1. Da li su sledeće rečenice tvrdnje?

- Ako se sutra ne okupam u moru, ja ću se ubiti.

- Ako u nedelju ne odem u ribolov, ja ću se ubiti.

Ove rečenice su afirmativne, ali se u njima ništa ne tvrdi. Samo se izražava jačina želje.

2. Da li su sledeći iskazi tačni:

– “Ako sledeće godine prvi maj padne u petak 13., ja neću letovati u Grčkoj”
– “Ako su krokodili ptice koje nisko lete, tada samo bele krave pasu na Mesecu” ˆ

Ako se u obe rečenice prvi deo obeleži sa p, a drugi sa q, dobija se da je rečenica oblika p⇒q.
Pošto je p u oba slučaja netačno, bilo šta da bude q, implikacija 0 ⇒ X ≡ 1.

3. Kog dana u nedelji su izgovorene rečenice?

1.“Ako je danas utorak, tada je sutra petak” – rečenica je tačna izgovorena bilo kog dana,
sem utorka
2.“Ako je danas utorak, tada je sutra sreda” – rečenica je tačna izgovorena bilo kog dana
3.“Ako je danas sreda, tada je sutra utorak” – rečenica je tačna izgovorena bilo kog dana, sem
srede

4. Navesti definicije iskaznih formula.

Definicija 1. Infiksna
1. Iskazne konstante i iskazne promenljive su iskazne formule
2. Ako su A i B iskazne formule, α unarni i β binarni veznik, tada su α A i Aβ B iskazne
formule
3. Iskazne formule se formiraju samo konačnim brojem primena koraka 1. i 2.
Prilikom formiranja iskaznih formula u infiksnoj notaciji mogu da se koriste i zagrade
(male).

Definicija 2. Prefiksna – inverzna Poljska notacija

1. Iskazne konstante i iskazne promenljive su iskazne formule.
2. Ako su A i B iskazne formule, α unarni i β binarni veznik, tada su α A i βA B iskazne
formule.
3. Iskazne formule se formiraju samo konačnim brojem primena koraka 1. i 2.

Definicija 3. Postfiksna
1. Iskazne konstante i iskazne promenljive su iskazne formule.
2. Ako su A i B iskazne formule, α unarni i β binarni veznik, tada su A α i A B β iskazne
formule.
3. Iskazne formule se formiraju samo konačnim brojem primena koraka 1. i 2.
5. Kada je iskazna formula A = A(x1, x2, ..., xn) dokaziva, a kada oboriva?

Iskazna formula A(x1, x2, . . . , xn) je dokaziva (oboriva) ako postoji interpretacija ( ˜x1, ~x2,
. . . , ~xn) za koju je A(˜x1, ~x2, . . . , ~xn) = 1 (tj. A(˜x1, ~x2, . . . , ~xn) = 0).

6. Kada su iskazne formule H1, H2... Hn koegzistentne?

Iskazne formule H1, H2, . . . , Hn su koegzistentne ako postoji interpretacija za koju su sve
istinite, tj. ako je iskazna formula A = H1 · H2 · · · · · H n dokaziva.

7. Ako je iskaz H1 ⇒ H2 netačan, šta se može reći o istinitosnim vrednostima za H1 i H2?

Ako je iskaz H1 ⇒ H2 kontradikcija, šta se može reći o istinitosnim vrednostima za H1 i H2?

8. Ako je A ⇒ B tačno, šta se može reći o istinitosti iskaznih formula A i B? p q p⇒q

*nacrtati tablicu za implikaciju* 0 0 1
Postoji alternativa: da bi A⇒B bilo tačno, ili je A uvek netačno i B može biti bilo šta 0 1 1
ili je A tačno i B tačno. 1 0 0
1 1 1
Ako je iskazna formula A⇒B tautologija, šta se može reći o istinitosti iskaznih formula
A i B?

Ako je a b tautologija (uvek tačno) tada je uvek A netačno ili B tačno.

(bez obzira šta je B kad je A netačno, odnosno bez obzira šta je A kad je B tačno)

9. Kada je iskazna formula C logička posledica iskaznih formula H1, H2, . . . , Hn? (C valjan
zaključak)

Iskazna formula C je logička posledica iskaznih formula H1, H2, . . . , Hn (premise) ako i
samo ako je istinita za svaku interpretaciju za koju su sve iskazne formule H1, H2, . . . , Hn.

