Лисица и гавран

Гавран је негде украо комад сира и, с њим у кљуну, слетео на једну високу грану. Лисица,
која је случајно наишла туда, одлучила је да му узме тај комад сира. Зато је рекла гаврану:
„Какве дивне сјајне очи имаш, а тек како ти је прекрасан врат… Штета што тако лепа
птица мора увек да ћути, јер не уме да пева”.
Гавран, који је овим речима био необично поласкан, хтеде да покаже лисици да уме и да
пева. Отворио је кљун и гракнуо, а сир му је испао из кљуна и пао право пред лисицу.
Лукава лија, зграбивши сир, поче слатко да се смеје: „Ха, ха, ха, ти можда имаш гласа, али
памети свакако немаш.”

Лисица и рода
Лисица је одлучила да се нашали са својом пријатељицом родом. Позвала ју је на ручак и
изнела пред њу неку ретку супу у плитком тањиру. Такав ручак се могао само полизати, а
рода није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала да јој је јако жао што се
роди није допао ручак, па се гладна вратила кући.
Следећег дана лисица је била родин гост. Задовољна и нестрпљива пожурила је родиној
кући, јер је била гладна. Али је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким
ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако јела. Лисица није дохватила
ни мрвицу укусног јела и отишла је кући гладна.
А онда је рекла сама себи: Заправо немам право да се жалим. Рода ми је само вратила
мило за драго.
Lisica i gavran
Gavran je negde ukrao komad sira i, s njim u kljunu, sleteo na jednu visoku granu. Lisica, koja je
slučajno naišla tuda, odlučila je da mu uzme taj komad sira. Zato je rekla gavranu: „Kakve divne
sjajne oči imaš, a tek kako ti je prekrasan vrat… Šteta što tako lepa ptica mora uvek da ćuti, jer
ne ume da peva”.
Gavran, koji je ovim rečima bio neobično polaskan, htede da pokaže lisici da ume i da peva.
Otvorio je kljun i graknuo, a sir mu je ispao iz kljuna i pao pravo pred lisicu.
Lukava lija, zgrabivši sir, poče slatko da se smeje: „Ha, ha, ha, ti možda imaš glasa, ali pameti
svakako nemaš.”

Lisica i roda
Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred
nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni
kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se
gladna vratila kući.
Sledećeg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući, jer je
bila gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo
tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i
otišla je kući gladna.
A onda je rekla sama sebi: Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za
drago.