Вукова реформа

Српског Језика и
правописа
 Увод
• Срби су у XIX вијеку ушли са нерјешеним језичким питањем, јер се све
више показивало да славеносрпски језик није право ријешење.
• Будући да није имао чвршћих правила, њиме се писало по властитом
укусу.
• Наука која се бави проучавањем словенских језика и књижевности зове
се славистика.
 Вук Стефановић Караџић
• Један од значајнијим слависта тога времена био је Јернеј Копитар,
поријеклом словенац, цензор словесник књига у Бечу.
• Био је заинтересован за језичку и књижевну реформу, посебно Срба,
због Првог и Другог српског усранка.
• Копитар ништа не би успио да се није упознао са генијалним Вуком
Караџић.
• Вук Стефановић Караџић рођен је 1787. године у Тршићу код Лознице.
• Учествовао је у Првом српском устанку, али након пропасти устанка
1813. године отишао је у Беч.
• Исте те године он се упознаје са Јернејом Копитаром, гдје је Копитар
одмах уочио Вукову даровитост за језик и његово изузетно познавање
српског народног језика.
• Само годину дана након упознавања са Копитаром, Вук у Бечу
објављује двије књиге: Мала простонародња цлавено-сербска
пјеснарица и Писменица сербскога језика по говору простога
народа написана.
• Пјеснарица- прва штампана збирка српских народних пјесама
• Писменица- прва граматика српског језика
• Тим књигама Вук је објавио и главне правце свога даљега рада.
• Први правац је сакупљање и објављивање српских народних
умотворина.
• Други правац је реформа језика и правописа.
• Вук је врло брзо дошао до сазнања да је неопходно одмах и сасвим
напустити славеносрпски језик и замјенити га народним.
• Он улази у полемику са тадашњим најпопуларнијим српским писцем
Милованом Видаковићем.
• У полемикама са Видаковићем, Вук јасно показује славеносрпски не
може бити књижевни језик.
• Вук је показао и доказао да је тај језик само једна „ бесправилна
смјесица“ рускословенског и народног српског језика.
 Година 1818.
• Вук је већ 1815. године, на Копитаров подстицај, почео сакупљати грађу
за српски рјечник.
• И већ 1818. године у Бечу Вук објављује Српски ријечник истолкован
њемачкијем и латинским ријечима.
• У Ријечнику је било око 27 000 ријечи народног српског језика, које је
на њемачки језик превео сам Копитар.
• Ријечник је најзначајније дјело на путу Вукове реформе језика и
правописа.
Такође се сматра једним од најкрупнијих догађаја у истурији српске културе , а он то и
јесте из неколико разлога:
1) Српски језик је прво дијело које је штампано Вуковом ћирилицом.Вук ју је
реформисао тако што је остварио идеално начело: да сваком гласу одговара посебно
слово.
2) Српски језик је прво дијело у коме је оствареноа Вукова правописна реформа. Вук
је спровео начело: Пиши као што говориш, а читај као што је написано.
3) Српски језик је прво дијело у коме је примјењен српски четвороакценатски
систем. Све ријечи су акцентован.
4) Уз предговор Ријечнику Вук је прикључио и Српску граматику, прву праву
граматику модерног језика, и од ње почиње нормирање српског књижевног
језика.
5) Ријечник је значајан због обимног Вуковог Предговора. У њему је Вук доказао да
основа књижевног језика може бити само народни језик, јер је једино он
српски језик.
ХВАЛА ЗА ПАЖЊУ