U `i`i

Tu`ba BiH protiv Srbije

Ciq ukidawe
Republike Srpske
• Ukoliko sud prihvati navode tu`be, Sakib Softi}, pravni zastupnik BiH, tvrdi da }e Sara-
jevo od Beograda tra`iti ratnu od{tetu “od 100 do 350 milijardi dolara”

su srpske snage (navodno) po~inile nad muslimanima u Sre-

Pi{e: Du{an Mari}
a po~etku godine u kojoj }e me|unarodna dr`avna ma-
N fija poku{ati da Srbiji i definitivno otme Koso-
vo i Metohiju, proglasi nezavisnu Crnu Goru, dokraj-
~i Republiku Srpsku, a wenog biv{eg predsednika Slobo-
dana Milo{evi}a proglasi krivim za genocid, nad Srbi-
jom se nadvija jo{ jedan crni oblak.
Pred stalnim Me|unarodnim sudom pravde u Hagu 27.
februara po~iwe su|ewe po tu`bi koju je BiH, preciznije
re~eno ratna muslimanska vlada u Sarajevu, 20. marta 1993.
godine podnela protiv SR Jugoslavije (Srbije i Crne Go-
re) zbog navodne agresije i genocida.
Razlog za brigu nije samo to {to bi, ako Me|unarodni
sud prihvati navode tu`be, Srbija bila prva dr`ava u isto-
riji civilizacije koja je sudskom presudom osu|ena da je po-
~inila zlo~in genocida, ve} i {to bi u tom slu~aju, najve-
rovatnije, bila suo~ena sa pla}awem ogromne ratne od{te-
te. I jedno i drugo predstavqalo bi ozbiqnu opasnost po
budu}nost, pa i opstanak Srbije kao nezavisne dr`ave.
Do unazad dve godine, naj~e{}e pomiwani iznos od{te-
te me|u muslimanskim politi~arima i pravnicima bio je
10 hiqada dolara po stanovniku BiH, {to ukupno iznosi 45
milijardi dolara, ili pet hiqada dolara hara~a po glavi
svakog gra|anina Srbije – od tek ro|ene dece, do najstarijih.
Od pre dve godine, u Sarajevu se sve ~e{}e, umesto dese-
tina kao “realna” od{teta pomiwu stotine milijardi do-
lara. Zna~ajnu, ako ne i vode}u ulogu u tom licitirawu ima
Sakib Softi}, agent tu`be (pravni zastupnik) BiH pred
“svetskim” sudom. U vi{e navrata Softi} je ponovio da }e
u slu~aju o~ekivane presude Sarajevo od Beograda tra`iti
od{tetu “od 100 do 350 milijardi dolara”.
Taj nagli skok cene bosanske tu`be usledio je nakon pre-
sude Tribunala u Hagu kojom je general Vojske Republike
Srpske Radoslav Krsti} osu|en na vi{edecenijsku kaznu
zatvora. U obrazlo`ewu te presude se konstatuje da je Kr-
sti}, kao tada{wi na~elnik {taba Drinskog korpusa VRS,
ali i oficir koji se nalazio na platnom spisku 30. kadrov-
skog centra Vojske Jugoslavije, odgovoran za genocid koji
brenici.
To je prvi slu~aj u trinaest godina postojawa i rada Tri-
bunala, ali i prvi slu~aj u istoriji me|unarodnog prava, da
je neko lice u Evropi osu|eno za zlo~in genocida. ^ak ni
Nirnber{ki sud nijednog od glave{ina Vermahta i naci-
sti~ke Nema~ke, uprkos tome {to je utvr|eno da su odgo-
vorni za smrt miliona qudi, nije osudio zbog genocida.
Zbog toga nije ni ~udo {to upravo na toj presudi Krsti-
}u muslimani iz BiH temeqe svoj optimizam da }e bez ve-
}ih problema dobiti ha{ki spor sa Srbijom i da jedina te-
ma razgovora sa Beogradom treba i mo`e da bude visina i
na~in pla}awa ratne {tete. I neke druge ~iwenice upu}u-
ju na zakqu~ak da taj optimizam nije bez pokri}a.
Po|imo redom. Prvo, nesporno je da od po~etka izbija-
wa jugoslovenske krize takozvana Me|unarodna zajednica,
predvo|ena SAD, ima blagonaklon, savezni~ki odnos pre-
ma muslimanima, Hrvatima i [iptarima, a mawe-vi{e ne-
prijateqski odnos prema Srbima. O~igledno je da Va{ing-
ton, uz pomo} svojih evropskih saveznika, planski i siste-
matski nastoji da {to vi{e razbije i raspar~a srpski et-
ni~ki prostor i da svu krivicu za izbijawe serije ratova na
razvalinama SFRJ, po~iwene zlo~ine i u`asna razarawa
svali na srpska le|a. Tribunal u Hagu je i osnovan upravo s
tim ciqem, {to potvr|uje i sav dosada{wi rad te kvazi-
pravne institucije.
