PRVI CIKLUS STUDIJA

STUDIJSKI PROGRAM FAKULTET ZA BEZBJEDNOST I ZAŠTITU

NIŠANJENJE, I GREŠKE NIŠANJENJA DIOPTERSKIM

NIŠANOM

Seminarski rad iz Naoružanje i nastava gađanja

Profesor: Student: Dražen Puljić

Doc. dr Željko Zorić Broj indeksa: 2163/21

Banja Luka, 2023.

 SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................................3
1. Pojam nišanjenja..................................................................................................................................4
2. Okidanje..............................................................................................................................................5
2.1. Uslovi za pravilno okidanje.............................................................................................................5
3. Disanje.................................................................................................................................................6
ZAKLJUČAK.............................................................................................................................................8
LITERATURA............................................................................................................................................8
 UVOD

Nišanjenje je jedan vrlo bitan elemenat za postizanje vrhunskih rezultata. Laici kažu ništa
lakše. Postaviš koncentricno metu, ring i diopter i pogodiš centar. Medutim narocito kod
pocetnika problem je uopšte "uhvatiti" crni krug u ring dok još stavovi nisu savršeni i puška
dosta hoda. Diopterske nišanske sprave se koriste radi lakšeg nišanjenja i lakšeg postizanja cilja
u gađanju iz vatrenog oružija. Koriste se u razne svrhe a namjena im je takođe vojnim,
specijalnim policijskim operacijama i takmičarkim namjenama.
 1. Pojam nišanjenja

Pravilno nišanjenje i rešavanje problema:

1. prvo treba strelca nauciti kako se nišani.

Nacrtati mu kako treba da stoje nišani u odnosu na crni krug. Dati mu pušku koja je na naslonu
da sam nanišani i prenese sliku koju je video na papiru. Kada usvoji kako treba nišani da stoje u
odnosu na metu prelazi na nišanjenje u stavu.

2. obavezno namestiti obrazinu kundaka da je oko u liniji nišana.

3. odabir velicine ringa i blende dioptera.

Po pravilu ring treba da bude za 1/3 crnog

kruga veci od crnog kruga, medutim to nije uvek tako. U zavisnosti od utreniranosti strelca zavisi
i velicina ringa. Kod pocetnika ring treba da bude veci jer puška više hoda i onda strelac ne može
da se skoncentriše na okidanje jer mu crni krug nije stalno u ringu i onda ga "lovi". Otvor blende
diptera treba da bude takav da omogucava strelcu da cisto vidi ring i metu. Kada je otvor manji
dolazi do vizuelnog povecanja crnog kruga i utapanja u ring. Ako je otvor preveliki gube se
prave konture ringa i strelac nema pravu sliku kako je nanišanio. Takode kod prevelikog otvora
blende
greške u položaju glave su mnogo vece.

4. položaj glave.

Kod vrhunskih strelaca nišanjenje je usvojeno do te mere da je postalo automatsko.

Strelac je najviše skoncentrisan na okidanje i tada dolaze greške u nišanjenju. Posle opaljenja
strelac mora obavezno da ostane u stavu par sekundi i prekontroliše, pored ostalog, da li je ring u
sredini dioptera.

Pomeranje glave pre samog opaljenja je najcešca greška u nišanjenju.

- pošto puška stalno radi, više ili manje, strelac mora da nauci da nišanjenje sprovodi uvek na isti
nacin. To znaci da dovodenje puške u metu mora uvek da bude sa iste strane i na isti nacin. Tako
ce steci automatizam u nišanjenju i smanjiti greške na minimum.
- predugo nišanjenje dovodi do umaranja oka i iskrivljene slike, pa samim tim i do grešaka.
- treba nišaniti binokularno (sa oba otvorena oka) iz sledecih razloga: ne traži nepotrebno
dopunsko naprezanje, tj. da se zažmuri, što je vrlo važno pri dugotrajnom gadanju, binokularna
oštrina vida je jaca od monokularne, pošto impulsi koji dolaze do oba oka izazivaju jace
uzbudenje odgovarajucih delova centralnog nervnog sistema i slabije je zamaranje celija mozga
pošto rade pod prirodnim uslovima, zažmurivanje na jedno oko utice i na delimicno zatvaranje
drugog oka što utice na oštrinu vida.
 2. Okidanje

Tehnika okidanja ima veliki, a cesto i odlucujuci znacaj za postizanje tacnog pogodka.
Kao prvo, okidanje ne sme da poremeti položaj oružja koje je navedeno u cilj, zbog toga strelac
mora da zna ravnomerno da povlaci obaracu. Kao drugo, okidanje se mora izvršiti za vreme
disajne pauze u potpunom skladu sa nišanjenjem, tj. kada su nišani i crni krug koncentricni.

