak pomaže protiv
umora i stresa, da može da ojača imuni sistem, reguliše
krvni pritisak i šećer, kao i rad hormona.
• Ašvagandha (Withania somnifera) ili indijski ginseng,
reguliše imunitet i smanjuje anksioznost. Indijska me-
dicina je tradicionalno upotrebljava kod poremećenog
hormona stresa i slabog imuniteta. Neki vole ašvagan-
du jer od nje dobro spavaju. U tom slučaju uzimaju je
uveče, ali isto tako, ašvaganda može da podigne korti-
zol ako se uzima ujutru.
• Kozlinac sa opnom (Astragalus membranaceus), po-
znat i kao astragalus, dolazi iz kineske medicine, gde
se tradicionalno upotrebljava za povećanje imuniteta.
Povećava osetljivost receptora za kortizol kod Ijudi koji
imaju dugotrajno povišen kortizol i zbog toga razvijenu
kortizolsku rezistenciju. Astragalus takođe posjeduje
podmlađujuće dejstvo!
• Slatki koren (Glycyrrhiza glabra) tradicionalno se upo-
trebljava u zapadnoj medicini za povećanje kortizola,
takođe jača imuni sistem, ima velik i povoljan uticaj na
gastrointestinalni trakt, posredno na alergije i autoi-
mune bolesti.
• Rodiola (Rhodiola rosea) moćni je adaptogen koji se tra-
dicionalno koristi kod sportista za povećanje otpornosti
na maksimalne fizičke i psihičke napore. Rodiola poma-
že u borbi s visokim kortizolom i štiti od oksidacionog

45
 stresa. Rodiolu preporučujem Ijudima koji su u akut-
nom stresu ili stresu koji ima ograničeno trajanje (stu-
denti u ispitnim rokovima, sportisti pre takmičenja,
službena putovanja, završni obračuni kod računovođa,
specijalistički ispiti ili sl.), tj. za kraću primenu.
• Sibirski ginseng (Eleutherococcus senticosus) vrlo je
sličan azijskom ginsengu iako se zapravo ne ubraja u
porodicu ginsenga. Raste u Rusiji i Kini, pa se tamo
najviše i proučavao. Njegove karakteristike vezane su
najviše za stabilizovanje kardiovaskularnog sistema i
poboljšanja raspoloženja i energije.

Sveti bosiljak, sibirski ginseng i astragalus su sastojci for-

mule Adrenomaxx, dodatka ishrani specijalno namenjenog
svima koji pate od nestabilnih nivoa kortizola, a koji je osmi-
slila grupa hrvatskih stručnjaka na moj podsticaj. Ideja ko-
jom sam se vodila u tome bila je da u jednoj kapsuli budu
ponuđeni adaptogeni, koji su kod nas relativno nepoznati,
a inače vrlo moćni i zaista delotvorni, s mineralno-vitamin-
skom kombinacijom. Adrenomaxx je jednostavan za upotre-
bu jer ne treba ništa da se mućka. Možete ga koristiti i na
putovanju, a opet, ako želite, možete otvoriti kapsulu i sta-
viti njen sadržaj u jutarnji ili večernji smuti. Preparat time
neće ništa izgubiti na kvalitetu ili delotvornosti. Kapsule su
celulozne, prihvatljive za sve koji ne konzumiraju hranu ži-
votinjskog porekla.
Moj savet za uzimanje Adrenomaxxa: svi koji na sebi
prepoznaju znakove neuravnoteženog kortizola, Adreno-
maxx bi trebalo da uzimate dva puta dnevno, kapsulu ili
dve, ali i B-kompleks koji sadrži znatne količine B vitamina
(npr. Bevimaxx).

Mineralno-vitaminske kombinacije

Budući da bismo za kortizol zaista mogli da kažemo

kako je ,,gutač“ energije, telu koje ima neuravnoteženu pro-
izvodnju kortizola potrebni su vitamini i minerali koji uče-
stvuju kao kofaktori i enzimi mnogih energetskih reakcija
u telu.
46
 Telu sa disbalansom kortizola pre svega treba vitamin
C, vitamini iz B grupe, koji su izuzetno važni u regulaci-
ji hormona nadbubrežnih žlezda, zatim magnezijum i ne-
zamenjiva višestruko nezasićena masna kiselina omega-3.
To je minimum bez kog se ne može. Hrana, nažalost, nije
dovoljan izvor nutrijenata jer najčešće nije prirodno proi-
zvedena, pa od nje ne možemo da očekujemo da nam pruži
kompletnu dopunu. Ako razmislimo o našem standardnom
dnevnom jelovniku, videćemo mnogo praznih kalorija, a
vrlo malo hrane sa snagom. Ako je deo ekološke hrane na
našem tanjiru manji od sedamdeset procenata, jasno je da
jedemo nutritivno praznu hranu, a potencijalno bogatu tok-
sičnim supstancama koje truju našu jetru, a preko nje i naš
hormonski sistem.
Za modernog aktivnog čoveka, koji svoje nadbubrežne
žlezde maksimalno troši, svakodnevno uzimanje vitamin-
sko-mineralnih dodataka je poželjno, ako ne i obavezno. Je-
dino kad se možemo odreći dopune jeste period u kom ćemo
jesti potpuno zdravu hranu s uravnoteženim unosom svih
namirnica i, po mogućnosti, biti bez poslovnih obaveza. Da-
kle, za većinu je to tokom godišnjih odmora. Pravi godišnji
odmor dovodi kortizol u ravnotežu, odmara nadbubrežne
žlezde i priprema ih za dalje napore.

Pravilna relaksacija

Kao što nas nisu učili kako pravilno da se hranimo, ni-

kad nas nisu učili ni kako da se odmaramo. Uglavnom nam
se od rane mladosti uvek prigovaralo da premalo radimo i
premalo učimo, a one trenutke odmora koje bismo ukrali
samo za sebe neretko smo proživljavali s jakom grižom save-
sti. Veliki broj mojih pacijentkinja koje nemaju dobro balan-
sirane hormone nadbubrežne žlezde uopšte se ne odmaraju
jer smatraju kao uvek moraju nečim da se bave i žrtvuju se
za druge, a poneke, čak, u tome i ,,paćenički“ uživaju pri-
državajući se obrasca ponašanja naučenog još u detinjstvu.
Treba se znati odmarati. Pokušajte da nekome ko je
uključen na maksimalnu brzinu kažete: „Cekaj, gde žuriš?
Odmori se malo!“ Pogledaće vas besno ili s nerazumevanjem,

47
dok su šanse da će da sedne ili da legne potpuno zanemarive.
Ako bi takva osoba nekim slučajem i sela ili legla, kroz glavu
bi joj prolazile misli o raznim mogućnostima o svemu što bi
u tom trenutku ona trebalo da radi, kao i razlozi za to, tako
da od odmora, nažalost, ništa ne bi bilo. Mnogo je i onih koji
kažu da se relaksiraju dok trče. Ako se pitate zašto, odmah
ću vam reći odgovor: tada jedino mogu da ni na šta ne misle.
A upravo oslobađanje od misli jeste cilj našeg odmora.
Svojevremeno, redovno sam posećivala centar u kom
se praktikovala tehnika zvana e-rejuvenation, koja mi je po-
magala da se opustim. Reč je zapravo bila o vođenoj relaksa-
ciji, a upamtila sam rečenicu koju su nam tamo ponavljali:
„Pustite da misli dođu i prođu!“ Ah, koliki sam napor u to
ulagala, a uspeh sam postigla tek posle dugog vežbanja. Ali
znam i mnogo onih koji to nisu ni pokušavali, uvereni da to
nije za njih.
Tehnike oslobađanja uma su mnogobrojne; od molitve,
meditacije, joge, dubokog disanja, tai chia, chi gonga, auto-
genog treninga i dr. Važno je da odaberete neku tehniku, da
njome dobro ovladate i praktikujete je svakodnevno. Joga
jednom nedeljno nije bog zna šta, ali bolje i jednom nego
nijednom. Za balansiranje kortizola trebalo bi svakodnevno
provesti najmanje sat vremena vežbajući mir, najbolje u ve-
černjim časovima, pre odlaska na spavanje, ili posle dolaska
s posla. Vežbe relaksacije smanjuju potrebu za kortizolom i
čuvaju nadbubrežne žlezde.
Koliko mladih žena dolazi u moju ordinaciju žaleći se
na hronični umor. Htele bi da dobiju neki hormon, neko
sredstvo, koje bi im pomoglo da nastave dalje sa svojom ru-
tinom. Njihov dan ispunjen je do posljednjeg minuta. Posle
posla razvoze decu po raznim aktivnostima, dolaze kući u
kasne sate, između obaveza na brzinu nešto pojedu i uveče
pokušavaju da se koliko-toliko opuste uz TV Ležu kasno jer
jednostavno nemaju snage da se premeste iz fotelje u krevet.
Njihove nadbubrežne žlezde zovu u pomoć, vrište, ja ih ču-
jem i vidim kako su potpuno iscrpljene. Moje pacijentkinje
misle da su superžene, nesalomive, ali one to, nažalost, ipak
nisu. Cesto i zaplaču kod mene, sažale se nad svojom sudbi-
nom, a kada im objasnim u čemu je problem, vidim da me
ozbiljno shvataju, jer su željne saveta kako sebi da pomognu.
48
 Kako to izgleda kada doživimo ,,kolaps“, kada kortizol
više ne ulazi u naš krvotok, slikovito mi je opisala jedna mla-
da pacijentkinja: „Probudila sam se ujutro, kao i inače. Me-
đutim, kad sam htela da ustanem iz kreveta, noge kao da su
mi bile bez života, bez snage, i samo sam se spustila nazad
u krevet." Srećom, kod nadbubrežnih žlezda dobro je to što
one mogu da se regenerišu.
Telo je našlo savršen način da oporavi umorne nad-
bubrežne žlezde. Ono je savršen mehaničar koji zna sve da
popravi, samo ako ga slušamo. Teške povrede mozga leče
se tako što se čovek medicinski stavlja u veštačku komu i
ostavi nekoliko dana da mozak napravi ,,reset“. Mislim da
bi većina bolesti modernog načina života mogla da se izle-
či svojevrsnim ,,resetom“, odnosno promenom načina živo-
ta. Većina „čudesnih izlečenja“ desila se baš posle takvih
,,reseta“.

49
 Adrijanina velika promena

Adrijana ima četrdeset dve godine, majka je troje

male dece, zaposlena je u sopstvenom porodičnom pre-
duzeću, zajedno sa suprugovim roditeljima i suprugom.
Vode auto-perionicu i imaju automehaničarsku radio-
nicu, a odmah pored i svoju kuću. Obratila mi se za
pomoć jer nije mogla da smrša. Imala je dvadeset kilo-
grama više nego kada se udala, a kilogrami su se samo
slagali, rekla je, šta god ona radila i pokušavala. Adrija-
na je želela da smrša, da ima više energije i da reguliše
menstrualni ciklus.
Adrijana je bila odgovorna za računovodstvo celog
preduzeća i vožnju dece u školu i iz škole. Poslepodne
ih je vozila na aktivnosti, pa nije stizala da kuva i zbog
toga se nervirala, uverena da ona i deca ne jedu zdra-
vo. Adrijanin suprug takođe je radio danonoćno. Vodio
je automehaničarsku radionicu i od njega nije bilo ni-
kakve pomoći, a ni razumevanja. Svekrva i svekar su
Adrijani neprestano davali nove zadatke i uvek je imala
utisak da nije dovoljno učinila, da treba da uradi još
više, još više, još... Radili su i subotom i nedeljom jer su
živeli pored preduzeća, bolje reći, nikad nisu zatvarali
posao.
Adrijana se žalila na slabu koncentraciju, oslablje-
no pamćenje i nesanicu. Svakih nekoliko dana imala je
jake migrene, a kad bi joj se to dogodilo, uzela bi lek i
nastavila dalje. Menstruacije su joj bile obilne, ciklu-
si su se skratili, krvnu sliku nije kontrolisala, ali joj
je ginekolog savetovao da stavi intrauterini hormon-
ski uložak Mirenu, i kao kontracepciju i kao sredstvo
koje će smanjiti menstruacije. Na spavanje je odlazila u
23 časa, kada bi ćuteći gledala u plafon i slušala muža
kako spava, dok je nervoza u njoj sve više rasla. Libido
joj je bio ,,na nuli“, s mužem se često svađala, pri čemu
bi on samo ćutao, a ona nije znala šta on u suštini misli.
Znala je da vikače i na decu, trpela je svekra i svekr-
vu, muža je zaista volela, ali i za njega više nije imala
strpljenja. Adrijana je zaključila da nešto nije u redu s
njenim hormonima i zbog toga je potražila moju pomoć.

50
 Na pitanje kako se relaksira, Adrijana se samo na-
smejala, toga nije bilo u njenom životu. Ishrana joj je
bila lošajer nije stizala da kuva, pa se u njenoj kući jelo
puno voća i peciva. Stalno je imala previše mekane sto-
lice i bila naduta. Nije pila mnogo tečnosti pa je mokrila
malo, zaboravila bi, rekla mi je, da pije vodu. Nije jela
mlečne proizvode jer ju je od njih bolela glava. Tako-
đe, nije uzimala vitamine jer nije znala koje bi trebalo
da uzima. Pregled kod ginekologa pokazao je uredno
stanje uz dva mala mioma. Dojke su bile čvornovate i
fibrocistične. Krvni pritisak je bio povišen, ali ga sama
nije dugo kontrolisala. Adrijana nije donela nalaze krvi
jer nikad nije posećivala lekara, jednostavno, nije sti-
zala, a i protivila se uzimanju bilo kakvih lekova. Pre
tri godine Adrijana je išla na biorezonancu, gde joj je
rečeno da je alergična na mnoge vrste hrane, naročito
na pšenicu, pa joj se savetovalo da prestane da jede pro-
izvode od pšenice. Ona se toga kratko pridržavala, za to
vreme joj je bilo malo bolje, međutim, ubrzo je nastavila
po starom.
Nalazi hormona pokazali su nizak jutarnji kortizol,
visok nivo hormona dehidroepiandrosterona, manjak
progesterona, visok nivo estradiola i testosterona, štit-
na žlezda je radila slabije, a antitela na štitnoj žlezdi
bila su pozitivna (taj nalaz je bio star četiri godine).
Adrijana je samo na kratko uzimala hormone štitne
žlezde, ali i sa tim je prestala, zato što nije uopšte smr-
šala, štaviše, imala je utisak da ima još bolji apetit.
Adrijana je pravi primer osobe 21. veka. U eri teh-
nološkog napretka na čoveka se, paradoksalno, stavlja
sve više tereta, koji on prihvata bez pogovora. Brzina
komunikacije zahteva da se sve obavlja „odmah i sada“,
bez čekanja. Ne uzima se u obzir da čovek nije robot,
android, nego biće sa telom, razumom i dušom. Takav
ubrzani stil života dovodi do raskoraka u te tri dimen-
zije Ijudskog postojanja i ogleda se kao neki od moder-
nih poremećaja, najčešće kao anksiozno-depresivni
poremećaj, od kojeg, imam osećaj, boluje skoro svaki
drugi čovek u današnje vreme. Kao Adrijana živimo i ja
i većina mojih saradnika, prijatelja i rođaka. Neki piju
51
 tablete da bi mogli da prebrode dan, neki su hronič-
no nezadovoljni i optužuju sebe, neki optužuju druge,
a neki, najpametniji, traže rešenje. Kod mene dolaze
po „doping", kako bi mogli dalje, što ja odmah u prvoj
rečenici otkrijem.
I Adrijana je zapravo došla po ,,doping“, tražila je
magično sredstvo koje će joj pomoći da nastavi sa svo-
jim nemogućim životom, a ne savet za pravilniji život.
Ona je dva puta izlazila iz učionice dok sam tumačila
disbalans kortizola jer je morala da se javi u preduze-
će telefonom. Sigurna sam da od mog predavanja ništa
nije zapamtila. Adrijana je, kao i većina sličnih, došla
po kremu, da je namaže i da joj bude bolje. Kako sam
zapravo pomogla Adrijani?
Na pitanje ko su njeni ,,vampiri“, ko joj „sisa život-
nu energiju", a to pitanje postavim skoro svima, dugo je
razmišljala, a onda se rasplakala nad gorkom istinom.
,,Pa valjda ja sebi sama!“ Plakala je i bilo joj je nepri-
jatno zbog toga, ali meni je bilo drago jer je pokazala
emocije koje inače nema vremena ili nema prilike da
pokaže. Tada se smirila i odlučila je sve da posluša,
kao da se malo pribrala. Ta snažna žena trošila je svoje
nadbubrežne žlezde kao da ih je, kako Ijudi kažu, naš-
la na ulici! Objasnila sam joj da će joj, ukoliko se ne
promeni, nadbubrežne žlezde uskoro otkazati i postoji
mogućnost da će se razboleti, a ko će onda obavljati sve
te poslove?! Ako nastavi istim tempom, pokušala sam
joj dočarati, i sebi i ukućanima će biti još manje važna,
a na kraju će i deca ispaštati jer neće imati vremena
za njih. Ako telo neprestano dobija zahtev da proizvo-
di kortizol, to na kraju dovodi do toga da, kada nam
zatreba prava doza kortizola kako bismo mogli da pre-
brodimo neku novonastalu stresnu situaciju kao što je
bolest i sl., ono jednostavno ne može da isporuči traženi
kortizol, pa se javljaju problemi koje bismo u normal-
nim okolnostima lako rešili. Adrijanin jutarnji kortizol
bio je nizak, a trebalo bi da bude visok, u tome se već
naziru prvi znaci problema. Zbog toga sam joj na kraju
još jednom objasnila da, ukoliko nastavi da muči svoje

52
telo preko njegove volje i njegovih granica, ko zna šta
može da se dogodi.
Adrijana nije dobro primila te vesti. Rekla sam joj
kako je ovo poslednja prilika da počne da se relaksira i
da počne zdravo da se hrani. Dva hormona su kod nje,
bila najviše neuravnotežena: kortizol i insulin. Kortizol
se dovodi u ravnotežu pravilnim sledom obroka, odmo-
ra i spavanja, a insulin kvalitetom ishrane. U njenom
slučaju to znači da treba da napravi preokret, sve što
je do tada radila trebalo je da radi na sasvim drugačiji
način. Da bih joj u svemu pomogla, prepisala sam joj
i progesteronsku kremu koja će joj uravnotežiti visoki
estradiol i pomoći u relaksaciji i donošenju dobrih odlu-
ka. Progesteron je hormon relaksacije koji u prisustvu
visokog kortizola gubi dejstvo pa se osećate napeto.
Upravo je nedostatak progesterona i doveo do nesklada
u estradiolu, tako da je relativna dominacija estradiola
izazvala pojavu mioma. Ti miomi, na svu sreću, do tada
nisu pravili veće probleme, ali u skorije vreme, i oni
bi možda mogli da postanu problem i da izazovu jaka
krvarenja.
Visok nivo dehidroepiandrosterona i testosterona
govori da je u telu prisutna razorna snaga kortizola jer
se s dehidroepiandrosteronom telo brani od njega. Uz
sve to, štitna žlezda je uticala na metabolizam. Budući
da je organizam bio u problemu, ona je sporije radila,
ali pošto su Adrijani bila dijagnostikovana i povišena
antitela na štitnoj žlezdi, znali smo da problem pred-
stavlja i veća propustljivost creva. Dakle, Adrijanu sam
morala upozoriti i na tu činjenicu, a ona je morala da
bude spremna i da poradi i na tom planu.
lako je trebalo mnogo toga da promeni, Adrijana je
na kraju to i uspela, ne onako brzo kako je očekivala
ili barem želela, ali za godinu dana izgubila je 15 kilo-
grama. Uz progesteronsku kremu, sada je imala više
energije u drugom delu ciklusa, uz preporuku kako da
uravnoteži insulin i kortizol, dobila je i dosta dodataka
ishrani jer i dalje nije stizala da jede sve zdrave obroke.
Sada je jela uglavnom povrće i dosta ulja (0,7 dl) kako
bi nadoknadila svoje energetske potrebe, a da pri tome
53
 nije jela ugljene hidrate, oni su bili direktno pogubni za
njena creva. Ujutru je jela zelene kašaste sokove, a pre-
ko dana povrće spremljeno na razne načine preliveno
uljem, u količini da ne bude gladna. Uvela je jutarnju
gimnastiku i počela je da određuje prioritete: kada bi joj
zazvonila istovremeno dva telefona, nije više padala u
očaj, sada je sve rešavala postepeno.
Adrijana je primer osobe koja je uspela zahvaljujući
tome što je podsvesno razumela da joj telo neće dugo
izdržati istim, ubitačnim tempom, ali joj je trebala
stručna osoba da joj to i potvrdi. Njena se okolina nije
promenila, ali ona jeste, a to je jedino bilo važno. Mnogi
moji pacijenti s problemom visokog kortizola očekuju
da će se promeniti okolnosti, pa će i njima onda laknuti.
Gorka je istina da jedino na šta možemo uticati jesmo
mi sami, a okolina će se tome nekako prilagoditi.
Istina, Adrijanu je najviše radovao gubitak kilogra-
ma, to je bio snažan stimulans za sve ostale promene.
Redovno se dopisujemo, ona sada koristi progesteron,
melatonin, selen i cink (ta dva kroz Thyromaxx), ma-
gnezijum, vitamine i omega-3 masne kiseline. Jede, ma-
nje-više, paleo ishranu, s vrlo malo voća i jednim obro-
kom bezglutenskih žitarica dnevno. Vežba rano ujutro,
dok su nadbubrežne žlezde odmorne, i dalje radi ceo
dan, ali sada jede tri obroka, a subotom i nedeljom ide
u kancelariju samo ako mora.
Adrijana se podmladila, promenila je i frizuru i baš
je zadovoljna svojim izgledom. Libido joj je sada dobar
i ona istinski uživa u svom životu, a da se pri tome nije
odrekla svojih svakodnevnih obaveza.

54
 DHEA: HORMONSKA ZASTITA OD
STRESA

DHEA, puni naziv dehidroepiandrosteron, hormon koji

stvaraju nadbubrežne žlezde, svojevrstan je protivnik hor-
monima adrenalinu i kortizolu. Dok nas adrenalin i kortizol
uništavaju jer troše svu našu energiju, dehidroepiandroste-
ron nas izgrađuje, brine se za to da u krvi imamo niz važnih
hormona koji će nas izgrađivati. Dehidroepiandrosteron je
prethodnik anaboličkih hormona: androgena - muških pol-
nih hormona, i estrogena - ženskih polnih hormona.
DHEA se reklamira uglavnom kao sredstvo za mr-
šavljenje i neretko moji pacijenti, u želji da izgube po koji
kilogram, tražeći na internetu, bivaju navedeni da kupe
preparate koji u sebi sadrže dehidroepiandrosteron, i to u
preterano velikim dozama, koje im ja nikada ne bih prepi-
sala. Zapravo, to je jedan od problema hormonske terapije.
Kako o tome retko kad mogu da razgovaraju sa svojim leka-
rom, Ijudi odlučuju da uzmu stvar u svoje ruke i kupuju pre-
parate koji uopšte nisu bezazleni. Uzimanjem nepravilnih
doza i te kako možete napraviti hormonsku neravnotežu u
krvi, zbuniti žlezde i početi da proizvodite hormone koji vam
uopšte nisu potrebni. Na kraju, za to niko ne odgovara, a
protivnici hormonske terapije (a tih je, nažalost, podosta)
likuju. Zato hormone nikada nemojte kupovati u slobodnoj
prodaji pre nego što se posavetujete sa lekarom koji to pro-
učava i razume.
Dakle dehidroepiandrosteron, hormon koji gradi i štiti,
kao što sam već rekla, proizvode nadbubrežne žlezde, zajed-
no s adrenalinom i kortizolom, razaračima našeg tela. Među-
tim, mudrost našeg tela i ovde se pokazuje na delu. Kako u
telu raste stepen kortizola, hormona stresa, a pogotovo ako
takvo stanje potraje, da ne bismo doživeli „raspad sistema",
istovremeno se stvara dehidroepiandrosteron i proizvodi
polne hormone. U jednom trenutku, kada kortizol postane

55
dominantan hormon u telu, dogodi se tzv. „kortizolska kra-
đa“ i ceo građevinski materijal za proizvodnju hormona pre-
tvara se samo u kortizol, a dehidroepiandrosteron padne na
niske vrednosti. To je znak za uzbunu u našem telu i mi
počinjemo da osećamo mnogobrojne tegobe, zavisno o tome
kakva nam je genetika, koji nam je tip građe, kada i gde
smo rođeni, kako smo vaspitani. Ta složena struktura koja
određuje naš život, određuje i bolesti koje će nam se pojaviti.
Visok nivo kortizola, a nizak nivo dehidroepiandroste-
rona, neki će Ijudi osećati kao talase besa, vrućine, imaće
različite promene na koži (od crvenila, rozacee na licu i aler-
gija do hiperpigmentacija i hipopigmentacija), problema sa
želucem i crevima, dok će drugi osećati strah, depresiju, ma-
njak energije, biće skloni bakterijskim i gljivičnim infekcija-
ma, malokrvnosti, trpeće zbog poremećaja termoregulacije,
biće im ili pretoplo ili prehladno.
Dehidroepiandrosteron se slabo proizvodi kada su nad-
bubrežne žlezde iscrpljene. Do toga dolazi kod Ijudi u pood-
makloj životnoj dobi, kod mlađih Ijudi koji se u životu nisu
štedeli, posebno kod mladih Ijudi koji su stalno u strahu i ne-
čega se boje, pa kod Ijudi koji se preterano fizički iscrpljuju.
Kada mi dođe neko mlad čiji je nivo dehidroepiandrosterona
ispod donje granice, odmah ga pitam da li možda trenira za
maraton ili neko drugo sportsko takmičenje? Odgovor je go-
tovo u devet od deset slučajeva pozitivan. Veoma zahtevna
fizička aktivnost, kao što je, na primer, maraton, iscrpljuje
naše telo, a pritom maratonci rekreativci, koji se na taj na-
čin relaksiraju, nedovoljno vremena posvećuju regeneraciji
posle maratona, koja je izuzetno važna.
Bez dehidroepiandrosterona žene nemaju redovne
cikluse, a muškarci su umorni. Svi gube mišićnu i košta-
nu masu, kosa, koja je imala lokne, postaje ravna, gubi se
pubična i pazušna maljavost, dolazi do atrofije polnih or-
gana, koža je suva i peruta se, a u mentalnom smislu osoba
postaje krajnje neotporna na stres, ne trpi nikakve zvučne
ili vizuelne stimulacije.
Nizak nivo dehidroepiandrosterona nije zdrav. Naučna
istraživanja pokazala su povezanost niskog nivoa dehidroe-
piandrosterona i pojave ateroskleroze, Alchajmerove bolesti

56
i reumatoidnog artritisa, znači uglavnom bolesti kod kojih
dominira upala.
Dehidroepiandrosteron treba i mora da se nadoknađuje
ako pacijenti uzimaju kortikosteroidnu terapiju jer ona one-
mogućava stvaranje dehidroepiandrosterona iz sopstvenih,
,,blokiranih“ nadbubrežnih žlezda. Isto tako, ako su izme-
reni nivoi dehidroepiandrosterona u krvi na donjoj granici
i osećate simptome poremećaja anaboličko-kataboličkog od-
nosa, uz dopunu tog hormona mora da se promeni i život-
ni stil, odnosno ishrana, spavanje i način relaksacije, dakle
potrebno je da se smanji proizvodnja kortizola. Uzimanje
dehidroepiandrosterona mora biti pod nadzorom lekara jer
se, u protivnom, mogu pojaviti znakovi predoziranja. Na
primer, kod nekih žena koje su preterano osetljive na te-
stosteron prekomerno uzimanje preparata s dehidroapian-
drosteronom izazvaće pojavu akni, maljavost i masnu kožu,
dok će kod nekih muškaraca, zbog preteranog pretvaranja
u estradiol, da izazove neprimeren rast muških grudi, tj. gi-
nekomastiju. Razlog više zbog kojeg ne preporučujem da za
hormonske terapije budete ,,sam svoj majstor".

57
 SLAVICA I EMOCIONALNI STRES

Slavica je tridesetšestogodišnja pravnica, radi kao

jedan od partnera u advokatskoj kancelariji, nije udata
i nema decu. Zalila se na izostanak menstruacije, zbog
togaje potražila pomoć, ne prvi put. Ginekologjoj je već
prepisao hormonsku kontracepciju kako bi regulisala
menstrualni ciklus, međutim, Slavica nije podnosila
tablete, noge su joj oticale i bila je vrlo umorna, pa je
prekinula s uzimanjem pilula za kontracepciju. Pošto
još nije imala decu, bojala se da je već u menopauzi i da
više neće moći da ima decu.
Saznala sam da je Slavica pre dve godine dožive-
la snažan emocionalni stres, verenik ju je ostavio pre
venčanja zbog druge žene. Dve nedelje nije izlazila iz
kreveta, davali su joj sedative i samo je spavala. Teš-
kom mukom se, kaže, pribrala i vratila na posao, ali
mentalno se nije osećala dovoljno snažno, teško se kon-
centrisala, pamćenje joj je toliko popustilo da je imala
osećaj da radi samo s petinom pređašnjeg kapaciteta.
Na poslu je kako-tako i funkcionisala, ali kada bi se vra-
tila kući, jedino je mogla da prilegne, nije imala snage
i volje ni za šta. Pošto je spremala doktorat, trebalo je
da uči, a to jednostavno nije mogla. Opisala je to reči-
ma: „Ništa mi ne ulazi u glavu, kao da imam blokadu
u mozgu.“ Slavica bi obično zaspala pred televizorom u
pola osam, probudila se sat vremena pre ponoći, preba-
cila u krevet i onda dugo ne bi mogla ponovo da zaspi.
Ujutru bi se budila umorna, pila je mnogo kafe, loše
se hranila jer se, utvrdila je, lako goji. Volela je da jede
testeninu i slatkiše, za zdravu hranu nije imala vreme-
na, kao ni za sebe. Na licu joj se videlo crvenilo obraza,
nosa i brade, za šta je Slavica navela da je rozacea koja
je nastala posle već pomenutog velikog stresa. Nabav-
Ijala je razne kreme, istinski negovala lice, ali rezultati
ne bi bili nikakvi, a stanje bi, kako je objasnila, bilo još
i gore da lice ne maže kremama.
Pre dve godine, imala je problema s jakim opada-
njem kose, sada se to pomalo vraćalo u normalu, ali nok-
ti su i dalje bili krti. Od vitamina je uzimala vitamine

58
B grupe, prah make (Lepidium meyenii), povremeno
magnezijum. Jela je mnogo voća, pa je bila uverena da
hranom unosi dovoljno vitamina. Ukratko, Slavica je
živela na voću, kafi i slatkišima. Meso nije jela, gadio joj
se njegov miris, ali kolače je mogla da jede sedam puta
dnevno. Nije ni čudo što je zbog toga imala neredovno
varenje, česte opstipacije i ponekad tečne stolice. Imala
je takođe česte vaginalne infekcije i bila je naduta, kako
sama opisuje, ,,kao daje trudna". Dojke su joj bile sma-
njene i kao da u njima više nije bilo života. Lekar joj je
prepisao antidepresive s kojih nije mogla tako lako da
se skine. Zelela je da prestane da ih uzima, ali svaki put
kada je to pokušala, javljali bi se napadi panike i straha.
Slavica je žarko želela porodicu i dete, zato je došla kod
mene po savet i odgovor na pitanje hoće li imati men-
struacije ili ne?
Laboratorijski nalazi pokazali su granično niske
vrednosti hormona štitne žlezde, nizak dehidroepian-
drosteron i niski jutarnji kortizol, od polnih hormona
estradiol je bio malo niži, progesteron veoma nizak,
testosteron je bio gotovo na nuli, a FSH (folikul stimu-
lišući hormon) blago povišen. Biohemijski nalazi bili
su uredni, krvna slika upućivala je na blagu anemiju s
nešto povećanom količinom eritrocita, međutim nalaz
gvožđa u krvi nije bio urađen.
Emocionalni stres može, nažalost, toliko snažno
da ošteti telo, da se ono nikada ne vrati u normalu. U
ovom slučaju, jak emocionalni stres bila je zapravo ,,na-
vala stresnih neuroprenosnika“ u mozgu koji su snaž-
no iscrpli nadbubrežne žlezde. Tako su nadražene nad-
bubrežne žlezde počele da proizvode enormne količine
adrenalina, a kasnije i kortizola, koji u svom naletu, za-
ista ruše sve pred sobom. Većinu zdravstvenih proble-
ma Slavica je dobila upravo od ta dva hemijska spoja,
koja su svojom razornom snagom, pokušala da unište
njeno telo. Svako ko doživi takav stres, mora da zna šta
mu se u telu dešava da bi znao kako da se bori s tim.
Kako da pravilno postupim u Slavičinom slučaju?
Trebalo je uzeti najmanje mesec-dva odmora od svega,
pa nastojati da se pravilno vrati energija u nadbubrežne
59
 žlezde. Dakle, trebalo je balansirati kortizol. Pošto ona
to nije napravila, nego je umesto toga uzimala antide-
presive, telo joj se od tada stalno vozilo na ,,crvenom“.
Kapacitet za borbu sa stresom bio je znatno smanjen,
pa nije mogla ni da podnosi stres, niti je mogla da se
izvuče iz zdravstvenih problema. Slavičin kortizol po-
krenuo je lavinu nepovoljnih reakcija u organizmu:
štitna žlezda joj nije dobro radila, a ni polni hormoni
nisu baš bili u ravnoteži. Melatonin, po svemu sudeći,
nije ispunjavao svoju antioksidativnu funkciju jer san
nije bio regenerativan, što znači da ni hormon rasta
nije dobijao priliku za stvaranje, jer se on stvara noću,
tokom sna, a Slavica nije imala tvrd san, nego ispreki-
dano, neujednačeno spavanje.
Kad je nivo kortizola visok, creva ne mogu dobro
da rade, a to se vidi na koži lica. Naša koža je ogledalo
naših unutrašnjih organa i sve promene na koži posle-
dica su nečeg dubljeg u nama, a u Slavičinom slučaju,
bile su posledica promene crevne, ali, pretpostavljala
sam, i želudačne flore. U akutnom i hroničnom stresu,
crevna sluzokoža pokazuje stanje tzv. povećane perme-
abilnosti (propustljivosti). Kroz propustljivi zid creva
tada prolaze molekuli koji inače ne mogu da prođu kroz
nju, pa se u telu izaziva upala kao odgovor. Ako se neka
materija nađe tamo gde ne treba, naš imuni odgovor
pokušaće da je neutrališe. Uvek treba imati na umu da
su creva najjači čovekov imunološki organ, baš u njima
započinje naš imunitet. Znači, ,,rupe“ u crevima kod
Ijudi pod stresom (sindrom propustljivih creva) uzroko-
vaće odgovor ne samo imunološkog nego i neurološkog
i endokrinog sistema, pa ćemo imati razne poremećaje
u telu, baš kao što ih je imala Slavica. Njena nadutost i
rozacea, upućivale su na dijagnozu propustljivih creva,
pa sam terapiju usmerila baš na taj problem, jer dok ne
izlečimo uzrok, posledice će se uvek pojavljivati, možda
čak u sve gorem obliku.
Prvo sam joj objasnila šta je sindrom propustljivih
creva, podstakla sam je da ga i sama što više prouči, a
i dala joj mesec dana da ga obuzda. To je najpre uklju-
čivalo promenu ishrane, uzimanje nekih dodataka u
60
ishrani i balansiranje neuroendokrinoimunog sistema
relaksacijom. Slavica je celih mesec dana svakodnevno
odlazila na tretman vođene relaksacije, jela je isključivo
prema pravilima paleolitske ishrane, dakle bez žitarica,
uzimala omega-3 masne kiseline, preparat glutamina,
koji jača crevnu sluzokožu i jaku dopunu minerala i vi-
tamina jer je, zbog slabe crevne sluzokože, apsorpcija
tih vrednih nutrijenata bila slaba. Prava terapija bila
bi intravenozna supstitucija, ali Slavici bi to predstav-
Ijalo dodatni stres, pa smo se dogovorile da ćemo po-
kušati dopunu sa velikim dozama, dok se sluzokoža
ne oporavi, a posle ćemo smanjivati doze, u skladu s
ritmom povećanja apsorpcionog kapaciteta sluzokože.
Hormone na početku nismo ni spominjale. Očekivala
sam da će se balansiranjem creva balansirati i njen en-
dokrini sistem. U ostalom, na tako bolesno telo, koje
je samo zaustavilo proizvodnju hormona i stavilo se u
neku vrstu hibernacije, davanje hormona spolja bio bi
upravo nasilnički čin i stvaranje novog disbalansa, što
je zapravo i sama doživela posle upotrebe hormonske
kontracepcije.
Za nedelju dana javila mi se sva srećna: energija joj
se povećala barem za pedeset odsto! Već je i time bila
zadovoljna, čak i pod uslovom da tako ostane, ali ja ni-
sam. Znala sam da tako mlada osoba može potpuno da
vrati energiju i da postane majka, što je ona izuzetno
želela.
Za samo mesec dana dobila je spontanu menstrua-
ciju. Nismo znale kome bi trebalo da se zahvalimo; njoj,
vođenoj relaksaciji, meni... Verovatno smo svi pripo-
mogli, a ona odradila. Slavica je sada veliki pobornik
zdravog načina života, izgleda sasvim drugačije i od
stoprocentno bolesne, postala je stoprocentno zdrava
mlada žena. Trenutno vežba jogu dva puta nedeljno,
jede žitarice, ali samo one bez glutena, drži se paleolit-
ska ishrane, spava između 22 časa i šest časova ujutru,
a nedavno je započela i novu Ijubavnu vezu s čovekom
kojeg poznaje od detinjstva.
Slavica sada ima i redovne cikluse, pazi na svoje
zdravlje, puno čita o ishrani i zdravlju, a i aktivna je
61
 u svojoj kancelariji oko pribavljanja zdrave hrane. Kod
njih više nema slatkiša, jede se sezonsko voće i povrće,
naručuje se samo zdrava hrana i pije mnogo filtrirane
vode. Ne uzima hormone, nikakve tablete i vitamine, jer
jede organsku hranu. Slavica živi zdravo i zadovoljno.

62
 PROGESTERON: HORMON
RELAKSIRANOSTI

Pre nego što nastavim da pišem o progesteronu, htela

bih da kažem da je upravo taj hormon bio pokretač moje
potrage za medicinom hormona, preventivnom i anti-aging
medicinom. Ispričaću ću vam kako je to bilo.
Imala sam dosta problema s jakim predmenstrualnim
sindromom i nepravilnim mesečnim krvarenjima koja su me
dovodila do neprestane anemije, stalno sam se osećala ma-
laksalo. Anemija, naime, dovodi do latentne, slabije funkcije
štitne žlezde, a hipotireoza dovodi do jakih menstruacija... i
začarani krug se zatvara. Moja nervoza i netrpeljivost, bili
su iz dana u dan sve veći. Tog leta, na godišnjem odmoru,
dok sam u kuhinji kuvala ručak, moj suprug je gledao TY
odjednom je počeo da me zove: „Dođi da pogledaš, ova le-
karka baš priča o svim problemima koje i ti imaš!“ Dođem,
sednem i... od tog trenutka, moj život postao je sasvim dru-
gačiji. Okrenula sam novi list, otvorili su mi se novi vidici,
naučila sam mnogo više i ujedinila svoje znanje.

Od Opre do progesterona

Na televiziji je bila dr Christiane Northrup, ugledna

američka ginekološkinja, koja vodi svoj centar u SAD-u po-
svećen ženama s raznim zdravstvenim problemima, gde ih
tretira holistički. Bila je gošća u emisiji Oprah show i odu-
ševljeno govorila o hormonima koji spasavaju ženin život,
ali ne o bilo kakvim hormonima, nego o hormonskim kre-
mama, koje se mažu na kožu i ona ih je nazivala bioiden-
tični hormoni. Sve simptome koje sam imala, a svi su bili
znaci predmenopauze, leči, rekla je dr Northrup, bioiden-
tični progesteron u kremi. Rešenje mojih problema došlo je
samo od sebe. Posle dva meseca korišćenja progesteronske

63
kreme moj suprug mi je rekao da će lično napisati knjigu o
tome kako je progesteron čudesan, oduševljen činjenicom da
je moja nervoza, koju je on najviše osetio na svojoj koži, bez
traga nestala, a ja sam postala opet ,,ona stara“.
Progesteron je čudesan hormon, zaista, ne zovu ga bez
razloga ,,majka“ svih hormona. Naši hormoni sintetišu se iz
holesterola, koji se pretvara u pregnenolon, pa u progeste-
ron. Iz progesterona se dalje stvaraju kortizol i dehidroepia-
ndrosteron, a iz njih opet androgeni (muški polni hormoni)
i estrogeni (ženski polni hormoni). Zbog toga se manjak pro-
gesterona ogleda u mnogim drugim hormonskim poremeća-
jima. Kada nemamo dovoljno progesterona, telo želi dodat-
no da ga stvori iz holesterola, pa povećava holesterol u krvi.
To je naš obrambeni mehanizam i nikako ne bismo smeli da
ga blokiramo unošenjem stranih supstanci u krv.
Progesteronski receptori nalaze se na svim ćelijama
našeg tela, najviše, naravno, u dojkama i materici, ali ništa
manje u nervnom sistemu i vezivnom tkivu (i muškarci ga
tu proizvode).
Progesteron je hormon trudnoće, hormon relaksacije.
Nastaje samo u drugom delu menstrualnog ciklusa, posle
ovulacije, i priprema zid materice za trudnoću. Princip je
jednostavan: bez ovulacije nema progesterona, a bez proge-
sterona nema trudnoće. Progesterona takođe manjka u sta-
nju hroničnog stresa jer se tada sav stvoreni progesteron
pretvara u kortizol. Zene pod stresom teško zatrudne, iako
dobijaju lekove za stimulaciju ovulacije. Ovulacija, naime,
nije dovoljna da se zatrudni. Posle ovulacije, progesteron
mora da odradi svoje. Međutim, ako je žena pod stresom,
njen kortizol će da izvede takozvanu kortizolsku krađu.
Kortizol, glavni hormon stresa, vezaće se uz progesteronske
receptore i zapravo stvoriti lažni utisak manjka progestero-
na. Tako u krvi možemo da imamo dovoljno progesterona,
ali zbog vezivanja kortizola uz njegove receptore, javljaju se
simptomi manjka progesterona, a ogledaju se kao jak pred-
menstrualni sindrom, podjednako na fizičkom i psihičkom
planu.

64
 PROGESTERON I SINDROM POLICISTIĆNIH JAJNIKA

Nažalost, manjak progesterona nije rezervisan samo za

period perimenopauze (predmenopauze) i menopauze. Od
uticaja visokog nivoa kortizola i insulina pate već i vrlo mla-
de devojke, jer njihovi jajnici nisu sposobni da dovedu jajnu
ćeliju do zrelosti, tako da dolazi do izostajanja ovulacije i
stvaranja progesterona. Bez progesterona, a pod uticajem
visokog kortizola i dehidroepiandrosterona, jajnici će proi-
zvesti više testosterona nego što je ženskom telu potrebno,
što će na kraju izazvati pojavu akni i pojačanu maljavost.
Budući da su jajnici pritom puni nezrelih cista, stanje se na-
ziva sindrom policističnih jajnika (PCOS), za koji današnja
konvencionalna medicina nema odgovarajućih terapijskih
rešenja nego primenjuje lekove koji blokiraju samo andro-
gene ili/i estrogene, koji korisnice tih lekova, iako po godina-
ma mlade, dovodi u stanje svojevrsne menopauze. Naravno,
akne prestanu da se stvaraju, obustavlja se i ovulacija, ali
kortizol i insulin i dalje ,,troše“ telo pa se ono ,,raspada“.
Takve devojke često su umorne, bezvoljne, pate od viška ki-
lograma i ne uživaju u životu kako bi u njihovim mladim
godinama, trebalo uživati. Supstitucijom progesterona i ba-
lansiranjem insulina i kortizola, kod tih devojaka se zaista
mogu napraviti čuda.

