Идентификација опасности и

штетности
 Opasnosti i štetnosi u objektima za rad

• 2.1. Električne instalacije

• 2.1.1. Električne instalacije moraju da budu projektovane i postavljene tako
da ne predstavljaju opasnost koja može biti uzrok požara ili eksplozije. Sva
lica moraju da budu zaštićena od opasnog dejstva električne struje,
odnosno od opasnosti od direktnog ili indirektnog dodira instalacija i opreme
pod naponom.
• 2.1.2. Pri projektovanju, postavljanju i izboru materijala i zaštitnih uređaja
mora se uzeti u obzir visina napona, spoljašnji uticaji i kompetentnost lica
koja imaju pristup delovima instalacija.
• 2.1.3. Električne instalacije, a naročito one koje su izložene spoljašnjim
uticajima, moraju se redovno pregledati i održavati u ispravnom stanju.
• 2.2. Instalacije za razvođenje fluida
• 2.2.1. Instalacije za razvođenje fluida (komprimovanog vazduha, gasova,
para, vode, tehnoloških rastvora i tečnosti i dr.) moraju da budu
projektovane i postavljene tako da ne predstavljaju opasnost koja može biti
uzrok požara ili eksplozije.
• 2.2.2. Sva lica moraju da budu zaštićena od opasnog i/ili štetnog dejstva
fluida koji se razvodi instalacijom, odnosno od rizika nastalih opasnim i/ili
štetnim delovanjem fluida.
• 2.2.3. Instalacije za razvođenje fluida, a naročito instalacije kojima se
razvode zapaljivi, eksplozivni, otrovni ili zagušljivi fluidi, moraju se redovno
pregledati i održavati u ispravnom stanju.
 Temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama

• 6.1. U toku rada temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima se

nalaze radna mesta mora da bude odgovarajuća, u zavisnosti od metoda
rada i aktivnosti, kao i fizičkog opterećenja zaposlenih, osim na radnim
mestima na kojima je uslovljena tehnološkim procesom.
• 6.2. Temperatura u prostorijama za odmor, prostorijama za zaposlene koji
su na dužnosti, u sanitarnim prostorijama i prostorijama za pružanje prve
pomoći mora da bude odgovarajuća u skladu sa namenom tih prostorija.
• 6.3. Prozori, krovni prozori i staklene pregrade moraju da budu izvedeni
tako da sprečavaju prekomerno dejstvo sunčeve svetlosti na radnom mestu
u zavisnosti od prirode poslova.
• 6.4. Temperatura, relativna vlažnost i brzina strujanja vazduha u radnim
prostorijama moraju da budu u skladu sa vrednostima navedenim u Tabeli
1.
• ISPITIVANJE USLOVA RADNE se vrši na osnovu:
“Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na random mestu
("Sl.glasnik RS", br. 21/2009)”

• Ispitivanje mikroklime vrši se na radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se

obavlja proces rada, odnosno u kojoj se zaposleni kreću ili zadržavaju duže
od dva sata u toku jedne smene. Mikroklimu radne okoline određuju
parametri:
• Temperatura vazduha u C;
• Brzina strujanja vazduha u m/s;
• Relativna vlažnost vazduha u %.
• U zavisnosti od fizičkog naprezanja razlikuju se:
• Laki rad – rad se obavlja sedeći, stojeći ili u hodu ali ne zahteva
sistematsko fizičko naprezanje, podizanje ni prenos tereta;
• Srednji rad – rad se obavlja uz određeno fizičko naprezanje, obavlja se
pretežno stojeći ili u hodu, može biti vezan i za prenos tereta od 2 kg;
• Teški rad – sistematsko fizičko naprezanje, stalnim kretanjem i
prenošenjem tereta iznad 20 kg.
• Prilikom merenja mora se voditi računa o načinu zagrevanja i ventilaciji
radnih prostorija. Ispitivanje mikroklime u letnjem periodu vrši se kada je
spoljna temperatura iznad 15 C, a u zimskom kada je spoljna
temperatura ispod 5 C u uslovima kada rade svi tehnološki kapaciteti,
oruđa za rad, uređaji, instalacije i dr.), kao i uređaji za zagrevanje,
klimatizaciju i ventilaciju.
 Temperatura spoljašnjeg vazduha
do +5°C od +5 do +15°C više od +15°C
Vrsta rada Temper- Rel. Brzina Temper- Rel. Brzina Temper- Rel. Brzina
atura vlažnost strujanja atura vlažnost strujanja atura vlažnost strujanja
[°C] [%] [m/s] [°C] [%] [m/s] [°C] [%] [m/s]
18-28 max 75 max 0,3 18-28 max 75 max 0,6 max 28 28°C55 max 0,5