Prema tome, da bi postigao tacan pogodak, strelac treba da izvrši rad - ne odvojeno, ne
izolovano jedno od drugog, vec strogo medusobno usaglašeno. Usaglašavanje ova dva elementa
neophodno je zbog toga što oružje prilikom nišanjenja nije nepokretno, vec se prakticno pomera
u vecoj ili manjoj meri, zavisno od stabilnosti stava. Kao posledica toga, poravnati nišani
državaju se u sredini mete relativno kratko, za koje vreme strelac treba ravnomerno da povuce
obaracu i završi okidanje. Pošto je pomeranje oružja, pri gadanju u stojecem stavu, kod mnogih,
a narocito nedovoljno pripremljenih strelaca, najcešce individualna stvar svakog strelca, veoma
je teško predvideti vreme i trajanje takvih kratkih zaustavljanja poravnatih nišana u odnosu na
crni krug mete.

Ove teškoce se povecaju još i time što je usaglašavanje ova dva elementa u takvim
uslovima,s jedne strane, u protivurecnosti sa urodenim odgovarajucim reakcijama organizma i
navikama stecenim u prethodnom periodu covekovog života, a s druge, potrebno je stvoriti
nove navike usmerene na poboljšanje koordinacije pokreta pod kontrolom vida.

2.1. Uslovi za pravilno okidanje

Iz razloga da okidanje mora da se izvrši tako da ne poremeti koncentricnost nišana, povlacenje

obarace mora da bude ravnomerno. Ravnomerno povlacenje obarace postavlja posebne zahteve
kažiprstu desne ruke. Od njega u velikoj meri zavisi kvalitet hica, jer ce i najbrižljivije i
najpreciznije nišanjenje biti poremeceno pri najmanjem nepravilnom pomeranju prsta. Da bi
kažiprst mogao da obavi ovaj posao ne kvareci nišanjenje, neophodno je, pre svega, pravilno
obuhvatiti rukohvat kundaka da se stvori odgovarajuci oslonac koji ce omoguciti pravilno
okidanje.

Obuhvatanje rukohvata kundaka treba da bude dovoljno cvrsto, ali ne isuviše snažno, jer
naprezanje mišica u šaci može da izazove sasvim nepotrebno pomeranje oružja. Pri tome
potrebno je da se za šaku nade takav položaj u kome ce izmedu kažiprsta i rukohvata postojati
zazor. Tada kretanje kažiprsta pri povlacenju obarace nece izazvati nikakve bocne pritiske
koji bi mogli da pomere oružje i time pokvare nišanjenje, tj. poremete liniju nišanjenja.

Da bi se pravilno izvršilo opaljenje neophodno je da se obaraca povlaci jagodicom

kažiprsta gde je on najosetljiviji. Obaracu treba povlaciti pravo unazad, kako bi se kažiprst kretao
paralelno sa osom cevi. Ako bi prst vršio pritisak iskosa na obaracu, odnosno, pod izvesnim
uglom u odnosu na osu cevi, to bi moglo da dovede do izvesnog povecanja težine okidanja i
do neravnomernog, skokovitog kretanja obarace, izazvanog iskošenjem i dopunskim trenjem
delova mehanizma za okidanje.

To takode može da pokvari poravnanje nišana i da bude uzrok

velikog odstupanja pogodaka od centra mete. I ako pritisak na obaracu treba da se vrši postepeno
i ravnomerno to ne znaci da treba da se vrši polako, vec ujednaceno i bez trzanja. Okidanje ne
sme da traje duže od 1,5 do 2 sekunde Ipak, sama veština povlacenja obarace nije dovoljna za
postizanje dobrog pogodka. Drugi obavezan uslov je da rad kažiprsta pri povlacenju obarace
bude usaglašen sa pravilnim nišanjenjem i disanjem.