Neka su iskazne formule H1, H2, . . . , Hn koegzistentne. Iskazna formula C je logička

posledica iskaznih formula H1, H2, . . . , Hn, ako i samo ako je iskazna formula A = H1 · H2 · · ·
Hn ⇒ C , tautologija.

10. Šta je baza u skupu veznika? Dokazati da je B1 = {↓} baza u skupu veznika, a da skup
veznika B2 = {·, ⇒} to nije.

*dokazuje se I za B = {¬ , · , +}*

V = {¬ , · , + , ⊕ ,⇒ ,⇔, ↑ , ↓ , } .

Skup logičkih veznika B, B ⊂ V , je kompletan (skup generatora), ako se svaki veznik iz V

može prikazati pomoću veznika iz B.
 Skup logičkih veznika B, B ⊂ V , je nezavistan, ako se nijedan veznik α, α ∈ B, ne može
izraziti preko preostalih veznika iz B.
Skup logičkih veznika B, B ⊂ V , je baza skupa V , ako je nezavistan i skup generatora.

Neka je B = {¬ , · , +}.
Kako je p ⇒ q = p + q ,
p ⊕ 2 = (p + q)(p + q),
p ⇔ q = (p + q)(q + p),
p↑q=p·q,
p↓q=p+q,
skup B je skup generatora za skup V .
Kako je p + q = p · q , skup B nije nezavistan, te nije ni baza.

Neka je B1 = {¬ , ·}.
Kako je p + q = p · q , i skup B = {¬ , · , +} čini skup generatora za skup V , skup B1 = {¬ , ·}
je skup generatora za skup V . Kako veznik ¬ ne može da se izrazi preko veznika •, i
obrnuto, skup B1 je skup nezavisnih veznika, tj. nezavistan, te je B1 = {¬ , ·} baza za skup V .
Neka je B2 = {↑}.
Kako je p = p ↑ p i p · q = (p ↑ q) ↑ (p ↑ q), i činjenica da skup B1 = {¬ , ·} čini bazu skupa V ,
zaključujemo da i skup B = {↑} čini bazu u skupu V .

11. Načini predstavljanja skupova.

 Opisom elemenata ˆ
 Nabrajanjem ˆ
 Pomoću osobina elemenata X = {x | x ∈ P(x)} ˆ
 Pomoću procedure x = {x | x := f}

Primer:
X je skup svih neparnih prirodnih brojeva
X = {1, 3, 5, . . .}
X = {x | x1 = 1, xk = 2k + 1, k ∈ N}
X = {x | x := 1 x := x + 2}

12. Princip sume.

Neka su A i B dati skupovi sa osobinom A ∩ B = ∅. Tada je |A ∪ B| = |A| + |B| . (1)

13. Princip uključenja-isključenja

Neka su A i B dati skupovi. Tada je

|A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B| . (2)
Dokaz.
A ∪ B = A ∪ B\A
 A ∩ (B\A) = ∅
|A ∪ B| = |A| + |B\A| (3)
B = A ∩ B + B\A , (A ∩ B) ∩ (B\A) = ∅
|B| = |A ∩ B| + |B\A| (4)
Na osnovu (3) i (4) važi jednakost
|A ∪ B| = |A| + |B\A| = |A| + (|B| − |A ∩ B|) = |A| + |B| − |A ∩ B| .

Neka su A, B i C dati skupovi. Tada je

|A ∪ B ∪ C| = (|A| + |B| + |C|) −(|A ∩ B| + |A ∩ C| + |B ∩ C|) + |A ∩ B ∩ C| .
Dokaz.
Za B := B ∪ C, na osnovu (3) važi
∥A ∪ B ∪ C| = |A| + |B ∪ C| − |A ∩ (B ∪ C)| = |A| + |B| + |C| − |B ∩ C| − ((A ∩ B) ∪ (A ∩ C))
= |A| + |B| + |C| − |B ∩ C| − (|A ∩ B| + |A ∩ C| − |A ∩ B ∩ A ∩ C|) = (|A| + |B| + |C|) − (|B
∩ C| + |A ∩ B| + |A ∩ C) + |A ∩ B ∩ C| . Iteriranjem ovog postupka dobija se jednakost
(indukcijom)

14. Definisati partitivni skup. Dokazati da je 2A = 2|A|. Naći partitivni skup za A = {0, ∅, {∅}}.

Neka je A dati skup. Partitivni skup je familija svih podskupova skupa A. Označava se sa 2A, 2A =
{X | X ⊆ A} .

