Matematika 3

LAPLASOVA TRANSFORMACIJA
- Zadaci -

1 Nalaženje slike datog originala

i originala date slike
1. Primenom Laplasove transformacije odrediti sliku i original sledećih funkcija
1
f (t) = cos3 t, Y (p) = .
p3 + p2 + p
Rešenje: a) Kako je
1 + cos 2t 1 1
f (t) = cos3 t = cos t · cos2 t = cos t · = cos t + cos t · cos 2t,
2 2 2
koristeći formulu cos a cos b = (cos(a + b) + cos(a − b))/2, dobijamo
1 3
f (t) = cos 3t + cos t.
4 4
Prema teoremi:
ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y(kt)] = Y (p/k)/k (k > 0)
i tablici, nalazimo
p p
L[cos t] = , L[cos 3t] = .
p2 +1 p2 +9
Sada je
1 3 1 p 3 p
L[cos3 t] = L[cos 3t] + L[cos t] = + ,
4 4 4 p + 9 4 p2 + 1
2

i konačno rešenje glasi

3 p(p2 + 7)
L[cos t] = 2 .
(p + 1)(p2 + 9)

b) Razlaganjem na elementarne razlomke

1 A Bp + C
Y (p) = = + 2 ,
p(p2 + p + 1) p p +p+1

1
dobijamo
1 p+1
Y (p) = − 2 .
p p +p+1
Kako je
( )2 ( )2 ( √ )2
1 3 1 3
p2 + p + 1 = p + + = p+ + ,
2 4 2 2

možemo pisati
1 p + 1/2 1/2
Y (p) = − ( √ )2 − ( ( √ )2 .
p ( ) 2 ) 2
p + 12 + 23 p + 12 + 23

U tablici inverzne Laplasove transformacije imamo

[ ] [ ]
−1 1 −1 p −1 1
L [1] = , L = cos t L = sin t
p p2 + 1 p2 + 1
Prema teoremi
ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y(kt)] = Y (p/k)/k (k > 0) ,
dobijamo
   
√p
√ √ √ √
  3 3  1  3 3
L−1  ( L−1  (
3/2
)2 = cos t, )2 = sin t.
√p
2 2 √p
2 2
3/2
+1 3/2
+1

Prema teoremi
ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[eat y(t)] = Y (p − a) (a ∈ R) ,
dobijamo  
p+1/2
√
√ √
−1  3/2  3 −t/2 3
L ( )2 = e cos t,
p+1/2
√
2 2
3/2
+1
 
√ √
−1  1  3 −t/2 3
L ( )2 = e sin t.
p+1/2
√
2 2
3/2
+1
Rešenje je
√ ( √ √ )
3 −t/2 √ 3t 3t
y(t) = 1 − e 3 cos + sin .
3 2 2

2
 √
2. Odrediti stepeni red funkcije f (t) = sin t oko tačke t = 0. Primeniti
Laplasovu transformaciju na ovaj red i pokazati da je
√
√ π 1
L[sin t] = · 3/2 1/(4p) .
2 p e
Rešenje: Kako je Tejlorov red
∑
∞
x2n+1
sin x = (−1)n ,
n=0
(2n + 1)!

to imamo
√ 2n+1
√ ∑∞ ∑∞
tn+1/2
n ( t)
sin t = (−1) = (−1)n .
n=0
(2n + 1)! n=0
(2n + 1)!

Primenom linearnosti Laplasove transformacije, dobijamo

[ √
√] ∑ ∞
(−1)n [ n+1/2 ] ∑ ∞
(−1)n (2n + 1)!! π
L sin t = L t = n+1
· n+3/2 ,
n=0
(2n + 1)! n=0
(2n + 1)! 2 p

odakle je
[ √] √ ∑ ∞ √ ∑ ∞
π (2n + 1)!! (−1)n π 1 (−1)n
L sin t = 3/2 · n n . = 3/2 · ,
2p n=0 (2n + 1)! 2 p 2p n=0 n!2n 2n pn

tj.
[ √] √ ∑ ∞ ( )n √
π 1 −1 π
L sin t = 3/2 · = 3/2 · e−1/(4p) .
2p n=0 n! 4p 2p

2 Primena na rešavanje diferencijalnih jedna-

čina
1. Primenom Laplasove transformacije rešiti diferencijalnu jednačinu

y ′′ (t) − 3y ′ (t) + y(t) = e2t , y(0) = y ′ (0) = 0.