Najveci problem za izvršenje okidanja je kada se puška stalno krece. To je nacešce slucaj
kod pocetnika i slabije pripremljenih strelaca. Da bi strelac istovremeno ispunio oba uslova, tj.
okidanje i pravilno nišanjenje, mora da bira najpogodniji trenutak, onaj u kome je pomeranje
puške najmanje. Krace receno, mora da nauci da ravnomerno i u pravo vreme pocne da
povlaci obaracu. Da bi naucio da na vreme opali, tj. u pravom trenutku, strelac mora dobro da
upozna suštinu pomeranja oružja prilikom nišanjenja.

3. Disanje

Pravilno disanje i pravljenje disajne pauze je još jedan od elemenata koji dosta uticu na
vrednost pogodka i kontinuitet dobrih pogodaka tokom meca.Vrlo je važno da strelac razume
važnost usavršavanja dubokih udisaja dijafragmalnim putem,
tj. pomeranjem dijafragme, a ne širenjem grudnog koša. Kratke udisaje koji pomeraju ramena
treba iskljuciti. Dublji i sporiji disajni proces je mnogoefektivniji za snabdevanje mozga
kiseonikom. Duboki i ritmicni disajni proces dovodi do umirujuceg efekta koji poboljšavaju
koncentarciju i nivo mišicne opuštenosti.

Posle dva do tri dublja udisaja, stim daje svaki sledeci manji, strelac može da napravi
disajnu pauzu od 15 do 20 sekundi bez ikakvih problema. To vreme mu dozvoljava daopali hitac
izmrdu 8 i 10 sekundi posle zauzimanja pravilnog stava i dovodenja nišana u metu bez
dolaska u krtican trenutak da ostane bez vazduha. Za pravljenje dubokih udisaja i bolju
ventilaciju pluca, strelac mora da nauci da diše stomacno, tj. pomeranjem dijafragme ka
stomaku, a ne širenjem grudnog koša.

Vežba za to je da trener ili sam strelac stavi ruku na stomak i diše tako da se samo ruka
pomera, a ne i grudni koš. Takode strelac treba kroz fizicko vežbanje - trcanje, plivanje,
vožnja bicikla itd. da poveca svoj kapacitet pluca kako bi se brže obnavljao kiseonik u
plucima i mozgu, a time i koncentracija bila na višem nivou

U artiljeriji se nalazi veliki broj različitih vrsta nišanskih sprava, pri čemu svaka vrsta ima
svoje konstruktivne specifičnosti. Te konstruktivne specifičnosti nišanske sprave za neko oružje
određene su prema namjeni oružja, njegovom kalibru i načinu usmjeravanja. Nišanske sprave
koje se koriste na oružjima zemaljske artiljerije po svome ustrojstvu bitno se razlikuju od
nišanskih sprava protiv-avionske artiljerije. Ako se pri usmjeravanju oružja zemaljske artiljerije
koriste početni elementi, određeni tokom pripreme gađanja, pri gađanju ciljeva u vazduhu nije
moguće blagovremeno odrediti početne elemente zbog kretanja cilja i njegovog kratkotrajnog
boravka u zoni vatrenog djelovanja. Pri gađanju ciljeva u vazduhu položaj osi cijevi oružja u
odnosu na liniju cilja određen je uglom pravca (preticanja) i tabličnim uglom. Vrijednosti tih
uglova u toku praćenja cilja neprestano se mijenjaju zbog promjene parametara kretanja cilja.

Prema tome, za gađanja ciljeva u vazduhu nišanska sprava mora osigurati automatsko
određivanje ugla preticanja i tabličnog ugla pri neprekidnoj promjeni koordinata i parametara,
kretanja cilja. Kalibar, kao konstruktivna karakteristika oružja, ima značaj uglavnom u pogledu
težine nišanske sprave i njenih gabaritnih dimenzija. Ako za artiljerijska oružja težina nišanske
sprave nema bitnog značaja, za streljačka oružja je upravo bitna težina i gabarit, pa takvo
nišanske sprave moraju biti lake i kompaktne
 ZAKLJUČAK

Diopterske nišanske sprave od same svoje pojave u svrhu da pomognu radi biljeg
nišanjenja i boljeg postizanja rezultata u gađanju meta ili drugih obijekata, onesposobljavanja
protivnika ili u svrhu sportskih i rekreativnim reultata, doprinijeli su veliki boljitak u vojne,
spotske i druge grane kotistenja vatrenog oružija.
 LITERATURA

Wikipedia.com,
Scribd.com.