SEDMI MESEC

U ovom članku informacije služe samo kao okvirni vodič. Deca se razvijaju
na različite načine i svako dete ima svoj razvojni put. Napravljena je krupna
generalizacija podataka, ali ćete verovatno primetiti suštinske stvari vezane za
uzrast vašeg deteta.

U sedmom mesecu pojavljuju se prvi znaci intelignecije. Dete počinje da

shvata da pojedini postupci donose određene rezultate. Uspeva da
dohvati zvečku ispred sebe i ako se ona zakloni i nestane iz vidnog
polja. Zadovoljno je kad otkrije nešto novo. Sve češće pokazuje težnju
da do sada naučene i uvežbane aktivnosti sažme i da ih primeni u
rešavanju nekog od problema pri dohvatanju. Od 7-12 meseca uočljiv je
razvoj sitnih pokreta prstiju i šake i sve složenijih pokreta koje koristi za
istraživanje predmeta.

Govor- Govor se priprema već od rođenja deteta. Neposredno po

rođenju, dete proizvodi neku vrstu glasova. Tokom prvih meseci počinje
da se igra usnama i prvim zvukovima koji tu igru prate. Činom hranjenja
i žvakanja osamostaljuju se delovi muskulature koja učestvuje u govoru.
Disanjem dete otkriva grlene muskulature. Razvoj inteligencije deteta
omogućava značajne korake u razvoju govora. Krajem sedmog meseca
dete otkriva glasovne celine koje majka izgovara artikulisano i sa
značenjem. Počinje da imitira glasove koje mu majka upućuje.
Komunikacija koja se do osmog meseca nije obavljala rečju nego
melodičnošću rečenice, tj. razmenom glasova i osećanja, sada počinje da
se ostvaruje kao razmena osećanja i pojmova.
U položaju na stomaku oslanja se na šake i bedra. Dok jednom rukom
hvata pruženu igračku održava ravnotežu oslanjajući se na koleno
istostrane noge i na drugu ruku i bedro.U položaju na ledjima igra se
vlastitim stopalima, ispituje ih očima, šakom i ustima. Ogračke hvata
prstima i ispruženim palcem bez dodirivanja dlana. Dete ponavlja
slogove (da, ba, ka,mm).
Raduje se igri skidanja marame s lica.
Još jednom pogledajte vaše beleške i vidite koliko je vaša beba
napredovala. Posataje prava devojčica/dečak.

OSMI MESEC

U osmom mesecu pokreti postaju složeniji. U potrbušnom položaju dete

odvaja karlicu od podloge i oslanja se na šake i kolena. Voli da se kreće
u krug. Rado se igra na boku oslanjajući se na lakat donje ruke i
ispruženu nogu dok se gornjom nogom odupire. Aktivno se okreće sa
stomaka na leđa. Аkо mu se pruži predmet dok već ima u ruci prihvatiće
ga drugom rukom i držati oba. Raduje se pri posmatranju sopstvene
pojave u ogledalu. Gleda šta rade roditelji. Voli igru skrivača iza delova
namešaja. Počinje faza brbljanja , jer dete povezuje i kombinuje
dvoglase:ba-ba, da-da.

Dete sa hvatanja prelazi na manipulaciju predmetima. Dohvaćeni

predmet premešta iz ruke u ruku, opipava ga, lupka i stavlja u usta.
Uklanja prepreku da bi došlo do željenog cilja i pokušava da se približi
igrački koja ga je zainteresovala. To predstavlja prvi način rešavanja
problema. Prati redosled događanja. U stanju je da predvidi moguća
dešavanja, npr. gladno dete prestaje da plače kada oseti da majka ulazi u
sobu. U ovom uzrastu dete je društvenije, komunikativnije. Želi da bude
sa drugima i da se igra. Zna da se naljuti i da odgurne drugu osobu.
Reaguje kada ga pozovu po imenu.
Plaši se nepoznatih osoba.
Uznemirenje i strah koji se javljaju u majčinom odsustvu simbolizuju
strah od gubitka voljene osobe, odnosno strah od gubitka ljubavi. Manje
ili više prepoznatljiv, ovaj strah se proteže tokom čitavog života.

To pokazuje i da je dete ušlo u tzv. Fazu separacije – individuacije, do

tada je dete sebe i majku doživljavalo kao jedno telo, jedna usta, jedan
stomak, sada postaje svesno da su to dva različita organizma. Emotivno
to je vrlo bolan period u sazrevanju vaše bebe. Ona počinje da razlikuje
sebe i druge. Ova faza je ključna za formiranje ličnog identiteta.