Rešenje: Ako je L[f (t)] = F (p), koristimo teoremu o Laplasovoj transfor-

maciji izvoda:

L[f ′ (t)] = pF (p) − f (0), L[f ′′ (t)] = p2 F (p) − pf (0) − f ′ (0).

3
 Stoga je
1
p2 Y − 3pY + Y =
p−2
1 −1 p−1
Y = = + .
(p − 1)(p2 − 3p + 1) p − 2 p2 − 3p + 1
Kako je
√ √
3− 5 3+ 5
p − 3p + 1 = 0
2
⇔ p1 = , p2 = ,
2 2
razlažemo dalje
p−1 d1 d2
≡ + (∀p).
p2 − 3p + 1 p − p1 p − p2
Odavde je √ √
5− 5 5+ 5
d1 = , d2 = .
10 10
Primenom inverzne Laplaceove transformacije, dobijamo rešenje
√ √
5 − 5 3−√5 t 5 + 5 3+√5 t
y(t) = −e +
2t
e 2 + e 2 .
10 10

2. Primenom Laplasove transformacije rešiti jednačinu

y ′′ (t) − y ′ (t) − 6y(t) = 2, y(0) = 1, y ′ (0) = 0.

Rešenje: Označimo sa Y (p) = L[y]. Primenom Laplasove transformacije

na jednačinu
L[y ′′ ] − L[y ′ ] − 6L[y] = L[2],
dobijamo
2
(p2 Y (p) − py(0) − y ′ (0)) − (pY (p) − y(0)) − 6Y (p) = ,
p
tj.
2
(p2 Y (p) − p) − (pY (p) − 1)) − 6Y (p) = ,
p
odakle je
p2 − p + 2
Y (p) = .
p(p + 2)(p − 3)
Primenom inverzne Laplasove transformacije, dobijamo

1
y= (−5 + 8e3t + 12e−2t ).
15

4
3. Po nepoznatoj funkciji y(t) rešiti jednačinu

y ′′′ (t) + y ′ (t) = t2 , y(0) = y ′ (0) = y ′′ (0) = 0.

Rešenje: Uvedimo oznaku Y (p) = L[y(t)]. Primenom Laplasove transfor-

macije, dobijamo
L[y ′′′ ] + L[y ′ ] = L[t2 ],
tj.
2 2
p3 Y (p) + pY (p) =
3
⇒ Y (p) = 4 .
p p (1 + p2 )
Razlaganjem na elementarne razlomke, dobijamo
2 2 2
Y (p) = 4
− 2+ .
p p 1 + p2
Primenom inverzne Laplasove transformacije dobijamo
[ ] [ ] [ ]
−1 −1 2 −1 2 −1 2
y(x) = L [Y (p)] = L −L +L .
p4 p2 1 + p2
Rešenje je
1
y(t) = −2t + t3 + 2 sin t.
3
4. Po nepoznatoj funkciji y(t), rešiti diferencijalnu jednačinu

4y ′′ − 5y ′ + 4y = 1, y(0) = 1, y ′ (0) = 0.

Rešenje: Označimo sa L[y(t)] = Y (p).

Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t] = p Y (p) − y(0) i
L[y ′′ (t] = p2 Y (p) − p y(0) − y ′ (0), nalazimo
1 p2 − 4p + 1
p2 Y − p − 5(pY − 1) + 4Y = ⇒ Y = .
p p(p − 1)(p − 4)
Izvršimo razlaganje na elementarne razlomke
A B C 1 1
Y = + + ⇒ A= , B=1, C=− .
p p−1 p−4 4 4
Rešenje [ ] [ ] [ ]
1 −1 1 −1 1 1 −1 1
y(t) = L +L − L
4 p p−1 4 p−4
1 1
y = + et − e4t .
4 4

5
5. Po nepoznatoj funkciji y(t), rešiti diferencijalnu jednačinu
y ′′ − 4y ′ + 3y = e3t , y(0) = 1, y ′ (0) = 0.
Rešenje: Označimo sa L[y(t)] = Y (p).
Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t] = p Y (p) − y(0) i
L[y ′′ (t] = p2 Y (p) − p y(0) − y ′ (0), nalazimo
1 7 3 1
p2 Y −p−4(pY −1)+3Y = ⇒ Y = − +
p−3 4(p − 1) 4(p − 3) 2(p − 3)2

Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[tn y(t)] = (−1)n Y (n) (p) ,
imamo
( )′
1 1 1
at
L[e ] = ⇒ L[te ] = −
at
= .
p−a p−a (p − a)2
Rešenje
[ ] [ ] [ ]
−1 7 −1 3 −1 1
y(t) = L −L +L
4(p − 1) 4(p − 3) 2(p − 3)2
7 1
y = et + (2t − 3)e3t .
4 4
6. Po nepoznatoj funkciji y(t), rešiti diferencijalnu jednačinu
y ′′ − 4y ′ + 3y = e3t , y(0) = 1, y ′ (0) = 0.
Rešenje: Označimo sa L[y(t)] = Y (p).
Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t] = p Y (p) − y(0) i
L[y ′′ (t] = p2 Y (p) − p y(0) − y ′ (0), nalazimo
1 7 3 1
p2 Y −p−4(pY −1)+3Y = ⇒ Y = − +
p−3 4(p − 1) 4(p − 3) 2(p − 3)2

Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[tn y(t)] = (−1)n Y (n) (p) ,
imamo
( )′
1 1 1
at
L[e ] = ⇒ L[te ] = −
at
= .
p−a p−a (p − a)2
Rešenje
[ ] [ ] [ ]
−1 7 −1 3 −1 1
y(t) = L −L +L
4(p − 1) 4(p − 3) 2(p − 3)2
7 1
y = ex + (2x − 3)e3x .
4 4

6
7. Po nepoznatoj funkciji y(t) rešiti diferencijalnu jednačinu

4y ′′ (t) + y(t) = sin t, y(0) = 1, y ′ (0) = −1.

Rešenje: Označimo sa L[y(t)] = Y (p). Primenom linearnosti Laplasove

transformacije, dobijamo

4L[y ′′ (t)] + L[y(t)] = L [sin t] .

Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t)] = pY (p) − y(0) i
L[y ′′ (t)] = p2 Y (p) − py(0) − y ′ (0) , nalazimo

L[y ′ (t)] = pY (p) − 1, L[y ′′ (t)] = p2 Y (p) − p + 1.

Odatle je
1 1
4(p2 Y (p) − p + 1) + Y (p) = ⇒ (4p2 + 1)Y (p) = + 4p − 4.
p2 +1 p2 +1
Razbijajući na elementarne razlomke, dobijamo
1 1 4 1 4p 4
Y (p) = − 2
+ 2
+ 2 − 2 .
3 p + 1 3 4p + 1 4p + 1 4p + 1
Primenom inverzne Laplasove transformacije

y(t) = L−1 [Y (p)] ,

dobija se
[ ] ( ) [ ] [ ]
1 −1 1 4 −1 1 −1 4p
y(t) = − L + −4 L +L .
3 p2 + 1 3 4p2 + 1 4p2 + 1

Rešenje je
1 4 t t
y = − sin t − sin + cos .
3 3 2 2

5. Po nepoznatoj funkciji y(t) rešiti jednačinu

y ′′ (t) − 3y ′ (t) + 2y(t) = sin 3t, y(0) = y ′ (0) = 0.

Rešenje: Uvedimo oznaku Y (p) = L[y(t)]. Primenom Laplasove transfor-

macije, dobijamo

L[y ′′ ] − 3L[y ′ ] + 2L[y] = L[sin 3t],

7
 tj.
3 3
p2 Y (p) − 3pY (p) + 2Y (p) = ⇒ Y (p) = .
9 + p2 (p − 1)(p − 2)(p2 + 9)

Razlaganjem na elementarne razlomke, dobijamo

3 1 3 1 3 3p − 7
Y (p) = − + + .
10 p − 1 13 p − 2 130 p2 + 9
Primenom inverzne Laplasove transformacije dobijamo
[ ] [ ] [ ]
−1 3 −1 1 3 −1 1 3 −1 3p − 7
y(x) = L [Y (p)] = − L + L + L .
10 p − 1 13 p − 2 130 p2 + 9

Rešenje je
3 t 3 9 7
y(t) = − e + e2t + cos 3t − sin 3t.
10 13 130 130

3 Primena na rešavanje sistema diferencijal-

nih jednačina
1. Po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t), naći rešenje sistema diferencijalnih
jednačina
x′ (t) − x + y = et , y ′ (t) − x − y = e−t ,
koje zadovoljava početne uslove x(0) = 0, y(0) = 1.
Rešenje: Označimo sa L[x(t)] = X(p) i L[y(t)] = Y (p). Primenom lin-
earnosti Laplasove transformacije i teoreme:
ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t)] = pY (p) − y(0) ,
nalazimo
1 p+2
(p − 1)X + Y = , −X + (p − 1)Y = .
p−1 p+1
Odatle, razbijanjem na elementarne razlomke, dobijamo
−1 −1 p−3
X= = + .
(p + 1)((p − 1) + 1
2 5(p + 1) 5((p − 1)2 + 1)

p3 − 2p + 3 1 2 2p − 1
Y = = − + .
(p − 1)(p + 1)((p − 1) + 1)
2 p − 1 5(p + 1) 5((p − 1)2 + 1)