Drugo, stalni Me|unarodni sud pravde je ve} (pre nego
{to je i po~elo su|ewe) pokazao da }e politika, odnosno
interesi i nalozi Va{ingtona i Brisela, a ne pravo i
pravda, imati presudan uticaj na tok i rezultat su|ewa po
tu`bi BiH. Da je taj sud po{tovao me|unarodno pravo,
Konvenciju o spre~avawu i ka`wavawu genocida i sopstve-
ni statut ali i op{teprihva}eno pravno na~elo da je pro-
cedura ki~ma svakog sudskog postupka, on bi se oglasio ne-
nadle`nim za postupawe po tu`bi BiH, zato {to ni u vre-
me kada je navodni genocid po~iwen, ni u vreme podno{ewa
tu`be, ni u vreme kad se sud izja{wavao o nadle`nosti, SRJ
ni de fakto, ni de jure, nije bila ~lanica Ujediwenih naci-
ja, ni potpisnik Konvencije o genocidu, ni potpisnik Sta-
tuta Me|unarodnog suda pravde. Ovaj pravni presedan iz-

Stvarna ratna {teta nikada nije procewena

Komisija za utvr|ivawe ratnih {teta u Sarajevu formirana je ve} u leto 1992. godine, ali ona nikad nije
zavr{ila posao koji joj je poveren, tako da stvarna {teta koju je BiH imala u ratu mo`e samo da se naga|a.
– Nikada se nismo uspeli dogovoriti ~ak ni oko metodologije kojom }emo izraditi ta~nu procenu – otkri-
va tada{wi potpredsednik Izetbegovi}eve vlade Zlatko Lagumyija. – Svako ministarstvo je prikupqalo po-
datke o {teti u okviru svojih nadle`nosti, a osnova je bio bruto dru{tveni proizvod BiH iz 1991. godine,
koji je iznosio osam milijardi dolara. Me|utim, ostale su neprocewene direktne {tete na infrastrukturi,
privrednim objektima, stanovima. Nismo se dogovorili ni oko izra~unavawa {teta koje su nemerqive, kao
{to su qudski `ivoti ili ru{ewe sakralnih i kulturnoistorijskih spomenika.

30 VELIKA SRBIJA BROJ 2415


Bos po trwu
gleda jo{ apsurdnije ako se u vidu ima ~iwenica da je u vre-
me kada je sud u Hagu oglasio svoju nadle`nost za vo|ewe
spora protiv SRJ, ova zemqa ve} pune ~etiri godine bezu-
spe{no insistirala i molila da joj se prizna kontinuitet
sa SFRJ. I, kao takvoj, ~lanstvo u Ujediwenim nacijama.
Osim toga, tu`ba BiH morala je biti odba~ena i zbog
toga {to tu`ilac o~igledno nije aktivno legitimisan za
vo|ewe spora. Jer, iza tu`be ne stoji cela dr`ava BiH, ve}
samo jedna wena polovina, koja bez saglasnosti druge polo-
vine (Republike Srpske) ne mo`e voditi nikakav me|una-
rodni sudski ili bilo kakav drugi spor.
Tre}e, jasno je da je Ha{ki tribunal samo “pripremna
kuhiwa” za majstore u Me|unarodnom sudu pravde, u kojoj po
svaku cenu treba da se “doka`e” i pravosna`nim presudama
verifikuje da je nad muslimanima u BiH izvr{en genocid,
koji su Srbi s obe strane Drine po~inili zajedni~kim sna-
gama. Upravo zbog toga ha{ko Tu`ila{tvo je rukovodstvo
SRJ i Republike Srpske u vi{e optu`nica svrstalo u “je-
dinstveno zlo~ina~ko udru`ewe”, koje je planiralo i izvr-
{ilo genocid. Iz istih razloga sudsko ve}e Tribunala jo{
uvek nije (i ne}e) odbacilo deo optu`nice protiv Milo-
{evi}a koji ga tereti za genocid; uprkos tome {to je u svet-
skoj stru~noj javnosti skoro nepodeqeno mi{qewe da Tu-
`ila{tvo nije izvelo nijednog kredibilnog svedoka, nije-
dan validan dokaz, koji biv{eg predsednika Srbije i SRJ
dovodi u neposrednu vezu sa bilo kakvim zlo~inima po~i-
wenim u BiH, ukqu~uju}i i onaj nad muslimanima iz Sre-
brenice.
