OPIS PARANOIDNOG POREMEĆAJA LIČNOSTI

Paranoidni poremećaj ličnosti može biti prepoznat na osnovu sledećih deskriptora i karakteristika: stil
naspram poremećaja, pokretački događaj, bihejvioralni stil, kognitivni stil, afektivni stil, stil privrženosti i
optimalni kriterijum.

Stil naspram poremećaja. Paranoidna ličnost može se posmatrati kao ona prostire unutar kontinuuma od
zdrave do patološke, sa paranoidnim stilom ličnosti sa jedne strane i paranoidnim poremećajem ličnosti
sa druge strane na patološkom kraju spektruma. Tabela 9.1 upoređuje i upoređuje razlike između
paranoidnog stila ličnosti i poremećaja.

Pokretački događaj. Tipična situacija, okolnost ili događaj koji će najverovatnije okinuti ili aktivirati
karakteristično maladaptivno reagovanje zbog paranoidnog poremećaja ličnosti (Otmer i Otmer, 2002.
godina) (Othmer & Othmer, 2002), kao što je zabeleženo u bihejvioralnim, međuljudskim, kognitivnim
stilovima i stilovima osećanja, jesu „bliske međuljudske veze i/ili lični upiti“.

Bihejvioralni stil. Bihejvioralno, paranoidne individue jesu otporne na spoljašnje uticaje. One teže da
budu hronološki napete zato što su kontantno mobilizovane protiv percipiranih (umišljenih) pretnji u
njihovom okruženju. Njihovo ponašanje je takođe označeno stanjem zaštićenosti, odbrambenosti,
argumentativnosti kao i stanjem tuženištva* (tužilačko stanje – stalno i bespotrebno pokretanje parnica
pred sudom).

Interpersonalni (međuljudski) stil. Interpersonalno individue teže da budu nepoverljive, tajnovite i

izolativne. One su duboko sumnjičave po pitanju motiva drugih osoba. Oni takođe po prirodi izbegavaju
intimnost i odbacuju negovateljske uvertire od strane drugih.

Kognitivni stil. Njihov kognitivni stil jeste okarakterisan nepoverljivim predubeđenjima. Oni pažljivo
proučavaju svaku situaciju i skeniraju okruženje radi „dokaza“ ili „nagoveštaja“ koji će potvrditi njihova
predubeđenja umesto da se objektivno usredsrede na podatke. Tako, iako njihova percepcija može biti
tačna, njihovo procenjivanje često nije. Predrasude paranoidne ličnosti oblikuju percipirane podatke na
takav način na koji će se isti uklapati u njihova predubeđenja. Kada su pod stresom, njihovo razmišljanje
može preuzeti zaverenički ili čak rastrojeni oblik. Njihova hipervigilanca i potreba da traže za dokazima
kako bi potvrdili svoja uverenja vodi ih ka tome da imaju veoma autoritativan i nepoverljiv pogled na
život.

Afektivni stil. Njihov emocionalni ili afektivni stil jeste okarakterisan kao hladan, neemotivan i kao onaj
bez humora. Dodatno, njima nedostaje duboko osećanje privrženosti, topline i sentimentalnosti. Zbog
njihove hiperosetljivosti po pitanju pravih ili umišljenih nipodaštavanja* (*vređanja, uvreda) i njihovog
posledičnog straha po pitanju onoga što oni smatraju obmanama i izdajama, oni teže da imaju malo ili
nimalo prijatelja. Dve emocije koje oni doživljavaju i izražavaju uz određenu dozu dubine jesu bes i
intenzivne (*jake) ljubomore.
Stil privrženosti. Individue sa strašljivim stilom vezivanja ispoljavaju osećanje lične bezvrednosti
kombinovane sa osećanjem da će drugi ljudi biti odbijački nastrojeni ili nepoverljivi. Oni ne veruju niti
njihovim sopstvenim spoznajama ili osećanjima, niti tuđima namerama. Iako oni sami veruju da su
posebni i različiti od drugih, oni se štite od pretnji i neočekivanih okolnosti, pošto oni ne mogu verovati
da će ih drugi zaštititi. Ovaj stil strašljivog vezivanja jeste uobičajen kod individua sa paranoidnim
poremećajem ličnosti.