PROGESTERON I PERIMENOPAUZA

Period pre menopauze vreme je velikih promena za

ženu. Hormoni su nestabilni, jajnici nisu više dovoljno
snažni da svaki mesec proizvode onoliko hormona koliko bi
trebalo, tako da se prve promene vide u raspoloženju, mno-
go ranije nego što se primećuje neredovnost menstruacija.
Zena koja je do tada sve mogla i neretko bila stub porodice
odjednom počinje da se pita zbog čega ona uopšte postoji, da
li joj je namenjeno samo da udovoljava drugima ili možda za-
služuje i ona malo pažnje, preispituje odnos s partnerom, de-
com, roditeljima... Zena postaje buntovna. Najviše bračnih
kriza dolazi upravo u ovom periodu, kad mirna, hormonski
stabilna žena, prelazi u fazu dominacije estrogena, postaje

65
 „veštica" koja je i sama ponekad zaprepašćena svojim po-
našanjem. S vremenom, postaju vidljivi i ostali simptomi
manjka progesterona: napete, bolne i osetljive dojke, telesna
napetost, napet i bolan stomak, agresivnost, jaka krvarenja,
jako izražen predmenstrualni sindrom, noćno znojenje, ne-
sanica, glavobolje, dobijanje na težini, otečenost ruku i nogu,
zadržavanje tečnosti u telu. Ti simptomi izraženi su samo u
drugom delu ciklusa, a s nastupom menstruacije ,,veštica“
bi trebalo opet da se pretvori u dobru vilu i takva da ostane
barem do polovine sledećeg ciklusa.
Progesteron je toliko važan hormon da su o njemu na-
pisane mnoge knjige, samo o tom jednom jedinom hormonu.
Dodeljuju mu se božanske moći, što je svakako preterano,
ali kada žena koja ima simptome pravog progesteronskog
manjka započne s primenom bioidentičnog progesterona,
prva stvar koju oseti jeste povratak energije, fizičke i men-
talne. Odjednom dobije stabilnost koju do tada nije imala.
Nema više padova i uspona, energija je bolje raspoređena i
odluke se lakše donose.

Kako se primjenjuje progesteron?

Progesteron može da se nadoknađuje vaginalno, ako su

nam potrebne veće doze hormona kao što je to slučaj kod
veštačke oplodnje, zatim kroz usta ili putem kože. Način
primene treba izabrati prema individualnim potrebama ili
željama. Ako ženu muči nesanica, prepisaću joj progesteron
u kapsulama jer će se tada stvoriti metabolit progesterona
- alopregnenolon, koji deluje sedativno. Na taj način ćemo
imati i progesteronsko i sedativno dejstvo. Pacijenti najče-
šće izaberu transdermalni put, dakle putem kože, jer imitira
prirodni put hormona u telu, putem cirkulacije, pre nego što
ga jetra metabolizuje, što nije slučaj s uzimanjem hormona
oralno. Intravenozno uzimanje jednako je transdermalnom,
samo što kod njega masni sloj kože predstavlja ,,depo“ za
hormone, odakle se oni sporo apsorbuju u cirkulaciju. Zbog
toga se u krvi pacijenata, teško može videti velika koncen-
tracije hormona. On se nalazi u međućelijskom prostoru,

66
gde obliva ćelije, a njegovu koncentraciju možemo pratiti u
slini.
Bez obzira na to kako ga uzimali, oralno, vaginalno ili
transdermalno, progesteron će umanjiti osetljivost dojki
i napetost u stomaku, regulisaće mesečne cikluse, ukloni-
ti akne, smanjiti potrebu za slatkim ili slanim, poboljšati
raspoloženje i povećati energiju. Zenama u perimenopauzi
često se prepisuje konvencionalna terapija estradiolom i
progestogenima za regulaciju ciklusa. Zbog toga što u tom
periodu većina žena pati od dominacije estradiola - a to zna-
či da imaju previše estradiola, a premalo progesterona - ta-
kva terapija je sasvim neodgovarajuća. Ne donosi olakšanje
tegoba nego samo eventualno reguliše krvarenja. Estrogen-
ski dominantna žena njome dobija estrogen, koji najčešće
pojačava simptome nadutosti, nervoze i nesanice.

Progesteron kao prirodni antidepresiv

Progesteron je prirodni hormon, pa svakoj pacijentkinji

kažem da joj neće stvoriti dodatne cikluse kao što to radi
hormonska kontracepcija ili konvencionalna hormonska te-
rapija nadoknade hormona, ali će pomagati telu da prirodno
prebrodi perimenopauzu bez tegoba. Progesteron vam neće
vratiti ciklus na 28 dana, ali sigurno može ukloniti moguć-
nost da završite na antidepresivima, što, nažalost, nije redak
slučaj. Na predavanju jednog našeg istaknutog neuronauč-
nika čula sam konstataciju s kojom se u potpunosti slažem:
antidepresivi su sinonim za farmaceutsku lobotomiju. To
znači da se radi o lekovima koji isključuju naše emocije. Da
vas neko pita da li ste za lek koji će vam trajno izmeniti sta-
nje mozga, da li biste pristali na njega?
Nasuprot tome, progesteron je prirodni antidepresiv.
On stabilizuje omotač nerva, tzv. mijelinski omotač, koji je
od izuzetne važnosti za pravilno funkcionisanje nervnog si-
stema, pa se u nekim svetskim centrima istražuje njegova
primena kao neuroprotektora kod pacijenata koji su preži-
veli moždani udar.
Osim sopstvenog iskustva, mogla bih s vama podeliti i
iskustva barem još nekoliko hiljada svojih pacijenata, i žena

67
i muškaraca, kojima je progesteron vratio stabilnost. Najvi-
še se to odrazilo na bolje spavanje, bolju energiju, lakše mr-
šavljenje, bolji izgled kože i smanjeno opadanje kose. Ukrat-
ko, progesteron je stabilizovao kortizol i prekinuo začarani
krug kortizolske rezistencije. Zajedno s adaptogenima, do-
dacima ishrani i paleolitičkom ishranom, žene u periodu pe-
rimenopauze mogu imati energiju kao u svojim dvadesetim,
neke i bolju!

PROGESTERON I TUMORI DOJKE

Progesteron štiti od novonastalih promena u dojkama.

To su već đokazale mnoge studije. Kao prirodni protivnik
estradiolu, koji stimuliše tkivo dojke na rast, progesteron
drži pod kontrolom bujanje ćelija u dojkama. Medicinska
baza podataka prepuna je radova koji đokazuju zaštitno dej-
stvo progesterona na dojke, a nepovoljan učinak progesti-
na, koji je sastavni deo tableta za kontracepciju i tableta za
klasičnu terapiju hormonske nadoknade hormona. Zašto se
ženama prepisuju potencijalno opasni lekovi teško je reći,
međutim, svaka od nas treba sama da odluči i da donese
pravu odluku. Rak dojke nastaje iz raznih razloga, svaka-
ko, može ga pospešiti progestin, dok ga prirodni progesteron
sprečava. Imajte to na umu kada birate šta ćete da unesete
u svoje telo.
Isto tako, problemi koji se pojavljuju kod žena koje ima-
ju manjak progesterona u krvi, kao što su miomi, ciste jaj-
nika i endometrioza, progesteronskom terapijom uspešno se
drže pod kontrolom.
Mnoge žene su mi se javile posle početka primene pro-
gesterona, govoreći o povoljnim promenama u izgledu kože
i telesnoj težini. Takvo progesteronsko delovanje, moguće je
zahvaljujući stabilizovanju hormona stresa - kortizola, čija
se neravnoteža ogleda u stalnoj potrebi za slatkom ili sla-
nom hranom. Progesteron dovodi kortizol u ravnotežu, pa
se potreba za hranom smanjuje.
U nekim zemljama se može naići na progesteron u slo-
bodnoj prodaji, pri čemu se najčešće reklamira kao „prirodni
progesteron“, međutim, zapravo se radi o kremi od divljeg

68
jama, koji se u telu ne može pretvoriti u progesteron, pa i
ne deluje kao progesteron. Pravi progesteronski preparati
ne smeju da se uzimaju bez konsultacije s lekarom jer se tek
po uvidu u kompletnu simptomatologiju, medicinsku ana-
mnezu i biohemijske nalaze, donosi odluka o hormonskoj
dopuni. Ponekad je dovoljno nadoknaditi samo progesteron,
a ponekad možda još neki hormon dodatno. Moj princip je
da ne gledamo vrednosti jednog hormona u krvi, nego više
njih, kao i njihove međusobne odnose. U hormonskoj me-
dicini govori se o ravnoteži, to je cilj ka kom težimo, a ne o
vrednostima.
Pacijenti mi često šalju nalaze elektronskom poštom i
traže da ih komentarišem. Nažalost, sve dok vas ne vidim
uživo, dok ne razgovaram sa vama i ne shvatim vaše simp-
tome, hormoni na listu papira ne znače mi ništa. Jedno je
papir, a drugo Ijudski organizam, savršenstvo koje nije lako
protumačiti.
Progesteron svakako treba razlikovati od progestina
(sintetičke tvari progestogenskog delovanja). To su lekovi,
a ne hormoni, koji regulišu menstrualni ciklus blokiranjem
proliferacije (rasta) sluzokože materice. Koriste se u pre-
paratima za konvencionalnu terapiju nadoknade hormona,
sami ili u kombinaciji s estradiolom, ili u pilulama za kon-
tracepciju. Većina nuspojava navedenih u uputstvu za hor-
monsku kontracepciju ili terapiju hormonske nadoknade,
upravo dolaze od progestina.
Nasuprot tome, progesteron je hormon, prirodna sup-
stanca, nešto što telu pripada i što mu treba vratiti.
Molim vas da na to obavezno obratite pažnju, jer se na-
vedeni pojmovi često mešaju, pa čak ponekad i u profesio-
nalnim medicinskim krugovima.

Kako da se supstituiše progesteron

Najčešći način primene progesterona kod mlađih žena i

u perimenopauzi jeste putem kože - tako se imitira prirodan
put ulaska hormona. U tom životnom periodu primenom
progesteronske kreme želimo da ostvarimo ravnotežu iz-
među progesterona i najčešće povećanog estradiola, što se u

69
mojoj svakodnevnoj praksi pokazalo izuzetno delotvornim.
U tom slučaju, žene ga primenjuju samo u drugom delu ci-
klusa, jednom ili dvaput dnevno, zavisno o simptomima i
potrebama.
Kod žena u menopauzi, progesteron se upotrebljava 25
dana u mesecu i posle toga se pravi pauza od pet dana. Pro-
gesteron se može primenjivati samostalno ili u kombinaciji
s estradiolom, testosteronom, dehidroepiandrosteronom,
hormonima štitne žlezde, kortizolom ili bilo kojim drugim
hormonom ako postoje simptomi manjka tih hormona. Pro-
gesteron možemo uzimati u obliku kapsule ili u obliku kre-
me, ukoliko želimo da postignemo i sedativno dejstvo.
lako većina žena koje su ušle u menopauzu nema želju
za ponovnom menstruacijom, one koje to ipak žele mogu po-
moću progesterona i estradiola da stimulišu ciklus. Narav-
no, samo pod uslovom da dobro podnose veće doze hormona
jer za stimulaciju menstruacije, doze budu dvostruko ili tro-
struko veće.
Svi smo jedinstveni, pa za balansiranje progesterona,
ali i drugih polnih hormona, vredi isto pravilo: svako mora
da nađe svoju idealnu dozu - eksperimentisati, povećavajući
i smanjujući dozu sve dok se simptomi neravnoteže ne izgu-
be. Zato spremno i hrabro krenite u tu avanturu!

70
Kako je Dijana pobedila PMS
Dijana ima trideset sedam godina, i radi kao kuva-
rica u svom restoranu. Do pre dve godine, osećala se
veoma dobro, sve je stizala da uradi, i kod kuće i na
poslu. Voli svoju porodicu, decu, muža, dobro zarađuju,
a ipak, baš pred menstruaciju, u njoj se nešto promeni,
od dobre žene, pretvori se u ,,bezobraznu“, pa maltreti-
ra muža i decu. Na poslu se suzdržava, ali kada se vrati
kući, viče, galami, sve joj smeta, ne može sebi da pomo-
gne. Nervozna je. Kada dobije menstruaciju, stvari se
opet vrate na staro. Pred menstruaciju takođe ima jake
glavobolje, napete dojke i nadut stomak, krvarenja su
uglavnom pravilna i obilnija. Do sada je dva puta imala
jača krvarenja s krvnim ugrušcima, ali bila je kod leka-
ra radi kontrole krvne slike i pokazalo se da nije ane-
mična. Uzimala je biljne preparate za PMS, pomagalo
joj je tri meseca, a sada opet ništa.
Do sada je bila uglavnom zdrava. Majka joj je imala
karcinom dojke u njenim godinama, pa se Dijana mno-
go bojala hormona, ali je bila upoznata s bioidentičnim
hormonima, a to ju je podstaklo da mi se javi. Cak je
pročitala knjigu o progesteronu, a njena sestra, koja živi
u Austriji, kupuje ga na recept, pa ga je Dijana probala i
sama, pa joj se učinilo da joj je bilo malo bolje od njega.
Ipak, zbog majčine bolesti bila je poprilično oprezna.
Dijana mnogo radi, zdravo jede, uopšte se ne relaksira,
uzima redovno ulje noćurka i povremeno magnezijum
kada ima grčeve u nogama. Dijana želi da izbegne PMS.
Dijana je i te kako trošila svoje nadbubrežne žlezde
i zbog neravnoteže kortizola, imala je neredovne ovula-
cije. Posledica toga bio je izostanak progesterona u dru-
gom delu menstrualnog ciklusa uz izražene simptome
predmenstrualnog sindroma, kako na fizičkom, tako i
na psihičkom planu. Manjak progesterona, većina žena
će doživeti kao neočekivanu napetost u drugom delu ci-
klusa, glavobolju, depresivno, razdražljivo ili agresivno
raspoloženje, često praćeno i fizičkim simptomima kao
što su napetost dojki, stomaka ili sveopšte oticanje tela.
Simptomi nedostatka progesterona još su izraženiji

71
 ako se žena nepravilno hrani i nedovoljno spava, jer u
takvim slučajevima kortizol dominira hormonskom sli-
kom i pojačava simptome progesteronskog manjka.
Kako je Dijana bila mlada žena, čije su vrednosti
estradiola, testosterona i dehidroepiandrosterona bile
normalne, transdermalna upotreba progesterona, bila
je dovoljna i ona se rešila svih svojih simptoma. Pone-
kad su joj još otečene dojke, dan ili dva pred menstru-
aciju, ali je sama naučila da prepozna kad je potrebno
povećati dozu progesterona pa bi simptomi brzo nesta-
li. Krvarenja su se takođe stabilizovala, nisu više tako
obilna, a i bolovi su bili sasvim podnošljivi. Napetost je
bitno smanjena, Dijana oseća samo deseti deo napetosti
kakvu je osećala pre, i to samo neposredno pred men-
struaciju, ali je mirna znajući da će s dolaskom men-
struacije i to nestati. Dijana redovno uzima magnezi-
jum, vitamine B kompleksa i omega-3 masne kiseline
i adaptogene biljke (Adrenomaxx). Najvažnije od sve-
ga, Dijana se fizički, psihički i mentalno oseća potpuno
uravnoteženo.

72
 ESTRADIOL: HORMON
ŽENSTVENOSTI

Jedan od najjačih hormona u Ijuđskom telu, estradiol,

čini ženu ženstvenom. Obline, izgled, dojke, menstruacija,
trudnoća... za sve to možemo zahvaliti estradiolu, najza-
stupljenijem od tri estrogena koji cirkulišu ženskim telom.
Ali ne samo ženskim. I muškarci proizvode malu količinu
estradiola, uz testosteron koji ipak, naravno, dominira nji-
hovom hormonskom slikom.
Estradiol bi trebalo da se stvara u ženskom telu to-
kom celog života: u jajnicima tokom reproduktivne faze, a u
nadbubrežnim žlezdama i masnom tkivu posle menopauze,
kada se većinom stvara estron, mnogo slabiji estrogen od
estradiola. Zbog toga žena tokom svog života ne bi trebalo
da oseća manjak estrogena, jer bi oni trebalo da se stvaraju
u zdravom ženskom organizmu tokom celog života.
Neke žene ne znaju šta je to menopauza, nikada nisu
imale nikakve simptome i uvek su se relativno dobro oseća-
le. Takve sretnice su danas malobrojne, jer je rezultat da-
našnjeg stila života ipak, nažalost, „mučenje nadbubrežnih
žlezda“, koje, nakon što jajnici ne mogu više da proizvode
hormone, bivaju preopterećene i jednostavno ,,ne žele“ više
da rade. U takvom slučaju, žena gubi estradiol iz krvi, a time
gubi i svoju ženstvenost.

Kako se ogleda nizak nivo estradiola?

Nizom simptoma, od kojih su najzastupljeniji: dobijanje

na težini bez promene navika u ishrani, nadutost u stomač-
nom delu, svrab kože, znojenje i talasi vrućine, depresivno
raspoloženje, razdražljivost, poteškoće sa spavanjem, neja-
sno razmišljanje, stresna inkontinencija i učestale infekci-
je bešike, a potom i suve oči, alergije, oslabljen libido, suva

73
koža i isušene sluzokože, bolovi u zglobovima i mišićima,
bore na licu, umor i nelagodnost. Bilo koja takva promena
posle menopauze, ili u perimenopauzi, ako je nastala bez
uzroka ili je ne možemo povezati s nekim događajem, najve-
rovatnije je povezana s manjkom estradiola. Mnogo je žena
koje, ušavši u menopauzu, počinju da osećaju neke iracio-
nalne strahove i zabrinutosti, neke se čak povlače u sebe i
razvijaju kliničku sliku depresije. Kvalitet njihovog života
drastično se smanjuje. Terapija hormonske nadoknade u
njihovom slučaju čini čuda, od apatičnih žena, vraćaju se u
staru formu, raduju se životu.

Zdrav metabolizam estradiola

Kad govorim o hormonima, mislim uvek na bioidentič-

ne hormone, koji su isti kao hormoni u našem telu, a ne o
njihovim hemijskim verzijama, koje se uglavnom primenjuju
u preparatima za standardnu terapiju hormonske nadokna-
de hormona i hormonsku kontracepciju. Da bi se estradiol
pravilno metabolizovao, moraju da se zadovolje dva važna
preduslova, a to su transdermalna primena i zdrava jetra,
koja ima mogućnost da pravilno metabolizuje hormone.
Transdermalnim pristupom, smanjujemo rizik stvara-
nja potencijalno opasnih metabolita estradiola, a da bi taj ri-
zik bio još manji, potrebno je da održavamo jetru zdravom i
podstaknemo pozitivne hemijske procese razgradnje hormo-
na. Tu najprije mislim na uzimanje preparata koji mogu da
pomognu u tome: derivati brokolija - indol-3 karbinol i diin-
dolilmetan, sojini izoflavoni, lignani iz lana, omega-3 masne
kiseline i kurkuma. Podsticanju metilacije u jetri pogoduje
uzimanje magnezijuma, vitamina B kompleksa i SAMe, kao
i primenjivanje tehnika relaksacije.
Pacijentkinje koje imaju oštećenu jetru (povećane jetre-
ne transaminaze), prema mom iskustvu, imaju veću šansu
da razviju hiperplaziju endometrijuma ili endometrijalni
polip jer pogrešno razgrađuju hormone. To se ne odnosi
samo na pacijentkinje koje uzimaju hormone, nego i na sve
žene čije telo svakodnevno proizvodi estradiol i mora ga
metabolizovati.

74
 Strah od hormona

Poznajući sve te činjenice, strah od estradiola je neo-

snovan, pogotovo otkad su objavljeni rezultati velike studi-
je koju je uradila Zenska zdravstvena inicijativa (Women’s
Health Initiative). Studije su prerano završene, jer je grupa
žena koje su uzimale estradiol i progestin (sintetičku verziju
progesterona, da podsetimo) pokazala povećan rizik za ra-
zvoj karcinoma dojke, više srčanih i moždanih udara, dok je
estradiol, kod grupe žene koje su samo njega uzimale, i to ne
bioidentični, nego estradiol dobijen iz urina ždrebnih kobila,
pokazao zaštitno dejstvo na kosti i karcinom creva. Mora da
se napomene da je ta studija proučavala uticaj leka PREM-
pro, koji je kombinacija Premarina, konjugovanog estradio-
la iz urina trudnih kobila, i Provere, medroksiprogesterona
(znači, progestina), dok su žene kojima je operativno odstra-
njena materica uzimale samo Premarin.
Tumačenje te studije uvek je bilo pomalo ,,u magli“.
Prigovaralo se da je grupa američkih žena imala mnoge sla-
bosti, da je većina njih imala višak kilograma, da su uzimale
dodatne lekove za masnoću i povišen krvni pritisak, kod ne-
kih je bila pauza između početka menopauze i uzimanja hor-
mona, što nije preporučljivo i sl. Rezultat svega jeste da su
žene zbog straha prepolovile uzimanje hormonske terapije.
Nasuprot tome, mnoge naučne i stručne studije poka-
zuju da bioidentični estradiol i progesteron dovode do hor-
monske ravnoteže i ne izazivaju nuspojave. Štaviše, bioiden-
tični progesteron čak štiti dojke i sluzokožu materice, tako
da u kombinaciji s estradiolom stvara idealnu kombinaciju
i imitira ženski menstrualni ciklus, gde se ciklično, svaki
mesec, izmenjuju ta dva glavna ženska polna hormona.
lako je tih istraživanja uistinu mnogo i njihovi rezultati
su dostupni svim zainteresovaniin stručnjacima, iznenadi-
će vas to što većina ginekologa ne zna za njih, misle da ih
nema, ne veruju u njih. Zbog čega je to tako? lako znam
odgovor na to pitanje, ostaviću ga otvorenim, neka svako
pronađe svoje tumačenje. Tako je najpoštenije. Dosta nam je
ispranih mozgova kad je reč o hormonskim terapijama. Sve
što treba da se uradi jeste da se upotrebi zdrav razum i malo

75
intuicije; ista ona oruđa koja smo koristili pre nego što smo
pošli u školu.
Strah od hormona postoji tamo gde vlada neznanje.
Stručnjaci koji se bave uspostavljanjem hormonske ravnote-
že znaju, što iz naučnih radova, što iz sopstvenog iskustva,
da se Ijudi koji pravilno nadoknađuju hormone (ne lekovi-
ma!) osećaju bolje i žive kvalitetnije, a i iz toga proizlazi i
manji procenat njihovog obolevanja.
Mnoge moje pacijentkinje, nažalost, ne usuđuju se da
kažu svojim ginekolozima da uzimaju bioidentične hormon-
ske kreme, od straha da ne budu kritikovane. Iskreno go-
voreći, ne podržavam takvo ponašanje. Vaš ginekolog mora
da zna koje hormone nadoknađujete, mora da prati klinički
status vaših dojki, materice i jajnika kako biste bili sigurni
da i dalje možete da upotrebljavate hormone.
Tužna činjenica je da se mnogi ginekolozi tokom svog
rada nisu susreli s bioidentičnim hormonima, pa su zbog
toga njihovi komentari u vezi s njihovom primenom neosno-
vani - imajte to na umu! Ako ste se odlučili za bioidentične
hormone jer se uz njih bolje osećate, nema potrebe da se
bojite posledica, samo budite informisani, čitajte knjige i na-
učne informacije dostupne na internetu i učvrstićete svoje
stavove. Naravno, na internetu ima svakakvih informacija,
i onih koje govore u prilog onima koji govore protiv prime-
ne bioidentičnih hormona, pa nije uvek lako doneti odluku.
Pritom, ipak imajte na umu da je tako i sa naučnim studi-
jama. Postoje studije koje nešto dokazuju, a postoje i studije
koje baš tu činjenicu pobijaju. Važno je zapamtiti da iza svih
napisa i studija uvek stoji neko, a ponekad vam njegov iden-
titet lako može objasniti njegov, na primer, izrazito kritički
stav. Međutim, još važnije od toga je da sami što više naučite
o zdravoj ravnoteži hormona i uopšte o zdravom životu. Na
taj način neće vas tako lako pokolebati ni jedni, ni drugi. Vi
imate svoj razum i intuiciju - verujte mi!

Dominacija estrogena

Zdrava žena stvara određene količine estrogena tokom

celog života, ali one koju imaju slabe nadbubrežne žlezde ili

76
su im žlezde opterećene stvaranjem kortizola, često imaju
apsolutni manjak estrogena. Takve žene su suve, blede, bez
energije, često mršave i izborane. Njihovo telo žudi za malo
estradiola jer on utiče na svaku ćeliju ženskog tela, ne samo
na dojke i matericu.
S druge strane, žene koje stvaraju najviše estrogena
mogle bi da profitiraju od nadoknade bioidentičnim proge-
steronom, koji će da uravnoteži estrogene. Koliko žena u
menopauzi završi na uklanjanju zadebljane sluzokože ma-
terice ili na biopsiji dojke, a sve to zbog stalne stimulacije
tkiva estradiolom, uz izostanak protivničkog progesterona
ili testosterona! Količina estradiola koje imaju u krvi nedo-
voljna je za realizaciju mesečnog ciklusa ali, malo po malo,
zadebljava sluzokožu, koja zbog manjka progesterona ne sa-
zreva, nego uvek ostaje u proliferativnoj fazi pa na kraju,
zbog straha od maligne alteracije, odnosno pretvaranja u
zloćudni oblik, mora biti hirurški odstranjena.
Zene koje imaju takvu estrogensku stimulaciju, obično
imaju uvećane dojke, masno tkivo im se nakuplja oko struka
i lakše se goje. Estrogen pomaže nakupljanju masnog tkiva,
a onda to masno tkivo proizvodi estrogen, i tako se začarani
krug zatvara.
Upravo žene s dominacijom estrogena, često zbog obil-
nih krvarenja, završavaju na operacijama uklanjanja mate-
rice, a onda neretko i jajnika, uz najčešće objašnjenje: „Sada
ste sigurni da nećete dobiti rak.“ Kada bi se takvo nasilno
sterilisanje radilo na muškarcima, bilo bi to isto kao i od-
stranjivanje testisa zbog straha da muškarac ne dobije rak.
Kao zastupnik svojih pacijentkinja, borim se za pravo žena
na jajnike. Pa valjda oni imaju neku ulogu u telu osim da na
sebe privlače rak!
Estrogenski dominantne žene se sterilizuju, odstrane
im se ženski reproduktivni organi pa ih stavljaju na hor-
monsku terapiju. To i ne bi bilo sporno da nije u pitanju ono
što se nadoknađuje. A nadoknađuje se isključivo estrogen.
Kakav paradoks! Kao da se bazična fiziologija ne poznaje
ili namerno zanemaruje. Zene koje su patile i imale tego-
be upravo zbog estrogena, sada im se on vraća nazad. Ko-
liko sam, nažalost, čula pritužbi zbog nuspojava od takvog
pristupa, ali kad estradiolu dodate progesteron, ili ga čak
77
i izbacite, a moguće i zamenite kombinacijom estradiola i
estriola, žene se preporode.
Zvučaću sad možda prestrogo, ali kao da je manjak ra-
zumevanja doveo do fatalne greške koja se, nažalost, ukore-
nila u standardnoj medicinskoj praksi. Za promenu prakse
potrebne su godine, međutim, za promenu individualne te-
rapije za svaku ženu pojedinačno potrebna je odluka do koje
se dolazi tek posle blagovremene informacije.
Pre nego što u svoje telo stavite bilo šta, krenite u po-
tragu za svim dostupnim informacijama. Ta potraga će vam
se višestruko isplatiti.

EsTRADIOL I KARCINOM DOJKE

Zene koje prolaze lečenje karcinoma dojke, ako je tu-

mor hormonski zavisan, kao deo strategije borbe protiv nje-
ga, dobijaju i blokatore aromataze; lek koji blokira pretva-
ranje testosterona u estradiol, kako bi nivo tog hormona bio
što manji, a često, ako imaju funkcionalne jajnike, tokom
lečenja, jajnici im se operativno odstranjuju. To se zove hor-
monsko lečenje.
Mnoge pacijentkinje misle da dobijaju hormone ne ra-
zumevajući terapijski postupak i šta se njime zapravo želi
postići. One u suštini dobijaju blokatore hormona i zato se
loše osećaju. Cesto dolaze s molbom za uzimanje bioiden-
tičnih hormona, nadajući se da će im pomoći da se reše kli-
makteričnih tegoba koje se naglo razvijaju nakon što lečenje
započne. Nažalost, moram da kažem da u toj situaciji nema
mesta za dopunu hormona, barem ne prvih pet godina od
uspostavljanja dijagnoze. Zena koja je zbog lečenja naglo
upala u menopauzu, ima blokirane hormone pa je sasvim
razumljivo da se oseća loše. Međutim, nadoknada bilo kog
polnog hormona ipak ne dolazi u obzir. U takvim slučajevi-
ma treba da se radi na drugim hormonskim sistemima, na
primer na melatoninu, štitnoj žlezdi i nadbubrežnoj žlezdi.
Izlaz iz situacije uvek postoji, samo što je, nažalost, barem
dvostruko teži.

78
 Zbog toga uvek imajte na umu da brigom za svoje
zdravlje i čuvanjem svojih žlezda dok su jake brinemo za
svoju zdravu budućnost.

Kako se nadoknađuje estradiol

Najčešći problem kod žena u perimenopauzi jeste ne-

dostatak progesterona koji, podsetiću, uspešno blokira po-
javu predmenstrualne napetosti, nervozu, glavobolje, jaka
krvarenja i slično, pa započnimo s njegovom nadoknadom.
Međutim, kako jajnici slabe, a do toga dolazi vrlo brzo, treba
započeti i sa nadoknadom estradiola kako bi žena zadržala
pokretljivost, snagu, otpornost na stres i slično.
U godinama koje prethode menopauzi, nivoi estradiola
u krvi su vrlo promenjivi, a to ima uticaja na ženino raspolo-
ženje i na oscilacije u energiji. Zbog toga predlažem da se sa
nadoknadom estradiola započne dok jajnici još rade, dok još
imamo menstrualni ciklus. Uzimanjem dodatnog estradio-
la, pomoći ćemo jajnicima da se ne ,,naprežu“ previše (kao
kada stavimo naočare, pa nas više ne boli glava jer ne napre-
žemo oči). Za tu namenu, estradiol i progesteron uzimamo
prateći ciklus, tako da se u prvom delu ciklusa uzima samo
estradiol, a u drugom mu se dodaje progesteron, a kada dođe
menstruacija, napravi se pauza. Time pomažemo sopstve-
noj fiziologiji, ništa ne forsiramo, ništa ne menjamo, samo
pripomažemo.
Zene koje godinama primenjuju takav oblik hormonske
nadoknade nauče da bolje poznaju svoje telo i prepoznaju
signale koje im ono šalje, pa čak i same određuju hoće li uze-
ti više ili manje hormona, bolje rečeno, same prilagođavaju
dozu zavisno od količine stresa. To nije moguće postići s ta-
bletama i komercijalnim gotovim kombinacijama hormona,
jedino s hormonima koji dolaze u obliku za transdermalnu
primenu, dakle u obliku hormonske kreme ili gela, a zavisno
od toga koliko kreme ćete namazati, toliko hormona će i ući
u vaš sistem. Neko se maže jednom dnevno, neko svoju dozu
prepolovi pa se maže ujutru i uveče, neko će uzeti samo pola
doze... varijacije s bioidentičnim hormonima su moguće, a

79
svaka žena je pozvana da nađe svoj idealan način primene,
naravno uz lekara koji će joj pomoći stručnim savetima.
Kad žena više nema menstrualni ciklus, uzimanje hor-
mona je drugačije. Tada se estradiol i progesteron uzima-
ju istovremeno jer više ne želimo da stimulišemo sluzoko-
žu materice. Hormoni će nam pomoći da bolje podnosimo
stres jer će kontrirati kortizolu koji je, kao što sam već rekla,
,,rušilački“ hormon, i doprineće tome da se odnos rušenja
i izgradnje u telu, tj. anaboličko-katabolički odnos, nekako
uravnoteži. Hormonima celo telo dovodimo u ravnotežu, to
uvek treba imati na umu.

Fitoterapija pomaže uspostavljanje balansa

ŽENSKIH HORMONA

Poznato je da biljke mogu da učine čuda za regulaciju

hormonske aktivnosti kod žena. Cesto se postavlja pitanje
koje biljke treba uzimati, kada i u kojoj količini. Iskustvo mi
je pokazalo da biljke različito deluju na osobe koje ih uzima-
ju, pa tako uvek rado savetujem da biljke uzimate intuitivno,
kao i da ih menjate u skladu s tim kako vam se menja stanje
organizma. To je „apsolutnim početnicima“ ponekad veoma
teško, ali potrebe organizma se menjaju, a niko ne može bo-
Ije da oseti naš organizam i naše potrebe od nas samih.
To je, između ostalog, jedan od razloga što je učinak
biljnih preparata uvek bolji ako kombinujemo više biljaka i
ako ih kombinujemo i s drugim mikronutrijentima, tada se
njihovi učinci zbrajaju i dobijemo bolji rezultat.
Formulu Femimaxx kreirala sam kako bih vam pomo-
gla u započinjanju hormonske regulacije. Namenila sam je
najpre ženama mlađe i zrele reproduktivne dobi koje žele da
osnaže svoje jajnike, ali nisu spremne za uzimanje hormon-
ske terapije ili im ona nije potrebna.
Biljke koje su izabrane za Femimaxx imaju jaka naučna
uporišta za ovu tvrdnju i žene ih upotrebljavaju vekovima. U
kombinaciji, pomažu jedna drugoj, a vodeća je moja omiljena
biljka šatavari ili grozdasta špargla (Asparagus racemosus),
koju ne bez razloga zovu i „žena koja ima stotinu muževa“.

80
 Odabrani biljni ekstrakti potenciraju rad jajnika tako
što balansiraju svaku ćeliju u telu, daju sve što je potrebno, a
oduzimaju višak. Njihovu ,,pamet“ danas koristi i farmace-
utska industrija u proizvodnji takozvanih pametnih lekova.
Ali, za razliku od lekova, one nemaju nuspojava, jer se pona-
šaju adaptogeno, prilagođavaju se potrebama.
U svom svakodnevnom radu podržavam upotrebu bilja-
kajer priroda ih je namenila nama na korišćenje. Priroda je
mislila na nas.

81
 Anja u menopauzi

Anja je četrdesetosmogodišnja ekonomistkinja koja

mi se obratila kad je čula za bioidentične hormone.
Rano je ušla u menopauzu, več s četrdeset godina iz-
gubila je menstruaciju, a uporedo s tim počeli su i pro-
blemi. Mučila ju je nesanica i talasi vrućine koji su je
,,oblivali“, i to prečesto. Kako radi u firmi koja zapošlja-
va uglavnom muškarce, neprijatno bi se osećala kada bi
neko od njih primetio da se oznojila i pocrvenela u licu.
Zbog toga je počela da nadoknađuje hormone, terapi-
jom koju joj je prepisao njen ginekolog. Talasi vrućine
odmah su prestali, ali nije se rešila nesanice. Budila se
noću oko tri sata, bdela, pa onda opet zaspala i ujutru
bi se budila pospana. Nije uzimala nikakve lekove za
spavanje, možda neko sredstvo biljnog porekla, ali ni-
kada ništa ozbiljno.
Posle šest godina uzimanja terapije lekar joj je save-
tovao da prestane sa hormonskom terapijom nadokna-
de hormona zbog povećanog rizika od tromboembolije
i karcinoma dojke i preporučio je da počne s prirodnim
preparatima koje može da kupi u slobodnoj prodaji.
,,Valunzi“ su se opet vratili, umor je bio još veći, ali sada
su se javili i bolovi u zglobovima, pa bi se Anja ujutro
osećala skoro nepokretno, oči su joj bile suve, a koža
uvela i izborana. S dva tinejdžera kod kuće, nije mogla
to sebi da dozvoli, a i muž je bio prilično aktivan, želeo
je da zajedno uživaju u životu. Bez hormona, Anjin ži-
vot se urušavao.
Anjini nalazi su bili idealni: holesterol je bio tek
malko povišen, hormoni štitne žlezde pokazivali su
uredne vrednosti, dehidroepiandrosteron je bio na
donjim vrednostima, jutarnji kortizol je takođe bio u
redu, međutim, od polnih hormona, osim testosterona,
u krvi gotovo da nije bilo estradiola i progesterona, a
FSH je bio preko 100. Kroz uzdah Anja je rekla da će,
ako joj bioidentični hormoni ne pomognu, morati da ko-
risti antidepresive, koje joj je već ionako prepisala nje-
na izabrana lekarka.

82
 Dok smo mlade, većina nas ne razmišlja o hormoni-
ma, obično pod izgovorom: „Razmišljaću o tome kada
se to desi!“ A sve potajno priželjkujemo da se to nikada
ni ne desi, tešimo se da se takve stvari događaju drugim
ženama. Međutim, kada relativno mlada žena, kao što
je Anja, uđe u menopauzu, više nema mnogo vremena
za razmišljanje. Nažalost, zbog mnogobrojnih nuspoja-
va klasične hormonske terapije nadoknade hormona,
preporuka je da se takvi preparati primjenjuju najvi-
še pet godina, tako da jedina alternativa hormonima,
kako to kaže savremena struka, postaju antidepresivi.
Kao što sam već ranije pomenula, za većinu nuspoja-
va klasične terapije nadoknade hormona krivci su pro-
gestini, jednako kao i hormonska neravnoteža koja se
stvara nadoknadom samo jednog hormona, estradiola,
dok se drugi hormoni ostavljaju u neizbalansiranim
vrednostima.
Za lečenje hormonskom nadoknadom, žene se naj-
više odlučuju zbog talasa vrućine koji ih budi noću, a i
neprijatno im je kada im, dok su u društvu, telom prođe
jedan ogroman talas vrućine koji za sobom ostavlja znoj
ili crvenilo. Druge teškoće, kao što su, na primer, nesa-
nica, psihička napetost i oticanje, često se ne rešavaju
uzimanjem klasične terapije hormonske nadoknade,
tako da žene i dalje nastavljaju da pate od toga. Kako su
Anji zabranili klasičnu hormonsku terapiju nadokna-
de hormona, razumljivo da je potražila nešto drugo. O
bioidentičnim hormonima Anja je čula od prijateljice iz
Australije, koja ih je koristila već godinama.
Anjaje bila jednostavan pacijent. Molila me je da joj
prepišem hormone što pre i u što većim dozama kako bi
mogla ponovo da se sabere. Zbog toga što su vrednosti
ostalih hormona bile relativno dobre, nije bilo potrebe
za korekcijom drugih hormonskih sistema. Donela je
nalaz ginekologa, koji je bio uredan, jajnici se skoro i
nisu uočavali, a materica je takođe bila mala i s tankim
endometrijumom. Mamografija i ultrazvučni pregled
grudi pokazali su uredan nalaz. Ta dva nalaza predu-
slov su za započinjanje terapije nadoknade bioidentič-
nim hormonima. Anja po hormone, srećom, nije trebalo
83
 da ide u Australiju, jer se hormonske kreme već nekoli-
ko godina prave i u apotekama zagrebačke farmaceut-
kinje Marine Marušić Fojs, s kojom i sama sarađujem.
Sva srećna, Anja mi se javila već za dve nedelje. S
minimalnim dozama bioidentičnog estradiola i proge-
sterona za transdermalnu primenu brzo je došla u hor-
monsku ravnotežu. Nije više imala napade vrućine, a
snaga joj se vratila. Počela je i dobro da spava pa se u
svemu bolje osećala, bila je još zadovoljnija shvatajući
da bioidentične hormone može bezbedno da koristi do-
kle god bude imala potrebu za tim, ili dok to bude sama
želela.

84
 TESTOSTERON: MUŠKI HORMON U
SLUŽBI ŽENSKOG ZDRAVLJA

Kada govorimo o ženskim polnim hormonima, nikada

ne treba zaboraviti na testosteron. Količinski, mi žene ga
imamo čak i više od estradiola (estradiol se, uostalom, i stva-
ra iz testosterona), što znači da nije tako moćan kao ženski
hormon, ali snagu nadoknađuje većom količinom. Naravno,
u poređenju s muškarcima, žene još uvek imaju 20-30 puta
manje testosterona.
Bez testosterona ne možemo se u potpunosti ostvariti
kao žene. Nedostaje nam onaj deo (muške) snage i odlučno-
sti koje moramo imati da bismo se nosile sa svakodnevnim
obavezama. Testosteron se kod žena stvara većinom iz dehi-
droepiandrosterona, i to u jajnicima, nadbubrežnim žlezda-
ma i masnom tkivu. Kad jajnici prestanu sa svojim radom,
u vreme menopauze, nadbubrežne žlezde i masno tkivo su
glavni proizvođači testosterona, baš kao i svih estrogena.
Zašto nam je potreban taj muški hormon? Pre svega
za raspoloženje - testosteron poboljšava samopouzdanje,
optimizam, veru u sopstvenu snagu, smanjuje osećaj nemo-
ći, nelagodnosti i depresije. Jednako tako održava gustinu
kostiju, jačinu mišića i rad lojnih žlezda. Bez testosterona
gubimo koštanu masu. To je osnovni hormon održavanja
koštane gustine i mišićne snage. I ženski libido je u dobrom
delu kontrolisan količinom testosterona u krvi, međutim,
problem oslabljenog libida ipak je mnogo kompleksniji. Te-
stosteron takođe štiti od mnogih degenerativnih bolesti, na
primer od artroze i ateroskleroze.
Zene gube testosteron relativno brzo: s četrdeset go-
dina imamo upola manje testosterona nego s dvadeset.
Testosteron će biti naročito nizak kod žena koje su zbog
konstantno visokog kortizola ,,potrošile“ i dehidroepiandro-
steron (DHEA), glavni preduslov za stvaranje testostero-
na. Njihov nizak nivo testosterona ogledaće se kao atrofija

85
muskulature, bolovi u zglobovima, slaba pokretljivost, neot-
pornost na stres, umor koji se ne može izlečiti spavanjem,
slab libido i manjak unutrašnjeg mira.
Većina žena starijih od šezdeset pet godina, ima nizak
nivo hormona dehidroepiandrosterona, ali i nizak nivo svih
hormona, pa tako i testosterona i sve ulazi u „proces stare-
nja“. Osećaju se lošije, nemaju fizičke snage, bole ih zglobo-
vi, ujutru su nepokretne, muskulatura je atrofična, a one
koje su radile denzitometriju najčešće imaju utvrđen neki
nivo smanjene koštane gustine. Od toga pogotovo pate žene
koje nemaju masnog tkiva i koje su živele pod stresom.
S druge strane, daleko me više zabrinjava činjenica da
mlade žene koje mi uglavnom dolaze, imaju simptome ni-
skog nivoa polnih hormona, pogotovo testosterona.
Gotovo se uvek pokaže da vode naročito naporan ži-
vot koji je pun stresa, nemaju vremena za odmaranje ili se
bave izuzetno napornim fizičkim aktivnostima, na primer
svakodnevnim trčanjem na duge staze. Na više mesta sam
već naglasila kako je preterana fizička aktivnost opasna za
hormone. Ne bih htela da me pogrešno shvatite, nisam pro-
tivnik fizičke aktivnosti, naprotiv, ali u želji da zdravo žive,
neke moje pacijentkinje iscrpljujuće vežbaju, i kad ispred
sebe vidim veoma mršavu i iscrpljenu mladu ženu, s niskim
nivoom hormona dehidroepiandrosterona i testosterona,
skoro da ne treba ni da proveravam, sigurno pogađam - sva-
kodnevno trenira za maraton!
Ima i situacija kad mlade žene ,,namerno“ blokiraju
svoje hormone, a to je kada uzimaju tablete za kontracep-
ciju. Mnoge se ne osećaju dobro zbog toga i obraćaju mi se
za pomoć. Kad naprave analizu hormona dok još uzimaju
kontracepciju, iznenade se videvši svoju hormonsku sliku.
Njihovi glavni anabolički hormoni (hormoni koji nas izgra-
đuju), a pritom mislim na estradiol i testosteron, skoro da su
na nuli! Drago mi je kada se same uvere u to i shvate zbog
čega im je loše, a još mi je teže kad čujem da danas suviše
mladih devojaka uzima hormonsku kontracepciju kako bi se
rešile akni. Naravno da će akne nestati, jer hormonska kon-
tracepcija blokira nastajanje testosterona, ali pored akni,
postoji još nešto u telu što se blokira, nešto važnije. Kroz
svoj rad, spoznala sam da mlade devojke o tome ne znaju
86
mnogo, isto kao ni njihove majke, koje u nadi da istinski
pomažu ćerkama, podržavaju takvu vrstu ,,lečenja“.
Dobra vest je da se dehidroepiandrosteron i testosteron
mogu regenerisati, i to jednostavno - pravilnim stilom živo-
ta i pre svega ishranom. Hrana koja povećava testosteron
uglavnom se sastoji od životinjskih proteina i zasićenih ma-
sti, dok su slatkiši i integralne žitarice hrana koja smanjuje
nivo testosterona u krvi.