To je i obja{wewe za{to posledwih meseci ha{ko Tu-
`ila{tvo od vlasti u Beogradu na dostavqawu dokumenta-
cije iz arhiva SRJ i wene vojske u vreme rata u BiH insi-
stira podjednako koliko i na izru~ewu Radovana Karayi}a
i Ratka Mladi}a. Karla del Ponte i weni saradnici gr~e-
vito tragaju za bilo kakvim dokazom koji bi potvrdio pre-
kodrinsku komandnu vezu i spasio izmi{qenu optu`nicu i
montirani politi~ki proces protiv Milo{evi}a i osta-
lih srpskih politi~kih vo|a i vojnih komandanata.
BROJ 2415 VELIKA SRBIJA
U `i`i
S druge strane, vrlo je indikativno da Me|unarodni sud
pravde bez ijednog racionalnog procesnog razloga po~etak
su|ewa po tu`bi BiH odla`e ~ak devet godina. Jedino lo-
gi~no obja{wewe jeste da ovaj sud ~eka da wegov mla|i ha-
{ki brat privede kraju su|ewe biv{em srpskom predsedni-
ku, po mogu}nosti presudom za genocid, posle ~ega bi wego-
vom sudskom ve}u preostalo samo da prepi{e obrazlo`ewe
naru~ene presude.
Kako je 200 hiqada
“ubijenih”” muslimana vaskrslo
Koliko je tu`ba BiH protiv Srbije (ne)osnova-
na i ~ime su se sve Izetbegovi} i wegova banda slu-
`ili da bi {to vi{e ocrnili srpsku stranu, vidi se
i iz slede}eg primera.
U tu`bi BiH koja je podnesena 1993. godine pi{e
da su Srbi iz Srbije (uz pomo} doma}e srpske “pete
kolone””) do tada ubili 244.000 muslimana.
Muslimanski Centar za dokumentaciju u Saraje-
vu koji se bavi poimeni~nim popisom `rtava rata u
BiH do sada je do{ao do brojke od 91.000 mrtvih, na
sve tri strane zajedno. Ako se iz tog broja izuzmu
(poginuli Srbi i Hrvati) ispada da je oko 200.000
“ubijenih”” muslimana naprasno vaskrslo. (Ovaj “fe-
nomen”” je jo{ zanimqiviji ako se ima na umu ~iwe-
nica da islamska religija ne priznaje vaskrsnu}e).
Od brojnih moralnih, politi~kih i pravnih pi-
tawa i dilema koje name}e (zlo)upotreba broja mr-
tvih, pomenu}u samo jedno: koliko bi muslimana iz
BiH “poginulo”” (i kasnije “vaskrslo””) da je Izetbe-
govi}eva vlada kojim slu~ajem tu`bu protiv Srbije
pisala 1995. godine? Da li bi uop{te bilo pre`ive-
lih?
31
U `i`i
Odluka Predsedni{tva BiH
o podno{ewu tu`be ne postoji
Tu`ba BiH protiv Srbije podnesena je 20. marta
1993. godine, samo mesec dana nakon {to je (22. fe-
bruara) Savet bezbednosti UN doneo odluku o osni-
vawu ad hok Tribunala za ratne zlo~ine po~iwene
na prostoru nekada{we Jugoslavije.
Jo{ je zanimqivije da do sada niko nije video od-
luku ratnog predsedni{tva BiH o podizawu tu`be.
Razlog je vrlo jednostavan: takva odluka ne postoji.
Umesto po Ustavu za to nadle`nog rukovodstva
dr`ave, odluku o podizawu tu`be doneo je ameri~ki
advokat Frensis Bojl, koji je bio i wen prvi prav-
ni zastupnik. Nakon telefonskih konsultacija sa
dva, muslimanska ~lana Predsedni{tva BiH.
Prema wegovom svedo~ewu, telefonom su ga iz Sa-
rajeva pozvali Alija Izetbegovi} i Ejup Gani} i sa-
glasili se sa wegovom idejom da podnese tu`bu.
Koliko je ha{kim sudovima i wihovim nalogodavcima
va`no da Srbe proglase krivim za genocid i na {ta su gro-
bari me|unarodnog prava sve spremni da bi to postigli, po-
kazuju skandalozni previdi u postupku koji je vo|en protiv
generala Krsti}a.
