RAZVOJ OD 4-6 MESECA

Šta odojče treba da radi u 4.mesecu

U ovom članku informacije služe samo kao okvirni vodič. Deca se razvijaju
na različite načine i svako dete ima svoj razvojni put. Napravljena je krupna
generalizacija podataka, ali ćete verovatno primetiti suštinske stvari vezane za
uzrast vašeg deteta.

U položaju na stomaku dete odiže glavu i grudni koš i težište tela

prebacuje na stomak. Čvrsto se oslanja na laktove. U mogućnosti je da
jednom rukom poseže za igračkom, a da ravnotežu drži oslanjajući se na
drugu ruku i karlicu. U položaju na leđima prati pogledom predmet
ispred sebe. Poseže za igračkom koja mu se pruža sa strane, hvata
šakama, dodiruje sve i stavlja u usta. Stopala prate rad ruku i u vazduhu
izvode sama od sebe pokrete hvatanja i dodiruju se u srednjoj liniji.
Glasno se smeje na zadirkivanje, počinje da guče (ga,gu).

SNOVI- Deca veoma rano počinju da sanjaju, ustvari ona sanjaju već u
materici nakon sedmog meseca trudnoće. Kod dece faza aktivnog
spavanja (faza kada spavamo plitko i sanjamo) zauzima veći deo sna
nego kod odraslih. Ta vrsta spavanja je vrlo važna za brži razvoj mozga,
jer odojče u toj fazi spavanja prerađuje i usvaja sve ono novo što je
naučilo dok je bilo budno, i kada zbog velike količine novih informacija
nije imalo vremena sve da ih usvoji.

Nastavite da se igrate i menjajte igračke u igri, pratite vašu bebu i

prilagođavajte se njenim zahtevima, već vidite vidne napretke u razvoju.
Ako ste to negde beležili pogledajte koliko je napredovala u svom
psihomotornom razvoju.

Šta odojče treba da radi u 5.mesecu

U položaju na stomaku dete se oslanja na poluotvorene šake s

poluispruženim rukama u laktu.

Uobičajeno je da dete sa 5 meseci počne na stomačiću da zauzima

položaj kada istovremeno podiže i ruke i noge od podloge tzv.plivanje,
koje karakteriše istovremeno odizanje ruku i nogu od podloge uz
balansiranje na stomaku i savijanje leđa u luk. U položaju na leđima
zauzima stav kao da sedi.
Rukama dodiruje bedra i i posmatra stopala koja se dodiruju u srednjoj
liniji celim tabanom. Sve aktivnije se kotrlja u stranu. Svesnije hvata
igračke i počinje da ih prebacuje iz ruke u ruku.

Beba zauzima polusedeći položaj jača je i sigurnija. Bebu ne forsirajte

da radi vaše naloge i pustite je da sama odredi šta može da uradi.
Pomognite joj da se blago uzdigne i okružite je mekanim jastucima u
polusedećem položaju. Igračkice čvrsto drži u ruci, a nekada uspeva da
prebaci zvečku iz jedne u drugu ruku.

Dete počinje da menja izraz lica: mršti se ili smeje. Nezadovoljno je

kada mu se oduzme igračka i jače reaguje kada majka ili poznata osoba
napusti prostoriju. Jasnije razlikuje strane osobe od ukućana. Do 5.
meseca odojče osmehom dočekuje bilo koji izraz lica, kasnije razlikuje
izraze lica. Svesnije je svoga tela.
U petom mesecu pojavljuje se osećanje gađenja.
Sve više se interesuje za stvari koje ga okružuju, gleda ih, dodiruje i
aktivno ispituje – okreće ih, drmusa, stiska. To ga zadovoljava i nema
potrebu za dubljim saznanjem predmeta. Pažnju lako prebacuje na novi,
dominantan stimulus.
U uzrastu od četiri i po do sedam meseci razvija se vizuelno-motorna
kontrola i usavršava melodičnost pokreta. Pokreti postaju sve spontaniji
i uvežbaniji. Težnja za hvatanjem postaje centralni motiv.
Nastavite sa dnevnim rutinama. Detetu treba sigurna, predvidiva
okolina, svakodnevica s jasnom strukturom da bi se os’ealo sigurno i
nastavilo s razvojem.