laki rad (rad 26°C60

bez fizičkog
24°C65
naprezanja)
< 24°C73

15-28 max 75 max 0,5 15-28 max 75 max 0,6 max 28 28°C55 max 0,7

srednji rad 26°C60

(laki fizički
24°C65
rad)
< 24°C73

15-28 max 75 max 0,5 15-28 max 75 max 0,6 max 28 28°C55 max 1,0

teški rad 26°C60

(teški fizički
24°C65
rad)
< 24°C73
• Prirodno i veštačko osvetljenje radnih i pomoćnih prostorija
• 7.1. Radna mesta moraju da imaju, u najvećoj mogućoj meri, dovoljno
prirodne svetlosti i moraju biti opremljena izvorima veštačkog osvetljena koji
moraju da obezbede adekvatnu osvetljenost u cilju ostvarivanja bezbednih i
zdravih uslova rada.
• 7.2. Instalacije za osvetljavanje radnih i pomoćnih prostorija moraju da budu
postavljene tako da ne predstavljaju opasnost za zaposlene koja bi se
pojavila u zavisnosti od vrste osvetljenja.
• 7.3. Radna mesta gde su zaposleni posebno izloženi rizicima u slučaju
nestanka veštačkog osvetljenja, moraju biti opremljeni bezbednosnim
osvetljenjem odgovarajuće jačine.
• 7.4. Osvetljenje na radnim mestima se obezbeđuje i održava u skladu sa
uslovima tehnološkog procesa tako da osvetljenost radnog mesta bude
ravnomerna i ujednačena.
• 7.5. Boja veštačkog osvetljenja koja se koristi ne sme da utiče na
prepoznavanje oznaka za bezbednost i zdravlje na radu.
• Ispitivanje kvaliteta osvetljenja na radnom mestu i u radnoj prostoriji vrši se
na novo izvedenom osvetljenju, posle rekonstrukcije postojećeg osvetljenja,
promene namene objekta, odnosno radne prostorije i na zahtev investitora
a u skladu sa propisima o zaštiti na radu i tehničkim rešenjima.
• Ispitivanje osvetljenja i ocena osvetljenosti radnog mesta i radnih površina
vrši se instrumentom za merenje osvetljenosti (luksmetar) sa
fotoelementom i skalom na kojoj se vrednosti osvetljenosti direktno
očitavaju u luksima (lx). Ispitivanje se vrši po utvrđenom redosledu u
zavisnosti od raspreda mašina, radnih mesta i operacija. Merenje se vrši u
ravni radnog mesta tj. na oko 0,85 m iznad poda. Izmerene vrednosti se
unose u plan osvetljenja i upoređuju sa tabelom br.1 iz SRPS U.C9.100/62.
Tabela br.1- Parametri koji definišu kvalitet električnog osvetljenja u skladu sa
SRPS-u U.C9.100