87
 Bernardin probuđen libido

Bernarda je četrdesetpetogodišnja stomatološkinja.

Pre dve godine su joj, zbogjakih krvarenja i mioma u
materici, izvađeni materica i jajnici. Pošto joj je majka
umrla od karcinoma jajnika, Bernarda je lako prihvati-
la savet lekara da uz matericu budu odstranjeni i jajni-
ci. Do tada je imala uredne menstruacije, ali i snažne,
užasne bolove, ne samo tokom menstruacije nego i ina-
če, jer je miom bio nezgodno smešten i uzrokovao joj bo-
love u donjem delu stomaka. Bernarda se i pre zahvata
osećala prilično umorno, što je povezivala s anemijom
od koje je oduvek patila.
Posle ulaska u naglu menopauzu, započela je s kon-
vencionalnom hormonskom terapijom nadoknade hor-
mona, ali se ugojila i dojke su joj bile napete, tako da je
prestala sa uzimanjem preporučenih hormona. Sada je
imala novi problem zbog kog se javila: potpuni nedo-
statak polne želje. Sama bi se pomirila s tim, ali njen
suprug je, uveren da tako ne mora da bude, insistirao
na tome da potraži pomoć. Cak je na internetu prouča-
vao razne tekstove i naišao na svedočenja žena koje su
uzimanjem bioidentičnih hormona rešile svoj problem.
Pošto nije imala jajnike, a nije uzimala hormone, Ber-
narda je imala atrofiju vaginalne sluzokože, a patila je
i od napada vrućine. Uopšteno govoreći, Bernarda se
osećala starijom nego što jeste, ali smatrala je da tako
treba da bude. Tek je na podsticaj supruga, u nameri da
zadovolji više njegove, a manje svoje potrebe, odlučila
da uzima bioidentične hormone.
S obzirom na to da je Bernarda bila dve godine bez
hormona, trebalo je tri meseca da se hormonski uravno-
teži. Postepeno smo joj povećavali dozu hormona - Ber-
nardi je trebalo dati estradiol, progesteron i testosteron
- sve dok nismo našli pravu meru i uspostavili ravnote-
žu. Posle tri meseca, Bernarda se konačno opustila i po-
čela da vodi normalan seksualni život. Izuzetno niske
vrednosti testosterona upućivale su na slabe nadbu-
brežne žlezde koje nisu preuzele funkciju stvaranja te-
stosterona posle vađenja jajnika. Bernarda se u životu

88
mnogo mučila, na kraju krajeva, posao stomatologa je i
fizički i psihički zahtevan, tako da u mojoj praksi veliki
broj pacijentkinja čine baš stomatološkinje.
Zena može imati zadovoljavajući seksualni život i
u zreloj dobi, ako ima dobro balansirane nadbubrežne
žlezde ili ako uzima polne hormone. Transdermalno
uneti polni hormoni imitiraju prirodan ulazak hormo-
na i tako deluju na celo telo, a ne samo na polne organe.
To je činjenica na koju često zaboravljamo. Hormone
ne uzimamo samo da bismo sprečili suvoću vaginalne
sluzokože, već i da bismo bolje videli i čuli, da bismo
bolje razmišljali. Libido je deo mladalačke energije i si-
gurno je da ga, uzimanjem hormona - individualnim
pristupom i individualno prilagođenim dozama - mo-
žemo vratiti.

89
90
 TESTOSTERON: POTREBA I SAN
SVAKOG MUŠKARCA

Svakim danom, sve je više žena koje mi dolaze u ordi-

naciju po savet, ali šta je s muškarcima? Oni čine tek deseti-
nu mojih pacijenata i ja za to nemam objašnjenja. Muškarci
obično ne idu kod lekara pre nego što se baš ozbiljno ne raz-
bole. Većina njih misli da se treba obratiti lekaru tek onda
kada se osećaš bolesno ili kad ti okolina kaže da izgledaš
bolesno. Preventivna i hormonska medicina još je nepozna-
ta i nedostupna velikom broju ijudi, pri čemu muškarci u
toj grupi prednjače. Oni se uglavnom vode onom: dok mi je
dobro, ne idem kod lekara, a dobro je sve ono što nije veoma
loše. Međutim, hormoni ne mogu jednostavno da balansira-
ju bolest koja je već mnogo uznapredovala, ali kada bismo
znali da prepoznamo neke signale koje nam telo godinama
šalje i hormone blagovremeno dovedemo u ravnotežu, bole-
sti u većini slučajeva ne bi ni bilo.
I muškarci osećaju umor, depresiju, manjak volje i sa-
mopouzdanja, imaju gubitak mišićne i koštane mase, ma-
njak koncentracije, čak i noćna znojenja, baš kao i žene.
Oslabljen libido i poremećena seksualna funkcija već su
znaci da je hormonski disbalans uznapredovao (libido zai-
sta ,,umire“ poslednji!), ali gubitak mentalnih sposobnosti
je prvi znak periandropauze (perioda pre andropauze) jer te-
stosteron najviše receptora ima, verovali ili ne, baš u mozgu.
Benigna hiperplazija prostate rezultat je neuravnote-
ženosti između muških i ženskih hormona, jer ženskih hor-
mona estradiola, koji stimuliše vezivno tkivo prostate, ima
više, dok je testosteron, muški hormon, u relativnom manj-
ku. Kada bi to muškarci znali, odnosno kad bi znali kako
da smanje estradiol u svom telu, većina nikada ne bi muku
mučila s dobroćudnim povećanjem prostate.

91
 TESTOSTERON I MUŠKO TELO

Uloga testosterona u muškom telu zaista je ogromna.

Testosteron je glavni zaštitnik kardiovaskularnog sistema,
on jača srčani mišić i time održava povoljan minutni voiu-
men krvi, tj. količinu krvi koju srce izbaci u jednoj minuti.
Širi volumen koronarnih arterija, čime se povećava dotok
krvi u srce, smanjuje zadebljanje zida krvnih sudova i upale
u njima pa se na taj način kontroliše nastanak arterijskog
pritiska i degeneracija krvnih sudova. Na isti način održava
pravilnu ravnotežu među faktorima koagulacije, i smanjuje
mogućnost nastajanja tromba.
Smanjujući količinu masnog tkiva i povećavajući mišić-
nu masu, testosteron štiti od gojaznosti i nastanka šećerne
bolesti. Uz sve to, povećava osetljivost na insulin i pomaže
boljem iskorišćavanju glukoze, pripomaže boljem snabde-
vanju vitalnih organa, kao što su mozak, srce i mišići, tim
visokovrednim energentom.
Muški mozak obiluje receptorima za testosteron, koji
tu utiče na stvaranje novih sinapsi i bolje snabdevanje moz-
ga krvlju. Testosteron pritom utiče i na čvrstinu kostiju i
mišićnu masu, kao i na izlučivanje lojnih žlezda na koži, po-
pravlja raspoloženje, memoriju, smanjuje napetost i razdra-
žljivost. Naravno, kao glavni muški hormon, testosteron
određuje sekundarne polne karakteristike muškarca i utiče
na sazrevanje muških polnih stanica i njihov broj.
Testosteron se uglavnom proizvodi u testisima, a nešto
manje u nadbubrežnim žlezdama, pod uticajem luteinizira-
jućeg hormona hipofize. Proizvodnja testosterona smanjuje
se kako starimo, tako da će sa sedamdeset godina muškarac
imati prosečno samo jednu trećinu testosterona u odnosu na
onu koju je imao kao osamnaestogodišnjak. Osim starenja,
na proizvodnju testosterona veliki uticaj ima i intenzivna fi-
zička aktivnost, koja smanjuje količinu testosterona u krvi,
tako da mnogi vrhunski sportisti, koji su svoje telo godina-
ma dugo i snažno iscrpljivali, na kraju završe na terapiji
nadoknade testosterona u još relativno mladim godinama.
Intenzivni emocionalni stres, ali i učestali seksualni odnosi,
smanjuju nivo testosterona, dok pozitivne emocije i hrana

92
bogata životinjskim proteinima i zasićenim mastima pove-
ćavaju proizvodnju testosterona u telu.

Šta s manjkom testosterona?

Kako je kod žena, tako je i kod muškaraca - nije važan

samo jedan hormon. Uvek moramo posmatrati suživot više
hormona i njihove međusobne odnose. Osim nedostatka te-
stosterona, muškarac može imati i slab rad štitne žlezde,
višak estradiola, manjak progesterona, nizak nivo hormona
rasta, preopterećene nadbubrežne žlezde, previše kortizola
u opticaju, a premalo dehidroepiandrosterona, nedovoljno
melatonina... pa korekcija samo testosterona neće mnogo
pomoći. Ne tako mali broj muškaraca kada otkrije da ima
simptome disbalansa testosterona, želi da o tome razgovara
sa svojim izabranim lekarom. Međutim, praksa je, nažalost,
pokazala da se izabrani lekari uglavnom ne bave tom pro-
blematikom pa je teško očekivati da će razumeti pacijenta
koji mu se obraća za pomoć. Tada razočarani muškarci na-
bavljaju injekcije testosterona na ,,crnom“ tržištu. Kao le-
kar, bila sam iznenađena otkrivši da takvo tržište postoji i
za hormone, ne mogavši da shvatim da bi materija koja je
prirodna, koju telo poznaje kao svoju i koja pomaže, a ne šte-
ti, bila najdostupnija na crnom tržištu. Ako insulin, hormon
štitne žlezde, estradiol, progesteron, hormon rasta i ostale
nadoknađujemo, zašto testosteron držati ,,na rezervi“?
Nadoknada tog hormona za posledicu ima jaču volju
i bolju radnu energiju. Muškarac je zdraviji, ima snagu, a
iznad svega, ima mentalnu čvrstinu. Nadoknadom testoste-
rona stimulišemo i sve ostale hormone u telu jer je testoste-
ron, naime, hormon snažnog anaboličkog karaktera, hor-
mon koji zapravo sve pokreće.
Uvek nastojim da pacijentu objasnim strategiju kako da
svoj testosteron drži na što višem nivou, a estradiol na što
nižem. Nadoknada testosterona sprovodi se bioidentičnim
hormonima, registrovanim i lako dostupnim, preko kože ili
depo-injekcijama, zavisno od simptoma i nivoa hormona u
telu.

93
 Nivo estradiola u telu smanjuje se izbacivanjem slatke
hrane, alkohola i kofeina. Ne treba nositi uzani donji veš i,
naravno, treba regulisati višak kilograma, a telesnu masu
održavati idealnom.
Muškarci takođe mogu imati smanjenu količinu pro-
gesterona u telu, a to može da izazove hroničnu napetost i
nesanicu, ali i probleme sa psihom. Progesteron kod muška-
raca može da se primenjuje transdermalno ili rektalno. Ho-
listički onkolozi uveliko primenjuju progesteron u lečenju
tumora prostate jer se i on u telu antagonistički ponaša pre-
ma testosteronu. Jednostavno rečeno, estradiol i progeste-
ron su na jednoj strani klackalice i moraju biti u ravnoteži s
testosteronom s druge strane klackalice.
Već takvim, naoko jednostavnim postupcima, muška-
rac za sebe može da učini mnogo i da poboljša svoje hormon-
sko zdravlje.

Strah od testosterona

Slično kao kad je reč o hormonskoj nadoknadi u me-

nopauzi; i hormonska nadoknada u andropauzi opterećena
je nedoumicama. U strahu od zloćudnih tvorevina - raka
dojke kod žena i raka prostate kod muškaraca - mnogi le-
kari ne žele da prepisuju hormone. Naučna pretpostavka je
da je rak prostate, pozitivan na receptore testosterona, kao
i rak dojke na receptore estradiola i progesterona i da bi da-
vanje hormona moglo povećati rast raka. To je tačno ukoliko
već imate razvijen rak, jer biste uzimanjem hormona mogli
da ubrzate njegov rast, međutim, to istovremeno ne znači
da nadoknadom polnih hormona utičete na nastanak raka.
Naprotiv, postavimo li to pitanje, nećemo dobiti odgovor. Do-
sad niko nije dao neoboriv odgovor na to pitanje, a i neće,
jer je etiopatogeneza (proučavanje uzroka bolesti i načina
na koji se bolest javlja i razvija) svih karcinoma, pa tako i
karcinoma koji imaju pozitivne hormonske receptore, slože-
na, višedimenzionalna i za nas trenutno, na ovom stepenu
razvoja nauke, nedostižna. Lišavati Ijude srednjih godina te-
rapije hormonske nadoknade na osnovu nedostatka studija,
u godinama kada su im karijere na vrhuncu, kada su se deca

94
osamostalila i kada konačno imaju vremena za uživanje i
ubiranje plodova svega u šta su ulagali, s medicinske strane,
skoro je neetično. Jesen života je vreme dovođenja u rav-
notežu ne samo hormona nego i rada, to je vreme odmora,
spavanja, uživanja u jelu i piću.

Zašto je važno dovesti hormone u ravnotežu?

Zbog toga što kada jednom muškarac oboli od bole-

sti kao što je, na primer, karcinom prostate, on dobija tzv.
antiandrogenu terapiju, što znači da ne samo da mu se ne
nadoknađuju hormoni, nego se ono malo hormona što mu
je ostalo u telu još i blokira lekovima. A to dovodi do toga
da tada, kada telo treba da bude najjače da bi se oslobodilo
tumora, ono ostaje na nuli s hormonima. Lišiti muškarca
testosterona znači „izduvati ga kao balon“ i ,,nabaciti“ mu
još koju bolest na vrat. Baš u trenutku kada mu treba snage
za borbu, nauka će mu oduzeti oružje.
Ono što vredi za žene na antihormonalnoj terapiji, vre-
di i za muškarce - moraju znati da dovođenjem u ravnotežu
kortizola, hormona štitne žlezde, melatonina, hormona ra-
sta, estradiola i progesterona, mogu blokadu testosterona
mnogo bolje prebroditi. To znači da moraju da paze na ishra-
nu, imaju redovan ritam spavanja, da se odmaraju i uzimaju
dodatke ishrani. U svetu postoje bolnice koje se bave holi-
stičkim lečenjem i koje pacijente podučavaju kako ponovo da
dođu do zdravlja i kako da ga održavaju.
Nivoi hormona testosterona u krvi muškaraca današ-
njice znatno su niži nego kod muškaraca koji su živeli pre
sto godina, pokazale su to neke istorijske studije. To ne bi
trebalo da se zaboravi jer dokazuje da zbog današnjeg sti-
la života, gubimo svoje prirodne predispozicije. Srećom, a
zahvaljujući napretku medicine i nauke, i taj ,,evolucioni“
nedostatak može relativno lako da se nadoknadi.

95
 Kako se nadoknađuje testosteron

Sa nadoknadom testosterona trebalo bi započeti kad

se simptomi niskog nivoa testosterona podudaraju s niskim
nivoima slobodnog testosterona u krvi. Svakako je najbolje,
kao i kod žena, polne hormone nadoknaditi transdermalno,
tj. hormonskom kremom, ali i intramuskularnim depo-pre-
paratima, dakle injekcijama, kojima mnogi moji pacijenti
daju prednost. Izgleda da je, za razliku od žena koje vole da
neguju kožu, muškarcima ritual nanošenja hormonske kre-
me naporan, pa pre biraju jednostavniji pristup.
Injekcije se moraju primati u vremenskim razmacima,
zavisno od jačine preparata, a interval određuje sam paci-
jent - kada oseti da mu simptomi nedostatka ponovo kucaju
na vrata i kada se to potvrdi merenjem u krvi.
Kada pitam svoje pacijente kako se osećaju posle injek-
cije, oni kažu: „Kao dan i noć!“ Takva je razlika!
Svaka hormonska terapija ima svoje indikacije i kon-
traindikacije, kako kod žena, tako i kod muškaraca. Cesto su
one individualno uslovljene i treba ih razmotriti pre započi-
njanja terapije. Iz iskustva govoreći, vrlo mali broj muška-
raca ima kontraindikacije, obično kada jetra ne radi dobro i,
svakako, ako im je dijagnostikovan tumor prostate.

Fitoterapija pomaže uspostavljanje

BALANSA TESTOSTERONA

Kao i u slučaju drugih žlezda, tako i kad je reč o testi-

sima produkciju hormona možemo da uravnotežimo biljka-
ma. Medicinska nauka zna i dokazala je da biljke imaju uti-
caj na erektilnu disfunkciju i održavanje zdravlja prostate,
dva velika problema muškog zdravlja.
Razmišljajući o tom problemu, moj tim i ja sastavili
smo formulu koja u sebi sadrži kombinaciju ekstrakata bi-
Ijaka i mikronutrijenata koji pojačavaju prokrvljenost muš-
kih polnih organa, što rezultira poboljšanom produkcijom
hormona, spermatozoida i boljom erektilnom sposobnošću,
a uz to deluje i na krvotok čitavog tijela. Sadržani sastojci

96
dokazano podstiču proizvodnju testosterona i smanjuju pre-
tvaranje testosterona u estradiol, ženski hormon.
Preparat je namenjen svim muškarcima pa će biti od
koristi kako muškarcima koji ne uzimaju testosteron, tako i
onima koji već ga uzimaju.
Muškarci koji koriste testosteron imaće koristi od uzi-
manja Testomaxxa jer on, između ostalog, sadrži sabal pal-
mu, za koju je dokazano da sprečava povećanje prostate, kao
i cink i selen, koji su potrebni za držanje aromataze pod kon-
trolom, odnosno podstiču zdrav metabolizam testosterona.
Muškarci mlađe dobi, čiji testisi rade dobro, ali su zbog
nepovoljnih uticaja iz okoline ili stila života blokirani, pro-
fitiraće od uzimanja Testomaxxa u kombinaciji s Adreno-
maxxom. Zajedno, oni balansiraju kortizol i čine ćelije mak-
simalno osetljivim za testosteron, najjači hormon u muškom
telu - simbol izdržljivosti, snalažljivosti i muževnosti.

97
 Borutova odložena andropauza

Borut je pokucao na vrata moje ordinacije noseći u

ruci nalaz testosterona i moleći me da mu pomognem.
Požalio se da je u poslednje dve godine vidno izgubio
mišićnu masu, a ujutru se budio sav ukočen. Njegov sin
je doktor veterinarske medicine i vlasnik /iZness-centra,
pa se, kaže, razume u hormone. Sin ga je zbog toga po-
savetovao da napravi proveru vrednosti testosterona,
pri čemu se ispostavilo da su bile ispod donje granice. S
obzirom na to da Borut još nije odustao od života, ima
privatnu firmu i mnogo radi, ali je i uspešan u svom
poslu, nije želeo da se odrekne ni svog posla ni svog
uživanja. Osim toga, voleo je svoju ženu i hteo da ima
intenzivni emocionalni život, ali nije mogao a da ne pri-
meti da je postao nekako nezainteresovan za vođenje
Ijubavi. Uveče je bio preumoran za to, a ujutru bezvo-
Ijan. Njegova supruga je i sama bila moja pacijentkinja
pa je već neko vreme upotrebljavala hormone, što je
Borutu bio dodatni podsticaj da razmišlja o andropauzi.
Iz uvodnog razgovora, saznala sam da je u mladosti
preboleo reumatsku groznicu i da već desetak godina
uzima lek za snižavanje krvnog pritiska. Rano leže, već
oko 22.30, ali se noću barem dva puta budi i ide u to-
alet, ponekad se noću oznoji, ali retko. Opušta se tako
što uveče gleda TY eventualno prošeta sa suprugom
dva puta nedeljno, ali mu i za to, sa nezadovoljstvom
je napomenuo, ponestaje volje. Jede tri puta dnevno,
ujutru pahuljice sa jogurtom, za ručak kuvanu stan-
dardnu hranu u jednom restoranu, a uveče bi supruga
skuvala večeru, pa bi obično jeo nešto lagano. Alkohol
je Borut pio tek povremeno, a kafu je prestao da pije
još pre desetak godina, otkako mu je dijagnostikovan
povišeni krvni pritisak. Zelju za slatkim i dalje je imao,
pa je povremeno znao da pojede celu čokoladu. Nije uzi-
mao vitamine i minerale, povremeno bi uzeo omega-3
masne kiseline, ali i to retko. Lekara je retko poseći-
vao, sistematski pregled obavljao je svake tri godine, i
tom prilikom bi odlazio i na pregled urologa, koji mu je

98
rekao da mu je prostata malo uvećana. Međutim, Borut
do tada nije imao problema s mokrenjem.
Bio je prosečne telesne težine, ni mršav ni debeo,
i nije varirao u težini tokom života. Doneo mi je nala-
ze hormona, PSA, krvnu sliku, nalaz masnoća u krvi i
analizu urina, enzime jetre i šećer. Ukupni holesterol
i LDL su bili povišeni, HDL smanjen, šećer na gornjoj
granici, u urinu je bilo nešto bakterija i leukocita, krv-
na slika i enzimi jetre su bili uredni. Hormoni štitne
žlezde pokazivali su uredne vrednosti, dehidroepian-
drosteron je bio na donjoj granici, jutarnji kortizol na
gornjoj granici, estradiol i progesteron u granicama
normale, a testosteron ispod donje granice. Borut je do-
šao isključivo po testosteron jer njegov lekar nije hteo
da mu ga prepiše.
Borut je primer čoveka koji primećuje svoje tegobe i
žali se na njih pa ih opravdano povezuje sa smanjenjem
hormona. Mnogi moji muški pacijenti reaguju na takav
način tek kad njihove supruge počnu da uzimaju hor-
monsku terapiju i kada kod njih vide veliko poboljšanje.
Svi simptomi koje Borut pokazuje, naročito ukočenost
tela, umor, bezvoljnost, manjak samopouzdanja, sma-
njen libido i noćno znojenje, jesu simptomi andropauze,
znači neravnoteže u proizvodnji muških hormona. Me-
đutim, kao što kod žena ne gledamo samo estrogene,
nego ceo niz hormona, tako nam za procenu andropau-
ze služe, osim testosterona, i ostali polni hormoni, kao
što su progesteron i estradiol, hormoni nadbubrežnih
žlezda i hormoni štitne žlezde. Kod muškarca obavezno
proveravamo i PSA (protein specifičan za prostatu),
kao indikator zdravlja prostate.
Borut je imao niske vrednosti testosterona, ali su
mu vrednosti progesterona i estradiola bile u redu, što
je, u svakom slučaju, bila povoljna situacija. Glavni
krivac benigne hipertrofije prostate je, naime, upravo
nepovoljan odnos testosterona i estradiola, kada na ra-
čun estradiola buja vezivno tkivo prostate i povećava je.
Kod muškaraca nam je cilj da obuzdamo visok estradiol
i održavamo testosteron u granicama normale. Borut
je uz to imao i nizak dehidroepiandrosteron, a visoki
99
 kortizol, što govori o tome da su mu nadbubrežne žlez-
de bile ,,pod pritiskom“, pa je bilo moguće da je zbog
velikih potreba za kortizolom dolazilo do „kortizolske
krađe“. To se događa kad se hormonski prekursori, po-
trebni za izgradnju testosterona, usmeravaju na kor-
tizol, a ako to traje godinama, dolazi do preuranjene
andropauze, što se upravo i desilo kod Boruta.
Kao što sam napomenula, Borut je imao dobar nivo
estradiola, pre svega zato što je imao zdrave navike u
ishrani i nije imao višak kilograma, jer se većina preko-
mernog estradiola kod muškaraca stvara zbog previše
masnog tkiva, kao posledica konzumiranja šećera i al-
kohola, ali i kofeina. Ali na smanjenu proizvodnju te-
stosterona takođe može da utiče i nošenje uzane odeće,
kao i neke anomalije, na primer varikokela. Visok estra-
diol u prisutnost normalnog testosterona, takođe naru-
šava razmeru, pa nastaje relativni manjak testosterona
iako u krvi njegov nivo može da bude u granicama nor-
male. Zbog toga je uvek potrebno da se gleda odnos tih
dvaju polnih hormona. Kod muškaraca koji imaju nor-
malne vrednosti testosterona u krvi, a imaju simptome
niskog testosterona, uvek treba da se gleda količina slo-
bodnog testosterona, dakle testosterona koji nije vezan
za proteine. Utvrđivanje hormonskog statusa, naime,
ipak je malo složenije od vađenja samo jednog hormona
u krvi i zahteva razmatranje više činilaca.
Sve u svemu, Borut je dobio nadoknadu testostero-
na i za tri meseca snaga mu se vratila. Javio mi je da se
preporodio. Kod niskog nivoa testosterona potrebno je
malo više vremena da telo ponovo ,,proradi“, a Borutu
je za to trebalo tri meseca. Naravno, uz hormonsku te-
rapiju nadoknade hormona, Borut je dobio uputstva za
uravnoteženje visokog kortizola. Izabrao je plesni kurs,
zajedno sa svojom suprugom, a zajednička relaksacija
doprinela je poboljšanju njihovog Ijubavnog života. Sto
se ishrane tiče, predložila sam mu da kombinuje prote-
ine i povrće, s većim udelom biljnih hladno presovanih
ulja, a zbog visokog kortizola dodatno je uzimao ma-
gnezijum i vitamine B grupe.

100
 Svakih šest meseci Borut dolazi na kontrolu ili mi
se javi elektronskom poštom. Jednom godišnje kontro-
lišemo hormone, PSA i biohemijske nalaze. Za sada
je sve u redu, a nema razloga da očekujemo suprotno.
Budući da je testosteron snažan stimulans svih ostalih
hormona, dovodeći testosteron u ravnotežu, doveli smo
u ravnotežu skoro sve hormonske sisteme u telu.

101
102
 INSULIN: PRVA VIOLINA
HORMONSKOG ORKESTRA

Prvo što pomislimo kada se pomene insulin jeste dija-

betes, šećerna bolest. Svi je se pomalo plaše i uglavnom sva-
ko od nas zna nekog ko je već oboleo od te bolesti, pa mora
da uzima ili lekove ili insulin. Insulinsku terapiju simboli-
zuje injekcija bez koje nema života, dok je život dijabetičara
obeležen mnogim zabranama i ograničenjima u jelu i piću.
Ali ovde najpre treba da sagledamo razliku između dijabete-
sa tipa 1 i dijabetesa tipa 2.
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest koja se obično ra-
zvija već u mladosti i kod koje izostaje proizvodnja insulina.
Kako promene stila života i ishrane ne mogu da nadoknade
insulin koji telu nedostaje, oboleli moraju svakodnevno da
uzimaju injekcije insulina kako bi regulisali nivo glukoze,
pa ovaj tip dijabetesa nazivamo i dijabetes koji zavisi od in-
sulina, a poznat je i kao juvenilni, dijabetes mladih Ijudi.
Dijabetes tipa 2, naprotiv, nije zavisan od insulina jer ga telo
proizvodi, samo ga ćelije ne prepoznaju ili ne prihvataju. Na
ovaj oblik dijabetesa odnosi se skoro devedeset procenata
svih dijabetičara, a iako je njegovo javljanje donedavno bilo
rezervisano za starije doba, sada od njega oboleva i sve više
mladih, pa i dece, upravo zbog savremene ishrane i stila ži-
vota, koji uglavnom dovodi do ove bolesti. Srećom, dijabetes
tipa 2 lako može da se reguliše promenom ishrane i životnih
navika.

Zašto se javlja dijabetes tipa 2?

Za poznavaoce hormona, insulin predstavlja hormon

koji može lako da se balansira, a preko njega možemo da
uravnotežimo i kortizol, pa i ostale hormone u telu. Insulin
je hormon koji naš pankreas izlučuje kada jedemo ugljene

103
hidrate. Šećer koji smo pojeli nikada ne bi bio iskorišćen da
nemamo insulina, ali sa druge strane, višak hrane koji smo
uneli u sebe nikada ne bi bio ni sačuvan da nema insulina.
Taj poslednji deo, veza insulina i čuvanja hrane u obliku ma-
snog tkiva, modernom čoveku se baš i ne sviđa, ali bez te
uloge insulina čovečanstvo bi odavno izumrlo. U prošlosti
Ijudi nisu dolazili do hrane u obližnjem supermarketu, nego
su jeli retko, pri čemu je insulin imao zadatak da sačuva
energiju za buduće dane, dok se ne stvori prilika za sledeći
obrok.
Insulin je hormon koji stvaramo u prevelikim količina-
ma ako jedemo previše ugljenih hidrata. A današnja ishra-
na modernog čovjeka obiluje ugljenim hidratima, ne samo
zato što su najdostupniji već ih naširoko preporučuju sa svih
strana, čak i stručni krugovi, lekari i nutricionisti. lako su
se piramide ishrane menjale tokom godina, ipak nam i da-
nas savetuju da osnov naše ishrane čine ugljeni hidrati.
Ukratko, preveliki unos ugljenih hidrata rezultiraće
čuvanjem energije u obliku telesnih masti, ali i još nečim,
delovanjem koje je za hormone važnije. Trajno povišeni in-
sulin, naime, blokira stvaranje hormona rasta, hormona
štitne žlezde i polnih ženskih i muških hormona i uzrokuje
neravnotežu kortizola.
Visoki insulin, karakterističan je za osobe koje pate
od dijabetesa tipa 2. To su uglavnom Ijudi povećane telesne
mase, s povišenim masnoćama u krvi, povišenim krvnim
pritiskom i još ponekim tegobama. Njihov poremećaj, zapra-
vo se zove insulinska rezistencija, tj. u opticaju je previše
insulina, pa su ćelije na njega stvorile otpornost, ne reaguju
više na insulin. Osobe koje pate od insulinske rezistencije
imaju dosta i drugih hormonskih poremećaja, najčešće pro-
bleme sa štitnom žlezdom i polnim hormonima.
Insulinska rezistencija nije vezana samo za starije doba,
od nje danas pate i vrlo mlade osobe, a sve to zbog nepravil-
ne ishrane. Jedan od vrlo čestih sindroma koji se pojavljuje
kod mladih devojka jeste PCOS ili sindrom policističnih jaj-
nika, koji prati niz simptoma u telu, među kojima se domi-
nantan poremećaj odnosi upravo na insulinsku rezistenciju.
Cudesno je videti kako sindrom policističnih jajnika nesta-
ne kada devojka počne zdravo da se hrani. Nažalost, samo
104
četvrtina mojih mladih pacijentkinja je spremna da promeni
svoju ishranu i da na taj način balansira insulin.

Kako se insulin dovodi u ravnotežu?

Ako želimo da nam insulin ne spreči funkcionisanje

drugih hormona, moramo da ga držimo pod kontrolom.
Konkretno, treba jesti što manje ugljenih hidrata. A koja je
idealna količina ugljenih hidrata u našoj ishrani? Moram da
vas razočaram jer ne mogu da vam dam odgovor na to pita-
nje, nema ga, svako za sebe mora da ga otkrije. Ako nakon
obroka ugljenih hidrata vrlo brzo osetite glad i još se, jedući
ugljene hidrate, lako gojite, jednostavno morate da izostavi-
te većinu ugljenih hidrata iz svoje ishrane kako biste sprečili
povećanje nivoa insulina, koji je zapravo odgovoran za osećaj
gladi i gojaznost. I tako opet dolazimo do paleolitske ishrane
koja sadrži samo složene ugljene hidrate iz povrća i voća,
ulja i proteine i ima povoljan uticaj na stvaranje insulina.
Zdrave masnoće, proteini i povrće su lek za Ijude s ne-
uravnoteženim insulinom. Namerno nisam pomenula voće,
jer ono sadrži velike količine šećera, pogotovo voće gajeno na
današnji konvencionalan način, pa takođe može da ima loš
uticaj na insulin kao žitarice.
Zaista, u svojoj praksi sam pomogla mnogim nesrećnim
ženama i muškarcima koji su kilograme pokušavali da izgu-
be ne jedući, što je opasno, jer na taj način hormoni štitne
žlezde prestaju da se luče, smanji se bazalni metabolizam i
u telu se signalizuje uzbuna. Telo može da se održava u ta-
kvom stresnom stanju do jedne tačke, a tada se pokreću me-
hanizmi koji možda i trajno narušavaju zdravlje. „Jednom
na dijeti, uvek na dijeti“, istina je čije sam potvrde prečesto
viđala u ordinaciji. Ako znate koje vam namirnice podižu
insulin, izbegavajte ih, pa vam se neće stvarati salo na sto-
maku. Pri tome slobodno jedite masnoće, povrće i proteine,
jedite ih bez hleba.
Međutim, naravno, za mnoge je sve neukusno ako u
obroku nema hleba. A naš svakidašnji hleb - crni, beli, in-
tegralni, od celovitog zrna i kakav god bio - podiže insulin
i izuzetno je bogat kalorijama. Jedan kilogram brašna ima

105
skoro 4000 kcal, dakle, ako sami mesite hleb od kilograma
brašna, setite se tog podatka. Hleb je osim toga previše uku-
san da biste ga pojeli samo malo, prema tome, zaboravite
ga potpuno ako želite da uravnotežite svoj insulin. Ista pre-
poruka vredi i za pirinač, testeninu i slično. Jedite salate,
variva, supe, meso i ribu ne broječi kalorije. Ali pri tome
ne zaboravite da vaša ishrana bude sastavljena od trideset
odsto proteina, trideset odsto masnoće i četrdeset odsto slo-
ženih ugljenih hidrata (povrće i voće).

POVEZANOST INSULINA I OSTALIH HORMONA

Visok nivo insulina u krvi stvara osećaj gladi, glad sti-

muliše lučenje kortizola, a kortizol traži brzu energiju. Brza
energija odgovara kolačima, hlebu, čokoladi, koji podižu in-
sulin u krvi... i tako u nedogled. Kada se javi snažan osećaj
gladi, niko ne jede veliku činiju salate ili dva tanjira supe od
povrća, već posegne za zalogajima bogatim ugljenim hidra-
tima koji mogu brzo da oslobode energiju. Međutim, nakon
takvih zalogaja, nivo šećera u krvi brzo poraste, a nivo in-
sulina munjevito skače, i ne prođe dugo, a ponovo budemo
gladni, dok se masne naslage samo talože. Uz to, povećava
se i nivo kortizola, s njim raste i nervoza, i, eto, začarani
krug je zatvoren.
Naročito je važno da se pomene i uticaj insulina na štit-
nu žlezdu. Većina Ijudi misli da se gojimo ako nam štitna
žlezda ne radi. To je samo delimično tačno. U Ijudskom telu
nema jednostavnih zaključaka, sve je vrlo složeno i poveza-
no. Ponekad zaista najpre strada štitna žlezda, ali najčešće
je ona žrtva visokog insulina. Ako svaki dan jedete gricka-
lice, proizvode iz pekare, čokolade, slatku kafu, čajeve sa
šećerom, kolu i druga slatka pića, vaš insulin će biti vrlo
visok. Počećete lako da se gojite, a pri tome će se pojaviti još
i zastoj rada štitne žlezde jer ona u visokom insulinu vidi i
oseća stres i napetost, pa napravi privremeni „shut down“
metabolizma. A onda počinje ne samo gojenje nego upravo
,,bujanje“, otečenost i zadržavanje vode. Tu se sada umešala
štitna žlezda i najavila početak opasne hormonske krize.

106
 Isto tako, primarno poremećena štitna žlezda podsti-
če insulinsku rezistenciju i čini hormone štitne žlezde još
nedelotvornijim.
Pošto su bolesti štitne žlezda danas vrlo česte, prvo što
treba da uradite ako pomislite da vam štitna žlezda ne radi
- balansirajte insulin, odnosno, doslovno izbacite iz jelovni-
ka sve što ima glikemijski indeks veći od 35, a to je upravo
ishrana prema paleolitskom principu.
Insulin je mnogo više od šećerne bolesti. On je ključ
naše vitalnosti i iskorišćavanja energije. Dan započnite so-
kom od povrća (smuti'), salatom, ribom ili mesom, ili vari-
vom. Zimi neka jelo bude toplo, leti hladno, pa insulin neće
već ujutru da ode u visine, a potom ceo dan da bude neurav-
notežen i da provocira neuravnoteženost i drugih hormona.

107
 Nika savladala PCOS
Nika je student ekonomije, ima dvadeset dve godi-
ne i posetila me zajedno s majkom koja je pokušavala
da joj pomogne vodeći je od lekara do lekara. Tako su
došle i do mene ne bih li joj dala čudesni lek koji će
Niku da oslobodi akni, problema s telesnom težinom i
maljavošću. Citala je, kako kaže, knjigu o progesteronu
i zaključila da bi upravo taj hormon mogao biti „karika
koja nedostaje“ u njenom životu. Od šesnaeste godine
bile su joj prepisivane tablete Diane 35, ali sada ih, re-
kla je, nije uzimala već tri meseca, otkako je na TV-u
videla prilog o tome da taj lek ima niz nuspojava i da
ga neke zapadnoevropske države skidaju sa svojih lista
registrovanih lekova. Akne su se vratile i ona je upravo
zbog toga bila očajna.
Pitala sam je kako je s menstrualnim ciklusima, a
ona je odgovorila da joj je ceo život neredovan, između
menstruacija se osećala naduvano i imala izražen pred-
menstrualni sindrom, praćen psihičkom napetošću,
pojačanom željom za slatkim i porastom telesne težine
zbog zadržavanja vode. Rekla je da nikada nije bila mr-
šavica, uvek je bila malo deblja od svojih drugarica, a
kao mala, često je bolovala od upale grla, pa je sa šest
godina podvrgnuta uklanjanju krajnika. U školi Nika
je bila odlična učenica, bavila se aerobikom i pilatesom
četiri puta nedeljno, rado je izlazila s drugaricama. U
krevet je išla u kasne sate, uvek posle ponoći, tako da bi
ujutru bila pospana.
Nika nije doručkovala jer je želela da smrša, posle-
podne i uveče uglavnom je jela salate i slane grickalice i
uopšte mnogo je patila zbog svojih 80 kilograma na 170
centimetara visine. Slatko je izbegavala, osim čokolade,
koju, kako mi je sa žaljenjem rekla, nije mogla da pre-
stane da jede. Povremeno je uzimala vitamin C, posled-
nji je put bila kod ginekologa pre devet meseci, nalaz
je bio relativno uredan, sa nešto malo cista na jajniku.
Niki je rečeno da će ceo život morati da koristi tablete
Diane 35 kako bi imala redovne menstrualne cikluse,
a kada bude htela da zatrudni, trebalo bi da im se javi,

108
pa će i to da se reši. Kod svog lekara nije išla često, tako
da dugo nije kontrolisala krvnu sliku, urin i druge bio-
hemijske nalaze. Svi nalazi koje je imala, pokazivali su
urednu krvnu sliku i biohemijske nalaze, hormoni štit-
ne žlezde upućivali su na slabije funkcionisanje štitne
žlezde, dehidroepiandrosteron i testosteron pokazivali
su više vrednosti, estradiol normalnu vrednost, vredno-
sti progesterona upućivale su na manjak tog hormona,
a jutarnji kortizol je bio na donjoj normali. Nika se ja-
vila u moju ordinaciju jer je želela da smrša, da se reši
akni i pojačane maljavosti.
S problemom sindroma policističnih jajnika (PCOS)
relativno često se susrećem u svakodnevnoj praksi. Po-
što se radi o većem broju mladih žena koje su posti-
gle izlečenje balansiranjem hormona, njihova iskustva
s oduševljenjem prenosim svakoj nesrećnoj devojci
koja očajno traži pomoć zbog tog problema. Hormon-
ska neravnoteža koju te mlade žene imaju i koja do-
vodi do problema policističnih jajnika nije primarno
na nivou polnih hormona i, u stvari, problem treba da
se ,,napadne“ na sasvim drugi način. Naime, uvek se
radi o poremećaju dva potpuno ,,nepolna“ hormona -
kortizola i insulina. Zbog toga što su ta dva hormona
u neravnoteži, oni za sobom povlače u neravnotežu i
ostale hormonske sisteme, hormone štitne žlezde i pol-
ne hormone, pa se na njima i ogledaju promene. U tom
slučaju, dakle, zasnovati lečenje na polnim hormonima
isto je kao i snižavati povišenu telesnu temperature
kod bakterijske infekcije. Dok lek za snižavanje tem-
perature deluje, povišene temperature nema, ali ako ne
lečimo infekciju antibiotikom, visoka temperatura neće
prestati. Tako je i s jajnicima. Dok kortizol i insulin
menjaju hormonsko okruženje, nema šanse da i polni
hormoni dobro rade.
Trudila sam se da Niki prvo objasnim njen problem.
Budući da je bila odgovorna i preterani perfekcionista,
uglavnom je iscrpljivala svoje nadbubrežne žlezde, kor-
tizol u krvi bio je visok, što je dovelo do visoke vredno-
sti dehidroepiandrosterona, a on je kod žena uglavnom
prekursor testosterona, pa ga je zbog toga Nika imala
109
 previše. Sa druge strane, visoki kortizol stvara hiper-
glikemiju, dakle povećava šećer u krvi, zbog toga telo,
da bi iskoristilo šećer, izlučuje više insulina jer su, dok
je telo pod stresom, energetske potrebe ogromne. Što
je više kortizola u opticaju, više je i šećera u krvi, a i
insulina. Nika je uživala u čokoladi, nije mogla da pre-
stane da jede čokoladu jer je njeno telo vapilo za slat-
kim. Zelja za slatkim uvek je povezana s neravnotežom
hormona nadbubrežne žlezde. Visoki kortizol dovodi
do visokog šećera, visoki šećer izaziva pojačano izluči-
vanje insulina, visoki insulin opet dovodi do hipoglike-
mije, nizak nivo šećera izaziva glad i želju za slatkim
i... vrtimo se u krug. To dovodi do prekomerne telesne
težine jer pod uticajem insulina naše telo čuva mast, a
istovremeno visoki insulin blokira hormone štitne žlez-
de, polne hormone i hormon rasta. Eto, to je bio Nikin
problem - gojenje kao posledica neravnoteže kortizola
i insulina, akne kao posledica povećanog testosterona i
neregulisani ciklusi kao posledica slabih polnih hormo-
na, što je pak bila posledica kako visokog nivoa insuli-
na, tako i neuravnoteženog kortizola. Znači, zajednički
imenilac Nikinih problema bila je neravnoteža kortizo-
la i insulina.
Kako smo to izlečile? Pre svega, Nika je mlada žena
i njene žlezde bi radile normalno kada bi im ona to omo-
gućila. Mladim osobama ne savetujem hormonsku tera-
piju nadoknade hormona dok ne usvoje pravila zdrave
ishrane, u suprotnom, nikakva pomoć radu hormona
nema smisla. lako većina njih dolazi po progesteron-
sku kremu, prepisujem ih samo onima koji me ubede da
zdravo jedu i da se pravilno relaksiraju. Tako je i Nika
otišla kući bez progesterona. Čuti da više ne sme da jede
ugljene hidrate mladoj osobi nije ni malo drago, ali ako
želi da ozdravi, izbacivanje svih ugljenih hidrata, pa i
voća, neminovno je. Jedino tako te devojke i žene mogu
da uravnoteže insulin. Nika je dobila preporuku da jede
mnogo više ulja, mesa, ribe i povrća, pripremanih na
razne načine, da jede barem tri puta dnevno i da obave-
zno ide na spavanje u 22 časa. Zabranila sam joj fizičku
aktivnost u večernjim časovima, tada je smela i morala
110
da se bavi samo opuštajućim aktivnostima. Na početku
se, naravno, opirala i u čudu me gledala, ali sam joj re-
kla da joj stoprocentno garantujem da će nestati i goja-
znost i akne. Dala sam joj tri meseca vremena.
Nakon prvog meseca javila mi je da je smršala če-
tiri kilograma, bez gladovanja, što je već bio dovoljan
razlog za oduševljenje. Imala je u međuvremenu i jed-
nu spontanu menstruaciju, akne su se još pojavile pre
menstruacije, kao i napetost grudi (još uvek manjak
progesterona). Malo sam je ohrabrila da samo nasta-
vi tim putem i da za mesec dana dođe po progesteron.
Tokom tog drugog meseca još je smršala i, što je važ-
nije, imala je dosta energije, ustajala je ranije ujutru i
prebacila svoj ritam na jutarnji deo dana. Dobila je još
jednu menstruaciju, ali akne su i dalje bile prisutne.
Imala je težak period na fakultetu i bila je uznemire-
na. Zbog toga sam joj prepisala progesteronsku kremu,
koju je trebala da primeni samo u drugom delu ciklu-
sa. Trebalo je đa prođu dva-tri meseca da joj se ciklusi
ujednače, izgubila je 12 kilograma za pet meseci, akne
su se retko javljale, a kako se odlično osećala, dozvolila
samo joj malo bezglutenskih žitarica i organskog voća
na tanjiru. Rekla sam joj da progesteron koristi samo
onih meseci kada oseća njegov nedostatak, a da ga ina-
če ne upotrebljava.
Nakon godinu dana Nika je bila zdrava i zadovoljna
mlada žena, uticaj stresa zbog fakulteta naučila je da
redukuje pravilnom relaksacijom i, posebno, dobrom
ishranom, redovno je uzimala vitamine i minerale koje
sam joj preporučila, probiotike i omega-3 masne kiseli-
ne. Nika je shvatila svoj problem i sada je znala kako
da drži hormone pod kontrolom. To ju je ispunjavalo
zadovoljstvom, a pomalo i ponosom.