DEVETI MESEC
Odojče ovog uzrasta razlikuje sve finije nijanse boja, zvukova, oblika,
mirisa i drugih draži. Značajno se povećava brzina prerade ovih draži i
odojče se brže zasiti predmetima iz svoje okoline.
U ovom uzrastu dete sve više upotrebljava slogove. Dete pokušava da
privuče pažnju brbljanjem i cičanjem, a neka odojčad su već sposobna
da kažu mama i tata, kad zovu roditelje , već razume pojedine reči. Zna
svoje ime, prepoznaje imena članova porodice (mame, tate). Razume
značenje NE i PA-PA. Većina ljudi potcenjuje detetovo razumevanje
govora, jer razvoj govora procenjuju po izgovorenim rečima deteta.
Zbog toga što detetov razvoj govora zavisi od pažnje koju mu poklanjate
i razgovora sa njim, nastojte da što više vremena kvalitetno provodite
zajedno. Čitajte mu i pevajte pesmice. Važno je i da se na njegovo
oglašavanje odazivate, poslušate ga i odgovorite.
Razvija upornost, samostalnost, sve slobodnije se kreće, spretnije je.
Puzi na rukama, nogama se pomaže. Ljuti se kada mu se oduzme
igračka. Najznačajnije promene u devetom mesecu su naime socijalne
reakcije i tada počinje pojačano interesovanje za nepoznate koje tada već
razlikuje od poznatih.
U potrbušnom položaju dete baulja na savijenoj podlaktici oslanjajuci se
na na laktove, povlači telo napred i u stranu. Dete se ljulja na dlanovima
i kolenima sa guzom na petama. Iz bčnom položaja prebacuje oslonac sa
lakta na šaku i podiže se samo u sedeći položaj.

Pokušava da puzi.
Kažiprstom pokazuje šta ga zanima.
Manje predmete hvata kažiprstom i palcem-hvat pincete koji odojčetu
omogućava da hvata i najmanje predmete. Uprkos čistoći u domu ono će
uvek naći neko zanimljivo smeće na podu.

U svaku ruku uzima po kocku i njom udara po podu. Ponuđenu igračku

prihvata, ali i baca prateći njeno kretanje.
Može da nađe skrivenu igračku.

Spavanje- Noću odojče staro devet meseci spava oko 10 do 12 sati i

potrebna su mu još približno dva dremeža (sat do dva) danju. Još uvek
se mnogo odojčadi noću budi jednom do dva puta za hranjenje, iako
stručnjaci tvrde da im sada više nisu potrebni noćni obroci. Mnoge
mame detetu noću još uvek ponude dojku jer na taj način deca brže i
mirnije zaspu. Iako nastavljate s noćnim hranjenjem, dete pokušajte da
naviknete da se nakon obroka samo uspavljuje u svom krevetiću. Na taj
način će vam biti lakše kasnije kada prekinete s noćnim obrocima

Intenzivna osećanja - Oko devetog meseca odojče počinje sve

intenzivnije da pokazuje svoja osećanja. Uživa u grljenju i maženju, želi
pažnju najbližih i radost pokazuje glasnim smehom i cičanjem.
Intenzivnije pokazuje i negativna osećanja, kao što su ljutnja,
uznemirenost i strah.
Dete počinje da se osamostaljuje jer postaje svesno svojih sve većih
sposobnosti i zato počinje da se opire vašoj pomoći. Još uvek ne uspeva
da uradi sve što želi, što će često pokazivati nemirom i ljutnjom.

U blizini nepoznatih osoba pokazuje nelagodnost i strah. Isto tako,

većina dece pokazuje strah od odvajanja. Žele blizinu roditelja, a kada
roditelji nisu uz njih, osećaju strah i plaču. Pokušajte da smanjite strah
pred nepoznatima tako što ćete ljude koje vaše dete ne poznaje upozoriti
da prilaze polako i da ne pokušavaju da dodirnu odojče. Vaše prisustvo
obično pomaže u tome, a važne su i vaše reakcije na ljude koji prilaze
(jer se odojče ugleda na vas). Nikada nemojte da prisiljavate bebu na
zagrljaj osobe koje se boji. Dete koje se u prisustvu roditelja oseća
sigurno, u novim situacijama će se osloniti na njihovu pomoć i ugledati
se na njih (ako roditelji reaguju sa strahom ili zabrinutošću, i odojče će
biti uplašeno i zaplakaće).

Igre- tražite radnje koje želite da vidite umesto da ga korite i grdite zbog
tvrdoglavosti i bezrazložnog plakanja. Umesto naredbe „Prestani“ bolje
je da kažete „vreme je za slikovnice“ imaće veći efekat.
-Učite ga da ubacuje kockice u kantu i da ih izvadi.
-imenujte boje kada se igrate s kockama
-mesto kocki uzmite štipaljke i sl (samo ništa sitno što može da proguta)
i ubacite/izvadite iz raznih kutija.
Redosled razvoja motornih funkcija i vida prikazan je na Tabeli 1

Mesec Motorika Vid spretnost

ruku

1 Postepeni razvoj kontrole Počinje da Grub i trzav

držanja glave. fiksira bliske pokret
predmete.
Gleda majčino
lice.