U presudi i wenom obrazlo`ewu sudsko ve}e Tribunala
je genocid definisalo mnogo {ire od onoga {to pi{e u
Konvenciji o genocidu, Statutu Me|unarodnog suda pravde
i, {to je posebno zna~ajno, u Statutu samog Tribunala. To
je nedopustiva materijalna gre{ka, koju sudsko ve}e sigur-
no nije u~inilo ni slu~ajno, ni bez sugestije i odobravawa
sa strane.
Jo{ drasti~nija “gre{ka” Tribunala je to {to je Krsti-
}a osudio zbog toga {to je “podr`avao i pomagao planira-
32 VELIKA SRBIJA
we, pripremu i izvr{ewe genocida”. Nigde u svetu, pa ni u
Ha{kom tribunalu do sada nije donesena nijedna presuda
kojom je presu|eno da je u BiH izvr{en genocid. Shodno to-
me, biv{i na~elnik {taba Drinskog korpusa nikako nije
mogao biti osu|en za pomagawe u “izvr{ewu genocida”.
Prakti~no, Krsti} je dobio vi{edecenijsku robiju, a on
i srpski narod ve~nu qagu na svom obrazu, zato {to je poma-
gao u izvr{ewu krivi~nog dela ~ije izvr{ewe nigde nije
potvr|eno i dokazano. Pojednostavqeno, to je kao da je ne-
ko osu|en zato {to je pomagao da se opqa~ka neka samopo-
sluga, a da se jo{ uvek ne zna da li je samoposluga uop{te
opqa~kana.
Taj presedan se kosi ne samo sa me|unarodnim pravom i
statutima oba ha{ka suda, nego sa temeqnim principima
pravne nauke i zdravim razumom.
Ovakvi i sli~ni previdi (a bilo ih je na desetine, i svi
su na {tetu Srba) otvoreni su signal i podsticaj, ionako
nezaja`qivim, apetitima muslimanskih zvani~nika, prav-
nika i novinara da se, `argonski re~eno, frqaju desetina-
ma i stotinama milijardi dolara “od{tete”. Ali to je i
ozbiqno upozorewe vlastodr{cima u Beogradu i Bawalu-
ci da se kona~no dozovu pameti i krajwe ozbiqno shvate
pretwu koja se nadvila nad Srbijom i Republikom Srp-
skom.
Ekonomija Srbije nije u stawu da redovno otpla}uje ni
kamate na svoj sada{wi inostrani dug, a kamoli ako on bu-
de uve}an za astronomsku od{tetu BiH. Ne treba posebno
obja{wavati kako bi se to odrazilo na `ivot obi~nih qu-
di. Ionako male penzije i plate drasti~no bi opale. Zdrav-
stvo bi ostalo bez sredstava za le~ewe najbenignijih bole-
sti. Ukupan `ivotni standard bio bi na nivou Srbije 19.
veka.
Zbog nepodno{qivih uslova `ivota do{lo bi do
enormnog pove}awa smrtnosti stanovni{tva i smawewa
nataliteta. Mladi qudi, posebno stru~waci, be`ali bi u
druge zemqe. Kriminal, nasiqe i socijalni nemiri popri-
BROJ 2415

mili bi nekontrolisane razmere. Ukratko, za samo jednu
deceniju (a od{tetu bi trebalo pla}ati decenijama, mo`da
i stole}ima) Srbija bi postala crna rupa Evrope.
I upravo u tom kataklizmi~nom scenariju le`i nada za
Srbiju – verovatno da Evropa ne}e dopustiti tako ne{to,
jer bi u tom slu~aju ovaj prostor postao te{ko kontrolisa-
ni izvor nestabilnosti ~itavog kontinenta i `ari{te no-
vih ratova. Zbog toga je najrealnije o~ekivati da bi u slu-
~aju prihvatawa navoda iz tu`be BiH Me|unarodni sud
pravde u kasnijem parni~nom postupku odmerio ratnu od-
{tetu taman toliku da Srbija mo`e da je otpla}uje i da pre-
`ivqava, {to bi, ustvari, bio uvod u novo, vi{edecenijsko,
ropstvo srpskog naroda. Ako je za utehu, verovatno ne{to
humanije od vi{evekovne turske okupacije.
U suprotnom, ako bude osu|ena na pla}awe ratne od{te-
te koju najavquju iz Sarajeva, pa makar bio u pitawu najma-
wi iznos sa kojim muslimani licitiraju, od “samo nekoli-
ko desetina milijardi dolara”, Srbija ima samo dva mogu}a
re{ewa.