111
112
 HORMONI STITNE ZLEZDE: PUT U
ZDRAV METABOLIZAM

Skoro svaka druga osoba koju poznajem misli da ima

problema sa štitnom žlezdom i barem je jednom u životu
obavila analizu krvi da bi proverila nivo hormona štitne
žlezde T3 (trijodtironina) i T4 (tiroksina), kao i hormona
TSH (tireotropina ili tiroidnog stimulišućeg hormona), ina-
če hormon hipofize. Nakon testiranja nivoa hormona i pre-
gleda same štitne žlezde, zauzima se stav o funkcionisanju
štitne žlezde. Nažalost, samo ponekad se u obzir uzima celo-
kupno stanje organizma i svi simptomi.
Stitna žlezda je žlezda smeštena na prednjoj strani vra-
ta, a opisuje se oblikom leptira. Kada se poveća, na vratu
primetimo otok ili više njih i tada se obično potraži pomoć
lekara. Drugi najčešći simptom zbog kog se posumnja na bo-
lesno promenjenu štitnu žlezdu i njen slabiji rad jeste neo-
bično gojenje, navodno bez promena navika u ishrani. Treći
po redu simptom jeste hronični umor. Zatim slede promene
na koži, kosi, noktima, opstipacija, oticanje nogu, glavobolje,
nepravilan rad srca, osećaj ,,knedle“ u grlu, slaba cirkulaci-
ja, osjećaj hladnoće, bolovi u mišićima i zglobovima.
Stitna žlezda je žlezda regulator metabolizma. Kada je
organizam u velikim potrebama, kao što je to stanje akut-
nog stresa pri velikim operacijama, složenim povredama,
traumama glave i mozga, velikim opekotinama ili jakim
emocionalnim šokovima, štitna žlezda će prestati da proi-
zvodi hormone i smanjiti energetske potrebe tela kako bi
se organizam smirio i regenerisao. Teško da bi iko preživeo
tešku traumu mozga da štitna žlezda ne uspori rad kada je
to potrebno. Ali ako naš stres nije akutan, nego je hroničan,
ako, čak, živimo stresno jer je to jedini način na koji znamo,
možemo ili moramo živeti, onda je štitna žlezda u velikom
problemu. U takvim stanjima štitna žlezda često prestaje da
radi i signalizuje umor. Međutim, osećaj umora ne možemo

113
sebi da dozvolimo ako se još ubrajamo u radno aktivnu po-
pulaciju, zar ne? Umor nam, naime, nalaže da prekinemo s
radom i da se odmorimo. Toliko logično, a tako teško izvod-
Ijivo. Zbog toga je mnogima lakše da provere stanje hormo-
na, uvere se u to da štitna žlezda baš i ne radi kako bi mogla
i na kraju da uzmu hormone, ne misleći pritom da varamo
prirodu Ijudskog tela.
Hormonska nadoknada hormona štitne žlezde u ta-
kvim slučajevima ne dovodi do olakšanja, nego, naprotiv,
stvara nove tegobe. Telu koje je umorno dajemo svojevrsni
,,doping“, nudimo supstancu čiju je proizvodnju ono samo
namerno smanjilo kako bi se moglo uspešno regenerisati, a
mi, ne slušajući i ne prateći njegovu logiku, radimo protiv
samih sebe.
Osim toga, štitnu žlezdu mogu da napadnu i antitela
koje stvara naše telo, a koja izazivaju hroničnu upalu štitne
žlezde. Kao rezultat toga javljaju se stanja hipotireoze ili hi-
pertireoze, koja prelaze iz jednog oblika u drugi i maskiraju
se na različite načine. Hašimoto, Graves i Basedovv, imena
su lekara koji su opisali autoimune poremećaje štitne žlez-
de, ali običnom pacijentu sama po sebi ne znače mnogo.
Pacijente koji mi kažu da imaju probleme sa štitnom
žlezdom često iznenadim pitanjem: ,,Da li vam štitna žlezda
radi previše ili premalo?“ Većina njih se odmah zbuni i ne
zna da odgovori na to pitanje. Kao lekar, usmerena sam na
zdravlje i telo, pa mi je neobično da pacijent ne samo da ne
zna dijagnozu nego i premalo zna o svojoj bolesti, a o tome
kako da se leči da i ne govorimo. Cesto u mojoj ordinaciji
sede Ijudi vrlo uspešnih karijera, ali o svojoj bolesti ne znaju
skoro ništa. To ne govorim kako bih kritikovala, nego osve-
stila potrebu o poznavanju sopstvenog tela, s kojim svako od
nas živi 24 časa dnevno, jer niko neće moći da nas izleči kao
što to mi sami možemo.
Ali vratimo se priči o štitnoj žlezdi. Utvrdili smo, da-
kle, da je štitna žlezda nastradala. Nivoi hormona nisu dobri
i osećamo se slabo. Sta bi trebalo da učinimo? Prva stvar:
strateško planiranje. Treba proučiti kako radi zdrava štitna
žlezda, videti šta se dogodilo sa štitnom žlezdom i zašto je do
toga došlo, pa tek na kraju osmisliti plan za njeno izlečenje.

114
Ukratko, bez straha ili panike, upotrebite znanje i bacite se
na posao.
Zdrava štitna žlezda proizvodi hormon tiroksin ili T4
(četiri atoma joda), koji se u telu pretvara u aktivni trijodti-
ronin ili T3 (tri atoma joda). Sve se to radi pod nadzorom
hipofize i hipotalamusa (mozga) i njihovog hormona TSH.
Da bi hormon T3 mogao da ispuni svoju funkciju kako tre-
ba, njegova koncentracija u ciljanoj ćeliji mora da bude od-
govarajuća. Međutim, bolesnici koji boluju od autoimunih
bolesti, kao što su dijabetes, fibromialgija, multipla skleroza
i slična stanja, hormon T4 ne pretvaraju pravilno u hormon
T3 i zato često imaju poremećen rad štitne žlezde. Oni, na-
žalost, nemaju koristi od konvencionalne nadoknade hor-
mona T4 (fabrički preparati hormona štitne žlezde sadrže
samo T4), jer njihov organizam nije sposoban za dobro pre-
tvaranje hormona T4 u hormon T3. To se naziva „sindrom
niskog T3“ i trebalo bi da se leči nadoknadom kako hormo-
na T4, tako i hormona T3. Na tržištu postoje preparati koji
kombinuju oba hormona (T4 + T3), a mnogi se pacijenti od
njih osećaju bolje nego pri uzimanju preparata koji sadrži
samo hormon T4, što im se najpre ogleda kroz smanjenje ju-
tarnjeg umora, simptoma karakterističnog za pacijente koji
boluju od slabog rada štitne žlezde.
Ako su prethodne rečenice pobudile u vama zanimanje
pa ste saznali nešto što do sada niste znali, verujte mi, niste
jedini. U tom kratkom pasusu nalazi se suština balansiranja
vaše štitne žlezde, putokaz za pomoć koju možete da obezbe-
dite svojoj štitnoj žlezdi kako bi ona radila optimalno, a ona
će da vam zauzvrat da svu energiju koja vam je potrebna.
Strane koje slede nekome će možda i zauvek da prome-
ne život jer ću ih pisati vodeći se pitanjima koje mi postav-
Ijaju moji pacijenti. Odgovaraću na njih uzimajući u obzir i
diskusije na grupama za obolele od štitne žlezde, maksimal-
no ću biti orijentisana na vas, moje drage čitaoce.
Procenjuje se da problemi sa štitnom žlezdom muče,
u blažem ili težem obliku, skoro četrdeset odsto stanovniš-
tva. Polovina njih svoje probleme bi mogla da reši pravilnom
i pravovremenom informacijom, ne uzimajući hormone, a
druga polovina profitirala bi pravilnom hormonskom nado-
knadom. Opravdano se možemo zapitati: ako je tako, zašto
115
i nadalje tih četrdeset procenata stanovništva pati zajedno
sa svojom žlezdom?

Kako mogu da prepoznam da li moja štitna žlezda

IMA PROBLEMA?

Probleme štitne žlezde otkrićete samo na jedan način -

budete li znali da prepoznate svoje simptome. Bolesna štitna
žlezda u našem telu se pokazuje u stotinama oblika, zavisi
od toga koje gene smo pokrenuli. Zbog toga je dobro pozna-
vati listu simptoma slabog rada štitne žlezde kako biste se
eventualno pronašli u njoj. Tek nakon što prema simptomi-
ma utvrdimo da štitna žlezda ne radi dobro, možemo ići na
testiranje. Rezultati hormonske analize krvi sami po sebi
neće biti dovoljni, zato se fokusirajte na simptome, mislite o
sebi, svojim osećajima i svom ponašanju, procenite koliko se
pronalazite u sledećim simptomima:

Fizički znakovi

• Oteklost lica
• Prekomerna težina
• Suva kosa koja se lako lomi
• Difuzno opadanje kose
• Proređivanje spoljašnje trećine obrve
• Otečeni kapci, otečene usne ili jezik
• Povećana štitna žlezda vidljiva na vratu
• Suva koža koja izaziva svrab
• Perutanje kože na laktovima
• Hladne i otečene šake
• Prsti preterano fleksibilni
• Zućkasti dlanovi

116
 • Lomljivi nokti
• Naduven stomak
• Otekle potkolenice
• Hladna i otekla stopala
• Zućkasti tabani uz spuštena stopala
• Sklonost infekcijama u području uva, nosa i grla
• Brzo dobijanje na težini, a teško mršavljenje
• Jutarnji umor, bolje se osećate posle fizičke ili mentalne
aktivnosti
• Nepodnošenje hladnoće, ali i toplote
• Hrkanje
• Smanjena potreba za tečnošću i smanjeno mokrenje
• Glavobolje, migrena, šum u uvu
• Bolovi u mišićima
• Grčevi u nogama noću
• Sindrom karpalnog kanala
• Krstobolja

PSIHIČKI I MENTALNI ZNAKOVI

• Mentalna usporenost
• Apatija
• Jutarnja depresija
• Slabo pamćenje i koncentracija

U REDU, IMAM SIMPTOME, ŠTA DALJE?

Moj bi odgovor sada bio: javite se svom lekaru, on će

dalje da vas uputi na testiranje hormona i po potrebi na
pregled specijalisti endokrinologu sa subspecijalizacijom iz

117
tireologije. Međutim, iako to zvuči vrlo učeno, nakon što
proverite vrednost TSH, vi ćete, verujte mi, biti proglaše-
ni zdravim ili bolesnim bez obzira na simptome koje ima-
te. Toliko učenja, znanja, pisanja i čitanja naučnih radova
i onda u tri minuta lekar mora da donese odluku, najlakše
preko jednostavnog testa koji najviše govori o hipofizi, a vrlo
malo o samoj štitnoj žlezdi. Medicina se neretko ponaša kao
da naše telo funkcioniše robotski, kao da smo svi „pravlje-
ni na kalup“, pa i teorija o funkcionisanju tela lako može
da se primeni na svakome od nas. Ali mi, kao pojedinci, ne
samo da smo različiti nego dve osobe s jednakim vredno-
stima TSH mogu iskusiti dve krajnosti u bolestima štitne
žlezde. O tome koliko je TSH nepouzdan test, napisane su i
knjige i naučne publikacije, pa ipak, većina medicinara po-
svuda u svetu oslanja se samo na vrednosti TSH, sve dok
se nešto ne promeni u konvencionalnoj medicinskoj praksi,
koja je ionako rezultat dogovora lekara. Mora da je tako svi-
ma jednostavnije...
Ukoliko želite sebi najbolje i skloni ste čitanju i informi-
sanju, pronaći ćete i takve lekare, koji će da vas posavetuju i
da vas leče ako zatreba. Tada ćete napraviti sledeće pretra-
ge: TSH, slobodni T3, slobodni T4, reverzni T3, anti TPO,
anti Tg, anti TSH, klasičnu krvnu sliku, osnovne biohemij-
ske analize, feritin, Fe, UIBC, TIBC, B12, folat, vitamin D,
hs-CRB SE i homocistein. S obzirom na to da se hormoni
štitne žlezde usklađuju sa drugim hormonskim sistemima,
ne bi bilo loše analizirati i polne hormone, hormone nad-
bubrežne žlezde i insulin. Uz sve to svakako napravite fizi-
kalni pregled glave i vrata, kao i ultrazvučni pregled štitne
žlezde, tragajući za bilo kojim pomakom od normale.
Proveriti samo vrednosti TSH nije dovoljno, to nije do-
bro merilo jer vrednosti TSH ne pokazuju količinu hormona
štitne žlezde u telu. TSH je hormon hipofize koji reaguje na
nivo hormona štitne žlezde u hipofizi. U telu se hormoni
štitne žlezde drugačije ponašaju nego u hipofizi i mozgu i
reaguju na lošu ishranu, upalu ili toksine. Upravo zbog toga
možemo imati nizak nivo hormona štitne žlezde u telu, a
visok ili normalan u mozgu ili hipofizi. TSH će se menjati
prema sadržaju hormona štitne žlezde u hipofizi, a ne pre-
ma njihovom sadržaju u telu. Tako može da dođe do toga da
118
smo, što se hormona štitne žlezde tiče, u hipofizi ,,zdravi“,
dok celo telo istovremeno može da pati od ekstremne hipo-
tireoze. To je važno upamtiti jer je to najčešća situacija koja
se viđa u kliničkoj praksi.

Šta ako mi je TSH normalan, a ja osećam simptome

SLABOG RADA ŠTITNE ŽLEZDE?

Ako vam je TSH u granicama normale, a vi osećate

simptome usporenog rada štitne žlezde, opravdano je da po-
sumnjate da štitna žlezda ne radi dobro, odnosno da se u
telu neaktivniji hormon štitne žlezde T4 ne pretvara dobro
u aktivniji T3. Slobodno sami sebi dajte radnu dijagnozu: hi-
potireoza, i počnite da se ponašate u skladu sa tim. A to zna-
či da se ozbiljno bacite u potragu za zdravljem. Evo i kako:
1. dovedite kortizol u ravnotežu (jer on je presudan za
zdravu štitnu žlezdu)
2. uravnotežite insulin (jer visoki insulin blokira pretva-
ranje T4 u T3)
3. počnite sa uzimanjem dodataka ishrani
4. počnite s hormonskom terapijom nadoknade hormona.

Krenimo redom.

1. RAVNOTEŽA KORTIZOLA

Način na koji kortizol možemo da dovedemo u ravno-

težu, detaljno je opisan u poglavlju o kortizolu (pogledajte
str. 35), ali možda nije na odmet da ukratko ponovimo. Po-
vezanost kortizola i hormona štitne žlezde jedna je od naj-
moćnijih povezanosti u telu. Naša štitna žlezda će raditi do-
bro samo ako nam je kortizol dobro uravnotežen, međutim
ako s kortizolom imamo problema, možemo imati problem
i sa štitnom žlezdom, odnosno možemo imati simptome sla-
bog rada štitne žlezde. U takvom slučaju, slabiji rad štit-
ne žlezde ne treba lečiti uzimanjem hormona štitne žlezde,
u suprotnom ćemo se osećati još lošije. Ono što nam treba

119
jeste uravnoteženje kortizola kojim ćemo da postignemo da
nadbubrežne žlezde ojačaju i da se takav pozitivan pomak
odrazi i na štitnu žlezdu. Pojednostavljeno, štitna žlezda se
razbolela zbog poremećenog kortizola, pa nije opravdano da
lečimo nju, nego valjda uzrok - kortizol.

2. RAVNOTEŽAINSULINA

Rezistencija na insulin, danas vrlo česta, sprečava da se

hormon štitne žlezde T4 (tiroksin) pretvara pravilno u hor-
mon štitne žlezde T3 (trijodtironin). lako je insulin detaljno
opisan u poglavlju o insulinu (pogledajte str. 103), ukratko
ću ovde da podsetim na to da unosom hrane koja ima vi-
soki glikemijski indeks (pogledajte prilog na kraju knjige),
dižemo insulin u krvi i remetimo rad štitne žlezde. Hrana
koja ima visok glikemijski indeks hrana je koja goji, dakle,
ako jedemo takvu hranu, ne gojimo se zato što nam štitna
žlezda ne radi dobro, nego se gojimo zbog visokog insulina
koji dodatno remeti štitnu žlezdu i stvara pravu metabolič-
ku zavrzlamu. Sta se tada u telu događa teško je predvideti,
a zavisi od toga koji geni će se aktivirati.
Insulin i štitna žlezda su čvrsto i duboko ispreplete-
ni, teško je reći šta je bilo pre, „kokoška ili jaje“, ali štitna
žlezda je, mislim, češće žrtva visokog insulina nego obrnu-
to. Stitna žlezda je najčešće jedna velika žrtva. Kada je ona
bolesna, možete biti sigurni da ju je nešto opako povredilo.
Rešenje: tražite krivca!

3. DODACIISHRANI

Većina stručnih tekstova o štitnoj žlezdi tvrdi slede-

će: skoro svi pacijenti koji pate od poremećenog rada štitne
žlezde su neuhranjeni. Pritom se ne misli na mršavost, nego
na manjak nutrijenata u telu. Cak i Ijudi koji se pridržavaju
uravnotežene paleolitske ishrane treba da uzimaju dodat-
ke ishrani. Pitate se zašto, odgovor je, nažalost, poražava-
jući po svet u kom živimo. Minerala i vitamina koji su nam
potrebni, jednostavno nema dovoljno u hrani koju jedemo

120
- minerala nema dovoljno u zemlji, a oni iz zemlje moraju
doći u biljke koje predstavljaju hranu za nas i za životinje.

Dakle, šta je potrebno štitnoj žlezdi da bude zdrava?

• VlTAMINI

Na prvom mestu su vitamini rastvorljivi u uljima. Pre

svega mislim na vitamin D, čiji je nedostatak takođe globalni
poremećaj. Nekad je postojala praksa nadoknade vitamina A
i D kapima, međutim, danas samo možemo da se prisećamo
te zdrave prakse. Vitamin E i vitamin K takođe spadaju u tu
grupu, pri čemu vitamin E ima antioksidaciono dejstvo, dok
je vitamin K važan za ugrađivanje minerala u kosti. Savetu-
jem redovno uzimanje vitaminskih dodataka ishrani, sa sva
četiri vitamina.
Savetujem da nikako ne zaobiđete uzimanje vitamina
D u zimskom periodu. Ako mislite da ste stvorili dovoljno
vitamina D preko leta, napravite analizu u septembru. Vero-
vatno ćete se začuditi, kao i devet od deset mojih pacijenata
koji su u septembru proverili status vitamina D u organizmu
i otkrili da je ispod donje granice. To znači da nisu nakupili
dovoljno tog jedinstvenog vitamina (jedini koji Ijudsko telo
proizvodi), takozvanog „sunčevog hormona11, preko potreb-
nog za funkcionisanje nadbubrežne i štitne žlezde, ali i dru-
gih žlezda u telu. Razlog zbog kojeg ga nemamo uglavnom
leži u nedovoljnom izlaganju suncu (celodnevni boravak u
zatvorenom prostoru i upotreba krema za zaštitu od sunca).
Stitnoj žlezdi su za optimalan rad potrebni i vitamini B
kompleksa, a najviše B2, B3 i B6 i vitamin C.

• Minerali

Da bi štitna žlezda bila zdrava, potrebni su joj i minera-

li: gvožđe, jod, magnezijum, selen i cink.

GVOZĐE: Nikad ne može dovoljno da se naglasi važnost tog

minerala. Uloga gvožđa u telu je višestruka, a sada se vidi
kako je gvožđe, pri tom, i jedan od glavnih činilaca sinteze

121
hormona štitne žlezde. Kako to u praksi izgleda kad nam
fali gvožđa, ilustruje ovaj primer: nedostatak gvožđa dovodi
do anemije, anemija dovodi do hipotireoze, a hipotireoza do-
vodi do jakih menstrualnih krvarenja koja podržavaju dalju
anemiju i slab rad štitne žlezde... Izlaz iz situacije, naravno,
nije vađenje materice ili uzimanje kontracepcije za regula-
ciju krvarenja, nego korekcija anemije preparatima koji sa-
drže gvožđe.

JOD: Hormoni štitne žlezde sintetišu se iz joda i aminoki-

seline tirozin, međutim, iako je jod dopušten u dodacima
ishrani, njegova primena je za mnoge još ,,diskutabilna“.
Budući da je zaista važan, zaslužuje malo veću pažnju, pa ću
vam ukratko izneti stavove i mišljenja naučnika i lekara koji
se bave jodnom terapijom.
Jod ima veliku ulogu u sintezi hormona štitne žlezde (i
u mnogim drugim hormonskim sistemima, kao i u zdravlju
mozga, jajnika, dojki, imunog sistema i dr.). S obzirom na to
da jod uzimamo iz hrane i iz jodirane soli, njegov manjak,
teoretski gledajući, u današnje vreme ne bi trebalo da oseća-
mo. Međutim, događa se upravo suprotno, jer se zanemaruje
učinak halogenih elemenata na apsorpciju joda. Ako uz jod u
telo istovremeno unosimo hlor, fluor i brom, oni se takmiče
za iste receptore u stanicama, a kada zauzmu te receptore,
potiskuju jedan drugog. Onog kog ima više, taj je i jači i taj
pobeđuje. Nažalost, jod je često gubitnik u toj igri.
Zdravorazumski gledano, nije prirodno da peremo zube
s pastama obogaćenim fluorom, nije prirodno da pijemo
hlorisanu vodu, nije dobro da u svoj organizam unosimo
brom, kog ima svuda i u svemu, od lekova, brašna, raznih
hemijskih sredstava... Sve su to potencijalni blokatori sin-
teze hormona štitne žlezde kod Ijudi koji imaju takvu ge-
netsku predispoziciju, da iako hranom unose jod, njihovo
telo ga, zbog uticaja fluora, hlora i broma, nema dovoljno na
raspolaganju.
Većina Ijudi na neki način pati od nedostatka joda,
samo to uspevamo više ili manje da kompenzujemo. Jedan
moj kolega koji analizira nutritivni status naprednom medi-
cinskom tehnologijom, obavestio me je da je nedostatak joda
opšti poremećaj kod njegovih pacijenata.

122
 Prema stručnjacima koji se intenzivno bave jodom,
istraživanjem i lečenjem njegovog nedostatka, navodim sta-
nja kod kojih pomaže nadoknađivanje joda: alergije, zbunje-
nost, suva koža, ciste i čvorovi po telu, umor, problemi sa
štitnom žlezdom, problemi s jajnicima, nejasno razmišlja-
nje, nepravilni mesečni ciklusi, gojaznost, fibrocistična
bolest dojki i bolne grudi, osećaj hladnoće, paradentoza,
psorijaza, dijabetes tipa 2, istanjivanje kose, otečeno lice,
depresija, aritmija srca, povišeni krvni pritisak, zaceljivanje
rana u ožiljcima, infekcije, genitalni herpes, fibromialgija,
problemi sa sluhom, bolesti prostate, poremećaji pluća, op-
stipacija, neplodnost, vaginalne infekcije, GERB, ekcemi,
povećan libido.
Hroničan nedostatak joda, se može proveriti „testom
opterećenja jodom“ kojim, posle uzimanja veće doze joda,
pratimo njegovo izlučivanje. Ako se utvrdi veliki nedosta-
tak, onda uz nadoknadu joda treba istovremeno uzimati i
vitamin C, vitamine B grupe, vitamin D, selen, magnezijum
i cink. Terapija jodom započinje se procesom detoksikacije
tela koji može biti propraćen umorom, prljavom kožom i
glavoboljom.
Uz pomenute minerale, važno je da se pročisti jetra, za
šta uvek preporučujem ekstrakt sikavice (uzimati ga dva-tri
meseca), koji će biti dobar za blaže slučajeve. Teži slučajevi
intoksikacije zahtevaće još nešto. Nikad ne mogu dovoljno
naglasiti ulogu jetre u pretvaranju hormona štitne žlezde
(T4 u T3). Ljudi kojima jetra ne radi dobro sigurno imaju
problem sa štitnom žlezdom. Medicinski gledajući, to se ne
može utvrditi sa sigurnošću, ali praksa mi je potvrdila jaku
povezanost.
Dakle, ako ste primetili kod sebe simptome manjka
joda, ako je u vašoj porodici bilo sklonosti gušavosti ili kar-
cinomima dojke, savetujem da svakako počnete da uzima-
te jod, kroz alge ili kroz dodatke ishrani na bazi algi, ili u
obliku Lugolovog rastvora. Pritom se svakako posavetujte s
lekarom koji se bavi suplementacijom joda (ako niste u pot-
punosti sigurni u to šta radite) pa se svakako pridržavajte
bezbednih mera, pogotovo ako ste iscrpljeni i bolujete od
još nekih bolesti. Zapamtite, nismo svi jednaki i nije sve za

123
svakoga. Sve što uzimate u određenim količinama treba da
bude prilagođeno potrebama vašeg tela.
Susretala sam se i s negativnim iskustvima, kad se Iju-
dima sugerisalo da piju jod koji se koristi za dezinfekciju
kože. Molim vas da se obavezno klonite takvih navika. Jodni
preparat mora da bude za oralnu upotrebu, ništa drugo nije
bezbedno.

MAGNEZIJUM: Sve što je rečeno za jod, vredi i za magne-

zijum. U našoj hrani nalaze se male količine magnezijuma,
zbog toga ga treba nadoknađivati, najbolje uveče, pre spava-
nja. U okviru preporučene doze, pronađite svoju, koja vama
odgovara. Počnite s manjom dozom i istražujete s kojom do-
zom ste opušteni, dobro spavate i nemate napetost u telu.

SELEN: Uz jod, selen je za štitnu žlezdu broj jedan po važ-

nosti. Veoma je važan za osobe obolele od Hašimotovog ti-
reoiditisa, gde hronična upala troši selen velikom brzinom.
Selen je snažan antioksidans, ima ga u brazilskim orasima,
a svi drugi izvori selena u hrani su zanemarivi.

CINK: Kao i selen, potreban je za proizvodnju hormona štit-

ne žlezde i njihovo pretvaranje (T4 u T3).

HROM: Dobro je uzimati i hrom, jer smanjuje insulinsku

rezistenciju, a to je posebno važno za osobe koje imaju Haši-
motov tireoiditis.

• Masti

Preporučujem uzimanje omega-3 masnih kiselina (po-

jačano u slučaju autoimune hronične upale štitne žlezde),
riblje ulje i laneno ulje.

• Biljni dodaci

Za stimulaciju rada štitne žlezde tradicionalno se upo-

trebljavaju biljke čije delovanje je potvrđeno i naučnim stu-
dijama, a i u svakodnevnom radu lekara. Tri biljke su se
dokazale kao stimulatori rada štitne žlezde: ašvagandha

124
(Withania somniferd), Coleus forskolii (Plectranthus bar-
batus) zatim gugal (Comiphora mukul). Njihova uloga je u
povećanju proizvodnje hormona, dok ašvaganda i gugal isto
stimuliše pretvaranje T4 u T3, što je kod mnogih pacijenata
i veći problem nego samo proizvodnja T4.
Nažalost, prečesto mi na vrata ordinacije pokucaju Iju-
di koji godinama pate zbog štitne žlezde. Uzimaju hormone,
ali nije im bolje jer im niko nije objasnio da u terapiju, osim
hormona, treba uključiti promene životnog stila i ishrane,
zatim uzimati vitaminsko-mineralne dodatke ishrani. Znam
da to zvuči komplikovano, ali opet, ako se nešto izostavi,
nećemo imati dobre rezultate. Mnogima najviše problema
zadaju dodaci ishrani, jer nisu sigurni koje preparate treba
da uzimaju, u kojim dozama, kada...
I meni samoj je ponekad bilo teško da odgovorim na ta
pitanja, jer mnogi preparati dostupni na našem tržištu nisu
idealni, često bi ih trebalo kombinovati s nekoliko prepa-
rata, a to mnogima nije prihvatljivo kako zbog cene, tako
i zbog količine preparata koje svakodnevno treba uzimati.
Zbog toga, taj problem sam prezentovala timu za razvoj no-
vih suplemenata, i svi zajedno napravili smo maksimalnu
podršku štitnoj žlezdi u jednoj do dve kapsule dnevno. Po-
vezali smo biljke, aminokiselinu tirozin, minerale i vitamine
u preparat koji možete da pijete u kapsuli ili da ga stavljate
kao prah u svoje kašaste sokove (šejkove ili frapee ili smu-
tije, kako ih ko zove). Zove je Thyromaxx, jer maksimalno
pomaže optimalnom radu štitne žlezde. S obzirom na to da
sadrži skoro sve što je štitnoj žlezdi potrebno za proizvod-
nju i pretvaranje hormona, pogodan je i za pacijente koji već
uzimaju hormonsku terapiju, ali i za one koji žele svojoj štit-
noj žlezdi da osiguraju maksimalan komfor. Prvima obično
preporučujem uzimanje dve kapsule ujutru ili jedne kapsule
ujutru i jednu uveče, a ovim drugima će biti dovoljna i jedna
kapsula dnevno.

• Hrana

Ako ste i sami hteli da se više informišete o štitnoj žlez-

di, sigurno ste u literaturi naišli na pominjanje hrane koja

125
doprinosi gušavosti. Nisam sklona da pišem o tome jer bi
mnogi, bojim se, mogli neka objašnjenja da shvate previše
ozbiljno i prestali bi da jedu kupusnjače. Pojednostavimo
sve, i recimo da se time ne treba zamarati.
Kupusnjače su izuzetno zdrave i, same po sebi, ne mogu
da budu uzrok gušavosti. Umerena ishrana snabdeva nas
svim potrebnim materijama i ako povremeno jedemo kupus,
brokoli, prokelj i slično, nećemo dobiti gušu od toga. Stavi-
še, zdrava i uravnotežena ishrana usklađuje hormone štitne
žlezde, s tim što bi osobe koje su sklone gušavosti trebalo da
povećaju unos joda (najbolje iz algi), a da pripaze na unos
fluora, broma i hlora, ili da ih, još bolje, potpuno izbace iz
ishrane.

4. LEĆENJE ŠTITNE ŽLEZDE NADOKNADOM

HORMONA

Osećam istinsku potrebu da objasnim mnogim zainte-

resovanim osobama koje uzimaju ili se spremaju na uzima-
nje hormona štitne žlezde, ali i onima koji ih se neosnovano
klone, šta je zapravo hormonska terapija nadoknade hor-
mona štitne žlezde, u kakvim oblicima dolazi i gde se kriju
zamke njenog korišćenja. Naime, u malo kom području je
tako mnogo ,,rupa“ u informisanosti, praćenih uz to broj-
nim predrasudama, pa nije retkost da se pacijenti, nažalost,
skoro ,,raspadaju“ jer ne razumeju u potpunosti svoje stanje
i svoju terapiju ili su ih pogrešno razumeli.
Kao što sam već rekla, štitna žlezda, kao i svaka druga
žlezda, zahteva dubok i širok uvid u ceo organizam, i tek kad
to savladate, savladaćete i osnove o štitnoj žlezdi i uz metod
„pokušaja i grešaka11 sproveden uz pratnju medicinskog sa-
vetnika bićete spremni da se lečite. Dugo i mnogo sam učila
od lekara naprednog razmišljanja, tako da danas mogu da
napišem tekst koji sledi. U njemu se mnogo toga kosi s kon-
vencionalnom medicinom, ali ja stojim - svojom edukacijom,
integritetom i stručnim radom - iza svake napisane reči.
Za početak, treba reći da danas u praksi postoje naj-
manje četiri mogućnosti za hormonsku terapiju nadoknade
hormona štitne žlezde:

126
 a) nadoknada samo hormonom T4 (standardna terapija
konvencionalne medicine)
b) nadoknada samo hormonom T3 (u slučajevima kad se
T4 pretvara uglavnom u reverzni, tj. nedelotvorni T3)
c) nadoknada kombinacijom oba hormona T4 + T3
(napredno lečenje)
d) nadoknada suvim ekstraktom životinjske štitne žlezde.

Upoznajmo njihove prednosti i mane.

A) NADOKNADA HORMONOM T4

Ko god počne sa hormonskom terapijom nadoknade

hormona, a po pravilu je to nadoknada samo hormona tirok-
sina (T4), očekuje da će mu ona doneti olakšanje, da će sve
tegobe zbog kojih se počelo s uzimanjem hormona, nestati.
Kod pacijenta sa slabim radom štitne žlezde, to se najčešće
odnosi na gojenje, umor, bolove po celom telu, opadanje kose
i otečenost. Sve bi to, zahvaljujući terapiji, trebalo da bude
,,kao rukom odneseno“. Međutim, u praksi to nije uvek tako.
Nekima će terapija samo hormonom T4 odgovarati, i uz nju
će se osećati dobro, međutim, više je onih koji će se i dalje
osećati loše, a neki će se osećati čak i lošije nego pre. Ako ste
se prepoznali u ovom opisu, znate o čemu govorim.
I dok vam lekar povećava terapiju sa 25 mikrograma
na 50, simptomi ne prestaju, malo je bolje, ali vi i dalje ne
mršavite, otekli ste. Povećate na 75 mikrograma, bude bolje
nekoliko dana, a onda opet sve po starom. Tako se to nastav-
Ija dok ne dostignete dnevnu dozu od 150 mikrograma ti-
roksina (levotiroksin-natrijuma). Tada vam je TSH već vrlo
nizak, T4 verovatno visok, a T3 možda na donjoj trećini. Od
lekara dobijate savet da nastavite s terapijom do kontrole
koja će biti za šest meseci. Kad ga upitate za ishranu i kakve
veze ima gluten s vašim problemom, samo odmahne rukom.
Cast izuzecima, neka mi oproste, ali ono što sam rekla, na-
žalost, nisam izmislila. To su svedočanstva pacijenata koji
su zakucali na moja vrata tražeći peto ili šesto mišljenje, sve
redom razočarani Ijudi u mladim ili srednjim godinama.
Moja dijagnoza: ovakva nadoknada hormona za vas ne
vredi. T4 za vas jednostavno neće uraditi ono što očekujete
127
od hormonske terapije nadoknade hormona! A reći ću vam
i zašto je to tako. Naime, T4 koji treba da se pretvori u T3,
aktivni hormon, nailazi na neku prepreku u tome. Ta pre-
preka je najčešće nedostatak nutrijenata koji pomažu u tom
pretvaranju, insulinska rezistencija, neuravnotežena pro-
izvodnja kortizola, hronična infekcija, intoksikacija ili op-
terećenje teškim metalima i oslabljen rad jetre ili bubrega.
Razloga je mnogo, teško ih je pronaći, a izlečiti je vrlo lako
(ako se zna uzrok). Prema tome, uzimanje samo T4 prepa-
rata može pomoći, ali ne uvek, mogli bismo da kažemo, čak
vrlo retko.

B) NADOKNADA HORMONOM T3

Podsetimo se, tiroksin (T4) u telu bi trebalo da se pre-

tvori u trijodtironin (T3), pri čemu će se veći deo proizve-
denog trijodtironina koji cirkuliše u krvi vezati za proteine
i neće moći da se iskoristi u tkivima, a onaj manji deo koji
preostane, nazivamo slobodnim trijodtironinom (fT3). Za
taj nevezani, slobodni trijodtironin kaže se da ima najjače
biološko delovanje. Međutim, u nekim slučajevima, a uglav-
nom kod osoba obolelih od štitne žlezde, telo će tiroksin pre-
tvarati u nedelotvoran, neaktivan oblik T3, takozvani obr-
nuti ili reverzni trijodtironin (rT3), i na taj način blokirati
proizvodnju slobodnog, aktivnog T3 hormona.
Reverzni T3 vezaće se uz iste receptore na ciljnim će-
lijama za koje bi se inače vezao slobodni T3, ali tamo neće
isporučivati kiseonik i energiju ćelijama, kao što to slobodni
T3 čini, nego će samo ,,zauzeti“ njegovo mesto ne radeći,
pritom, ništa korisno. Pojednostavljeno, reverzni hormon
štitne žlezde, koji neki zovu i ,,antitireoidnim“ hormonom,
onemogućava delovanje hormona štitne žlezde. To je uglav-
nom i najčešći razlog zbog kojeg terapija nadoknade samo
s hormonom T4 kod mnogih ne deluje. U skladu sa svojim
imenom, reverzni T3, upravo je suprotnost slobodnog, ak-
tivnog hormona štitne žlezde T3, čije delovanje blokira.
Reverzni T3 stvara se kad telo na neki način ,,pati“,
kad telo zbog stresa ili bolesti štedi energiju, pa snižava me-
tabolizam i navodi telo da pređe u neku vrstu hibernacije.

128
Povećana proizvodnja reverznog T3 upućuje na postojanje
dubljih problema u telu, uglavnom na iste probleme koji su
i doveli do slabog rada štitne žlezde, a to su upala, neodgo-
varajuća funkcija jetre ili bubrega, infekcija, intoksikacija,
kortizolska neravnoteža...
Šta da učinite ako vam analiza krvi pokaže visoku vred-
nost reverznog T3 (rT3), odnosno ako odnos slobodnog i re-
verznog trijodtironina ne ide u korist slobodnog? Preciznije
rećeno, šta učiniti ako je razmera između fT3 i rT3 manja
od 20? Previsok reverzni T3, može da se ,,reši“ na najmanje
tri načina.

• SuOČITI SE S UZROKOM

Najčešći uzroci nepovoljne razmere između slobodnog

i reverznog T3, pronaći ćemo u niskom nivou gvožđa i vi-
tamina B12 u krvi (pacijenti sa slabim radom štitne žlezde
imaju problema sa njihovom slabom apsorpcijom u želucu).
Na odnos između rT3 i ft3, naročito utiče i neuravnoteže-
ni kortizol, ali i hronične infekcije i nepodnošenje određene
hrane. Gvožđe treba da se nadoknađuje oralnim prepara-
tima ili intravenoznim putem, a B12 najbolje injekcijama
(intramuskularno) ili pastilama koje se tope u ušnoj šupljini
(sublingvalna ili transbukalna primena). Hronična infekcija
rešava se imunomodulacijom (za to nam je potrebna tera-
pija biorezonancom), a nepodnošenje određene hrane (tzv.
intolerancija) isto je što i sindrom propustljivih creva, pa
preporučujem da ne zaobiđete to poglavlje u ovoj knjizi (po-
gledajte str. 153).

•
• OČISTITI JETRU

Tiroksin se uglavnom u jetri pretvara u reverzni tri-

jodtironin, zato jetru treba dobro očistiti i omogućiti joj da
započne s pretvaranjem u pravi trijodtironin. Za to, najbo-
Ije je upotrebljavati biljne preparate, od kojih ja, na primer,
preporučujem sikavicu, s dodatkom artičoke ili bez nje, i to
tri meseca uzimanja. Savetujem takođe da u svakodnevnu

129
ishranu dodate selen i cink jer ta dva minerala pojačavaju
pretvaranje T4 u T3.
Važnost jetre, pominjem na više mesta u ovoj knjizi, s
razlogom - njeno zdravlje je preduslov za hormonsko zdrav-
Ije. Skoro pa neshvatljivo, ali danas se dijagnoza „masna je-
tra“ prihvata kao nešto sasvim normalno, pritom negirajući
da iza masne jetre stoji poremećaj u njenom funkcionisanju.
To vam je kao da vozite automobil, ali umesto četiri točka,
ostanu vam samo tri, a vi vozite i dalje. Možda ćete i stići
do cilja, ali pitanje je kako i u kakvom stanju, jer vozeći u
takvom stanju, ubrzano uništavate i karoseriju i motor!
Disfunkcionalna jetra, opisuje se kao „metabolički sin-
drom“, bolest od koje pate Ijudi koji su se, žao mi je što to
moram reći, ali ipak, prilično zapustili. Prepoznaćete ih po
napetim stomacima koji vire odmah ispod grudne kosti. Isto
tako, napeta je i njihova jetra dok se muči, pod teškim okol-
nostima, da metaboliše sve ono što je ušlo u telo, na bilo
koji način, kroz usta, pluća ili kožu. Između takvog stanja i
bolesti linija je tanka.

• UziMATI SAMO T3 PREPARATE

Ako nalazi pokažu da je većina T4 pretvorena u rT3,

a ne u IT3, onda nam nema drugog rešenja nego da pre-
đemo samo na T3 preparate. Taj prelaz mora da bude pod
kontrolom lekara koji, zajedno s pacijentom, prati novona-
stalo stanje. Kad se preparati sa T3 uzimaju sami, njihovo
doziranje je sasvim drugačije nego doziranje preparata sa
T4 i nikako se u to ne upuštajte sami, bez nekog stručnog
ko će vas kroz to voditi. Na terapiji u kojoj se uzimaju pre-
parati samo s hormonom T3 ne ostaje se dugo, najviše dva-
tri meseca, a tom periodu se popravljaju štete u organizmu
nastale pojačanom proizvodnjom rT3. Uzimanje preparata s
T3 razlikuje se od uzimanja preparata samo s T4 i po obras-
cu dnevnog uzimanja. Naime, budući da mu je delovanje u
krvi kraće, T3 hormon mora da se uzima češće, a ne samo
jednom dnevno kao što je to praksa s preparatima na bazi
hormona T4. Osim toga, određenu ulogu u telu ima i T4 i

130
ako ga nemamo, takođe možemo da osećamo simptome sla-
bog rada štitne žlezde.
U svakom slučaju, praksa je pokazala da pacijenti naj-
bolje reaguju na preparate koji u sebi sadrže kombinaciju
hormona, dakle i T4 i T3, i to u razmeri 1 : 5 ili 1 : 4 u korist
T4, ili uzimanjem preparata na bazi suvog ekstrakta štitne
žlezde.