Šta odojče treba da radi u 6.mesecu

Ovo je mesec velikih promena. Počinje se s uvođenjem nemlečne hrane,

počinje da sedi.

U položaju na stomaku oslanja se na potpuno ispružene ruke i otvorene

šake, dok se težiste tela prebacuje na karlicu. Noge su lako raširene,
blago savijene u kolenu sa potkolenicama u vazduhu. Dete se samo
okreće iz položaja na stomaku u položaj na leđa. Počinje da se okreće sa
stomaka na leđa. Noge su mnogo manje skupljene nego do sada,
zauzima pripremni položaj za puzanje i oslanja se na ispružene ruke i
stomačić. U položaju na leđima dete samo odiže glavu od podloge i
pruža ruke majci. Hvata svoja stopala i stavlja ih u usta. Ponuđenu
igračku hvata kretanjem ruke preko sredine na drugu stranu. Hvata
predmete koristeći palac i prste šake. Ako mu se pruži drugi predmet,
dok već jedan drži u ruci, ispustiće prvo predmet koji drži u ruci pa tek
tada prihvatiti drugi. U ovom uzrastu dete uzdržano reaguje na
nepoznate osobe.

Vid i fina motorika: Reaguje na vizuelne drazi, bulji naokolo, formira

vizuelno praćenje vertikalno i koso, polukružno, na 15-30 cm. hvata
objekte uz vizuelnost, objekat u ruci prvo drzi pa zatim posmatra pa
stavlja u usta. Ovome prethodi razvoj otvaranja šake. Prepoznaje svoje
šake i prepoznaje svakodnevni objekat, npr. šolju, flašicu. Oči koristi
zajedno i nema razrokosti.

Sluh i govor: Obrazac plakanja je zreliji. Gugutanje i drugi oblici

vokalizacije se javljaju na stimulativni razgovor. Do 6 meseci počinje
brbljanje. Na zvuk širi oči, okreće se na zvučni nadražaj, najpre
horizontalno, a onda u dva navrata lokalizuje zvuk, najpre dole, a kasnije
iznad njega. Vezuje zvuke za svakodnevne situacije i komunicira
pokretima, počinje da pruža ruke da ga uzme majka.

Socijalizacija, emotivnost: Prepoznaje ljude i situacije, pokazuje

zadovoljstvo, uzbudjenje, voli da se neko njime bavi ili da ga zabavlja.
Hranjenje postaje socijalna aktivnost, jede polutečnu hranu. Aktivno
koristi usne i jezik i gutanje nije više refleksno. Posmatra kako ga majka
oblači, kupa, umiva...
Pri hranjenju može da postavi ruke na flašicu i pridržava je. U šestom
mesecu pojavljuje se osećaj straha.
Šesti mesec je velika prekretnica jer bebica počinje da sedi, u početku uz
potporu, a vrlo brzo i samostalno. Ne treba bebu ostavljati da sedi dugo,
za pocetak je dovoljno 10-15 minuta u vašem krilu ili okruženu
jastucima. Kikoće se, okreće se brzo na glas majke, počinje da imitira
ritam tonova koje čuje, smeje se i ciči, vrišti. Može da lokalizuje glas ili
zvuk i da zatim uputi precizan pogled ka tom pravcu. Pažljivo
sluša. Raspoznaje tonove i glasove, reaguje na njih, ali modifikuje svoje
reakcije na strana lica.
Drži samostalno flašicu dok pije, rukom drži i jede keks.
U sedećem polozaju oslobađa ruke za oblačenje.

Igre
- igrajte se igara „moj red-tvoj red“.
-imitirajte zvukove koje proizvode razne životinje „maca-mijau, kuca-
av,av“
-učite dete uzročno-posledičnim vezama kroz kotrljanje lopte, guranje
autića, (ako gurnem loptu ona se kotrlja, ako je ostavim ona se ne
kotrlja)
-čitajte detetu svakodnevno, razgledajte slikovnice i imenujte i opisujte
predmete, boje...