Opšte osvetljenje sa dopunskim osvetljenjem radnog mesta

Opšte
Zahtevi osvetljenje Dopunsko osvetljenje radnog
Opšte osvetljenje
mesta
Minimalna prosečna osvetljenost lx
a b a b a b
veoma mali 30 50 - - - -
mali 50 80 - - - -

srednji 80 150 30 50 150 300

veliki 150 300 50 80 300 600

veoma veliki 300 600 80 150 600 1000

izvanredno veliki - - 150 300 preko 1000

a - osvetljenje sijalicama sa užarenim vlaknom

b - osvetljenje fluorescentnim cevima
Osvetljenje radnog prostora može biti dnevno, veštačko i kombinovano.
 Hemijske štetnosti
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
izlaganju hemijskim materijama ("Sl. glasnik RS", br. 106/2009)

Ddefinisanje Hemijske štetnosti:

Hemijska materija jeste svaki hemijski element ili jedinjenje, samo ili
u smeši, u prirodnom stanju ili dobijen u proizvodnom procesu, koji
se koristi ili oslobađa, uključujući oslobađanje u obliku otpada, pri
obavljanju bilo koje aktivnosti, bilo da je proizveden namerno ili ne,
kao i da li se stavlja u promet ili ne.
opasna hemijska materija jeste
(1) svaka hemijska materija koja je u skladu sa posebnim propisima
klasifikovana kao opasna supstanca ili smeša, osim supstanci i smeša koje
zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao opasne po životnu sredinu,

(2) svaka hemijska materija koja, iako nije klasifikovana kao opasna, a može,
zbog svojih fizičko-hemijskih, hemijskih ili toksikoloških svojstava i načina
na koji se koristi ili je prisutna na radnom mestu, predstavljati rizik za
bezbednost i zdravlje zaposlenih.
 Procenjivanje rizika u odnosu na opasne hemijske materije

• Poslodavac je dužan da pri proceni rizika, u smislu propisa o bezbednosti i

zdravlju na radu, prvo utvrdi da li su opasne hemijske materije prisutne na
radnom mestu. Ukoliko poslodavac utvrdi njihovu prisutnost, dužan je da
proceni rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih koji se javlja usled
prisustva tih hemijskih materija, uzimajući u obzir sledeće principe:

1) njihova opasna svojstva;

2) informacije o bezbednosti i zdravlju na radu koje dostavlja snabdevač, na
primer bezbednosni list (safety data sheet); (MSDS)
3) nivo, vrstu i trajanje izloženosti;
4) okolnosti pri radu koji uključuje takve materije, uključujući i njihovu količinu;
5) sve granične vrednosti izloženosti hemijskim materijama na radnom mestu
i/ili biološke granične vrednosti;
6) efekat preventivnih mera koje su preduzete ili treba da budu preduzete;
7) izveštaje o rezultatima praćenja zdravstvenog stanja, ukoliko su dostupni.
• Poslodavac je dužan da, rizik od nastanka povreda i/ili oštećenja zdravlja
zaposlenog na radnom mestu koje uključuje hemijske materije spreči,
otkloni ili smanji na najmanju moguću meru:

Primena načela prevencije prilikom upotrebe hemijske materije

1) planiranjem i organizacijom sistema rada na radnom mestu;
2) obezbeđivanjem odgovarajuće opreme za rad sa hemijskim materijama, kao
i uvođenjem postupaka održavanja koji osiguravaju bezbednost i zdravlje
zaposlenog;
3) smanjenjem na minimum broja zaposlenih koji su izloženi ili mogu da budu
izloženi opasnim hemijskim materijama;
4) smanjenjem trajanja i intenziteta izloženosti na minimum;
5) primenom odgovarajućih higijenskih mera;
6) smanjenjem količine hemijskih materija prisutnih na radnom mestu na
minimum potrebnih za tu vrstu aktivnosti;
7) utvrđivanjem odgovarajućih radnih postupaka uključujući i uputstva za
bezbedno rukovanje, skladištenje, i transport opasnih hemijskih materija i
otpada koji sadrži takve hemijske materije u okviru radnog mesta.
Идентификација опасности и
штетности
 Хвала на пажњи

Хвала на пажњи
Хвала на пажњи Хвала на пажњи

Улагање у безбедност и здравље на раду треба

сматрати инвестицијом, а не трошком!

Хвала на пажњи