C) NADOKNADA KOMBINACIJOM HORMONA T4 i T3

Srećom, alternativa terapiji isključivo hormonom T4

postoji. Ako samo T4 ne deluje, velika je verovatnoća da će
terapija kombinacijom T4 + T3, uz dodatak mineralno-vi-
taminskih suplemenata i balansiranje kortizola i insulina,
dovesti do zadovoljavajućih rezultata.
Mnogi pacijenti postižu još i bolje rezultate ako dnevnu
dozu podele na dva dela i uzmu jednu dozu ujutro, a jednu po-
sle ručka ili čak pre spavanja. Tada bolje spavaju, ne bude se.
Tajna je u tome što se hormoni štitne žlezde i kortizol
lepo nadopunjuju, tako da kada izbalansiramo štitnu žlez-
du, i kortizol će se smiriti, a važi i obrnuto.
Zbog toga, ako su nadbubrežne žlezde ,,slabe“, npr. ju-
tarnji kortizol je ispod donje granice i osećamo se umorno,
depresivno i bezvoljno, ako nakon uzimanja čak i male doze
hormona štitne žlezde osetimo znakove hipertireoze, na pri-
mer lupanje srca, napetost, strah ili drhtavicu, znači da je
zbog neodgovarajućeg kortizola došlo do prebrze konverzije
T4 u T3. U takvom slučaju, ponekad treba dodavati kortizol
(bioidentični oblik - hidrokortizon) da bi se mogla podneti
terapija hormonima štitne žlezde. U svojoj ordinaciji ne sre-
ćem se često s takvim pacijentima, ali kada zatreba, mala
doza hidrokortizona će učiniti čuda.

D) SUPSTITUCIJA SUVIM EKSTRAKTOM

ŽIVOTINJSKE ŠTITNE ŽLEZDE

Mnogi veruju da je suvi ekstrakt životinjske štitne žlez-

de najbolje rešenje za stanje hipotireoze. Takva terapija je

131
svakako delotvorna, ali preduslov za to je da znate ponešto
o tome kako funkcioniše hormonski sistem.
Nadoknada hormona štitne žlezde suvim ekstraktom
životinjske (svinjske ili goveđe) štitne žlezde je terapija koja
se primenjivala pre pojave levotiroksin-natrijuma (T4) na
tržištu. Do polovine prošlog veka, većina Ijudi je bila lečena
upravo suvim ekstraktom životinjske štitne žlezde.
Taj suvi ekstrakt štitne žlezde deluje dobro kod Ijudi
kod kojih ništa drugo ne deluje. Neki moji pacijenti navode
da su se preporodili kada su iz svakodnevnog sivila „ugledali
sunce“ koje je došlo upravo s promenom terapije, odnosno
s prelaskom sa standardne hormonske terapije nadoknade
hormona na terapiju primene ekstrakta štitne žlezde. Zai-
sta, nije malo onih koji su bili „otpisani slučajevi“, lečili se
po psihijatrijskim klinikama, nisu funkcionisali zbog hro-
ničnog umora i niza drugih problema, a onda, prešavši na
ekstrakt štitne žlezde, „procvetali".
Jedna takva velika grupa korisnika ekstrakta štitne
žlezde napisala je knjigu „Stop the thyroid madness“, u ko-
joj je naučno dokazanim radovima pokazala kako terapija
nadoknade bazirana samo na hormonu T4 ne deluje, dok
terapija kombinacijom T4 + T3 i terapija ekstraktom suve
životinjske štitne žlezde deluju. Knjigu su napisali pacijenti
koji su imali dovoljno snage da, izašavši iz okova hipotireo-
ze, pokrenu akciju osvešćivanja. Lekari bi zaista trebalo da
slušaju svoje pacijente, zar ne?
Ekstrakt suve životinjske štitne žlezde sadrži T4 i T3,
ali i T1 (monojodtironin), T2 (dijodtironin) i tireokalcitonin,
takođe biološki aktivne hormone štitne žlezde, u određenoj
meri. Dakle, radi se o bogatijem preparatu i to je baš ono što
ga čini povoljnijom terapijom za neke od obolelih. Zaista,
kako stalno napominjem, potreban je individualan pristup
svakom pacijentu. Ono što odgovara jednom, možda neće
biti dobro drugom, i obrnuto. Zbog toga, u početku ni paci-
jent ni ja ne znamo koji će mu preparat dobro delovati. To
je razlog zbog kog se uglavnom započinje da nadoknađuje
samo tiroksin, dakle s terapijom preparatom na bazi T4, što
se smatra današnjim zlatnim standardom. Zato zamolim
svakog pacijenta da ima na umu važnost balansiranja insuli-
na i pogotovo kortizola i da uzima sve preporučene dodatke
132
ishrani, pa ako se i dalje ne bude osećao dobro, dodajemo u
dnevnu terapiju i T3. Velike šanse su da će nekome, kada
uzima kombinaciju T4 + T3 i dalje se pridržava uputstava,
da bude bolje. Međutim, ako se to pored svih uvedenih pro-
mena ne dogodi, odlučujemo se za suvi ekstrakt štitne žlez-
de, koji je najkompleksniji preparat jer sadrži mnogo više
komponenti nego kombinacija T4 + T3.
Zašto tako radim? Zašto svakom pacijentu odmah ne
preporučujem ekstrakt štitne žlezde? Iskustvo mi govori
da je postizanje hormonske ravnoteže dugotrajan proces, a
uzimanje hormona tek je deo tog posla. Najpre treba telu
obezbediti sve potrebne nutrijente za proizvodnju hormona
i dovesti proizvodnju ostalih hormona u ravnotežu, a izbor
hormonskog preparata za nadoknadu hormona štitne žlez-
de dolazi tek na treće mesto. Prvo se treba posvetiti drugim
načinima za optimalnu proizvodnju hormona, a hormonska
nadoknada će već da dođe na red. Dok uči o sebi i svojim
hormonima i dok se polako dovodi u hormonsku ravnotežu,
pacijent postaje spreman za eksperimentisanje s drugačijim
terapijama, koje možda trenutno i ne spadaju u standardno
lečenje, ali on se tada ne boji da ih primenjuje, siguran je u
njihovo delovanje i neće ga pokolebati prva osoba koja mu
kaže nešto negativno o tome. Pre nego što se odlučite za bilo
kakvu novu i drugačiju terapiju, morate se prvo upoznati s
njom, prikupiti sve moguće informacije i steći znanja, zato
je i nastala ova knjiga.
Suvi ekstrakt životinjske štitne žlezde nabavlja se (za-
sad) u inostranstvu, cena mu nije zanemariva, a moguće je i
da ga vaš endokrinolog ne podržava. To su činjenice s kojima
ćete morati da se suočite. Međutim, s druge strane je vaše
zdravlje, zadovoljstvo, želja da budete u hormonskoj ravno-
teži i da budete srećni.
Nadam se da će vam ovakvi tekstovi pomoći da donese-
te dobru odluku za sebe. U hormonskoj terapiji ne sme biti
prisiljavanja, sve mora da ide glatko. Covek bez znanja ne
može biti hormonski uravnotežen. Znanje otvara mogućno-
sti da budemo zdravi.
Zbog toga, govoriti nekome o ekstraktu štitne žlezde, a
pritom taj još ne zna da li ima hipotireozu ili hipertireozu, ni
zbog čega, u mom iskustvu bilo je uvek kontraproduktivno.
133
Neretko, nakon konsultacije, koja kod mene uključuje gru-
pno predavanje i individualni razgovor, dobijem poruke iz
kojih vidim da pacijentima mnogo toga još nije jasno. Ako
ste i sami među njima, ne brinite se i ne predbacujte sami
sebi. Jednostavno, ne može vam odmah sve biti razumljivo,
a možda ni prihvatljivo. Hormoni se ,,štimuju“ celoga živo-
ta, to je proces, treba da sazremo da bismo došli do nekog
nivoa koji nam je potreban za nove terapije i načine dovo-
đenja hormona u ravnotežu. Svojim pacijentima pokušavam
to slikovito da objasnim i kažem: tek ste u prvom razredu,
učite i menjajte se, uskoro ćete doći u više razrede, kada više
ništa neće biti kao pre. Iz hormonskih početnika postaćete
hormonski velemajstori!
Istina je da su mnogi moji ,,napredni“ pacijenti na su-
vom ekstraktu štitne žlezde jer se tako bolje osećaju. To
su Ijudi koji paze na svoju ishranu, spavanje, odmaranje,
uzimaju mnoge hormone i razumeju se u hormonsku me-
đuzavisnost. Svako ko pokaže želju za dodatnim načinom
uspostavljanja hormonske ravnoteže, ko se žali i nije zado-
voljan rezultatima postojeće terapije, ima priliku da prome-
ni preparat.
Dr Hertog i sam upotrebljava suvi ekstrakt štitne žlez-
de, ali takve preparate povremeno menja jer mu ne odgo-
varaju svi na isti način, dakle, i među preparatima na bazi
ekstrakta štitne žlezde postoje razlike. Sami ćete morati da
pronađete i odaberete onaj koji vam najviše odgovara. Inače,
bilo bi idealno da lekar može da uklopi i svoje lično iskustvo
u vaše lečenje. Cela Hertogova porodica je imala hipotireozu,
a i on sam ima ogromno iskustvo, tako da iz ličnog iskustva i
s posebnim žarom govori o štitnoj žlezdi. Gubitak spoljašnje
trećine obrve, jedan od znakova slabog rada štitne žlezde,
nazvan je u čast njegovog dede koji je to i otkrio - tzv. Herto-
gov znak. Mojoj štitnoj žlezdi, naprotiv, ne treba hormonska
podrška, ali kad pišem i govorim o progesteronu, naći ćete u
tome mnogo mog iskustva.

Pokušajmo na kraju da povežemo sve rečeno i u kratkim

crtama da kažemo kako bi terapija hipotireoze trebalo da
izgleda:

134
1. Preduzeti sve što je potrebno za dovođenje kortizola u
ravnotežu.
2. Uvesti mere za regulisanje insulina.
3. Dodati selen u svakodnevnu ishranu.
4. Dodati cink u svakodnevnu ishranu,
5. Dodati preparat s vitaminima B grupe u svakodnevnu
ishranu.
6. Dodati vitamine C, E i A u svakodnevnu ishranu.
7. Dodati vitamin D u svakodnevnu ishranu.
8. Dodati preparat gvožđa zbog korekcije anemije i dodat-
nu dozu vitamina B12 u ishranu.
9. Odlučiti se da uzimate hormon štitne žlezde.

Dakle, kao što vidimo, uzimanje hormona štitne žlezde tek

je devetina rešenja, jer je sama proizvodnja hormona štitne
žlezde tek devetina problema hipotireoze. Terapiji hormon-
ske nadoknade za štitnu žlezdu treba pristupiti na taj način.

135
 Hašimotov tireoiditis

Toliko je čest, da ne kažem ,,udomaćen“, da ga Ame-

rikanci nazivaju Haši (Hashi), skoro kao kućnog Ijubim-
ca. ,,Haši“ je zapravo, nimalo bezazlena autoimuna bolest
koja, malo po malo, uništava štitnu žlezdu i od nje ostavi
uglavnom gomilicu vezivnog tkiva. Namerno sam prikazala
situaciju tako dramatično jer želim da dijagnostikovan Ha-
šimotov tireoiditis shvatite ozbiljno. Kada pacijentu bude
izrečena dijagnoza autoimunog tireoiditisa, on često na nju
i ne reaguje previše. Naime, osim povećanja štitne žlezde, u
početku se mnogo toga drugog ni ne vidi. Promene su na fi-
zičkom planu uglavnom nevidljive, ali telo je ipak izmučeno,
ono kao da je u neprestanoj borbi za opstanak. Zivot s Haši-
motovim tireoiditisom je pun prepreka. Zato, kada počne ta
autoimuna promena, treba da se uradi nešto kako bi se ona
obuzdala. Alarmnu lampicu, koja je dugo svetlila, možda ste
i nekako ignorisali, ali sada se desio kvar koji ne možete da
zanemarite. Vreme je za akciju.
Autoimuni proces ima svoje uspone i padove, odnosno
periode jače ili slabije aktivnosti, pa ćete se i vi osećati u
skladu s tim. U periodima kad vam antitela budu napada-
la štitnu žlezdu, hormon štitne žlezde nekontrolisano će se
izlivati u krvotok, a vi ćete kao posledicu toga da osetite po-
jačano lupanje srca, napade panike ili drhtavicu, dok će u
mirnoj fazi štitna žlezda, zbog gubitka ćelija, bujati, gomila-
ti u sebi koloid koji neće moći da se pretvori u hormone, a to
će u vašem telu izazvati umor, gubitak energije, gojaznost,
opadanje kose i sve druge simptome koji se klasično vežu uz
stanje hipotireoze. Ukratko, izmenjivaće se razdoblja hipo-
tireoze i hipertireoze, nekima ćete delovati hipohondrično,
neki će vas uveravati da je najbolje da se uputite na psihija-
trijsko lečenje, neki će misliti da preterujete, a vama sami-
ma neće biti ni do čega. Usput da kažem, antidepresivi se
zaista danas prepisuju i za lečenje hipotireoze, a da li je to
više smešno ili tragično, teško je reći. Ono što svakako mo-
rate da učinite da biste smanjili nestabilnosti u štitnoj žlezdi
jeste da obuzdate autoimunu bolest!
Jačina autoimune bolesti štitne žlezde meri se anali-
zom krvi u kojoj se meri nivo antitela na tireoglobulin (Tg) i

136
tireoidnu peroksidazu (TPO), protein i enzim koji se stvara-
ju u štitnoj žlezdi. Nalaz se još potvrđuje ultrazvukom koji
će da potvrdi upalu štitne žlezde. Dakle, dijagnozu imate, a
šta dalje?

Kako se leći Hašimoto?

Pre svega, pošto se radi o autoimunoj bolesti, Hašimo-

tov tireoiditis leči se kao i svaka druga autoimuna bolest
(poglavlje o zdravlju creva otkriva tajnu, pogledajte str.
153), preventivom dalje destrukcije žlezde i nadoknadom
hormona ako postoje vrlo jasni simptomi hipotireoze. Zbog
simptoma ste se uglavnom i javili lekaru, zbog simptoma
morate i da se lečite. Papir s nalazima ne znači mnogo, ne
leči se on, nego Ijudsko biće.
Autoimuni tireoiditis leči se isto kao i hipotireoza na-
stala iz drugih razloga, što je opisano u prethodnom poglav-
Iju, s tim da se ovde posebno vodi računa o obuzdavanju
upalnog procesa.
Naučne publikacije tvrde da osobe s ,,Hašijem“ treba
da prestanu da jedu namirnice koje u sebi sadrže čak i naj-
manju količinu glutena i da im je potrebna svakodnevna
nadoknada selena. Uz to treba kontrolisati i eventualno na-
doknađivati vitamin D zbog njegovog imunomodulacionog
delovanja.

Šta je, dakle, s glutenom?

Gluten kod Ijudi s Hašimotovim tireoiditisom podstiče

stvaranje antitela i podržava upalu. U literaturi je opisano,
a i sama sam se susretala s divnim primerima kad su pa-
cijenti, pridržavajući se ishrane bez glutena, nivo antitela
smanjili na normalu.
Pa zar nije klasična paleolitska ishrana zapravo ishra-
na bez glutena?! Zbog toga stroga preporuka za pridržava-
nje paleolitske ishrane kod obolelih od Hašimotovog tireoi-
ditisa ima dodatnu vrednost. Paleolitska ishrana dovodi u
ravnotežu proizvodnju kortizola i insulina, pa uz redovno

137
uzimanje već navedenih dodataka ishrani i eventualnu malu
hormonsku podršku, svoju štitnu žlezdu možete godinama
održavati skoro pa zdravom.

A ŠTA JE S JODOM?

Konvencionalna medicina mahom zabranjuje dodava-

nje joda kod autoimune bolesti štitne žlezde, međutim na-
učna literatura nije baš tako egzaktno protiv te prakse. Jod
može da izazove i hipertireozu - pogotovo ako negde u tkivu
štitne žlezde postoji autonomni čvor, tzv. vruči čvor, ili može
da izazove povećanje vrednosti TSH, ali često bez pratećih
simptoma. Terapija jodom takođe može da smanji aktivnost
antitela, ali isto tako da je poveća. Prema tome, sve je rela-
tivno, od slučaja do slučaja, pa nam nauka u pronalaženju
jedinstvenog odgovora neće pomoći. Zdrav razum nam nala-
že da je, osim za štitnu žlezdu, jod potreban svim ćelijama u
telu, pa se strogim lišavanjem tog minerala, misleći samo na
štitnu žlezdu i svesno žrtvujući druge sisteme organa koji-
ma je potreban jod, može napraviti šteta.
Jedino rešenje je u racionalnoj upotrebi joda. Ako je
naše nadoknađivanje joda u sigurnim granicama, najvero-
vatnije ćemo pomoći svojoj štitnoj žlezdi da, istovremeno
uz terapiju nadoknade hormona, autoimuni proces drži pod
kontrolom. Naravno, sve one već do sada navedene mere se
podrazumevaju.
Kod autoimune bolesti štitne žlezde dobro je ishranu
obogatiti i uzimanjem dodataka ishrani na bazi N-acetilci-
steina, alfa-Iipoinske kiseline, acetil-L-karnitina, koenzima
Q10 i vitamina E (mešavina tokoferola i tokotrienola).
Na kraju, šta je s Ijudima kojima je hronična autoimu-
na upala uništila štitnu žlezdu pa sada u potpunosti moraju
nadoknađivati svoje hormone? Nikad nije kasno da se zauz-
me stav i odluči za promenu. Organizam nekada zaista ima
skrivene regenerativne moći, pogotovo ako ste još u genera-
tivnom dobu. Kad je naš organizam u pitanju, čuda su uvek
moguća!

138
 Hipertireoza

Gravesova i Bazedovljeva bolest, su zapravo takođe

autoimune bolesti kao i Hašimotov tireoiditis, s razlikom
da antitela u ovom slučaju imitiraju TSH i stimulišu štitnu
žlezdu da proizvodi ogromne doze hormona. Kao posledica
toga, javljaju se i klasični simptomi hipertireoze: nemir, tahi-
kardija, anksioznost, mršavljenje, česte stolice, egzoftalmus
(sjajne i izbočene očne jabučice). Izgled osobe s hipertireo-
zom toliko je karakterističan da ga lako može dijagnostiko-
vati svaki student medicine.
Lečenje osobe s autoimunom hipertireozom, trebalo bi
da bude isto kao kad se radi o autoimunoj hipotireozi, tj.
Hašimotovom tireoiditisu, samo što se izostavlja hormonska
terapija nadoknade hormona . Pacijenti čak dobijaju terapi-
ju koja blokira stvaranje hormona. Treba takođe reći da se
time nikad ne leči uzrok, radi se samo na uklanjanju simp-
toma, a uzrok hipertireoze leži u nečemu drugom, za njim
treba tragati. Cesto je to hronična infekcija, pa se kao njeni
razni izazivači čak spominju i bakterije i virusi (npr. Yer-
sinia enterocolica, Borrelia burgdorferi, Coxsackie B virus,
retrovirusi, Helicobacter pylori, hepatitis).
Terapija koja blokira stvaranje hormona štitne žlezde
(atirazol, propiltiouracil) jeste simptomatsko lečenje. Ako
ne uspete da pronađete uzrok i ne dovedete bolest pod kon-
trolu (što je ipak u najvećem procentu moguće), teško da
ćete izbeći sledeći potez, a to je odstranjivanje štitne žlez-
de i njene funkcije, bilo hirurški, bilo radioaktivnim jodom.
Tada je gotovo - pred vama je život u hipotireozi.
Mnogi bolesnici s hipertireozom raduju se ,,što će se re-
šiti štitne žlezde“ i dobiti hormon pa će sve opet biti kao i
pre. Zvuči mi kao reklama iza koje stoji ili nečije neznanje ili
nebriga, a moguće i interes. Bolesnici s hipertireozom, ne-
maju vremena za bacanje, njihovo opšte zdravlje može biti
ugroženo dominacijom simpatičkog nervnog sistema i ako
ne započnu s terapijom blokade hormona i uporedno s tim
sa traženjem uzroka i lečenjem, možda će završiti bez štitne
žlezde doživotno.
Štitna žlezda je žlezda žrtva. Ona uglavnom strada
kada na nju padne težak teret odgovornosti. Nepravilnom

139
upotrebom sopstvenog organizma nanećemo štetu možda
baš svojoj štitnoj žlezdi, ako nam je tako zapisano u genet-
skom kodu. Nemojte da zaboravite da nije isto ceo život uzi-
mati hormonsku terapiju ili imati svoje hormone, proizve-
dene u svojoj žlezdi. Ako ste do sad bili zdravi, učinite sve
da takvi i ostanete, a ako ste se razboleli, sledite uputstva iz
ove knjige kako biste se vratili na zdrav put.

140
IVANIN HaŠIMOTOV TIREOIDITIS

Ivana je privlačna mlada žena, uspešan docent na

fakultetu, a ima samo trideset dve godine. Došla je u
moju ordinaciju zajedno s majkom. Nije uobičajeno da
osoba u tim godinama posećuje lekara u pratnji majke,
ali objasnila je da je to mamina želja, a i da mama više
zna o tome nego ona. „0 tome“, kako se ispostavilo,
odnosilo se na autoimunu upalu štitne žlezde, tj. Haši-
motov tireoiditis. Ivana redovno uzima hormon štitne
žlezde, izgleda veoma dobro - doterana je, našminka-
na, nosi visoke potpetice, skupe torbice - ali se oseća,
odmah je rekla, lošije nego što izgleda. Počela je da se
goji, izbijaju joj akne pre menstruacije i nema dovoljno
energije kao što bi trebalo da ima mlada žena kao što je
ona. Ivana bi, kako je jasno odredila, htela više energije.
Do skoro je Ivana bila uglavnom zdrava, bavila se
trčanjem u prirodi, preko vikenda planinarenjem, ali
ne i u poslednje vreme. Imala je širok krug prijatelja,
hranila se uglavnom u restoranu preko puta fakulteta.
Ujutro je rado pila kafu i jela voće, za ručak testeninu
s prilogom, uveče bi pojela salatu i obavezno čokoladu,
to ju je smirivalo. Meso je jela retko, a ribu jednom ne-
deljno. Dobro je spavala, legala kasno, pa bi ujutru bila
umorna, ali bi to preko vikenda nadoknadila spavajući
skoro do podne. Ivana nije imala partnera jer je najpre
želela da izgradi karijeru, a onda će, rekla je, razmiš-
Ijati o udaji. lako je bila vrlo motivisana za svoj posao,
o svojoj bolesti nije mnogo znala i nije je, zapravo, ni
zanimala, iskreno je priznala da je došla do mene na
nagovor majke.
Ivanini nalazi pokazali su dobre hormone štitne
žlezde, ali bila su prisutna antitela na štitnoj žlezdi u
visokom titru. Dehidroepiandrosteron je bio prenizak
za tako mladu osobu, nivo kortizola bio je visok, pol-
ni hormoni su bili u redu, s tim da je progesteron bio
neznatno niži. Krvna slika i biohemijski nalazi bili su
uredni.
Ivana, prelepa mlada žena, bila je izuzetan struč-
njak u profesionalnom domenu, ali što se Ijudskog tela

141
 tiče bila je potpuna neznalica. Njena majka, koja je bila
iskusnija, shvatala je u čemu je problem i nagovorila ju
je da dođu kod mene. Ivana se sve vreme držala rezer-
visano, kao da ne veruje da se tu išta može popraviti.
Na pitanje zašto dovodi mamu, rekla je da sama ništa
o tome ne zna i da će mama bolje zapamtiti savete koje
ja budem govorila. Pomislila sam, tako uspešna preda-
vačica na fakultetu, a ne može zapamtiti... tu nešto nije
u redu.
Ivana je, kao i većina mojih pacijentkinja, došla po
,,doping“, neku kremu koju će da namaže na telo i od-
mah će da zaleprša. O dijagnostifikovanom Hašimoto-
vom tireoiditisu nije ništa znala, ni kakva je to bolest,
ni o čemu se zapravo radi, samo je znala da svaki dan
treba da uzima hormon štitne žlezde. Rečeno joj je da
će tako morati do kraja života, i ona se tome nije pro-
tivila. Ivana nije povezivala svoj stil života sa svojom
bolešću, kao da je sve to bilo van nje.
S obzirom na to da su hormoni štitne žlezde bili u
redu, a ona je ipak osećala umor, problem očigledno nije
bio u štitnoj žlezdi, nego u nečem drugom. Ivana je, da-
kle, imala hroničnu upalnu bolest u svom telu. Stva-
rala je antitela koja doslovno uništavaju štitnu žlezdu.
Nimalo laka bolest da bi je čovek podnosio doživotno!
Upala, naime, iscrpljuje nadbubrežne žlezde, telu stal-
no trebaju količine kortizola, a tu su bili i Ivanin posao i
karijera, aktivnosti za koje je telo takođe tražilo dodat-
ni kortizol. Sve je to dovelo do toga da joj je nivo dehi-
droepiandrosterona bio prilično nizak, što je značilo da
nadbubrežne žlezde više ne stvaraju prekursore anabo-
ličkih hormona u odgovarajućoj meri, zbog čega je nivo
njenih hormona bio nizak pa je Ivana osećala manjak
energije. Hroničan stres doveo je do stanja povećane
propustljivosti creva i jakog imunog odgovora u telu, a
posledica toga bilo je javljanje autoimune bolesti štitne
žlezde, kao i iscrpljivanje nadbubrežnih žlezda. To je
uvek scenario u pozadini pojave autoimunog tireoidi-
tisa. Umor ne dolazi od slabo nadoknađenih hormona,
nego od upale i neuravnoteženog kortizola.

142
 Ivana je prvo đobila zadatak da prouči poremećaj
koji ima, da se upozna s njim kako bi znala da se prema
tome postavi. Ako s nekom bolešću živimo ili bi trebalo
da živimo ceo život, razumljivo je da bi trebalo znati od
čega bolujemo, kako bismo znali da doprinesemo svom
ozdravljenju. Uvek se trudim da pacijentkinjama obja-
snim da lekar vidi pacijenta samo nekoliko minuta i da
na osnovu toga ne može da donese tako dobre zaključke
kao neko ko živi u svom telu neprekidno. Dakle, samo
osluškivanjem sebe, pomaganjem sebi, ali svakodnev-
no, te izbegavanjem situacija koje štete našem zdravlju,
mi doprinosimo svom izlečenju, ali i prevenciji bolesti.
Kada se bilo koji kućni aparat pokvari, zovemo mehani-
čara koji ga popravi ili ga zameni novim, a kada se telo
pokvari, ko bi trebalo da bude taj mehaničar? Većina
Ijudi misli da je to lekar, što je pogrešno. Lekar je sa-
vetnik, ali bolest na leđima nosi svako za sebe, brižno
radeći na svim okolnostima zbog kojih je bolest nastala.
Ivana mi se ponovo javila posle šest meseci. Uz hor-
mon štitne žlezde uzimala je i selen u velikim dozama
i prestala je da jede gluten kako bi nivo antitela protiv
štitne žlezde držala pod kontrolom. Nakon šest meseci
takvog režima, antitela su bila mnogo niža, malo iznad
gornjeg nivoa, što govori da je upala bila pod kontro-
lom. Redovno je uzimala i probiotičke bakterije i gluta-
min kako bi se crevna sluzokoža oporavila i održavala
svoju funkciju. Ivana je i dalje mnogo radila, ali sada bi
svako poslepodne otišla u šetnju, legala je najkasnije
do 22.30, pa je ujutru imala više energije. Pohvalila mi
se da je na internetu pročitala sve o štitnoj žlezdi i sin-
dromu propustljivih creva. Sve u svemu, ne samo da se
osećala bolje nego je imala osećaj da sada mnogo bolje
poznaje svoje telo.

143
144
 OKSITOCIN: HORMON LJUBAVI

Hormoni su zaista čudesni hemijski spojevi. Ne samo

da regulišu većinu životnih funkcija, oni su pri tome i pra-
vi regulatori emocija. Iz naučnih studija, ali i iz praktičnog
života, znamo šta hormoni rade našem telu. Izraz »smiri
hormone“ došao je iz svakodnevnog iskustva o uticaju hor-
monske neravnoteže na naše ponašanje. Medicina poznaje
relativno mali broj hormona, a mnogo veći broj još čeka da
bude otkriven. Isto tako, već poznati hormoni istražuju se
detaljnije i uviđaju se sva njihova delovanja, koja su sasvim
zapanjujuća.
Jedan od takvih hormona je i oksitocin. Ništa neobično,
taj hormon se već dugo upotrebljava u medicini za izaziva-
nje trudova. Pomoću njega su rađale mnoge žene, uključu-
jući i autorku ovog teksta. Moje sećanje na oksitocin je za-
pravo jezivo: izazivao je neprirodne trudove, praćene nekim
vrućim stiskanjem u materici koje se teško moglo podneti.
Ni danas ne mogu da se otmem utisku da je moje trudove
trebalo prepustiti mom prirodnom oksitocinu. Trebalo ga je
pustiti da odradi sve što treba jer je, uz trudove, oksitocin
tu i da nas emotivno poveže s novorođenom bebom, da je
zavolite i istrpite sva ,,mučenja“ koja će uslediti neposredno
nakon porođaja, kao što su buđenje noću, učestalo hranjenje
i nezaustavljivo plakanje.
Oksitocin je hormon koji, između ostalog, reguliše i
emocionalnu povezanost. Bez oksitocina naš život je meha-
nički, više kao da ga živi robot, a ne čovek. Dete s niskim
nivoom oksitocina igraće se samo, drugari mu neće biti po-
trebni i neće patiti zbog toga. Odrasle osobe kojima nedosta-
je oksitocin često žive same ili su razvedene, teže poslovima
koje mogu da obavljaju individualno jer ne vole sarađivati s
timovima, ne znaju voditi „male razgovore“, svaki kontakt
im je na neki način problematičan. Zene s niskim oksitoci-
nom slabo postižu orgazme, a muškarci ne mogu da usposta-
ve pravi Ijubavni odnos. Oni koji imaju manjak oksitocina

145
obično izgledaju napeto, imaju racionalno-intelektualni pri-
stup životu, bledi su u licu, nikada se emocionalno ne zacr-
vene i retko se smeju.
Kako priroda, u što smo se uverili nebrojeno puta, radi
svoje, oksitocin se luči u većim količinama tokom porođaja
- rađi izazivanja trudova i tokom dojenja - radi istiskivanja
mleka, i uz svaku tu radnju izaziva emocionalno poveziva-
nje. Delovanje oksitocina ne primećujemo ako ga ima dovolj-
no, ali bez dovoljno oksitocina može da se dogodi stres već u
prvim danima detetovog života. Majke koje nemaju dovolj-
no oksitocina imaju komplikovan porođaj, probleme s doje-
njem, a i emocionalno vezivanje uz novorođenče je otežano.
Koliko mladih žena pati od tzv. postporođajne depresije, koja
je najčešće hormonski uslovljena, a jednostavno rešenje bilo
bi baš u nadoknadi hormona koji nedostaju.

KaDA I ZAŠTO NADOKNADITI OKSITOCIN?

Nivoe oksitocina najverovatnije nasleđujemo, ali njegov

nivo u krvi uveliko smanjujemo ako uzimamo antidepresive.
Oni praktično blokiraju oksitocin i zato pacijenti koji ih uzi-
maju gube emocije. S jedne strane, nedostatak jakih emoci-
onalnih reakcija štiti ih od razbolevanja, a s druge, gube srž
čoveka, ono po čemu se, valjda, razlikujemo od ostalog živog
sveta.
Kad su autističnim miševima davali oksitocin, oni su
počeli da se približavaju jedni drugima. Postoje takođe stu-
dije o primeni oksitocina u lečenju autizma, koje pokazuju
vrlo dobre preliminarne rezultate. Verovatno je samo pita-
nje vremena kada će oksitocin početi da se primjenjuje kod
Ijudi za lečenje autizma. Sta bi to značilo za osobe koje imaju
taj poremećaj možemo samo da pretpostavimo. Dati im mo-
gućnost da izađu iz večitog emotivnog sivila i ravnodušnosti,
dati im mogućnost da vole i budu voljeni... Međutim, nije li
to i naša želja, nas navodno zdravih?
Belgijski lekar Tijeri Hertog, jedan od najvećih svet-
skih autoriteta što se tiče hormonske terapije nadoknade
hormona, kao dečak, nikada nije tražio društvo. Ništa neo-
bično, ali kada je u svojim zrelim godinama došao u kontakt

146
s oksitocinom, rekao je da je uzimanjem sasvim malih doza
oksitocina konačno mogao da doživi iskustvo i zadovoljstvo
kontakta s drugim Ijudima. S obzirom na to da je bio jav-
na ličnost, držao je brojna predavanja i edukovao lekare,
mnogo putovao, uz oksitocin je u tome čak i uživao. Njegov
emocionalni život bio je promenjen, više vremena je želeo da
provodi sa svojom porodicom, osećao se ispunjeno u društvu
Ijudi, koje je istinski počeo da voli pa ih je, kako kaže, osećao
„ispod kože“.
Oksitocin može emocionalno da zbliži partnere i omo-
gući Ijudima da žive lepši i kvalitetniji život; u tome što on
nadoknađuje hormone ne vidim ništa loše. Da li znamo da
je pritom oksitocin prirodna supstanca, dakle hormon koji
inače luči hipofiza i telo ga prepoznaje kao svog, pa ne tre-
ba strahovati od stranih delovanja. Dakle, to nije nikakav
neprirodni lek, nego supstanca koju dodajemo ako naša sop-
stvena proizvodnja tog hormona najverovatnije nije dovolj-
na za doživljavanje pravih emocionalnih iskustava.
Kao što sam već rekla, dok kod žena oksitocin učestvuje
u izazivanju orgazma, kod muškaraca ima drugačije delova-
nje, pa oni, zahvaljujući njemu, postaju osećajniji, žele da se
grle, Ijube i da iskazuju emocije, ukratko, pokazuju karakte-
ristike koje su obično više prisutne kod žena.
(Dr Hertog je napisao knjigu o oksitocinu, Ijubavnom
hormonu, kako su ga prozvali mediji. Na pitanje da li je ok-
sitocin nešto slično viagri, odgovorio je da je viagra potpuno
mehanički uslovljena, dok oksitocin daje emotivnost polnom
činu, tako da bi ih, prema njegovu mišljenju, trebalo kombi-
novati zajedno.)

Kako se nadoknađuje oksitocin?

Oksitocin koji je registrovan kao intravenozni prepa-

rat nije pogodan za lečenje emocionalnih poremećaja. Za tu
indikaciju oksitocin treba da se primenjuje sublingvalnim
(ispod jezika) ili intranazalnim (sprej za nos) putem. Tadaje
njegovo dejstvo na emocionalno zbližavanje kod muškaraca
odnosno na uspostavljenje orgazma kod žena najveće.

147
 Jasno je, oksitocin nije rešenje za sve emotivne proble-
me. Samo će iskusan lekar proceniti da li bi nadoknada oksi-
tocina pomogla ili postoje neke druge prepreke za uspostav-
Ijanje zdravog emocionalnog odnosa. Nivo oksitocina u krvi,
može da se izmeri, što daje još bolji uvid u njegov nedostatak
ili otvara druge mogućnosti za dijagnostiku i pravilno leče-
nje emocionalnih poremećaja.
Kao i u svemu drugom, i u balansiranju hormona po-
stoji redosled, nepisano pravilo prema kom se hormoni do-
vode u ravnotežu po redosledu važnosti, pri čemu je hormon
stresa najvažniji i najvredniji. Oksitocin i hormon stresa
snažno su povezani jer previše oksitocina može dovesti do
iscrpljivanja hormona nadbubrežnih žlezda, što dovodi do
sloma celog hormonskog sistema. S druge strane, premalo
oksitocina, teoretski, činilo bi nas otpornijima na stres, koji
je današnji moderan pratilac, jer bi naše emocionalne reak-
cije bile nekako površne i ne bi nas mnogo zamarale. A to je
upravo ono što rade antidepresivi - lekovi modernog doba,
ubice emocija.

Kako prirodno povećati nivo oksitocina?

Jednostavno - grleći se. Svaki dan zagrlite članove svo-

je porodice, a ako živite sami, grlite i mazite svog kućnog
Ijubimca. U tim trenucima vaše telo stvara oksitocin!
Možda mislite kako je to previše jednostavno? Kad sam
počela s tom praksom, Ijudi su mislili da se nenormalno po-
našam, nekima taj zagrljaj nije odgovarao, neki bi se tako
ukočili kao da sam ih fizički napala, a neki bi rekli: ,,Ja to
stvarno ne razumem." Cinjenica je da niko prema tome nije
bio ravnodušan, svi su reagovali, negativno ili pozitivno.
Ako decu od kad su mali grlimo i Ijubimo i iskazujemo
im nežnost, postoje velike šanse da podjednako, mi i oni,
zadržimo dobar nivo Ijubavi i komunikacije kroz ceo život.
Pomisao na Ijude koji su vas mazili odmah izaziva lučenje
oksitocina.
Prilikom posete jednoj argentinskoj univerzitetskoj
bolnici, iznenadila sam se videvši da su se ujutru tamo svi
zaposleni grlili i Ijubili, svakodnevno. I sama sam dobila

148
mnogo zagrljaja i poljubaca, a od tada, kad neko spomene
Argentinu, u meni nešto veselo zaigra (možda i zbog tanga,
koji sav pršti od oksitocina).
Zato povećavajte oksitocin, blokator stresa, na jedno-
stavan i prijatan način - zagrljajima, poljupcima, maženjem!

149
150
 II DEO

HORMONII HRANA

151
152
 Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude
tvoja hrana!
Hipokrat

153
154
 HORMONII CREVA: DVOSTRUKA
POVEZANOST

Kada pomislimo da smo saznali sve što treba da znamo

o hormonima i uspešno detektovali sve hormonske nedo-
statke ili viškove, koje sada tretiramo hormonskom terapi-
jom nadoknade hormona i dodacima ishrani, ali nam nivo
energije i dalje nije zadovoljavajući i ne osećamo se dovoljno
dobro, onako kako se očekuje, onako kako bismo mi to hteli,
tada je vreme da se ozbiljno zapitamo: ,,A šta je sa mojim
crevima?“
Sistem za varenje je mesto gde se telo susreće sa hra-
nom, mikroorganizmima i otrovima, tu mora da ih preradi,
apsorbuje ili izbaci. Ta duga cev našeg sistema za varenje,
od usta do anusa, u suštini predstavlja prostor spoljašnjeg
sveta u centru našeg organizma. U njemu se nalazi sve što je
proizvedeno van našeg tela, a sluzokoža creva pri tome ima
ulogu glavne imunološke barijere.
Zdravlje počinje u crevima - ta dobro poznata rečenica
govori nam mnogo i svi smo je ne jednom čuli, ali malo ih
je koji su voljni da je poslušaju, a još je manje onih koji su o
njoj spremni da razmišljaju. Prava šteta! Creva se s pravom
nazivaju „drugim mozgom“ jer imaju bogato razvijen nervni
sistem i toliko su pametna i složena da imaju svoj posebni
sistem vrednosti, nezavisno od velikog mozga.
Neurološki, endokrini i imunološki sistem funkcionišu
istovremeno, zajednički i usaglašeno, čineći zapravo jedan
jedinstveni sistem. Značaj povezanosti mozga i hormona
mnogima je poznat, ali, nasuprot tome, povezanost imuno-
loškog i hormonskog sistema još je velika nepoznanica. 0
toj povezanosti postoje razne teorije i pretpostavke, čak ima
i naučnih objašnjenja za nju, ali u praksi joj se uglavnom
pridaje premalo pažnje. Ipak, želimo li zaista da razume-
mo hormonsko zdravlje i, još važnije, da ga realizujemo i
održavamo, ne možemo ignorisati povezanost hormonskog

155
zdravlja sa zdravljem creva, našeg najvećeg imunološkog
organa. Stvaranje čovekovog imuniteta počinje u crevima,
uostalom, tamo je početak i bolesti i zdravlja.
Zdravlje creva ima neizmeran uticaj na hormone, ali i
obrnuto, hormoni utiču na creva, jedni bez drugih ne mogu.
Kad pacijentima tumačim povezanost creva i hormona, ve-
ćina njih mi poveri kako imaju velikih problema sa želucem,
crevima i varenjem. S obzirom na to da im je takvo stanje
skoro svakodnevno, često i ne pokušavaju da reše svoj pro-
blem verujući da je nerešiv i da ga jednostavno treba trpeti.
A da stresan život osećamo u crevima, toga smo i te kako
svi svesni. Bolovi u želucu, napadi žuči, nadutost, zatvor,
proliv... sve se to javlja kao posledica stresnih perioda i sve
su to znakovi bolesnih creva, isto kao i pojava migrene, hro-
nični umor, upale zglobova i ginekološki poremećaji, dok
različite autoimune bolesti kao što su, na primer, multipla
skleroza, fibromialgija, lupus, pa čak i dijabetes, takođe svoj
koren mogu da imaju u bolesnim crevima. Ako se pitate za-
što je to tako, reći ću vam da je objašnjenje jednostavno i
jednom kada ga čujete, biće i vama razumljivo i prihvatljivo.
Pa upoznajmo onda glavnog krivca za to - ,,rupe“ u crevima,
tj. sindrom povećane crevne propustljivosti.

SlNDROM POVEĆANE CREVNE PROPUSTLJIVOSTI

Naučnici su dokazali da povećana crevna propustljivost

dovodi do pojave upala u telu i autoimunih bolesti. Laički
protumačeno, ,,rupe“ u crevima, u suštini male pukotine
među crevnim ćelijama, narušavaju imunološku barijeru
koju čine creva jer kroz njih prolaze supstance iz hrane za
koje nije predviđeno da tuda prolaze. Šta se zatim događa?
U krvotok ulaze supstance koje ne bi trebalo, a to za posle-
dicu ima izazivanje imunološkog odgovora organizma - bilo
da je on alergijski ili autoimuni - na te nepozvane ,,uljeze“.
Sindrom povećane crevne propustljivosti (leaky gut sindro-
me, eng.) tako postaje dominantna karika u obolevanju,
tim mehanizmom možemo objasniti pojavu većine bolesti
današnjice.

156
 Zašto nastaju te rupe u crevima ili, kako se u medici-
ni to stručno naziva, „poremećena intestinalna permeabil-
nost“? Mnoge naučne teorije najveću ulogu u pojavi rupa u
crevima daju izostanku zdrave crevne flore (tzv. disbalans)
prouzrokovane toksinima, lekovima, mikroorganizmima ili
hroničnim stresom. Poslednji uzrok nam je posebno važan
jer stres nije ništa drugo nego hormonski poremećaj i kao
takvog možemo da ga savladamo. Naša creva su stanište
milijardi bakterija, kako onih povoljnih, tako i onih potenci-
jalno štetnih. U hormonskoj neravnoteži te uslovno štetne
bakterije, gljivice i paraziti postaju patogeni i mogu da iza-
zovu razne poremećaje u telu. Učestale gljivične infekcije,
na primer, najčešće su posledica poremećene crevne flore.
Povežemo li sve ovo, lako možemo da zaključimo da
za dostizanje idealnoga hormonskog zdravlja treba, uz sve
preduzeto, još i uravnotežiti crevnu sluzokožu. Povećana
crevna propustljivost uvek je u podlozi istovremene nerav-
noteže više hormonskih sistema. Ako vam je, gledano iz ugla
zdravlja, većina toga već narušena, od imuniteta do energije,
kriva su creva!
Kad pacijenti dođu u moju ordinaciju, uvek najpre ispu-
ne upitnik o hormonima označavajući simptome koje imaju,
pa ako im se već izdaleka celi upitnik šareni, odmah dobiju
brzu dijagnozu: loša creva. Pod tim, naravno, mislim na si-
stem za varenje. Za njega se odmah može postaviti dijagnoza
propustljivih creva i disbalansa - poremećena crevna pro-
pustljivost i poremećena crevna flora idu zajedno ruku pod
ruku govoreći nam o tome da crevna sluzokoža, zajedno s
bakterijama, ne radi kako treba.
Koji su simptomi povećane crevne propustljivosti? Kao
i u slučaju neuravnoteženog kortizola, raznovrsni su. Jed-
nostavno, sve može da bude simptom, a kako će se ogleda-
ti kod vas, zavisi od toga koje genetske predispozicije će se
nametnuti.
Mnogo je stanja, tegoba i bolesti, među kojima je i veći-
na autoimunih bolesti, koje nastaju uglavnom zbog poreme-
ćaja u propustljivosti crevne sluzokože, a navešću ovde samo
neke od njih: alergija i nepodnošenje (intolerancija) nekih
namirnica, atopija, artritis, astma, hronični umor, Krono-
va bolest, dijabetes, ulcerozni kolitis, sindrom nadražljivog
157
(iritabilnog) creva, Hashimotov tireoiditis, Raynaudov
sindrom, akutni gastroenteritis, cistična fibroza, multipla
skleroza, spondiloartropatija, akne, ekcem, herpetiformni
dermatitis, psorijaza, autizam, poremećaj pažnje s hiperak-
tivnošću (ADHD), slabo varenje, anemija, vitiligo, karcinom
creva, vaskulitis...
Važnost crevne sluzokože danas je ,,top-tema“ u nauč-
nim krugovima, ali ne i primenjeno u praksi. Konvencional-
na medicina još ne koristi ovu dijagnozu, pa ćete o tom pro-
blemu, kao i kada se radi o hormonskoj neravnoteži, teško
moći da razgovarate s većinom lekara, barem zasada. Sre-
ćom, želite li da se više informišete o složenoj prirodi creva i
povezanosti zdravih creva i zdravlja uopšte, dovoljno će biti
da u internet pretraživač ukucate ,,leaky gut syndrome“ i
pred vama će se otvoriti mnoštvo materijala. Nešto od toga
možda će da vas zaprepasti, a nešto vam možda iz korena
promeni život.
Nemojmo da zanemarimo činjenicu da su poremećaji
psihoneuroendokrinoimunog sistema povezani s crevima,
zato uz balansiranje hormona treba nastojati da uvek ba-
lansirate i sluzokožu sistema za varenje, a to znači „pokrpiti
rupe“ na crevima, uneti u njih zdrave mikroorganizme pa ih
tamo održavati u životu.