Prvo je da odbije da pla}a ratnu od{tetu, i tako riziku-
je sukob sa mo}nim gospodarima sveta, nove sankcije, pa mo-
`da i prisilnu naplatu. Drugo, i podnosiocima tu`be iz
Sarajeva bi sigurno mnogo milije re{ewe bilo da Srbija
ratnu od{tetu umesto novcem plati svojom teritorijom.
U takvoj situaciji, ostaje samo pitawe da li bi se Sulej-
man Tihi} i drugi naslednici ratnog zlo~inca Alije Izet-
begovi}a zadovoqili ukidawem Republike Srpske i anek-
sijom Ra{ke oblasti ili bi wihovi apetiti bili ve}i.
One koji misle da je ovo preterivawe podse}am na slu~aj
Italije, kojoj su na ime ratne od{tete posle dva svetska ra-
ta oduzeti Dalmacija, Istra, Rijeka, Zadar i Kvarner. A ne
samo {to su te teritorije u sastavu Italije bile du`e vre-
mena nego {to se Ra{ka nalazila u sastavu Srbije, ve} je i
hajka koja se u posledwih 13-14 godina vodi protiv Srba,
Srbije i Republike Srpske mnogo du`a, ja~a i bezobzirni-
ja od one koja je 1918. i 1945. godine vo|ena protiv Italije.
Uz to, Srbija ipak nije Italija. Niti iza sebe ima Vatikan.
Onima koji smatraju da BiH nema teritorijalnih aspi-
racija prema Srbiji i Crnoj Gori skre}em pa`wu na ~iwe-
nicu da su jo{ 1990. godine (dakle, pre nego {to se iko u Sr-
biji po~eo baviti crtawem karata sa novim unutra{wim i
Tu`bom minirali mirovne planove
Mada u Sarajevu danas kao jedan od razloga zbog
kojih su podneli tu`bu navode i svoju tada{wu `e-
qu da na taj na~in izvr{e pritisak koji }e doprine-
ti okon~awu rata, iz svedo~ewa Frensisa Bojla se
vidi da je tu`ba smi{qeno kori{}ena kao instru-
ment za spre~avawe mira.
– Oti{ao sam u Wujork, na Vens-Ovenove prego-
vore i susret sa predsednikom Izetbegovi}em.
Obrazlo`io sam mu jedan od glavnih ciqeva – skida-
we embarga na naoru`avawe BiH. Drugi mi je ciq
bio zaustavqawe podele BiH po Vens-Ovenovom
planu – otkriva Bojl.
Godinu dana kasnije ameri~ki advokat se na sli-
~an na~in anga`ovao na minirawu jo{ jednog mirov-
nog sporazuma.
– Tada sam po~eo pisati pravne papire i protiv
Oven-Stoltenbergovog plana. Zatim sam odleteo u
Hag, podneo Svetskom sudu drugi set dokumenata,
zahtevaju}i hitno ro~i{te, u ciqu slamawa embar-
ga i zaustavqawa Oven-Stoltenberga.
BROJ 2415 VELIKA SRBIJA
U `i`i
spoqa{nim granicama SFRJ) u sarajevskim novinama obja-
vqivane karte sa Ra{kom i celom Bokom Kotorskom kao
sastavnim delovima BiH. Na nekim od tih karata, pored Ra-
{ke i Boke Kotorske, u sastavu nove BiH nalaze se ~ak i
U`ice, Mataru{ka bawa, Ivawica, Durmitor, najve}i de-
lovi op{tina Po`ega, Nik{i}, Andrijevica, Ro`aje,
U{}e, Qubovija…
Kao i u svim sudskim sporovima, i u ovom bi najboqe i
najpravednije re{ewe bio dogovor dve strane o vansudskom
poravnawu. Jedino takav ishod ha{kog spora garantuje da }e
u budu}nosti izme|u dva naroda, dve dr`ave, postojati nor-
malni me|ukom{ijski odnosi i da se ne}e ponoviti 1992.
godina. U suprotnom, u slu~aju da Srbija bude osu|ena za ne-
postoje}i genocid i, kroz pla}awe ratne {tete, svedena na
status sarajevske kolonije, repriza ratnih strahota je zaga-
rantovana.
Zvani~ni Beograd je u vi{e navrata u direktnim razgo-
vorima ili preko posrednika predlagao Sarajevu da se sa
sudskog pre|e na diplomatski kolosek re{avawa spora.
Me|utim, iz Sarajeva uvek sti`e isti odgovor: pristajemo
na dogovor, ali tek po{to Srbija bude osu|ena za agresiju i
genocid. Naravno, tema dogovora bila bi visina i na~in ot-
plate “ratne {tete”.