ZUBI- Između 6. i 12. meseca, odnosno kada detetu izraste prvi zub,
možete da posetite stomatologa koji će vas savetovati u vezi pravilne
ishrane i higijene i upozoriti vas na moguće posebnosti kod vašeg deteta.
Dete u ovoj fazi trpa u usta sve što vidi, što može da bude veoma
opasno, ali mu se mora dozvoliti da «glođe» gumene igračke koje treba
da su čiste, ali ne i sterilne.
Iako će nakon nekoliko godina mlečni zubi ispasti, to ne znači da ne
trebamo da ih negujemo. Do 3. godine prva briga namenjena je pravilnoj
ishrani. Uz ravnomernu i zdravu ishranu obroci treba da budu redovni
bez međuobroka ili slatkih napitaka. Za gašenje žeđi između obroka
detetu možemo da ponudimo voće ili nezašećerena pića: običnu vodu ili
nezašećeren čaj.

Ako dete koristi flašicu i konstantno pomalo pije iz nje, napunite je

vodom, a ne sa sokom ili mlekom pa pokušajte da ga odviknete od ove
navike. Najštetnije je ako dete zaspi s flašicom u ustima. Osim toga što
se može zagrcnuti , slatka tečnost polako curi iz dude, zadržava se u
detetovim ustima, razgrađuje u kiselinu i uzrokuje »karijes flašice«
odnosno karijes ranijeg detinjstva.

Higijena usne duplje do 3. godine starosti je namenjena uvođenju i

upoznavanju deteta s njome da bi ona kasnije mogla da postane deo
svakodnevnog ritma. Zube počinjemo da čistimo odmah nakon izbijanja.
Na početku možemo da upotrebimo mekanu krpu ili gazu koju umočimo
u vodu i ovijemo oko prsta ili možemo da koristimo gumeni naprstak.
Kasnije počinjemo da koristimo odgovarajuću zubnu četkicu.
Zubiće nemojte prati silom jer bi dete moglo da razvije otpor. Pranje
neka protiče u igri. Dete neka prvo samo pokuša, a roditelji neka dovrše.
Zubne paste nije potrebno koristiti dok dete ne nauči da ispljune
pljuvačku. Deca to nauče obično do treće godine starosti. Uz pravilnu
ishranu dovoljni su četkica i voda. Ako pastu za zube želite da koristite i
ranije, nabavite pastu bez fluora. Naučite decu da više puta ispiraju pastu
iz usta. I kasnije koristite paste primerene deci, jer paste za odrasle
sadrže previše fluora koji može štetiti deci. Tek nakon napunjene 11.
godine deca smeju da koriste pastu za odrasle.

Ako još dojite nemojte da prestajete zbog nicanja zuba. Ako vas dete
ugrize, trebate da znate da to nije uradilo namerno. Dojenje prekinite i
recite odlučno NE. Odojče će iz tona glasa shvatiti da to što je uradilo
nije dobro.

Redosled razvoja motornih funkcija i vida prikazan je na Tabeli 1

Mesec Motorika Vid spretnost

ruku

1 Postepeni razvoj kontrole Počinje da Grub i trzav

držanja glave. fiksira bliske pokret
predmete.
Gleda majčino
lice.

2 Dominantni primarni Sledi

refleksi u uspravnom pogledom.
položaju i pokretima. Vizuelno
zadržava
objekat
pogledom
3 Podizanjem iz leđnog Drži predmete
ležećeg položaja u sedeći, koji su mu dati
manje se primećuje na trenutak.
zaostajanje glave

4 Ležeći na trbuhu, diže Razvija se

glavu i bradu. Kasnije se hvatanje
odupire podlakticama. potpomognuto
i povezano sa
gledanjem

5 Stavlja stopala u usta. Prepoznaje Rukama se

svakodnevne
igra sa nožnim
predmete, na
prstima.
pr. šolju.

6 U uspravnom položaju Zrelo vizuelno

drži se na nogama. praćenje i
konvergencija,
koristi oba oka;
ne bi trebalo da
bude razrokosti

7 Kada sedi, glava čvrsto Premešta

stoji , a leđa su prava. predmete, npr.
kocke, iz ruke
u ruku

8 Naizmeničan rad nogu. Traži ispuštene

Javljaju se zaštitni refleksi predmete
 u udovima

9 Stabilno u sedećem Skida poklopce Vidljiva

položaju. Postrance i da bi videlo upotreba
spreda pomaže se rukama predmete. kažiprsta.
u kretanju.