Za svaki skup A važi jednakost |2A| = 2|A| . (5)

Dokaz pomoću matematičke indukcije: Za A = ∅, |A| = 0, 2∅ = {∅}, |2∅|= 1 . 2∅ = 20 ⇔ 1 = 1 .

Pretpostavimo da (5) važi za svaki skup A sa osobinom |A| < k, k ≥ 0.

Neka je A = {a1, a2, . . . , ak}, |A| = k. Uočimo familije

A1 = {X | X ⊂ 2A ∧ ak ∈ X} i A2 = {X | X ⊂ 2A ∧ ak ∈/ X} .
Ove familije zadovoljavaju uslove A1 ∪ A2 = 2A i A1 ∩ A2 = ∅ , |A1| = |A2| = 2k-1 .

Na osnovu principa sume važi |2A| = |A1 ∪ A2| = |A1| + |A2| = 2k-1 + 2k-1 = 2k = 2|A|.
A = {0, ∅, {∅}} proizvoljna struktura

2 A = {∅, {0}, {∅}, {{∅}}, {0, ∅}, {0, {∅}}, {∅, {∅}}, {0, ∅, {∅}}} .

15. Razbijanje skupa

Neka je dat skup A i familija E = {Ei}, i = 1, 2, . . . , n, sa osobinom Ei ⊂ A i Ei ∩ Ej = ∅, i ̸= j.

Ako je familija E je razbijanje skupa A.

16. Izvesti rekurentnu relaciju za Stirlingove brojeve druge vrste. Definisati Belove brojeve. Na
osnovu Belovih brojeva naći na koliko načina se može skup od 7 elemenata razbiti na blokove,
pri čemu nijedan blok nije prazan.

1. Na koliko različitih načina može n različitih kuglica da se rasporedi u k, 1 ≤ k ≤ n,

istovetnih kutija, a da pri tome nijedna ne ostane prazna.
2. 2. Na koliko različitih načina može n različitih kuglica da se rasporedi u istovetne kutije,
a da pri tome nijedna ne ostane prazna.

1. Pretpostavimo da imamo n + 1 različitih kuglica, k istovetnih kutija, 1 ≤ k ≤ n, i da smo

razmestili n kuglica. Zbog uslova da nijedna kutija ne sme biti prazna, mogu nastupiti dve
situacije: ˆ
- Nijedna od k kutija nije prazna ˆ
- Ostala je samo jedna kutija prazna

Označimo sa Sn+1, k ukupan broj mogućnosti da se n + 1 različitih kuglica razmesti u k,1≤ k

≤ n + 1, istovetnih kutija, a da pri tome nijedna ne ostane prazna. U prvoj sutuaciji možemo
preostalu kuglicu smestiti u bilo koju kutiju, k mogućnosti, te je ukupan broj mogućih
razmeštaja
kSn, k
U drugoj situaciji imamo samo jednu mogućnost, a razmestili smo n različitih kuglica u k − 1
kutiju, te je ukupan broj mogućih razmeštaja
Sn+1, k = Sn, k-1 + kSn,k (ovo je rekurentna relacija za Stirlingove brojeve druge vrste)
Važe i sledeće granične situacije Sn, n = 1, S0, k = 0 , k > 0, Sn, 0 = 0 , n > 0 , Sn, k = 0 , k >
n, S0, 0 = 1 .
Brojevi Sn, k nazivaju se Stirlingovim brojevima druge vrste. Pod (6) je izvedena rekurentna
relacija za Stirlingove brojev druge vrste.