Skandalozno je da se Vlada Srbije Vladi BiH jo{ uvek
nije obratila sa zvani~nim predlogom za vansudsko porav-
nawe. Sasvim je izvesno da takva inicijativa ne bi prome-
nila nepomirqivi muslimanski stav, ali ~iwenica da je
ona izostala jasno govori sa kakvom se neodgovorno{}u ka-
binet Vojislava Ko{tunice i Ministarstvo inostranih
poslova Vuka Dra{kovi}a odnose prema ovom izuzetno va-
`nom pitawu, od kojeg i bukvalno zavisi sudbina Srbije.
Ono {to donekle deluje ohrabruju}e jeste nedavna izja-
va Iva Mira Jovi}a, hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH
da bi vansudski dogovor bio najboqe re{ewe me|udr`av-
nog spora. Najavio je da }e “u skorije vreme” do}i do susre-
ta najvi{ih zvani~nika dve dr`ave, ~ija bi jedina tema bi-
la ha{ka tu`ba. Me|utim, od davawa te izjave pro{la su
dva i po meseca. Su|ewe u Hagu treba da po~ne, a od najavqe-
nog susreta nema ni traga.
Mesec dana kasnije, krajem godine, na pismeni zahtev
srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Borislava Paravca,
ministar inostranih poslova BiH Mladen Ivani} obra-
tio se Me|unarodnom sudu pravde pismom u kome ponovo
33
U `i`i
jo{ jednom podsetile {ta se zaista doga|alo u posledwim
Potreban im – genocid balkanskim ratovima. Ko ih je i zbog ~ega izazvao (Hrvati,
Kao osnovni motiv za podno{ewe tu`be sada{wi muslimani i [iptari radi razbijawa SFRJ, odnosno SRJ i
pravni zastupnik BiH pred Svetskim sudom Sakib otimawa srpskih etni~kih teritorija) i u wima po~inio
Softi} isti~e moralne razloge: najte`e zlo~ine. Naravno, sa uspostavqawem zahteva za na-
knadu ratne {tete – zbog ubistva preko 30.000, rawavawa
– Nama je potrebna odluka kojom se ozna~ava geno-
preko 50.000 i progona sa teritorije pod kontrolom musli-
cid, radi pro{losti, ali i radi budu}nosti. manske vlade preko milion Srba i zbog uni{tewa vi{e de-
Me|utim, iza ovog, naizgled skromnog i uzvi{e- setina hiqada porodi~nih ku}a i imawa u srpskom vlasni-
nog, kriju se mnogo prqaviji i prizemniji ciqevi. {tvu.
U podnesku koji je u aprilu 1998. godine Me|una- Sve to uz istrajavawe na tu`bama koje je SRJ podnela
rodnom sudu pravde podneo Muhamed [a}irbegovi}, protiv zemaqa koje su u~estvovale u varvarskoj agresiji na
SRJ, podno{ewe tu`bi protiv vi{e zemaqa ~lanica NA-
izme|u ostalog pi{e da je Republika Srpska “nasta- TO-a od strane Republike Srpske zbog bombardovawa 1995.
la kao posledica agresije i genocida”” i da je kao ta- godine, uz upotrebu municije oboga}ene osiroma{enim
kvu treba ukinuti. uranijumom i uspostavqawe zahteva za naknadu {tete koju
Uo~i saslu{awa obe strane pred sudom u novem- je srpski narod sa obe strane Drine pretrpeo tokom tih
bru 2002. godine, Frensis Bojl, ovaj put kao jedan od agresija.
brojnih ~lanova muslimanskog pravnog tima, izja- Osnovni preduslov da bi se u tome uspelo jeste da se Be-
ograd i Bawaluka napokon ozbiqno po~nu baviti ovim
vio je da smatra kako BiH tu`bom “mo`e podriti problemom kao prvorazrednim dr`avnim i nacionalnim
genocidom stvorenu mini-dr`avu Republiku Srp- pitawem.
sku””. Na`alost, to sa sada{wim vladaju}im garniturama i u
Srbiji i u Republici Srpskoj nije mogu}e, zato {to u wima
preovladavaju marionete i pla}enici raznih zapadnih slu-
upozorava na ~iwenicu da iza tu`be ne stoji dr`ava BiH `bi i zemaqa, kojima je o~uvawe li~ne vlasti i privilegi-
nego samo jedan od tri wena naroda. Ivani} smatra da je to ja najvi{i “nacionalni” interes, a odlazak na molitveni
dovoqno da sud konstatuje da je tu`ba protiv SCG povu~ena. doru~ak u Va{ington najve}i “diplomatski” i “dr`avni~-
Da svetski sud sudi po me|unarodnom pravu i po{tuje ki” uspeh.
sopstveni statut on bi i samo na osnovu ovog pisma mini-
stra inostranih poslova BiH sasvim komotno mogao da na
ro~i{tu zakazanom za 27. februar postupi upravo kako
Ivani} predla`e. Me|utim, posle niza drasti~nih “previ-
da” na {tetu Srba i Srbije koje je taj sud u~inio u dosada-
{wem trajawu ovog postupka, to izgleda nemogu}e.