Kako ,,zakrpiti“ rupe u crevima?

Kao prvo, hormone - a pri tome pre svega mislim na

kortizol i insulin - treba dovesti u ravnotežu. Dakle, treba
jesti zdravo. Preciznije rečeno, moramo da jedemo hranu
koja je našim crevima bliska jer će se s tom hranom ,,boriti“
naša crevna sluzokoža, a ona zna kako s takvom hranom
treba postupati. Nasuprot tome, naša creva imaju velikih
problema s hranom na koju nisu navikla, a to su: novi sa-
stojci, lekovi, antibiotici i steroidi koji se koriste u mesnoj
industriji, pesticidi, herbicidi, fungicidi i razni drugi ,,cidi“,
veštački zaslađivači, nitratna đubriva, šećeri, hidrogenizo-
vane i delomično hidrogenizovane biljne masti, alkohol, ko-
fein, boje, zaslađivači, modifikatori strukture, konzervansi i
niz drugih aditiva zavedenih pod E-brojevima...

158
 Njima, našim crevima, sve je to naporno. Dobre crevne
bakterije koje moraju da odrade veliki posao varenja hra-
ne napadane tim opasnim supstancama gube snagu, a na
kraju i borbu. Ne zaboravimo pri tome i na istovremeni uti-
caj kortizola, koji izaziva neravnotežu u crevima i slabi im
imunološku odbranu. Da bismo kortizol doveli u ravnotežu,
ukratko ću podsetiti, treba da se relaksiramo i rasteretimo,
da idemo na spavanje najkasnije oko 22 časa, da uzimamo
dodatke ishrani koji će da nam pomognu u ostvarenju tog
cilja.
Kao drugo, zakrpiti rupe u crevima možemo jedući jed-
nu zaista starinsku hranu - supu od kostiju. Ta supa osnov
je za rast dobrih bakterija naseljenih u našim crevima i
oporavak crevne sluzokože i zaista je, zahvaljujući svojim
sastojcima, pravo čudo za naš sistem za varenje. Uz supu,
ako je stanje zaista ozbiljno, treba uzeti i dodatke ishrani
zasnovane na L-glutaminskoj kiselini i omega-3 masne kise-
line, kao i ulje origana. Dobro je uzimati i preparate koji se
koriste za detoksikaciju jetre, na primer sikavicu i artičoku,
jer loša creva gotovo u pravilu prati i zatrovana jetra.
Naravno, za rekolonizaciju crevne flore dobro je uzi-
mati i probiotike, i to duže vreme, neki lekari savetuju da se
uzimaju čak devet do 12 meseci bez prestanka. Ako pitate
koji probiotik izabrati, jedini savet koji mogu da vam dam je-
ste: probiotike menjajte dok ne otkrijete koji je dobar za vas.
Slobodno isprobavajte probiotike dok ne pronađete onaj koji
će da vam stabilizuje imuni sistem, da vas oslobodi gasova u
crevima, pomogne vam oko alergija, smanji bolove u telu...
Probiotici zaista imaju sposobnost da tako deluju! Počnite
s intuitivnim izborom probiotika ili poslušajte preporuku
svog lekara, ali ako vam izabrani probiotik ne pomaže, me-
njajte kombinaciju. Probiotike uzimajte ujutru, na prazan
stomak, ili uveče pre spavanja.
Nemojte jesti slatkiše i prerađenu hranu. Takva hra-
na stimulisaće rast patogenih mikroorganizama u crevima,
a probiotici protiv njih nemaju odgovarajuće oružje. Zato
nema smisla da uzimate probiotike ako niste ozdravili creva,
zakrpili rupe i prestali s lošom navikom jedenja hrane koja
muči creva. Ako ste zaboravili, još jednom ću reći: zdrava
hrana kupuje se na pijaci, u mesari i ribarnici, ona je sveža,
159
lokalna i ekološki proizvedena, celovita. Zdrava hrana ku-
puje se i u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, ali
i tu pripazite, uvek čitajte deklaracije. Sve drugo nije hrana
za vas.
Ako kupujete hranu u supermarketu, upakovanu u
neku ambalažu, zamislite na toj ambalaži mrtvačku glavu
i - bežite glavom bez obzira! Ta hrana uništava vaša creva i
vaše dobre bakterije. To je njima neprirodno, a kad je nepri-
rodno njima, neprirodno je i vama.
Na kraju, ne zaboravite da creva vole odmor i disanje,
to je takođe jedan od načina krpljenja rupa u njima. Ne mo-
žemo ceo dan biti u frci i leteti na sto strana i pri tome imati
zdrav „drugi mozak“. Tokom dana treba zastati, pribrati se
i disati, polako i duboko udisati u stomak, opuštati ga, dovo-
diti u njega cirkulaciju. Ako mislite da je to nepotrebno, od-
govorite mi na sledeće pitanje: koji naš organ ostaje bez krvi
u stresu? Mozak? Ne. Lokomotorni sistem? Ne. Srce? Ne.
Creva? Da! Osim toga, većina serotonina i dopamina, zna-
či hemikalija koje prenose nervne nadražaje, ne nalazi se u
mozgu, nego u crevima. Zbog toga se mnoge emocije odraža-
vaju i na našim crevima. Različite bolesti i poremećaji, kao
što su sindrom iritabilnog creva ili ulcerozni kolitis, često
su isprovocirani nekim emocionalnim stanjem jer različita
emotivna stanja dovode do poremećaja u radu neuropreno-
snika, kako onih u mozgu, tako i onih u crevima.
Zato naša creva žele da svaki dan primenjujemo neke
od tehnike za oslobađanje od stresa i da ih opuštamo. Sta
ćete da izaberete za opuštanje i upravljanje stresom, za koji
ćete metod pozitivne psihologije za rad na sebi da se odlu-
čite, zavisi od vas samih. Svako mora sam za sebe da izabe-
re odgovarajući metod, onaj koji najbolje odgovara ličnom
temperamentu. Anksioznim i depresivnim licima, na pri-
mer, treba više aktivnosti, a hiperaktivnima meditacija, tek
tada će se njihov mozak uravnotežiti i slati prave signale, ne
samo u creva nego i u ostale delove tela.
Samo jedno je važno, ono što je našim crevima potreb-
no, onda im to i priuštimo, omogućimo im da rade svoju ulo-
gu i da nas štite od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja.

160
 ZDRAVAISHRANA: OSNOVA
HORMONSKE PROIZVODNJE

Zdrava, normalna, uravnotežena, prava... kakva god

bila, postoji samo jedna jedina ishrana - ona koja odgovara
vama, koja vam daje pravu energiju (jer to je uloga hrane)
i za koju treba da se malo pomučite! Pronalaženje i pripre-
manje hrane u prošlosti je bio celodnevni posao, nešto za šta
je trebalo uložiti dosta truda. Hrana se uzimala iz prirode,
imala je pravu, izvornu energiju prirode koja se u Ijudskom
telu transformisala u neki drugi oblik energije koji je pokre-
tao čoveka i davao mu smisao postojanja.
Hrana je buduća energija. Volela bih da to upamtite.
Svaka mašina ima svoju pokretačku silu, neki izvor energije
koji je napaja. Dok je napajanje pravilno i stabilno, maši-
na radi, kad napajanje izostane, mašina stane. Jednostavna
analogija može da se primeni i na čovečju mašinu: funkcio-
nisanje organskih sistema biće stabilno ako telo ima pravi
izvor energije.
Kad je nastao oblik našeg pretka (Homo sapiens), ona-
kav kakav smo od njega i sami baštinili, bilo je kameno
doba. Današnji savremeni čovek je, dakle, stvoren u kame-
nom dobu i njegov sistem za varenje izvorno je prilagođen
hrani iz kamenog doba. Pokušajte da zamislite šta je takav
čovek mogao da jede: samoniklo bilje, semenke, plodove div-
Ijeg voća te ponešto životinjskih proteina u obliku glista,
skakavaca, insekata, školjki, riba, miševa, pacova, bolje reći,
svih onih životinjskih oblika koje je mogao da ulovi za ve-
čeru. Covek tog doba sasvim sigurno nije jeo žitarice, nije
pekao hleb i kolače, jeo deserte i poslastice, to je aktivnost
stara svega desetak hiljada godina, što može zvučati mnogo,
ali ne i kada su u pitanju razvojne modifikacije. Na tu hranu
se savremeni čovek sigurno nije još u potpunosti privikao.
Naša hrana može biti moderna i industrijski proizvedena,
a mi smo moderno obučeni i opremljeni visokotehnološkim

161
pomagalima, ali naši želuci su još u eri lovaca i sakupljača
hrane. Naša ,,izvorna“ creva ne bi trebalo da budu optere-
ćena hranom koja im je strana, na koju se creva još nisu
navikla, naročito ne onako kako to preporučuje aktuelna pi-
ramida ishrane koja na prvo mesto stavlja žitarice. Ona je i
u suprotnosti s poslednjim preporukama Američkog udru-
ženja za bolesti srca koje se zalaže za to da se na prvom
mestu piramide ishrane nalazi povrće i voće.

Zašto izbegavati žitarice?

Kao što smo svi jedinstveni po otisku prsta - kod sva-

koga je drugačiji, jednako tako različito podnosimo žitarice.
Neko ih jede bez problema, a neko je osetljiv i na najmanju
količinu. Zitarice se u telu razgrađuju na šećere pa kod nekih
Ijudi insulin naraste do neslućenih granica vrlo brzo posle
pojedenog tanjira testenine ili sendviča, upravo kao odgovor
na povišeni šećer u krvi. Povišen insulin, podsetiću vas, ne
samo da stvara nepoželjne naslage masnog tkiva nego se u
hormonskom sistemu upliće u sintezu polnih hormona, hor-
mona štitne žlezde ili hormona rasta, sve odreda važnih hor-
mona. Povećani insulin blokira pomenute hormone raznim
mehanizmima, a najviše stvarajući upalu u telu. Novija na-
učna istraživanja smatraju rezistenciju na insulin - znači,
stanje kada zbog stalno povećanog nivoa insulina telo stvara
svojevrsni otpor i ne reaguje na insulin - važnim činiocem
u nastanku karcinoma, a američke studije su pokazale da
Ijudi koji imaju rezistenciju na insulin češće obolevaju od
raka. A upravo je u SAD-u rezistencija na insulin globalni
poremećaj, i kao lekarka koja je deo specijalizacije uradila
na poznatom Medicinskom fakultetu Yale u New Havenu,
mogu reći da sam tamo videla mnoge koji su u životu preži-
veli čak i više vrsta karcinoma a da pri tome nisu promenili
svoje navike u ishrani, ne znajući da bi to mogao da bude
ključni činilac, ako ne i uzrok njihove bolesti. Tužno, ali i
neshvatljivo u isto vreme.
Naš predak iz kamenog doba nije ništa znao o rezisten-
ciji na insulin, o kiseloj i alkalnoj hrani, ali se priroda potru-
dila da on jede kako treba. Priroda se i danas trudi da mi

162
jedemo kako treba, ali naše udaljavanje od nje dovelo je do
toga da više ne znamo šta je istina.

Kako prepoznati problematičnu hranu?

Pre početka usvajanja ishrane koja je za vas zdrava i

koja vam pomaže da dovedete u ravnotežu psihoneuroendo-
krinoimuni sistem, a to znači da je zdrava i za vaše hormo-
ne, najpre morate da se zapitate od koje hrane ste umorni i
pospani, od koje hrane vam se stvara višak gasova u crevi-
ma, od koje hrane vas boli želudac, u kojim situacijama vam
je loše varenje? Dakle, malo razmislite o svojim navikama
u ishrani. Ishrana je ključna za zdrav život i hormonsku
ravnotežu. Ako je ishrana pravilna, hormoni uživaju i mi se
osećamo sjajno.
Većina će otkriti da oseća nadutost i težinu kada jede
slatko, hleb, testeninu i druge proizvode od brašna, a neki
da ne podnose određenu vrsta voća ili povrća. Meso je retko
na popisu namirnica koje izazivaju težinu i probleme u va-
renju, ali ima Ijudi koji imaju odbojnost prema njemu. Ulja
i prirodne masti skoro se nikada ne nalaze na listi nepo-
željnih namirnica. Baš suprotno, često slušam priče o tome
kako su se Ijudi svesno odricali masnoća jer su mislili da je
to zdravo, a onda jednog dana intuitivno promenili odluku i
jeli ulja doslovno na kašike. Još mi zvoni u uvu priča gospo-
đe koja je posle dugog perioda u kom je sebi uskraćivala ma-
snoće pojela pola pakovanja maslaca za dva minuta i osećala
se konačno sitom!

Zašto birati organsko?

Kao dete, bila sam ubeđena da će vrlo brzo doći vre-

me kada ćemo samo da pijemo tablete i neće biti potrebe
za kuvanjem. Sada među svojim pacijentima vidim da ima
onih koji i danas tako razmišljaju. Jednostavno, teško je
možda prihvatiti da imamo sve te aparate i tehnologije,
a da i dalje moramo obrađivati zemlju na starinski način
kako bi plodovi koje iz nje vadimo imali baš pravu razmeru

163
mikroelemenata, minerala, vitamina i energije koja je Ijud-
skom telu potrebna.
Od zdrave ishrane odlutala sam do motike... Ali ništa
nije slučajno. Zdrava ishrana mora biti s ukusom motike,
inače nije dobra za čoveka. Alternativa je ishrana samoni-
klim biljem, ali to baš i nije najspretnije, zar ne? Motika je
ipak praktičnija. Zdrava hrana nastaje u prirodi, radom čo-
veka koji poštuje zakone prirode. To se danas naziva organ-
sko ili ekološko gajenje biljaka i svi koji žele da budu zdravi
i da svoje hormone dovedu u ravnotežu mogu da jedu samo
takvu hranu. Svaka druga hrana u sebi može da sadrži tra-
gove hemikalija koje ne samo što razaraju hranjivu vrednost
hrane nego razaraju i naše detoksikacione mehanizme, pa
u nečijem telu zaista mogu napraviti „kratki spoj“. Jer, kao
što smo već rekli, nismo svi isti. Nečija jetra možda može da
razgradi neki herbicid, ali možda vaša i moja ne mogu. Naj-
bolje da ne pokušavamo, nego je bolje da jetri ponudimo što
manje hemikalija, da se ne muči. (Da se jetra muči, prepo-
znaćete po nečistom tenu, uglavnom po raznim promenama
na koži, pigmentacijama, bradavicama, proširenim kapilari-
ma, aknama, mladežima i sl.)
Dakle, zdrava ishrana zasniva se na proizvodima dobi-
jenim ekološki gajenim biljem. Povrće i voće takvog porekla
mora biti baza naše ishrane, i to više povrće, a manje voće.
Ljudi pre prihvataju voće nego povrće jer je voće slatko i u
nama proizvodi više endorfina, ali pri tome se zaboravlja da
je voće istovremeno puno šećera, pa podiže nivo insulina.

Koliko ,,zelenog“ mora biti na tanjiru?

Udeo povrća i voća u zdravoj ishrani mora da bude iz-

među trideset i četrdeset odsto dnevnoga kalorijskog unosa,
što otprilike iznosi između kilogram i dva kilograma povrća
na dan. Već vidim kako se sada hvatate za glavu, ali ako
razmislite odakle ćete da dobijete sve potrebne vitamine i
minerale, sve mikroelemente i nutrijente, onda ćete morati
da se složite s pretežno zelenim jelovnikom. Mi, naravno,
moramo da napunimo svoje želuce, ako jedemo malo, želucu
neće biti dovoljno. Coveku je potrebna ona količina kojom

164
će da napuni želudac i da mozak dobije signal da je telo do-
voljno ,,natrpano“. Od jednog parčeta tosta, kako savetuju
moderne dijete, osećaćete se jadno i gladno, a da o sastavu
ni ne govorim. Pojesti tokom dana kilogram povrća zaista
nije mnogo. Rasporedite ga u tri obroka. To nisu neke velike
količine po obroku, a lepo napune želudac i daju osećaj sito-
sti. Međutim, iako su u tome minerali i vitamini, neke velike
energije baš i nema, pa kalorije moramo da pronađemo na
drugom mestu - zdravim masnoćama i proteinima. Preosta-
lih šezdeset i sedamdeset procenata dnevnog unosa kalorija,
dakle, dobijamo iz semenki, ulja i proteina.
Možda sada neko negoduje na ćinjenicu da energetski
izvor u našoj ishrani treba da predstavljaju masti, ozloglaše-
ne masti kojih se svi boje - strah od masti savršeno je usađen
u naše mozgove. Sa druge strane, ako ne jedemo masti, onda
nam kao izvor energije ostaje slatko i žitarice, koje ne samo
da nisu zabranjene nego se uveliko reklamiraju i proglaša-
vaju zdravima. U našem mozgu postoje neuronski krugovi
koji znaju da je masno opasno, a integralno zdravo. Testi-
rano na mojim pacijentima to izgleda ovako: kad govorim o
opasnosti od nekontrolisanog unosa žitarica i šta on čini na-
šim hormonima, uvek očekujem da će neko upitati vredi li to
i za integralne žitarice? Naime, bombardovani reklamama,
reč integralno je konačno nešto za šta se možemo uhvatiti
i spasiti svoje živote. Integralna pizza rešenje je za one koji
znaju da jepizza nezdrava, a integralna je valjda zdrava...
Ah, koliko sam se puta namučila da objasnim kako
nema u tome razlike, testo je testo, bilo ono od integralnog
ili neintegralnog brašna, jer se u opni žitarice nalazi kiselina
koja je toksična za naša creva. To, naravno, ne vredi za žita-
rice koje su prirodno klijale. Prema tome, živa klica pšenice
je zdrava, a brašno je nezdravo. Imajte to u vidu pri izboru
jela s jelovnika.

Čme zameniti žitarice?

Treba odmah reći da nisu sve žitarice u istoj meri ne-

zdrave. Na listi najlošijih je moderna pšenica. Test nepod-
nošljivosti (intolerancije) hrane kod većine mojih pacijenata

165
pokazao je antitela na pšenicu, a to znači da postoje rupe u
crevima kroz koje se pšenica provlači u telo i u njemu stva-
ra upalu, ili čak sama pšenica stvara rupe, odnosno dovodi
do sindroma povećane crevne propustljivosti. Sorta pšenice
koja se zove pir, takozvana prapšenica, nije tako opasna, kao
ni žitarice koje u sebi ne sadrže protein zvan gluten. Bezglu-
tenske žitarice većina Ijudi bolje podnosi nego glutenske ži-
tarice, pre svega zato što im ne stvaraju gasove i ne osećaju
se umornim posle obroka takvih žitarica. Međutim, to još ne
znači da smete da jedete proso tri puta dnevno. Ako bilo šta
jedete previše, to postaje nezdravo.
Stvar je, kao i uvek, u ravnoteži, pa zdrav obrok izgle-
da ovako: na tanjir prvo složite mnogo sezonskog povrća,
kuvanog li sirovog, sve to zalijte uljem i dodajte neki izvor
proteina. Zitarice je najbolje da izbegavate, ali ako vas čeka
naporan dan s dosta fizičkog rada, slobodno pojedite malo
žitarica jer će vam fizička aktivnost uravnotežiti insulin. Zi-
tarice se dodaju, one su tek dodatak, a ne osnovna hrana,
osnovna hrana je uvek povrće. Ovakva hrana, verujte mi,
uravnotežava većinu vaših hormona.

Kako raspodeliti obroke?

Idealno bi bilo imati dva ili tri obroka dnevno. Ako jede-
mo pravu hranu, cele namirnice niskog glikemijskog indek-
sa, nivo šećera u krvi, a time i insulina, biće stabilan, ener-
gija duže traje i bolje se iskorišćava, pa neće biti potrebno
da često jedemo. U suprotnom, hrana koja telu ne odgovara
dovodi do toga da smo stalno gladni, zato jedemo i desetak
puta dnevno. Osim toga, moramo da damo vremena svim
organima sistema za varenje da obave posao do kraja, a ne
da kao betonska mešalica stalno nešto obrću po telu.
Naše telo je naviknuto na periode bez hrane, ono ima
mehanizme odbrane za takve slučajeve. Periodi bez hra-
ne kod naših predaka iz kamenog doba bili su česti, zato
su među njima preživeli samo oni koji su dobro skladišti-
li mast. Mi smo potomci Ijudi koji su se lako gojili i tako
preživeli gladne periode, zato se većina nas lako goji. lako
se gojaznost nikada neće iskoreniti jer je na njoj zasnovana

166
velika zarada mnogih korporacija, osećam profesionalnu i
moralnu dužnost da vas upoznam s gojaznošću i ishranom
na istinit način, a šta ćete od toga prihvatiti ili ne prihvatiti
vaša je odluka.
Kad govorimo o zdravoj ishrani, cilj ne sme biti mršav-
Ijenje. Cilj zdrave ishrane je zdrav čovek, a idealna telesna
težina je rezultat zdravlja. Prema tome, zdrav čovek se ne
trudi da bude vitak, on je takav jer je zdrav. Nikada nemojte
biti na ,,dijeti“. To je put u pakao. Redukciona dijeta toliko
snažno uništava štitnu žlezdu da se kod nekih osoba ona ni-
kada ne oporavi, pa ceo život ostaju žrtve njenog lošeg rada.

Da li je važan izvor proteina?

Imam potrebu da napišem nešto o nejedenju mesa. lako

nemam ništa protiv vegetarijanstva, štaviše, podržavam ga,
moram reći da istinski malo Ijudi zna šta je to i kako takva
ishrana treba da izgleda. Mnogi koji se odluče za vegetari-
janstvo izbace meso, ali ne uvedu povrće i zdrave žitarice.
Ne bih htela da ih uvredim, ali oni zaista jedu svašta, a naj-
češće jedu previše praznih ugljenih hidrata. Veganstvo ili ve-
getarijanstvo je odlična stvar za onoga ko se uz takav način
ishrane oseća dobro i ko je proučio detalje takve ishrane. U
suštini, to je takođe paleolitska ishrana, samo umesto živo-
tinjskih proteina uzimamo proteine biljnog porekla. Nema
potrebe napadati one koji jedu meso jer im odgovara i do-
bro im balansira hormonski sistem, ali ni obrnuto, naravno.
Meso je, pod uslovom da nije nastalo mučenjem životinja i
da se radi o slobodnom uzgoju, dobar izvor proteina, a to su
takođe i jaja. Koji god izbor proteina da izabere, biljni ili ži-
votinjski, dobar je. Važno je da su proteini prisutni u ishrani
jer bez proteina nema rasta.

Zašto su masnoće važne?

Jednostavno, bez masti nema hormona. Svi steroidni

hormoni - a to su polni hormoni, kortizol i dehidroepian-
drosteron - nastaju, ni manje ni više, nego iz ozloglašenog

167
holesterola. Konačno da je za nešto i taj holesterol dobar!
Štetnost holesterola takođe je jedna od mantri koje su nam
usađivane i koje sada uzimamo kao istinu. Holesterol nema
veze s hranom, ali ima veze s hormonima.
Viđala sam dosta bolesnih i hormonski nesrećnih Ijudi
s holesterolom ispod donjih granica. Najčešće su takav pore-
mećaj imale žene s estrogenskom dominacijom i povećanim
vrednostima estrogena, nekada i četvorostruko ili petostru-
ko većim od normale. Uprkos proučavanju i potrazi u nauci,
radova o niskom holesterolu skoro da i nema, čini se kao da
to nije važno.
Međutim, ako nema holesterola, nema ni hormonske
ravnoteže, a nivoi holesterola rastu kao odgovor na hormon-
sku neravnotežu!
Moj holesterol je porastao kada sam ostala bez proge-
sterona. Meni je to logično, ne znam kako drugima nije. Ako
se progesteron stvara iz holesterola, a u telu nema progeste-
rona, tada „mehanizam negativne povratne sprege“, o ko-
jem svaki, baš svaki budući lekar uči na studijama medicine,
pokušava da poveća holesterol kako bi time povećao i proge-
steron. Teorija koju sam čula od jednog profesora fiziologije
sasvim mi je prihvatljiva, a ona kaže da onda kada telo ne
stvara hormone, višak holesterola koji se nije pretvorio u
hormon jednostavno ostaje u krvi i mi ga doživljavamo kao
povišeni holesterol, uzrok svih naših bolesti.
Brojne studije upućuju na to da su povišeni trigliceridi
mnogo opasniji i da ne treba gledati ukupno vrednost ho-
lesterola, nego odnos HDL holesterola (lipoproteina visoke
gustine) i ukupnog holesterola, takozvanu holesterolsku
razmeru koja treba da bude manja od četiri, a dobićete je
ako podelite vrednost svog ukupnog holesterola s vredno-
šću HDL holesterola. Takođe treba reći da je prava analiza
kojom se procenjuje rizik od srčanih bolesti nalaz vrednosti
homocisteina. Ali... uzalud, strah od holesterola i dalje se
širi planetom.
Konzumiranje masti nema veze s holesterolom, a hole-
sterol nema baš tako jake veze s kardiovaskularnim bolesti-
ma, prema tome, masnoće su dobre ako ih jedemo umereno
i ako su prirodne, a to su znači da treba jesti samo masno-
će biljnog i životinjskog porekla dobijene tradicionalnim
168
metodima. Zapamtite da su opasne masti veštački stvorene
masti, tzv. rafinisana ulja i margarin, koje se zapravo rekla-
miraju kao zdrave. Proizvodi na policama naših prodavnica,
ako sadrže masti, uglavnom sadrže delomično hidrogenizo-
vana biljna ulja jer bi se u suprotnom užegle, zato svakako
čitajte deklaracije. Hidrogenizovana masnoća uzrok je upale
u telu, a upala u telu uzrokuje hormonsku neravnotežu, sa
svim njenim posledicama.
Da li vidite koliko je sve to povezano? Ljudsko biće -
namerno nisam rekla telo - doživljavam kao klupko vune.
Kada je lepo namotano, onda se dobro odmotava, meko je i
podatno, ali kada je zamršeno, jedini način da ga spasite je-
ste da ga odmrsite i ponovo dobro i pravilno namotate. Bole-
sno biće, upleteno je klupko koje se leči uvek isto, bilo o kojoj
bolesti da se radi: odmrsiš sve i iz početka gradiš kuglicu.
Uvek treba lečiti čitavo biće, a ne samo pojedini njegov deo.
Možete uzeti makaze i odseći neki zapetljani čvor, ali to neće
rešiti loše zamotano klupko. Ali ,,reset“ leči!
Paleolitska ishrana dovešće vaše hormone u ravnotežu
i daće vam energiju. Međutim, ako postoji neki veći poreme-
ćaj, ako želimo da ,,resetujemo“ telo, onda moramo da na-
pravimo oštre rezove. Ishrana tada izgleda drugačije. Cilj je
da creva i jetra ozdrave, da se dovede energiju u organe u ko-
jima se stvara imunitet (creva) i da se sprovodi detoksikacija
(jetra). To se može isključivo zelenim kašastim sokovima.
Srećom, u svojoj praksi svedok sam ,,čudesnih“ ozdravljenja
od najtežih bolesti uz takvu ishranu.
I danas se pitam zašto nas ne uče o tome na medicin-
skom fakultetu? Ne samo što bismo mi lekari bili uspešniji
u svojoj struci, što znači da bismo pomogli ozdravljenju da-
leko većeg broja Ijudi, nego bismo sprečili brojna uništenja
zdravlja. Upravo zato što se lekari ne bave ishranom, mnogi
drugi su našli svoj hleb u tome, pa pogrešnim tumačenjima
upropašćavaju milione Ijudi. Veštački preparati koji imitira-
ju obroke jedan su od primera uspešne manipulacije. Uzmeš
prah, pomešaš ga s vodom ili mlekom i eto zdravog obroka.
Ta iluzija ishrane štetna je za sve koji žele da smršaju i da
budu zdravi jer ih ne uči kako zdravo da se hrane, nego im
nudi svoje, nekada i vrlo opasne proizvode.

169
 Onaj ko želi zdravo da se hrani trebalo bi da ima izvor
zdrave, prirodne, celovite hrane, da priprema svežu hranu
za svaki obrok, da ne jede više od dva-tri obroka dnevno,
dok bi u svakom obroku trebalo da se nalaze proteini, ulja
ili masti i složeni ugljeni hidrati u vidu povrća i malo voća,
kao i da bude oprezan s unosom žitarica, to jest da pazi na
individualno podnošenje žitarica.
Takav način ishrane omogućava dovođenje glavnih
hormonskih sistema u ravnotežu. Ako jedemo isključivo
proizvode iz ekološkog uzgoja, dodaci ishrani nam nisu po-
trebni, dok u slučaju konvencionalnog uzgoja, jedemo lepu,
ali mikronutrijentima praznu hranu, često opterećenu he-
mikalijama preostalim od tretiranja zemljišta i životinja.
Moj pas Mrvica jede samo ekološki gajene jabuke, one
druge samo pomiriše i ne želi ni da ih gricne, a prodavac po-
vrća na pijaci mi je u poverenju rekao da salatu koju prodaje
njegove ovce zaobilaze. Jedan moj kolega uvek je testirao
hranu tako što je ponudi svom psu: što je jeo pas, jeo je i on.
Slobodno isprobajte ovaj test kod kuće.

170
 IZBOR NAMIRNICA: STA HORMONI
VOLE, ŠTA NE VOLE

Za dostizanje i održavanje hormonske ravnoteže uz

istovremeno dostizanje i odražavanje željene telesne mase
jelovnik treba da bazirate na namirnicama koje ne remete
rad hormona, a izbegavajte one koje ga narušavaju.

Hrana koju treba jesti i uživati u NJOJ

• Povrće: sezonsko i ekološki gajeno (koliko god i kad

god se to može). Najbolje je da ga jedete sirovog, u kaša-
stim sokovima, kuvano u vodi ili na pari, ali uvek krat-
ko termički obrađeno, jer inače gubi na svojoj vrednosti.
• Voće: sezonsko. Mislite o njemu kao o poslastici, a ne
kao o hrani. Jede se pola sata pre ručka ili tri-četiri
sata posle ručka jer se u želucu ne zaustavlja dugo i ako
ga pomešamo s mesom i drugim namirnicama, ostaje u
želucu predugo, fermentuje i stvara gasove.
• Semenke: jesti uz obroke ili kao međuobrok, kao izvor
masnoča i važnih mikronutrijenata. Najbolje ih je pret-
hodno natopiti u vodi, barem 12 sati, da nabubre. Se-
menke su idealan dodatak za kašaste sokove ili salate,
supe od povrća. Kombinujte različite semenke.
• Ulja i masti: da zadovoljite energetske potrebe i potre-
be za masnim kiselinama, svakodnevno morate da uno-
site masti, i to iz hladno ceđenih ulja i prirodnih masti.
Cvrste zasićene masti možemo da koristimo u kuvanju,
dakle pri zagrevanju hrane, dok ulja dodajemo na kraju
kuvanja, kao začin. Hranu ne bismo smeli jako da prži-
mo jer dolazi do nepoželjnih hemijskih reakcija. Prepo-
ručuje se termička obrada na temperaturama ne većim

171
 od 80 °C (priprema hrane traje znatno duže, ali je zaista
ukusna).
• Proteini: mogu biti i biljni i životinjski, zavisi o lič-
nim sklonostima, ali ni s jednima ni s drugima ne treba
preterivati. Ne preporučuje se uzimanje veštačkih pro-
teina, već samo onih iz prirodne hrane: meso, riba, do-
maći mlečni proizvodi, jaja, mahunarke. Naravno, tre-
ba birati meso iz prirodnog uzgoja stoke i živine. Kada
životinja jede travu i povrće, njeno meso u sebi sadrži
omega-3 masne kiseline. Kada to ne bi bilo tako i kada
bi ribe bile isključivi vlasnici prava na omega-3, preži-
veli bi samo riboljupci, a svi ostali teško bi se razboleli i
ne bi imali potomke. A svi znamo da stvari nisu takve.
Današnja stoka, pa i ribe, više ne jedu travu, biljke, alge
i slično, nego prerađevine, i zbog toga to meso sadrži
previše omega-6 masnih kiselina, što pogoduje nastan-
ku upale u telu.
• Ugljeni hidrati: poželjan izvor ugljenih hidrata su
celovite žitarice potopljene u vodi i po mogućnosti pro-
klijale, jer na taj način neutralizujemo fitinsku kiselinu
koja je toksična za creva. Tako žitarica postaje ,,živa“
i kao mlada biljka daje svoju punu vrednost. Danas se
može napraviti i hleb iz takvih klica. Dobra alternati-
va je i hleb koji se proizvodi tradicionalnim postupkom
kiseljenja, koji je takođe dostupan u specijalizovanim
prodavnicama. Bez obzira na to u kakvom su obliku,
zdravom ili manje zdravom, ugljeni hidrati ne smeju
da budu baza naše ishrane, nego samo prilog u malim
količinama (osnov je povrće, da li se sećate?).
• Začini: mnogi od njih su lekoviti, kao što su to, na pri-
mer, kurkuma, biber, đumbir, Ijuta paprika, peršun, bo-
siljak, mirođija, majčina dušica, timijan i žalfija. Svoju
pravu funkciju najčešće realizuju u kontaktu s uljima,
tako da ih treba mešati s masnoćama. Začini, osim što
su lekoviti, pomažu da naše jelo bude ukusnije i da u
njemu uživamo. Zeleno začinsko povrće bogato je mno-
gim mineralima, najviše magnezijumom.

172
 • Piće: uz zdrave namirnice i zdrav način ishrane najbo-
Ije odgovara čista, filtrirana voda, eventualno uz doda-
tak limuna. Kafu i čaj treba oprezno uzimati jer se po-
kazuju dosta velike varijacije u njihovom podnošenju.
Ljudi s neuravnoteženim kortizolom ne bi smeli da piju
više od jedne šolje kafe ili dve šolje čaja dnevno. Alkohol
treba uzimati samo ponekad jer opterećuje jetru i može
da promeni metabolizam hormona. Osim toga, smanju-
je detoksikacionu sposobnost jetre.

HrANA I NAPICI KOJE TREBA ZAOBILAZITI U ŠIROKOM LUKU

• Slatkiši: kolači, keks, torte, sladoled, bombone, čoko-

lade, čokoladni namazi... (Većina bi na sebi trebalo da
ima znak otrova, da se ja pitam.)
• Gotova hrana koja ima dug vek trajanja, a sadrži
hidrogenizovana ili delomično hidrogenizovana biljna
ulja, boje, pojačivače ukusa, glutaminate i sl. (Tragično,
ali to je često upravo dečija hrana.)
• Margarini i rafinisana ulja.
• Voćni sokovi. (Mnogi od njih su plod hemijske indu-
strije, a ne ceđenja voća).
• Alkohol.
• Mlećni proizvodi. (Osim ako nisu od životinja iz do-
maćeguzgoja).
• Svi proizvodi sa smanjenim udelom masnoća, tzv.
,,low fat“ ili ,,light“ proizvodi. (Još jedan znak za otrove
na pakovanju, što se mene tiče.)
• Salame i siićne prerađevine. (Ako volite svoju decu,
nećete im to davati za užinu.)

173
 Uticaj pojedinih namirnica na hormone

• Insulin

Osetljivost na insulin povećava: hrana bogata hromom

i cinkom.
Rezistenciju na insulin povećavaju: šećer, proizvodi sa
smanjenim udelom masnoće (,,low fat“), veštački zaslađiva-
či, margarin, prerađena hrana.
Količina hroma u hrani različita je i određena tek za
mali broj namirnica. Najbolji prirodni izvor hroma je pivski
kvasac, ali mnogi Ijudi ga ne podnose jer često izaziva tego-
be u varenju, nadutost i mučninu. Ali hroma ima i u telećoj
jetri, krompiru u Ijusci, hlebu od integralnog brašna, šarga-
repi, brokoliju, jabuci, kukuruzu, banani, spanaću, kupusu
i narandži. Slatke namirnice su siromašne hromom, a mogu
doprineti i njegovom gubitku iz tela.
Bogati izvori cinka su pre svega orašasti plodovi i razne
semenke (orasi, semenke tikve), pivski kvasac, kao i inte-
gralne žitarice, najviše ovas. Meso, naročito živinsko, takođe
je dobar izvor cinka. Nadalje, to su i školjke kamenice, rako-
vi, morski plodovi, celovite žitarice, tofu, mahunarke, proso.

• Hormoni štitne žlezde

Stimulišu njihovu proizvodnju: morski plodovi, selen,

cink, maslinovo ulje, avokado, alge, voće i povrće.
Smanjuju njihovu proizvodnju: visokoproteinske dije-
te (Atkinsonova dijeta), kalorijski restriktivne dijete, flour,
hlor, brom.
Dobrim životinjskim izvorima selena smatraju se školj-
kaši, škampi, tuna, bakalar, losos, iverak, piletina, ćuretina,
svinjetina, govedina, iznutrice, mleko, sveži i tvrdi sirevi,
kao i jaja, dok se dobrim biljnim izvorima smatraju smeđi pi-
rinač, hleb i testenina od integralnog brašna, orasi, brazilski
oraščići, semenke suncokreta i ovsene pahuljice.

174
• Hormon rasta

Ne stvara se iz holesterola nego iz proteina.

Sintezu podstiču: proteini životinjskog porekla.
Smanjuju ga: kofein (ne samo u kafi), alkohol, beli hleb,
proizvodi sa smanjenim udelom masnoće, pesticidi u hrani.

• Kortizol

Uravnotežava ga: hrana s ograničenim unosom uglje-

nih hidrata, pri čemu su dozvoljeni samo složeni ugljeni
hidrati.
Doprinose kortizolskoj neravnoteži: alkohol, šećer, ko-
fein, proizvodi sa smanjenim udelom masnoća, transmasti,
hidrogenizovane masnoće.

• Dehidroepiandrosteron (DHEA)

Povećavaju njegovu proizvodnju: voće, povrće, piletina,

jaja, maslac.
Smanjuju njegovu proizvodnju: šećer, alkohol, marga-
rin i drugi proizvodi s delimično hidrogenizovanim masno-
ćama, kafa, beli hleb, soja.

• ESTROGEN I PROGESTERON

Doprinose njihovoj sintezi: jaja, maslac, riba, piletina.

Smanjuju njihovu sintezu: šećer, proizvodi sa smanje-
nim udelom masnoće, margarin i drugi proizvodi s delomič-
no hidrogenizovanim masnoćama, alkohol.

• Testosteron

Doprinose njegovoj sintezi: jaja, maslac, riba, piletina.

Smanjuju njegovu sintezu: šećer, proizvodi sa smanje-
nim udelom masnoće, margarin i drugi proizvodi s delomič-
no hidrogenizovanim masnoćama, previše alkohola, pušenje.

175
Šta na kraju reći kao zaključak? Najbolji način za brzo do-
vođenje u hormonsku ravnotežu jeste zdrava ishrana. Već
se za nedelju dana može postići primetno poboljšanje opšteg
stanja, povratak energije, pa čak i gubitak na težini. Jednom
kada osetite poboljšanje energije, nikada se više nećete vra-
titi na stari način života i s lakoćom ćete slediti nova pravila.
lako ćete svojoj okolini možda i biti čudni, veoma čudni
(jer više ne trpate čokoladu i čips u sebe), verujte mi da ne-
ćete brinuti o tome, energija koju ćete osećati u sebi davaće
vam snage za dalje. Kad savladate zdravu ishranu, naučiće-
te da idete na spavanje oko 22 časa i da se budite ujutru u
šest bez budilnika, spremni ste za dalje korake - fmo ,,po-
dešavanje“ hormona, bilo uzimanjem biljnih preparata, bilo
upotrebom bioidentičnih hormona.
Zdrava ishrana uravnotežava dva ,,dirigujuća“ hormo-
na u telu: kortizol i insulin. Taj hormonski dvojac meša se
u rad baš svih ostalih hormona u telu, pa je jasno zbog čega
njihova hormonska neravnoteža dovodi do nastanka drugih
hormonskih poremećaja. Najčešći uzrok hormonskih pore-
mećaja kod mladih Ijudi jeste neuravnotežen insulin (zbog
previše šećera i jednostavnih ugljenih hidrata u ishrani),
kod srednje dobi uzrok najčešće leži u neuravnoteženom
kortizolu i insulinu, da bi u zreloj dobi glavni krivac opet
bio neuravnoteženi insulin. Dakle, zdrava ishrana je osnova
hormonske ravnoteže čitavog života, dok u najopterećenijim
godinama življenja (od zaposlenja do penzije), njoj treba do-
dati i pravilnu relaksaciju.
Neuravnoteženi hormoni dovode do bolesti koje su traj-
na stanja organizma. Cim na sebi prepoznamo simptome
hormonske neravnoteže, treba nešto da učinimo za sebe, ne
treba čekati da se to pokaže i na krvnoj slici. Loš rad štitne
žlezde možda, ako se otkloni u ranom stadijumu, neće dove-
sti do trajne hormonske terapije kao doživotne presude. Isto
tako ne treba čekati da perimenopauza donese nesanicu, go-
jaznost, nervozu, depresiju... ako nam je dostupan hormon
progesteron, koji nam spasava brakove, radna mesta, decu.
Zene koje zbog depresije prouzrokovane hormonskim kole-
banjima nisu izlazile iz kuće, nakon primene progesterona
brzo su se vratile u normalu. Cudesna moć hormona čude-
sna je samo ako se na vreme prepozna potreba za njima,
176
ako smo svesni da se i za nas nešto može učiniti, da postoje
hormoni koji nam mogu spasiti zdravlje.
Medicina hormona nudi pomoć svakoj ženi i svakom
muškarcu koji osećaju da im nešto nedostaje, da njihovim
telima ne struji onako dobra energija kakvu su nekada po-
znavali. Hormoni su prenosnici naredbi, glasnik koji ćeliju
,,uključuje“ ili ,,isključuje“. Svi koji se osećaju ,,isključeno“
zasigurno će profitirati od malo „hormonskog štimovanja“.
Za razliku od mnogih drugih stvari koje mogu da nam po-
dignu energiju i raspoloženje, u jedno možemo da budemo
sasvim sigurni kada je reč o hormonskoj terapiji nadoknade
hormona - nije ilegalna, nije nemoralna i ne goji.