8
 Primenom inverzne Laplasove transformacije, dobija se
[ ] [ ]
−1 −1 −1 −1 p−3
x(t) = L [X(p)] = L +L .
5(p + 1) 5((p − 1)2 + 1)
[ ] [ ] [ ]
−1 −1 1 −1 2 −1 2p − 1
y(t) = L [Y (p)] = L −L +L .
p−1 5(p + 1) 5((p − 1)2 + 1)
Primenom teoreme:
ako je L[x(t)] = X(p), tada je L[eat x(t)] = X(p − a) ,
imamo
1 p−1
L[et sin t] = , L[et cos t] = .
(p − 1)2 + 1 (p − 1)2 + 1
Rešenje glasi
1 ( ) 1 ( )
x = e−t −1 + e2t (cos t − 2 sin t) , y = e−t −2 + e2t (5 + 2 cos t + sin t) .
5 5

2. Po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t), naći rešenje sistema diferencijalnih

jednačina
x′ (t) + 7x − y = 0, y ′ (t) + 2x + 5y = 0,
koje zadovoljava početne uslove x(0) = 1, y(0) = 2.
Rešenje: Označimo sa L[x(t)] = X(p) i L[y(t)] = Y (p). Primenom lin-
earnosti Laplasove transformacije, dobijamo

L[x′ (t)] + 7L[x] − L[y] = 0, L[y ′ (t)] + 2L[x] + 5L[y] = 0.

Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t] = pY (p) − y(0) ,
nalazimo

pX(p) − 1 + 7X(p) − Y (p) = 0, pY (p) − 2 + 2X(p) + 5Y (p) = 0.

Rešavanjem sistema dobijamo

p+7 (p + 6) + 1 2(p + 6) 2(p + 6)
X(p) = = , Y (p) = 2 = .
p2 + 12p + 37 2
(p + 6) + 1 p + 12p + 37 (p + 6)2 + 1

Podsetimo se teoreme: ako je L[f (t)] = F (p), tada je L[eat f (t)] = F (p −

a). Iz tablice je
p [ −6t ] p+6
L[cos t] = 2
⇒ L e cos t = ,
p +1 (p + 6)2 + 1

9
 1 [ −6t ] 1
L[sin t] = 2
⇒ L e sin t = .
p +1 (p + 6)2 + 1
Sada je
][ [ ]
−1 p+6 −1 −1 1
x(t) = L [X(p)] = L +L ,
(p + 6)2 + 1 (p + 6)2 + 1
[ ]
−1 −1 p+6
y(t) = L [Y (p)] = 2L .
(p + 6)2 + 1
Rešenje je

x(t) = e−6t (cos t + sin t), y(t) = 2e−6t cos t.

3. Po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t), primenom Laplasove transforma-

cije, rešiti sistem

x′ + 7x − y = 0, y ′ + 2x + 5y = 0, x(0) = y(0) = 1.

Rešenje: ( )
x = e−6t cos t, y = e−6t cos t − sin t .

4. Primenom Laplasove transformacije po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t)

rešiti sistem diferencijalnih jednačina

x′ (t) + 3x + y = 0, y ′ (t) − x + y = 0, x(0) = y(0) = 1.

Rešenje: Označimo sa L[x(t)] = X(p) i L[y(t)] = Y (p). Primenom lin-

earnosti Laplasove transformacije, dobijamo

L[x′ (t)] + 3L[x] + L[y] = 0, L[y ′ (t)] − L[x] + L[y] = 0.

Prema teoremi: ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[y ′ (t] = pY (p) − y(0) ,
nalazimo

pX(p) − 1 + 3X(p) + Y (p) = 0, pY (p) − 1 − X(p) + Y (p) = 0.