Reaguju}i na Parav~evo i Ivani}evo pismo, Tihi} je ci-
ni~no primetio da je verovatno u pitawu neuspela {ala i
podsetio da su Srbi, odnosno RS, imali priliku da povla-
~ewe tu`be izdejstvuju predvi|enom ustavnom procedurom,
ali da su je propustili jo{ pre devet godina. U vreme kad je
na Parav~evom mestu sedeo Mom~ilo Kraji{nik.
Nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma i priznawa
Republike Srpske, navodni legalitet dotada{we “jedin-
stvene” republi~ke vlasti u Sarajevu, kako su je la`no
predstavqali muslimani, podeqen je ravnopravno izme|u
dva entiteta. Pored ostalog, ta podela je podrazumevala da
svaki ~lan Predsedni{tva BiH u roku od tri meseca ima
pravo da ospori i kroz predvi|enu ustavnu proceduru stavi
van snage svaki me|unarodni sporazum, ugovor, tu`bu, ini-
cijativu Izetbegovi}eve ratne vlade.
Izgleda neverovatno, ali ~iwenice su neumoqive: tada-
{wi srpski ~lan Predsedni{tva BiH, a sada{wi ha{ki
su`aw Mom~ilo Kraji{nik nije osporio nijedan dokument
ili akt muslimanske vlade, pa tako ni tu`bu BiH protiv
SRJ!?
U postoje}im okolnostima, suo~ena sa realnom pret-
wom da bude osu|ena, a potom i surovo ka`wena za neposto-
je}u agresiju i izmi{qeni genocid, Srbija ima samo jedan
na~in da se suprotstavi. To je ponovno podno{ewe protiv-
tu`be protiv vlade u Sarajevu zbog izazivawa i otpo~iwa-
wa rata radi razbijawa SFRJ (po me|unarodnom pravu, zlo-
~in protiv mira i oru`ana secesija su najte`i zlo~ini, te-
`i i od zlo~ina genocida), i genocida koji je u tom ratu po-
~iwen nad srpskim stanovni{tvom u BiH.
Istovremeno, SCG i RS treba da pokrenu {iroku di-
plomatsku i medijsku aktivnost, kako bi svetsku javnost

34 VELIKA SRBIJA BROJ 2415


Hronika izdaje srpskih politi~ara iz Bawaluke i Beograda
Radili za Sarajevo,
a protiv Srbije
Pi{e: Du{an Mari}
a kraju svog prvog osmomese~nog mandata na du`nosti
N predsednika Predsedni{tva BiH, u junu 1999. godine
@ivko Radi{i} je, koriste}i svoja ustavna ovla{}e-
wa za koagenta tu`be protiv Srbije (u to vreme agent je bio
Muhamed [a}irbegovi}) imenovao Svetozara Mileti}a.
Mileti} je uskoro pismenim podneskom obavestio Me-
|unarodni sud pravde u Hagu da BiH povla~i tu`bu protiv
SR Jugoslavije.
Po{to su Alija Izetbegovi} i Ante Jelavi} reagovali
`estoko, osporavaju}i legalitet i koagenta Mileti}a i
wegovog podneska, iz Suda u Hagu zatra`eno je da se Pred-
sedni{tvo BiH kona~no odredi da li ostaje pri tu`bi ili
je povla~i.
Na sednici odr`anoj 9. septembra 1999. godine, Izetbe-
govi} i Jelavi} su preglasali Radi{i}a, nakon ~ega je Je-
lavi} sudu dostavio odluku da BiH ostaje pri tu`bi.
Po Ustavu BiH, Radi{i}, ina~e kadar Socijalisti~ke
partije, imao je pravo da u roku od tri dana, pozivaju}i se
na ugro`enost vitalnih nacionalnih interesa srpskog na-
roda i Republike Srpske, ulo`i veto na odluku Predsedni-
{tva i da istovremeno zatra`i da se o tome izjasni Narod-
na skup{tina u Bawaluci u roku od deset dana.