2 Dominantni primarni Sledi

refleksi u uspravnom pogledom.
položaju i pokretima. Vizuelno
zadržava
objekat
pogledom

3 Podizanjem iz leđnog Drži predmete

ležećeg položaja u sedeći, koji su mu dati
manje se primećuje na trenutak.
zaostajanje glave

4 Ležeći na trbuhu, diže Razvija se

glavu i bradu. Kasnije se hvatanje
odupire podlakticama. potpomognuto
i povezano sa
gledanjem

5 Stavlja stopala u usta. Prepoznaje Rukama se

svakodnevne
igra sa nožnim
predmete, na
prstima.
pr. šolju.
6 U uspravnom položaju Zrelo vizuelno
drži se na nogama. praćenje i
konvergencija,
koristi oba oka;
ne bi trebalo da
bude razrokosti

7 Kada sedi, glava čvrsto Premešta

stoji , a leđa su prava. predmete, npr.
kocke, iz ruke
u ruku

8 Naizmeničan rad nogu. Traži ispuštene

Javljaju se zaštitni refleksi predmete
u udovima

9 Stabilno u sedećem Skida poklopce Vidljiva

položaju. Postrance i da bi videlo upotreba
spreda pomaže se rukama predmete. kažiprsta.
u kretanju.

10 Pokušava da se kreće – Velika Obuhvata

puzi, praćaka se, gega se. vizuelna manje
Trudi se da stoji. živahnost. predmete.

11 Izigrava stajanje držeći se Počinje da Može da

za blizak predmet. Kruži gleda slike, pokazuje
oko nameštaja. baca poglede kažiprstom.
okolo, pravi
brze vizuelne
 procene

12 Može da napravi prve

korake

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora.

Razvoj ovih
funkcija u prvoj godini života prikazan je na Tabeli 2.

Tabela 2.

mesec Sluh i govor Društvenost

1 Plače zbog gladi ili neudobnosti. Izaziva mnogo

Spava i jede. Smiruje se ili koči na pažnje i pasivno je
zvuk prima.

2 Smiruje se na gukanje i ljuljanje Smeši se i primećuje

blisko lice.

3 Odgovara na promene zvukova, Reaguje na poznate,

negoduje kod niskih i grubih prijatne prilike
zvukova. Raduje se bliskim pr.kupanje, hranjenje
zvucima.

4 Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor Sada je hranjenje

na približavanje. Voli da se drži. društvena aktivnost

5 Okreće se prema izvoru zvuka.

6 Veći nivo vokalizacije. Smejulji se.

Spontano odgovara i
smeši se.
7 Počinje da oponaša ritam zvukova.

8 Vežba vokalizaciju. Počinje da bude

svesno stranih osoba
i prilagođava svoju
prijemčivost

9 Brblja, koristi glas sa namerom. Igra se oponašajućih

Odgovara odraslima. Vokalno igara
oponašanje.

10 Zrela vokalizacija zvukova. Reaguje na

ohrabrenje i
obeshrabrenje.
Pokazuje
11 Počinje da razumeva reči privrženost. Izvodi
jednostavne
pojedinačne naredbe.
tapšanje i mahanje
rukama za
pozdrav (pa-pa).

12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive

reči.

Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim osećanjima da radite nešto

lepo i neponovljivo, jer iako imate više dece svaka beba ima svoju
ličnost od rođenja i pruža vam potpuno drugačiji doživljaj. Pomozite im
da kroz ovaj divan period prođu što bezbrižnije, s osmehom, radošću.
Okružite dete igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast,
vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu
pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa

vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.

Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla, ali je
ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu
razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje
sposobnosti i karakter, a mi smo tu da mu pomognemo.

LITERATURA:

1."Pametna knjiga za mamu i tatu" Unicef, Beograd 2008

2. "Lako do prvog koraka" Dr.Danijela Vukicevic

3. Unicef:Zivotne poruke o zdravlju majke i deteta

4. Nevena Zeljkovic: "Psihomotorni i Psihosocijalni Razvoj u Detinjstvu"

2008 August 22

5. Veronika Išpanoviæ-Radojkoviæ, neuropsihijatar,

Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu

Beograd, decembar 2007 godine: "PSIHOMOTORNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ U

DETINJSTVU"

6. Dr Milena Nikolic-Beba je kod kuce.

7. Prim. dr Maja Skender, pedijatar

8. Bojanin S. (1985): “Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod”,

ZUNS, Beograd
9. Kovacevic D., Bojanin S., Išpanovic V. (1984): “Prirucnik za procenu psihomotornog

razvoja predškolske dece”, IMZ, Beograd

10. Tadic N. (1989): “Psihijatrija detinjstva i mladosti”, III izdanje, Naucna knjiga

Beograd.

11. Cordic A., Bojanin S. (1992): “Opšta defektološka dijagnostika”, ZUNS, Beograd.

12. EDUS-Udruzenje za unapredjenje obrazovanja i podrse djeci

sa i bez poteskoca u razvoju: "Rani razvoj djeteta:indikatori, odstupanja i preporuke"

Dr Apuk Hibnijeta
Specijalista pedijatar