177
178
III DEO

DODACI

179
180
 PRVI DODATAK:
SIMPTOMI HORMONSKE
NERAVNOTEŽE KOD ŽENA

A. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom melatonina

• Sindrom nemirnih nogu

• Napeta muskulatura, naročito noću
• Grčevi u stomaku
• Lak san, često buđenje, slabo sanjanje
• Kasni odlazak na spavanje i kasno buđenje
• Vruća stopala noću
• Nelagodnost i nedostatak mira, pogotovo noću
• Sezonski afektivni poremećaj (zimska depresija)

B. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom hormona rasta

• Osećaj lošeg kvaliteta života

• Nedostatak unutrašnjeg mira
• Hronična napetost
• Sklonost depresiji
• Slabija koncentracija
• Osećaj nemoći
• Gubitak interesa za druženje
• Opuštenost kože i mišića

181
 • Povlačenje zubnog mesa
• Bolovi u stopalima posle hodanja (spušteni svodovi
stopala)
• Umor od kog se teško oporavlja
• Osećaj starenja i fizičkog propadanja
• Slab san ili preterana potreba za snom

C. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom kortizola

• Slaba otpornost na stres, nemogućnost delovanja u

stresnim situacijama
• Prevelika osetljivost na Ijudsku patnju (empatija)
• Pojačane emocije
• Cesti izlivi besa
• Upotreba jakih reči, sklonost dramatizovanju
• Gubitak kose
• Alopecija areata
• Stresna glavobolja
• Ekcemi, psorijaza, vitiligo
• Keloidi, nepravilne pigmentacije, lako tamnjenje na
suncu
• Mialgija i fibromialgija
• Artritis
• Alergije, konjunktivitis, rinitis, otitis, astma, autoimu-
ne bolesti i hronična upalna stanja
• Sindrom pregorelosti (iscrpljenost i umor)
• Vrtoglavica i osećaj „prazne glave“
• Pojačana želja za slatkim i/ili slanim jelima
• Slab apetit ili napadi gladi

182
 • Otežano varenje
• Nepodnošenje lekova
• Sklonost bakterijskim i virusnim bolestima
• Ceste afte u ustima
• Bradavice po koži
• Kolebanja energije i raspoloženja tokom dana

D. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu

sa neravnotežom dehidroepiandrosterona
(DHEA)

• Suva i lomljiva kosa

• Suva koža i suvoća oka
• Smanjenje mišićnog tonusa
• Proređivanje stidnih i malja ispod pazuha
• Smanjenje masnog tkiva na stidnom brežuljku
• Slabiji intenzitet orgazma i slabiji libido
• Preosetljivost na buku
• Hronični umor

E. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom progesterona

• Unutrašnja napetost
• Razdražljivost i agresivnost, posebno pred menstruaciju
• Napadi panike i nelagodnosti
• Smanjena tolerancija na bol
• Nesanica i/ili lak i isprekidan san
• Napete, bolne i povećane dojke pred menstruaciju
• Napet i povećan stomak pred menstruaciju
• Glavobolje i migrene, posebno pred menstruaciju

183
 • Obilna krvarenja
• Fibrocistične dojke
• Ciste jajnika, miomi, endometrioza, problemi s
plodnošću
• Podbulost lica i očiju
• Otekla stopala i gležnjevi

E Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom estrogena

• Stalna potištenost, depresivno raspoloženje, lako se

zaplače
• Slab libido
• Slabo pamćenje
• Talasi vrućine i znojenja
• Obešene grudi
• Nepravilni menstrualni ciklusi
• Vaginalna suvoća i svrab
• Prolaps uterusa i vagine
• Bol pri polnom odnosu
• Ceste upale mokraćne bešike
• Stresna inkontinencija
• Bolovi u zglobovima
• Suva koža i sluzokoža
• Suvi ušni kanali, svrab ušiju
• Naboranost kože, vertikalne bore iznad gornje usne
• Upali obrazi

184
 • Proređivanje kose na temenu
• Više dlačica po licu

G. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom testosterona

• Razdražljivost
• Nedostatak autoritativnosti
• Teško donošenje odluka, neodlučnost
• Nedostatak mentalne čvrstine
• Slaba memorija
• Bezvoljnost
• Nelagodnost i strah
• Snažne emocije i/ili burne reakcije
• Sklonost umišljanju bolesti
• Talasi vrućine i/ili znojenje glave i vrata
• Stalni umor koji se povećava s fizičkom aktivnošću
• Atrofija muskulature
• Bolovi u leđima
• Bolovi u zglobovima
• Suva koža koja teško crni
• Inkontinencija mokraće
• Smanjen libido i intenzitet orgazma
• Smanjena osetljivost bradavica i klitorisa
• Koža smanjene elastičnosti i debljine
• Stanjene usne

H. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa re-

zistencijom insulina

• Gojenje oko struka

185
 • Pojačana želja za slatkim
• Masnajetra
• Povišene masnoće u krvi
• Povišeni krvni pritisak
• Hronične upale
• Depresivnost
• Degenerativne bolesti

I. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom hormona štitne žlezde

• Sklonost infekcijama uva, nosa, grla i sinusa

• Jutarnji umor
• Najbolje se oseća uveče i za vreme aktivnosti (mentalne
ili fizičke)
• Sklonost letargiji i/ili apatiji
• Nepodnošenje hladnoće, lako drhti zbog hladnoće
• Nepodnošenje topline, slabo se znoji i na toplini
• Hrkanje
• Slab apetit (ali prisutna gojaznost)
• Suva kosa i/ili proređivanje kose
• Difuzna glavobolja ili migrena
• Sum u uvu (tinitus)
• Jutarnja promuklost
• Suva koža
• Nokti se listaju i slabo rastu
• Sporo varenje hrane
• Nadutost stomaka
• Opstipacija

186
 • Ukočenost mišića i zglobova posle ustajanja
• Grčevi u nogama noću
• Sindrom karpalnog tunela
• Bol u krstima
• Usporeno razmišljanje
• Loša memorija
• Jutarnja depresija

J. Simptomi koji se dovode u vezu sa neravnote-

žom oksitocina

• Bledo lice koje ne može da se zacrveni

• Retko se smeje ili na silu
• Fibromialgija
• Slab san
• Introvertnost
• Emocionalna udaljenost od drugih
• Usamljenost
• Nema bliskih prijatelja
• Sklonost individualnom radu
• Neudata ili razvedena ili bez partnera
• Nemogućnost da dostigne orgazam ili je slabog
intenziteta

187
188
 DRUGI DODATAK:
SIMPTOMI HORMONSKE
NERAVNOTEŽE KOD MUŠKARACA

A. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom melatonina

• Sindrom nemirnih nogu

• Napeta muskulatura, pogotovo noću
• Grčevi u stomaku
• Površan san, često buđenje, slabo sanjanje
• Kasni odlazak na spavanje i kasno buđenje
• Nelagodnost i nedostatak mira, naročito noću
• Vruća stopala noću
• Sezonski afektivni poremećaj (zimska depresija)

B. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom hormona rasta

• Osećaj lošeg kvaliteta života

• Nedostatak unutrašnjeg mira
• Hronična napetost
• Sklonost depresiji
• Slabija koncentracija
• Osećaj nemoći
• Gubitak interesa za druženje
• Opuštenost kože i mišića

189
 • Povlačenje zubnog mesa
• Bolovi u stopalima posle hodanja (spušteni svodovi
stopala)
• Umor od kog se teško oporavlja
• Osećaj starenja i fizičkog propadanja
• Slab san ili preterana potreba za snom

C. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom kortizola

• Slaba otpornost na stres, nemogućnost delovanja u

stresnim situacijama
• Prejaka osetljivost na Ijudsku patnju (empatija)
• Pojačane emocije
• Cesti izlivi besa
• Upotreba jakih reči, sklonost dramatizovanju
• Gubitak kose
• Alopecija areata
• Stresna glavobolja
• Ekcemi, psorijaza, vitiligo
• Keloidi, nepravilne pigmentacije, lako tamnjenje na
suncu
• Mialgija i fibromialgija
• Artritis
• Alergije, konjunktivitis, rinitis, otitis, astma, autoimu-
ne bolesti i hronična upalna stanja
• Sindrom pregorelosti (iscrpljenost i umor)
• Vrtoglavica i osećaj „prazne glave“
• Pojačana želja za slatkim i/ili slanim jelima
• Slab apetit ili napadi gladi

190
 • Otežano varenje
• Nepodnošenje lekova
• Sklonost bakterijskim i virusnim bolestima
• Ceste afte u ustima
• Bradavice po koži
• Kolebanja energije i raspoloženja tokom dana

D. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu

sa neravnotežom dehidroepiandrosterona
(DHEA)

• Suva i lomljiva kosa

• Suva koža i suvoća oka
• Smanjenje mišićnog tonusa
• Proređivanje stidnih i malja ispod pazuha
• Smanjenje masnog tkiva oko polnog organa
• Slabiji intenzitet orgazma i slabiji libido
• Preosetljivost na buku
• Hronični umor
• Gubitak interesa za polni život
• Erektilna disfunkcija

E. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom testosterona

• Abdominalna gojaznost
• Dobijanje na težini
• Znakovi preuranjenog starenja
• Izražene i duboke bore
• Tahikardija i/ili palpitacije srca
• Opstipacija ili učestale stolice

191
 • Smanjena mišićna snaga i mišićna masa
• Bolovi u zglobovima
• Lagano crvenjenje na suncu
• Lako umaranje, teško oporavljanje od umora
• Gubitak interesa za sport
• Sveopšti gubitak snage i izdržljivosti
• Lak i isprekidan san, neokrepljujući san
• Apneja
• Nesanica
• Talasi vrućine i/ili znojenje po licu i grudima
• Slaba koncentracija
• Slaba memorija
• Razdražljivost
• Osećaj frustracije i nezadovoljstva
• Smanjeno samopouzdanje i autoritativnost
• Neodlućnost i oklevanje
• Gubitak inicijative i elana
• Strah, nedostatak unutrašnjeg mira
• Depresija i nelagodnost
• Nepotrebna zabrinutost
• Sklonost umišljanju bolesti
• Ginekomastija (povećanje grudi)
• Hipertrofija prostate i/ili učestale upale prostate
• Otežano i često mokrenje
• Slabije i/ili kratkotrajne erekcije
• Smanjen volumen ejakulata

192
 • Slabiji libido
• Orgazmi retki ili slabijeg intenziteta

F. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa re-

zistencijom insulina

• Gojenje oko struka

• Pojačana želja za slatkim
• Masnajetra
• Povišene masnoće u krvi
• Povišeni krvni pritisak
• Hronične upale
• Depresivnost
• Degenerativne bolesti

G. Simptomi i tegobe koji se dovode u vezu sa

neravnotežom hormona štitne žlezde

• Sklonost infekcijama uva, nosa, grla i sinusa

• Jutarnji umor
• Najbolje se oseća uveče i za vreme aktivnosti (mentalne
ili fizičke)
• Sklonost letargiji i/ili apatiji
• Nepodnošenje hladnoće, lako drhti zbog hladnoće
• Nepodnošenje topline, slabo se znoji i na toploti
• Hrkanje
• Povećanje telesne težine bez obzira na apetit
• Suva kosa i/ili proređivanje kose
• Difuzna glavobolja ili migrena
• Sum u uvu (tinitus)
• Jutarnja promuklost

193
 • Suva koža
• Nokti se listaju i slabo rastu
• Sporo varenje hrane
• Nadutost stomaka
• Opstipacija
• Ukočenost mišića i zglobova posle ustajanja
• Grčevi u nogama noću
• Sindrom karpalnog tunela
• Bol u krstima
• Usporeno razmišljanje
• Loša memorija
• Jutarnja depresija

H. Simptomi koji se dovode u vezu sa neravnote-

žom oksitocina

• Bledo lice koje ne može da se zacrveni

• Retko se smeje ili na silu
• Fibromialgija
• Slab san
• Introvertnost
• Emocionalna udaljenost od drugih
• Usamljenost
• Nema bliskih prijatelja
• Sklonost individualnom radu
• Neoženjen ili razveden ili bez partnerke
• Ejakulacije su proređene i slabije

194
 TREĆI DODATAK:
SIMPTOMI NEDOSTATKA
NUTRIJENATA

A. Simptomi nedostatka vitamina A

• Hronična bolest creva (Kronova bolest, ulcerozni koli-

tis, bolest pankreasa ili jetre)
• Suva koža i kosa
• Suve oči
• Kokošije slepilo
• Meka stolica
• Povremeno bolno mokrenje
• Suvoća vagine
• Neplodnost
• Zuti dlanovi (karotinemija)
• Zuti tabani

B. Simptomi nedostatka vitamina B1 (tiamin)

• Gubitak težine i slabost

• Nepravilan rad srca
• Napadi panike
• Encefalopatija (propadanje mentalnih sposobnosti)

C. Simptomi nedostatka vitamina B2 (riboflavin)

• Suva i crvena koža

• ,,Krvave“ oči
195
 • Suve i ispucale usne
• Ranice na/u ustima i genitalijama
• Osetljivost na svetlo
• Gubitak kose
• Anemija

D. Simptomi nedostatka vitamin B3 (niacin)

• Povišen holesterol
• Gubitak apetita
• Kožne lezije
• Glavobolja
• Pelagra (dermatitis, demencija, dijareja)

E. Simptomi nedostatka vitamina B5 (pantoten-

ska kiselina)

• Zarenje u rukama i nogama

• Grčevi u mišićima
• Razdražljivost
• Apatičnost
• Hronični proliv
• Nestabilni nivoi šećera

E Simptomi nedostatka vitamina B6 (piridoksin)

• Crven i upaljen jezik

• Ragade (napuknuća) u uglovima usana
• Seboreični dermatitis
• Depresivnost
• Razdražljivost
• Nesanica

196
G. Simptomi nedostatka vitamina B7 (biotin)

• Opadanje kose
• Umor i depresija
• Mučnina
• Bolovi u mišićima
• Anemija

H. Simptomi nedostatka vitamina B8 (inozitol)

• Problemi s kožom
• Nestabilni nivoi šećera u krvi
• Sklonost gljivičnim infekcijama

I. Simptomi nedostatka vitamina B9 (folna

kiselina)

• Pušenje
• Depresija
• Razdražljivost
• Sindrom nemirnih nogu
• Gubitak apetita
• Umor
• Bleda koža
• Meka stolica

J. Simptomi nedostatka vitamina B12

(kobalamin)

• Problemi sa želucem
• Razdražljivo ponašanje
• Otežana koncentracija
• Umor

197
 • Trnci u nogama i rukama
• Lumboishialgija

K. Simptomi nedostatka vitamina C

• Paranoidno ponašanje
• Nedovoljna emocionalna kontrola
• Neželjeni pokreti
• Preosetljivost na svetlo
• Krvarenje iz desni
• Suva kosa
• Slabo zarastanje kože
• Hiperpigmentacije
• Sklonost infekcijama

L. Simptomi nedostatka vitamina D

• Bolovi u kostima
• Fibromialgija
• Slab imunitet
• Depresivnost
• Starije doba
• Znojenje glave
• Hronične bolesti creva

M. Simptomi nedostatka vitamina E

• Slabost i umor
• Oštećenje retine ili makularna degeneracija
• Hiperpigmentacije
• Bolovi u mišićima
• Smanjena mišićna snaga

198
 • Nekoordinisani pokreti
• Neplodnost kod muškaraca
• Sklonost trombozama

N. Simptomi nedostatka omega-3 masnih kiselina

• Stvaranje tromba
• Poremećaj pažnje
• Disleksija
• Pojačana žeđ
• Često mokrenje
• Bolni i otečeni zglobovi
• Angina pektoris
• Ishemični napadi

O. Simptomi nedostatka joda

• Umor
• Glavobolja i migrena
• Oteklo lice
• Sklonost pojavi ateroma
• Keloidi
• Sklonost kašljanju
• Fibrocistična bolest dojke
• Cistejajnika
• Bronhitis, astma, emfizem
• Česte bakterijske i virusne infekcije
• Intolerancija lekova

P Simptomi nedostatka gvožđa

• Hronični umor

199
 • Slaba memorija
• Lomljiva kosa
• Opadanje kose
• Bledo lice
• Blede očne spojnice (unutrašnjost kapka)
• Peckanje jezika
• Ubrzan rad srca
• Hladne ruke i noge
• Lomljivi nokti
• Anemija
• Teško gubljenje kilograma
• Sklonost herpesu i gljivicama (kandida)

Q. Simptomi nedostatka cinka

• Mentalna letargija
• Depresija
• Slab apetit
• Slabo čulo mirisa
• Slabo čulo ukusa
• Gubitak kose
• Suva i perutava koža
• Akne
• Bele tačkice na noktima
• Impotencija
• Neplodnost
• Spontani pobačaji

200
R. Simptomi nedostatka magnezijuma

• Razdražljivost i nervoza
• Poslepodnevni umor
• Tahikardija
• Mišićna napetost
• Tenzijska glavobolja ili migrena
• Bolovi u ramenima i leđima
• Trnci u dlanovima i u stopalima
• Povišen krvni pritisak
• Povišeni šećer u krvi
• Predmenstrualni sindrom

S. Simptomi nedostatka karnitina

• Gubitak memorije
• Stalni umor koji se pogoršava s fizičkom aktivnošću
• Slaba izdržljivost prilikom vežbanja
• Sklonost nakupljanju masnoća u telu
• Masnajetra
• Ubrzan rad srca
• Teško disanje pri fizičkom naporu
• Trnci u rukama i nogama
• Smanjena seksualna moć
• Neplodnost

T. Simptomi nedostatka selena

• Gubitak energije
• Slab rad štitne žlezde

201
202
 ČETVRTI DODATAK:
GLIKEMIJSKIINDEKS NAJČEŠĆIH
NAMIRNICA

Glikemijski indeks (GI) već dugo nije nepoznanica, a

kako to obično i biva s dobrim stvarima, reč je o vrlo jed-
nostavnom, ali korisnom alatu. Glikemijski indeks zapravo
vrednuje namirnice, to jest ugljene hidrate u njima, prema
njihovom uticaju na nivo šećera u krvi, a time i insulina, u
skali raspona od 0 do 100.
Namirnice visokoga glikemijskog indeksa su one koje
se brzo vare i apsorbuju pa zbog toga znatno utiču na nivo
šećera u krvi jer ga brzo podižu. Nasuprot tome, namirnice
niskog glikemijskog indeksa izazivaju sporo podizanje nivoa
šećera u krvi i insulina. A upravo to je potrebno hormonima
- što stabilniji šećer u krvi i insulin.

Kako tumačiti tabelu glikemijskog indeksa namirnica?

Namirnice se prema glikemijskom indeksu dele u tri grupe:

• namirnice niskog glikemijskog indeksa = 35 ili manje

• namirnice srednje visokog glikemijskog indeksa = od
36 do 49
• namirnice visokoga glikemijskog indeksa = 50 i više

Nastojte da u jelovnik uvrstite namirnice iz grupe onih s ni-

skim glikemijskim indeksom, one sa srednje visokim glike-
mijskim indeksom jedite vodeći pri tome računa o količini,
a namirnice visokoga glikemijskog indeksa izbegavajte. Ako
ne možete bez njih, jedite ih tek ponekad, u vrlo malim ko-
ličinama i u kombinaciji s namirnicama niskog glikemijskog

203
indeksa, a svakako u kombinaciji s proteinima i mastima.
(Namirnice visokog glikemijskog indeksa u manjim količi-
nama su dozvoljene ako pred vama stoje veoma zahtevne
fizičke aktivnosti ili patite od hipoglikemije.)
Namirnicama koje u sebi ne sadrže ugljene hidrate, ili
ih sadrže vrlo malo, glikemijski indeks nije izražen jer ga je
teško utvrditi. Ako takve namirnice jedete same, neće vam
uticati na nivo šećera u krvi, a ako ih jedete s namirnicama
srednje visokog ili visokog glikemijskog indeksa, smanjiće
ga u određenoj meri.
Koje su to namirnice koje nemaju glikemijski indeks
pa ne utiču na nivo šećera u krvi? To su: meso, riba, živi-
na, jaja, pečurke, plodovi mora, tofu, semenke, ulja, biljne
i životinjske masti i ulja... zajedno s namirnicama niskog
glikemijskog indeksa, iste kao one koje je jeo i naš predak te
koje danas preporučuje paleolitska ishrana, popularno zva-
na i ,,paleo“.

NISKI GLIKEMIJSKIINDEKS

Avokado 10 Spanać 15
Brokoli 15 Tikvice 15
Krastavci 15 Masline 15
Prokelj 15 Komorač 15
Paprika 15 Kiseli krastavac 15
Zelena salata 15 Klice žitarica 15
Karfiol 15 Praziluk 15
Luk 15 Rotkvica 15
Pečurke 15 Špargle 15
Kupus 15 Kiseli kupus 15
Orah 15 Kikiriki 15

204
Badem 15 Pistaći 15
Artičoka 20 Patlidžan 20
Soja 20 Klice bambusa 20
Crna čokolada 20 Limun 20
Trešnja 22 Višnja 22
Šljiva 24 Lešnik 25
Kupina 25 Borovnica 25
Malina 25 Ribizla 25
Grejpfrut 25 Pomelo 25
Mungo pasulj 25 Zeleno sočivo 25
Ječam 25 Beli luk 25
Šljiva sušena 29 Jabuka sušena 29
Mandarina 30 Paradajz 30
Sojino mleko 30 Bademovo mleko 30
Ovseno mleko 30 Testenina od soje 30
Pavlaka od soje 30 Sočivo 30
Boranija 30 Beli pasulj 30
Mleko 30 Jabuka sušena 30
Kajsija sušena 32 Leblebija 32
Jogurt zašećeren 34 Jabuka 35
Kasija 35 Breskva 35
Pomorandža 35 Nar 35
Jagoda 35 Kruška 35
Nektarina 35 Crni pasulj 35
Grašak 35 Šargarepa sirova 35
Semenke suncokreta 35 Semenke lana 35
Semenke susama 35 Brašno od leblebije 35

205
 SREDNJE VISOK GLIKEMIJSKIINDEKS

Crveni pasulj 40 Integralna testenina 40

Kokosovo mleko 41 Fruktoza 43

Sok od ananasa 43 Kokos 45

Sok od grejpfruta 45 Sok od pomorandže 45

Integralni tost 45 Kuskus 45

Brusnica 45 Sok od paradajza 45

Grožđe 46 Kivi 48

Grašak konzerva 48 Sargarepa kuvana 49

VISOKI GLIKEMIJSKIINDEKS

Marmelada 50 Sok od brusnice 50

Ananas 50 Breskve konzerva 50

Mango 50 Cičoka 50

Japanska jabuka 50 Pločice od žitarica 50

Raž 50 Bulgur 50

Smeđi pirinač 50 Sirup od javora 55

Senf 55 Kečap 55

Urma 55 Banana 55

Papaja 55 Cips od krompira 60

Gazirana slatka pića 60 Kroasan 60

Ovsena kaša 60 Čokolada mlečna 60

Pirinač dugog zrna 60 Papaja 60

Suva smokva 60 Suvo grožđe 64

Kuvana cvekla 65 Ražani hleb 65

Integralni hleb 65 Dinja 65

206
Ananas 65 Pivo 65

Kukuruzne kokice 70 Cokoladne pločice 70

Pecivo 70 Beli hleb 70

Hleb od pirinčanog brašna 70 Kukuruzni griz 70

Krompir 70 Beli pirinač 70

Sećer beli/smeđi 70 Proso 70

Tortilje 72 Lubenica 75

Vafli 75 Tost 75
Bundeva 75 Pire od krompira 80

Krekeri 80 Med 85

Pirinčano mleko 85 Puding od pirinča 85

Krekeri od pirinča 85 Paštrnak 85

Pirinčane pahuljice 85 Kukuruzne pahuljice 85

Belo brašno 85 Pirinač za rižoto 90

Krompirovo brašno 90 Bezglutenski hleb beli 90

Pečeni krompir 90 Kukuruzni skrob 95

Pirinčano brašno 95 Dekstroza 100
Modifikovani skrob 100 Glukoza 100

(Izvor: www.montignac.com, www.glycemicindex.com)

Kako glikemijski indeks govori samo o brzini kojom se uglje-

ni hidrati pretvaraju u šećere, ali ne govori nam o tome koli-
ko je tih ugljenih hidrata u porciji određene namirnice, treba
uvek uzeti u obzir indeks glikemijskog opterećenja (GL od
engleskog glycemic load). Svakako, dobro je znati i to kako
bi se u potpunosti mogao razumeti uticaj hrane na šećer u
krvi. lako namirnice koje imaju nizak indeks glikemijskog
opterećenja uglavnom imaju i nizak glikemijski indeks, kod
nekih namirnica to nije slučaj. Radi se o namirnicama kao
što je lubenica, na primer, koja sadrži ugljene hidrate viso-
kog glikemijskog indeksa, ali u relativno maloj količini, tako
da ima nizak indeks glikemijskog opterećenja.

207
 Praktično gledano, biće dovoljno da:
• Jedete proteine i masti u svakom obroku.
• Uz to jedete namirnice naročito niskog glikemijskog
indeksa (one kojima je glikemijski indeks manji od 20)
bez ograničenja: orašasto voće, semenke, začinsko bilje,
sve vrste salata i lisnatog povrća kao i bobičasto voće.
Slobodno jedite i ostale namirnice niskog glikemijskog
indeksa: korenasto povrće, mahunarke, voće kao što su
jabuke, trešnje, kruške, kajsije, jagode i citrusno voće.
Naravno, vodite ipak računa o količini. Ako pojedete
trostruku porciju neke namirnice, iako se njen glike-
mijski indeks ne menja, nivo glukoze u krvi biće ipak
veći u odnosu na onu posle pojedene normalne porcije.
• Uvek se pre opredelite za sveže voće i povrće, a ne kon-
zervisano ili u obliku sokova.
• Namirnice srednjeg glikemijskog indeksa ograničite
na najviše dve-tri porcije dnevno, kao tek manji udeo
u obroku, a namirnice visokog glikemijskog indeksa
trudite se da izbegavate ili ih da ih ograničite na naj-
više jednu porciju dnevno, i to u dnevnom obroku (ne
večera). To se odnosi na sve što u sebi sadrži mnogo
jednostavnih ugljenih hidrata u bilo kom obliku i sve
proizvode od brašna bez obzira na to da li je ono bez-
glutensko ili ne, pirinač i krompir, kao i sve proizvode
od žitarica. Da biste zadovoljili telesne potrebe za uglje-
nim hidratima, jedite grahorice i mahunarke, a ako već
u obroku imate testeninu ili hleb, nastojte da bude od
celovitog zrna.

Ako krenete u potragu za više informacija o glikemijskom

indeksu i indeksu glikemijskog opterećenja, lako ćete da ih
pronađete. Neka vas ne zbune razlike na koje ćete naići iz-
među izmerenih i izraženih vrednosti. Glikemijska vrednost
nije flksna kategorija, ona svakako zavisi i od sorti voća ili
povrća, od stepena zrelosti, načina gajenja, kao i načina i
stepena pripreme namirnice. Na primer:

208
 • sirovo povrće ima uglavnom niži glikemijski indeks od
kuvanog
• što je voće zrelije, to mu je i glikemijski inđeks veći
• voćni ili sokovi od povrća, pa bili i sveže isceđeni, imaju
veći glikemijski indeks od celovitog voća ili povrća
• fino usitnjena namirnica ima viši glikemijski indeks od
one koja nije usitnjena, tako da krompir pečen u koma-
du ima manji glikemijski indeks od onog izrezanog na
kriške.

Kako god bilo, nemojte da se zamarate detaljima, pridrža-

vajte se jednostavnih uputstava koje sam pominjala i već ste
za sebe učinili mnogo.

209
210
 PETI DODATAK:
JELOVNIK ZA SVA GODIŠNJA DOBA

lako inače ne volim da dajem ideje za ishranu - deo

strategije zdrave ishrane je u tome da sami aktivno, svojom
voljom, smislimo što ukusnije kombinacije, i to, naravno,
samo od zdrave hrane - ipak ću da vam ponudim nekoliko
primera za paleolitsku đijetu (prema dr Hertogu), kako biste
se mogli lakše orijentisati kroz ishranu tokom cele godine.

Leto

Doručak: Kašasti sok tsmuti) od povrća i bobičastog voća,

eventualno uz to limun ili domaće jabuke. Uvek u to dodati
ulje ili semenke, barem dve kašike, može dodatak proteina
konoplje, sojinog mleka ili surutke. Napravite najmanje pola
litra kašastog soka, ili napravite supu od povrća s uljem i
semenkama. Takođe, možete pojesti veliku porciju salate sa
sirom ili jajima, ili pršutu, sir i sezonsko povrće. U salate
dodajte prokhjale žitarice i mahunarke.

Ručak: Neka na tanjiru bude sirovo i pečeno povrće (pola

kilograma mereno u svežem stanju) i proteini po sopstve-
nom izboru (riba, meso ili mahunarke), sve prelijte sa dve
kašike zdravog ulja, začinite po želji. I kuvano varivo je
dobro, s mesom ili bez mesa, riblja supa, meso na žaru ili
kuvano.

Večera: Supa od povrća, ili sir i pavlaka, kefir, jogurt, dve

kašike ulja.

211
 ZlMA

Doručak: Tanjir supe ili variva ili kratko dinstano toplo

povrće, domaći suvomesnati proizvodi, uvek u kombinaciji
s povrćem.

Ručak: Supa, proteini po sopstvenom izboru (meso, riba

ili mahunarke), salata od fermentisanog povrća, topla jela,
najbolje variva, sarma i slično. Pečenja samo nedeljom i pra-
znikom, kao i desert.

Večera: Kefir, sir ili tanjir variva, dodatak dve kašike ulja,
fermentisano povrće.

Ishrana u rano proleće i kasnu jesen neka bude kao zimi, a

ishrana u kasno proleće i ranu jesen neka bude kao leti.

212
 POGOVOR

Svi opisani slučajevi su priče o mojim stvarnim paci-

jentima i njihovim stvarnim sudbinama (hvala vam što ste
mi dozvolili da ih utkam u ovu knjigu!). Svako od njih došao
je u potrazi za rešenjem svojih problema koji su uglavnom
bili rezultat hormonskih poremećaja izazvanih nepravilnom
ishranom, nepravilnim odmaranjem kao i poremećenim ra-
dom hormona. Moj pristup lečenju hormonskog poremećaja,
međutim, uvek je isti, jer sam kroz učenje i dugogodišnje
praktično iskustvo spoznala da se sve bolesti proistekle iz
hormonske neravnoteže leče na isti način. Pre svega zdra-
vom ishranom, uzimanjem svih potrebnih nutrijenata, odr-
žavanjem zdrave jetre, koja je glavni metabolički organ,
umerenom fizičkom aktivnošću, vežbanjem duhovne stra-
ne svoje ličnosti i uzimanjem hormonske terapije nadokna-
de hormona. Sasvim jednostavni, koraci koje svako od nas
može lako da prati.
Mantra koju ponavljam pacijentima uvek sadrži reč ba-
lans, što znači ravnoteža, uspostavljanje reda, homeostaza.
Moramo da cenimo svoje zdravlje jer, kao i Ijubav, ne može-
mo da ga kupimo. Verujte, do zdravlja je mnogo lakše doći
nego do životne Ijubavi, ali u Ijubavi ne možemo da uživamo
ako izgubimo zdravlje. Većini nas zdravlje je dato, ali mi smo
ga, živeći kojekako, negde izgubili.
Ova knjiga želi da vrati veru u san o zdravlju. Zdravlje
je dostižno svakome od nas, ako ga stvarno želimo. Uživa-
nje u životu je svrha našeg postojanja, a njegov preduslov
- zdrav čovek.
Pravilnom upotrebom fizičkog tela i upravljanje hemij-
skim procesima u telu, svako od nas može da doživi i naj-
dublju starost, ali ne kao oronula osoba koja vapi za pomoć,
nego kao vitalan čovek koji razmišlja i uživa u životu do kraja.
Verujem u to jer sam i to naučila od svojih pacijenata -
mojih učitelja!
dr Sanja Toljan

213
214
 BIBLIOGRAFIJA

Zahvaljujući činjenici da živimo sve duže, anti-aging

medicina postaje sve važnija pa je poslednjih godina i sve
više istraživanja i objavljenih studija posvećenih hormon-
skoj nadoknadi kao jednom od glavnih uporišta preventivne
medicine. Izdvojila sam tek neke od njih koji će vam pomoći
da se upoznate s hormonima i shvatite zašto je njihova na-
doknada bioidentičnim hormonima sve prihvaćeniji pristup
u održavanju zdravlja, o čijoj je delotvornosti i neškodljivosti
broj naučnih potvrda svakim danom sve veći.
Jasno mi je da ih ponekad nije lako čitati, tim pre što
nas nauka svakodnevno upoznaje s nekom novom tvrdnjom,
koja je ponekad potpuno suprotna prethodnim preporuka-
ma, dok je za prihvatanje mnogih dobrih stvari potrebno
mnogo vremena. Sve to može biti zbunjujuće, ali nemojte
lako da se obeshrabrite. Izbor o korišćenju ili nekorišćenju
bilo kakve hormonske terapije, a time i bioidentičnih hor-
mona, u vašim je rukama, ali da biste mogli da donesete naj-
bolju odluku za sebe, pre svega morate se dobro informisati
i upoznati s razlikom između mogućnosti koje vam se nude,
njihovim dobrim, manje dobrim ili čak štetnim stranama.
Uostalom, briga za zdravlje i jeste neprekidna potraga. Upu-
stite se u nju hrabro, bićete sami sebi zahvalni na tom trudu.

215
Melatonin

• Guroy A. Y; Kiseli M.; Caglas G. S. 2015. Melatonin in aging

women. Climacteric. 1:1-20.
• Tuli H.S. i dr. 2015. Molecular aspects of melato-
nin (MLT)-mediated therapeutic effects. Life Sci. pii:
S0024-3205( 15)00327-6.
• Li C.; Zhou X. 2015. Melatonin and male reproduction. Clin
Chim Acta. 446:175-180.
• Miller E. i dr. 2015. Melatonin redox activity. Itspotential cli-
nical applications in neurodegenerative disorders. Curr Top
Med Chem. 15(2): 163-9.
• Uloha M. A. i dr. 2015. Shift work and endocrine disorders.
Int J Endocrinol. 2015:826249.
• Ramis M. R. i dr. 2015. Caloric restriction, resveratrol and
melatonin: Role ofSIRTl and implications for aging and re-
lated-diseases. Mech Ageing Dev. 146-148C:28-41
• Hill S. M. i dr. 2015. Melatonin: an inhibitor ofbreast cancer.
Endocr Relat Cancer. 22(3):R183-204.
• Anisimov V N. i dr. 2012. Light-at-night-induced circadian
disruption, cancer and aging. Curr Aging Sci. 5(3): 170-7.
• Rivara S. i dr. 2015. Therapeutic uses of melatonin and mela-
tonin derivatives: a patent review (2012-2014). Expert Opin
Ther Pat. 25(4):425-41.
• Tresguerres J. A. i dr. 2013. Beneficial effect of melatonin
treatment on age-related insulin resistance and on the de-
velopment of type 2 diabetes. Horm Mol Biol Clin Investig.
16(2):47-54.
• Xu J. i dr. 2015. Melatonin for Sleep Disorders and Cogni-
tion in Dementia: A Meta-Analysis of Randomized Con-
trolled Trials. Am J Alzheimers Dis Other Demen. pii:
1533317514568005
• Soleimani Rad S. i dr. 2013. Serum Levels of Melatonin and
Oxidative Stress Markers and Correlation between Them in
Infertile Men. Caring Sci. 2(4):287-94.
• Srinivasan V i dr. 2009 Melatonin and human reproduction:
shedding light on the darkness hormone. Gynecol Endocrinol.
25(12):779-85.

216
 • Rocha C. S. i dr. 2015. Melatonin and male reproductive he-
alth: relevance of darkness and antioxidant properties. Curr
Mol Med. 15(4):299-311.
• Ramis M. R. i dr. 2015. Protective effects of melatonin and
mitochondria-targeted antioxidants against oxidative stress:
A review. Curr Med Chem, Jun 18

Hormon rasta

• Samaras N, i dr. 2014. Off-label use of hormones as an antia-

ging strategy: a review. Clin Interv Aging. 9:1175-86.
• Giordano R. i dr. 2008. Growth hormone treatment in human
ageing: benefits and risks. Hormones (Athens).7:133-139.
• Ghigo E. i dr. 1996. Human aging and the GH-IGF-I axis. J
Pediatr Endocrinol Metab. 9(Suppl. 3):271-278.
• Hersch E. C.; Merriam G. R. 2008. Growth hormone (GH)-re-
leasing hormone and GH secretagogues in normal aging:
Fountain of Youth or Pool of Tantalus? Clin Interv Aging.
3:121-129.
• Bartke A. i dr. 2001. Genes that prolong life: relationships of
growth hormone and growth to aging and life span. J Geron-
tol A Biol Sci Med Sci. 56:B340-B349.
• Bartke A. 2005. Minireview: role of the growth hormonelin-
sulin-like growth factor system in mammalian aging. Endo-
crinology. 146:3718-3723.
• Guevara-Aguirre J. i dr. 2011. Growth hormone receptor de-
ficiency is associated with a major reduction in pro-aging
signaling, cancer, and diabetes in humans. Sci Transl Med.
3:70ral3.
• Laron Z. 2005. Do deficiencies in growth hormone and in-
sulin-like growth factor-1 (IGF-1) shorten or prolong longevi-
ty? Mech Ageing Dev. 126:305-307.
• Shevah O.; Laron Z. 2007. Patients with congenital deficiency
of IGF-I seem protected from the development of malignan-
cies: a preliminary report. Growth Horm IGF Res. 17:54-57.
• Besson A. i dr. 2003. Reduced longevity in untreated patients
with isolated growth hormone deficiency. J Clin Endocrinol
Metab. 88:3664-3667.

217
 • Merriam G.R.; Schwartz R. S., Vitiello M. V 2003. Growth
hormone-releasing hormone and growth hormone secretago-
gues in normal aging. Endocrine. 22:41-48.
• Gazzaruso C. i dr. 2014. Cardiouascular risk in adult patients
with growth hormone (GH) deficiency and following substitu-
tion with GH: an update. J Clin Endocrinol Metab. 99:18-29.
• Verhelst J.; Abs R. 2002. Long-term growth hormone replace-
ment therapy inhypopituitary adults. Drugs. 62(16):2399-412.
• Abs. R. i dr. 1999. GH replacement in 1034 growth hormo-
ne deficient hypopituitary adults: demographic and cli-
nical characteristics, dosing and safety. Clin Endocrinol
(Gxf).;50(6):703-13.
• Rucker D. i dr. 2004. IGF-l and testosterone levels as predi-
ctors ofbone mineral density in healthy, community-dwelling
men. Clin Endocrinol (0x0. 60:491-499.
• Gillberg P i dr. 2002. Bone mineral density in femoral neck is
positively correlated to circulating insulin-like growth factor
(IGF)-I and IGF-binding protein (IGFBP)-3 in Swedish men.
Calcif Tissue Int. 70:22-29.
• Schneider H. J.; Pagotto U.; Stalla G. K. 2003. Central effects
ofthe somatotropic system. Eur J Endocrinol. 149:377-392.
• Nyberg F.; Burman P 1996. Grouth hormone and its recep-
tors in the central nervous system: location and functional
significance. Horm Res. 45:18-22.
• Kalmijn S. i dr. 2000.. A prospective study on circulating in-
sulin-like growth factor I (IGF-I), IGF-binding proteins, and
cognitive function in the elderly. J Clin Endocrinol Metab.
85:4551-4555.
• Rollero A. i dr. 1998. Relationship between cognitive function,
growth hormone and insulin-like growth factor I plasma le-
vels in aged subjects. Neuropsychobiology. 38:73-79.
• Papadakis M. A. i dr. 1996. Growth hormone replacement in
healthy older men improves body composition but not functio-
nal ability. Ann Intern Med. 124:708-716.
• Franco C. i dr. 2005. Growth hormone treatment reduces ab-
dominal visceral fat in postmenopausal women with abdomi-
nal obesity: a. 12-month placebo-controlled trial. J Clin Endo-
crinol Metab. 90:1466-1474.
• Lange K. H- i dr. 2002. GH administration changes myosin
heavy chain isoforms in skeletal muscle but does not augment
218
 muscle strength or hypertrophy, either alone or combined ivith
resistance exercise training in healthy elderly men. J Clin En-
docrinol Metab. 87:513-523.
• De Boer H.; Blok G. J.; Van der Veen E. A . 1995. Clinical
aspects of growth hormone deficiency in adults. Endocr Rev.
16:63-86.
• Liu H. i dr. 2007. Systematic review: the safety and efficacy
of growth hormone in the healthy elderly. Ann Intern Med.
146:104-115.
• Vitiello M. V i dr. 2006. Growth hormone releasing hormo-
ne improves the cognition of healthy older adults. Neurobiol
Aging. 27:318-323.
• Sathiavageeswaran M. i dr. 2007. Effects of GH on cogniti-
ve function in elderly patients with adult-onset GH deficien-
cy: a placebo-controlled 12-month study. Eur J Endocrinol.
156:439-447.
• Banerjee L; Clayton P E.; 2007. Growth hormone tre-
atment and cancer risk. Endocrinol Metab Clin North Am.
36:247-263.
• Bartke A. 2008. Growth hormone and aging: a challenging
controversy. Clin Interv Aging. 2008;3:659-665.
• Monson, J. P 2003. Long-term experience with GH replace-
ment therapy: efficacy and safety. Eur J Endocrinol. Apr;148
Suppl 2:S9-14.

Kortizol

• Biava P M.; Norbiato G. 2015. Getting an Insight into the

Complexity ofMajor Chronic Inflammatory and Degenerative
Diseases: A Potential New Systemic Approach to Their Tre-
atment. Curr Pharm Biotechnol. 16(9):793-803.
• Bouderane M.; Legros J. J.; Timsit-Berthier M. 2002..Study
of the stress response: role of anxiety, cortisol and DHEAs.
Encephale. 28(2):139-46.
• Hansson P B. i dr. 2015. Cognitive functioning and cortisol
profiles in first episode major depression. Scand J Psychol.
56(4):379-83.
• Maduka I. C. i dr. 2015. The relationship between serum
cortisol, adrenaline, blood glucose and lipid profile of

219
 undergraduate students under examination stress. Afr Heal-
th Sci. 15(l):131-6.
• Scott S. B. i dr. 2015. The Effects ofStress on Cognitive Aging,
Physiology and Emotion (ESCAPE) Project. BMC Psychiatry.
15:146.
• Carol E. E.; Mittal V A. 2015. Resting cortisol level, self-con-
cept, and putative familial environment in adolescents at ul-
tra high-risk for psychotic disorders. Psychoneuroendocrino-
logy. 57:26-36.
• Geiger A. M. 2015. Cortisol-dependent stress effects on cell
distribution in healthy individuals and individuals suffering
from chronic adrenal insufficiency. Brain Behav Immun. pii:
S0889-1591(15)00405-5.
• Douyon L.; Schteingart D. E. 2002. Effect of obesity and star-
vation on thyroid hormone, groivth hormone, and cortisol se-
cretion. Endocrinol Metab Clin North Am. 31(l):173-89.
• Ragnarsson O. i dr. 2015. The association betiveen urinary
cortisol excretion and cardiovascular risk factors, bone status
and quality oflife in thepopulation. Steroids. 101:71-7.
• Mocking R. J. i dr. 2015. DHEAS and cortisol/DHEAS-ratio
in recurrent depression: State, or trait predicting 10-year re-
currence? Psychoneuroendocrinology. 59:91-101.
• Hossini F. i dr. 2014. Neighborhood-Level Stress and Circa-
dian Cortisol: A Systematic Review and Meta-Analysis. Iran
J Public Health. 43(10):1324-34.
• Boonen E.; Bornstein S. R.; Van Den Berghe G. 2015.
New insights into the controversy of adrenal function du-
ring critical illness. Lancet Diabetes Endocrinol. pii:
S2213-8587(15)00224-7.
• Jdnsson P i dr. 2015. Exhaustion-related changes in cardio-
vascular and cortisol reactivity to acute psychosocial stress.
Physiol Behav. pii: S0031-9384(15)30034-2.
• Li C. Y. i dr. 2015. Salivary Immuno Factors, Cortisol and
Testosterone Responses in Athletes of a Competitive 5,000 m
Race. Chin J Physiol. 58(4). pii: CJP2015.BAE367
• Rimes K. A. i dr. 2014. Cortisol output in adolescents with
chronic fatigue syndrome: pilot study on the comparison with
healthy adolescents and change after cognitive behavioural
guided self-help treatment. J Psychosom Res. 77(5):409-14.