Rešavanjem sistem dobijamo

p −4 − p
X(p) = , Y (p) = .
(2 + p)2 (2 + p)2
Iz tablice je [ ] [ ]
−1 1 −1 1
L =L = e−2t
p+2 p − (−2)

10
 Prema teoremi ako je L[y(t)] = Y (p), tada je L[tn y(t)] = (−1)n Y (n) (p) ,
imamo
( )′ [ ] [( )′ ]
1 −1 −1 −1 −1 1
= ⇒ L =L = −te−2t ,
p+2 (p + 2)2 (p + 2)2 p+2
[ ] [ ] [ ] [ ]
−1 p −1 p + 2 − 2 −1 1 −1 −1
x(t) = L =L =L +2L ,
(p + 2)2 (p + 2)2 p+2 (p + 2)2
[ ] [ ] [ ]
−1 −4 − p −1 1 −1 p
y(t) = L = −4L −L
(2 + p)2 (2 + p)2 (2 + p)2

x(t) = (1 − 2t)e−2t , y = (1 + 2t)e−2t .

Napomena. Opšte rešenje je
x = (C1 − (C1 + C2 )t)e−2t , y = (C2 + (C1 + C2 )t)e−2t

5. Po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t), primenom Laplasove transforma-

cije, rešiti sistem
x′ − 5x + 3y = 2e3t , y ′ − x − y = 5e−t , x(0) = y(0) = 0.
Koristiti tabelu
n! 1
L[tn ] = , L[et ] =
.
pn+1 p−1
Rešenje: Uvedimo oznake X(p) = L[x(t)] i Y (p) = L[y(t)]. Primenom
Laplasove transformacije, dobijamo
2 5
pX(p)−x(0)−5X(p)+3Y (p) = , pY (p)−y(0)−X(p)−Y (p) = ,
p−3 p+1
odnosno
2 5
(p − 5)X(p) + 3Y (p) = , (p − 1)Y (p) − X(p) = ,
p−3 p+1
Rešavanjem sistema, dobijamo
2p2 − 15p + 43 −1 7 4 3
X(p) = = + − + ,
(p + 1)(p − 2)(p − 3)(p − 4) p + 1 2(p − 2) p − 3 2(p − 4)
i
5p2 − 38p + 77 −2 7 2 1
Y (p) = = + − +
(p + 1)(p − 2)(p − 3)(p − 4) p + 1 2(p − 2) p − 3 2(p − 4)
Odavde, primenom inverzne Laplasove transformacije, dobijamo
7 3 7 1
x = −e−t + e2t − 4e3t + e4t , y = −2e−t + e2t − 2e3t + e4t .
2 2 2 2

11
6. Po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t), primenom Laplasove transforma-
cije, rešiti sistem

x′ − 2x − 4y = cos t, y ′ + x + 2y = sin t, x(0) = y(0) = 0.

Rešenje: Označimo sa X(p) = L[x] i Y (p) = L[y]. Primenom Laplasove

transformacije na sistem

L[x′ ] − 2L[x] − 4L[y] = L[cos t], L[y ′ ] + L[x] + 2L[y] = L[sin t],

dobijamo algebarski sistem

p 1
pX(p) − 2X(p) − 4Y (p) = , pY (p) + X(p) + 2Y (p) = .
1 + p2 1 + p2
čija su rešenja
p2 + 2p + 4 −2
X(p) = , Y (p) = .
p2 (1 + p2 ) p2 (1+ p2 )
Odavde se primenom inverzne Laplasove transformacije dobija

x = 4t + 2 − 2 cos t − 3 sin t, y = −2t + 2 sin t.

7. Primenom Laplasove transformacije rešiti sistem diferencijalnih jednačina

x′ (t) = 2x − 3y, y ′ (t) = y − 2x, x(0) = 8, y(0) = 3.

Tabela
n! 1 p 1
L[tn ] = , L[et ] = , L[cos t] = , L[sin t] = ,
pn+1 p−1 p2 +1 p2 +1
Rešenje: Koristimo teoremu o Laplasovoj transformaciji izvoda:

L[f (t)] = F (p) ⇒ L[f ′ (t)] = pF (p) − f (0).

Stoga je
pX − 8 = 2X − 3Y, pY − 3 = Y − 2X.
5 3 5 2
X= + , Y = − ,
p+1 p−4 p+1 p−4
Rešenje zadatka je

x(t) = 5e−t + 3e4t , y(t) = 5e−t − 2e4t .

12
8. Po nepoznatim funkcijama x(t) i y(t), rešiti sistem

x′ + x − y = 1 + sin t, y ′ − x′ + y = t − sin t, x(0) = 0, y(0) = 1.

Rešenje: Označimo sa L[x(t)] = X(p) i L[y(t)] = Y (p). Dobijamo

2p2 + 1 p3 + p2 + 1
X(p) = , Y (p) = .
p2 (p2 + 1) p2 (p2 + 1)

x = t + sin t, y = t + cos t.

Predmetni nastavnik

dr Predrag Rajković, red. prof.

13