2. Rešavanje drugog problema je lako. Ukupan broj razmeštanja n različitih kuglica u

istovetne kutije, a da ni jedna ne ostane prazna, je
17. Kada je binarna relacija ρ na skupu A, ρ ⊂ A
refleksivna/simetrična/asimetrična/antisimetrična/ tranzitivna?

- refleksivna ako za svako a ∈ A, važi (a, a) ∈ ρ, ˆ

- simetrična ako za svako a i b iz A, sa osobinom (a, b) ∈ ρ važi (b, a) ∈ ρ,
- asimetrična ako za svako a i b iz A, sa osobinom (a, b) ∈ ρ važi (b, a) ∈/ ρ,
- antisimetrična ako za svako a i b iz A, sa osobinom (a, b) ∈ ρ i (b, a) ∈ ρ važi a = b
- tranzitivna ako za svako a, b, c iz A, sa osobinom (a, b) ∈ ρ i (b, c) ∈ ρ, važi (a, c) ∈ ρ ˆ
18. Relacija ekvivalencije. Relacija poretka(uređenja).

Binarna relacija ρ na nepraznom skupu A je relacija ekvivalencije ako je refleksivna,

simetrična i tranzitivna.
Binarna relacija ρ na skupu A je relacija uredjenja (poretka) ako je antisimetrična i
tranzitivna. Ako je pri tome i refleksivna, ona je relacija parcijalnog (delimičnog) uredjenja.

19. Neka je A dati skup na kome je definisana relacija uređenja ρ , ρ ⊂ A. Šta je najmanji, najveći,
maksimalni I minimalni element skupa A?

Element a, a ∈ A, je
 najmanji element skupa A, ako za svako b, b ∈ A, važi (a, b) ∈ ρ, (aρb), ˆ
 najveći element skupa A, ako za svako b, b ∈ A, vaˇzi (b, a) ∈ ρ, (bρa), ˆ
 minimalni element skupa A, ako ne postoji element b, b ∈ A, b /= a, tako da je (b,
a) ∈ ρ, (bρa) ˆ
 maksimalni element skupa A, ako ne postoji element b, b ∈ A, b /= a, tako da je
(a, b) ∈ ρ, (aρb)
Svaki najmanji element je i minimalni, a najveći element je i maksimalni.
Skup može imati više minimalnih i maksimalnih elemenata.

20. Zatvaranje i i redukcija binarne relacije ρ ⊆ A2 u odnosu na neku osobinu C.

Neka su ρ i ρˆ binarne relacije na konačnom skupu A. Binarna relacija ρˆ je zatvaranje

binarne relacije ρ u odnosu na osobinu C ako
1. ρˆ ima osobinu C
2. ρ ⊂ ρˆ, (ρ je podskup skupa ρˆ)
3. Binarna relacija ρˆ je najmanja moguća binarna relacija na konačnom skupu A sa
osobinama 1. i 2.

Neka je ρ binarna relacija na konačnom skupu A i ρˆ njeno zatvaranje u odnosu na osobinu

C. Binarna relacija ρ1 , ρ1 ⊆ A2 , je redukcija binarne relacije ρ u odnosu na osobinu C, ako je
1. ρ1 ⊆ ρ
2. ρˆ1 = ˆρ,
3. ρ1 najmanja moguća binarna relacija na skupu A sa osobinama 1. i 2.
21. Neka je A = (aij) kvadratna matrica reda n×n. Navesti uslov egzistencije, definiciju
permanenta matrice A
Permanent kvadratne matrice A = (aij ), reda n × n, u oznaci perA, je broj definisan sa

pri čemu se sumiranje obavlja po svim n-torkama (permutacijama) k1, k2, . . . , km brojeva 1,
2, . . . , n.
Permanent kvadratne matrice se definiše veoma slično kao i njena determinanta

gde je j broj invezija u permutaciji k1, k2, . . . , kn, u odnosu na osnovnu permuatciju 1, 2, . . . ,
n. Složenost izračunavanja permanenta i determinante je veoma slična.

22. Neka je A = (aij) pravougaona matrica reda m×n. Navesti uslov egzistencije, definiciju
permanenta

1. Permanent pravougaone matrice A = (aij), reda m×n, m ≤ n, je broj definisan sa ,

pri čemu se sumiranje obavlja po svim m-torkama k1, k2, . . . , km brojeva 1, 2, . . . , n.