Da je to u~inio i da je parlament Republike Srpske dvo-
tre}inskom ve}inom (a Srbi su imali tu ve}inu) potvrdio
da se radi o ugro`enosti vitalnih nacionalnih interesa i
tako “overio” Radi{i}ev veto, tu`ba BiH bila bi pravno
neva`e}a. Smatrala bi se povu~enom.
Me|utim, tri dana su pro{la, a Radi{i} nije ulo`io
veto. U~inio je to tek nakon slede}e sednice Predsedni-
{tva, odr`ane 6. oktobra, na kojoj je usvojen zapisnik sa
sednice od 9. septembra.
BROJ 2415 VELIKA SRBIJA
U `i`i
Na sednici odr`anoj 10. oktobra Narodna skup{tina
Republike Srpske dvotre}inskom ve}inom podr`ala je Ra-
di{i}ev veto i usvojila odluku da je “daqe vo|ewe postup-
ka protiv SRJ {tetno za srpski narod u celini, destruk-
tivno po Republiku Srpsku i mir u regionu” i konstatova-
lo “da je stupawem na snagu ovih odluka povu~ena tu`ba
BiH protiv SRJ”.
Na`alost, ova odocnela odluka nije proizvela nikakvo
pravno dejstvo, jer je donesena sa mesec dana zaka{wewa, ta-
ko da su Muhamed [a}irbegovi} i ~itav tim stru~waka za
me|unarodno pravo, koje je anga`ovala muslimanska stra-
na, nastavili da postupaju po tu`bi.
Ubrzo je nesre}ni Radi{i} imao, i ponovo propustio,
jo{ jednu priliku da Srbiju i srpski narod oslobodi bar
dela ha{ke bede. Naime, nakon {to je dotada{wi agent tu-
`be [a}irbegovi} optu`en za proneveru milionskih
sredstava, u vreme kad je bio ambasador BiH u Va{ingtonu,
Izetbegovi} i Jelavi} su preglasavawem Radi{i}a doneli
odluku da se na wegovo mesto imenuje Kasim Trnka.
Radi{i} je ponovo propustio priliku da ulo`i veto na
to postavqawe, BiH trajno ostavi bez pravnog zastupnika
i tako prakti~no obezbedi odbacivawe tu`be.
Po uzoru na “bra}u” iz Republike Srpske, ogroman do-
prinos uvaqivawa Srbije u nevoqu u kojoj se sada nalazi
dali su i politi~ari iz Beograda – strana~ki lideri oku-
pqeni u zloglasnu antisrpsku koaliciju nazvanu DOS.
Godinu dana nakon {to se Me|unarodni sud pravde ogla-
sio nadle`nim za vo|ewe spora o tu`bi iz Sarajeva, 1997.
godine, SRJ je istom sudu podnela protivtu`bu protiv
Izetbegovi}eve muslimanske (pred)ratne vlade zbog geno-
cida nad Srbima u BiH.
Po procenama brojnih doma}ih i me|unarodnih prav-
ni~kih autoriteta SRJ je tom tu`bom, koja je bila potkre-
pqena dokazima, ni{ta slabijim od onih koje je prilo`i-
la BiH, “izjedna~ila rezultat” i radikalno popravila svo-
ju diplomatsko-pravnu poziciju i zna~ajno pove}ala {anse
za vansudsko re{ewe spora.
Me|utim, 5. oktobra 2000. godine Zoran \in|i} i Voji-
slav Ko{tunica uz pomo} Va{ingtona i drugih zapadnih
centara mo}i vr{e prevrat u Beogradu, ru{e re`im Slo-
bodana Milo{evi}a, a zatim u jednoj nezabele`enoj seriji
po Srbiju {teto~inskih diplomatskih poteza, naru~enih
od wihovih finansijera sa Zapada, povla~e i tu`bu SRJ
protiv BiH i tako svojoj zemqi iz ruku izbijaju najja~i
adut u `ivotno va`noj partiji sa Sarajevom.
Formalno podnesak o povla~ewu tu`be Sudu u Hagu do-
stavio je tada{wi ministar inostranih poslova Goran
Svilanovi}, ali je jasno da ta moralna gwida to nije mogla
da uradi bez saglasnosti dvojice ~elnih qudi tada{we vla-
daju}e koalicije – predsednika SRJ Ko{tunice i premije-
ra Srbije \in|i}a.
To potvr|uje i ~iwenica da ova dvojica ni na koji na~in
nisu osudili ovaj veleizdajni~ki ~in, a kamoli da su, {to
su bili obavezni, Svilanovi}a smenili sa ministarskog
polo`aja i omogu}ili wegovo sudsko gowewe.
35