220
 • Withbracht M. i dr. 2015. Female breakfast skippers display a
disrupted cortisol rhjthm and elevated blood pressure. Physi-
ol Behav. 140:215-21.
• Tsiouli E. i dr. 2014. Short-term impact of a stress mana-
gement and health promotion program on perceiued stress,
parental stress, health locus of control, and cortisol levels in
parents of children and adolescents with diabetes type 1: a
pilot randomized controlled trial. Explore (NY). 10(2):88-98.
• Lin S. L. i dr. 2015. Effects ofYoga on Stress, Stress Adaption,
and Heart Rate Variability Among Mental Health Professio-
nals-A Randomized Controlled Trial. Worldviews Evid Based
Nurs. doi: 10.1111/wvn.l2097.
• Chellew K. i dr. 2015. The effect ofprogressive muscle relaxa-
tion on daily cortisol secretion. Stress. 15:1-7.
• Panossian A.; Wikman G. 2009. Evidence-based efficacy of
adaptogens in fatigue, and molecular mechanisms rela-
ted to their stress-protective activity. Curr Clin Pharmacol.
4(3):198-219.
• Panossian A.; Wikman G.; Wagner H.1999. Plant adaptogens.
111. Earlier and more recent aspects and concepts on their
mode ofaction. Phytomedicine. (4):287-300.
• Wagner H.; Norr H.; Winterhoff H. 1994. Plant adaptogens.
Phytomedicine. (1):63—76.
• Stansbury, J.: Saunders, P: Winston, D. 2012. Supporting
Adrenal Function with Adaptogenic Herbs. Journal of Resto-
rative Medicine, pp. 76-82(7).

Dehidroepiandrosteron (DHEA)

• Tsui K. H. i dr. 2015. Effects of dehvdroepiandrosterone su-

pplementation on women with poor ovarian response: A
preliminary report and review. Taiwan J Obstet Gynecol.
54(2):131-6.
• Samaras N. i dr.2013. A review of age-related dehydroepia-
ndrosterone decline and its association with well-known ge-
riatric syndromes: is treatment beneficial ? Rejuvenation Res.
16(4):285-294.

221
 • Davis S. R.; Panjari M.; Stanczyk F. Z. 2011. Clinical revieiv:
DHEA replacement for postmenopausal ivomen. J Clin Endo-
crinol Metab. 96:1642-1653.
• Panjari M,; Davis S. R.: 2010. DHEA for postmenopausal ivo-
men: a revieiv ofthe evidence. Maturitas. 66:172-179.
• Liu D.; Dillon J. S. 2004. Dehydroepiandrosterone stimulates
nitric oxide release in vascular endothelial cells: evidence for
a cell surface receptor. Steroids. 69:279-289.
• Valenti G. i dr. 2004. Effect ofDHEAS on skeletal muscle over
the life span: the InCHlANTl study. J Gerontol A Biol Sci
Med Sci.59:466-472.
• Kostka T. i dr. 2000. Leg extensor pouier and dehydroepian-
drosterone sulfate, insulin-like growth factor-1 and testoste-
rone in healthy active elderly people. Eur J Appl PhysioL
82:83-90.
• Michael A. i dr. 2000. Altered salivary dehydroepiandroste-
rone levels in major depression in adults. Biol Psychiatry.
48:989-995.
• Feldman H. A. i dr. 2001. Low dehydroepiandrosterone and
ischemic heart disease in middle-aged men: prospective re-
sults from the Massachusetts Male Aging Study. Am J Epide-
miol. 153:79-89.
• Ravaglia G. i dr. 1997. Determinants of functional status in
healthy Italian nonagenarians and centenarians: a compre-
hensive functional assessment by the instruments of geriatric
practice. J Am Geriatr Soc. 45:1196-1202.
• Yoshida S. i dr. 2010. Dehydroepiandrosterone sulfate is in-
versely associated with sex-dependent diverse carotid athe-
rosclerosis regardless of endothelial function. Atherosclero-
sis. 212:310-315.
• Herrington D. M. 1995. Dehydroepiandrosterone and coro-
nary atherosclerosis. Ann N Y Acad Sci. 774:271-280.
• Herrington D. M. i dr. 1996. Dehydroepiandrosterone and
cardiac allograft vasculopathy. J Heart Lung Transplant.
15:88-93.
• Jankowska E. A. i dr. 2006. Anabolic deficiency in men with
chronic heart failure: prevalence and detrimental impact on
survival. Circulation. 114:1829-1837.
• Shufelt C. i dr. 2010. DHEA-S levels and cardiovascular
disease mortality in postmenopausal women: results from
222
 the National Institutes of Health-National Heart, Lung,
and Blood Institute (NHLBI)-sponsored Women’s Ischemia
Syndrome Evaluation (WISE) J Clin Endocrinol Metab.
95:4985-4992.
• Morales A. J. i dr. 1998. The effect of six months treatment
with a 100 mg daily dose of dehydroepiandrosterone (DHEA)
on circulating sex steroids, body composition and muscle
strength in age-advanced men and uiomen. Clin Endocrinol
(Oxf). 49:421-432.
• Villareal D. T.; Holloszy J. O.; Kohrt W. M. 2000. Effects of
DHEA replacement on bone mineral density and body com-
position in elderly women and men. Clin Endocrinol (Oxf)
53:561-568.
• Villareal D. T.; Holloszy J. O. 2004. Effect of DHEA on abdo-
minal fat and insulin action in elderly women and men: a
randomized controlled trial. JAMA. 292:2243-2248.
• Kenny A. M. i dr. 2010. Dehydroepiandrosterone combined
with exercise improves muscle strength and physical function
in frail older women. J Am Geriatr Soc. 58:1707-1714.
• Weiss E. P i dr. 2009. Dehydroepiandrosterone replacement
therapy in older adults: 1- and 2-y effects on bone. Am J Clin
Nutr. 89:1459-1467.
• Von Muhlen D. i dr. 2008. Effect of dehydroepiandrosterone
supplementation on bone mineral density, bone markers, and
body composition in older adults: the DAWN trial. Osteopo-
ros Int. 19:699-707.
• Jankovvski C. M. i dr. 2006. Effects of dehvdroepiandrosterone
replacement therapv on bone mineral density in older adults:
a randomized, controlled trial. J Clin Endocrinol Metab.
91:2986-2993.
• Nair K. S. i dr. 2006. DHEA in elderly women and DHEA or
testosterone in elderly men. N Engl J Med. 355:1647-1659.
• Schmidt P J. i dr. 2005. Dehydroepiandrosterone monothera-
py in midlife-onset major and minor depression. Arch Gen
Psychiatry. 62:154-162.
• Wolkowitz O. M. i dr. 1997. Dehydroepiandrosterone (DHEA)
treatment of depression. Biol Psychiatry. 41:311-318.
• Baulieu E. E. i dr. 2000. Dehydroepiandrosterone (DHEA),
DHEA sulfate, and aging: contribution of the DHEAge

223
 Study to a sociobiomedical issue. Proc Natl Acad Sci U S A.
97:4279-4284.
• Genazzani A. R. i dr. 2011. Effect of l-year, low-dose DHEA
therapy on climacteric symptoms and female sexuality. Cli-
macteric. 2011;14:661-668.
• Munarriz R. i dr. 2002. Androgen replacement therapv with
dehydroepiandrosterone for androgen insufficiency and fe-
male sexual dysfunction: androgen and questionnaire results.
J Sex Marital Ther. 28(Suppl. 1): 165-173.
• Labrie F. i dr. 2009. Effect of intravaginal dehydroepiandro-
sterone (Prasterone) on libido and sexual dysfunction in pos-
tmenopausal women. Menopause. 16:923-931.
• Stomati M. i dr. 2000. Six-month oral dehydroepiandroste-
rone supplementation in early and late postmenopause. Gyne-
col Endocrinol. 14:342-363.
• Legrain S. i dr. 2000. Dehydroepiandrosterone replacement
administration: pharmacokinetic and pharmacodynamic
studies in healthy elderly subjects. J Clin Endocrinol Metab.
85:3208-3217.
• Traish A. M. i dr. 2011. Dehydroepiandrosterone (DHEA): a
precursor steroid or an active hormone in human physiology.
J Sex Med. 8:2960-2982.
• Schwartz A. G.; Pashko L. L. 2004. Dehydroepiandrosterone,
glucose-6-phosphate dehydrogenase, and longevity. Ageing
Res Rev. 3:171-187.
• Nawata H. i dr. 1995. Aromatase in bone cell: association
with osteoporosis in postmenopausal women. J Steroid Bioc-
hem Mol Biol. 53:165-174.
• Panjari M.; Davis S. R. 2007. DHEA therapy for women: effe-
ct on sexual function and wellbeing. Hum Reprod Update.
13:239-248.
• Genazzani A. D.; Lanzoni C.; Genazzani A. R. 2007. Might
DHEA be considered a beneficial replacement therapy in the
elderly? Drugs Aging. 24:173-185.

PROGESTERON I ESTRADIOL

• Sites C. K. 2008. Bioidentical hormones for menopausal the-

rapy. Womens Health (Lond Engl). 4:163-171.

224
• Cirigliano M. 2007. Bioidentical hormone therapy: a revieiv of
the evidence. J Womens Health (Larchmt) 16:600-631.
• L’Hermite M. i dr.. 2008. Could transdermal estradiol +
progesterone be a safer postmenopausal HRT? A review.
Maturitas.60:185-201.
• Montplaisir J. i dr. 2001. Sleep in menopause: differential effe-
cts oftivo forms ofhormone replacement therapy. Menopause.
8:10-16.
• MacLennan A.; Lester S.; Moore V 2001. Oral oestrogen re-
placement therapy versus placebo for hot flushes. Cochrane
Database Syst Rev. (l):CD002978.
• Cauley J. A. i dr. 2003. Effects of estrogen plus progestin on
risk of fracture and bone mineral density: the Women’s Heal-
th Initiative randomized trial. JAMA. 290:1729-1738.
• Rymer J.; Morris E. R 2000. Extracts from “Clinical Eviden-
ce”: Menopausal symptoms. BMJ. 321:1516-1519.
• Rossouw J. E. i dr. 2002. Risks and benefits of estrogen plus
progestin in healthy postmenopausal women: principal re-
sults from the Women ’s Health Initiative randomized contro-
lled trial. JAMA. 288:321-333.
• Hersh A.L.; Stefanick M.L.; Stafford R.S. 2004. National use
of postmenopausal hormone therapy: annual trends and res-
ponse to recent evidence. JAMA. 291:47-53.
• Estrogen and progestogen use in peri- and postmenopausal
women: March 2007 position statement of The North Ameri-
can Menopause Soci.ety.2007. Menopause. 14:168-182.
• Ettinger B. i dr. Effects of ultralow-dose transdermal estra-
diol on bone mineral density: a randomized clinical trial.
Obstet Gynecol. 104:443-451.
• Kaufert P i dr. 1998. Women and menopause: beliefs, attitu-
des, and behaviors. The North American Menopause Society.
1997 Menopause Survey. Menopause. 5:197-202.
• Files J. A.; Ko M. G.; Pruthi S. 2011. Bioidentical hormone
therapy. Mayo Clin Proc. 86:673-680.
• Coelingh Bennink H. J. 2004. Are all estrogens the same? Ma-
turitas. 47:269-275.
• Canonico M. i dr. 2007. Hormone therapy and venous throm-
boembolism among postmenopausal women: impact of the
route of estrogen administration and progestogens: the EST-
HER study. Circulation. 115:840-845.
225
 • Schunkert H. i dr. 1997. Effects ofestrogen replacement the-
rapy on the renin-angiotensin system in postmenopausal wo-
men. Circulation. 95:39-45.
• Blumel J. E. i dr. 2003. Effects of transdermal estrogens on en-
dothelial function in postmenopausal women with coronary
disease. Climacteric. 6:38-44.
• Le Gal G. i dr. 2003. Hormone replacement therapy use is
associated with a lower occurrence of carotid atherosclero-
tic plaques but not with intima-media thickness progression
among postmenopausal women. The vascular aging (EVA)
study. Atherosclerosis. 166:163-170.
• Opatrny L. i dr. 2008. Hormone replacement therapy use and
variations in the risk of breast cancer. BJOG. 115:169-175.
discussion 75.
• Lippert C.; Seeger H.; Mueck A. O. 2003. The effect of endo-
genous estradiol metabolites on the proliferation of human
breast cancer cells. Life Sci.72:877-883.
• Mueck A. O.; Seeger H. 2007. Breast cancer: are estrogen me-
tabolites carcinogenic? Climacteric. 10(Suppl. 2):62-65.
• Lyytinen H.; Pukkala E.; Ylikorkala O. 2006. Breast cancer
risk in postmenopausal women using estrogen-only therapy.
Obstet Gynecol. 108:1354-1360.
• Fournier A. i dr. 2008. Unequal risks for breast cancer asso-
ciated with different hormone replacement therapies: re-
sults from the E3N cohort study. Breast Cancer Res Treat.
107:103-111.
• Kuiper G. G. i dr. 1997. Comparison of the ligand binding
specificity and transcript tissue distribution of estrogen recep-
tors alpha and beta. Endocrinology. 138:863-870.
• Weiderpass E. i dr. 1999. Low-potency oestrogen and
risk of endometrial cancer: a case-control study. Lancet.
353:1824-1828.
• Rosenberg L. U. i dr. 2006. Menopausal hormone therapy and
other breast cancer risk factors in relation to the risk of di-
fferent histological subtypes of breast cancer: a case-control
study. Breast Cancer Res. 8:R11.
• losif C. S. 1992. Effects ofprotracted administration ofestriol
on the lower genito urinary tract in postmenopausal women.
Arch Gynecol Obstet. 251:115-120.

226
 Takahashi K. i dr. 2000. Efficacy and. safety of oral estri-
ol for managing postmenopausal symptoms. Maturitas.
34:169-177.
Minaguchi H. i dr. 1996. Effect of estriol on bone loss in po-
stmenopausal Japanese women: a multicenter prospective
open study. J Obstet Gynaecol Res. 22:259-265.
Raz R.; Stamm W. E. 1993. A controlled trial of intravaginal
estriol in postmenopausal women with recurrent urinarv tra-
ct infections. N Engl J Med. 329:753-756.
Yang T. S. i dr. 1995. Efficacy and safety ofestriol replacement
therapy for climacteric women. Zhonghua Yi Xue Za Zhi (Ta-
ipei). 55:386-391.
Moskowitz D. 2006. A comprehensive review of the safety
and efficacy of bioidentical hormones for the management
of menopause and related health risks. Altern Med Rev.
11:208-223.
• Sitruk-Ware R. 2004. Pharmacological profile of progestins.
Maturitas.47:277-283.
• Sitruk-Ware R. 2002. Progestogens in hormonal replacement
therapy: new molecules, risks, and benefits. Menopause.
9:6-15.
• Schmidt I. U.; Wakley G. K.; Turner R. T. 2000. Effects of
estrogen and progesterone on tibia histomorphometry in
growing rats. Calcif Tissue Int. 67:47-52.
• The Writing Group for the PEPI Trial. 1995. Effects of
estrogen or estrogenlprogestin regimens on heart disease
risk factors in postmenopausal women. The Postmenopau-
sal EstrogenlProgestin Interventions (PEPI) Trial. JAMA.
273:199-208.
• Fournier A. i dr. 2005. Breast cancer risk in relation to diffe-
rent types of hormone replacement therapy in the E3N-EPIC
cohort. Int J Cancer. 114:448-454.
• Wren B. G. i dr. 20003. Transdermal progesterone and its
effect on vasomotor symptoms, blood lipid levels, bone meta-
bolic markers, moods, and quality oflife for postmenopausal
women. Menopause. 10:13-18.
• Wren B. G. i dr. 2000. Effect of sequential transdermal pro-
gesterone cream on endometrium, bleeding pattern, and pla-
sma progesterone and salivary progesterone levels in postme-
nopausal women. Climacteric. 3:155-160.
227
 • Mirkin S. i dr. 2015. 17p-Estradiol and natural progesterone
for menopausal hormone therapy: REPLENISH phase 3
study design of a combination capsule and evidence review.
Maturitas. 81(l):28-35.
• Davis R.; Batur P; Thacker H. L. 2014. Risks and effectivene-
ss ofcompounded bioidentical hormone therapy: a case series.
J. Womens Health (Larchmt). 23(8):642-8.
• Stephenson K.; Neuenschwander P F.; Kurdowska A. K.
2013. The effects of compounded bioidentical transdermal
hormone therapy on hemostatic, inflammatory, immune fa-
ctors; cardiovascular biomarkers; quality-of-life measures;
and health outcomes in perimenopausal and postmenopausal
women. Int J Pharm Compd. Jan-Feb;17(l):74-85.
• Gold E. 2012. Bioidentical hormone therapv. Can Fam Physi-
cian. 58(12): 1334.
• Holtorf K. 2009. The bioidentical hormone debate: are bioi-
dentical hormones (estradiol, estriol, and progesterone) safer
or more efficacious than commonly used synthetic versions in
hormone replacement therapy? Postgrad Med. 121(l):73-85.
• Ruir A. D. i dr. 2011. Effectiveness of compounded bioiden-
tical hormone replacement therapy: an observational cohort
study. BMC Womens Health. 11:27.
• Schwartz E. T; Holtorf K. 2008. Hormones in wellness and
disease prevention: common practices, current state ofthe evi-
dence, andquestionsfor thefuture. Prim Care. 35(4):669-705.

TESTOSTERON - ŽENE

• Bischoff-Ferrari H. A.; Orav E. J.; Dawson-Hughes B. 2008.

Additive benefit of higher testosterone levels and vitamin D
plus calcium supplementation in regard to fall risk reduction
among older men and women. Osteoporos Int. 19:1307-1314.
• Davis S. R. i dr. 2005. Circulating androgen levels and self-re-
ported sexual function in women. JAMA. 294:91-96.
• Nappi R. E. 2015. To be or not to be in sexual desire: the an-
drogen dilemma. Climacteric. 15:1-3.
• Mehta P H. i dr. 2015. Exogenous testosterone in women en-
hances and inhibits competitive decision-making depending

228
 on victory-defeat experience and trait dominance. Psychoneu-
roenđocrinology. 60:224-236.

TESTOSTERON - MUŠKARCI

• Sattler F. R. i dr. 2009. Testosterone and growth hormone

improve body composition and muscle performance in older
men. J Clin Endocrinol Metab. 94:1991-2001.
• Storer T. W i dr. 2008. Changes in muscle mass, rnuscle
strength, and potver but not physical function are related to
testosterone dose in healthy older men. J Am Geriatr Soc.
56:1991-1999. Hyde Z. i dr. 2010. Low free testosterone pre-
dicts frailty in older men: the health in men study. J Clin
Endocrinol Metab. 95:3165-3172.
• Samaras N.; Samaras D.; Lang P O. i dr. 2013. A view of ge-
riatrics through hormones. What is the relation between an-
dropause and well-known geriatric syndromes? Maturitas.
74(31:213-219.
• Pardridge W. M. 1086. Serum bioavailability of sex steroid
hormones. Clin Endocrinol Metab. 15:259-278.
• Leifke E. i dr. 2000. Age-related changes of serum sex hor-
mones, insulin-like growth factor-1 and sex-hormone binding
globulin levels in men: cross-sectional data from a healthy
male cohort. Clin Endocrinol (0x053:689-695.
• Morley J. E.; Kim M. J.; Haren M. T. 2005. Frailty and hor-
mones. Rev Endocr Metab Disord. 6:101-108.
• Wu F. C. i dr. 2008. Hypothalamic-pituitary-testicular axis
disruptions in older men are differentially linked to age and
modifiable risk factors: the European Male Aging Study. J
Clin Endocrinol Metab. 93:2737-2745.
• Lapauw B. i dr. 2008. The decline of serum testosterone levels
in community-dwelling men over 70 years of age: descriptive
data and predictors of longitudinal changes. Eur J Endocri-
nol. 159:459-468.
• Hyde Z. i dr. 2008. Low free testosterone predicts mortality
from cardiovascular disease but not other causes: the Health
in Men Study. J Clin Endocrinol Metab. 97:179-189.
• Bain J. 2001. Andropause. Testosterone replacement therapy
for aging men. Can Fam Physician. 47:91-97.

229
 • Emmelot-Vonk M. H. i dr. 2008. Effect of testosterone supple-
mentation on functional mobility, cognition, and other para-
meters in older men: a randomized controlled trial. JAMA.
299:39-52.
• Chu L. W. i dr. 2008. Bioavailable testosterone is associated
with a reduced risk of amnestic mild cognitive impairment in
older men. Clin Endocrinol (Oxf) 68:589-598.
• Srinivas-Shankar U. i dr. 2010. Effects of testosterone on
muscle strength, physical function, body composition, and
quality of life in intermediate-frail and frail elderly men: a
randomized, double-blind, placebo-controlled study. J Clin
Endocrinol Metab.95:639-650.
• Kenny A. M. i dr. 2010. Effects of transdermal testosterone on
bone and muscle in older men with low bioavailable testoste-
rone levels, low bone mass, and physical frailty. J Am Geriatr
Soc. 58:1134-1143.
• Snyder E J. i dr. 1999. Effect of testosterone treatment on bone
mineral density in men over 65 years of age. J Clin Endocri-
nol Metab. 84:1966-1972.
• Cherrier M. M. i dr. 2001. Testosterone supplementation im-
proves spatial and verbal memory in healthy older men. Ne-
urology. 57:80-88.
• Janowsky J. S.; Chavez B.; Orwoll E. 2000. Sex steroids modi-
fy working memory. J Cogn Neurosci. 12:407-414.
• Janowsky J. S.; Oviatt S. K.; Orwoll E. S. 1994. Testosterone
influences spatial cognition in older men. Behav Neurosci.
108:325-332.
• Tan R. S.; Pu S. J. 2003. A pilot study on the effects oftestoste-
rone in hypogonadal aging male patients with Alzheimer’s
disease. Aging Male. 6:13-17.
• Kenny A. M. i dr. 2002. Effects of transdermal testosterone on
cognitive function and health perception in older men with
low bioavailable testosterone levels. J Gerontol A Biol Sci Med
Sci. 57:M321-M325.
• Hyde Z. i dr. 2011. Elevated LH predicts ischaemic heart di-
sease events in older men: the Health in Men Study. Eur J
Endocrinol. 164:569-577.
• Yeap B. B. i dr. 2010. Associations of total testosterone, sex
hormone-binding globulin, calculated free testosterone,
and luteinizing hormone with prevalence of abdominal
230
aortic aneurysm in older men. J Clin Endocrinol Metab.
95:1123-1130.
Rosano G. M. i dr 2007. Low testosterone levels are associated
with coronary artery disease in male patients with angina.
Int J Impot Res. 19:176-182.
English K. M. i dr. 2000. Men with coronary artery disease
have lower levels of androgens than men with normal coro-
nary angiograms. Eur Heart J. 21:890-894.
Yeap B. B. i dr. 2009. Lower testosterone levels predict inci-
dent stroke and transient ischemic attack in older men. J Clin
Endocrinol Metab. 94:2353-2359.
Ohlsson C. i dr. 2011. High serum testosterone is associated
with reduced risk of cardiovascular events in elderly men.
The MrOS (Osteoporotic Fractures in Men) Study in Sweden.
J Am Coll Cardiol. 58:1674-1681.
Liu P Y; Death A. K.; Handelsman D. J. 2003. Androgens
and cardiovascular disease. Endocr Rev. 24:313-340.
Rosano G. M. i dn 1999. Acute anti-ischemic effect of te-
stosterone in men with coronary artery disease. Circulation.
99:1666-1670.
English K. M. i dr. 2000. Low-dose transdermal testosterone
therapy improves angina threshold in men with chronic sta-
ble angina: a randomized, double-blind, placebo-controlled
study. Circulation.102:1906-1911.
Basaria S. i dr. 2010. Adverse events associated with testoste-
rone administration. N Engl J Med. 363:109-122.
Vigen R. i dr. 2013. Association of testosterone therapy with
mortality, myocardial infarction, and stroke in men with low
testosterone levels. JAMA. 310:1829-1836.
Wald M. i dr. 2006. Testosterone replacement therapy for older
men. J Androl. 27:126-132.
Bhasin S.; Basaria S. 2011. Diagnosis and treatment of hypo-
gonadism in men. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab.
25:251-270.
Longitudinal Study of Aging. 2010. BJU Int. 105:824-829.
Travis R. C. i dn 2007. Serum androgens andprostate cancer
among 643 cases and 643 controls in the European Prospe-
ctive Investigation into Cancer and Nutrition. Int J Cancer.
121:1331-1338.

231
 • Roddam A. W. i dr. 2008. Endogenous sex hormones and pro-
state cancer: a collaborative analysis of 18 prospective studies.
J Natl Cancer Inst. 100:170-183.
• Morgentaler A. 2007. Testosterone replacement therapy and
prostate cancer. Urol Clin North Am. 34:555-563. vii.
• Khera M. 2009. Androgens and erectile function: a case for
early androgen use in postprostatectomy hypogonadal men. J
Sex Med. 6(Suppl. 3):234—238.
• Samaras N. i dr. 2012. Andropause: a revieui of the definition
and treatment. Eur Geriatr Med. 2012;3(6):368-373.
• Barrett-Connor E.; Goodman-Gruen D.; Patay B. 1999. En-
dogenous sex hormones and cognitive function in older men.
J Clin Endocrinol Metab. 84:3681-3685.
• Basar M. M. i dr. 2005. Relationship betiveen serum sex stero-
ids and Aging Male Symptoms score and International lndex
ofErectile Function. Urology.66:597-601.
• Feldman H. A. i dr. Impotence and its medical and psyc-
hosocial correlates: results of the Massachusetts Male Aging
Study. JUrol. 151:54-61.

Insulin

• Chauveau P i dr. 2013. Evolution of the diet from the paleoli-

thic to today: progress or regress? Nephrol Ther. 9(4):202-8.
• De Luis D. A. i dr. 2015. Effects of a high-proteinllow car-
bohydrate versus a standard hypocaloric diet on adipo-
cytokine levels and insulin resistance in obese patients
along 9 months .J Diabetes Complications. doi: 10.1016/j.
jdiacomp.2015.06.002.
• Bhattacharya M. 2015. A historical exploration of Indian
diets and a possible link to insulin resistance syndrome.
Appetite. doi: 10.1016/j.appet.2015.07.002.
• Augustin L. S. i dr. 2015. Glycemic index, glycemic load and
glycemic response: An International Scientific Consensus
Summit from the International Carbohjdrate Quality Con-
sortium (ICQC). Nutr Metab Cardiovasc Dis. doi: 10.1016/j.
numecd.2015.05.005.

232
• Melnik B. C. 2015. Linking diet to acne metabolomics, in-
flammation, and comedogenesis: an update. Clin Cosmet In-
vestig Dermatol. 15;8:371-88.
• Ozegowska K. E.; Pqwelczyk L. A. 2015. T/ie role of in-
sulin and selected adipocytokines in patients with polycystic
ovary syndrome (PCOS) - a literature review. Ginekol PoL
86(4):300-4.
• Frassetto L. A. i dr. 2009. Metabolic and physiologic impro-
vements from consuming a paleolithic, hunter-gatherer type
diet. Eur J Clin Nutr. 63(8):947-55.
• Micha R,; Nelson M. 2011. Glycemic index and glycemic load
used in combination to characterize metabolic responses of
mixed meals in healthy lean young adults. J Am Coll Nutr.
30(2):113-25.
• Nilsson A. C. i dr. 2008. Effect of cereal test breakfasts di-
ffering in glycemic index and content of indigestible car-
bohydrates on daylong glucose tolerance in healthy subjects.
Am J Clin Nutr. 87(31:645-54.
• Stephenson E. J.; Smiles W; Hawley J. A. 2014. The rela-
tionship between exercise,nutrition and type 2 diabetes. Med
Sport Sci. 60:1-10.
• Boden G. i dr.2005. Effect ofa low-carbohydrate diet on appe-
tite, blood glucose levels, and insulin resistance in obese pa-
tients with type 2 diabetes. Ann Intern Med. 142(61:403-11.
• Mashcarani U. 2015. Metabolic and physiologic effects from
consuming a hunter-gatherer (Paleolithic)-type diet in type 2
diabetes. Eur J Cli Nutr. doi: 10.1038/ejcn.2015.39.
• Boers I. i dr. 2014. Favourable effects ofconsuming a Palaeo-
lithic-type diet on characteristics of the metabolic syndrome:
a randomized controlled pilot-study. Lipids Health Dis. doi:
10.1186/1476-511X-13-160.
• Solomon T. P i dr. 2010. A low-glycemic index diet combined
with exercise reduces insulin resistance, postprandial hype-
rinsulinemia, and glucose-dependent insulinotropic polypep-
tide responses in obese, prediabetic hunians. Am J Clin Nutr.
92(61:1359-68.
• Juanola-Falgarona M. i dr. 2014. Effect of the glycemic index
of the diet on weight loss, modulation of satiety, inflammati-
on, and other metabolic risk factors: a randomized controlled
trial. Am J Clin Nutr. 100(11:27-35.
233
 • Logan A. C. , Jacka F. J. 2014. Nutritional psychiatry resear-
ch: an emerging discipline and its intersection with global ur-
banization, environmental challenges, and the evolutionary
mismatch. J Physiol Anthropol. 33:22.
• Spreadbury I. 2012. Comparison with ancestral diets sugge-
sts dense acellular carbohydrates promote an inflammatory
microbiota, and may be the primary dietary cause of leptin
resistance and obesity.Diabetes Metab Syndr Obes. 5:175-89.
• Logan A. C.; Katzman M. A.; Balanza-Martinez V 2015. Na-
tural environments, ancestral diets, and microbial ecology: is
there a modern “paleo-deficit disorder”? J Physiol AnthropoL
34(1):9.
• Pastore R. L.; Broooks J. T.; Carbone J. W 2015. Paleolithic
nutrition improves plasma lipid concentrations of hypercho-
lesterolemic adults to a greater extent than traditional he-
art-healthy dietary recommendations.Nutr Res. 35(6):474-9.
• Cochrane Database Syst Rev. 2011. Lifestyle changes in wo-
men with polycystic ovary syndrome. doi: 10.1002/14651858.
CD007506.pub2.
• Phy J. L. i dr. 2015. Low Starch/Low Dairy Diet Results in
Successful Treatment of Obesity and Co-Morbidities Linked
to Polycystic Ovary Syndrome (PCOS). J Ober Weight Loss
Ther. 5 (2)
• Jonsson T. i dr. 2009. Beneficial effects ofa Paleolithic diet on
cardiovascular risk factors in type 2 diabetes: a randomized
cross-over pilot study. Cardiovasc Diabetol. 8:35.

Štitna žlezda

• Rashmi M.: Yan-Yun L.; Gregory A. B.; 2014. Thyroid Hor-

mone Regulation of Metabolim. Physiol Rev.; 94(2): 355-382.
• Gullo D. i dr. 2011. Levothyroxine Monotherapy Cannot Gu-
arantee Euthyroidism in All Athyreotic Patients. PLoS One.
6(8): e22552.
• Saravanan P i dr. 2002. Psychological well-being in patients
on ‘adequate’ doses of l-thyroxine: results of a large, contro-
lled community-based questionnaire study. Clin Endocrinol
(Oxf). 57:577-585.

234
• Chakera A. J.; Pearce S. H.; Vaidya B. 2011. Treatment for
primary hypothyroidism: current approaches and future po-
ssibilities. Drug Des Devel Ther. 6: 1-11.
• Okosieme O. E. i dr. 2011. Adequacy of thyroid hormone re-
placement in a general population. QJM. 104(5):395-401.
• Panicker V i dr. 2009. A paradoxical difference in relations-
hip betuieen anxiety, depression and thyroid function in su-
bjects on and not on T4: findings from the HUNT study. Clin
Endocrinol (OxD. 71:574-580.
• Bunevicius R. i dr. 1999. Effects of thyroxine as compared
with thyroxine plus triiodothvronine in patients with hypot-
hyroidism. N Engl J Med. 340(6):424-429.
• Nygaard B. i dr. Effect of combination therapy with thyroxi-
ne (T4) and 3,5,3’-triiodothyronine versus T4 monotherapy
in patients with hypothyroidism, a double-blind, randomised
cross-over study. Eur J Endocrinol. 161(6):895-902.
• Wartofsky L. 2013. Combination L-T3 and L-T4 therapy
for hypothyroidism. Curr Opin Endocrinol Diabetes Obes.
20(5):460-6.
• Fadeyev V V i dr. 2010. Combined therapy with L-thyroxine
and L-triiodothyronine compared to L-thyroxine alone in the
treatment ofprimary hypothyroidism.
• Hormones (Athens). 9(3):245-52.
• Fang L.; Tan T. 2005. Development of hypothyroidism therapy
with thyroid hormone.
• J Biomed Engineering. 22(2):396-9
• Celi F. S. i dr. 2011. Metabolic effects of liothyronine thera-
py in hypothyroidism: a randomized, double-blind, crossover
trial of liothyronine versus levothyroxine. J Clin Endocrinol
Metab. 96:3466-3474.
• Mori K.; Nakagawa Y; Ozaki H. 2012. Does thegut microbio-
ta trigger Hashimoto’s thyroiditis( DiscovMed. 14:321-326.
• Prummel M. F.; Strieder T.; Wiersinga W. M. 2004. The envi-
ronment and autoimmune thyroid diseases. Eur J Endocri-
nol. 150:605-618.
• Ludvig M. S.; Bana J. 2013. Triggers and drivers of autoi-
mmunity: lessons from coeliac disease. Nat Rev Immunol.
13(4): 10.1038/nri3407.

235
 • Schomburg L.; Kohrle J. 2008. On the importance of selenium
and iodine metabolism for thyroid hormone biosynthesis and
human health. Mol Nutr Food Res. 52:1235-1246.
• Gartner R.; Gasnier B. C. 2003. Selenium in the treatment of
autoimmune thyroiditis. Biofactors. 19:165-170.
• Rasmussen L. B. i dr. 2011. Selenium status, thyroid volume,
and multiple nodule formation in an area with mild iodine
deficiency. Eur J Endocrinol. 164:585-590.
• Gartner R. i dr. 2002. Selenium supplementation in patients
with autoimmune thyroiditis decreases thyroid peroxida-
se antibodies concentrations. J Clin Endocrinol Metab.
87:1687-1691.
• Krysiak R., Okopien B. 2011. The effect of levothyroxine and
selenomethionine on lymphocyte and monocyte cytokine relea-
se in women with Hashimoto’s thyroiditis. J Clin Endocrinol
Metab. 96(7):2206-2215.
• Mazopakis E. E. i dr. 2007. Effects of 12 months treatment
with L-selenomethionine on serum anti-TPO levels in pa-
tients with Hashimoto’s thyroiditis. Thyroid. 17:609-12.
• Duntas L. H. 2010. Selenium and the thyroid: a close-knit
connection. J Clin Endocrinol Metab. 95:5180-5188.
• Moncayo R.; Moncayo H. 2005. Nutritional treatment of in-
cipient thyroid autoimmune disease. Influence of selenium
supplementation on thyroid function and morphology in chi-
Idren andyoung adults. Clin Nutr. 24:530-1.
• Panda S.; Kar A. 1999. Gugulu (Commiphora mukul) indu-
ces triiodothyronine production: possible involvement oflipid
peroxidation. Life Sci. 65(12):PL137-41.
• Tripathi Y. B.; Malhotra O.P; Tripathi S. N. 1984. Thyro-
id Stimulating Action of Z-Guggulsterone Obtained from
Commiphora mukul. Planta Med. 50(0:78-80.

Oksitocin

• Colaianni G. i dr. 2015. The “love hormone” oxytocin regula-

tes the loss and gain of the fat-bone relationship. Front Endo-
crinol (Lausanne). 6:79.
• Hofmann S. G.; Fand A.; Brager D. N. 2015. Effect of intra-
nasal oxytocin administration on psychiatric svmptoms: A

236
meta-analysis of placebo-controlled studies. Psychiatry Res.
pii: 80165-1781(15)00314-5.
Exkstein M.; Hurlemann R. 2013. Oxytocin: evidence for a
therapeutic potential ofthe social neuromodulator. Nervenar-
zt. 84(ll):1321-8.
Martin-Du Pan R. C. 2012. Oxytocin: the hormone of love,
trust and social bond. Clinical use in autism and social pho-
bia. Rev Med Suisse. 8(333):627-30.
Striepens N. i dr. 2011. Prosocial effects of oxytocin and cli-
nical evidence for its therapeutic potential. Neuroendocrinol.
32(4):426-50.
Wojciak P; Remlinger-Molenda A.; Rybakowski J. 2012. The
role of oxytocin and vasopressin in central nervous system
activity and mental disorders. Psychiatr Pol. 46(6): 1043-52.
McGregor I. S., Bowen M. T. 2012. Breaking the loop: oxyto-
cin as a potential treatment for drug addiction. Horm Behav.
61(3):331-9.

237
 Zahvalnost

Ova knjiga nikada ne bi bila napisana da nije bilo mo-

jih pacijenata koji su trpeli hronične bolove. Hvala im što
su mi ukazali na to da iza njihovog stanja stoje poremećaji
koji su se mogli sprečiti i da u tome veliku ulogu igraju baš
hormoni.
Na hormonskom putovanju srela sam mnoge dobre Iju-
de koji su mi pomogli da svoje znanje stečeno na seminari-
ma i edukacijama u Evropi i Americi pretočim u konkretno
lekarsko iskustvo.
Mnogi moji pacijenti postali su moji saradnici. Arijana
Vetrovec i Savina Atai su zaslužne što je u Sloveniji program
balansiranja hormona postigao ogroman rezultat. Zahvalna
sam im obema za to što sarađujemo već dugi niz godina iako
smo potpuno različite prirode, uvažavamo jedna drugu i ide-
alno se nadopunjujemo.
Moja draga saradnica Ksenija Cosović doslovno je do-
vela bioidentične hormone u Hrvatsku, onda kada nismo
bili Evropa i kada smo o preparatima iz inostranstva mogli
samo da sanjamo. Ksenija od tada intenzivno radi sa mnom
na pripremi preparata koji potpomažu rad žlezda, brine sa
za marketing a takođe je koautorka ove knjige.
Marina Marušić Fojs i Marija Lepan su mlade magi-
starke farmacije koje nas prate u našim zahtevima za proi-
zvodnju sve boljih preparata. Pune entuzijazma, veliki rad-
nici i uvek spremne da pacijentima objasne „čega sve ima u
kremi“.
Moja asistentkinja Andrea Bilandžić prati me u svim
mojim aktivnostima oko hormonskog balansiranja, posedu-
je ogromno znanje i iskustvo, tako da me stručno zamenjuje
dok sam na odmoru ili na putu. Divim se strpljivosti s kojom
s pacijentima razgovara preko telefona i memoriji za imena
Ijudi koji su bili jednom na pregledu.
Zahvaljujem takođe mojim dragima Vojki Jelić Osrečak
i Sunčani Pražić koje pomažu da znanje o bioidentičnim hor-
monima postane dostupno javnosti. Obe duboko razumeju
struku kojom se bavim i svojim profesionalnim pristupom,
prezentuju je na prihvatljiv i razumljiv način.

238
 Zahvaljujem mojim kolegama i saradnicima iz polikli-
nike Orlando, koji svojim stručnim radom pomažu Ijudima
sa zdravstvenim tegobama.
I na kraju, ove knjige ne bi bilo bez podrške mojih najbli-
žih. Velika zahvalnost ide mojim sinovima, Karlu, studentu
medicine, koji mi pomaže u prikupljanju najnovijih referen-
ci iz psihoneuroimunologije i koji sa mnom dugo diskutuje i
polemiše, kao i Lovri, studentu ekonomije i menadžmenta,
koji je sa mnom proveo prošlu zimu u Lici dok je nastajala
ova knjiga, brinući se da se vatra u kaminu ne ugasi.
Moja Mrvica, ženka bobtejla, služila mi je kao savršen
grejač za noge jer se od dugog sedenja za računarom noge
ukoče, a i cirkulacija oslabi.
Mom dragom suprugu Ivici, doktoru nauka, inženjeru
energetike, magistru ekonomskih nauka, zahvalna sam što
me je u mojim ambicijama uvek podržavao. Bračni partner
već 25 godina, prošao je sa mnom sve moje faze i izdržao sa
mnom i pored mene. Moj istinski učitelj opraštanja drugim
Ijudima, radi to najbolje od svih koje poznajem.

239
240
 Sadržaj

UVOD
Hormonsko lečenje - šta je to?................................................9
Moja priča................................................................................... 11

I DEO: ČUDESNI HORMONI

Melatonin: najjači antioksidans u telu....................................19
Hormon rasta: izvor odvažnosti i mladalačkog
izgleda.......................................................................................... 27
Kortizol: dirigent hormonskog orkestra................................ 33
DHEA: hormonska zaštita od stresa...................................... 55
Progesteron: hormon relaksiranosti ..................................... 63
Estradiol: hormon ženstvenosti.............................................. 73
Testosteron: muški hormon u službi ženskog
zdravlja........................................................................................ 85
Testosteron: potreba i san svakog muškarca....................... 91
Insulin: prva violina hormonskog orkestra......................... 103
Hormoni štitne žlezde: put u zdrav metabolizam.............. 113
Oksitocin: hormon Ijubavi...................................................... 145

II DEO: HORMONII HRANA

Hormoni i creva: dvostruka povezanost...............................155
Zdrava ishrana: osnova hormonske proizvodnje.................161
Izbor namirnica: šta hormoni vole, šta ne vole................... 171

III DEO: DODACI

Prvi dodatak: simptomi hormonske neravnoteže
kod žena......................................................................................181

241
 Drugi dodatak: simptomi hormonske neravnoteže
kod muškaraca.......................................................................... 189
Treći dodatak: simptomi nedostatka nutrijenata.............. 195
Cetvrti dodatak: glikemijski indeks najčešćih
namirnica................................................................................... 203
Peti dodatak: jelovnik za sva godišnja doba......................... 211
Pogovor.......................................................................................213
Bibliografija............................................................................... 215

242
 Kad su hormoni u ravnoteži. osećamo se vitalno i zdravo, i izgledamo
dobro. Ali šta se dešava kada nije tako, kada sc ne osećamo dobro u
sopstvcnoni tclu, kad nas nešto sprečava dauživamo u životu, a organizam
zahteva da jedemo mnogo slatkog ili slanog, kad smo stalno umorni, loše
spavamo i gojimo sc. kad nas muče policislični jajnici, slab libido ili
erektilna disfunkcija? Bez obzira na t.o koliko imale godina, ako su vaši
hormoni u neravnoteži, patiće čitavo tclo. Dr Sanja Toljan. lekarka s
dugogodišnjim iskustvom u uravnotežavanju hormona, u ovoj knjiziće
vam otkriti sve što treba da znate o svojim hormonima, kao i jednostavne
načine da ih dovedete u savršenu ravnotcžu.

Sanja Toljan. dr med., specijalizovala se za hormonsko

lcčenje kod svetski priznatih atručnjaka u Evropi i
SAD -u. U svoni radu primepjuje napredne motodc
medieinsko stnike i uspešno ih prenosi na svoje
mnogobrojnc pacijente kako bi rešili probleme izazvmic
hormonskom ncravnotežom, prevenirali holeati i
Rprećili preuranjcno starenje. ćesta je tfošća na raznim
radinnicama i pređavanjima, u časopisima, televvajskim
i radijskim emisijaniakćjunajć Cllj zdraVStVCTlA
edukacija i pr omovisanjc zdravog načina života. Kroz
njenu ordinauiju prošlo je višc liiljada pacijenata koji au
aktivno krenuli u polragu za zdrav|jem.

ISBN 978-86-7963-455-9
SAMIZDAT
------ B92 ----- *

itirir.KamizdatbSZ. rs
towtDjucebook.cm>t/santixdatb92