23. Osobine permanenta

24. Sistemi različitih predstavnika

Neka je T = {a1, a2, . . . , an} dati skup i S = {S1, S2, . . . , Sm}, m ≤ n, familija podskupova skupa T,
Si ⊆ T. Uredjena m-torka s = (s1, s2, . . . , sm) medjusobno različitih elemenata, sa osobinom si ∈
Si , i = 1, 2, . . . , m, naziva se sistemom razliˇcitih predstavnika familije S.

Uređeni par J = (T, S) naziva i (taktičkom) konfiguracijom nad skupom T.

Neka je data konfiguracija J = (T, S), T = {a1, a2, . . . , an} i S = {S1, S2, . . . , Sm}, m ≤ n. Binarna
matrica A = (aij ), reda m × n, definisana sa aij = ( 1, aj ∈ Si 0, aj ∈/ Si , i = 1, 2, . . . , m i j = 1, 2, . .
. , n, naziva se matricom incidentnosti konfiguracije J = (T, S).

Neka je data konfiguracija J = (T, S), T = {a1, a2, . . . , an} i S = {S1, S2, . . . , Sm}, m ≤ n, Si ⊂ T, čija
je matrica incidentnosti A = (aij )m×n. Ukupan broj sistema različitih predstavnika
konfiguracije J jednak je permanentu matrice A

25. Definisati funkcije generatrise za realne nizove.Za dati niz realnih brojeva (an),n elemenat N0 ,
definisati funkciju generatrisu i eksponencijalnu funkciju generatrisu.
Neka je a=(an),n∈N0, dati realni niz. Stepeni red

Naziva se funkcijom generatrise niza a=(an). Stepeni red

naziva se eksponencijalnom funkcijom generatrise niza a=(an).

26. Uspostviti vezu izmedju njih i dokazati da ona važi.

27. Osnovne osobine funkcije generatrise.

28. Definisati ostatak i nedostatak kod celobrojnog deljenja.

 Neka su a i b, b ̸= 0, proizvoljni celi brojevi. Tada postoje jedinstveni celi brojevi r i q, tako
da je
a = q · b + r , 0 ≤ r ≤ |b| − 1 < |b| .
Broj r se naziva ostatkom celobrojnog deljenja broja a brojem b, a q parcijalni (delimični)
količnik brojeva a i b.

Neka su a i b proizvoljni prirodni brojevi. Tada postoje jedinstveni nenegativni celi brojevi q
i r, tako da je a = q · b + r , 0 ≤ r ≤ b − 1 .

Neka su a i b, b ̸= 0, proizvoljni celi brojevi. Tada postoje jedinstveni celi brojevi r1 i q1, tako
da je
a = q1 · b − r1 , 0 ≤ r1 ≤ |b| − 1 < |b| .
Broj q1 je delimični količnik celobrojnog deljenja broja a brojem b, a r1 nedostatak ovog
deljenja

29. Definisati celobrojne funkcije ⌈x⌉, ⌊x⌋, [x], φ(a)= a mod b

Celobrojne funkcije preslikavaju skup realnih brojeva, R, u skup celih brojeva Z.

f(x) = ⌈x⌉ – najmanji ceo broj koji je veći ili jednak broju x
g(x) = ⌊x⌋ – najveći ceo broj koji je manji ili jednak broju x
φ(x) = [x] – celi deo od x.
φ(a)= a mod b –

30. Deljivost brojeva.

Deljivost (celih) brojeva:
Ceo broj a je deljiv celim brojem b, b ̸= 0, ako postoji ceo broj q tako da je a = q · b .
To se označava sa b|a i čita b deli a. U protivnom se piše b ł a.
Na osnovu prethodnog možemo zaključiti da b|a ako i samo ako je r = a mod b = 0 .
Broj b je faktor (delilac, činilac) broja a. Broj a je sadržalac broja b, a q je količnik.