10 Pokušava da se kreće – Velika Obuhvata

puzi, praćaka se, gega se. vizuelna manje
Trudi se da stoji. živahnost. predmete.

11 Izigrava stajanje držeći se Počinje da Može da

za blizak predmet. Kruži gleda slike, pokazuje
oko nameštaja. baca poglede kažiprstom.
okolo, pravi
brze vizuelne
procene

12 Može da napravi prve

korake

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora.

Razvoj ovih
funkcija u prvoj godini života prikazan je na Tabeli 2.

Tabela 2.

mesec Sluh i govor Društvenost

1 Plače zbog gladi ili neudobnosti. Izaziva mnogo

Spava i jede. Smiruje se ili koči na pažnje i pasivno je
zvuk prima.
2 Smiruje se na gukanje i ljuljanje Smeši se i primećuje
blisko lice.

3 Odgovara na promene zvukova, Reaguje na poznate,

negoduje kod niskih i grubih prijatne prilike
zvukova. Raduje se bliskim pr.kupanje, hranjenje
zvucima.

4 Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor Sada je hranjenje

na približavanje. Voli da se drži. društvena aktivnost

5 Okreće se prema izvoru zvuka.

6 Veći nivo vokalizacije. Smejulji se.

Spontano odgovara i
smeši se.

7 Počinje da oponaša ritam zvukova.

8 Vežba vokalizaciju. Počinje da bude

svesno stranih osoba
i prilagođava svoju
prijemčivost

9 Brblja, koristi glas sa namerom. Igra se oponašajućih

Odgovara odraslima. Vokalno igara
oponašanje.

10 Zrela vokalizacija zvukova. Reaguje na

ohrabrenje i
obeshrabrenje.
 Pokazuje
11 Počinje da razumeva reči privrženost. Izvodi
jednostavne
pojedinačne naredbe.
tapšanje i mahanje
rukama za
pozdrav (pa-pa).

12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive

reči.

Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim osećanjima da radite nešto

lepo i neponovljivo, jer iako imate više dece svaka beba ima svoju
ličnost od rođenja i pruža vam potpuno drugačiji doživljaj. Pomozite im
da kroz ovaj divan period prođu što bezbrižnije, s osmehom, radošću.
Okružite dete igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast,
vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu
pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa

vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.

Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka još puno posla, ali je
ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu
razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje
sposobnosti i karakter, a mi smo tu da mu pomognemo.

LITERATURA:
1."Pametna knjiga za mamu i tatu" Unicef, Beograd 2008

2. "Lako do prvog koraka" Dr.Danijela Vukicevic

3. Unicef:Zivotne poruke o zdravlju majke i deteta

4. Nevena Zeljkovic: "Psihomotorni i Psihosocijalni Razvoj u Detinjstvu"

2008 August 22

5. Veronika Išpanoviæ-Radojkoviæ, neuropsihijatar,

Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu

Beograd, decembar 2007 godine: "PSIHOMOTORNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ U

DETINJSTVU"

6. Dr Milena Nikolic-Beba je kod kuce.

7. Prim. dr Maja Skender, pedijatar

8. Bojanin S. (1985): “Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod”,

ZUNS, Beograd

9. Kovacevic D., Bojanin S., Išpanovic V. (1984): “Prirucnik za procenu psihomotornog

razvoja predškolske dece”, IMZ, Beograd

10. Tadic N. (1989): “Psihijatrija detinjstva i mladosti”, III izdanje, Naucna knjiga

Beograd.

11. Cordic A., Bojanin S. (1992): “Opšta defektološka dijagnostika”, ZUNS, Beograd.

12. EDUS-Udruzenje za unapredjenje obrazovanja i podrse djeci

sa i bez poteskoca u razvoju: "Rani razvoj djeteta:indikatori, odstupanja i preporuke"

Dr Apuk Hibnijeta
Specijalista pedijatar