31. Paskalov kriterijum

Neka su dati prirodni brojevi n i m, m ≤ n. Na osnovu prezentacije broja n

n = n0+n110+n2102+· · ·+nk10k = (nknk-1 · · · n1n0)10 , n k ̸= 0 i 0 ≤ n i ≤ 9 .
i niza (mkmk-1 · · · m1m0) koji se generiše na sledeći način

m0 = 1 , mi = m ( 10mi−1 / m − [10mi−1 / m]) , i = 1, 2, . . . , k

formira se novi broj fm(n) = n0m0 + n1m1 + · · · + nkmk .

Brojevi n i fm(n) su istovremeno deljivi ili nisu deljivi sa m.
32. Modularna aritmetika.

Neka su a i b celi brojevi i m ≥ 2 prirodni broj. Ako je

a mod m = r i b mod m = r ,
kaže se da su a i b kongruentni po modulu m i piše se a ≡ b mod m

33. Diofantove jednačine

Jednačina oblika ax + by = c , a, b, c > 0 , gde su a, b i c prirodni brojevi, a x i y celobrojne

promenljive.
Ako je neka od konstanti a ili b negativna, smenom x := ±x i y := ±y može da se dovede do
oblika a, b, c > 0.
Uslov egzistencije rešenja: Podelimo jednačinu sa (a, b). Tada se dobija jednačina
a b c
(a,b)
x + (a,b) y = (a,b) .
a b
Kako (a, b)|a i (a, b)|b, x i y su celi brojevi, to sledi da je (a,b) x + (a,b) y ceo broj.
Znači da je na levoj strani uvek ceo broj, te i na desnoj strani mora biti ceo broj.
To znači da mora biti ispunjen uslov (a, b)|c . Ovo i jeste uslov egzistencije rešenja
jednačine.

Po osobini kongruentnosti važi da za svako x i y važi (a, b)|(ax + by). To znači da jednačina
ax + by = (a, b) uvek ima rešenje.

Neka je par
x = x0 , y = y0
partikularno rešenje te jednačine tj. važi jednakost ax0 + by0 = (a, b).
cx0 cy0
Tada je par x (P) = (a,b) i y (P) = (a,b) partikularno rešenje jednačine ax+by=c.
acx0 bcy0
Zaista, zamenom važi + =c
(a,b) (a,b)
tj. ax0 + by0 = (a, b),,

cx0 b·t cy0 a·t

Opšte rešenje jednačine je par x (0) = + i y (0) = (a,b) - (a,b) , t ∈ Z .
(a,b) (a,b)

34. Modularne (kongruentne) jednačine

Neka su a i c celi brojevi a =

̸ 0 i b prirodni broj. Na pitanje koliko je
c
a
mod b , odgovor dovodi do modularne jednačine ax ≡ c mod b .
Jednačini je ekvivalentna Diofantova jedančina ax + by = c .
Znači, rešenje jednačine postoji ako i samo ako (a, b)|c .
Za nalaženje (a, b) i partikularnog rešenja Diofantove jednačine, x0 i y0, ax + by = (a, b)
može da se iskoristi “prošireni Euklidov algoritam”. Kako nas y0 ne interesuje, za nalaženje
(a, b) i x0 može da se iskoristi “skraćeni prošireni Euklidov algoritam”.
35. Multiplikativna inverza

Multiplikativna inverza je specijalni slučaj modularnih jednačina.

To je slučaj c = 1 ili nalaženje multiplikativne inverze broja a po modulu b:
1
a −1 mod b = a
mod b = x ⇔ a x ≡ 1 mod b . (rešavanje se svodi na rešavanje ove
modularne jednačine)

Broj x, ako postoji, naziva se multiplikativnom inverzom broja a po modulu b.

36. Ojlerova funkcija.

Neka su a I b prirodni brojevi sa osobinom (a, b) = 1. Tada vazi jednakost

37. Navesti kinesku teoremu o ostacima.

Neka su b1, b2, …,bk prirodni brojevi sa osobinom (bi, bj) = 1, i ≠ j, i,j = 1, 2, .., k.
Tada sistem kongruentnih jednacina x ≡ c1 mod b1
x ≡ c2 mod b2
...
x ≡ ck mod bk

Ima jedinstveno rešenje po modulu b, b = b1 x b2 x … x bk.

38. Mala Fermaova teorema.

Neka je b prost broj i a prirodni broj. Tada važi jednakost: