Prepiska V 1833-1836

Народна библиотека
СР Србије
' .....:............... J jJ
ПР6ПИСКА
V
(1833 4 8 3 6 )
п р о с з г т А - веогрАд
САБРАНА ДЕЛА БУКА КАРАЏИЋА
ИЗДАЊЕ
О СТОГОДИШЊИЦИ СМРТИ
ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА
1864— 1964.
И ДВЕСТАГОДИШЊИЦИ ЊЕГОВА
РОЂЕЊА
1787— 1987.
СА БРА Н А Д ЕЛ А ВУКА К А РА Џ И Ћ А
Уређивачки одбор
Голуб Добрашиновић, Павле Ивић,

I Владан Недић, \ \ Берислав Николић, |
Милорад Павић, Мирослав Пантић, Радован
Самарџић, Живорад Стојковић
КЊИГА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА
ириредио
Голуб Добрашиновић
ca сарадницима
ПРОСВЕТА • БЕОГРАД
ПРЕПИСКА
V
1833 1836
— .
ß Ш №
САДРЖ АЈ
1833.
1. ВУК К А РА Џ И Ћ — Д М И Т Р Ш У П А ВЛО ВИ Ч У ТАТИШ ЧЕВУ
Беч, 5. јануар 1833..................................................................................... 35
2. В У К К А Р А Џ И Ћ — Л Е О П О Л Д У Р А Н К Е У
Беч, 8. јануар 1833.................................................................................... 36
3. ВУК К А Р А Џ И Ћ — А Л Е К С А Н Д РУ С ЕМ ЈО Н О В И ЧУ
Ш ИШ КОВУ
Беч, 9. јануар 1833..................................................................................... 40
4. ЈОВАН С ТЕЈИ Ћ — В У К У К А РА Џ И Ћ У
Земун, 10. јануар 1833.............................................................................. 42
5. В У К К А Р А Џ И Ћ — Д И М И Т Р И ЈУ Ф РУШ ИЋУ
Беч, 14. јануар 1833.................................................................................. 46
6. ВУК К А Р А Џ И Ћ — ЛА ЗА РУ Л А ЗА РЕВ И Ћ У
Беч, 22. јануар 1833................................................................................... 47
7. ЛА ЗА Р Л А ЗА РЕВ И Ћ — ВУ КУ К А РА Џ И Ћ У
Н ови Сад, после 22. јануара 1833...................................................... 48
8. Г Р И Г О Р И ЈЕ ГА ВРИ ЛО ВИ Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Велики Радинци, 25. јануар 1833......................................................... 48
9. Л Е О П О Л Д Р А Н К Е — ВУ КУ К А РА Џ И Ћ У
Берлин, 31. јануар 1833........................................................................... 50
10. ВУ К К А Р А Џ И Ћ — П Е Т Р У Д Е М Е Л И Ћ У
Беч, 1. фебруар 1833................................................................................. 52
11. ВУК К А РА Џ И Ћ — ЈО С И Ф У М И Л О В У К У
Беч, 1. фебруар 1833................................................................................ 53
12. ВУ К К А Р А Џ И Ћ — Л У К И ЈА Н У М У Ш И Ц КО М
Беч, 1. фебруар 1833................................................................................. 53
13. ВУ К К А Р А Џ И Ћ — ЈО СИ Ф У Р А ЈА Ч И Ћ У
Беч, 1. фебруар 1833................................................................................ 54
14. ВУ К К А РА Џ И Ћ — Е П И С К О П У
Беч, око 1. фебруара 1833...................................................................... 55
7
15. ВУК КАРАЏИЋ — СТЕВАНУ СТАНКОВИЋУ
Беч, око 1. фебруара 1833............................................................. 56
16. ВУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГИЈУ ЧОКРЉАНУ
Беч, око 1. фебруара 1833.............................................................. 56
17. ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 2. фебруар 1833.................................................................. 57
18. ВУК КАРАЏИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
Беч, 5. фебруар 1833........................................................................ 60
19. ВУК КАРАЏИЋ — ЈАНИЋИЈУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ ЂУРИЋУ
Беч, 5. фебруар 1833......................................................................... 62
20. ПАВЛЕ БЕРИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 6. фебруар 1833............................................ 63
21. ТАВРИЛО ПОЛЗОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 11. фебруар 1833.......................................................... 64
22. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 14. фебруар 1833.......................................................... 65
23. УРОШ РОМАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 14. фебруар 1833.......................................................... 67
24. ПЕТАР ДЕМЕЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 24. фебруар 1833................................................................ 69
25. МАРИЈА ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 25. фебруар 1833................................................................ 70
26. КОЗМА ПРОКОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 25. фебруар 1833.............................................................. 72
27. ЛУКШАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 27. фебруар 1833............................................................ 73
28. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 27. фебруар 1833.................................................................... 74
29. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 4. март 1833......................................................................... 76
30. ВУК КАРАЏИЋ — СРПСКОЈ ТРШЋАНСКОЈ ОПШТИНИ
Беч, 9. март 1833............................................................................. 77
31. ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ФРУШИЋУ
Беч, 9. март 1833............................................................................. 79
32. ВАСИЛШЕ ДЕМЕЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пањева, 10. март 1833..................................................................... 80
33. ИГЊАТ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 11. март 1833......................................................................... 81
Трст, 13. март 1833.......................................................................... 83
8
35. JOBAH СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 14. март 1833.......................................................................... g4
Пешта, 17. март 1833.................................................................. gg
37. ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 19. март 1833................................................................. 87
38. ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 22. март 1833....................................................... 88
Трст, 24. март 1833............................................................................ 9j
40. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Трст, 31. март 1833........................................................................... 92
41. АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 1. април 1833..................................................................... 93
Трст, 3. април 1833............................................................................ 94
43. ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ВЛАДИСАВЉЕВИЋУ

Беч, 6. април 1833.............................................................................. 95
44. ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРШУ ФРУШИЋУ

Беч, 8. април 1833............................................................................. 96
45. ЈУСТИН МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 9. април 1833..................................................................... 98
Трст, 12. април 1833............................................................................. доо
47. ВУК КАРАЏИЋ — МАРШИ ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)

Беч, 19. април 1833................................................................................. Ю1
48. ВУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ
Беч, 23. април 1833............................................................................... 102
49. ВУК КАРАЏИЋ — ЛЕОПОЛДУ РАНКЕУ
Беч, 23. април 1833................................................................................ ЮЗ
50. ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 23. април 1833........................................................................ 105
51. КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 25. април 1833........................................................................ 106
52. ГРИГОРШ Е ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Велики Радинци, 29. април 1833..................................................... 108
Земун, 2. мај 1833.................................................................................. 109
54. ДАВИД МИЛОШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петршьа, 2. мај 1833........................................................................ цо
9
55. ВАЦЛАВ АЛЕКСАНДАР МАЋЕЈОВСКИ — БУКУ
КАРАЏИЋУ
Варшава, 5. мај 1833........................................................................ Ш
56. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Нови Сад, пре 6. маја 1833............................................................ 113
Пешта, 6. мај 1833.......................................................................... 115
58. ВУК КАРАЏИЋ — JУСТИНУ МИХАИЛОВИЋУ
Беч, 10. мај 1833.............................................................................. 116
59. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 12. мај 1833.................................................................... 117
60. ТИМОТИЈЕ ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Санал, 19. мај 1833.......................................................................... 119
Земун, 20. мај 1833........................................................................... 121
62. ГЕОРГ АНДРЕАС РАЈМЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Лајпциг, 20. мај 1833....................................................................... 122
63. ЈОВАН СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 20. мај 1833........................................................................... 124
64. ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 20. мај 1833............................................................................ 125
65. JOBАН ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Логош, 23. мај 1833......................................................................... 129
66. ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Славонски Брод, 29. мај 1833........................................................ 130
67. МАРША ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 29. мај 1833.......................................................................... 131
Земун, 3. јуни 1833........................................................................... 134
69. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЈБЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 6. јуни 1833............................................................................. 135
Трст, 9. јуни 1833............................................................................. 136
71. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЂУ
С__ J jp a r, 9. јуни 1833............................................................................ 138

Трст, 10. јуни 1833............................................................................ 140
73. ВУК КАРАЏИЋ — ВАЦЛАВУ АЛЕКСАНДРУ
МАЋЕЈОВСКОМ
Беч, 13. јуни 1833.............................................................................. 142
10
Нови Сад, 17. јуни 1833................................................................... 143
Пешта, 17. јуни 1833........................................................................ 145
76. КИПРШ АН НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сента, 20. јуни 1833.......................................................................... 146
77. БУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ
Беч, 21. јуни 1833.............................................................................. 147
78. ДАВИД МИЛОШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петриньа, 27. јуни 1833..................................................................... 149
Беч, 28. јуни 1833.............................................................................. 150
80. КОНСТАНТИН РАДОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Одеса, 28. јуни 1833.......................................................................... 150
81. СРПСКА ТРШЋАНСКА ОПШТИНА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 1. јули 1833.............................................................................. 152
82. ВУК КАРАЏИЋ — НИКОЛАЈУ I
Беч, 5. јули 1833................................................................................ 153
/бЗДПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
\ _Лраг, 7. јули 1833............................................................................. 154
84. ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. јули 1833............................................................................ 157
85. ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 10. јули 1833............................................................................ 159
86. ИГЊАТ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 11. јули 1833.......................................................................... 160
Славонски Брод, 12. јули 1833....................................................... 161
Вуковар, 12. јули 1833...................................................................... 163
89. ГРИГОРИЮ ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЬУ
Велики Радинци, 16. јули 1833....................................................... 166
90. ВУК КАРАЦИЋ — СРПСКОЈ ТРШЋАНСКОЈ ОПШТИНИ
Беч, 19. јули 1833............................................................................... 167
91. ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 25. јули 1833.......................................................................... 168
92. ВУК КАРАЏИЋ — ГАВРИЛУ ПОПОВИЋУ
Беч, 26. јуди 1833............................................................................... 169
93. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИ ћ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 26. јули 1833............................................................................ 170
11
94. ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, крај јула 1833............................................................. 171
95. ВАСИЛИЈЕ ВУКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петриња, 1. август 1833................................................................ 172
Нови Сад, 1. август 1833.............................................................. 174
Земун, 1. август 1833...................................................................... 178
98. ТАВРИЛО ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 3. август 1833.............................................................. 180

Будим, 7. август 1833....................................................... ............. 181
100. ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЏИЋ
Будим, 7. август 1833.................................................................... 182
Темишвар, 12. август 1833............................................................ 184
102. АНА КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 13. август 1833 ...................................................................... 185
103. ДИМИТРИЈЕ НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 13. август 1833.................................................................... 187
104. ТИМОТШЕ ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Санад, 14. август 1833................................................................... 188
Сомбор, 14. август 1833................................................................ 189
106. ТЕОРГИЈЕ БОГДАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Фрањево, 15. август 1833.............................................................. 190
107. АРОН ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бечеј, 17. август 1833..................................................................... 193
108. ЛАЗАР БОЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Осијек, 26. август 1833................................................................... 194
109. ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 26. август 1833.................................................................. 196
ПО. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27. август 1833...................................................................... 197
111. АДАМ МИРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремска Митровица, 27. август 1833......................................... 198
112. ЈЕРЕМИЈА ТАГИЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 31. август 1833........................................................... 200
Праг, 1. септембар 1833.............................................................г . 201
12
Трст, 2. септембар 1833................................................................. 205
115. ЈОВАН ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 2. септембар 1833................................................................. 207
116. ВУК КАРАЏИЋ — ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
Беч, 3. септембар 1833.................................................................... 208
Петроград, 4. септембар 1833....................................................... 210
118. НЕПОЗНАТИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 5. септембар 1833................................................................... 211
Пешта, око 6. септембра 1833..................................................... 212
120. МАРИЈА ХАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 6. септембар 1833............................................................. 213
Пешта, 7. септембар 1833............................................................. 214
Земун, 9. септембар 1833............................................................... 215
Вуковар, 10. септембар 1833......................................................... 216
Гомирје, 10. септембар 1833......................................................... 218
125. ЗОВАН СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 12. септембар 1833............................................................. 220
Пешта, 14. септембар 1833........................................................... 221
Нови Сад, 17. септембар 1833.................................................... 225
Темишвар, 18. септембар 1833..................................................... 227
129. ИЛИЈА и ВАСИЛИЈЕ ЛУМБАРДИЋ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Котор, 21. септембар 1833............................................................ 228
130. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Трст, 30. септембар 1833............................................................... 229
131. ИГН.АТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 1. октобар 1833............................................... 230
Гомирје, 2. октобар 1833........................................................ 232
133. ЈОВАН СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ
» Земун, 3. октобар 1833.................................................................. 234
134. АЛЕКСАНДАР МАРИНОВИЋ и МАРКО ЋЕЛОВИЋ —
Трст, 5. октобар 1833...................................................................... 235
Карловац, 10. октобар 1833........................................................... 236
136. ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 10. октобар 1833................................................................. 237
137. КОНСТАНТИН БРАНКОВИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Нови Сад, 20. октобар 1833.......................................................... 238

Нови Сад, 20. октобар 1833.......................................................... 239
139. ВУК КАРАЏИЋ — ИСИДОРУ СТОЈАНОВИЋУ
Беч, 25. октобар 1833................................................................... 241
140. ЈОЗЕФ ЛЕРХ ФОН ЛЕРХЕНАУ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 25. октобар 1833............................................................... . 242
141. ВУК КАРАЏИЋ — ГАВРИЛУ ПОПОВИЋУ
Беч, 29. октобар 1833..................................................................... 244
142. ВУК КАРАЏИЋ — СТЕФАНУ РАДИЧЕВИЋУ
Беч, 29. октобар 1833................................................................... 245
143. ВУК КАРАЏИЋ — ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ
Беч, 1. новембар 1833.................................................................. 246

Беч, 1. новембар 1833................................................................... 248
Сремски Карловци, 4. новембар 1833........................................ 249
Пешта, 7. новембар 1833............................................................... 250
147. JOB АН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 11. новембар 1833.............................................................. 252
148. ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Пешта, 15. новембар 1833............................................................. 255
149. ВУК КАРАЏИЂ — ЛЕОПОЛДУ РАНКЕУ
Беч, 16. новембар 1833.................................................................... 256
150. JOB АН ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 27. новембар 1833................................................................. 258
Пешта, 28. новембар 1833.............................................................. 259
152. ПЕТ AP II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЏИћУ
Трст, почетном децембра 1833..................................................... 261
14
153. ЈЕРЕМ ИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 7. децембар 1833.......................................................... 262
154. ЈОВАН ЧОКРЉ АН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вајкерсдорф, 7. децембар 1833........................................................ 264
155. ВАСИЛИ JE ВУКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петриња, 8. децембар 1833.............................................................. 265
Сремски Карловци, 9. децембар 1833.......................................... 266
157. ФИЛИП ЛУЧИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Одеса, 9. децембар 1833.................................................................... 267
158. ЈУСТИН М ИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 13. децембар 1833............................................................. 268
159. ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, око 19. децембра 1833......................................................... 271
160. ДИМ ИТРИЈЕ ФРУШ ИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 21. децембар 1833................................................. .................. 273
161. ГЕОРГИЈЕ КИ РЈА КО ВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 22. децембар 1833.......................................................... 274
162. АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Шил, 22. децембар 1833................................. 278
Славонски Брод, 28. децембар 1833.............................................. 279
164. КОНСТАНТИН РАДОСАВЈБЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Одеса, 30. децембар 1833................................................................. 281
165. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕ РН Е ЈУ КОПИТАРУ
Бел, крајем 1833................................................................................... 282
166. САВА МРКАЉ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бел, 1833................................................................................................ 282
1834 .
167. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ

Бел, 1. јануар 1834............................................................................ 287
168. ИСИДОР СТОЈАНОВИЂ — ВУКУ КАРА1ЈИЂУ
Пешта, 1. јануар 1834........................................... ...................... 287

Пешта, 2. јануар 1834. ................................................. ......... .. 288
КАРАЦИЋУ
Будим, 3. јануар 1834........................................................................ 289
15
Темишвар, 6. јануар 1834.............................................................. 290

Трст, 10. јануар 1834....................................................................... 292
173. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

Карловац, 12. јануар 1834............................................................. 293
174. ЈУСТИН МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

Вуковар, 12. јануар 1834................................................................ 294

Пешта, 13. јануар 1834................................................................... 295

Пешта, 19. јануар 1834.................................................................. 296
177. СИМЕУН ТРКУЉА — ВУКУ КАРАЦИЋУ

Задар, 20. јануар 1834.................................................................... 299
178. ВУК КАРАЏИЋ — САМУИЛУ ИЛИЋУ
Беч, 21. јануар 1834........................................................................ 300
179. ФИЛИП ЛУЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Одеса, 24. јануар 1834.................................................................... 302

Праг, 24. јануар 1834..................................................................... '303
181. ВУК КАРАЦИЋ — ЛЕОПОЛДУ РАНКЕУ
Беч, 27. јануар 1834.......................................................................... 306
182. ВАС ИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ

Земун, 27. јануар 1834.................................................................... 307
Сомбор, 27. јануар 1834................................................................ 308
184. ВУК КАРАЏИЋ — ИСИДОРУ СТОЈАНОВИЂУ

Беч, 28. јануар 1834.......................................................................... 309
185. ЛУКИЈАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 29. јануар 1834............................................................. 311
186. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

Нови Сад, 2. фебруар 1834........................................................... 312
Пешта, 4. фебруар 1834................................................................. 319
Сремски Карловци, 10. фебруар 1834........................................ 320
189. JOB АН СТЕЈИЋ и БАСИЛ И JE ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 10. фебруар 1834................................................................. 321
16
190. ЛЕОПОЛД РАНКЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Берлин, 12. фебруар 1834.............................................................. 324
191. ВУК КАРАЏИЋ — ЈУСТИНУ МИХАИЛОВИЋУ
Беч, 14. фебруар 1834..................................................................... 327
192. ЈЕВСТАТИЈЕ МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Велики Бечкерек, 16. фебруар 1834............................................ 328

Нови Сад, 17. фебруар 1834......................................................... 329

Трет, 22. фебруар 1834................................................................... 331
195. ДИМИТРШЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетшье, 22. фебруар 1834.............................................................. 332
196. АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 3. март 1834.......................................................................... 333
197. JOBAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —

Земун, 3. март 1834........................................................................ 334
198. ГРИГОРИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Велики Радинци, 7. март 1834..................................................... 336

Нови Сад, 14. март 1834.............................................................. 337
200. JOBAH ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Обер-Холабрун, 15. март 1834..................................................... 340
201. ИГЊАТ ВАС И Л И JEB ИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 20. март 1834...................................................................... 341
Карловац, 20. март 1834................................................................ 342

Цетиње, 20. март 1834................................................................... 343
Сомбор, 26. март 1834.................................................................. 344

Дубровник, 29. март 1834............................................................. 345
206. ВАСИЛИЈЕ 3. ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Нови Бечеј, 1. април 1834............................................................. 346
207. ЈОСИФ РАЈАЧИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шибеник, 3. април 1834................................................................. 348
208. ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Цетиње, 4. април 1834................................................................... 350
2 П реписка V 17
Пешта, пре 11. априла 1834.......................................................... 351
210. ВУК КАРАЏИЋ — САМУИЛУ ИЛИЋУј
Беч, 11. април 1834.......................................................................... 355
Беч, 13. април 1834......................................................................... 356

Пешта, 17. април 1834.................................................................... 357
213 ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —

Земун, 24. април 1834...................................................................... 358

Цетиње, 1. мај 1834......................................................................... 361

Славонски Брод, 3. мај 1834........................................................ 362
216. КИРИЛ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рума, око 6. маја 1834................................................................... 363
217. ДИМИТРШ Е ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 6. мај 1834.............................................................................. 365
218. ПЕТАР ДЕМЕЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Пешта, 8. мај 1834.......................................................................... 367

Беч, 13. мај 1834.............................................................................. 368
220. ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 16. мај 1834............................................................................ 369

Трст, 17. мај 1834............................................................................ 372
Вуковар, 20. мај 1834...................................................................... 372
223. ВУК КАРАЏИЋ — САВИ КАРАЏИЂУ
Беч, 24. мај 1834.............................................................................. 375
Трст, 24. мај 1834............................................................................. 376
225. ДИМИТРШ Е ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 24. мај 1834............................................................................ 376

Сремска Митровица, 26. мај 1834............................................... 377
227. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ

Карловац, 29. мај 1834................................................................... 378
18
228. JOBAH СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 29. мај 1834......................................................................... 379
Славонски Брод, 31. мај 1834...................................................... 381
230. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 4. јуни 1834............................................................................. 383
231. СИМЕУН ЖИВКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Добановци, 10. јуни 1834............................................................... 383
Трст, 11. јуни 1834.......................................................................... 386
233. ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ ФЈОДОРОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
Беч, 15. јуни 1834........................................................................... 387

Беч, 24. јуни 1834............................................................................ 389
Карловац, 3. јули 1834.................................................................. 390
236. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Нови Сад, 10. јули 1834................................................................ 391
Шид, 17. јули 1834.......................................................................... 392
238. ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Беч, 18. јули 1834............................................................................ 393
239. ЂОРЂЕ КУЉАНЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Пешта, 30. јули 1834...................................................................... 394
Сремска Митровица, 30. јули 1834............................................ 396
241. ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 31. јули 1834............................................................................ 397
242. САВА КАРАЏИЋ — ВУКУ и АНИ КАРАЏИЋ
Петроград, августа 1834................................................................ 398
243. ЛУКШАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Карловац, 4. август 1834. 404
Трст, 20. август 1834...................................................................... 405
245. ВУК КАРАЏИЋ и ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ —

МАРТИНУ ХАМУЉАКУ
Трст, 22. август 1834..................................................................... 408
Трст, 23. август 1834...................................................................... 410
2* 19
247. ЛУКИЈАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 25. август 1834............................................................... 410
248. ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ II ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
Котор, средином септембра 1834.................................................. 411
249. МАРТИН ХАМУЉАК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Будим, 18. септембар 1834.............................................................. 412
Цетиње, 24. септембар 1834............................................................ 416
Будим, 28. септембар 1834.............................................................. 420
252. ВУК КАРАЏИЋ — МАРТИНУ ХАМУЉАКУ
Цетиње, 7. октобар 1834................................................................. 423
Беч, 14. октобар 1834....................................................................... 425
Цетиње, 19. октобар 1834................................................................ 427
Будим, 30. октобар 1834.................................................................. 428
Цетиње, 2. новембар 1834............................................................... 432
Цетиње, 9. новембар 1834............................................................... 433
Дубровник, 14. новембар 1834....................................................... 435
259. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Трст, 18. новембар 1834................................................................... 436
260. ПЕТАР ЋИРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 19. новембар 1834.............................................................. 438
Котор, 21. новембар 1834............................................................... 439
Цетиње, 22. новембар 1834............................................................. 441
263. ЈОЖЕФ СЕКАЧ и ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Рудна, 24. новембар и Беч, 5. дедембар 1834.......................... 442
Дубровник, 25. новембар 1834....................................................... 445
Беч, 26. новембар 1834...................................................................... 446

Трст, 27. новембар 1834.................................................................. 447
20
Цетиње, 28. новембар 1834.......................................................... 447
268. СТАКО ПЕТРОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Његуши, 2. децембар 1834............................................................ 448

Трст, 7. децембар 1834................................................................... 449
270. JAKOB ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Котор, 8. децембар 1834................................................................ 453
271. ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА — ВУКУ КАРА1ДИЋУ
Беч, 12. децембар 1834.................................................................. 453
272. ГЕОРГИ JE КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 16. децембар 1834....................................................... 455

Петроград, 19. децембар 1834..................................................... 459
274. ВИЛХЕЛМ ХОПЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 21. децембар 1834............................................................ . 462
275. КИРИЛ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рума, 22. децембар 1834............................................................... 464
Будим, 30. децембар 1834............................................................. 466
1835.
277. ВУК КАРАЏИЋ _ САВИ КАРАЏИЋУ
Дубровник, почетком 1835............................................................ 471
Цегиње, 11. јануар 1835................................................................ 472
Будим, 16. јануар 1835.................................................................. 472
280. ЈОКО и МАРКО ЋЕЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Будва, 27. јануар 1835.................................................................... 474
281. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТ АРУ
Дубровник, 29. јануар 1835........................................................... 475
Дубровник, 4. фебруар 1835......................................................... 476
283. ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ

ШИШКОВУ
Дубровник, 4. фебруар 1835......................................................... 477
284. ФРАНЦ ПЕТЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сплит, 5. фебруар 1835................................................................. 481
21
285. JOBAH ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Пачир, 12. фебруар 1835................................................................ 483
286. ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 13. фебруар 1835............................................................. 486

Дубровник, 9. март 1835............................................................... 487
288. JOBAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —

Земун, 16. март 1835...................................................................... 489
Трст, 25. март 1835........................................................................ 492
290. AHA КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27. март 1835........................................................................... 494
Беч, 27. март 1835.......................................................................... 497

Трст, 1. април 1835......................................................................... 500
Трст, 14. април 1835....................................................................... 501
294. ВУК КАРАЏИЂ — АНИ КАРАЏИЋ
Дубровник, 19. април 1835............................................................ 502
295. AHA КАРАЏИЋ и ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Беч, 24. април 1835......................................................................... 507
Цетиње, 18. мај 1835...................................................................... 510
Трст, 20. мај 1835............................................................................ 510
298. ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЏИЂ
Котор, 24. мај 1835........................................................................ 51 1
Котор, 27. мај 1835......................................................................... 514
300. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 5. јуни 1835............................................................................ 515
301. ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Дубровник, 8. јуни 1835................................................................. 516

Цетиње, 11. јуни 1835..................................................................... 518
303. МАРКО ЋЕЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будва, 12. јуни 1835........................................................................ 519
22
304. ДМИТРЮ ИВАНОВИЧ ЈАЗИКОВ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Петроград, 12. јуни 1835............................................................... 520
305. ДИМИТРИЈЕ МОМИРОВИЋ СТОЈАНОВИЋ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Петроград, 12. јуни 1835............................................................... 521
306. АЛЕКСАНДАР СЕМЈОНОВИЧ ШИШКОВ — ВУКУ
КАРАЏИЂУ
Петроград, 12. јуни 1835............................................................... 521
307. ВУК ВРЧЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будва, 14. јуни 1835........................................................................ 523
Цеттье, 14. јуни 1835..................................................................... 524
309. МАРКО ЋЕЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будва, 15. јуни 1835........................................................................ 525
Цетшье, 19. јуни 1835..................................................................... 525
311. ДИМИТРШЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Трст, 20. јуни 1835.......................................................................... 526
312. ВУКОЛАЈ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Стањевићи, 21. јуни 1835............................................................... 527
Дубровник, 22. јуни 1835............................................................... 528
Цетиње, 24. јуни 1835..................................................................... 529
Котор, 25. јуни 1835....................................................................... 529
316. МАРГЕРИТА МОРОЗНЫЙ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Котор, 26. јуни 1835....................................................................... 531
Трст, 27. јуни 1835.......................................................................... 531
Цетиње, 27. јуни 1835..................................................................... 533
319. ЈОВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, око 2. јула 1835.................................................................... 533
Трст, 26. јули 1835.......................................................................... 534

Цетшье, 26. јули 1835.................................................................... 535
322. ПЕТАР ПОПОВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рисан, 26. јули 1835....................................................................... 537
23
323. ВУК КАРА1ДИЋ — АНИ КАРАЏИЋ
Трст, 28. јули 1835......................................................................... 538
324. ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ,
Земун, 30. јули 1835........................................ : ........................... 540
Петроград, крајем јула 1835........................................................ 542
326. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Гомирје, 7. август 1835................................................................. 544
Трст, 12. август 1835..................................................................... 546
328. ВУК КАРАЏИЋ — МАРШИ ПОПОВИЋ
(МИЛУТИНОВИЋ)
Беч, 1. септембар 1835.................................................................. 547
329. ВУК КАРАЏИЋ — МАРТИНУ ХАМУЈБАКУ
Беч, 1. септембар 1835.................................................................. 548
Земун, 11. септембар 1835............................................................ 549
331. ЮСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 15. септембар 1835.......................................................... 551
Будва, 26. септембар 1835............................................................ 552
Цетшье, 27. септембар 1835......................................................... 554
334. МАРША ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Будим, 29. септембар 1835........................................................... 555
335. ПАВЛЕ К АРА НОТВРТКО ВИЂ — ВУКУ КАРАПИЋУ
Трст, 5. октобар 1835.................................................................... 558
336. АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Шид, 5. октобар 1835..................................................................; 560
337. ДИМИТРШЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, пре 6. октобра 1835............................................................ 562
338. АДАМ ДРАГ ОСА ВЉЕ ВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 9. октобар 1835.............................................................. 562
339. ВЛАДИМИР ПАВЛОВИЧ ТИТОВ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, пре 4. новембра 1835........................................................... 564
340. ЮСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 5. новембар 1835............................................................. 565
Беч, 7. новембар 1835................................................................... 566
24
342. ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 9. новембар 1835.............................................................. 567
343. ВУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 13. новембар 1835.................................................................. 568
Будим, 13. новембар 1835............................................................. 569
345. ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Пешта, 16. новембар 1835............................................................ 570
346. ЋОРЂЕ КУЉАНЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 19. новембар 1835........................................................ 571
Петроград, пре 25. новембра 1835............................................... 573
348. ВУК КАРАЏИЋ — ДМИТРИЈУ ИВАНОВИЧУ
ЈАЗИКОВУ,
Беч, 28. новембар 1835.................................................................. 576
349. ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ
ШИШКОВУ
Беч, 28. новембар 1835.................................................................. 578
350. ЮХАН ТРАТНЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Раб, 1. децембар 1835.................................................................... 580
Вуковар, 5. децембар 1835............................................................ 583
Трет, 10. децембар 1835................................................................ 584
353. ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЮ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Земун, 10. децембар 1835............................................................... 587
354. ЈОКСИМ НОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 18. децембар 1835............................................................... 589
355. ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОВУ ЖИВАНОВИЋУ
Беч, 22. децембар 1835................................................................... 590
Земун, 28. децембар 1835.............................................................. 590
357. ВУК КАРАЏИЋ — ЮСИФУ РАЈАЧИЋУ
Беч, 29. децембар 1835................................................................... 591
1836.
358. ЈОВАН М. РАДОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 3. јануар 1836........................................................................ 595
359. JAKOB ЖИВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 7. јануар 1836............................................................. 599
25
360. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 9. јануар 1836......................................................................... 600
361. БУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Беч, 14. јануар 1836......................................................................... 601
362. ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 14. јануар 1836..................................................................... 605
363. ЈОСИФ (ЈОКСА) МИЛОСАВЉЕВИЋ — БУКУ
КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 14. јануар 1836............................................................ 606
364. ДИМ ИТРШ Е ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 20. јануар 1836....................................................................... 607
365. ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 21. јануар 1836.................................................................... 608
366. БУК КАРАЏИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
Беч, 22. јануар 1836......................................................................... 609
367. ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН — БУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 22. јануар 1836............................................................ 610
368. САВА КАРАЏИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 24. јануар 1836............................................................ 612
369. БУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 26. јануар 1836......................................................................... 613
370. ГУСТИН МИХАИЛОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 29. јануар 1836................................................................. 615
371. ДАВИД МИЛОШЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 2. фебруар 1836................................................................ 617
372. БУК КАРАЏИЋ — ЈОСИФУ (ЮКСИ) МИЛОСАВЉЕВИЋУ
Беч, 3. фебруар 1836........................................................................ 619
"VT. -Ј»
373. БУК КАРАЏИЋ — МАРТИНУ^ХАМУЉАКУ
Беч, 7. фебруар 1836....................... ................................................ 621
374. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. фебруар 1836.................................................................... 623
375. МАРТИН ХАМУЉАК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 11. фебруар 1836................................................................ 624
376. БУК КАРАЏИЋ — МАРТИНУ ХАМУЉАКУ
Беч, 16. фебруар 1836...................................................................... 627
377. ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Майне, 19. фебруар 1836................................................................ 629
378. БУК ПОПОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Рисан, 19. фебруар 1836................................................................. 630
379. МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 21. фебруар 1836........................................................ 634
26
Пешта, 1. март 1836...................................................................... 635
381. ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 2. март 1836................................................................ 639
382. ЈЕРМЕНСКА ШТАМПАРИЈА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 5. март 1836............................................................................ 640
Беч, 11. март 1836.......................................................................... 641
Будва, 14. март 1836...................................................................... 642
385. ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 23. март 1836.................................................................. 646
386. ЕМИЛ ХИРШФЕЛД — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Загреб, 23. март 1836..................................................................... 648
Земун, 24. март 1836...................................................................... 649
Пешта, 31. март 1836..................................................................... 650
389. ПЕТРОНИЈЕ ЛУЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋ У
Цетиње, 1. април 1836................................................................... 651
Петроград, 2. април 1836.............................................................. 651
Пешта, 9. април 1836.................................................................... 653
Харков, 16. април 1836.................................................................. 654
Беч, 1. мај 1836................................................................................ 656
Трет, 1. мај 1836............................................................................. 657
Будва, 5. мај 1836........................................................................... 659
396. МОРИЦ ПИРХМАЈЕР и АЛЕКСАНДАР РАЈАЧИЋ —
Карловац, 5. мај 1836.................................................................... 661
Земун, 9. мај 1836........................................................................... 663
Дубровник, 15. мај 1836................................................................ 665
Вуковар, 19. мај 1836..................................................................... 667
27
400. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 23. мај Í836........................................................................ 669
401. ДИМИТРИЈЕ МОМИРОВИЋ СТОЈАНОВИЋ —
Одеса, 23. мај 1836....................................................................... 670
Шид, 24. мај 1836.......................................................................... 672
403. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ
КАРАЏИЋУ
Трст, 26. мај 1836.......................................................................... 674
404. ВУК КАРАЏИЋ — ВАЦЛАВУ ЈИРЖИЈУ ДУНДЕРУ
Беч, 8. јуни 1836............................................................................ 675
405. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИТГ— ВУКУ'КАРАЏИЋУ
Земун, 9. јуни 1836......................................................................... 677
Трст, 9. јуни 1836........................................................................... 678
407. ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ КОДЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 16. јуни 1836..................................................................... 680
КАРАЏИЋУ
Будим, 17. јуни 1836..................................................................... 68Ь
Праг, 17. јуни 1836........................................................................ 682
410. КАРЛ СТЕФАНИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 19. јуни 1836....................................................................... 685

Земун, 27. јуни 1836...................................................................... 686
Праг, 4. јули 1836.......................................................................... 687
Нови Сад, 6. јули 1836.................................................................. 689
Трст, 9. јули 1836.......................................................................... 692
Земун, 14. јули 1836...................................................................... 693
Славонски Брод, 17. јули 1836.................................................. 694
Трст, 17. јули 1836.......................................i ............................... 696
418. ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ВАСИЛИЈЕВИЋУ
Беч, 22. јули 1836.......................................................................... 697
28
419. JOBAH СТЕЈИЋ, ВАСИЛИЈЕ и ИГЬЬАТ ВАСИЛИЈЕВИЋ
— ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 1. август 1836...................................................................... 698
420. АТАНАСШЕ НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 8. август 1836.............................................................. 701
Вуковар, 10. август 1836................................................................ 703
422. ВУК КАРАЏИЋ — ПАНТЕЛЕЈМОНУ ЖИВКОВИЋУ
Беч, 13. август 1836...................................................................... 705
423. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ
Беч, 13. август 1836...................................................................... 706
424. ВУК КАРАЏИЋ — ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
Беч, 13. август 1836..................................................................... 706
Беч, 13. август 1836..................................................................... 707

Беч, 19. август 1836...................................................................... 708
427. ВУК КАРАЏИЋ — ДМИТРШ У ИВАНОВИЧУ
ЈАЗИКОВУ
Беч, 22. август 1836...................................................................... 709
428. ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОБУ ГРИМУ
Беч, 24. август 1836......................................................................... 711
429. ЉУБИЦА ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 27. август 1836........................................................... 714
430. ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ

Беч, 29. август 1836......................................................................... 715
431. БРАЋА ГЕРМАНИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 12. септембар 1836.......................................................... 723
Цетиње, 14. септембар 1836.......................................................... 723
Будва, 16. септембар 1836............................................................. 724
434. ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Пешта, 16, септембар 1836............................................................ 726
435. ЛАЗА ЗУБАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 18. септембар 1836.................................................... 727
436. ВУК КАРАЏИЋ — БРАЋИ ГЕРМАНИ
Беч, 19. септембар 1836.................................................................. 728
437. ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЂ и ВАСИЛШЕ
ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 19. септембар 1836.......................................................... 729
29
Беч, 20. септембар 1836................................................................. 731
Славонски Брод, 21. септембар 1836.......................................... 732
440. ВАСИЛИЈЕ ЛУМБАРДИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Котор, 21. септембар 1836............................................................ 733
441. ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 22. септембар 1836............................................................. 734
442. ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 28. септембар 1836......................................................... 737
Вуковар, 30. септембар 1836......................................................... 738
444. ТОМА ЖИВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Братислава, 5. октобар 1836......................................................... 740
445. ПАНТЕЛЕЈМОН ЖИВКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сент Андреја, 6. октобар 1836..................................................... 741
Трст, 9. октобар 1836..................................................................... ”42
Нови Сад, 12. октобар 1836......................................................... 744
448. ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 16. октобар 1836. .................................................... 745
Бијик, 26. октобар 1836................................................................. 746
450. ГЕОРГИ JE НИКОЛАЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 29. октобар 1836........................................................ 747
451. ПЛАТОН АТАНАЦКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бездин, 7. новембар 1836............................................................... 748
452. ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ВАСИЛИЈЕВИЋУ
Беч, 11. новембар 1836................................................................... 750
453. ВУК ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рисан, 13. новембар 1836.............................................................. 751
Пешта, 17. новембар 1836............................................................. 759
Трст, 20. новембар 1836................................................................ 760
456. ГЕОРГИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 21. новембар 1836..................................................... 761
457. МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Београд, 21. новембар 1836........................................................... 762
30
Шид, 22. новембар 1836................................................................. 763
459. ВУК КАРАЏИЋ — ДВОРСКОМ ПОЛИЦШСКОМ И
ЦЕНЗОРСКОМ УРЕДУ
Беч, 23. новембар 1836................................................................... 765
Земун, 24. новембар 1836.............................................................. 766
461. САВА КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 24. новембар 1836...................................................... 768
462. ГЕОРГШЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 28. новембар 1836....................................................... 769
Петроград, 29. новембар 1836...................................................... 770
Земун, 1. децембар 1836................................................................ 772
465. ВУК КАРАЏИЋ — СРПСКОЈ ТРШЋАНСКОЈ ОПШТИНИ
Беч, 19. децембар 1836................................................................... 774
Трст, 23. децембар 1836................................................................ 775
ДОДАТАК
325. САВА КАРАЏИЋ — РОЗИ КАРАЏИЋ

Петроград, крајем јула 1835....................................................... 779
СКРАЋЕНИЦЕ И О ЗН А К Е ..................................................... 781

19.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈАНИЋИЈУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ
ЂУРИЋУ
Беч, 5. фебруар 1833.
Благородии Господине,
Љубезни пријатељу!
Јамачно je Вама познато, како сам ja имао несрећу па
сти у немилост код Њ. Св. Ви сте били мој пријатељ још
од године 1811. и 1812., а и за то неколико година ту ако
се пријатељство наше није умложило и потврдило, мислим
да се није умалило и ослабило; зато сам се усудио писати
Вам ово писмо, и молити Вас, да са згодном приликом Њ. Св.
за мене скут пољубите, и да се постарате, не бисте ли ме
опет код њега у милост довели. Ja сад и сам признајем да
сам на велику моју несрећу погрешио, али се из два узрока
надам милостивом опроштењу од Њ. Св. up во, што сам по
грешио неотице, заслешьен љубави к отечеству и приврже-
ношћу к Њ. Св., a g p yio , што знам, да су Њ. Св. по своме
великодушију опраштали и онима, који су њима зло желили
учинити. Пређашњи Шабачки владика, Герман, имао je оби-
чај говорити, да се сваки човек, макар се како Њ. Св. за
мерно, само ако je у први ма у животу остао, за цело може
опет надати милости Њиовој. Истина ови Германови речи
дају и мени надежду опроштења и милости.
Поред ове молбе шаљем Вам једно објављеније о четвр-
тој књизи пародии наши песама. Ja сам до сад на сваку књигу
имао пренумеранта из Србије, а сад нити смем коме објав-
љеније послати, нити би ми се ко смео на њу пренумерирати.
Кад би се Њ. Св. смиловали, да ми допусте, послати Вам не
колико објављенија, да ји Ви тамо разашљете, знам да би се
млоги људи радо пренумерирали, и с тим не само што би се
показала мени милост наново, него би се и људма затворила
уста, да не говоре више и горе, него што јест.
За све ово молећи Вас и препоручујући се Вашој при-
јатељској љубави, с истиним почитанијем остајем надајући се
повољном одговору
У Бечу 24. Јануар. 833. Ваш покорни слуга
В. С. К.1
Концепт изгубљен, био у АСАНУ, 1973.
Штампа се по: Букова преписка I, 707—708.
62
1 Адреса на овом концепту нема, али ja не знам ко би други Вуков при-
јатељ изгод. 1811. и 12. у ово доба у Србији могао бити до Јанићија Ди-
митријевића Ћурнћа, којисе 1830. год. вратио у Србију. [Han. Л>. Or.]
20 .
ПАВЛЕ БЕРИ Ћ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремски Карловци, 6. фебруар 1833.
Любезный Брате, и Господине!

Ia самь Вама давно дужанъ одговоръ на Ваше почитаемо
писмо одъ 2/14 Декемвра пр. год. Послови и овде и у НСа-
ду, око останка покойногъ владике Бачкогъ, и мои приватни у
Молу задржали су ме, те дужность мою пре извршю нисамь.
Мени е драго, да самь Вамъ какву услугу учиню съ онимъ
папирима што самь Вамъ послао. Оне песме девоячке бачке
ничу свакШ дань, као печурке; али нису све еднаке доброте.
Кою чуемь лепу и записана достойну, оћу забележити и по-
слати Вамъ кадъ буде прилика.
Незнамъ, како ћу допустити, да се оно Писмо Миловуку
о Матицы штампа. Оно е за самога Миловука было опреде
лено, као што и стон негди у контексту. Тако то бы было
npoTHBopinie, да то у нЬму стой, и опетъ да се на публжу
изда. И онако мыслимъ, да1 такове ствари — полемическе —
неприличе у Забавникъ. Мало има врло читателя, кои у тимъ
стварма забаву налазе. Другима е свима уштербъ у онолико
листи, колико такове ствари содрже. Мейутимъ како знате,
само я ни подъ П. и Б немогу соизволити, да се оно писмо
штампа, докле га небы прерадю, и у другу альину — не
писма — преобукао.
Што се тиче Пренумеранта на Лукину кньигу, о ко iой
сте ми обявлеше послали, ту ме е предварю Господ. Д1ректоръ
Гтназ1алный Гершичь, коме сте Вы то пре тога наручили.
Кодъ utra самь и я, и сви кое бы я могао записати, прену-
мерирао. Онь бы Вамъ досадъ већ послао Пренумеранте,
али Hie знао куда ће адресирате[!]: я самь му по Вашемь назна-
чешю у моме писму то казао.
Вашъ поздравь казао самь свима кои се тиче, они Вамъ
благо даре и врайаю га. Мое Высокопочиташе Господину
Копитару: прво, ако съ Ныовомъ Ексцелл. кадъ у Бечь до-
5емъ, быйе, да Hira потражимъ и высокопочиташе мое лично
63
1.
ВУК КАРАЏИЂ —
ДМИТРИЈУ ПАВЛОВИЧУ ТАТИШЧЕВУ
Беч, 5. јануар 1833.
Его Высокопревосходительству Господину действитель
ному тайному Советнику, действительному Камергеру, Се
натору, чрезвычайному и полномочному Послу при Его
Величествё Императоре Австршскомъ, и разныхъ орденовъ
Кавалеру Дмитрию Павловичу Татищеву.
Философш доктора Бука Стефановича Караджича
покорнейшее прошеше.
Въ 1812. году даль я взаимообразно пять десять черво-
нныхъ на что и документъ при семь прилагаю, Колле[ж]скому
Ассессору Стефану Живковичу, бывшему прежде Секретарю
Сербскаго сената и проживавшему наконецъ въ Бессараб-
скомъ городе Кишиневе, и до селе оныхъ денегъ не получилъ.
Ныне же узнавъ, что вышереченныш Живковичь скончался,
и при смерти въ завещан iи назначилъ наследникамъ своимъ,
уплатить мне означенную суму, писалъ я къ опекуну оныхъ
Кишиневскому Г. Полицмейстеру Якову Николаевичу Ра-
дичу о исполненш завещашя покойнаго Живковича по отно-
шешю ко мне, но не удостоился отъ него никакаго ответа.
По сему осмеливаюсь прибегнуть къ Вашему В ы с о к о пре
в о сх о д и т ел ь ст в у съ покорнейшею прозьбою, не благоволите
ли отнестись къ Господину Новороссшскому Генералъ-Гу-
бернатору или кому иному на щетъ взыскания моего долга
и доставлешя онаго мне сюда въ Вену.
Вена 24. Декабря 1832. года Вукъ Караджичь
АВПР, „Главный архиве“ , II-7, 1832. 9. 62.
3* 35
[Превод:]
РЬею вом в и с о к о й р ева с х о д ст ву господину р е д о в н о м т ајном
совет н и ку, р е д о в н о м ка м ер гер у, сен ат ору, и зва н р едн о м и оп уно-
м оћ ен ом послан ику к о д I b e io e o i вел и чан ст ва и м п ерат ора
ауст ри јског и к а в а љ е р у разн ы х орден а Д м и т р и ју П а вл о ви ч у
Т ат и ш чеву
п реп окорна м о л б а
д о к т о р а ф и ло зо ф и је Б ук а С т еф ан ови ћ а К араџића
Г одине 1812. д а о са м на за ја м п едесет злат н и ка, о ч ем у

и д о к ум ен т прилаж ем , колеш ком а с е с о р у С т еф а н у Ж и вк о ви ћ у,
који j e некад био секр ет а р сриског С о вјет а ( се н а т а ) а напо-
сл ет к у ж и вео у бесараби јском гр а ду К ш и и /ьо ву, и д о сада iiiaj
н овац нисам до б и о . Даггас, пак, сазнавиги д а j e горе пом ен ут и
Ж и вкови ћ у м р о и гга сам рт и у за веш т а гьу о дреди о сво ји м на-
следницим а д а м и у п л а т е н а веден у су м у , писао сам гьи ховом
ст а р а т ељ у , киш игъовском уп р а в н и к у полиције, Ј а к о в у Н и ко-
л ајеви ћ у Р а д и ч у д а се испуни завеш т агъе покојног Ж и вко ви ћ а
у одггосу на м ен е, али м е он ггије уд о ст о ји о никак вим о д го в о
р о м . С т ога сам Слободан д а се обрат и м В аш ем ви сокоп рева-
с х о д с т в у с прейокорггом м о л б о м д а бист е се б л а ю и зво л ел и
обрат и т и господину н о вороси јском ген ералгубернат ору, или
пеком друГом, у вези са ггаплат ом м ога д у га и гьею вог д о с ш а в -
љ а њ а м ени ова м о у Б еч .
Беч, 2 4 . д е ц е м б р а 1 8 3 2 . Б у к К араџ ић
2.
ВУК КАРАЏИЋ — ЛЕОПОЛДУ РАНКЕУ
Wien, den 8 Jäner 833.
Hochgeschätzter Herr und Freund!

An Leop. Ranke.
Ihren werthesten Brief aus! Rom von 24. April 1830. habe
ich zur gehörigen Zeit mit grösster Freude in Serbien bekomen.
Anfangs habe ich das Antworten auf denselben von Tag zu Tag
verschoben, um die Erledigung der serbischen Angelegenheiten
zu erwarten, später gesellten sich2 noch andere Ursachen und Hin
dernisse dazu; so blieb ich Ihnen die2 Antwort bis heute schuldig.
36
In Serbien ist g esetzlich noch gar nichts zu Stande geko-
men, ausser dass man statt den bisherigen Grichen ein serb isch e
Metropolite und zwei Bischöffe (die aber, samt dem Metropolite
— Meleti Pavlowitsch, der am Ljubitsch getromelt hat — kaum
lesen und ihren Namen unterschreiben können) bekomen hat.
Milosch4 ist zwar von der Pforte als erblich er Fürst von Serbien
anerkant und bestätigt, da aber das zu keinem der russischen
Traktaten mit der Pforte gehört, so kan man sagen, dass Ser
bien in Grund genomen5, heute gerade noch so ist, wie6 es 1828
war. Wegen Bestimung der G ranze und der A bgaben sitzen die
serbischen Deputirten noch imer in Konstantinopel. In Bel
grad hat man eine schöne Buchdruckerey errichtet, aber in sol
chen Ländern (wo es gar keine Gesetze giebt) ist schwer Bücher
zu drucken; das erste Buch (das Dr. Steitsch, den Sie vielleicht?
von Wien her ein wenig keilen) wurde in der Buchdrukerei, nach
dem es bereits fertig war, confiscirt, wiewohl es im Ms. censurirt
und das imprimatur mit dem Siegel des Milosch bestätigt war.8
Bei allem dem, dass Milosch in seiner Würde schon gesichert
ist, ist er jetzt viel strenger, als er früher war: er glaubt jetzt die
Schlüsselen gefunden zu haben. — So viel daweil über Serbien.9
Ich10 war zwei Jahre in Kragujewatz bei der1! Gesetzgebenden
Comission. Nachdem die Gesetze, wenigstens dem Namen nach,
fertig und von einer ausserordentlichen Skupschtina (Landtag) ge
prüft und12 approbirt13 und dan auf d er S e ite g e l e g t^ (ad acta)18
waren, wurde ich von Milosch zum Presidenten des Belgrader
Bezirks- und Stadt- Magistrats ernant. Nachdem ich in diesem
Dienste beinahe ein Jahr zugebracht hatte, verliess ich, theils
wegen meiner Kränklichkeit, theils wegen Unmöglichkeit bei den
jetzigen Umständen dort mehr zu nützen, als ein gemeinster Man
nützen kaü, und zuletzt wegen meines ununterbrochenen Wun
sches, noch Etwas drucken zu lassen,16 Dienst, Besoldung (gegen
1000 f. C. M.) und Serbien. Schon das war genug, den Milosch
auf mich böse zu machen. Dazu kamen noch andere Umstände,
die ihn zu meinem grössten Feinde machten. — Jetzt bin ich seit
Paar Monathe wieder hier, in Wien, wie ich vorher war. Gegen
100 schöne serbische National (Helden) Lieder habe ich in Ser
bien aufs nahe gesamelt. Einen besonderen Wunsch habe ich
in Betreff17 anderer meiner druckfertigen Arbeiten, worüber H.
Jacob Grim18 Ihrem Collegen Herrn Dr. Neander geschrieben
hat. Wen Sie durch Ihre Freunde köüten beitragen zur Erfüh-
lung jenes meines Wunsches, dan käme ich gleich nach Berlin, wo
ich auch diese Lieder16 könte drucken lassen.26 Vielleicht finden
Sie Gelegenheit auch Ihrerseits dieses mein Anliegen zu beschleini-
gen. Dan könten21 wir fürdenPertes leicht Etwas neues machen.
37
Dan könte ich Ihnen dort leicht neue Materialien zu der serbi
schen Geschichte mittheilen.
Eine Empfehlung von Herr v. Kopitar. Er hat Ihren Arme
nier nach Möglichkeit bedient, welcher sehr überrascht war, auch
in Wien ein armenisches K(l)oster und Druckerey zu finden, von
welchen Sie ihm nichts gesagt haben.
Wen Sie mich mit einer Antwort beglücken wollten, so wird
es am besten seyn, dieselbe an H. v. K. einzuschliessen.
Ihr ergebenster Diener
[Ha десној маргини 3. странице Вук записао и прецртао:]
100 (водим веровати, него.
100 (дужан кесе не веже
100 (јача су двојица —
100 (ко незна на орау —
100 (мудрој глав. 1 око д.
100 (није за козу сено)
100 (отегни, као Ц. oje).
100 (рђавој кобили самар.
100 (то je на врби свирала
88
988
118
880
370 опет додато
1250
Концепт. АСАНУ, 4008.
_____ Букова преписка V, 657—658.
1 Написано изнад прецртаног von.
2 У наставку прецртано dazu.
3 Написано изнад прецртаног das.
4 Испред ове речи прецртано der.
5 У наставку прецртано ist.
6 У продужењу прецртано sie.
7 У наставку прецртано aus.
8 У наставку прецртано Der M i losch ist.
9 Иза овога прецртано daweil.
10 Испред ове речи прецртано Zwei Jahre voraus.
11 У наставку прецртано serbischen.
12 После овога прецртано gut ge.
13 У наставку прецртано waren.
14 Изнад прецртаног префикса ver написано ge.
15 У наставку прецртано werden.
16 У наставку прецртано in einem.
17 У наставку прецртано dessen hatte Jacob.
is У наставку прецртано dem dortigen Professor.
19 У продужењу прецртано drucKen ausser allen anderen Sachen.
38
zo У наставку прецртано und Ihnen коме ich mehr Materialen zu der ser
bischen Geschichte sowie Sie doch mir von wo imer eine Unterstützung zu
diesem Zwecue verschaffen.
21 У наставку прецртано weiteren.
[Превод:]
Б еч, 8. ја н у а р а 1833.
Високопош т овани Господине и пријат ељ у,

Ваш е цењено писмо из Р им а, о д 24. ап рила 1830, примио
сам т ада у Србији с великом р а д о ш ћ у . У п очет ку сам
из дан а у дан о д лаг сю o g ioeop на ист о, како бих сачекао окон
чанье српских ствари', касније с у се т о м е придруж или gp yiu
р а зл о зи и препреке; т ако сам В а м ост ао ду ж а н oeaj ogioeop
све д о данас.
У Србији законски јо ш уо п ш т е ниш т а није ост варено,
осим ш то су, ум ес т о до садаи аъи х Г р к а , доби ли je g n o i српског
м ит рополит а и д в а еп и скопа (који за једн о с м ит роп оли т ом
— а т о j e М елен т ије П авловић, ш т о j e на Љ у б и ћ у у д а р а о у
буб ањ — је д в а зн а ју читати и пот писат и своје и м е ). П о р т а
j e , до д уш е, признала и пот врди ла М и лош а за наследног кн еза
С рбије, али пош т о т о не сп а да ни у је д а н y io e o p и зм еђ у Р уси је
и П орт е, т о се м о ж е рећ и д а j e С рбија, у ст вари, јо ш и дан ас
ист о оно ш т о j e била и 1828. Године. ЗбоГ границе и дажбина
срйски изасланици се д е јо ш у в е к у Ц а р т р а д у . У E e o ip a g y j e
основана лепа ш т ам парија, али у т акви м зе м љ а м а ( у који м а
нем а никаквих за к о н а ) т еш ко j e ш т ам пат и књ т е. Прва књ т а
( о д д р Ст ејића, коГа, м о ж д а , п ознајет е м а л о и з Б еч а) зап ле-
њ ена j e у ш т ампарији к а д j e већ била Готова, иако j e у р у к о -
пису прош ла к р о з ц ен зур у и д о з в о л а з а ш т ам пањ е п от вр-
ђена М илош евим печат ом . M a g a j e М и лош с в о ј п олож ај већ
уч врст и о, са д а j e много ст рож и неГо раније: он м исли д а j e
са д а наш ао йрави к љ у ч . Толико за са д а о Србији.
Ja сам био д в е Године у КраГујевцу у За к он одавн ој комисији.
К а д а с у закони ( т о с у бар по и м ен у) били Готови и проверени
и потврђени о д ст ране ванредне скупш т ине а онда стављени
a d acta, М илош м е j e наименовао за п редседни ка беоГрадскоГ
варошкоГ и нахијскоГ с у д а . У т о ј сл уж б а сам ост ао скоро Го
ди н у дан а, а он да сам напуст ио и сл уж б у и плат у (око
1.000 Гулдена) и С рби ју, дел о м збоГ своје болест и, дело м
збоГ т о Га ш то у садаш њ им приликама т ам о не м огу бит и о д
веће корист и неГо је д а н најпрост ији човек и, н а јза д, збоГ м оје
непрекидне ж ељ е д а јо ш нет т о и зда м . Већ сам о то j e било
довољ н о д а се М илош н аљ ут и на м ене. У з т о с у дош ле и још
неке g p y ie околност и, к о је су ia учиниле м оји м највећим непри-
39
ја т е љ е м . — С а д а са м eeh неколи ко м есец и о пет о в д е у Б еч у,
к а о и p a n u je. С а к уп и о са м у С р б и ји о п е т око 100 л е й и х с р п ск и х
народн ы х ју н а ч к и х п еса м а . И м а м j e д н у й о себ н у ж е љ у у в ези
с м о ји м g pyiu M р а д о в и м а , који с у готовы з а ш т а м п у, о ч е м у
са м писав Г. Ј а к о б у Г р и м у и В а ш ем к о л е т i. д р Н е а н д е р у . А к о
б и ст е Ви преко сво ји х п р и ја т е љ а м огли до п р и н ет и о ст ва р егь у
т е м о је ж е .ь е , о н д а б и х о д м а х доги ао у Б ер л и н , где б и х м о т о
ш т ам п ат и и ове м о је п есм е. М о ж д а ћ ет е и В и наћи прилике
д а у б р з а т е т у м о ју ст ва р . О н д а би см о м огли л а к о нап равит и
н еш т о н ово з а П е р т ес а . J a б и х В а м т а м о саоп ш т и о н ов м а
т е р и а л з а с р п с к у и ст о р и ју.
Г . К о п и т а р В а м с е п р е п о р у ч у j e . О н j e В а ш еi Ј ерм ен ц а
ус л у ж и о коли ко j e м о т о , а т а ј j e био в е о м а и зненађен ш т о у
Б е ч у и м а је р м е н с к и м а н а ст и р и ги т ам п арија, о ч е м у м у Ви
н и ст е ни ш т а р ек л и .
А к о м е б у д е т е х т е л и о б р а д о в а т и своји м о д ю в о р о м , н а ј -
б о љ е ће биты д а га п о ш а љ е т е г. К о пит а р у .
В аш о да н и сл ут
3.
ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ

ШИШКОВУ
Ваше Высокопревосходительство,
МилостивЕйшш Государь!
Прежде шести недель прибывъ сюда я имЕлъ щаспе отъ
Лазаря Милетича получить посланную мнЕ Вашими высоко-
превосходительствомъ книгу, крат к гя зап иски , за которую,
какъ даръ для меня драгоцЕннЪйшш, прошу покорнейше
принять мою чувствительную благодарность.
Я надЬюсь, что Ваше высокопревосходительство полу
чили письмо мое изъ Землина отъ 10. Декабря 1831 года.
Честь имЪю при семь послать, Вашему высокопревосходи
тельству для Академш одинъ экземпляръ п е р в о й книги изъ
новой сербской типографш въ БЕлградЬ, „Саборъ истине и
науке“ и одинъ экземпляръ стиховъ Его Императорскому ве
личеству Государю Николаю первому отъ князя и народа серб-
скаго при случай напечаташя первой букви въ сей новой ти
пографш. О я первая книга наипаче достопамятна не только
по тому, что п ер во е издаше оной, по совершенномъ напеча-
40
танш, запрещенна еще въ тилографш, хотя въ манускрипт^
одобренна цензурою, и позволеше къ папечататю подтвер-
жденно подписашемъ и печатпо князя Милоша Обреновича,
но и потому, что сочинитель ея докторъ Стеичь бывший тогда
первымъ Лейбъ-лекаремъ князя, по сей причин^ долженъ
былъ убежать на Австршскую сторону.
Въ ОфенЬ вышла сего года Библия такъ называемымъ
И ллирическим ь irapinicMb (Латинскими буквами — для Сер-
бовъ Римо-католическаго вГроисповфцашя), переведенная из-
вЕстнымъ Славонскимъ Писателемъ Францисканомъ Катан-
чичемъ. Естьли бы я зналъ что Академ1я сей книги еще не
имЬетъ, то послалъ бы одинъ экземпляръ оной. Въ ОфеиЬ
также печатаются теперь С лавонская ( И ллири ческая) Г р а м м а
т ика на Н Ь м ецком ь языкЪ, и С лавян ская Г рам м ат и ка Зем-
линскаго Греческаго учителя Георпя Захарјдда; какъ только
ein книги будутъ готовы, я постараюсь оныя достать и пре
проводить къ Вашему высокопревосходительству.
Поручая себя всегдашней милости и покровительству Ва
шего Высокопревосходительства, и по случаю наступлешя но-
ваго лЬта желая Вамъ новыхъ благъ отъ Господа, съ глубо-
чайшимъ вмсокопочитанЈемЂ и безконечною благодарноспю
честь имЬю быть
Вашего Высокопревосходительства
noKopntňuriň слуга
Вукъ Стеф. Караджичь
В%на 28. Дек. 832. года.
ААН.
Штампа се по: Букова преписка III, 522—523.
[Превод:]
В аш е високоп р ева сх о дст во ,

прем илост иви ю сподине,
П ош т о сам пре ш ест недељ а ст иш о ова м о , им ао сам срећ у
д а од Л а за р а М илет ића доби јем к њ т у, Кратке записе, к о ју
м и j e послало В аш е ви сокоп ревасходст во, за ко ју , као з а мени
најдраЊценији д а р , м олим најпокорније д а примит е м о ју срдачн у
захвал н ост .
Н а д а м се д а j e В аш е ви со к оп ревасходст во доби ло м о је
писмо из Зем ун а, о д 10. дец ем бра 1831. Юдине.
И м ам част д а о во м приликом п ош аљ ем В аш ем високо-
п р ева сх о д ст ву за А к а д ем и ју је д а н прим ерак прве књ т е и з н ове
српске ш т ам парије у E e o ip a g y Сабор истине и науке и је д а н
41
up и м е р ük с ш и х о в а łbeioeoM и м и е р а и ю р с к о м в е л и ч а н с ш в у и џ р у
Н и к о л а ју П р в о м о д к н е з а и н а р о д а срп скоГ , п о в о д о м ш т а м -
п а њ а ü p e o i с л о в а у о в о ј н о в о ј ш ш а м п а р и ји . О в а и р в а к љ и ш j e
н а р о ч и т о в р е д н а с и о м е н а с а м о ыо ш о м е ияьпо j e прво издание
њ е н о по з а в р ш е н о м ш т а м п а њ у б и л о з а б р а њ е н о ј о ш у ш ш а м п а -
р и ји , и а к о j e у р у к о п и с у б и л а о д о б р е н а о д с т р а н е ц е н з у р е и о д о
брение з а њ е н о ш т а м п а њ е п о т в р д и о j e с в о ји и м п о т п и с о м и
п ечат ом к н ез М и лош О б рен ови ћ , н ею и за т о ш т о j e њ ен a y -
т о р , д о к т о р С т е ји ћ , к о ји j e т а д а б и о п р е й к н еж ев д в о р с к и
л е к а р , збо1 oeoi м о р а о д а п р еб егн е у А у с т р и ју .
У Б у д и м у j e и за ш л а о в е Ю дине Библија н а т а к о з е а н о м
и л и р с к о м н а р е ч ју ( л а т и н и ц о м —• з а С р б е р и м о к а т о л и ч к е в е р е )
к о ју j e п р е в е о п о зн а т и с л а в о н с к и п и са ц ф р а њ е в а ц К а т а н ч и ћ .
К а д б и х зн а о д а А к а д е м и ја о в у к њ т у јо ш н е м а , п о с л а о б и х j e -
д а н п р и м е р а к . У Б у д и м у с е с а д а т а к о ђ е ш т а м п а ју Славонска
(илирска) граматика, н а н е м а ч к о м ј е з и к у , и Славенска грама-
тика зе м у н с к о Г ipuKoi у ч и т е љ а Г е о р ш ја З а х а р и ја д и с а . Ч и м о в е
к њ т е б у д у ю т о ве, п о ст а ра ћ у се д а и х набави м и п ош аљ ем
В аш ем бисоко п р ева сх о д ет ву.
П р е п о р у ч у ју ћ и се c e a íg a iu ib o j м и л о с т и и п о к р о в и т е љ с т в у
B a w e i в и с о к о п р е в а с х о д с т в а , и п о в о д о м н а с т у п а ју ћ е Н о е е io -
д и н е , ж е л и м В а м с е е б л а ю д е т и о д Г о с п о д а , с н а јд у б љ и м в и с о к о -
п о ш т о в а њ е м и б е с к о н а ч н о м з а х в а л н о ш ћ у и м а м ч а с т бит ы
В аш ею ви со к о п р ева сх о д ст ва
п р е покорны с л у га
В ук С т еф . К араиић
Б е ч , 2 8 . д е ц е м б р а 1 8 3 2 . Ю дине
4.
ЈОВАН СТЕЈИЋ — ВУКУ К А РА Џ И Ћ У

Земун, 10. јануар 1833.
Предраги Пријатељу!
Ваше драго писмо из Пеште примио сам. И Миловук Вам
je као родољ убац одговорио; нека царује грдна глупост. Ми
нећемо никог молити, да чини, што ми за право нађемо; али,
ако Бог да, нећемо ни ми чинити, што je другима мило и право.
Књиге су моје дош ле на ову страну. Ови дана сам ји
из Контумаца примио, и сад се већ у путу наоде; мислим,
да ће д о десетак дана и у Бечу бити. Ja Вас за свога при-
јатеља држим; зато и долазим, овим писмом молити Вас, да
42
се тамо у Бечу ти мои књига примите, и да гледате, да се
помоћу нашег почитајемог пријатеља, Господина Копитара
цензурирају и у наш овдашњи народ пусте. Мислим, да Господ.
Копитар већ зна, шта je у мојој саборној књиги, и да у њој
није ништа нашао, пгго би нашој цензури особито зазорно и
противно могло бити. Зато се и надам, да ће он толико добар
и милостив према мени бити, да својом вештином и ове моје
књиге кроз паклену ватру цензуре невредимо проведе и у
свет читатеља пусти. Ja ћу му после особитом благодарносћу
обвезан бити. Што се Вас тиче, надам се, да свога труда пожа-
лити нећете, да ји онако, гди ваља, препоручите, као што би
ja за Вас, гди би мого, то чинио. Први посао, за кои Вас брат
ски молим, биће, да моје кньиге у Бечу до који дан потра-
жите, да ји задржите, и цензури предате. Одавде ји je понео
Fuhrmann Paul Muth von Raab у Беч на Herrn Teochar Paul
Theochar beym Anl. Zapo am alten Fleischmarkt. Оне су у
једној бали S. 1. Ball N. 1. Spd° 106 %. По томе ћете ји дакле
лако моћи наћи; само молим гледајте, да се с оним Тео-
харом састане[те] пре него што ће књиге њему доћи, да му
кажете, да ји Вама преда, како би с њима чинили, што даље
нужно буде било. Што год трошка буде, онај исти Г. Теохар
намири’Ье, а ja ћу за њега, што се потроши, овде Г. Науму
Деметријадесу исплатити. Ако моје књиге цензуру пређу
срећно, оћу Вам као пријатељ благодари™ поштено, а ме-
ђутим 20 комади задржите за себе, и чинте после с ньима,
гпто Вам драго. Од остали забадава подајте поједну сваком
нашем пријатељу и познанику у Бечу. Што се буде могло и
’тело у Цензури с књигама учинити, Ви ћете имати доброту,
одма ми све јавити; а ja ћу Вам после опет писати, шта ћемо
даль чинити с њима. Како би ми мило било, кад би срећу
имао, да ми јавите, да ће моја књига цензуру проћи, и пу-
стити се, да се у народу разда! Али, као што знате, највише
због ришћанлука нашег. —
Сад штогод и од новина. — Найважние, што Вам могу
јави ги, то je, да су се оне 6 Наија, које још Књажеству Срб-
ском припадају, дигле на Турке, и зактевају, да Турци ньини
излазе из земље, и да и код њи већ једанпут буде, као што
je под Господарем. Срби се јако оружају и спремају, да се,
ако невоље буде, бију. Одавде се непрестано Србима ору
ж и е продаје. Око Ниша, вели се, да се нешто мало Турака
купи. Срби су скоро свуда по границама, које he од целога
књажества од сад бити, страже метнула, и сами чине што
оће: Турцима више нису покорни, но гоне ји и терају. Ми
лета, Туцаковић и Арсение послани су од Господара онамо,
да мире Србе и Турке; и у Цариград je јавио, шта се дого-
43
дило. Биће нетто мало окршаја. — Поп Ђура из Старо-
влашке, кои Вам е, знам, познат, плавни je војвода међ оним
Србима побуђеним. — На оној страни иначе je све, као што
знате, у сматрању поступања и владања. — Стокица je из
Влашке, куд je био от’шо, у гвожђу доведен у Крагујевац;
но чујем, да ће скоро одпуштен бити. — Перињи je свршио
годину, и сад се наоди у Краљеву: али му je Господар лепо
платно, по 100 Тал. на месец. — Сад je Месаровић код Го-
сподара, а и Пантелин, с којим се у Крагуевцу млого спрдња
збија; Месаровић носи бркова, и фали се, да му je сила добро;
но ja знам и друго. — Мене ioin нису заборавили, и све се
надају, да ћу им опет доћи. — У Крагујевцу нема више го-
сподарске софре; сваки прима од чиновника по 6 Талира на
месец, за рану, и рани се гди и како оће: обично у кафани,
гди су трактер начинили. — Сад има и коњичке гарде. —
Стојан Симић je от’шо у Петрбург. — Читао сам Забавник
Давидовићев; ситнице у преводима у њему се наоде. Но две
су врло важне ствари, које Вам ваља знати. 1. У броју свију
чиновника Србски, који се у Забавнику, као у Шематизмусу
Србском наоде, нем а Владике Чачанског Никифора; ja сам
распитивао, шта то може бити, и дознајем, ако je истина, да
га нема ни на оној страни у Земльи: дезертирао, веле, куд
и како још незнам, но то je истина, да га нема; ваљда je опет
Архимандритом ил’ Игумном постао! 2. На крају Забав
ника чита се Обявлеше, у ком су изложена Основали я, по
коима Княжеска Канцелларјл кньиге ценрурира[!], Бог, закон,
Правитељство и Чиновници Србски јесу за Списатеља noli me
tangere1. Но то нека би; али има у том објављењу читаве ди-
сертище о ортографији. ъ, ы особито нипошто Србски Спи-
сатељ не сме изоставити. Ваше новости ортографическе ана-
темизирају се сасвим. Стару славенску ортографију дотле мора
Србин, по примеру Руса, држати, док Риси[!] другу ортогра-
фију за себ е не начине, коју ћемо и м и за наш језик примити, а
дотле ъ и ы и остале потребе славенске несмеју се нипошто
избацити. Што Риси[!] за свој језик чине и усчине, то ћемо и
ми после чинити; jep je мудрост родољубаца нашла, до[!] je
тако паметно и право. У објавленију вели се, што je Вук,
Сима Милутиновић, Доктор Стеић и Давидовић пронашао, то
je ништа, нити се прима: кад правитељство ил’ учено друштво
што учини, прими’ће се! Још пребацује Обявлеше браћи Ав-
стршской, што се она све само инате, како ће коју реч пи
сали, а ништа ваљано и важно у литератури не чине: све je
вели ништа, што они пишу. Судите сад, каква je памет ро-
дољубаца; па да нису они способни за мој ром ан!-------
44
Поздравља Вас врло лепо и љубезно Г. Baco Васиљевић.
Осим њега поздравља Вас и ГДн 1гња и Г. Баић и Јован Ко-
вац[!] који од рањаве ноге лежи, и остали, које Ви поз-
дрављате.
Ja сам здрав, и помало радим, да живим. Жене ме не-
престано жене; но ja остајем, као што сам и до сад био. Осо-
бито ме с једне стране окупили, и заиста сам у невољи, јер
незнам, шта ћу да одговорим и чиним. Зло учинитн а зло и
упустити.
Како сте ми још? — — Поздрављам покорно Гдина
Копитара, ког молим, да ми овом приликом добро учини; та-
кође и цело наше пријатеља и познаника друштво, особито
Гдра Кума Гају Владислава и Г. Јованова, ком ћу скоро пи-
сати. Респект Вашој Госпођи супруги и поздрав д ец и .-------
За сад доста; ово писмо немојте сваком саобштавати.
Очекујући добра одговора, остајем Ваш
У Земуну почитујући Вас пријатељ,
10° Јануара п. Р. 833 Доктор Ј. Стеић
[На коверту:]
Semlin.
An Wohlgebornen Herrn
Wпн Steph. Karadschics.
Doctor der Philosophie und mehrer
gelehrten Geselschaften corr. Mitglied.
in Wien.
Am Spitelberg (der ungrischen Garde gegenüber) Nro 133.;
hinten im Hofe im 1 Stock, die Thüre Nro 15.
Воштани печат c иницијалима.
[Жигови:] Semlin Franco
10 Jan.
[Вукова напомена:]
одговорено 31. Јануарија 833.
опет 7./19. Февр. 833.
АСАНУ, 4137.
Вукова преписка VI, 82—85.1
1 Не дирајте ми.
45
5.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ФРУШИЋУ
У Бечу 2./14. Јануар 833.
Љубезни и вмсокопочитајеми, Гдине

и пријатељу Фрушићу!
Не могу Вам казати, како ме je обрадовало писмо Ваше
од 31. дек. (по Римскоме). Юно je учинило, те сам се и ja Бо-
жићу обрадовао.1 Благодарим и Вама и Г. Г. Владисављевићу
и Јовановићу и Ђурановићу. Колико2 мије мило, што сте ми
ово новаца у великој потреби послали, још ми je милије, што
ми ји шаљете с овако добром вољом и још с надеждом за
у напредак. Да je Бог дао, да имам барем у десет наши вароши
по такога једног пријатеља, онда би се друкчије што радиги
могло. Кад би сам имао кога, да ми плати3 штампарски тро-
шак за сваку м о ју 4 књигу (или да ми од сваке књиге купи по5
300 егземплара), онда би сам бнајмање за две године свако три
месеца по једну књижицу издавао6; али7 овако, опомињући се,
како je тешко књигу издати, нема човек ни праве воље да
ради. Ювака помоћ8 не може се зактевати9 од једног човека,
него10 да je неколико људи да се договоре. Ja11 сам уверен,12 да
нигде таки пријатеља немам, као ту, и уверен сам особито
о љубави Вашој и Г. Владисављевића; и с превеликом ра
дости дошао би сам, да 13се видимо и13 разговоримо, и да и ja
видим тај, за народ наш од старине врло знатни крај; али се
не може, и то само због Т рош ка. Истина да сам уверен, да
ме ту, док би сам се бавио, не би коштовало ништа, али путем,
тамо и амо, треба најмање, као што чујем, 80 f. СМ. Ако
ме до пролећа Бог од куда помогне, да толико могу потрошити,
да знате, ето ме у Априлу к Вама у госте.
Кад би се т у Српска14 типографија15 могла завести, то би
славно16 и преславно16 било, ja би joj, ако жив и здрав будем,
дао посла најмање за две године; али би ва.ъало изрезати
(о в д е ? ) слова барем17 онако лепа, као што су садашња Бео-
градска. Онда би из једнога зла постало велико добро. Мени
je Милош обрицао (преко свога брата Јефрема) делу моју
президентску плату 18(840 f. СМ. на годину)18 19у пензију, али
да живим19 у Србији20 и ништа ваш е 21 д а не пишем!!! А ja
22на то не би пристао22 ни за десет23 1000 # на годину.
Г. Копитар благодари Вам на поздраву, и он Вас љубезно
поздрав.ъа. Кад сам му казао, шта пишете24 за Муш. и за
46
школске књиге, он вели, да сад најпре ваља да гледамо, не
би ли Муш. добио каку бош т ију епархију, па ћемо се онда
за остало договарати. За типографију кад би се т у ... ,25
Букова преписка I, 674—675.
1“ 1 Дописано на десној мартини уз знак + .

2 Колико иза прецртаног Кад би сам само у пет.
3 плати иза прецртаног штампа.
4 моју додато над редом.
5 по додато над редом.
6 6 Дописано на левој маргини; тамо je пред тим претходно било Вам,
од ови различии материјала, које век (прецртано: скуй.) састављене
имам (само да се пречисше за штампу) али je то прецртано.
7 али иза прецртаног сила којешта преправио и издао.
8“ 8 Преправљено од Овакој помоћи.
9 зактевати над прецртаним човек падати.
10 нею иза прецртаног век.
11 Ja иза прецртаних почетака Ja би дошао к вами, и душа ту ли си! да
се видимо и разюворимо и Истина je.
12 сам уверен изнад прецртаног знам.
13-13 Изнад прецртаног вас поодим.
14 Српска иза прецртаног как мала.
15 типографија преправљено од типоГрафијца.
16-16 Дописано изнад реда.
17 барем иза прецртаног лепша и од Будимски и од.
18- 18 Додато на левој маргини.
19- 19 Дописано над прецртаним да пређем.
20 Србији преправљено од Србију.
21 и ништа выше дописано над прецртаним и тамо да живим, али.
22-22 Изнад прецртаног сам му отпоручио, да на то не би сам пристао.
23 десет изнад прецртаног стот.
24 пишете иза прецртаног Ви.
25 Завршетак концепта није сачуван.
6.
В УК КАРАЏИЋ — ЛАЗАРУ ЛАЗАРЕВИЂУ
Беч, 22. јануар 1833.У
У Бечу 10./22. Јануар. 833.

Високоучени Господине,
високопочитајеми пријатељу!
Јесенас на пооду моме одатле амо не мого се с Вама са-
стати, једно што сам ja слаб био, а друго, што сте Ви млого
посла имали; но ми опет остајемо пријатељи, који смо и до
сад били.
47
Сад Вас молим 1. да ми пошаљете оне стихове, што сте
ми обећали за Даницу; а 2. да замолите Г. Аџијћа, да изнађе
мота Саве Земунски Schulzeugniss,i па и то с поменутим сти-
ховима да ми на пролеће (по Г. Шаффарику) пошљете.2 Онај
Schulzeugniss Вама тамо не треба ништа, а мени овде треба,
и ако ми га не пошљете, мораћу га наново (с особитим
трошком) из Земуна тражити.
Поздравите ми љубезно ГГ. Шафарика, Аџијћа, Деме-
тровића, Николића, и Раића, и остале пријатеље.
Вашој пријатељској љубави особито препоручујућисе,
с истиним почитанијем остајем
В.
Вукова иреписка VI, 239.
1 Школско сведочанство.
2 Иза ове речи прецртана десна заграда и Сави.
7.
JIA3AP ЛАЗАРЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, после 22. јануара 1833.
Господинъ. Карацичь!
Атестатъ тражени морао ie остати кодъ Д1ректора, iep
овде су сва али Саввиногъ нема: Но ia Вась покорно молим
за 4 Месечни приватъ т. е. суму одъ 12 fl. — Вашъ међутим
на свагда.
покорни слуга.
Лазаревичь
[Вукова забелешка:]
Дадо ђаку послатом
два форинта сребра.
АСАНУ, 8552/103.
ГРИГОРИЈЕ ТАВРИЛО ВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Велики Радинци, 25. јануар 1833.
Высокопочитаемый Гдине!
Дерзаю й паки вашемб члко й Братолюбшо покорнейше
припасти й молити дабы чадомъ моимъ БлагодГтелство
48
бтеческо указали не шреклисс й ходатай у дЬл8 момъ ка
сающемся у Pscciři были. Као што самь показывао вамъ w
Мапстрата карловачкогъ свидЬтелства дае Роменъ Гаврш-
ловичъ Соколовичь мой единоутробный брать бю а пре
неколико година у PScciň умро й до 100000 Р»бли безъ на-
сл£д1я шетавю, w когъ ймёшя намерансамъ покорнейше
часть н%к8ю за воспыташе чадомъ моимъ милостивЬйшегь
ВсеРоссшскогъ Самодержца просити. Незнагоћи ббаче п»та
й неимаютьи кога дрКгогъ, к’ вамъ прибЬгавамъ й покор-
н Ьнше молимъ дабы се тогъ дела пpni мил и, й Атресъ на пот
ребною персон» послалими како бы могао прошешя са Атре-
сомъ на Вась УпОћивати, й кад’бы ббнадежденъ 6io помоћи,
й у Бечъ дошаобы. За кое Благодетелство благодарили й за
тр»дъ по возможности наград» учинити шдолжавалисе у
Надежди дами ти высок» милость шрећи нећете й цел»к>ћи
цел» высокопочитаем» Фамшпю Ваш», препор»ч»емсе й Семь
покорнейшш сл»га
Григорш Гавриловичь
Парохъ й Ассесоръ.
у Великш Радинцы
13: 1ан»ар1я 833.
великш мой пр1ятель Гдинъ Иг»менъ Шишатовачкш

Платонъ казао ми Вашъ Атресъ.
мог» писма у Карловцы й у Митровицы добывали.
№ 34.
Sr Wohlgebohren Herrn
Vuk Stephanovits Karaxits Mitglied
mehreren Gelehrten Geselschaften
abzugeben mit Briefen des Herrn v Copitars.
in Wien
Воштани печат с орнаментима.
[Жигови:] Mitrovicz Mitrovicz
3 feb.
одговорено 3/15. фебруар. 833.
АСАНУ, 4241.
Вукова прописка VI, 252 (препричано).
9.
ЛЕОПОЛД РАНКЕ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Берлин, 31. јануар 1833.
Unerwartet kam mir, und ausserordentlich angenehm war
mir, mein theurer Freund Ihre Zuschrift. Sie versetzte mich in
die schönen Monate, in denen ich mit Ihrer Hülfe die Gebräuche
und Geschichte Ihres Vaterlandes studirte, eine Zeit, die mir jetzt
bereits ganz poetisch vorkommt; so wohl gieng es mir damals
in Ihrer Gesellschaft.
So danke ich Ihnen denn von Herzen für Ihre Erinnerung.
Wahrscheinlich haben Sie schon Nachricht von Jac. Grimm,
dass Prof. Neander Ihnen den Rath giebt, sich nach England zu
wenden. Die hiesige Bibelgesellschaft hat eben nicht immer Geld
und braucht das Wenig, was sie hat rein auf. Indessen interessiren
sich diejenigen Mitglieder derselben, denen ich von Ihrem Vor
haben Meldung gethan, ausserordentlich dafür und wären sehr
geneigt, etwas dafür zu thun; oder sich selbst von hier aus mit
England darüber in Verbindung zu setzen. Es käme nur darauf
an, dass Sie noch einiges Nähers schreiben, die Zeit bezeichneten,
welche die Arbeit erfordern, die Kosten die sie nöthig mache,
das Maass der Verbreitung und des Nutzens, die sie muthmassli-
cher Weise sich versprechen könnte.
Ihrem Verdienste um Ihr Vaterland und Ihrer Sprache wür
den Sie damit die Krone aufsetzen.
Was Sie freylich sonst von Ihrem Vaterlande sagen, lautet
traurig genug. Es ist wohl wahr, dass in gefährlichen Zeiten ein
Tyrann nothwendig ist, allein es ist hernach schwer, von solchen
Maassregeln abzulassen, wenn man sie sich einmal angewöhnt hat.
Da Ihre Reise nach Berlin noch etwas im Weiten liegt, wür
den Sie nicht vorziehen, mir über Ihre neuesten Erfahrungen in
dem Vaterlande von Wien aus etwas zukommen zu lassen.
Oder beschreiben Sie mir die bosnischen Vorgänge, welche
Sie ohne Zweifel genau kennen.
Ihr Brief ist ja vortrefflich abgefasst. Schicken Sie mir einen
Aufsatz, geschrieben, wie der Brief und ich werde ihn dann gar
bald für unser Publicum zurecht machen[?]
Da ich die Zeitschrift an der Hand habe, so kann ich ihn
in das nächste Heft aufnehmen und Ihnen so viel Honorar zahlen,
als wir das vorige Mal zusammen bekommen haben. — Versteht
sich per Bogen. Ich würde Sie bey etwaigen Zweifeln weiter con-
sultiren.
Unser serbisches Buch hat wie ich bei meiner Ankunft von
allen Seiten gehört habe eine sehr gute Aufnahme gefunden. Doch
50
versichert mich Perthes, dass er noch nicht 500 Exemplare abge
setzt habe, dass vornehmlich in Ungarn der Abgang dieses Buches
plötzlich ins Stocken gerathen sey.
Würden Sie Sich wohl Vortheil davon versprechen, wenn
er Ihnen eine Anzahl Exemplare, die Sie zu Ihrem eigenen Besten
verkaufen könnten, zustellen liess. Ich würde ihn in diesem Falle
darum ersuchen.
Schreiben Sie mir wieder, mein theurer Freund, behalten
Sie mich in guten Andenken. Haben Sie denn Ihre Familie bey
sich?
Berlin 31 Jan. 33. Ihr alter treuer
Freund und Diener
L. Ranke.
АСАНУ, 4009.
Србадија, 1874, св. 2, 43.
[Превод:]
Н еочекивано j e ет ш ло и изванредно пријат ио j e било Ваш е
писмо, цењ ени м о ј п ријат ељ у. В рат ило м е j e у оне ди ен е м е-
сеце к а д а сам у з В а ш у помоћ ст уди р а о обича/е и ист ори ју
Ваш е от аџбине, у оно врем е које м и већ са д а и зы е д а сасвим
поетично. Т ако лепо м и j e било т а д а у Ваш ем друшШ ву.
Зат о Вам о д ерца за х в а љ у је м на сећањ у.
Вероват но ст е већ добили вест о д Јакоба Г рим а д а Вам
проф. Н еан дер са вет ује д а се обрат и т е на Е т леску. О вда ш њ е
Б иблијско друш т во н ем а у в е к новаца, и т о м ал о ш то и м а по
т рош и д о последњ ег. М еђ ут и м , они зьею ви чланови к о је сам
обавест ио о Ваш ој нам ери, ееом а се и н т ер есују за т о и били
би с премии учинит и неш т о или би збо1 тога и сами о д а в д е ст у
пили у в е з у с Е т леском . С ам о, било би важ но д а Ви напиш ет е
јо ш неш т о поближе о т ом е, д а назначит е колико би врем ена
за х т ев а о т а ј р а д , колики би били неопходни т рош кови , и у
к о јем об и м у би се м о ы о очекиват и ширегъе и корист т о г дела.
То би била кр ун а Ваш им заслугам а за В аш у от аџбину и
Ваш је з и к .
To ш пю jo iu к а ж ет е о својој отаџбини звучи д о с т а т уж но.
И ст ин а j e , и зы ед а , g a j e у опасним врем ен им а пот ребан тира-
нин, сам о после j e т еш ко одст уп и т и о д т акви х м ер а на које
се је д н о м навикло.
П ош т о j e Ваш п ут у Берлин јо ш п одалеко, не биО пе ли ми
р а д и је послали из Б еч а неш т о о својим најновијим сазнањ и м а
из от аибине.
4* 51
И ли, опиш ит е м и босанске д о /а ђа је који с у В ам , б ез сум њ е,
д о б р о познат и.
В аш е писмо j e изврсно написано. П ош аљ и т е м и је д а н пла
нах, написан овако као ово писмо, и j a hy ia он да врло б рзо до -
т ерат и за наш у публику.
П ош т о им ам часопис при руц и , мо1у ia ун ет и у следећу
свеск у и В ам а плат ит и т олико х о н орара колико см о прошли
пут добили заједн о. П о т а б а к у, р а з у м е се. J a бих се и да/ъе
кон сул ш овао с В ам а у с л уч а ју било к а к ви х сум њ и.
Н аш а српска к њ т а je , как о са м по д о л а с к у чу о, с а свих
ст рана, наишла на врло д о б а р пријем. П ерш ее м е и пак увер а ва
д а јо ш није продао ни 5 0 0 прим ерака и д а j e прођа о в е књ т е
и зненада заст ала, нарочит о у М ађ а р ско ј.
С м ат рат е ли д а би било повољ но за В ас ако би В ам он
послао извест ан o p o j прим ерака, које бист е Ви п родавали у
сво ју корист . У т ом с л уч а ју j a б и х ia зам оли в за т о.
П иш ит е м и опет , цењени м о ј пријат ељ у, и са ч ува јт е м е
у л еп о ј успом ен и. J e ли породица са В ам а ?
Ваш ст ари верни п ријат ељ и случа

Л ео п о л д Ранке
Берлин, 31. ја н у а р а 1833.
10.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ДЕМЕЛИЋУ

Љубезни и високопочитајеми пријатељу!
Како Ваша родољубива ревност к литератури и слави на
рода нашега, тако и особита к мени пријатељска љубав и бла-
гонаклоност даје ми слободу, послати Вам ово објављеније о
четвртој књизи народни наши песама.1 Уверен сам, да ћете се
драговољно потрудити, да ми, кад се прилика догоди; туда
по Господи нашој скупите пренумеранта, што више буде
могуће. Ово je књига, коју ће сваки Србин с великом радости
читали; а осим тога, ja мислим, да се у издавању оваки ствари
човек има право надати особи т ој помоћи од Господе наше.
За приложена овде два објављенија молим Вас, да једно пош-
љете коме у Логош, а једно у Оршаву. У Темишвар сам ja
52
послао једно Г. д. Ч. него и Вас молим, ако се где с гьим сас-
танете, да му и Ви напоменете и препоручите.
[Вук записао:]
Ч окерљ апу писано. Концепт. АСАНУ, 3152а.
Букова преписка V, 445—446.
1 Иза овог прецртано и молити Вас покорно, ако се прилика goiogu, да се

постарате, мешајући се туда с нашом Господом, скупити ми иешто
преиумеранта.
11.
ВУК КАРА1ДИЋ — ЈОСИФУ МИЛОВУКУ

У Бечу 20. Јан. (по наш.) 833.

Ja сам Вама одавде једно писмо примио[!] за којенесум-
њам да сте га примили; али ja од Вас join никака нисам примио.
Ево Вам објављенија о четвртој књизи народни наши песама.
Ja сам уверен, да ћете се Ви око њега својски потрудити:
гледајте сам о имена да ми доста пошљете, а новце ћете ми
ласно послати, кад примите књиге.
Шта учинисте Ви са Симиним Црногорским песмама?
Ако ји узашаљете у Београд (да се онамо штампају) као што
je Ужаревић казивао Г. Копитару, онда би Вас молио (ако
није доцкан), да ми пошљете из њи (преписану) ону, како
je поп у н е д е љ у opao, јер онамо може бити, да je цензура неће
допустити.
Букова иреписка IV, 258.
12 .
ВУК КАРАЏИЋ — ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
.. .Истина да je пренумерација (код нас) права прошња,

и велика досада како списатељима, тако и скупитељима; али
како немамо join праве књижевне трговине, она je опет једини
53
начин, не само књигу издати, него je и по народу разнети:
многи човек не би нигда књиге купио, да није пренумерације.. .
ГСУД, 1891, књ. 72, 131—132*
13.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈОСИФУ РАЈАЧИЋУ
Беч, I. фебруар 1833.
Ваше Високопреосвештенство, милостиви и

високопо читајеми Господине!
С највећим високопочитанијем усуђујем се Вашему Ви-
сокопреосвештенству послати неколика објављенија о чет-
вртој књизи народни наши песама, и молити Вас препокорно,
да би сте ји с Вашим препорукама послали по Вашој епархији.
Ja се за цело надам, да ћете ми ову милост, како из родо-
љубиве ревности к литератури и слави народа нашега, тако
и из милостиве благонаклоности к мени, драговољно учи-
нити. Истина да je наша пренумерација права прошња и
велика досада како за списатеље, тако и за скупитеље; али
како још књижевне трговине, у правоме смислу ове речи,
немамо, а народ наш растркан живи, она je једини начин, не
само књигу издати, него je и по народу објавити и разнети:
млоги читатель без пренумерације не би ласно ни чуо, да je
каква књига на свет изишла. Овако велики рок највише сам
одгодио ради пренумеранта из Ваше епархије. Ову ће књигу
сваки Србин с великом радости читати, а особито Срби из
тије приморски крајева, који су гнездо млоги ови песама и
њиови догађаја и јунака.
И сад и за унапредак препоручујући се милостивој благо
наклоности В аш ею В и сокопреосвеш т еист ва, и целујући Вам
десницу, с највећим високопочитанијем остајем
Вашега Високопреосвештенства
препокорнн слуга
у Бечу 20. Јануар. 833. ®УК Стеф. Караџић1
[Концепт по коме je Л>. Стојановић објавио ово писмо гласи:]
В. В.
М. и В.Г.
С највећим високопочитанијем усуђујемсе В.В. послати
три објав. о Ч.К. народни наши песама, и молити Вас пре-
54
покорно, да бисте ји с Вашом препоруком послали по с[!]
епархији Вашој. Истина да je наша пренумерација права
прошња и велика до сада како за Списатеље, тако и за ску-
питеље; али2 како још немамо праве књижевне трговине, она
je једини начин, не само књигу издати, него je и по народу
објавити и разнети: млоги читатељ без ње неби ласно ни чуо,
да je каква књига на свет изишла. А ово je така књига коју ће
сваки Србин с великом радости читати, а особито Срби из
тије крајева који суз гнездо млоги песама и њиови догађаја
и јунака. Ja се за цело надам, да ћете ми ову милост, како из
4родољубиве ревности к литератури и слави народа нашега,4
тако и из милостиве благонаклоности к мени драговољ. ,5
в д м , 178/Д1).
Концепт. АСАНУ, 4231а.
Букова йреписка VI, 240 (по концепту).
1 Писано на празном листу Објављенија о четвртој књизи Народны српски

песама.
2 Иза овог прецртано опеш.
3 У наставку прецртано право.
4-4 Натписано изнад прецртаног љуоави к нашему народу те.
5 На полеђини концепта Л. Лазаревићу.
14.
ВУК КАРАЏИЋ — ЕПИСКОПУ
Беч, око I. фебруара 1833.
Бр.: 258
В[аше] Високопреосвештенство
Милостиви и Високопочитајеми Господине!
С највећим високопочитанијем усуђујем се Вашему висо-
копреосвештенству послати три објављенија о четвртој књизи
народни наши песама, и молити Вас препокорно, да би сте ји
с Вашим препорукама послали по Вашој епархији. Ja се за
цело надам, да ћете ми ову милост учинити колико из ро-
дољубиве ревности к литератури и слави народа нашега.
В. С. К.1
i Писмо je, с обзиром на титулацију, можда упућено неком епископу,
или je вероватно служило као образац за писма епископима.
Препис. АСАНУ, бб.
55
15.
ВУК КАРАЏИЋ — СТЕБАНУ СТАНКОВИЋУ
Беч, око 1. фебруара 1833.
По даној ми јуче слободи усуђујем се с највећим високо-
почитанијем послати в. в. још пет објавленија о четвртој књи-
зи народни наши песама, повторавајући моју препокорну
молбу да бисте ји изволели, макар преко кога од Ваши мла-
ђи, с милостивом предоруком Вашом разделити по епархији
Будимској и по Темишварској. Ja се за цело на дам, да ћете
в. в., како из родољубиве ревности к лит. и слави народа на-
шега, тако и из милостиве к мени благонаклоности, ову пре
покорну молбу моју радо испунити.
Концепт изгубљен, био у АСАНУ, 4245
Препис. АСАНУ, бб.
Штампа се по: Букова преписка VI, 253.
16.
ВУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГИЈУ ЧОКРЉАНУ
Беч, око 1. фебруара 1833.
Ч окрљан
На високопч. писмо Ваше од 26. Дек 1830. године,1 ни-
сам Вам имао ништа више одговорити, осим онога, што Вам
je Г. кум Миша казао и што сте после чути могли. —
Ja сам две године провео у Краг, као Член и директор
законод. комисије, потом2 годину дана у Београду као презид.
м. н. и в. Б., а сад сам опет ево овде Српски2 списатељ, као
и пре што сам био.4
Ваша родољубива ревност к литератури и слави народа
нашега, и особита к мени пријатељска љубав и благо дају ми
слободу, послати Вам ово обј. о 4. к. н. н. п., с којима књи-
жевни5 посао мој наново почитьем. Уверен сам, да ћете се
драговољно потрудити, да ми, које сами, које преко кога
другога, скупите прен. што више буде могуће. Ово je књига,
коју ће сваки Србин с великом радости читати, а и осим
тога ja мислим, да човек у издавању оваки народности има
право надати се особитој помоћи од наше Еосподе; а Еос-
поде наше нигде толико нема, колико ту. Не би[ли] Ви, Вашом
препоруком, могли наћи мени ту између толике наше Еосподе
56
барем десеторицу, да ми, као постојани пренумеранти, од
сваке моје књиге, коју у напредак издам, узму по 10 егзем-
плара? Ви би сте с тим меня и мојим књижевним намере-
нијама велику помоћ и милост учинили; Jep ja и осим песама6
имам други, по моме мњенију, полезни ствари, које би рад
штампати. Ви сте мени још давно7 такову помоћ од тамошње
наше господе обрицали. Ja8 видим да je наша пренумерација
права прошња и велика досада како за списатеље, тако и за
скупитеље; али како још немамо књижевне трговине, у пра-
воме смислу ове речи, а народ наш понајвише растркан живи,
онаје једини начин, не само кньигу издати, него je и по на
роду објавити и разнети.
Ja сам с мојима, фала Богу, прилично здраво. Жена моја
љубезно Вас поздравља, а Ваше кумче, Роза, која већ чита,
пише и плете, љуби Вама и Госпоји куми руку, а тако и Сава,
који иде у прву латинску школу.
Вукова иреписка V, 715—716.
1 У наставку прецртано Koje.

2 Натписано изнад прецртаног а.
3 Натписано изнад прецртаног Српски спи.
4 У наставку прецртано И најпре сам рад.
5 Натписано изнад прецртаног списатељски.
6 Натписано изнад прецртаног ово и д.
7 У наставку прецртано једну исту од прилике.
8 Иза овог прецртано до.
17.
ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 2. фебруар 1833.
Високоучени Господине!
На Ваше почитајемо од 29й Нојем. имам Вам Чест ја-
вити, да сам Пјесме Црногорске примио. Висте изволели
рећи да ји већ Господин Копитар чита, па су ми неподписане
дошле.
Г. Милутиновић ми пише, да ји ja издам, али под усло
вна оним „ко што Родољубац“ гласи т. ј. мисли, да се ње-
гови 200 Ех. Сербијанки из Лајпсика, од добитка, koc6 í
пјесме донеле искупи, да се с’ његовом ортограф, штампају
и у 1. том! па да се чист добитак сав Вама после преда. То
57
je велико захтевање од мене — то ja немоту, него сам му
писо, нек он то све Вами преда, па ћете Ви боље умети и
знати.
По захтевању Вашем, ево прикључавам Вам овде рачун,
између нас налазећи се, кои доказује, дасте Ви мени још
f 109. 40 WW. дужни, које би молио, да ми ту дигод по
ложите, да се овај давнашњи рачун прекине. У надежди, да
сте оне за Варшаву опредјелене књиге већ оправити изволели
Остајем Вас високопочитујући понизни

Joe. Миловук
У Пешти 2го Февр. 1833. п. Р.
12га Февр. 1829. ово е било заостало код мене:

и што ми je послао Г. Шаффарик.
48 ком . Данице .......................... 1826.

140 99 9 9 ........................................................................... 1827.
15 9 9 од Г. Шафарика . . . 1827.
34 99 Даница .......................... 1828
3 9 9 од Г. Шафарика . . . 1828.
75 9 9 Даница .......................... 1829.
300 9 9 ,, невезани . . . 1829
108 9 9 Милошеви Житија
73 9 9 nicMH 1 и 2.
2 9 9 Емануелова Житија.
3 9 9 вЪнца пфломудрија.
66 9 9 Буквара.
8 9 9 од Г. Шаффарика.
4 9 9 Огледа Светог Писма
Г оси оди н В у к С ш еф . К араџ и ћ им а м ен и даеаш и :
f. f. хг.
1829. При закљученију нашег
Рачуна 12го Февр. 1829.
заостали сте ми дужни 500 »
Марта уго Поело сам Вам у Беч 20
Даница 1829. . . . 1 20
Јуша 12. „ ,, У Сер-
1830. бију Музикалија и пр. . 33 23
Х-вр. 5. Трошка на 2 Руске књиге 50
Поело сам Вам 9. Даница 1826. & 1827. 1 9 99
99 5 „ 1828, 1 30 7 30
58
1832
Nov. 21. [Послао сам Вам] 1 Po-
долюбца. 1 40
„ 1 Пчелу 1 ff
Дадо Вам у готову . . 22 30

„ „ на пут у Беч . 30 ff
15 Ех. Милошеви Житија

узе Кирјаковић . . . 3 •20 50 ff
За пренумерацје Писма . 2 25
Висте мени дужни f. 678 18
— А j a сам примио за Ваш р а ч у н :
f X
Од Г.
Кенгелца . . . . 40
„ ,,
П. Берића . . . . 20
,, ,,
А. ДрагосавлГвића 20 ff
„ „Ј. Поповића из Л у-
гоша 6
,, „ Гав. Степанца из
Вуковара . . . . 10 ff
„ ,, Магарашевића . 11 ff
Положилисте Бакшнајде-
РУ У Б е ч у ................. 320 ff
Далисте ми Сербише Ре-

1832. волуцион ...................... 5 ff
Јуниа Прими од J o b . Стан По-

повића из Винковц. 6 ff
,, ,. из Каменице . . 6 ff
„ ,, од Г Брлића . . 10 ff
Продало се од Ваши књи-

га од оно доба:
5 Даница од године 1826 5 1 ff
5 „ „ „ 1827 5 1 ff
2 „ „ „ 1829.2 1
12 Милошеви Житија . 40 3 20 ff
12 ПГсни 1 & 2 ................ 4

„ 48
2 Емануелови Житија . 1 2 ff
3 вГнци цћломудрија . 36 1 48
45 Буквара .....................
10 7 30
565 18
Сума с’ оне стране 565 18
4 огледа Свет. Писма . 50 3 20
Ja сам Вама дужан . f 568 38
59
Ваши т ы на од дан ас се код м ене н ал ази :
47 ком. Даница за годину 1826
150 „ „ 1827.
37 „ „ 1828.
73 „ „ 1829.
300 „ „ невезани 1829.
81 ,, Милошеви Житија
61 ,, Шсама 1ве и 2ге масти
29 Буквара.
По овом моме рачуну сте Ви мени дужни f 109 40.
У Пешти 2го Февруара 1833. и Р.
Јосиф Миловук
[На полеђини:]
Wohlgebornen Herrn
Wuk St. Karadjitsch
am Spittelberg № 133.
in Wien.
Суви печат.
[Жигови:] Pesth Wien
5 Feb.
[Букова напомена:]
одговорено 27. Јануара 1833.
АСАНУ, 3153.
Вукова преписка IV, 259—262.
18.
ВУК КАРАЏИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ
Бем, 5. фгбруар 1833.
у Бему 24. Јануарија 1833.

Примио сам Ваше писмо од 9. Дек. пр. г., али Вам у ка-
тизму нисам ни дарнуо, једно зато, што сецер без особите
плате не ће сад а место i да меће, а друго, што би по моме
мњенију ваљало и акценте бацити. Дакле je остало све онако,
како сте написали; него ми се чини, да још није на чисто
штампано, јер кажу, да je негде забачено писмо, те1 не знаду,
колико je наручено, да се штампа!
Што се нисмо састали још једном, готово je највише
крив млади Будимировић, јер сам Вам ja по њему поручио,
60
да у неде.ъу 18./30. Септ, дођете у Нови Сад; он ми се обре-
као, задело Вама то казати, но кад се с њим састанем у Но
вом Саду, одговори ми, да Вас није видио! Ja Вама нисам
тео писати, да идете у Земун и да се трошите, jep сам се све
надао, да ћу Вас поодити, као што сам и Г. Прибиноглав-
ском игуману био обећао; но не може се! Да Бог да здравље!
Ми ћемо се за са д писмено разговарати.
Ево Вам одговора на Ваша питања.
1) Овде се само код Ј ерм ен а или М е х и т а р и ст а (које je
све једно) Српски за сад штампати може.
2) Од наши књига цензор je Г. Копитар, Крањац, ка
толик, и светски човек.
3) Г. Копитар каже, да није још ни примио од Г. Шаф-
фарика никаква листа паргамента.
4) Даницу ћу продужити, и благодарим Г. Јустину на
обећању, и препоручујем му се.
5) Ja живим од моје пензије, као и пре што сам живио,
и помало пишем којешта. Сава ми иде овде у ир в у Латинску
школу (према[!] je у Новом Саду био g p y iii eminensZ).
6) Оће ли се Г. Стеић у ортографији ca мном сложите,
то не знам. Он je јавно показао, да je мога мњенија, али оће
ли онако радијти], видићемо. —
Честита Вам кћи! За њом да буде син, да Бог да!
Будимировића сам Вам поздравио. — Не знам, оћу ли
Вам о идућем вашару Пештанском моћи послати оне речи;
али о другоме з а цело (ако Бог да здравље!).
Ето Вам објављенија о песмама. Ви и Г. Јустин, кога
ми љубезно поздравите, гледајте, да ми д о с т а , и ту и из око-
лине, пренумеранта пошљете (ако новаца напред недаду, које
би н а јб о љ е било, а Ви ми пошљите само им ена засад). —
Ваш свагдашњи
Вук Стеф. Караџић
Збиља! К о м е би сам послао објављеније у Барању? У

Муач? Коме?
РОМС, 5524.
Вукова йреписка V, 270—271.12
1 У аутографу замрљана речца те.
2 Одличан.
61
19.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈАНИЋИЈУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ
ЂУРИЋУ
Јамачно je Вама познато, како сам ja имао несрећу па
сти у немилост код Њ. Св. Ви сте били мој пријатељ још
од године 1811. и 1812., а и за то неколико година ту ако
се пријатељство наше није умложило и потврдило, мислим
да се није умалило и ослабило; зато сам се усудио писали
Вам ово писмо, и молили Вас, да са згодном приликом Њ. Св.
за мене скул пољубите, и да се постарате, не бисте ли ме
опет код њега у милост довели. Ja сад и сам признајем да
сам на велику моју несрећу погрешио, али се из два узрока
надам милостивом опроштењу од Њ. Св. up во, шло сам по
грешио неотице, заслепљен љубави к отечеству и приврже-
ношћу к Њ. Св., a g p y io , што знам, да су Њ. Св. по своме
великодушију опраштали и онима, који су њима зло желили
учинили. Пређашњи Шабачки владика, Герман, имао je оби-
чај говорили, да се сваки човек, макар се како Њ. Св. за
мерно, само ако je у први ма у животу остао, за цело може
опет надати милости Њиовој. Истина ови Германови речи
дају и мени надежду опроштења и милости.
Поред ове молбе шаљем Вам једно објављеније о четвр-
тој књизи пародии наши песама. Ja сам до сад на сваку књигу
имао пренумеранта из Србије, а сад нити смем коме објав-
љеније послали, нити би ми се ко смео на њу пренумерирати.
Кад би се Њ. Св. смиловали, да ми допусте, послали Вам не
колико објављенија, да ји Ви тамо разашљете, знам да би се
млоги људи радо пренумерирали, и с там не само што би се
показала мени милост наново, него би се и људма затворила
уста, да не говоре више и горе, него што јест.
За све ово молећи Вас и препоручујући се Вашој при-
јатељској љубави, с истиним почитанијем остајем надајући се
повољном одговору
У Бечу 24. Јануар. 833. Ваш покорни слуга

В. С. К.1
Концепт изгубљен, био у АСАНУ, 1973.
Штампа се по: Букова преписка I, 707—708.
62
1 Адреса на овом концепту нема, али ja не знам ко би други Вуков при-
јатељ из год. 1811. и 12. у ово доба у Србији могао бити до Јанићија Ди-
митријевића Ђурића, којисе 1830. год. вратио у Србију. [Han. Љ. Ст.]
20 .
ПАВЛЕ БЕРИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Любезный Брате, и Господине!

1а самь Вама давно дужанъ одговоръ на Ваше почитаемо
писмо одъ 2/14 Декемвра пр. год. Послови и овде и у НСа-
ду, око останка покойногъ владике Бачкогъ, и мои приватни у
Молу задржали су ме, те дужность мою пре изврпно нисамь.
Мени е драго, да самь Вамъ какву услугу учиню съ онимъ
папирима што самь Вамъ послао. Оне песме девоячке бачке
ничу свакш дань, као печурке; али нису све еднаке доброте.
Кою чуемь лепу и записаня достойну, оћу забележити и по-
слати Вамъ кадь буде прилика.
Незнамъ, како ћу допустим, да се оно Писмо Миловуку
о Матицы штампа. Оно е за самога Миловука было опреде
лено, као што и стой негди у контексту. Тако то бы было
противорГчЈе, да то у нГму стой, и опетъ да се на публику
изда. И онако мыслимъ, да1 такове ствари — полемическе —
неприличе у Забавникъ. Мало има врло читателя, кои у тимъ
стварма забаву налазе. Другима е свима уштербъ у онолико
листа, колико такове ствари содрже. Мећутимв како знате,
само я ни подъ П. и Б немоту соизволити, да се оно писмо
штампа, докле га небы прерадю, и у другу альину — не
писма — преобукао.
Што се тиче Пренумеранта на Лукину кньигу, о коюй
сте ми обявлеше послали, ту ме е предварю Господ. Д1ректоръ
Гкмназ1алный Гершичь, коме сте Вы то пре тога наручили.
Кодъ нГга самь и я, и сви кое бы я могао записати, прену-
мерирао. Онь бы Вамъ досадъ већ послао Пренумеранте,
али Hie знао куда ће адресирате[!]: я самь му по Вашемь назна
ч е н а у моме писму то казао.
Вашъ поздравь казао самь свима кои се тиче, они Вамъ
благо даре и врапаю га. Мое Высокопочиташе Господину
Копитару: прво, ако съ Ныовомъ Ексцелл. кадъ у Бечь до-
ђеМЂ, быйе, да нГга потражимъ и высокопочиташе мое лично
63
му одамъ. Вашу фамилЈЈО усердно любимъ, а Васъ высоко-
почитуемъ и остаемъ
у Карловц. 6Г Oevp. 833 Вашь

слуга и прјлтелв
Пав. Берић
von Karlowitz
Seiner Wohlgeboren
Herrn W uk Steph. Karadzics
der Weltweisheit Doctor und Mitglied
mehrerer gelert. Gesellschaften
Am Spitelberg № 133 im lten Stock, im Hofe die Thür № 15
zu Wien
franco
Воштани печат.
[Жигови:] Petervardein Franco
16 Feb.
АСАНУ, 2914.
Букова пре писка III, 608—609.
i Иза овог прецртано се.
21 .
ТАВРИЛО ПОЛЗОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 11. фебруар 1833.
Благородии и високопочитаеми Господине!

На ваше писмо, којесте ради новаца од продани књига
код 1сака Груића заоставши, Господару Ћоки Кириаковићу
писали, по зактевању истога Господара, имам чесш и срећу
одговорити: да прво и прво доказати се мора, да су оне књиге
заиста 1саку Груићу у руке дошле, jep je већ давно то било,
а и Груић je умро; а тосе наиболье доказати може оним пис-
мом, које мислим да je Груић, Гдру Тирки после примльени
књига писао; ако небуде тог писма; онда се мора сведочбом
льуди доказывати, којеће се моћи, jep као штосам распитао,
Груићев Син и данас ваше Лексиконе продаје. После треба,
да ми се Полномоћије пред Магистратом легилизирато пошлЬ.
Јаћу се онда посла тога примити; и мислим, да неће бити
бадава; јер овака Претензија као воверена[!ј ствар, наплаћује
се пре свију интабулирати Груићеви Дугова, кои има и
сувише. А баш je згодно време, јер се Груићева кућа на зак-
64
тсeant други кредитора и онако сад продавати мора. Ja
мислим дасте ви са Тирком рачун давно прекинули, и дасе
та ствар под Тиркиним именом тражити мора. Зато за труд
мој, кои би ja за любов вашу без краицаре пологао [!], имаће
Г. Тирке бругу[!], а трошкове процесијалне треба на пред
послати, кои износе за сад 15 f. в. в.
Ово јављајући, и вашему Пријателвству вручавајући се,
остајем с особитим почиташем
У НСаду 11ог Ферфара. п. р. 833. слуга покоряй
Гаврил Ползовић
Адвокатъ
На полеђини:]
von Neusatz
An Sr Wohlgeboren
Herrn: W uk Stephan K aradzits
Doctor der Philosophie, mehrer gelehrten Gesellschaften Mitglied,
am Spitelberg N ro 133, im Hofe hinten im Iе Stock die Thür № 15.
in Wien
Воштани печат c иншшјалима GP.
[Жигови:] Petervardein Wien
17 Feb.
АСАНУ, 4247.
Вукова преписка VI, 255.
22 .
ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Высокоученный Господине!
M h í Высокопочитаемыи!
Ваше писмю w 24° JaHyapia й Г. Тирке прим1ш есамъ
у коему ми пишете, да дЪло Ваше с’ Г. Груичемъ кое имате,
да Гдну Гаврјилу Ползовичу сообщимъ, я самъ шЬму таки
OTHUiaw, и писма самъ нЬму сва показаи». Онъ Mie казан; да
н"Ьму нити писмо дамъ, нити даму што говоримъ, но самш да
пошалЪмъ кота да питамъ имали онъ ти книга юштъ на
продаю и колико й има, таки; я таки пошалкмъ и купимъ w
Hira за 4 fr. W. W. Сдну книгу, и нЪму шнесемъ й онъ ё
задержи, й да одемъ опетъ кодъ Г. Стефана Марковича и
Hira дапитамъ шта онъ зна w тога да микаже. Г. Марков,
ми каже да я знамъ дасу книге после мене кодъ Hira остале,
елъ онъ HiMy платш или Hie то незнамъ, я самъ каже за-
5 Преписка V 65
држаш Г. Давидовича Забавнике, а онъ е Ваше лексиконе
npimiu».
Гдинъ се Ползовичъ чуди каки» да Вы за толико време
овде быти, и никада да Вы о томе ништа радили, нити истога
Груича питали нисте, не сумнямь да веће u» H ira нисте досадъ
писми» примили, и то Mię казан» да онъ зна штаће радити, и
самномъ уразум^нпо быти.
Башъ данасъ састаиемъ се с’ Г. Груичевимъ синомъ и
издалека почнемъ се шнимъ и» Вами и Вашими книгама разго-
варати, я га за питамъ каки» стою те книге кодъ Васъ онъ ми
каже дасу стаяле у Комиссно, но каже дасе с онъ с’ Г. Тир-
комъ намирю, и да онъ таи рачунъ има толико Mie казаи»,
сада када му будеми» рачунъ прегледали видићеми», но дон-
десе ништа не може радити, докъ (фолмахтъ) н> Васъ не-
добыеми».
Ваше самъ обявлеше на 4ту Частицу песама добыч», и
до 10. пренумеранта сакуши» Ссамъ, надамсе даћу й више моћи
сакупити.
Молимъ Васъ покорно ако бысте ту имали кою Зћу ча
стицу Ваши песама, у Зумуну[!] самъ писан» и нисамъ шедне
добити могаи», а тражу. Одъ Ваши даница 26те године, и
приповедки ако имате макаръ 5 или 6 комада, пошалитеми,
моя Васъ Кћи Анастаса поздравля и моливасъ, да незабо-
равите, на обећану книгу, кою сте joň обећали —
ЈавлаМБ Вамъ дасу Забавницы Г. Давидовича у Сербш
за год: 833. изашли, но несмедусе к’ нами давати, писалису
чуемъ на конзшумъ ако допусте.
Гднъ Шафарикъ, й Гднъ Јоаннв Хачийъ и»илазу изъ Новогъ
сада, Г. Шафарикъ иде у Прагъ за BiönioeeKapa, а Г. Хачийъ
селисе с’ фамилЈомв у Темишваръ.
Желите знати онога Трговца име, с’ коимсте кодъ Гдна
Радишића за един» были, я самъ питай» Г. Радишића, онъ
Васъ любезни» поздравля, и кажеми дасе оному Гдр8 име Гдръ
I/iia СтанишиНъ, изъ Панчева.
Овдесе кодъ насъ якн» Србли спремаю, пушке се на вратъ
на носъ купуе и еднаки» се траже, таки» й Олово купую, али
куда и ками» то се незна. Одни говоре дасе Босна диже про-
тивъ цара нювогъ — други друголчје говоре за сада ништа
незнами».
Поздравляю каки» Васъ таки» Госпою Вашу и Вашега
Сына Саву, и и»стаю Васъ Высокопочитуюйи и Ссамъ
у Новомъ Саду 2 Фербр. [!] 833. Вамъ Наслужби

Геи»рпй Кир1аковичъ
66
одговорено 7./19. Април. 833
АСАНУ, 4195.
Вукова преписка VI, 174—175.
23.
УРОШ РОМАНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Любезный Г[оспо]дине Пр1ятелю,

мнЕ о особенно почитаемый!
Ваше писмо w 10. 1ануар. послано есамъ npHMio, на
кое и шговарамъ. Писмо г[оспо]дину Лазаревич? прислано
вр8чю самъ, кои ме е мол io да вамъ !авимъ да ће Саввинъ
Testimonium садъ ш воскресешю чрезъ г[оспо]дина Шафарика
вамъ послати; что се пакъ тиче за господина Епископа М8-
шицкогъ да се Hie у Беч8 треф!о кадъ сте мое писмо npiii-
мили то сожал8емъ, овде кодъ насъ вообще сви га желе за
свога Дјецезана имати, и сви бы желили помоћи м8 само кадь
бы се икакw могло; но б8д?ћи да то w нЕга найвише завися,
зато би потребно било да с грлятели свои кодъ двора вся
чески ш томъ настои; и да се препоручи. Овде ч?е се да с8
сва Г[оспо]да Епископи рек8рирали на híobo величество ради
Бачке Дјецезе, ели истина то за u t л о не знамъ, сама» да е ова
перва у Iepapxin д1ецеза то мог8 слободно казати, и онаи кои
т8 пол8чи може се за срећнога почитовати. Прен?меранти за
ваш? садъ издати намЕрен? книг? П оез'по ес8 ови: w г[оспо]-
дина Tew pria Богдановича каснера франЕвачкога uiimpiKT-
скога посланы: и какш что сте ми препор8чили на сва др?га
места есамъ писао, но до садъ ни w еднога ни шговора нити
пакъ пренумеранта пол8чи, зато б8дите со ови засадъ задо-
волни. Новине кодъ насъ ес8 ове: Г[оспо]динъ Шафарикъ садъ
после Examena1 шилази, такойеръ и Z eichnet Ншоличъ иде
у Сомборъ за инжинира, говори се да ће и Г. Лазаревичи
резигнирати Professorat, Е[оспо]динъ Хажичъ Д1ректоръ у
Маю м[есе]ц8 шходи у Темишваръ да живи. Чив8ти овде
к8п8ю старе п8шке а такойеръ и конЕ, каква е нюва шпек8-
лацја то се незна. В’ прочемъ поздравлЕнЕ w мене и w мое
жене госпожи вашей, такойеръ Саввы и Рози, и нека се обое
добро владаю и уче пакъ ће све добро быти, Г[оспо]даръ
KvpiaKOBH4b т8жи се на васъ да сте на нЕга заборавили, и
да м8 ништа како сте шишл и не пишете. 1авите шта се го-
5* 67
вори т8 за Епископа, комб е дворъ найвише наклонЕнъ, кто
ће быти, вы имате приликб болЕ ч8ти, и есте ли что w Г[оспо]-
дина EnicKona на посланое писмо примили, желимъ знати,
и повторителя^ кажемъ да е желя обще Новосађана да Г.
Мбшицкш дође за Епископа, и ia гди годъ приликб имамъ
говорити, нЕга похвалюемъ и препоруч8емъ.
в’ Н. Сад8 2-гw Фсч-р. 833. есмъ доброжелатель
Урошъ Романовићв
катедр. Парох.
P.S. Шта говори Р8скш попь, хоће ли се ©еотокш пре

вести на рбскш езыкъ.
Г[осподина] Бырова Константиновича поздравю самъ и
казао самъ м8 да сте PiuieHie примили да можете живити гди
хоћете, на кое wroBopio ми: да и онъ то ист w има, него само
нашъ Bürgermeister Körbe г123 правю е сметню, такойеръ и Г.
Дјректора Байчевича поздравю самъ. Приликомъ пропитайте
кодъ Antiquara имали каковш надгробии рЬчи на немецкомъ
език8 поефтинш, и ако има назначите ми те auctore, и шта
коштаю Lauer Leichen Reden,4 и , рад самъ знати, и ако
не б8д8 ск8пе желю би имати, и ес8ли изишле на тр8к8 ка-
кове проповЬди w H aus.. . калвинскога тамошнЬга praedi
cato га, јавите ми.
[Споља:]
Hochgelehrten Herrn
Herrn WuK Stephan Karatsits
am Spitelberg № 133. im Hofe hinten
im 1-ten Stocke, die Thüre № 15. abzugeben
a Wien.
Оригинал изгубљен, био у АСАНУ, 4134.

Штампа се по: Букова преписка VI, 76—77.
1 Испит.
2 Цртач.
3 Градоначелник Кербер.
4 Надгробии говори од Лауера.
68
24.
ПЕТАР ДЕМ ЕЛИЋ — БУ К У КА РА Џ И Ћ У
П еш та, 24. ф ебруар 1833.
Любезный Прктелю!
Ваше дражайше Писмо од 20га Яну: с’купа с’ обявле-
шем есам на свое време примю; и ако тако доцкан одговор
добјлте, то Hie толика моя кривица, као Гдна Мишке Геор-
певића, кой е имао ту любав Вама неколико Пренумеранта
савокупити, ер я заиста слабо овде кота познаем, па сам Hira
замолю, кой ми е и ову цедулю предао, кою Вам и с’ са-
дашньим приключуем. Новце т е од никога добю, него ми е
казао кад кньиге готове буду, да ш на Цку пошль[е]те, кои
ће после и новце скупити.
Ако ющ време буде а оно Вас молим пренумерирайте ме
на Српску Поезју.
Искрено поздравляюйи како Вас тако и Госпоћу Супругу
и Дечицу остаем Ваш
У Пещи 24га Февр: 833.
Покорни Слуга и Пр1ятель
П. Демелич
Солчица
Благородии Един. Димитрш Ц ко w Солчице —• 2. Кньиге
П еш т а.
Благор. й Высокоучени Гдин. Михаилъ Гешрпевичь — Сла-

вне КралЬвске Табле Заклети Нотарш
,, Стефанъ Ристичь — Славне Кралйвске Табле Заклетш
HoTapiň —■ й /:н а другой Страни:
Благородный й Высокоучени Гдинъ. Савва Геырпевичь —
Славне КралЬвске Табле Заклеый HoTapiň.
Почтенородни Г. Андреа Розмировичь — Велико Купецъ.
2. Кньиге.
,, Петаръ1 Казаковичь. 2. Кнъ.
„ СтојанЂ Хаци-Петровичь за себе, и за Сина —
Изволите и ове пренумерирати:

Feoprie Дам1яновичъ пр: слоб: Пещанске Вароши2 Сенатор.
1оан Трифоновичъ избрани членъ общества.
П. Демелич од Панове, сл: Нач: Темишварског ПрисЬдатель.
69
Herm
Vuk Stef: Karadsits
Doctor der Philosophie u mehrer gelehrten
Gesellschaften Mitglied Wohlgeboren
Vien
am Spietalberg № 133 im Hofe
hinten in[!] 1 Stock die Thür № 15
27 Feb. АСАНУ, 3814.
Букова преписка V, 446.
1 Пре овога прецртано loa.
2 Прецртано у наставку Пеща.
25.
МАРША ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)
—• ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 25. фебруар 1833.
У Будиму 25гъ Februar 833

Высокоу ченш Господине!
Сдва и тешкомь мукомь, самь ово одъ Лукина жиНа,
дознати могла, еръ они кои су Луку и нЬгово ж т е доцше
познавали, изумрли су сви, а ови кои су јоштв ту, ти Луку
или нису добро познавали, или неЬею за с а д да га се опо-
мену, кромъ едногъ Г. Суботича, кои е драговольно штое о
нЬму знао, Мити казао.
1.) Што се учительства у Будиму каса, то се онъ неопо-
минЬ дае Лука кадь 6io, ако ли се башъ и догодило, тое текъ
за време било и докъ су учителя добили. Разпитала самъ и
кодъ Г. учителя Будимскогъ, неби ли онъ у Школском Про
токолу наћи могао, а онъ ме уверю, да о Луки ни спомена
нема, еръ нЬговъ протоколъ текъ до 1815 године натрать иде.
После самъ у Пешти питала, (Г: учителя Младеновића) неби
ли онде у Протоколу наћи могла, зашто е службу оставю,
алъ на мою срећу ни онде нема Протокола, текъ отъ Г. 1саи-
ловича, него мие Г. Млад, поручю, дае Лука цело 1814го
о концу Марта Мца, сво ево л ьн о Учительскогь зваша се мануо.
Може бити дае у то време оглунуо? еръ шта би га друго
принудити могло, да се службе, мане, и опетъ ту да живи, и
сви кои су iouiTb ту што Луку познаю, тога сви одъ почетка
као глува се опоминю.
2) Книге кое су съ знанЬмъ Г. Суботича штампате, По-
койногъ Епископа Ћошсја Поповича су ове.
70
1. Грчки и Србски Karaxicicb.
2. Кирилъ и Методш.
3. Сокровище Церковно.
4. Логика.1
Они пакъ Рукописи кои су по смрти Епископа остали,
незна каковису, алъ да е остало, то знамъ и ja да е често
и[!]ньима говорю, безъ сумнй ћеду кадъ било, да било, на светъ
изаћи, алъ онай под чиимъ именомъ буде, шириће се као
Сврака съ Пауновимъ перјемв — но што имъ драго, кад е
баръ нЫ ова Просодја и под нЫ овимъ имену изашла.
Госпоћи Димички е име Е ф росШ а мојоМ мами J y лиана,
а мое високости M a p ia , и то само за то ставите, да Васъ не
обеде како Ваши П рият елъи, давамъ е съ чудомъ рукопись
до руке дошао, но молимъ некъ тако у книзи буде: да е Лука
на смрти наручю Го: Димички да се Вами преда Рукопись:
и молимъ пренумерјрапте нГногъ Синчића. Ем Ш анъ Д имић
и могъ брата ДимШ рЈа П опович Патваристу. Остало пакъ
радите како знате. Нико се више одъ мене Просодш штам-
паной не радуе, и кадъ е готову видимъ, ондаћу знати да се
Лукина жельа изпунила, но едва! Г. Димичка поздравля
Васъ и милостиву Госпоју съ дечицом и захвалюе на Вашемъ
любазномъ поздраву. Моя мама, Мита, и Кача самном
заедно Васъ поздравлямо, како милостиву Госпоју тако
Вашу любезну Дечицу, а Саву отъ мое стране по наособито
остаемъ свака Добра Вамъ желећи съ високопочитанЬм
ваша
понизна
Mapia Поповичь
п: п. Пренумеранта знамъ да ни у Будиму, а много манГ
у Пешти би се нашли кои би ктели Просодгю, еръ се говори
дае Ушатска!
Ofen.
An den Hochedelgebohrenen und Hochgelehrten Herrn
Herrn Wuk Steph: Karadschitsch
Doctor der Philosophie und mehrerer Gelehrten
Geselschaften Mitglied.
am Spietelberg № 133, im Hofe hinten im 1. Stock
die Thüre № 15.
zu Wien
[Жигови:] Ofen Wien АСАНУ, 4098.
_____ 28. Feb. Букова иреписка VI, 27—29.
1 Уврх 3. стране Когмтар дописао: 5) Jo Dam is к ina Bogoslovija preveděs/s
из Greń и Лат. Азыка на серэскш а з ы к ъ 1827 повелЬтем Dionysia w Пойо-
вичь.
71
26.
К О ЗМ А П РО К О П О В И Ћ — ВУ КУ К А РА Џ И Ћ У
С о м б о р , 25. ф ебруар 1833.
Ljubezni, i Premili Goszpodine!

Goszpodin nash Doctor Peitsits pokazaomije Vashe piszmo
kojesztemu vi piszali, i mene u piszmu opomenuli, toje meni verlo
drago bilo dame zaboravili niszte kao sto i ja vasz nigda zabo-
raviti netyu. Jasze u szlabim zdravlyu nalazim, dobijoszam Rema-
tizam u levoi nozi paszam verlu bolyu tr’pio, no Goszp. Peitsitc
doszad kolikoje mozsno bilo pomogomije, ali jostse u krevetu
nalazim od kakozsmo iz Zemuna zajedno doshli odono doba
nigda od G. Iszajlovitya piszmo primio niszam uzrok kakavje
nemogu da raszudim, Tyeri pishu materi vety tri piszma ali mene
nikąd i neszpominyu a trebalobi kao nyinog blagodetelya, i do
danashnyeg dana, matiimje kod mene szaszvim ju izderzsavam,
i nadgledam, ali jeszam, tsuo dasze szvako dobro zlim vratya
ako ne szvako a ono ponayvishe, molim ja vasz dabisztemi lyubov
utsinili i po obetyanyu ono piszmo kojesztemi u Paszovu protsi-
tali i kod G. Simę Radisitya pre rutsku, da mi u copii poshalyete
ako drugatsie nemozsete avi po posti, a veruyte da tye varna na
veliku pofalu biti, zasto komeszam god prepovedao szvakomsze
dopalo, ito shto skorije mozsete, ito vrlobivasz molijo kadbi raz-
zbrali za one trgovcze stho pijavicse kupuju primajul tamo u Betsu
i postho primaju jerbo ja drzim pod arendu Pijavicze di prebivaju
one bare, patyu na proletye opet zapotseti kupiti ako dobra szena
bude tamo jatyu vam szam tamo u Bets dotyi, akome Bog pozsivi
pakdyemosze onda proveszeliti. Ja i G. Liza vasz, i vashu Go-
spcju i szve vasz lyubezno pozdravlyamo, zselimo davasz ovo
piszmo u dobrom zdravlyu zatecse, i szvaku szretyu, i napredak
zselim.
Cosmas Prokopovits
Kais: König. Lieutenant1
U Zombor 25a Februar. 833.
одговорено 4 ./16. Април 833.12
АСАНУ, 4248.
1 Царско-краљевски поручник.
2 Вукова напомена преузета од приређивача Државног издања; уместо
адресе стајало je: Споља као на претходном, а односила се на писмо
Г. Ползовића од 11. фебруара 1833. године.
72
27.
Л У К И ЈА Н М У Ш И Ц К И — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
К ар л о в ац , 27. ф ебруар 1833.
У Карловду 15./27. Фегр. 833.
Любезный Пфнятелю!
Прво самь вамъ писмо добью овде 20. Дек. пр. г. а друго
26. 1ан. ове год. Праведно се чудити можете и морате, што
вамъ не ^говори. Мени е самомъ жао, да се тако до овогъ
часа догодило, но скупа ми е и зато већма жао, што се тако
догодити морало. Велике и тежке ме борбе окружаваю —■
наипаче взаимне измеђ мене и МитрополНа, а и важна дЪла
съ военнымъ СовЬтомъ, у предметима конс1стор1алнымъ
u f л о ми вниман1е на себе вуку. Да, вуку, па зато, пр1ятелю
Вуку ни черте! Добро дошли у Бечь! Я вамъ желимъ постояно
здрав1е, миръ и спокойство. — Врло ми е драго, што сте ми
простраше явили, како сте се съ Милошемъ раскрстили.
Хвала Богу, да васъ Хала íoiht’ на оной страни Hie заквачю.
A нему собол%знуемъ, што се оиако лудо компромитирао
й управо шбнажю и июрамотю. Врло бы радъ быо читати
оно ваше писмо. — Дедъ му по томъ писму сггквайте песму,
како му вила пЪва съ планине, съ кое бы она све позорище
гадноспй иеговы сазнати и открыта могла! — Вели Халеръ:
Gott gab mir Witz, die Narren zu bestrafend — Оно писмо
НСадско послаћу вамъ друпй путъ. Пренумеранти вамъ се
купе. А за народне пЪсне (овде и овако говоре нашинцы)
садъ ми топрвъ совЬтно писати. — ГДна Копытара й Рускогъ
свешгеника поздравлямъ искреннейше (овако да, не могу
я безъ поповске Граммапке). — Не могу прежалити, што
вамъ искану малу помойь не мого учинити! Нигда — после
Шишатовачке несреће — нисамь овако у тесности сбогъ
крайнЬгъ недостатка у новцу — живю! — Кућу самь дерну
овде кушо, и исплаћивати морамъ, па отовудъ рабска слЬд-
ctbíh за мене потекоше. — Но опетъ се не каемъ, и зато
юначки гледимъ одолети! Кадъ исплатимъ, онда ћу съ ньомъ
велико дело учинити. — Пишите ми опетъ много. Ей! да
я тамо могу! —
Вашъ
Луюанъ Мушицкш
Епкпъ.
73
[Споља:]
S-er Wohlgeboren
Herrn Wuk Stephanovics Karadschitsch.
Am Spitlberg № 133 (der ungrischen Garde
gegenüber) hinten im Hof im 1. Stock
die Thür № 15.
Wien.
[Вукова напомена:] ____
одговорено 28. Февр. (по нашему) 833.
АСАНУ, 2158.
Вукова прописка II, 342—343.
1 Бог ми je дао духа, да кажњавам будале.
28.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Трет, 27. фебруар 1833.
У Трсту 15/27 Февр. 833.

Драги и високопочитајеми Гдине Вуче!
Чудићетесе што je то, да су моја писма и одговори тако
редки и поздни. Немам кад, па није друго. Сваки сам дан
натезао, небили Вам што пре могао с добрим гласовима до
летали, па ево ме једва сад. За објавленија Ваша о пјеснама
јављам Вам да нећу изоставити послати у Одес, за Венецију
још незнам, и у Бесаравију Радонићу. За число овде пре-
нумеранта надаитесе добру, а и за Одису немоитесе бојати
Moja препорука и одношенија и Гд. Владисављевића могла
би бита од доброг успјеха. Видићемо.
Сад што ново! Оно число родољубаца двадесет по на
15 књига сваког сочиненија Вашег за две године наимање,
држите као да сам га већ изнашао. Ма join нешто. Ову сада
част пјеснарице посветите коме хоћете, Тријестанцима за сад
немоите. Али другу и трећу сигурно ћете моћи, и ваљаће
тако да учините. Чинимисе да ће Вам штампа моћи бити
плаћена од нас сваколика. Сад још нешто ново! Ви ћете
доћи мени у госте, али непик пре, док ja нерекнем аид. За
оно што ме питате пошто je месо, и поштосу квартири, и
каква je овде зима, кад дођете имаћете одговора, и видићете
сами. Него Ви саде мене као вјерног и врућег старог Вашег
пријатеља ваља да послушате, кои желим мени утјеху, моим
Трстанцима чест, а Вама радост, роду ползу и примјер славан
да учиним. Ja сам сложно и увјерио важније од овдашњег
74
общества пријатеље моје, да нам ваља Вас помагати раном у
потребама, весельем у бригама, помоћу у трудима. Надамсе
да ћете скоро получити наимање 200 f. сребра на годину,
док сте живи, или писали или неписали, здрави били или
недаи Боже болешћу трпили. Само ми треба за извршити ове
моје жеље једног повода од Ваше стране и прилике ове. То
јест пишите Ви једно молебно писмо обществу србскоме,
јавите у кратко како je тежко Вама живити без заната, без ноге,
без капитала, а живећи и трудећисе за просвјеиценије рода,
имајући дјеце и фамилије, немогући живити у мањим мје-
стима ди je лакше живити, него морајући у главним варошима
типографије ради, пријатеља и библиотека ради бавитисе,
доста пута у невољне потребе падате, и помоћи се лако
неможете Вашим пријатељима и отношенијама, а и старост,
а и бриге неповољно дух обарају. То Ви писмо у једном на
мене отвореном писму прикључите, да ме молите, да како
знате да сам ja један од членова общества, један Вама лично
познат, да подкрјепим ову Вашу молбу, и устмено све оно
дометнем и изјавим, што би обществу хотелосе за информа-
цију Вашег срца, и Вашег стања, па да се ослањате на поз-
нато родољубије и доброту чувени Трстанаца, кои ће ука-
зивајући Вама милостиву подпору први између свију общес
тва одликовати се и т. д. Све то Ви учините, и што пре мо
жете мени пошљите, а1 ja ћу онда2 сазвати дати общество, и
ако Бог да имати неисказану рад ост осведочити Вама. ко-
лико заслужујем звати се Вашим пријатељем
Димитр. Фрушић
Скоро може бити пре али сигурно после Ваш. писма

што више.
An Herrn
Vuk Stephan Karagich
am Spitelberg Nr. 133 in
Hofe hinten im l ten Stock die Thüre
№. 15
a Wien
[Жиг:] Wien
3 Mar.
одговорено 25. Февр. (по нашем) 833.
АСАНУ, 1949.
Вукова йреписка I, 675—676.
1 а додато изнад реда.
2 онда додато изнад реда.
75
29.
В А С И Л И ЈЕ В А С И ЈШ ЈЕ В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Зем ун, 4. м а р т 1833.
У Земуну 4. Марта 1833. п, р.

Примио сам Ваша два писма од 21. Двр лане, и 24. Јан.
ове год. прво и прво што Вам могу писати јесте да Вас при-
јатељски опоменем ради они 70 f сребра, да би ји барем до
Ускрса долазећег преправили и где Вам будем рекао за мој
рачун тамо положили, јербо ми особито новаца потребује,
а и сами знате како сам ји Вама позајмио. Кад би Вам мо-
гао казивати какав ми je терет на врат пао, Ви би се сами
чудили, како сам још жив, а за остали дућански дуг ту Вам
нећу досаду правити, али за вишеречени 70 f то ваља и од Ваше
стране да признате, да ји je требало још на своје учерено[!]
време измирити.
Друго Вам јављам да сам по јуче одавде1 отишавшем
Дамчику Ваш сандук са књигама на Г. Миловука у Пеплу
послао, и њега молио да Вам он како најбоље зна у Беч
оправи.
Ваши пријатељи јесу сви здрави и сви Вас поздрављају.
Ja Вам желим свако добро и остајем
Ваш прави пријатељ
ВВасилијевић
Herrn
Wuk Stef. Karagich
am Spitelberg (der ungrisch. Garde gegenüber) № 133
hinten im Hofe im 1 Stock die Thüre № 15
in Wien.
[Жигови:] Semlin Wien
9 Mar.
одговорено 12. Марта (по Римск.) 833.
АСАНУ, 2549.
Вукова преписка III, 164—165.i
i У наставку прецртано од.
76
30.
ВУК КАРАЏИЋ — СРПСКОЈ ТРШЋАНСКОЈ ОПШТИНИ

Беч, 9. март 1833.
Племенито Српско Трјестанско Општество,

Господо високопочитајема!
Пребегавши 1813. године из Србије на ову страну, дао
сам се ca свим на литературу нашу, и од оног доба до данас
то ми je једини посао и забава. А свима je 1вама јаманно1
познато, да у данашње време од писања и издавања наши2
књига нема никаквога новчаног добитка. Истина да ми je пре-
милостиви и великодушии Росијски цар,3 Никола I., уважа-
вајући моје књижевне послове,4 који5 приносе ползу не само
Српској, него и општој Славенској литератури, 1826. године
одредио по сто дуката6 пензије на годину; но сваки од вас
може себи ласно представити, како могу7 ja, 8с повеликом фа
милиям,8 живити са сто9 дуката у овако великој вароши (а у
оваким варошима морам живити, како10 ради типографије,
тако11 ради библиотеке и договарања с ученим људма, а и
ради васпитанија деце). Koje ово тешко стање моје, ícoje12
жеља, да би сам13 за живота јоште што полезно и славно14
за народ наш на15 свет издао, натерали су ме, а познато ро-
дољубије и великодушије племенитога Трјестанског ошп-
тества дало ми je слободу, да вам се препокорно молим, да
би сте се смиловали, да ми одредите какову16 милостиву
помоћ, која би ово стање моје облакшала. Баш и кад се
ништа17 више у напредак од мене 18очекивати не би могло,18
опет се надам да родољубиво и човекољубиво Трјестанско
општество, с једне стране уважавајући моје дојакошње труде
и моју родољубиву ревност,19 а с друге стране сажаљавајући
ме у овако рђавом стању здравља, 20које ca старошћу од
дана до дана join горе лостаје, и опгерећена20 с фамилијом
без и каква имања и начина добити га, не би ми оваку ми
лостиву помоћ одрекло. А ja се надам, да би сам с милос
тивом помоћу вашом, само ако би ме Бог још коју годину
поживио, могао, на вашу славу и дику и родољубивим ср-
77
цима вашим на превелику радост, написати и издати још
онолико славян и полезни ствари за народ наш, колико
сам до сад написао и издао, ако не и више.21
Представљајући ову препокорну молбу моју Племенитом
Српскоме Трјестанском општеству,22 и препоручујући се
његовој23 познатој милости и великодушију, с највећим ви-
сокопочнтанијем остајем у надежди 24милостиви одговор
добити.24
Племенитог25 Српског Трјестанског општества
Препокорни слуга
У Бечу 25. Февр. по наш.26 833. Вук Стеф. Караџић
Оригинал био у СПЦО.:7

Штампа се по: Вукова преписка VI, 257—258.
У концепту су, у односу на оригинал, следеће исправке и разлике:

1-1 Натписано изнад прецртаног ioüioeo.
2 Натписано изнад прецртаног Српски.
3 Иза овог прецртано садашљ.
4 Прецртано изнад реда као послове.
5 У наставку прецртано су.
6 У концепту место ове речи знак за дукат#.
7 Натписано изнад прецртаног мо1у.
8“ 8 Изнад прецртаног са женом и са четверо ситне деце морало.
9 100 #.
1° Натписано изнад прецртаног које.
11 Исто.
12 Натписано изнад прецртаног и.
13 У концепту нема ове речи.
14 У наставку прецртано и ела.
15 Прецртано писав.
16 У наставку прецртано помой.
17 Натписано изнад прецртаног ничему.
18-18 Натписано изнад прецртаног издати не би моею.
i® У наставку прецртано не би мени, рђавоме cuiaiby здравља, под старост,
оптерећеи фамилијом.
w -го Натписано изнад прецртаног под старост и оптерећена фамилијом.
21 У наставку прецртано то bu онда била сва ваша слава и дика.
22 У концепту су ове речи скраћене.
23 Натписано изнад прецртаног вашој.
78
24-24 Натписано изнад прецртаног надајући се милостивом ogioeopy
25 Прецртано у наставку Славнот.
26 У концепту наш.
27 Л>. Стојановић je штампао текст по препису Д. Ружића из Српске
тршћанске општине.
31.
Беч, 9. март 1833.
Љубезни и високопочитајеми пријатељу

и Господине Фрушићу!
Као 'свога правог1 пријатеља и родољубивога2 Србина
молим Вас, да приложену овде молбу3 моју представите
Племенитоме Српском4 општеству Трјестанскоме, кота сте и
Ви член. Ви познајете мене лично, познајете моје дојакошње
књижевне послове, и познајете 5моје срце и5 моју родољубиву
ревност; зато Вас особито још6 молим, да бисте7 код опш
тества ову молбу моју поткрепили, и да би сте му све, што
би оно о мени још желило, 8или што му буде нужно било,8
знати, изјавили. Ja велику надежду имам на познато родо-
љубије и великодушије чувени Трјестанаца; а Ви можете
себи представити, ^какова ће бити њиова чест и9 слава, што10
ће мене11 помагати12 и поставили ме у стање не само да лакше
могу живити, него и да могу јоште што за народ радити.13
Какови14 ће славни пример они први 15у роду своме с15 там
показали! С милостивом помоћу Трјестанскога општества
ja би сам, само ако би ме Бог поживио join цигло16 три го
дине,17 учинио у нашој литератури join онолико (ако не више),
колико сам досад учинио. А овако18 живећи губи човек вољу
и к животу, а камо ли к послу. Верујте, да ми се, 19при свој
слави, коју сам у туђим земљама себи заслужио и народу
нашем учинио,19 често догађа, да немам ни једне крајцаре,
него морам залагати што20 од 21своји или женини21 аљина,
да купим деци леба! Сад сами судите, како се може човеку 22у
оваком стању22 милити, да што мисли и пише?23Срби обично
кажу за сваки посао: „весело срце кудељу преде“ , а за оваки,
књижевни, посао мора бити особито весело и задовољно.23
Гледајте дакле, какогод знате, да би 24општество ову молбу
моју испунило, па ћу онда24 бити Трјестански ca свим, и
трудићу25 се једнако,26 да се на 27славу и дику Трјестанскога
општества27 покажем достојан његове милости и помоћи.
79
Ако да Бог, те се састанемо онда ћу Вам казати, шта мислим
ja још издавати.28
Букова преписка I, 677.
1- 1 Додато над редом; правою изнад прецртаног великоi.
2 родо/ьубиво1 изнад прецртаног Срба ро-.
3 молбу иза прецртаног писмену.
4 Срйском додато над редом.
5-5 Додато над редом.
6 још додато над редом.
2 бисте додато над редом.
8 - 8 Додато на десној маргиниуз знак + који je и на одговарајућем месту
у писму.
9 - 9 Написано изнад прецртаног и можете њима.
30 шшо иза прецртаног и дика.
11 мене иза прецртаног они.
12 йомашши изнад прецртаног помоћи.
13 радити иза прецртаног учини.
14 Каковы иза прецртаног С мило.
15-15 Додато над редом.
16 цтло изнад прецртаног само.
17 Юдине иза прецртаног четири.
18 А овако иза прецртаног ако Eoi да, те се састанемо, онда hy Вам казати,
шта мислим још на свет издаиш.
19-19 Додато на левој маргини уз знак # ; слави иза прецртаног свој мојој
токоршњој; речи у туђим су иза прецртаног особито.
20 што иза прецртаног кошу.
21- 21 Иза прецртаног сиротюьски женини или моји а то je опет изнад
прецртаног женини и своји.
22- 22 Додато над редом.
23- 23 Дописано на левој маргини уз знак # ; на крају те реченице прецр-
тано а мечи се.
24- 24 Изнад прецртаног се ова молба моја код општества испунила.
25 Трудuhy иза прецртаног штоюд у на предан.
26 једнако додато над редом.
27-27 Изнад прецртаног њиову славу.
28 Писмо датирано на основу Букове напомене уз писмо Д. Фрушића од
27. фебруара 1833.
32.
ВАСИЛШЕ ДЕМЕЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пањева, 10. март 1833.
10ог Марта 833 ПанЬво.

Благородий Господйне!
менй внсокопочйтаемй Прйятелю!
Опростйтемй да Вам’ нй сам’ на ваше любезно Писмо од
20. Јануар. до Сад одговорио. Узрок’ тому je бйо.да M Íe Са-
80
рица врло зло болесна бйла, да Сам се заиста уплашйо бйо,
да ћу е йзгубити, но фала Богу кой се je Смиловао й ню мени
одржао. Она je јонде у кревету й до 2 неделГ једваће мойй
устатй.
ДрагоМ1 е даћете јоиде едну ПЬснарицу йздаватй ясам’ и
ово дана у Темйшвару бйо, й замолю Сам се Госп. Мзхайлу
Чокерляну (кои je Сйновац Госп. Dr. Чокерляна и С вамасе
како ми каже добро познаје), дабюе попащйо колико би могуће
било да Вам’ на ту Кнйгу пренумеранта вйше добие, и обре-
комйе да ће се потрудйтй.
Едно обявлеше есам Госп. Фпцкалу Поповичу у Ло-
гожу дао, а друга моме шогору Нйколй Ценовичу у Оршаву
послао, нй Сам такоћер замолйо, дабюе за Пренумеранте
попалили —
В’ прочем’ како Вас’, равно и вашу Госпоћк» и Дечицу,
како я равно и моя Сарица, любезно поздравлямо и желећи
Вами Свако добро од бога.
Ссам на свагда ваш
понйзни Слуга и Приятел
Васше Демелйч
Ап
Sr. Wohlgeboren Herrn
Vuk Stephanovich
in Wien
Am Spitelberg № 133. im Hofe hinten im
Iten Stock die Thür № 15.
[Жигови:] Lugos Wien
17. Mar.
АСАНУ, 2185.
Букова йреписка II, 392—393.
33.
ИГЊАТ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 11. март 1833.
Високопочитајеми Господин Буче,

Љубезни Куме!
Одговарајући [на] ваша обадва љубезна Писма фалавам
штомесе оломинјете, аособито штосте ми јавили за Г : Атанац-
ковића, даје конзул посто, и ако Бог да, даје сад ред на-
мене — Хајде бакалум штоће бог дата, но прекосвега осо-
битостеме обвезали ако бистеми могли казахи, после мога од-
лазка из Бела јели Господин Копитар (:коме молим да моје
Страхопочитаније изручите:) каквом приликом са Хамером
штогод оменесе разговаро, и одњега чуо, како овај, ињему
подобии, којисуме сада лично познали, омени умствују, и
имамлисе чему год надати, дасе овог контромаца једанпут
курталишем.
Међу Ришћанлуком имаји доста којисе Вас често опо-
мињу и љубезно поздрављају — По данашњим куриру Ваг
неру шиљемвам у једној пакли 1 Забавник, 1 Географију, 1
Преглед учебни! Чујте што велим учебни — 1 Елефанта, и
2 Споменика о долазку Принца Фердинанда, ово изволите
отићи Am Rennweg im Selizianer frauen Kloster Gebäude im
Unterstockwerk1 гди поменути курир Вагнер седи, и при
мите, заштосам тако шњим уговоријо.
За Босанске Везире оћусе потрудити даји пронађем и
давамји пошљем, атакођер идруге Штампарије што будне
било заједно са Окенфусовим Цицеро —
Поздрављајући љубезно све у вашим дому остајем Ваш
Почитатељ
У Земуну 27го Ферфара/11 März 833. 1гњат Василјевич
Semlin
Am Sr des Herrn
Wuk Stephan Karaggits
Drs der Phylosophie Hochwohlgeboren
in Wien
Am Spitelberg: der ung. Garde gegenüber № 133
hinten im Hofe im l ,en Stock die Thüre № 15.
16 Mar.
одговорено 4/16. Април. 833.
АСАНУ, 4257.
Букова преписка VI, 265—266.
1 На Ренвег у селицијански женски манастир у приземљу.
82
34.
Д И М И Т Р И ЈЕ Ф РУ Ш И Ћ — ВУКУ КА РА Џ И Ћ У
Т рст, 13. м а р т 1833.
У Трсту 1/13га Марта 833.

Високопочитајеми и љубезни Гдине Вуче!
Незнам коме je драже мени или Вама, да су Вам моја
писма била тако драга. Мени се чини, да ако Бог да те до-
чекам, а дочекаћу јамачно, да се све по жељи и плану сврши,
да lie ми спласнути велико бреме не само нестрпјељивости,
и жеље, него да ћу полетити од радости, и да ћу се као пред
родом опрати, што му нисам нинакакву очевидну ползу по-
живио. Ово мало врсти само зато пишем, што сам рад казати
Вам, да сам Ваше писмо и просбу данас примио да сам за
добру нашао, и као што ваља сходну за жеље наше. Обтрчао
сам данас пет шест наши капитулара од общества, и поред
пре добивени, други поглавити и врстни, преко мјере за мои
план важни предобио, тако да се надам Cum pleno voto1 да
ћу испливати. А то ће бити од данас наидаље десет дана т. ј.
23га Марта по римск. са свим одсуђено. Што се пре- [нејможе,
неможе, али се Ви нестрашите непријатеља, док сам ja жив
овде, јербо сам овде ja јачи да Вам се пофалим него Митро
полит и владике и калуђери. Пишитеми јели Вам бијо Васа
Тодоровић на поздрав дошао. Колико имате дјеце.
Ваш
истини пријатељ
Димитр. ФрушићУ
У Одесу сам и ja и Владисављевић писао, и то лепо наци-

врано али истину голу са срца рекосмо. Надамосе добру. Ви
извините, ако моје које писмо неможете прочитати. Мало
времена и итгьа!
в* 83
An Herrn
Vuk Steph. Karagich
Am Spitelberg N r 133 im Hofe
hinten im lte Stock die Thür N r 15
in Wien
[Жигови:] V. Triest. Wien
18 Mar.
одговорено 7./19. Марта 833.
АСАНУ, 1951.
Вукова претска /, 678.
1 Пуним гласом.
2 На овом месту аутограф исечен.
35.
JOBAH СТЕЈИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Љубезни Господине, и Пријатељу!

ja Вам срдачно благодарим на старању Вашем око мота
посла; ja ћу Вам свагда и у свачем, што ми могућно буде,
Ваше трудове признавати. Сила сам л>ут и невесео био, кад
сам из Вашега милог писма од 7а п. м. разумео, да од мои
кньига нема првога и другога табака. Од оноликога нашег че-
кања и посла, join и то да нам се до годи! Кукавна моја књига,
шта се join с ньом неће збити! — И она два табака, први и
други, шшъем сад у Беч, које ћете или код Гра Тирке, или,
ако се узмогне, у Бихер ревизионс-амту, наћи и примите,
и то до кои дан. Ветрогоње у Београду оставили су оне та
баке код Глише, а кад су остале на ову страну експедирали,
нису спазили, да они међу њима нема. Какве уредбе, такви
и послови! — Сад Вас молим, да настоите, како би нам
остало срећно по посла испало, а я ћу знати, како ћу Вам
зафалити. —
Ново ништа нема, што би Вам особито вредно било явити.
Србиа je мирна; двор je у старом стању, као што га знате.
Стојан Симић није ишо у Петрбург, но ово дана je с Дави-
довићем отишо у Цариград; зар због они Наија. — У Бео-
градској Типографии штампа се Доситије с новим[!] фризу-
ром и Србска Историа Видаковића, (али се немојте смејати!).
О Вама из Ришћанлука ништа не чуем, осим, да сте им одпре
писали, и да join све може добро бита. — Мене су више пута
84
звали натраг; ово дана једном и писмено. Ja сам обширно
одго[во]рио, као што сам тео онда из Контумаца одговорити.
Тим сам засад све побркао и покварио, али што Бог да; за
мене још није време, да им могу опет отићи. —
Овде ми je засад прилично добро; посла како кои дан
све више добијам: добро ми je и бољем се надам. Само су
још новци редки.
Налагао сам овде, да Вам се што Пренумеранта скупи.
Али оволике родољубце нико немож’ наговорити, да једанпут
ваше ј омилују: због њега, ког у објављенију виде, неће да
се пренумерирају. Шта ћете им сад! Но ми ћемо се још ста-
рати и трудити за Вас.
Г. Игња и Васа и Баић љубезно Вас поздрављају. Нај-
љубезније ja и Вас и све Ваше домаће поздрављам. С осо-
битим почитанијем поздрављам Гдина Копитара, и молим
га опет, да ми, колико je год могуће, пријатељ буде.
С истиним почитанијем остајем
У Земуну 14а Марта п. Р. 833

Ваш искрени почитатель
Доктор, Ј. Стеић
Sr Wohlgeboren Herrn
Wuk Stępił. Karadschits
Doctor der Philosophie, mehrer gelehrten
Geselschaften corr. Mitglied. (P. T.)
in Wien.
Am Spitelberg. Nro 133, im Hofe hinten
im l ten Stock, die Thür Nr. 15 abzugeben.
Воштани печат c иницијалима JS.
[Напомена J. Стејића:]
Der Demitriades empfählt sich bestens.
[Жигови:] Semlin Franco
14 Mar.
одговорено 28. Април. 833.
АСАНУ, 4138.
85
36.
ЈО С И Ф М И Л О В У К — Б У К У К А Р А Џ И Ћ У
П е ш т а , 17. м а р т 1833.
Високоучени и Високопочитаеми Господине!

На Ваше почитаемо од 281' прош. имам чест јавити, да
сам Објављенија раздо куд се још могло. Јуче сам предао
овдашњем Brieftragepyi Ваш из Земуна дошавши сандук, оз
начен W. S. № 1. управљен на Г. Jos. Gesselbauera кириом
f 12 W W. цео фрахт, а одо сам у Армицији; 310 'jj. Sporco
Стари Књига, незнам оћел добро бити, ако неби добро било,
и било би јошт штогод у сандуку, то Ви изволте тамо мене
извинити, што ja нисам знао управо, шта има у Сандуку — .
Платно сам из Земуна кирије и пр............................... f 10 40
а за Болету и друге трошкове овамо и онамо носећи ,, 3 5
W w T l3.45.
за који мене изволите одобрити —.

Г. Јаков Герчић из Карловаца поело мије за књиге По-
језију f 24 W W. које сам ja у Ваше добро ставијо —.
Г. Сима Милутиновић ми je његове песме дао, да ји ja
издам, тако сам издао на исте објавленије, за Август —•.
Г. Зубанове кгьиге су доцкан дошле, људи су јуче готово
сви отишли кући. Moja фамилија Вас љубезно поздравља, до
малог Осијана, кои ће ми тешко остати, већ 60. фрасова
имавши, и нитко му немож да помогне.
Остајем Ваш почитатељ
покорни
Јос. Миловук2
У Пешти 17га Марта 1833.
Seiner Wohlgeboren Herrn
Wuk St. v. Karadjitsch
am Spitelberg № 133. im Hofe hinter
im l tn Stock
in Wien.
20 Mar:
АСАНУ, 3155.
Вукова преписка IV, 263.
86
1 Поштоноша.
2 У прилогу су била и_ два огласа: од 21. фебруара 1832. за књигу
М. Видаковића Љубезна сцена у веселом двору Иве Заюрице и,
од марта 1833. Ј. Миловука за књигу Црноюрске и Херцеювачке народив
јуначке иесме које je сакупио С. Милутиновић.
37.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 19. март 1833.
Рагуза 7./19. Марта 1833. —
Высокопочитаемый Господине и Любезный Пр1ятелю!

Предраго писмо Ваше отъ 20. Януара о. г. и при ономъ
ОбявлЪше о четвртой кньизи народнш Србскш писана, заедно
съ писмомъ на име Г. Милаковића у Црногору, имаосамъ
честь у свое време исправно получити. Писмо Г. Милаковићу
отправюсамъ одма, но јопњ немамъ отговора на нЪга. Овди
самъ ycnto само седамъ пренумеранта скупитиВамъ, а именно:
1.) Ђорђе Николаевийъ учитель, 2.) Христофоръ Лучийъ-
-Ъукъ трговацъ, 3.) Петаръ Томийъ трговацъ, 4.) Ристо П.
Мичийъ трговацъ, 5.) Ђуро Н. Ковачевийъ трговацъ, 6.)
Јово Вуковийъ златаръ, и 7.) Јово Лаиновийъ трговацъ. Како
за ове пренумеранте, тако и за мои 15 Скземплара, писаосамъ
Г. Фрушићу у TpiecTb да Вамъ пошлЪ света 29 f и 20 хг
у сребру; и кадъ ове новце пршмите, явитеми молимъ Васъ.
Я немоту довольно иачудитисе и сожалити о томъ што
сте се Вы —• какомисе види — сасвимъ опростили ca Cp6i-
омъ. Изъ далека не можемо се о томъ разговарати, — а
драго бы ми было много коешта знати, по ради Вашега оправ-
дашя. . . .
Г. Копитара и Старога Тирку любезно ми поздравите.
Любезно Васъ поздравляюйи — остаемъ
Вашъ непременный Почитатель
и Покорный Слуга
Јеремјл Гагичъ
87
Sr Wohlgeboren
Hochgelehrten Herrn W uk Steph. Karagitch
Am Spitelberg № 133, im Hofe hinten im 1. Stock,
die Thür № 15.
in Wien.
[Жигови:] Ragusa Wien
31 Mar.
[Букова напомена:] ___
ť АСАНУ, 2438.
Букова йреписка III, 33—34.
38.
ИГЊАТ БРЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 22. март 1833.
У Броду 22 Ожујка 833.

Преведрй Господине!
Драги Брате и приатељу!
Ваш угодни лист и објављење о 4. књизи народнй ггЬсамй
од 27. Јануара о. г. примио сам. Како ће за Предбројнике
биты незнам, у рЬдко су около нас добри Сербљи посГјани,
ал ћу сву могућу помњу ставити да јих што више саберем,
а гледат ћу небили и Боппьакй добио.
Био би вам већ од давна писао, али сам се све гледао
с’ кимгођ састати, који би мй жуђене одвГте б Босни дати
могао. И ево шта сам зазнао: Џелалудин паша везир Бо-
сански, био je перво како се чује герк, и царев ускопник у
Харему. Био je пако доста добар, поштен и паметан, и приатељ
керштеним људма. Он je од царског двора био послан, да
Босну преправи за нове уредбе, али je био нагао и пожуривши
се посГкао je све старе Босанске капетане и are, сцЪнеЙ дат
ће с’ дЬчуриом лако нови ред увести моћи, ал како реко нагло
je све учинио, будућ да још ни у Цариграду сви планови
нису били сазрЪли, за то га мораде на Сарајевску и Босанску
тужбу двор на траг позвати, али он нехтЬде на перви фићак
да иде, а Сарајлије бољма навалише, пак онда посла двор
Капиџибашу из Стамбула у Сарајево да га он доведе. Те он
онда с’ Капицибашом оде ал се на путу трећи дан бтрова, и
тако свој живот сверши.
ПослГ њега дошао je у Босну Мехмед-паша за Везира,
човГк на души и тГлу слаб, Есопов ж абји краљ , тер какви
88
je био, тако му je и било. Бошњаци га сур!унисаш е, т.ј. као
курву протЕраше, пак му још недадоше Босном у Цариград
ићи, него Савом (ваљада до Сербие) одплива.
Затим дојде Авдурахим паша за Босанског везира, и то
преко Сербие, и није смЕо управ у Травник или Сарајево,
него je остао у Зворнику код капетана Фидаића, пак je од
онуд почео заповЕдат, и главе сЕћи, пак уплашив Бошњаке
nocni дугог времена био je уведен (hat seinen Einzug gehalten)1
у Травник као Везир. Туди je почео људе верло робити, сЕћи
и зулуме чинити, био je највећи Керволок (Tyrann) док се
није Бошњаком дозлогердило, пак и њега сикт ерлеиш у, илити
одтЕрају, и тако изишав из Босне био je на Балкану, гдЕно
му Руси Typ yrptjauie, послЕ je код своје куће липсао.
Пак онда дојде за Босанског везира Сулејман Намик
паша марва од човЕка, нит je што знао нит радио, највише у
Харему посла имао, за то га Бошњаци немогаху терпЕти,
него га хтЕше одтЕрати, али он курва нехтЕде да бЕжи, него
се je почео бранит, еле Сарајлије ударише јуришом на њега,
и тЕжко побЕже до Столца к’ Али аги, и тудЕ га турци не
могаху гледати, него га и од туд силом кренуше, тако да je
морао на Далмациу побЕћи, и бивши у Ћесарској Контума-
ции, оде морјем у Стамбул гдЕ je како ли je сада незна се.
ОдтЕравши га Бошњаци учинише по својој вољи и ћуди
Капетана Градашчевића својим Везиром, што му се je десило,
то знате, гдЕ je сада то се незна.
Сада je славно владајући Босански Везир Махмуд Хамди
паша, човЕк, каки мало турака има, добар, храбар, правичан,
оштар на зло, мудар, й све што се од поглавара изтраживат
може. Прие недЕлу дана хотЕаху и на њег Сарајлие ударити,
али јим je поручио, само ако се један макне, или о тому рЕч
проговори да he се главе ментоват, а ако би десет Сарајлиа,
на њег ударило, да ће од Сарајева херпу камења начинит,
и да више Сарајева у Босни неће бити. Пак јих je тако по-
плашио, да баш несмЕду ни веркнут.
У предговор моје Грам. дао сам метнути: Aus Versehen
auf der 11, 12, 13 Seite anstatt Serbisch, Serbien, Serwisch u.
Serwien fünfmahl eingeschlichen, etc.2 будућ да je свуда другдЕ
serbisch u. Serbien уштампано. до 14-г о. м. било je веће
15 табака моје грам. утЕштено, већ je надерт Синтаксис,
мислим да he с’ 19-тим табаком бити грам. готова, и 5—6
табака рЕчи, разговора, приповЕдки, и. о. свега дакле с’ пред-
говором 25—26 табака, велике осмине, поситно штампано; 48
редака на сваком листу; писао сам, да вама и Госп. Копитару
како буду готове 10 ком. пошаљу, вама сваком по једну —
а остале ћете разаслат најдостојнијим славианом, особито
89
онима, од који сам у Предговору говорио, ако су гдЪгод живи,
али с’ том погодбом, да ми гледате (за новце) од сваке ре-
цензие, или објављења гдЬ се о мојој граматици говори, по
један лист купити и послати, ja ћу све поштено платит, јер
ако ме почну чешљат, што би било, кад ja неби чуо знао ни
видно. У Броду немамо litterarische Zeitungen,з дакле морам
гледат неби ли ми тйм путем у шаке допале. Такојер молим
сваког, кому моју грам. дадете и пошаљете, да ми своје миш-
љење писмено или штампано пошље. Неби ли ако се буде
требовала прештампат, подпунија и боља изашла. Погркшака
у рЪчма и словима мало йма, моће лахко сваки брез опомене
изправит, али наделовака (accent) има на сваком листу по
10 који би другчие морали стајати, туд баш нејма помоћи
с’ errata corrig e4 него се морам стидкти, премда нисам крив.
Зарад парцова мораћу се сам мучит, знам да и тај мајстор
нејма другог ништа него сичан или таквог шта, што и ja
имам и знам. ама ми баш додиаше.
Сада ми с’ Богом остајте, поздравите ми љубезно нашег
Г. Копитара, мало касније, док барем сва грам. буде готова
и њему ћу пйсат, и молит га ако ме и избије, нек ме нео-
сакати, ако ли ме мора убит и осакатит, а он барем нек пред
евктином неучини, него у посебном листу.
Поздрављам вас ja и сви моји, и Поповић и Скаландербег
alias5 Skalica.
Ваш истинити Приатељ
и брат
1гн. Ал. Берлић
АСАНУ, 3631.
Букова преписка V, 146—149.1
1 Свечан ушао.
2 Омашком сам ставио на 11, 12, 13 страници: уместо Serbisch, Serbien,
Serwisch и Serwien, то je пет пута промакло итд.
3 Књижевне новине.
4 С поправком штампарских грешака.
5 Друкчије.
90
39.
Д И М И Т Р И ЈЕ Ф РУ Ш И Ћ — ВУКУ КА РА Џ И Ћ У
Т р ст, 24. м а р т 1833.
У Трсту 12/24 марта 1833.

Високопочитајеми и Љубезни Господине
и пријатељу Вуче!
Пишем и данас, дужност ми je, да се не устрашите.
Данашњи дан имао je одсудити, ма шта ћете, није Божја
воља била.
Разболео нам се Брате Гувернатор Риста Цветовић,
Ваш и мои пријатељ, капитул није имао данас мјеста, ма ако
небуде Бог зна какве новости у данашњи дант. ј. у Недељу
31га биће свршено. Ви ћете одма рећи ето судбине, ето што
сам предвиђао, зашто не поитисте? Нестараитесе, не бринитесе,
баш да недаи Боже ja од данас до седам дана умрем, дјело
je моје жеље веће неголи Ваше тако сигурно намјештено
препоручено, и утврђено, да je грјех сумњом или нестрпјељи-
вошћу мучити се.
Јуче сам Ваше писмо примијо, ди ми пишете, да ће Трс-
танци с временом мени благодарити на труду о Вама. Ту се
нимало неварате, зашто су ми и сада кад сам од једног до
другога возијосе неколицина рекли, да нетребам ja њима за-
хваљивати, што ми се обричу вотум датиу фавор, (ово je овде
нашег капитула стил) него да мени имају благодарни бити
на добрим мислима.
Кад Вам није Васа Теодоровић на визити бијо, цити-
раите га код университета Вашим бшьетом, и испсуите га, да
се моји совјета слабо држи, и да непише ни мени ни фамилији.
Ваш
пријатељ
Дим. Фрушић
An Herrn
am Spitelberg N r 133 im
Hofe hinten im l te Stock
die Thür N r 15
a Wien
[Жигови:] V. Triest Wien
28 Mar.
АСАНУ, 1952.
Букова преписка /, 679.
91
40.
Д И М И Т Р И ЈЕ ВЛАДИСАВЉ ЕВИЋ — ВУКУ КА РА Џ И Ђ У
Т р с т , 31. м а р т 1833.
Високопочитаеми Господине!
Мени е веома жао, да Вам и после онако красне надежде
о успеху новога плана сад овако неповољни глас донети
морам. При свой доброй жељи труду и крвавом зною Г. Док
тора Фрушића за едно с’ Вашим прјлтељима због некш баш као
навалице данас догодившш се неслоги Ваше се Прошеше
овде данас у Собрашю ни е предложило, а сотим се и на
дежда сва нашш и Вашш желя за данас осуетила. Тако су
опстоятелства са собом донела. Ви знате, да се при сваком
добру више пута при великом труду не може до намЕрешя
доћи, или барем веома рЕтко. И када у оваковой ствари желя
и труд по жељи испадне, више се мора сматрати као чудо,
него ли као обична ствар. Надаюйи се на Ваше Искуство и
познанство света желимо да ово к’ срду не пршмите, као што
га е пршмио сваки Ваш овде прјдтсљ, а особито Г. Доктор
Фрушић, кои Вам овако неповољног Одговора чисто от стида
и туге ни писати не може, тим више, што га е ово и у постелю
бацило. Може бити, да ће кадгод време донети, да ће се и
ово опстоятелство промЕнити, али се за сад немамо ни чему
надати, него настояню и труду о извршеню Вашега старог
плана, о коме нећемо пожалити труда, барем да овай за
руком и по жељи изиђе. Надамо се пак да Ви са свим овим
недовольством нећете у Вашой любави к’ роду оладнити.
Ви знате да се времена меняю а и люди с’ временима. Нека
Вам барем то за утЬшеше служи, да ioiu има людш, кои
Вашу любав к’ роду и потомству какогод и настоянЕ о нЕ-
говом напретку знаду почитовати и уважавати. А ми међу-
тим нећемо престати бити свагда Ваши
Истини Почитат[ељ]
У Tpiecry 19. Марта 1833. ст. ДВладисавлЕвић
92
Dem Hochgelehrten Herrn
H. Wuk Steph. Karadschics
am Spitelberg № 133 im Hofe hinten
im 1. Stock, die Thür № 15.
in Wien
5 Apr.
одговорено 25. Марта 833.
АСАНУ, 3252.
41.
АДАМ ДРАГОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Вуковар, 1. април 1833.
Љубезш пруатељу!
Господар Дако КлокШ Í3 Муача полазј данас Í3 Вуко-
вара у Беч; зато Вас преко њега мол)М учнпте љубав, одведгге
ji у Тшографцу, i ако су КатЈзме већ штампане, ohí ће за
штампу п л а тт, што буде коштало, i Kibire мен i допет!; amni
пак небуде штампано, a Bi учппте наредбу нека се штампа,
док je он тамо с лађом, Koji ће најмање 6—7 дана тамо се
6aBÍTÍ, i зато време могу 6 ítí готове i штампане. Ja сам на-
ручјо 500 Екземплара на средњем druckpapieru, in octav. ini
in gross1 Duodec.2 Ако мюлгге да He6i млого коштало, а оно
нек се i свеже у две руке фшо i ордшарно (до 300 Ек.); а оно
друго јаћу овде дат! да се веже. — Пренумеранте ћу Вам
послам преко поште после. — ЈестелЈ ninani у JbeTonicy ове
Год. 1. Ч. онај смрад против мене i Вас у Смесща у 9. броју
(4 Íhímh се)? Да знам дашсте, ja 6i Вам поело? Шта míchítc?
Biai требало што на њег одговорјт!? ОћетелЈ? HenponycTÍTe?
Будите mí здрав1 i пЈшЈте mí о том i за камзме. Ако ÍMaTe,
ггошаллте mí каку руску KH>iry, која je ca i nicaHa.У
У Вуковару 20 Марта 1833 A. ДрагосављевЉ
93
1
An den hochgelehrten Herrn
Wuk Steph. Karadschits
mehreren gelehrten Gesellschaften
Mitglieder, Hochwohlgeboren
in Wien
Am Spitelberg № 133, im Hofe hinten
[Жиг:] Wien
[Вукова напомена:] ___
одговорено 16 Јунија 833.
АСАНУ, 3714.
Вукова йрейиска V, 271—272.
1 Натписано изнад Klein.

2 Штампарској хартији, у осмини или великој дванаестини.
42.
Трст, 3. април 1833.
У Трсту Зга Априла 1833
ЈБубезни мои Пријатељу,

и Господине Буче!
По мојои молби писао Вам je Гдин Владисављевић, и
метнуо Вас je у жалост, коју смо и ми овде имали тако те
шку, да сам ja у фебру и постељу пао. Него je мени сад лакше
устао сам из постеље, и излазим по мало и на двор. Али
ми je лакше и у жалости, јербо сам сакупијо вјерно мени
великодушије и старе силе тошьине мота срца и пријате-
љима народњим, те сам опет стари сваке надежде пуни пос-
тао, и у стању рећи Вам небоитесе, наш план мора изићи
потућићу ja штенад, што на Вас лају, и побједићу теготе,
које ће само ваљати с трпјењем две три седмице сносити. А
биће онако као што сам Вам рекао, а не само што ће бити
веће мора бити. — Господин Гагић вас поздравља, и он ми je
у друштву од они ако Бог да двадесет пренумераната по на
15 ексемплара и скоро ћу Вам послати Новце.
Остајем одговора радо имајући Ваш

Дим Фрушић
94
An Herrn
Vuk Steph. Karagich
am Spitelberg N r 133
im Hofe hinten im l te Stock
die Thiire N r 15
a Wien
АСАНУ, 1953.
Вукова преписка I, 680.
43.
ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ВЛАДИСАВЉЕВИЋУ
Беч, 6. април 1833.
Истина да ми je писмо Ваше од 19. о[вог]. м[есеца].
сасвим другојачији глас1 донело, него што сам му се отуда
надао; но опет ме није врло ожалостило.2 Ja сам научен на
таке догађаје. Право би чудо и штогод изненада било, да се
свршило по жељи; али овако нити јез чудо, ни изненада. Људи
су -ъуди, свуда и свагда. Тако Ви поздравите Гдина Фру-
шића, а и друге све пријатеље, нек се они за то ни мало не
гњеве и не узнемирују. Ja њима свима остајем благодаран на
доброј вољи и на жељи, као да ми се то и учинило: ,,Кума
нуђена као и чашћена“ . А да ћу ja због овоС догађаја оладнити
у љубави к роду нашему, за то5 се ни мало не брините.б До сад
су7 таки догађаји више8 моју љубав к народу оживљавали
него су је9 убијали.
За мене ће бити велика (и за сад д о в о љ н а ) помоћ, ако
ми будете могли наћи они 20 родољубаца и пријатеља, да
ми буду као постојани пренумеранти по на 15 егземплара
од сваке моје књиге барем за две три године у напре-
дак; ако ли се, мојом срећом, и то буде овим догађајем
искварило, а Ви барем гледајте, да ми што више пренумера-
нта скупите на ову четврту књигу народни песама (ваља да
се неће бити у један пут сви Трјестанци прот ив м ен е обр-
нули!).— Г. Гагић ми пише из Дубровника од 7./19. о. м.,
да je писао Г. Фрушићу, да ми за његов рачун пошаље 29 f.
20 xr. СМ. Кад би ми то Г. Фрушић могао одм а послати,
велико би ми добро учинио! —
95
Поздрављајући љубезно и Вас и Г. Фрушића и остале
све пријатеље, и препоручујући Вам се10 дојакошњој прија-
тељској љубави, с истиним високопочитанијем остајем
У Бечу 25. Марта (по наш.) 833.
Ваш покорни слуга
в е к .
П. П. Збиља! Ако није каква особита тајна, рад би сам

знати праву историју тога догађаја, због кога се моја молба
у опш[т]еству није могла предложити (или йримигии ); и то
сам о да знам.
Букова преписка IV, 383.
1 Написано изнад прецртаног пас друтјачији пас.

2 Овде знаком за уметање дописано на десној мартини па прецртано
Истина да сам ове неколике недеље дана једнако на јави сањао, како
hy Вам шамо доћи, како Немо се о различном којечему доювараши, како
Иу у напредак лакше Mohu живити и млого којешта на славу и дику 1.
опш. радити и т. д.; али жалити за оним, што биши не може, била ои
велика лудост.
3 У наставку прецртано нити.
4 Написано изнад прецртаног той
5 Написано изнад прецртаног о илом. _
6 У наставку прецртано нею још знајше, да he ме то већма расиалиши
[ове две речи натписане изнад прецртане иоошшриши], да би сам
на чест своју пријатеља показав, да сам досшојан био оною, па уметнута
на левој мартини следећа реченица.
7 У наставку прецртано мене.
8 У наставку прецртано наюнили да радим нею су ме одвраћали од иосла.
9 Иза овога прецртано умиљавали.
10 У наставку прецртано старо].
44.

Љубезни и високопочитаеми Господине,

и пријатељу Фрушићу!
Истина да ме писмо Г. Владисављевића од 19. о. м.
лишило велике надежде и радости, али ми je опет најтеже
било, што 'сам из њега разумео1, да сте Ви због тога и у
постељу пали; А и да ми он то није писао, ja би могао себи
ласно представити, како je то морало бити Вашему родо-
љубивоме, пријатељскоме и чувствителноме ерцу; зато сам
96
одма Г. Владисављевићу одговорио и, -заборавивши себе,2
гледао3 сам, колико je могуће, да утешим Вас а и остале
пријатеље. — За ове неколике прошавше недеље дана јед-
нако сам на јави сањао, 4како ћу унапредак моћи лакше жи-
вити и послове моје радити,4 како ћу Вам тамо доћи, како
ћемо се о различном којечему договорити, како ћемо гле-
дати, 5на славу5 Трјестанаца, Божидарово време (према да-
нашњем нараштају) тамо да поновимо и т. д.; па ме Г. Вла-
дисављевић с његовим писмом у једанпут из тога слаткога
сна пробуди! Сад ово писмо ваше од 3. Априлија, 6наново
ми6 надежду даје; али Вам опет братски кажем: гледајте,
ако се може; ако ли се не могбуде, немојте се врло7 срдити,
да не бисте у болеет пали.8
Ja знам, да сте Ви уверени, да би то, што сте 9ради
мени9 учини ти, било на млого већу чест и славу нашему
Трјестанском општеству, него што би мени било на помоћ;
али кад се не да, шта ћемо! Тако je тешко на овоме свету
људма добро чинити! Али je опет за то добротвору већа
радост и чест, кад 10му срећа30 помогне, те сметње и тегобе
надвлада.
Г. Гагић ми je писао од 7./19. о. м., и ja31 сам се и сам
досећао, да ће и он бита од друштва они 20 пренумеранта
по на 15 екземллара, будући да вели: „како за ове прену-
меранте, тако и з а м ои 15 ек зем п л а р а “ и т. д. — Гледајте,
молим Вас, да би сте ми што брже послали то новаца за
Г. Гагића, јер не знате, како ји чекам. —
Поздрављајући како Вас и Ваше домашње, тако и Г.
Владисављевића и остале све пријатеље остајем
Ваш свагдашњи пријатељ
и почитатељ
В. С. К.
У Бечу 27. Марта (по нашему) 833.
___ Букова преписка I, 680—681.
1- 1 Изнад прецртаног писмом писао
2 - 2 Додато на десној мартини уз знак + .
3 Гледао иза прецртаног тру.
4“4 Додато на левој мартини уз знак + .
5_s Иза прецртаног с помоћу и са словом.
6-6 Изнад прецртаног опет нанново.
7 Врло додато над редом.
8 Иза тога било видите, како je тешко на овом свету добро уччнити па
je прецртано.
9 - 9 Исправљено тако уместо мени ради.
10- ю Изнад прецртаног буде срећа.
11 ja иза прецртаног прем да он.
45.
ЈУСТИН МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 9. април 1833.
Почитајеми Господине!
Ми би се као србљи радовати морали, што сте ви опет
Н аш и постали; ал вам ja искрено исповедити морам, да ми
je прежао било чути, да сте ону земљу ди сте се родили и
узрасли, оставили морали: Тамо je само (:по мом мишљењу:)
наше књижество становито цветати, и плода принети могло,
узимајући на ум оно, што Историја свију народа сведочи, да
ни један Народ без политичне самосталности изобразио се
није. Овде je, ви још боље знате, слаба надежда, ви знате
ко? и шта? смета. Ал кад je већ така наша судбина, то нам
ништа друго не остаје, до апелирати на Потомство, по мало
радити и надатисе. Историја Онај неподмићени Судија, ка-
заће јел онај имао право тамо? Јел у белој ил црној Аљини
што сметало?
Ja као приватан човек који срдачно желим боље, мислим,
да наш Нараштај то боље, дочекати неће, ja сам сирома, кад
je Тамо зора забелила била, сангвинично узвикивао: Бог je
послао пред обновлением Србије, Вука са његовом систе
мой, као Гуттенберга пред Реформацијом Немцима, и већ
сам сва пресказивања мог незаборавитог Ј. Гавриловића
испуњена гледао — Адама правог Србљина тамо оправљао,
кад ал чујем да и тамо нема спасенија, као да се Судбина
заклела, да не да Народу српском бела угледати дана.
Шаљући вам на другој страни написане Пренумеранте
ни сам мого пропустити да вам напред речено неизговорим,
прем да се довољно са Адамом и још неколико пријатеља,
о свим тегобама, променама нашег Књижества, у безпо-
сленим часовима разговарам, ви ће те, од неученог, ал рев-
носног Човека изречене речи за добро примити, и родољубију
приписали.
Од Јове ништа, као о свој земљи нечујемо, нити он коме
(:до join лане у Majy мени:) пише, више знамо о Америци
већ о Србији!
Жена (:моја сестра од стрица:) Г. Тоше Радичевића у
Земуну, умрла je пре 14 Дана, знајући да сте шњим познали
јављам вам то.
Адам je здрав, и забавља се са књижевним стварма при
лежно, прем да су га већ (:ко и вас:) и Скупитељи невешти
98
окупили, чудо ми je Учредничеству Љетописа да прима онаке
луде ствари. Ал ваљда je то по плану?
Ево Пренумеранта.
B y ко вар
Пречестњејши Г. Гаврил Поповић протопресви. Вук. Чест.

Конз. и ерем. варм. ассесор.
Благородна Г. Максим от Младеновић Генер. Кассе. Пер-
цептор. и ерем варм. Ассесор.
„ „ Танасија Бирра Адвокат.
„ „ Паво Јовановић „ „
Г. Ристо Михајловић Трговац.
„ Ђоко Бирра „ „
„ Паво Адамовић „ „
„ Игњат Игњатовић „ „
„ Јово Николић Манипулант Свиларе.
„ Петар Николић Трговац.
„ Baco Марковић „ „
Г. Гавро Степанац Трговац.
„ Петар Вукашиновић „ „
„ Андрија Бакал „ ,,
„ Јован Поповић „ „
„ Baco Лазаревић „ „
„ Паво Стојшић стаклар
„ Тодор Дуждовић „ „
„ Гавро Рамановић Трговац
„ Адам Драгосављевић Учитељ Немачка Језика
„ Јустин Михајловић Трговац.
Света 21 ком.
Од кота je доста je. Ja сам право рећи слаб преслаб ску-
питељ, ту треба мало силе и натеривања, а ja би желијо
да се ми јагмимо за књиге. Оћел доћи то време, да се без
Пренумерације код нас квьиге издавати могу?
Поздрављајући вас љубезно ca великим почитанијем
ваш
У Вуков. 28га Марта п. н. 833. Јустин Михајловић
[Дуж леве маргине:]
Ловце ћу јамачно о Медар ваш. Пешт. Г. Миловуку сам
предати, истом морам ји купити, ал се ослонити можете.
7* 99
Seinem Wohlgebohren Herrn
Wuk Karadschits,
am Spitelberg N ro 133, im Hofe hinten
in [!] l Ien Stock, die Thür N ro 15.
in Vien
[Жигови:] Wukovar Wien
' ^ А рГ.
одговорено 28. Апр. 833.
АСАНУ, 4260.
Вукова иреписка VI, 269—270.
46.
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ево ме сада с’ мало повољншм писмом, неголи што
нам е било оно мое пред овим. У овом изволите пршмити
Весклу [!] од 52 фор. и 20 кр. Сребром, за два принумеранта, а
то е: Прво Г. Гагић ca нГговш iont неколико, кое е он на-
врбовао у Дубровнику, и од uhra Вам иде 33 f. и 20. кр. А
друго е од Г. Доктора Фрушића, кои Вам за свою принуме-
рацпо на IV част ПЪсана пошилЬ f 20. Пршмите iit ca оном
любави, с’ каквом Вам iit Пошилю. Г. Доктор не може Вам
данас писати, за то наложю е мени ову дужност кою радосно
извршуем.
Опет осчява гди коя луча надежде, коя мал се не угаси.
Биће добро, ако Бог да! Своисмо, ако смо кад кад и люти.
ИсторЈл пређашнГг неуспеха била е више може бити незнан-
ство, него злоћа или пакост. Сада будите са овим задовољни.
А Ваши се пр1ятел>и радую Вашем ycntxy. Саовим заклю-
чавам у итости Ваш
На Велики Петак 1833. свагдашњи Почит.
Дим. Владисав.
100
Dem Hochgelehrten H Herrn
Wuk Steph Karadschich
im 1. Stock die Thür № 15.
in Wien
16. Apr.
писано 1./13. Јунија 833
АСАНУ, 3254.
47.
ВУК КАРАЏИЋ — МАРШИ ПОПОВИЋ
у Бечу 7. Апр. 833.

Љубезна и почитајема Мацо!
Примиће[те] од Г. Јосифа Миловука 12 егземплара
Лукине просодије, с којима можете чинити, шта оћете. Док
покупим новце од пренумеранта, добићете и Ви око 50 f.
W. W. и око 200 невезани књига (јер сам ји штампао 700).
Кад Вам новце пошљем, онда ћу Вам и рачун послати; а
поменути 200 књига могу Вам послати и пре, него би Вас
молио, да не продајет е књига јефтииије од 2 f. W. W. (a uo-
клањ ат и можете како Вам драго).
Никоме толико не желим да се ова књига допадне, ко-
лико Вама. О том да ми пишете што, али уп р а во . И јавите
ми, шта чујете, да други о њој говоре.
Поздрављајући и Вас и Вашу Госпоју маму и Госпоју
Димићку и Качу и Вашега брата, с истиним почитанијем
остајем
Ваш
истини почитатељ
Вук Стеф Караџић
Господични Марији Поповић
(у кући Веинмана Тишлера)
у Будиму.
АСАНУ, 8789/Ш.
101
48.
ВУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ

den 23. April 833.

Geehrterster Herrn!
Seit wenig Monathen bin ich wieder in Wien, und suche nach
und nach meine eigenen Geschäfte zu ordnen. Dazu gehört auch
meine Schuld bei Ihnen. Diese betrug nach Ihrem letzten Briefe
von 29. April 1829. 213 Thaler.1 Ich bitte Sie, mich wissen zu
lassen,2 wie viel Sie etwa für verkaufte Bücher mittlerweile mir
davon haben gut schreiben könen. Binnen,2 vier Wochen erscheint
hier ein vierter B an d meiner serbischen Volkslieder-Samlung. Ich
mache Ihnen den Antrag, wen Sie es zufrieden sind, eine Anzahl
von den etwa noch4 unverkauften ersten drei Bänden gegen eben
so viele vierte Bände auszutauschen,5 damit so wir beide complete
Exemplare alle vier Bände den Liebhabern anbieten könen. Ich
erwarte Ihre gefällige Antwort6 und Entschliessung durch7 Ver
mittelung irgend eines Ihren Wiener-Correspondenten, und ge-
harre mit aller Hochachtung
Ihr gehors8
Вукова преписка V, 181.
1 Пре овог прецртано Мо [...].
2 Испред ове речце прецртано ver.
3 У наставку прецртано /.
4 После овог прецртано be.
5 Иза префикса zu прецртано th.
6 Прецртано у наставку mittels.
i Натписано изнад прецртаног nichts durch.
8 На крају писма на десној мартини написано туђом руком па прецртано
Sebastiani Karadschitsch.
[Превод:]
23. аирила 1833.
П ош т овани Господине,
О т п ре неколика м есец а опет сам у Б еч у и покуш авам
пост епено д а среди м своје послове. У т о сп а да и м о ј дуг Вама.
П рем а В аш ем послед/ьем писм у о д 29. априла 1829. износио
j e 213 т алира. М оли м В а с д а м и саопш т ит е колико ст е м о ж д а
у м еђ уврем ен у могли о д тога д а м и от пиш ет е за продат е кгъте.
Д о четири н едељ е појавиће се о вд е четврта књига м оје
зби рке срп ски х народних песам а. П р едл а ж ем В ам , ако приста-
је т е , д а извест ан б р о ј о д м о ж д а јо ш н ей родат и х првих т рију
1 0 2
Kibuia зам енит е за ист о т олико [ прим ерака] чет врт е кьыпе,
како бисм о обојица могли понудит и љ у б и т е љ и м а ко м п лет е од
чет ири кььше.
О ч ек ујем Ваш љ у б а зн и o g io e o p п осредст вом некоГ B au iei
оечкоГ сарадника, и ост ајем с пуним погит овањ ем
Ваш покорны
49.
An Leop. Ranke.
Viel Dank für Ihren werthesten Brief von 31. Jäner d. J.
Zu dem was Ihnen Herr v. Kopitar auf denselben geantwortet
hat, setze ich jetzt noch zu :
1) Englische Bibelgesellschaft hat mir durch den John Bo-
wring versprochen 500 % St. für 1000 Exemplare meines N. T.,
aber ich sollte die Genehmigung von der Obergeistlichkeit pro-
kuriren und das Werk in Serbien drucken lassen. Jetzt ist also
die Hauptsache, dass man die Bibelgesellschaft1 bewegen köüte,
mich von der Genehmigung der2 Obergeistlichkeit zu dispensiren,
und dass ich das Werk in Leipzig oder (was mir am liebsten wäre)
in Berlin drucken köüte.
2) Von den Bosnischen Begebenheiten habe ziemlich gute
Data zusamengebracht, und mit nächsten Möglichkeit (den ich
habe viele Hindernisse) werde ich trachte sie deutsch aufzuschrei
ben und Ihnen zuschicken (aber wie? Haben Sie hier keinen be-
kanten Buchhändler, dem ich das zur weitern Überschickung
vertrauen köüte?).
3) Ich hoffe 50 Exemplare von der serbische Revolution an
bringen zu köüen; aber der Verleger möchte mir sie mit dem bess-
ten Rabat geben, denn ich muss auch den Leuten die mir diesel
ben verkaufen werden, etwas nachlassen. Das werden Sie gewiss
am besten wissen mit dem Verleger auszumachen. Die Exemplare
köüte eN mir hier durch den Buchhändler V olke oder G ero ld zu
schicken.
Meine Familie ist auch hier; ich habe zwey Kinder, die in
die Schule gehen.
H. v. K. erwartet noch imer Antwort von Herrn Graff auf
seinen Einschluss in Ihrem Briefe. Auf Ihre eigene4 muss er freilich
103
noch länger warten, weil sie mich betrift, und weil er weiss, dass
Sie jetzt ein halber Minister sind.
Wien den 23. April 833.

1У наставку прецртано^bereden, belehren.

2У наставку прецртано Ger.
3У наставку прецртано war.
4У наставку прецртано кай.
[Превод:]
Л е о п о л д у Р анкеу.
В исокопош т овани господине и п ри јат ељ у,
М н ою В ам хвала на В аш ем цењ еном т е м у о д 31. ја н уа р а
о. i.
У з оно ш т о В ам j e i. К опит ар на њ ет ogloeopuo, д о д а јем
и j a јо ш ово:
1. Е ш леско библијско др уш т во обећало м и j e преко Џ она
Б ауринт 500 ф унт и ст ерлинт за 1.000 прим ерака мо1а Новога
завјета, али j a т реба д а доби јем д о зв о л у врховноГ свеш т енст ва
и д а т о дело ш т ам пам у Србији. С ада j e да к л е најваж није:
приволет и Библијско др уш т во д а м е ослободи доби јањ а до -
зволе о д врховног свеш т енст ва и д а j a т о дело м огу ш т ам пат и
у Л а јп ц т у или у Б ерлину (ш т о бих највиш е во л е о ).
2. О босанским дот ђајим а сакупио сам прилично до бре
подат ке и п от руди ћу се, чим б у д е м м от о ( је р имам м ною
т еш коћ а), д а т о напиш ем на нем ачком и пош аљ ем В ам а (али
како? Зар н ем ат е o eg e m je g u o i познат оi књ и ж ара ком е бих
т о м от о поверити р а д и д а љ е о т п рем е?)
3. Н а д а м се д а б и х м от о продат и 50 примерака Српске
револуције, али д а м и и х и здавач д а с највећим попуст ом , је р
и j a и х м орам дат и с неким попуст ом оним љ у д и м а који ће их
п родават и з а м ене. Ви бет е, ст урно, ум ет и најбољ е д а т о
ур ед и т е са и здавачем . Он би м и т е прим ерке м от о послати
овам о преко књ иж ара Ф олкеа или преко Г еролда.
M o ja породица j e т акође о вд е ; имам д во је деце која и ду
у ш колу.
Г . К опит ар очекује јо ш у век о дю во р о д i. Г р а ф а на онај
сво ј прилоГ у т е м у В ам а. Ваш ogioeop ће м орат и д а чека, на
р а в н е , јо ш д у ж е, је р се т иче м ен е и је р ст е, он т о зна, сада
постали уп о л а минист ар.
Б еч, 23. априла 1833.
104
50.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 23. април 1833.
Благородный и Высокоученый Господине,

любезный земляче и пр1ятелю!
Я бы желю да самь Вамъ могао и стотину, но Hie самь
могао выше одъ 7 пренумераната накупити на Вашу IV часть
Народны n t сама.
Кадь бы сте знали како се овђе тешко пренумеранти
купе, заиста бы сте рекли: доста ихъ е и ту. — Послао самь
новце за пренумеранте у Дубровникъ на ШкулГвића, мога
рођака, съ наредбомъ да ихъ онъ оправи у TpiecTb Господину
ВладисавлГвићу, а овай опетъ Вама. — Тлемъ испем ь путемъ
изволите и Вы кньиге, кадъ буду штампане, опремити.
Нашъ Милутиновийъ долазю е овђе за мое врјсмс већн
два пула, а надамъ се скоро и трейемъ нГговомъ долазку.
Онъ ми казиваше, да е и HtroBo собранЈе црногорскй пЬсама
на цензури у Бечу, и да ће се CKopicMb временомъ штампати.
Знате ли Ви шло о томъ собрашю? Гд. ВуличевиЬъ на-
лази се сада у Пбургу, а игуменъ Мойсей у Васоевићима.
Ако ме у напр1едъ почествуете Вапнемъ писмомъ надпи
шите га на мене, додавши: mit Briefen des Н. Elias Lum-
bardich in Cattaro.1
Ако е ту старацъ 1ово МаринковиНъ Карловчанинъ и
Мита ДракуляЬъ поздравите ихъ любезно одъ мое стране.
Желећи да Васъ ово писмо у добромъ здравлю и распо
л ож ен а застане, остаемъ
ЦетинГ 11 Априла 833. Ваш почитатель

ДМилаковиЙъ
П ренум ерант и
Высокопреподобный Господинъ Петаръ ПетровиЬъ, Архи-

мандрнтъ и благоуправитель црногорскш. —
,, Господинъ 1осифъ Павичевийъ, Архи-
мандритъ манастира Острога
Высокоблагородный Г. Гоаннъ ВукотиЬъ Кавалеръ и пре-
зидентъ Сената
,, Г. Матвей Вучичевийъ Вице президентъ
Сената
Высокоученый Г. Константинъ Стоядиновийъ ДГтонаставникъ
ДимитрјИ МилаковиЬъ народный секретарь.
105
An den Hochedelgebohrenen, Hochgelehrten Herrn
Wuk Steph. Karadschich,
Doktor der Philosophie &. &.
am Spitelberg № 133.
im Hofe hinten im 1 Stock, die Thür № 15.
in Wien.
(franco)
[Жигови:] Cattaro Franco
9 Mai.
одговорено 19. Јунија 833.
АСАНУ, 3556.
Вукова прейиска V, 38.
1 С писмима г. Илије Лумбардића у Котор.
51.
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 25. април 1833.
Благородии и Високоучени Господине,

мой отмТнно почитаеми Пр1ятелю!
По Вашем писму судећи мислю сам, да ћу Вам поред
найманЪг труда у Сомбору велико число Пренумеранта моћи1
скупити: но едва Вам с’ многима премногима коракма и
речма ово неколико скуцка. Новце ћете добити, како кньиге
пораздам; само ми явите, куда iň послати треба, ер пошта
знаде фино печате от- и затворити.
Што ми о писму npie године у Априлу писаном, без да
сам Вам на нТга отговорю, являте, уверити Вас морам, да я,
от како сам из Пеште отишо, йошт ни едног писма от Вас
добити чест имао нисам, и да я никада ни nie без отговора не
пренебрегавам, камоли от онаковога лица, кое и почитовати и
любити причине многе као Сербльин имам; прем као Пеичић
йошт велику сердбу на Вас носим, што сте ме из Пеште на
величайшу несигурност у Серб1ю позвали, кои ме е пут до
[!]убина перво 60 fl. в. в. коштао, велику сумму за малог фа-
милшм снабдЬног човека, а друго и найвише коштао ме е
живота премилог и никада незабвимог 14 месечног единца
мота Младена. Но и сад после толиког времена овде ћутити
морам. Не хотећи сам страшну Сербш принео жертву.
106
И тако с’ отмГнним високопочиташем пребшвам
Благородјл Вашег
покоряй слуга
Константин Пеичић
У Сомбору 13га Апр 833 Мед. Др.
Пренумеранти на Пословице Србске:

С ом бор
Г. Прота Вас. Ковачић, Ассессор Коне.
— Парох Авр. МаЦимовић ,, ,, (види Даниду)
— „ 1оан ©еодоровић
— Професс. и Адв. й Ассессор Вас. ЈТазић (,, ,,)
— ,, Триф. Аванацковић.
,, Никола Михаиловић.
— Лайтнант Кузма Прокоповић.
— Учитель Димитр. Мороквашић.
— Терговац 1ова Аеанацковић
------- Петар Мороквашић Членови Общества
------- Георг Вуић
Младић Симеон (ученик) сын Гдна Е^актора варошк. Ни
коле Леовића
Г. Адвокат и Избр. Гражд. 1оан Ганковић за сестричину свою
Софпо Леовић.
Вармеђски В. Нотар 1сидор Николић.
Адвокат Года Лалошевић.
С’ великим трудом едва 15.

tZombor.
Sr des Hochgelehrten Herrn
Stephan V uk Karadschits
Dr der Philosophie, Mitglied mehreren
gelehrten Gesellschaften der Wohlgeboren
Am Spitelherg N ro 133 im Hofe hinten
im /. Stock, die Thür N ro 75.
in Wien.
[Жигови:] Zombor Wien
4. Mai
одговорено 23. Јун. 833.
АСАНУ, 4000.
Букова йрейиска V, 648.1
1 У наставку прецртано Вам.
107
52.
ГРИГОРИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Велики Радинци, 29. април 1833.
Высокопочитаемый Господине!
Премолчаосамъ д8го време пакъ Вамъ нисамъ за садъ
писмено благодарю на Отеческомъ попечешю и БлагодГ-
телскомъ тр8д8, а том8 е причина была што нисамъ пре
полазка erw Высокопревосходителства свидГтелство цер
ковно пол8чити могао, кое при поход» нГговомъ у Бечь
доб1осамъ; ево садъ й паки клечећи предъ престоломъ Бо-
ж1имъ й молећисе за Васъ й цГл8 высокопочитаемБ фамилию
по 1нстр8кцш Вашей сва Документа на er w высокопревосхо-
дителство Всеросшскогъ слчгю шилГмъ й Вамъ высокопо
читаемый Гдйне покорнййше препор8ч8емъ настойте дабы
Исходатайствовали ми желаше мое, Всероссшскомъ 1мпре-
ратора[!] милостивЕйше утГшное РЬшеше. В’прочемъ Ожидая
на wbítb по совершен iň у елчш ссгш дйла й цГл8ю всю
милости вГйш8 фамюню Ваш8. бстаемъ
покорнейший кл1ен[т]ъ съ годами
Григорш Гавриловичи.
Парохъ й Ассесоръ.
у Велики Радинцы 17. Anpúiia 833

с’ поразбмГшемъ Гдина Платона
дЬло совершихъ.
172
An Sr Wohlgelehrten Herrn
Vuk Stephanovits Karagxits
Mehreren Gelehrten Geselschaften Mittglied.
zu Wien
Wohnt am Spitelberg № 133, im Hofe hinten im
1 Stock, die Tühr № 15.
[Жигови:] Mitrovicz Wien
9 Mai.
АСАНУ, 4242.
Букова иреписка Ví, 252 (препричано).
108
53.
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Земун, 2. мај 1833.
У Земуну 2Г Maja 1833 п. р.

На Ваше писмо од 12. Марта ja Вам не знам шта од-
говорити, Ви ће те најбоље знати, шта Вам ваља чинити, то-
лико Вам само јављам да сам до Вукове собе још једну мало
већу дозидао, која ме je стала ca абур џубуромј?] шта миелите?
тешкоће те погодити, а кад Вам кажем две иљаде форинти
у шајну, Ви ће те се чудити, али и ja сам се чудио, знојио и
једио, али ништа непомаже, загазио сам, морао сам испли-
вати, сад je барем кућа сасвим другојачија дошла, па баш
на евршетку овога вашара, канда се у боб врачало, догоди
се да од летошњега чангрћања син се нађе „Милан“ (:а шта
je код вас?) Фала Богу, и то je на миру прошло. Да сте Ви
сада овде, ja би жени казао, кад имамо Марка и Милана,
join нам ваља једнога Милоша и Ивана имати, нека будну у
једној вамилији све 4 Српске војводе, а Ви би јој доказивали,
да ja имам право, што тако говорим; а овако морам сад
hутати, jep пред Г. Стејићем не могу такви разговор водити.
Заради пренумерације на 4т ч. песнарица окупите Ви
отуд онако својски Гдин Стејића, и Јована Ковача, они ће Вама
најбоље моћи и то по доста сакупити, јасам забуњен не могу
то чинити, што они могу. — Од новина нека Вам јавим:
да je наш Одн. Oberlehrer Хачић, постао Школски Директор
у делом Геиералату Варадинском, и седи у Винковци (ово
ваља да Ви join пре од нас знате). Сад je Директорство у
добрим рукама дошло, ja се надам напретку и нашем новом
Буквару, ако му Карловачки Оџа не узмогне на пут стати,
Сад je тамо, ваља да сте били код њега на благослову? —
Од ришћанлука ja Вам незнам баш ништа ново писали, све
je по староме. Чујем да je изишла Доситејева прва књига
т. ј. његов живот и приюлочешя, а такођер и да je Г. Ви-
даковића Историја Србије већ готова, али за даље ништа не
знам Вам о свему томе јавити, ово би смеј био, ако ово по-
следње дело будне онако честито као што je Одна Вујића
живото описаније, које сте без сумње1 у руке добили, али да
сте га свега изчитати могли о томе сумњам, jep мислим да
гора књига још није на свет изишла, од какоје штампање изми-
шљено до те Вујићеве. Шта Ви о њој судите незнам, чујем
109
да ће он доћи амо да иде у Србију ca својим књигама, тамо
да ји продаје, може прокопсати! Шта ли тамо имате ново,
од литературе јавите нам, јер другчије неће мо моћи шта ра-
забрати. Примите поздравље од свију Ваши пријатеља по-
реду, будите здрави сетите се и сећајте се
Вашега свагдашњега пријатеља
В Василијевића
Wuk Stef: Karagich Dtr der Philosophie
am Spitelberg der ungr. Garde gegenüber № 133
hinten im Hofe im 1 Stock die Thür № 15
in Wien
ГЖигови:] Semlin Wien
7. Mai.
[Вукова напомена:] _
АСАНУ, 2550.
Вукова преписка III, 165—166.
i После ове речи прецртано читали.
54.
ДАВИД МИЛОШЕВИЧ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петриња, 2. мај 1833.
В ы сокопочитаем ы й Гдине!
На четврту кньигу народ нш Србскш песама едва самъ
некако 10. Пренумеранта cxynio; и ево ово су: Благородный
Г. Александеръ Трбуовийь, пенз. Кап1танъ; Благородный
Г. Лазарь БекиГгь, пенз. Каштанъ; Родолюбывый Г. Baco
Вуковићн, и Г. Георпй Стояновийь, тргов: Благоразумна
Г. Екатерша Д1здаръ, рођена одъ Макийь; Благонадеждна
Господична Екатерша Чакое, люб. наука; Г. Петаръ Рака-
совийъ, fourir; Г. Гaio Паийь, Казани ia; Г. Ил ia Станковићв
Ћурчја; Благоразумный Г. Адамъ Врачаревићв. младежи
Блиньске учитель.......... 10
Новцы за Пренумеранте скуплен и су и кодъ мене, но по
пошти нисамъ ш смео послати, а друге сигурне прилике нисамъ
имао; него ћу съ првомь приликомъ гледати до Загреба, а
одавде по Делижанду къ Вама у Бечь, да отправимъ, ако се
међу тимъ не бы каква друга и боля прилика трефила.
1 1 0
Ако бы знали, е ли Г. Сава Мркаль юште у Бечу, ужи-
вали што годь слободе, и съ чимъ се найвише забавля: ктоме,
колико се у Бечу, колико ли у Пешти за штампу одъ едногъ
табака плаћа, имайте доброту еданъ путь обзнанити ми; бы
ћу благодаранъ. —
Я више у Ясеновцу нисамъ, него у Петрыньи, као и до
садъ, учитель. —
ДалЬ са отмкнимъ почиташемъ Васъ поздравляюйи, пре-
бывамъ Вашега родолгобЈл
П ет ры . 20. Апри. 833 покорный слуга
ДМилошевиЙь
Petrinia
Am Herrn
Wolf Stephan Karagyits
Doctor der Weltweisheit am Spitelberg № x33,
im Hofe hinten in lten Stock, die Thür № 15.
in Wien
[Жиг:] Wien
9 Mai.
одговорено 28. Април 833.
АСАНУ, 4177.
55.
ВАЦЛАВ АЛЕКСАНДАР МАЋЕЈОВСКИ —
Варшава, 5. мај 1833.
Warschau d. 5. May 1833
Hochzuverehrender Herr!
Ich empfing einen Brief v. Herrn Milowuk aus Pesth de dato
9. Januar 1833. worin er mir schreibt, dass er für mich und den
Herrn Andrä Kucharski einen Paquet serbischer Bücher, an Sie
expedirt, mit der Bitte, uns diese Bücher durch eine Gelegenheit
zu zustellen. Da ich bis jetzt nicht weiss, was mit diesen Bücher
geschehen ist, so ersuche ich Sie ganz ergebenst, mich davon zu
benachrichtigen, und zwar durch die Post. Es wäre am rathsam-
sten diese Bücher nach Krakau an Herrn Professor Bandtke,
durch eine Speditur zu übersenden, von welchem wir sie alsdan
111
ohnfehelbar erhalten könten. Auf jeden Fall wünschte ich aber
erst zu wissen, wie diese Sache steht, den der Herr Kucharski
fragt alle Augenblike darnach, und zwar destomehr, da ihm diese
Bücher zu seine Forschungen unentbehrlich sind. Ich suche eine
Gelegenheit da zu, um Ew. Wohlgebohr, den II. Band meiner
Rechts Gesch. der slawischen Völker übersenden zu können, bis
jetzt habe ich keine gefunden.
Ew. Wohlgebohr
ergebenster Diener
W. A. Macieiowski,
Professor zu Warschau.
[Ha полеђини:]
Seiner Wohlgebohren
des Herrn Herrn
Wuk Steph. Karadjits
Wien
Spittelberg N ro 133.
одговорено 1./13. Јунија 833.
АСАНУ, 4292.
Вукова йреписка VI, 349.
[Превод:]
Варш ава, 5. м аја 1833.
В исокоуваж ени гос подине,
О д Господина М и ло вук а из П еш т е примио сам писмо од

9. ја н у а р а 1833, у ком е м и пише д а Вам j e за м ен е и за госпо
дина А н д р еја К ухарског послао пакет срп ских кгьига, с м олбом
д а нам т е књиге дост ави т е, к а д се у к а ж е прилика. Б уд ућ и д а
не знам д о с а д ш та се десило са т им књ т ам а, покорно В ас
м олим д а м е о т ом е обавест ит е, и то поштом. Било би нај-
з ю дн и j e послйти т е књ т е у К раков, господину проф есору Бант-
кеу, п осредст вом неког ш педит ера, о д ког бисмо их онда
. . . могли добит и. У сваком сл учају, м еђуш им , ж елео бих
н ајпре д а знам како ова ст вар cw oju , je p Господин К ух а р ски се
сваки час р а сп и т ује о т ом е, ут олико выше шшо су м у т е кгъиге
н еопходне за гьегова ист раж ивагьа. Т раж им прилику да Ваш ем
благородст ву узм огнем послат и I I свеску м о је Историје права
словенских народа, д о с а д т акву прилику ггисам наигао.
Ваш е! благородст ва
најпокорнији слуга
В. А . М аћејовски,
проф есор у Варшавы
1 12
56.
ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Е1ови Сад, пре 6. маја 1833.
МнЬ Высокопочитаемыи и любезный ПрЈлтелкз!
Ваши на мене послати Книга, ш Гдра 1осифа Миловука
примзш Ссамъ, и понаредби Вашей свакоме послам Ссамъ, но
то Вамъ морамъ казати да и тешкш ш пренумеранта примаю,
морамъ свакомъ изнети Ваше, писмш за уверити ш да 2 Г
коштуе, ербо имъ е книга вр’ло малена за ту цену, и теш кw
се буду продавале по f 2 — нисте имали право што сте е
обрезали, имала бы свою величину, и небысетако вр’ло мала
видила, ако е потанка была бы већа негш садъ. 1э налазимъ
за добро да и песме и друге макаръ как шве книге недате
обрезивати, ербо сднш чинисе мала, другш може свуда читати
гди хоће, пакъ онда неће да ю узме, а овако не може да види
шта е читапе неможе разсећи е несме, и такш е лакше купи.
Вы ми пишете даћете Даница 826 године неколико ко-
мада послати, являмъ Вамъ да акосте послали я нисамъ при-
míw, но 10. Ко: Огледи Светога Писма лримлш есамъ. За
1д1лле ми пишете да бысте ми неколико комада на продаю
послали, но по 2 f — небысе могле продати ербо прво книга
е стара, другш веће е овде продавата была кодъ Г. Каулише,
негш да е ефтише несумнямъ опетъ дасе небы 20.25. Ко.
продало, али по ту цену не бы смеш узети.
Бюсамъ у Земуну кодъ Гдна Доктора Стеича, и онъ ми
каже, дасу нйгове книге С аборъ истине и н ауке, кое су се
у Београду труковале, кодъ Васъ у Бечу кодъ цензуре послате,
и кажеми дећеду се скоро доле послати, будући да и више
ш 200 ком: нема, такш ябы молю за 40. или 50. комада, ако
бысте нЪму што писали, я бы Васъ мол iо да му пишете да на
мене управо можете послати.
П ренум ерацга на книгу народнЪ С р 'бске песме
Баиша
Благородный Гднъ Гешргш Зако землГдержецъ баишансюй,
Слав. Ком: Бачк: Судеиск: Таб. Асе.
Нови-Садъ
ЧестнЬшшй Гднъ Урошъ Романовичи Парохъ
,, ,, Гоаннъ Поповичъ Парохъ
8 П реписка V и з
Благородный Гднъ Гавршлъ Баичевичъ, народни школа у
Бачкои Д1ректоръ, и изабранапи же Новога сада общества
членъ.
Благородный Гднъ [оаннъ ХачиЬъ Докторъ права факулт.
юридическ: Пештанск: членъ, закл. маж: и Пограничный
Адвокатъ, Пгмназ. Нсадск: Директора честнГишагш кон-
cicTop. Епархш Бачюя фишкалъ.
Благородий Г. Гавршлъ Ползовичъ маж. Адвокатъ
,, Г. Вукъ Маринковичъ Докторъ медецыне
,, Г. Омешнъ w Радишийъ маж. Адвок.
Благор: Г. 1оаннъ Кирковичъ маж. Адв.
,, ,, Гсшрпй ДимитрЈевичЂ Докторъ права факул.
юридич: Пештанск: членъ и закл. маж. Адвокатъ.
,, „ Атанасш Николичъ землГмГръ
Высокоученыи Г. Тимоееи Милашиновичъ Сирот, отацъ
,, Димитрш КирЈаковичЂ у Пешти универе.
II године слушатель
Почтенор. Гдаръ Петаръ Стояновичъ Трговацъ избранна™
Общества
,, ,, 1оаннъ Полить членъ Трговацъ изабра-
ннагш общ. членъ
,, ,, Александеръ Нако Трговацъ
,, ,, Movcea Петаръ Лукичъ Трговацъ
,, ,, 1сифъ[!] Мачванскш Трговацъ
,, ,, Архадш Шийаровичъ Трговацъ
,, ,, Филипъ Костичъ Трговацъ
„ „ Антошй Новаковичъ
„ „ Петаръ 1оанновичъ
„ „ Гешргш Шевичъ
„ „ 1оаннъ М1одраговичъ
,, „ Теодоръ Да да житаръ
„ „ Марко Поповичъ
„ ,, Кузманъ Шиличъ
„ ,, Тома 1сааковичъ--------- Трговцы
„ ,, Василий Живковичъ i
,, „ Давид Косановичъ > Винопродавцы
„ „ Ристифоръ Секуличъ >
Почтенородный Гдаръ Стефанъ Станковичъ Шнаидеръ
„ „ Василий Марковичъ Мушки кроячъ
„ „ Михаилъ Гешрпевичъ Тргов. Калфа
Сусекъ
ЧестнГишш Гднъ Гешргш Трифуновичъ Парохъ Су сечки
Ефтим1е Тимичъ у Карловачкомъ Г гмна’Луму
Ia самъ Ваши Обявлеша свуда поедаю, ни самъ веруйте
ми мота труда жал1ю, но ю никуда ништа не доће, ако на Вась
може быти не пошалю, ако бы пакъ на мене за ово време
послали я ћу Вамъ таки явити.
Моя Вамъ кћи Анастасия за хвалю в и люби Вамъ Вашу,
и Вашой Госпои Руку С
АСАНУ, 4196.
1 Надредни знаци изостављени.
57.
Пешта, 6. мај 1833.
У ГГешти 6ог Maja 1833 пР.
Високопочитајеми Господине!
На Ваше почитајемо од 7/19го прош. имам Вам чест
јавити, да сам послане ми Ваше књиге „Лукине Поезије“
примио и разпосло:
Г. Кирјаковићу iьегове
11 у Вршац
12 ,, Будим
1. Г. Демелићу, и ja сам задржо 25. за продају, а остале
немам до вашара прилике послати. Кирије сам платијо довде,
у Нови сад, и Вршац света f 7. 32 х, без армиције, коју још
платијо нисам. —
Г. Сима Милутиновић je реко, да ће Вам Дуг свој скорије
послати, и Вас намирити, ваљда док дође из Црне горе, јер
je опет отишо онамо, и још дошо није —. Г. Видаковића оћу
подковати, јер сам и с’ друге стране онако исто чуо! Koje
он за оправдање своје употребљава.
Ево Вам едно писмо од Г. Кирјаковића шиљем отворено,
jep je коверта и печат врло тешка за пошту — зато сам га
отворити моро. Ово писмо Г. Шаффарика молим, ако je ту
предати му, ако je већ отишо, а оно му молим таки оправити
ди буде, само да се не изгуби —. Јесте ли видили мој Књи-
гоименик? М е н е , мога М илана и О ст ан а молим лренумери-
рати на св а к у ш у и зла зећ у књигу — и Г. А нђелка П алаш ова
на 2 Е х , Ваши песама — други пренумеранта нема, jep су
духа Матичиног! — Ми јуче зачесмо једно учено дружтво
овде, било нас je 7. при првом засједанију, доцније ћемо од-
8* 115
бране учене Србље позвати у исто, сад ће се о ортографији
радити, којом ће се почета писати, већа je част Вашег начина.
— Молим Г. Копитара поздравите од Вашег почитате.ъа
Joc. Миловука
У хитњи —
Seiner Wohlgeboren
Herrn WuK St. Karadjitsch
am Spitelberg № 133. im Iе Stock
hinten im Hof die Thüre № 15.
in Wien
[Жигови:] Pesth Wien АСАНУ, 3156.
8 Mai. Букова прейиска IV, 264.
58.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈУСТИНУ МИХАИЛОВИЋУ
Беч, 10. мај 1833.
У Бечу 28. Април. (по наш) 833.
Благодарим Вам на Вашему пријатељскоме и родољу-
бивом писму од 28. Марта. И ja сам тако млого којешта са-
њао, и у сну и на јави; али залуду, кад се не да! Није ласно
људма добро учинити. Међу људима je свагда више људи луди,
него паметни; а завист и злоба и приватни интерес сила пута и
паметна човека залуде, те говори и ради против свога разума.
— Пријатељ je наш, Јова Гавриловић, срећан и пресрећан,
што je у Цариграду. —- Даклем се за сад ништа друго не
помаже, него ваља оставити врем ен у, да оно ради своје. —
Новце за пренумеранте на четврту књигу народни наши
песама, молим Вас нем ојт е ником е дават и , него ји (ако не
можете пре, а Ви, кад књиге примите) по делижанцу поша-
љите уп р а во мени. Ja сам 15 дана био јако болестан од ipuüa,
за то се штампање ове књиге мало задржало, али се опет
18-ти табак сад штампа (а биће света око 23 табака), и тако
од 15 дана још биће у штампарији готова; но док се књиге
вежу и оправе, тешко ће стићи на Пештански вашар.
Поздравите ми љубезно Г. Драгосављевића. Да ли он
писа што овде у штампарији за Auflage1 његови Катизми?
116
Поздрављајући Вас љубезно и препоручујући се за свагда
Вашој пријатељској љубави, с истиним понитанијем остајем
Ваш истини пријатељ
Вук Стеф. Караџић2
АСАНУ, 8552/56 (1) (раније 4261).
Вукова прейиска VI, 270—271.
1 Издање.
2 Сва Вукова хшсма (и Даничићева из Додатка) Јустину, повезана у
једну юьигу поклонио je Академији г. Богдан Медаковић, у арх. С. К.
Академије бр. 4261; она су сва — сем првог [ов.г] — штампана у
,Давору” за 1887. годину. [Нап. Љ. Ст.]
59.
САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 12. мај 1833.
СовокВплени Пренбмеранти.
на IV. Часть народны Срб. пГсама.
1 Егш Высокопрешсвященство Господинъ Лбшанъ Ms-
шицкШ Православный Стскопъ Карлштадтск1й.
2 Севаспанъ Ил1йчь ИгНменъ.
3 Савва Шиличь Адвокатъ и Нотар1й Крлный.
ПрчзтопресвУтерат ь КорбавскШ .
4 ПречестнМшш Господинъ Прштопресвутеръ CnvpiflWHb
Личина, членъ Конс1стор1алный.
5 ЧестнГйш1й Господинъ Ил1я Беркичь Парох. Зерманск1й.
6 ЧестнГйшш Господинъ Аеанас1й Гербовичъ. Пар. По-
пинсюй.
7 ЧсстнГ: Госпо. Гешрпй Поповичь Парохъ С ербскт .
8 ЧестнГ. Госпо. Ил1а Войводичь Пар: Доброселскш.
9 ЧестнГ. Госпо. Андрей Рашета Пар. Лапачкш.
10 ЧестнГ. Госпо. Савва Бабичь Пар. Мазинскш.
11 ЧестнГ. Госпо. Петръ Обрадовичь Пар. БрВванскш.
12 ЧестнГ. Госпо. Стефанъ w Б8дисавлГвичь Па. 1ошанскш
13 Честный Го. Петръ Медичь Д1аконъ.
14 1шаннъ 0мчик8сь К8пецъ.
Г1р\учйойресв\-терашъ БЧдачкт
15 ПречестнГйшш Господинъ П рн'топресвггеръ Кианн ь Слав-
ничь Членъ Конс1стор1алный.
117
16 Meerut. Господинъ Фшппь Майсторовичь tHaMtcT.
Членъ KoHcicTO. и Парохъ Клокочкш.
17 Ч. Г. Марко Славничь Ч. Коней и Парохъ Войничкш.
18 Ч. Г. Радославъ Паичь Парохъ Цетинскш.
19 Ч. Г. Гавр1илъ ВВчковичь Пар. Горне-Ббдачкш.
20 Ч. Г. Кгисма МерђеновичБ Парохъ Благайскш.
21 Ч. Г. Марко Ма1)ерчичь Парохъ Долне-Б$дачкш.
22 Ч. Г. Даншль Чбдичь Парохъ Скрадскш.
23 Ч. Г. М1хаилъ Бабичь Парохъ Велюнскш.
24 Ч. Г. М1хаилъ Гаћеша Парохъ Требьгаьскш.
25 Ч. Г. ДамЈат, Г8нь Парохъ Утыньскш.
26 Ч. Г. вшма Кнежевичь Парохъ Утыньскш.
27 Ч. Г. Марко Лапчевичь Парохъ Коларичюй.
28 Ч. Г. 1акшвъ Живковичъ Парохъ Керстыньск1й.
29 Господинъ Mwvceň Балтичь Славне СлВньске Репменте
Гренцъ фервалтбнгсъ Практикантъ.
30 Дам1анъ Майешичь, Бвдачкс Компаше Арендаторъ.
П рмт опресхт ераш ъ Киринскш.
31 ПречестнЪ. Господинъ Прштопресктеръ Гавршлъ По-

повичь Членъ Конс1стор1алный.
3 2 Ч . Г . Марко Богдановичь НамЪстникъ и Пар. T o n S c K Ü i.
33 Ч. Г. Савва Такшичь Парохъ Бовићскш.
34 Ч. Г. Матеей Меркшичь Парохъ Киринсюй.
35 Честнййшш Г. Стеиш ъ Видовичь Парохъ Стипаначкш.
36 Ч. Госпо. Пакелъ Поповичь Парохъ ПервосЬничкш.
37 Ч. Г. Стефанъ Лапчевичь Парохъ Верпномостскш и Со-
c tдатель Консистор1алный.
38 Ч. Г. Матеей ЖКтичь Адмшшстраторъ Парохш Сла-
вопольск1я.
И р wш о Upeče vi и ераш ь Глинскш.
39 ЧесгнГйшш Г. Baceniй Злонога НамГстникъ Киринскш

и Парохъ Влаховичк1й.
40 Ч. Г. АлеЦей О’стоичь Пар. Жировачк1й и НамГстникъ.
41 Ч. Г. Васшй Гвоичь Парохъ Класничкш.
42 Ч. Г. Стефанъ Теодшровичь Парохъ Малоградачк1й.
43 Ч. Г. Адамъ Гламочлла Парохъ Шбшнярскш.
44 Ч. Г. Григорш ЧВчковичь Парохъ ЛВщанскш.
45 Ч. Г. [акчевь Демичь Парохъ Великоградачкш.
46 Ч. Г. Петръ Лазичь Капелланъ Майскополянскш.
47 Кшсма Любичичь, Юзпецъ Глинск1й.
48 Мижсей Торбица КВпецъ Глинекш.
118
49 Mwvceň Пелешъ КВпецъ Глинскш.
50 Васшш Векичь ,, .
51 Гагршлъ Пелешъ ,, .
52 Млхаилъ Бакичь Ћ8рч1а у Глины
53 Госпо. Mwvceň Меркшичь Препарандъ.
ЛюбезнГйшш ГДине!
3. фрталя на 4. 6ie, ластама пЪваюЙимъ, а я ово, спрема-
юГтисе у Мнстрь., да равно у 4. часа пођемв, пишемъ. Зато
не иштите много. Опитъ Луке Милованова самъ юче npinMio;
новце ћу Вамъ, докъ скупимъ, послали. Неће дуго томе быти.
Ево Вамъ и на IV. ч. нар. Србски пйсама Пренум.
Съ Богомъ! Вашъ доякошный

у Карл. 30 Апр. 833. Севасыанъ
Ђоки Мушицкомъ ћу послали скоро новаца.1

Karlstadt.
Sr Wohlgeboren den Herrn
Wuk Stephan Karacsics,
wohnhaft am Spitelberg № 133. der Ungrischen
Garde visavi hinten im Hofe im \ ,n Stock die Thür. № 15
zu Wien.
АСАНУ, 3213.
Вукова йреииска IV, 339.
60.
ТИМОТШЕ ИЛИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Санад, 19. мај 1833.
Высокоученый Господине
мени особито высокопочитаемый!
Заиста и праведно могли сте о момъ предугомъ ћутанк»
свакояко мислити. Могли сте свашта о мени судити, могли
сте ме за лГнива, за дйла обще ползе и кньижества касагоћасе
небрежльива, и шла Вамъ я знамъ за каквогъ сте ме чо-
века Вы себи представляли могли! — и ако бы сте ме зло
119
осудили, праведно бы было осуждеше Ваше; ер’ и я самь себе
за кривда признаемъ. Но шта ћу? — Обстоятелства су са-
мномъ тако донела, да у свима моима коресподенщама за
ово време прейутимъ — о коима ако ми Богъ и срећа по
служи, быйете у време свое извЪщени, а ако ми срећа непо-
служи, а оно е аминь. — —
Данась дакле у име Бож1е узимамъ перо, кое самь за
премлоге одговоре зарезао, и прво ево Вама, и то зато што
су ми Ваша издашя съ вама заедно найдрагоцПпя.
Я самь с[е] тр8дю, и у овш окрестни мЬсти познанике мое
на Пренумеращю позвао; было бы in доста, да се книге за-
бадава даю, но кадь имъ човекъ за новце спомене, као да имъ
у очи дира. Дасе дакле не бы у случаю овомъ Вама замер io;
шилЪмъ Вамъ само она имена, за коя добаръ стоимъ, и за
коећу Вамъ новце послати, кадь имъ книге предамъ; ербо не-
радо люди напредъ илайаю: и ако имъ имена међу Прену-
меранте доспела небы опетъ самь у ньима сДуранъ.
Чест: Г. Дамянъ Магарашевийь Парохъ Т: Канижкш.
Чест: Г. Петръ Петровийь Парохъ Хосефовачкш
Чест: Г. Стефанъ Фјрсђхазскш Адмшютраторъ ITapoxie
Падейске.
Высокоуч. Г. Савва ФЈређхазскш HoTapiycb Т: Канижкш.
TiMoeeň Илшйь Парохъ Санадскш.
Као што самь Вась и пре умолю, и садъ1 повторително
и понизно умолявамъ, да мы све досадъ Ваше Песме (: акое
само можно:) и I и IV Даницу пшшсЬте. Ко ми книге ове
преда, я ћу ономъ поштено исплатити, или на Вась преко
Дележанца новце франко адреарати. Како Вы уредите.
Изъ међу друга мои Мали забава имамъ едно дЬло одъ
6. година вейъ готово, кое бы около 12 труковани табака у
величини быти могло. Преводъ съ Мацарскогъ езыка Vak
B ela. Я самь га крстю: Е лана С рбкиня у М а н а р ско й кральица,
трошка немамъ, а начина немамъ коимъ бы га на светъ издао,
ако бы ми начинъ коимъ бы га на светъ издао нашли, савъ
(: ако бы што одъ добитка было:) Вашъ бы бью, само бы за
мене неколико Ексемплара умолю.
Летина намъ веема рђаву жетв8 обећава.
ПоздравлягоГш Васъ са особитимъ высокопочиташемъ
любезно, и лрепоручугоћи се Вашой пр1ятельской любави
остаемъ са особитимъ высокопочиташемъУ
У Санади 7 Maia 833. Вашъ понизни слуга

Тлмоеей Илшйь
1 20
An Wohl Edlgebohrene und Hochgelehrten
Herrn Volf: Stephan Karagyits
Mehreren Gelehrten Gesellschaften wirklichen Mitglied,
meinen Liebsten Freunde, wohnhaft am Spitelberg Nro 133,
im Hofe hinten im 1. Stock, die Thür Nro 15 abzugeben
pr Ofen zu Wien
Воштави печат c иницијалима TI.
[Жиг:] Wien
27 Jun.
АСАНУ, 4187.
1 У наставку прецртано Садь.
61.
У Земуну 20. Maja 1833 п. р.
Јављам Вам да су ми од Возаревића Кречанског ове
књиге:1 Живот и ириьоьучешя Досиеея Обрадовића и Истор1я
Сербска Гда Видаковића за Вас; и за његова бившег мај-
стора buchbindera2 само Доситејев Живот, дошле, које сам на
Гдна Миловука у Пешту под печатом и именом од М1хаила
ЈовичичБа послао, да Вам ји он тамо оправи, зато му и Ви
од Ваше стране јавите, кад му те књиге у руке дођу да Вам
ји пошље, и Ви с Ваше стране имајте доброту и предајте ону
једну књигу ономе buchbindery, како тамо на књижној ко-
рици отраг стоји. Од историје читао сам само предговор, па
сам се уморио, а Ви кад станете читаву књигу чатити, не
знам, како ће те на крај изићи. Вуић и Видаковић јесу од
једне горе лист.
Ришћанлук се од Неготина Црне реке и тамошњега краја
ca Турцима побио, сад чујемо да Господар послао тамо своје
људе да се мире.
Пре неколико дана добио je Берман од краља Прајзког
златну колајну од 24 дуката за спомен, што му je послао
прве Abdrücke2 нове печатње, а то су биле књиге Гд. Стејића;
121
и уз колајну писмо ca својеручним потписом, можете се пре-
ставити какоје Берман скакао од радости.
Господин Стејић накан je ове три поште да Вам пише,
јели Вам писао данаске, то незнам.
Збиља! не можете ли шта за Смрадимировића разабрати
и нам јавити? Јели још ту у Бену? идел му посао за руком?
Примите поздравље од свију Ваши пријатеља по реду,
и пиши те ми што лепо да се обрадујем
Вашем свагдашњем пријат
ВВасилијевићу
Herrn
Wuk Stef. Karagich
am Spittelberg (der ungrischen Garde gegenüber) № 133
hinten im Hofe im l l Stock die Thüre № 15
in Wien
23 Mai.
АСАНУ, 2551.
Вукова прейиска Ш, 167.
1 Прецртано за Вас.
2 Књиговезац.
3 Издања.
62.
ГЕОРГ АНДРЕАС РАЈМЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Лајпциг, 20. мај 1833.
Leipzig 20ten Mai 1833
Ew. Wohlgeboren!
Geehrte Zuschrift vom 23ten vor Mon. habe ich hier wäh
rend der Messe empfangen und bitte mich wegen der verspäteten
Antwort mit den Messgeschäften geneigtest zu entschuldigen.
Wenn Sie Güte haben wollen nur von dem 4ten Band der Ser
bischen Lieder etwa 100 Expl. in Commission zu geben, so wird
es mir sehr angenehm sein und bitte ich dagegen um gefällige
Angabe wieviel Expl. der ersten 3 Bände Sie zurückzuerhalten
wünschen. Wie viel Expl. genau noch vorräthig sind und wie sich
danach unsere Abrechnung stellt kann ich erst von Berlin aus
angeben, doch ist in den letzten Jahren der Absatz nicht bedeu-
1 2 2
tend gewesen, so dass sich der bei der letzten Abrechnung ange
gebene Vorrath nicht stark vermindert haben wird.
Mit der ausgezeichnetster Hochachtung verharre ich
Ew. Wohlgeboren ergebenster
G. Reimer
[Напомена туђом руком:]
Den 11. Decbr: 1838[!j an Reimer wi ederholt wegen Abrech
nung geschrieben.
Sr Wohlgeboren
Herrn Dr Wuk Steph. Karadschitsch
d. f. Wien
Geantwortet den 21. Juny 833.
АСАНУ, 3656
Вукова йреписка V, 181—182
[Превод:]
Л аји ц т , 20. м а ја 1833.
В аш е блаю родст во,
Ц ењ ени g o m e о д 2 3 . up. м . примио сам овде за вр ем е сајма
и м ол и м да. м е збо1 сајам ских йослова блаю наклоно извинит е
за задоцн ели одю во р . А к о бист е били до б р и д а м и о д 4-ш е књи-
ie српских песам а д а т е у ком исион мож да 1 0 0 прим ерака, било
би м и шо веом а gp a io , и м олим д а м и при т ом љ у б а зн о н а ведет е
колико прим ерака п р ви х т ри ју књ т а ж ели т е доб и т и назад.
К олико прим ерака т очно јо ш им а на ст овариш т у и к а к о he
прем а т ом е испаст и наш обрачун, м о гу В а м навест и т ек из
Б ерлина. П р о д а ја у т о ку последњ их Юдина није била зн ат на,
т ако д а се залиха наведена приликом последнее! обрачуна веро
ват но није см ањ ила.
С особит им поштовагъем ост ајем
В аш еi б л а ю р о д ст ва најпокорнији
Г еорг Р ајм ер
[Напомена туђом руком:]
11. децем бра 1 8 3 8 [1 ] поново писао Р а јм е р у због обрачуна.
ЊеГово блаюродство
Господин др Вук
Стеф. Караџић
Беч
О дговорено 21. ју н а 1833.
123
63.
Любезни Приятелю!
После дугога чеканя, примио сам Ваше мило писмо, у
ком ми являте, да цензура нема ништа против мое кньиге.
Тай ми е глас врло мио био. Само ако би ioiu и Хофкомора
дала допуштенЪ, да се кньиге могу раздали, онда задоволян
био, и гледао, да Вам се у свему благодаран покажем. Знам,
да Ви с своим приятельма све чините, што е нужно, да се по
жельи мой посао сврши; но я опет и преко тога молим, да
се постарате, да ми се кньиге у народ пусте: немойте ни
труда ни друге потребе штедети, особито молите Г. Тирку
нека на[м] сад и добро и любов учинити, и после за цело нека
се нада моюй признателности. Ово пишем, а надам се, да
ћете ме скоро добрим гласом, о свршетку мога посла, обра
довали. — Ако кньиге изиђу, а Ви молим подайте сваком од
наши приятеля по едну, а особито приликом однесите едну и
ГДину Генералу МихалЪвиЙу, с особитим моим респектом. —
Поздравля Вас кум Гдин 1гня ВасшЉвић, и казао ми е, да
га пренумерирам на Вашу кньигу за 10 Сксемплара; юче ми
е Панчевачки трговац, Димитрие Станимировић био, ког сам
наговорио, да се и он пренумерира; запишите дакле и на
utra 10 Сксемплара, он ће ш драговольно узети; на мене
5—0, и 5 на Васу ВасилЪвиЙа. Ми ћемо Вам сви новце по
слали, кад год зажелите. Г. Т. Баића, Павла Лацка, Тошу
Ћирицу, Радичевића, 1ову Коваца[!], Наума Димитриядеса, и
ioui и Попове Земунске, и кога Ви знате, да е Ваш приятель,
слободно ставите међ пренумеранте, а моя ће брига били, да
iw раздам, као што валя.
Ришћанлук се с Турцима бие! Крайна и Црна река дигла
се на Турке, и оће да се отме, да Србском Княжеству при-
падне. Чуемо, да е Видински Паша 9 кметова посеко, и на
то после, да се народ диго, и с оружием на Турке ударно.
Вели се, да е Турака више било, и тако, да су Турци само
6 изгубили, а од Србске стране да е до 40 мртви пало. Срби
ће се регресирати на сваки начин; ер е и Господар (кои се
сад у Пожаревцу наоди) диго свою войску, и оправио е на
границу. Пожаревачке и Смедеревске наие войска е већ стигла
на границу, а юче е и Београдска наия добила заповест, да
спремна сасвим за позив. Ето ти опет рата! Да ће Бог, те се
срећно за наше свршити! Турака е мало, а наши е доста. Ми-
124
лутин, Бельков, чиними се, да е командант од оне крайске
войске. Стари Вла и Кришевиц[!] већ има магистрата и Србске
чиновнике; такоће и онде скоро бити. Кажу да Видински
Паша незна за шалу, но да диже Турака, што више може,
само да се Срби од нЪговог Пашалука не отму. Али и Господар
ће чинити, што год може, да се не учини онога, но нЬго-
во. — Ако што важно од сад чуем, опет ћу Вам явити.
Молим поздравите любезно и учтиво Г. Копитара.
У итньи морам писмо засад свршити, и поздравляюйи
Вас остати.
у Земуну 20 Мая п. Р. 833

Ваш
истини приятель и почит,
[Уз писмо налази се и ова цедул>а[?]:]
Г. Теодор Павловичь закл. Мађар. Адвокат, крашов.

Вармеђе Ассессор.
Г. 1осиф Секачь — Гдна Петра Николичь од Рудне Вос
питатель.
Теодор Розмјрович заклет. Мађарв. Адвокат, и Австри-
ски права слушател. —
АСАНУ, 4139.
64.
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 20. мај 1833.
Prag den 20 Mai 1833.

Hochgeehrtester Freund!
In Folge Ihres Briefes vom 2/14 d. M. habe ich mich also-
gleich zu dem Graveur, Hr. Lerch, begeben, und ihn in voller
Arbeit gefunden. Ich habe mich überzeugt, dass ein grosser Theil
der bestellten Stempel bereits fertig ist, an dem übrigen aber rüs
tig fortgarbeitet wird, und dass das Ganze gut, genau nach der
Zeichnung und der dem Künstler gegebenen Instruction ausfallen
wird. Hr. Lerch, der sich Ihnen bestens empfehlen lässt, hat mir
gesagt, dass er wegen unvorgesehener Hindernisse die Arbeit
125
bis jetzt nicht habe vollenden können, dass er aber hoffe, mit dem
Rückstand binnen vierzehn Tagen fertig zu werden.
Was Ihren zweiten Wunsch, nämlich die von mir zu zeichnen
den Kirchen-Buchstaben anbelangt, so will ich mein Mögliches
thun. Bis jetzt konnte es aber noch nicht geschehen, und auch
mit der heutigen Gelegenheit kann ich Ihnen noch keine Zeich
nung schicken. Ich bin mit meinen Sachen noch immer in der
grössten Unordnung, habe noch nichts von meinen Schriften und
Büchern ausgepackt etc. Sobald ich aber damit in Ordunng bin,
will ich gleich Hand ans Werk legen: denn ich bin ja dabei auch
sehr interessiert, indem ich für meine S erbisch e D en k m ä ler neue,
schöne Kirchen-Typen brauche. Vorläufig wäre es mir lieb, wenn
Sie mir angeben möchten: 1). Ob ich alle Buchstaben zeichnen
soll, oder nur etwa diejenigen, die nur bei Schmidt (in Dobrow-
skys-Grammatik) nicht gefallen? 2). Ob ich auch die grossen oder
Anfangsbuchstaben zeichnen soll? 3). Ob Accente nöthig seyn
werden? Ich wäre der Meinung, man sollte alle Buchstaben ohne
Ausnahme durchgehen, prüfen, und ihre Form nach den zwei
C ernogorischen Drucken, Oktoich und Psalten 1494 1495, corti-
giren, wodurch sie dann von selbst den alten Handschriften näher
gebracht würden.
Mit Hrn. Hanka ist in dieser Hinsicht wie ich nun leider
sehe, nichts anzufangen: der kommt mir immer mit den russi
schen, und kennt keine schönem als die russischen etc. Auweh!-
Ich kam zwar schon den 4. d. M. in Prag an: allein ich fand
mein Quartier wider alle Erwartung noch nicht gereinigt dei
vorige Einwohner musste halb mit Gewalt ausgetrieben werden
—- das Ausputzen Waschen [?] Reparieren des Quartiers dauerte
eine Woche: erst dann konnte ich mich anfangen einzurichten
(denn bis dahin hatte ich nicht wohin die Sachen zu tragen)
und so habe ich bis jetzt viel Zeit mit allerlei Plackereien verloren.
Als ich in Prag ankam lag alles an der Grippe krank. H. Jung
mann erholt sich sehr langsam, geht aber schon aus. Palacky ist
noch fortwährend unpässlich. Auch Celakowsky hatte einen An
fall, hat ihn aber genialisch abgewehrt und überwunden. Nui
Hr. Hanka ist stark, dick und roth wie ein Kirschen bäum. Alle
lassen Sie herzlich grüssen; wir kommen nie zusammen, ohne
dass wir Ihrer erwähnen möchten.
Nun, zuletzt noch eine Bitte! In der Kais. Hofbibliothek
befinden sich zwei alte serbishe Handschriften auf P ergam en t,
1) Ein O k to ich oder so etwas; 2) Ein Evangelium , jetzt bei Hrn.
Kopitar. Aus diesen Handschriften brauchte ich kurze Proben
für meine Sammlung altserbischer Denkmäler. Ich schreibe des
halb heute an Hrn. Kopitar. Sie aber ersuche ich freundschaft-
lichst, die Güte zu haben, einen Abschreiber dafür zu besorgen,
126
oder nötigenfalls selbst etwas für mich abzuschreiben. Sie wer
den mich dadurch sehr verbinden.
Meine Adresse nach Prag ist
Herrn
P. J. S.
Mitglied mehr. gel. Gesellschaften
Stephans-Gasse №. 646
in Prag.
Leben Sie recht wohl! Mit wahrer Hochachtung
Ihr aufrichtiger Freund
P. J. Sch
Von Prag.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Vuk Stefanovics Karadxics
Mitglied mehrer gelehrten Gesellschaften
Am Platzl im Spiegelmacherhause.
in Wien.
Воштани печат c инидијалима PJS.
[Жигови:] Prag Wien
20 Mai. 23 Mai
одговорено 5/17. Јунија.
АСАНУ, 3457.
Вукова ирейиска IV, 669—671.
[Превод:]
f lp a i, 20. м а ја 1833.
В еом а пош т овани п ријат ељ у,
П р ем а В аш ем т е м у о д 2 /1 0 . о . м . о д м а х са м пош ао Гра
в ер у , i. Л е р х у . Зат екао сам ia у пуном р а д у . У верио са м се
д а j e велики д е о поручених м ат рица в eh Готов, д а се на ост а-
лом ж иво д а љ е р а д и и д а he све д о б р о исйаст и, тачно прем а
ц р т еж у и уп у т с т в у које j e да т о ум ет н и ку. Г . Л е р х , који Вам
се најлепш е п репоручује, р ек а о м и j e д а збоГ непредвиђених
см ет њ и tiuje моГао д о са д а заврш ит и посао, али се н ада д а he
с оним ш то j e jo u i ост ало бити Готов за четрнаест дана.
Ш то се т иче В аш е g p y ie ж ељ е , найм е црквени х слова, за
која j a т реба д а д а м ц рт еж е, учинићу све ш то м огу. Д о сада
шо, м еђуш им , није могло бити, а не моГу В а м ни овом приликом
послам и јо ш ниједан ц рт еж . Још у в е к сам са својим ст варим а
у највећем н еред у, јо ш ниш та о д својих списа и књ т а нисам
р а сп а к о ва в ит д. И j a сам за т о веом а заинт ересован, пош т о
127
с у м и за м оје Српске сломенике потребни нови лепи црквени
т ипови слова. Било би м и g p a io ако бист е м и за с а д саопшшили:
1. Д а ли д а ц рт ам сва слова или м о ж д а сам о она која се не
д о п а д а ју к о д Ш мита ( у Граматили Д о бровск ог) ? 2. Д а ли да
нацрт ам и велика, односно почетна сл о ва ? 3. Х оћ е ли биты
пот ребни акценти ? J a бих био м и ш љ ењ а д а се сва слова, б ез
и зузет ка, п р е и е д а ју и испит ају, и д а се њ и хов облик поправи
по угл е д у на д в а црногорска от иска, п рем а Октоиху и Псал-
тиру 1494 — 1495, самим т им приближ ила би се слова ст арим
рукопи си м а.
C a Г. Х ан ком у т ом поГледу се не м ож е, као ш то на ж а-
лост видим , ништа започет и; који м и у век прича о руски м , не
зн а лепш их о д р у с к и х и т д. А вај!
Ja сам , истина, ст т ао у П раг већ 4. о. м . Али, ирошивно
сваком очекивањ у, нашао сам сво ј ст ан неочишћен — ранијеГ
ст анара м орали су скоро силом ист ераш и — чиш бење, прање,
поправка ст ана — т рајало j e н е д е љ у дана; ш ек ш ада сам Moiao
почеши са усељ а ва њ ем ( је р до т ле нисам имао где д а ун есем
ст вари) — т ако сам д о с а д изГубио много врем ена на свакојаке
гњаваж е.
К а д сам ст т ао у TTpai, све j e леж ало болесно о д ipuua.
Г . Јуш м ан се оп орављ а врло полако, али већ излази. Палацки
j e јо ш у век слаб. И Ч елаковски j e имао један напад, али Га j e
Генијално одбио и савладао. С ам о j e i. Х ан ка ја к , дебео и р ум ен
као т реш њ а. Сви В ас срдачно п о зд р а вљ а ју ; никад се не саст а-
немо а д а не спом енем о Вас.
С ада, на крају, јо ш је д н а м олба! У Ц а р с к о ј д во р ск о ј би-
блиотеци налазе се д ва ст ара српска р ук о п и са на пергаменту:
1. је д а н Октоих, или т ако неш т о; 2. је д н о Јеванђеље, сада ко д
Г. К опит ара. И з т их р ук о п и са потребни с у м и крат ки исписи
за м о ју зби рку ст аросрп ски х споменика. Зат о данас пишем
i. К опит ару. А В ас м олим најљ убазн и је д а б уд ет е добри д а се
йост арат е за некоГ преписивача, или, ако б у д е потребно, да
сам и неш т о за м ене препиш ете. Тиме ћет е м е много задуж ит и.
M o ja адр еса у П р а гу je :
Г осподин
П . J. Ш .,
члан многих ученых др уш т а ва
ШтефансГасе бр. 646
П раг
О ст ајт е здраво! С ист инским пошшовагьем
Ваги искрени пријат ељ
П . Ј. Ш афарик
128
Из IJpaía
Његовом благородству
господину Вуку Стефановићу Караиићу,
члаиу многих ученых друшшава
На Плацлу у кући мајстора выедала
Беч
65.
JOBАН ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Логош, 23. мај 1833.
у J lo io iu y 1112 3 M a ia 1 8 3 3 .
Высокоученный Господине,
Господине мнЪ высокопочитаемый!
Изъ Л Ьтописа Сербскогъ, ког’ сам перв8 частиц« за те-
к«тье л'Ьто, топервъ бвш дана npinMio разбмемъ, да Вы позна-
томъ на слав« Сербскога Рода ревноспю собрание народнГ
Песме бпетъ у едной, й то веть четвертой свезски издаете, й
да се Прен«мераша на бве йстомъ до конца прошастогъ ме-
сеца пршма. Ьа кривъ ни мало ни самъ, што Обявлеше у
Логош стигло ни ё, й зато се уфамъ, да тье те любовь ймати
за мене й штћдбкнц« Господ«:
Благородна Господа:
1шаннъ И18ПЛЯЙСКШ бт Валябоул выше СС. вармеђа Ассе-
ссоръ. Василјп Миланковичь от Висагъ тоеже Васил1й Де-
теличь w Паньове тоеже. Гешргш бт ПапхазЈи тоеже, й Сл.
Краш. вармеђе намГстный ßiue Ишпанъ.
й такш са свимъ 5. Ексемдлара послати ми. Ä ko £ благо-

вре[ме]нщи йошт, да се прен«мерирати може, то йзволите
ймена наша штампати: йначе пакъ, то есть ако бво не бы
могло быти, а Вы ми баремъ книге пошалъите; ia бы Вас осо-
битш мол io, ако бы ми любовь учи нити могли, й ако ми бт
cbík> до садъ йздат1и част!и Песнарица по ёданъ Ексемплар
за мой рач«нъ послати можете, то йзволите такове у Пешт«
на Господина Пагловича, Учредника Л Ьтописа управити, он
тье се w том« старати, да книге до мене дођу, а Вы тьете
ме нейсказаннш ббвезати; молимъ такођер, да бы любовь
ймали бсим овогъ последнГгъ Тома, бт прочји цен« ми бпре-
дГлити, да знам новце послати. Новце ть« бпет на ГДина
Павловича оправити.
9 П реписка 129
Прочее себе вашей любови препор8ч$ютьи бстаемъ съ
должним высо копо читашемъ
Вашь понизный Сл8га
1шаннъ Поповичь
выше СС. фамша фшкалъ.
An den Hochgelehrten Herrn
Vuk Stephanovics Karadzsits
Illyrischer Schriftsteller
in Wierm
Ara Spitelberg № 133 im Hofe hinten
in [!] 1ten Stock, die Thüre № 15.
franco
[Жигови:] Lugos Franco
29 Mai.
АСАНУ, 4294.
Вукова прописка VI, 351—352.
66 .
ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Славонски Брод, 29. мај 1833.
У Броду 29ог Maja 833.

Драги Брате Вуче!
Ево сам баш данас добио послфцњи лист моје Граматике
штампане, дакле ево за годину данах фала Богу утЬштена;
ако ју још нисте добили — ваља да ће ових данах дојћи,
ja сам Г. Копитару 10 к. послао, од којих и Вама један на
поклон иде — али Вас с’ тим немитим, боже сачувај! — него
баш хоћу и желим да ме љуцки измешетите, само ме’ немојте
убит, а и то ми неби жао било — али ми je мука што би
се моји неприатељи у тому веселили. Што и како мислим то
знате, а и из предговора мојој Граматици видит ћете. Еле
Вас за мог најпоглавитије§[!] и пристојног (competens) судца
держим.
Прем да сам сву могућу помњу ставио, нисам могао више
од 3 предбројника сабрати на 4ту пЬсмарицу, и ja сам туд
међу њими —- новце ћу Вам у скоро послати, јербо ћу имат и
Г. Копитару што шта наплаћивати, пак нек иде у једно.
130
Брате ja би Вам рад и Више’ комадах узети, али ем нисам при
новцу — ем немам кому овд продати.
Још и на мој послЬ[д]}ьи лист од Вас одговора чекам —
и сада Вас братински целивајућ остајем, као и у вЪк
истинити приател>
Ign.Al.Berlich
Ако сте ме’ наумили убит, а Ви ми барем пишите да знам,

а ако Вас смием молит, а оно Вас молим недајте убоја у но
вине штампат.
v. Brood.
Sr des Herrn
Dr Wuk Stefanovich Karacxich
Wohledelgeboren
in Wien.
одговор. 19. Јун. 833.
АСАНУ, 3632.
Вукова преписка V, 149—150.
67.
Будим, 29. мај 1833.
У Б у д и м у 2 9 “ M a ja р и м : 8 3 3
Што се мене тиче, то уверени будите да ни еданъ дань
пропустила неби, Васъ о послатимъ мени кньигама, и момъ
задоволству известити, но будући сте ми писали, да Вамъ из-
крено јавимв мнЪша друга људи, то самъ до данась чекати
морала.
Одъ они 12 Екземплара, неколико самъ дрВговомъ мота
Брата поклонила, но съ тимъ Услов1емъ, да сваки своју кньигу
прочита, и свое мнЪше мени каже. По дугомь времену едва
самъ дознати могла, шта о Пр: мисле, одговори су сви при
лично еднаки т. е. едни веле дае П: доста Правилна, а друга
опетъ дае са свимъ добра, и дае ш велике Ползе Кньижеству
9* 131
Србскомъ, сви вообще Луку за великогъ Поету држе, и немоту
доволно да се начуде чистота, и простоти Штила нГговогъ, дае
Простодушанъ Списатель бю, кои е свое несовршенство при-
знавао, и кои своя мнГша Hie никомъ као Јарамв наврать
бацао. Исто тако Ваша примГчаша одобравају, и уважаваю
Вашъ трудъ, когъ кодъ ове кньижице нимало жалили нисте,
съ намеромъ том, Просодюмъ као еднимъ одъ найлепши Цве
това, Кньижество Србско украсити. Одъ Вась имъ е найпо-
волвнја Правда Ваша у Призрешу Издаваньа, а одъ Луке имъ
е то найнеповолше, што е доказао дае безпосленъ бю, кадъ
му могло на паметъ пасти Писмена „Крстити“ — Сданъ ме-
е Господаръ добро попсовао, што Рукопись нисамъ нГму пре
дала, пакъ би га онъ (као што каже) сообнцо Прео: Госпо
дину Еп: Мушицки, пакъ после ма подъ чиимъ Именомъ
изишла, тое све едно, само дае Штампана; Просодда нимало
му се недопада, и као што каже изъ Три важна узрока?
1во што сте Ви Господине Луку по Смрти за Пијаницу
потврдили (адасте писали оно што Hie, пакъ би Васъ опетъ
окривю, но на оваквогъ Човека срдити се невальа, еръ се
види изъ целогь нГговогъ говора, дае м ало Жила Учени и
Знатни Льуди читао, а друго може бити да онъ незна да у
Житца писаньу, на истину гледати вальа)
2. што е Лука заиста Луда, Пијаница и несрећа бю,
дакле такавъ човекъ неможе знати штае добро, штали е нуждно
и Паметно.
3. Да се Лука Латинске Просодје ћораво држао?! и ко-
лико му е Б окаль допуштао П р е во д ю и СрблГмъ као Свое Со
ч т е т е предао. Тога неби било да самъ нћму Рукопись дала,
него би га съ Г: Е. Мушицки пречистио, пакъ ма ко име као
Сочинитель подписао тое по Смрти Правогъ Сочинительа све
једно? — Одговорила самъ му на све, а особито кадъ Mie
рекао да е текъ за Г. Е. Мушицкогъ Просо: писати ане за
Луку. Ja несумньамъ да Г. Е. Мушицки неби больу и совр-
шешу Про: написао, алъ ево 23 Године одъ како е ова го
това, а Г. Е. можебити да ни у намери нема такову писати,
коју би праведше било одъ нЬга очекивати, неголъ одъ Луке,
изъ узрока тогъ, штое ово Лукино Д'Ьло било прво и то Про-
содја, а Г. E. е пре Луке стихове правю кое су и сами зло-
твори нЪгови одобрили, а може бити да имъ е и Лука подра-
жавао? Може бити, дае Г. Е. имао срећу и пре тако у миру
живити, да неби заборавю, съ ПросодioM нГгово Славно Име
украсити. Лука одъ Природе къ стихотворству тежећи, на-
равно дае найпре ПросодЈш требао, а те било Hie, може ли
се нЬму, а и свакомъ другомъ замерити кой манГ искуства у
Писаньу има, замерити кадъ се за овако Тешке, и Трудне
132
послове машаю? Ja Г. Е. лично немамъ честь познавати,
него изъ слушаньа, и читаньа нЪгови Стихова, алъ знамъ
јамачно да неби HÍaie Име дао подписати, кромъ сочини-
телЬво. Съ Господиномъ Беричемъ нисамъ јоштђ говорила
— него съ Господиномъ Парохомъ Витковичемъ, говорю
Mie дае слушао гди льуди говоре да Пр: нимало невальа,
дае Ш окачки писана, и дае Штиль измешанъ съ туйимъ,
прво самь оставила ньему навольу, а исто тако и друго нека
Суди како мисли дае найболЪ, алъ за последив самь га съ
она два Рукописа кои се кодъ Г. Димичке находе осведочила
дае одъ слова до слова Лукино Сочинеше.
Садъ знамъ да и на моју одсуду чекате? ево дакле, ja
одкако самъ за Просодју чула свагда Mie на срдцу лежала, а
да ми довольна ше била то уверени будите Любезшй Госпо
дине, да Вамъ досаћивала неби, амного манЪ Рукопись за
Вами шильала, одъ тудъ видити можете да нико толико као
ja (кромъ Васъ) Hie желю Про: недирану и подъ Лукиномъ
Имену Штампану видети. Ja незнамъ шта би ме у оно време
тако обрадовати могло, као еданъ Екземпларъ Лукине Пр:?
немоту Вамъ довольно Благодарити — Ja Вам за свагда за
себе и за покойногъ Луку Благодарна Остаемъ. Moja е ра-
дост у толико већа кадъ помислимъ дае Лука уочи Смрти
за тай Рукопись мени споменуо, да жели Вами предати, а да
то Hie мени речено, Богъ зна коби се П: дичио! но ja про
пустила нисам жельу му изпунити. Ви пакъ као нЬговъ При-
јателв драговольно сте се тога примили, трудъ и трошакъ
жалили нисте. Луку после смрти на оно место подићи, кое е
за живота нГгова недопунйно било, и нгЬму принадлежало.
Изволите дакле Рачунъ за себе задржати, ерь мени Hie отъ
потребе, а што Ви за добро наћете да ми пошлГте хоћу заиста
съ тимъ задовольна бита, и благодарностьу примити. Moja
Мама, Госпоја Димичка, моја Сестра и Братъ благо даре на
Вашемъ поздраву, и поздравлвају Васъ и Вашу Госпоју Су
пругу съ любезно[мъ] дечицомъ любезно, исто тако и ja Бла
городной Госпоји любимъ руку, а децу неброено пута льубимъ
и Поздравльамъ (а особито Савву) и остаемъ съ истинимь
почиташемь
Ваша
понизна службеница
Mapia Поповичь
П. П. молимъ Васъ Господине, ако би се нашло гди кодъ

Ваши пруательа, да Јнштруктсра требају, за Кос[т]ь и Квартиръ
кодъ деце, кое у Латинске иду, радъ би мој Братъ ји учити,
133
да би могао Немецка Права лакше слушати, школски Ате-
стати су съ Емшенщама.
Ofen
An den Hochedelgebohrenen
und Hochgelehrten Herrn Herrn W uk Steph: v K aradsits
Doktor der Philosophie, mehrere gelehrten
Gesellschaften Mitglied abzugeben
am Spietelberg № 133 im Hofe hinten im 1. Stock
die Thüre № 15.
in Wien
[Жигови:] Pesth Wien АСАНУ, 4099.
Jun. Букова преписка VI, 29—32.
68 .
Земун, 3. јуни 1833.
У Земуну За Јун. п. Р. 833.
Любезни Пријатељу!
Ваше братско писмо с неповољним гласовима од 16а
маја примио сам јиче[!Ј. Ствар се с мојом књигом зло почела,
па се зло и наопако и свршила; од чега сам се бојао, ни сам
се убојао. Овдашња армиција није тела другојаче књиге
експедирати; нити може експедирање томе криво бити, што
се моје књиге забрањују. Цензура, рекосте, нема ништа против
њи, и оне се опет зато не мо1у код нас, као немачке из Райха,
или као француске, или као енглеске књиге конзумирати!
Чудне консенквенције! А новци и тако неби ишли из царства,
који би се за н>и добили. Како му драго; ja више ни сам рад
с њима главу разбијати; нек’ ји вода носи, да више о њима
ништа не чујем! Само ми je жао, што се залуду трошим.
Молим, јавите Г. Тирки, да нам пошље рачун, а ja ћу платити,
што сам дужан, гди жели. — Писа’ћу првом поштом у Трест
Г. Владисављевићу, да прими те моје књкге, кад му од Вас
дођу, и да чини с њима, што му год драго; ja му никаква
рачуна тражити нећу од њи: нека ји распрода, распошље,
распоклони, како му и куд му драго; воља му, и у море ји
бацити, Тако му, молим, и Ви јавите; и join више вас молим,
пошљите ји одма онамо, и скин’те нам и ту будаласту бригу
с врата. Мене више не питајте, шта ћете с ньима; но чините,
134
као с својом непотребном каквом и излишном ствари, што
би учинили. — Ако би имали још доброту, запитати Г. Ко-
питара, које би се ствари из те моје злосрећне књиге у Бечу
наштампати могле, благодарно би Вам. Кад би знао, да
се што и овде од наше цензуре што наштампати може, ако
би кад времена имао, прерадио би, као што сам вам некад
казао, и гледао би, да С абор на преображена начин издам
наново. — Вуић е овде, и сваки дан га виђам трештена пи-
јана. — Ново за сад од оне стране ништа немам; али се кува
нешто, и би’ће опет нешто. Поздрав.ъаюГш вас љубезно,
јесам
Ваш истини почитатељ,
J ob. Стенћ ДМ.
Поздравља вас и Г. Васа и Г. 1гња.
Semlin
Sr Wohlgeboren, Herrn
Wuk St. Karadschics
Dr der Philosophie und mehrern
Gelehrten Gesellschaften c. Midgliede [!]
in Wien
Am Spitelberg der
Ungrischen Garde gegenüber № 133,
oder im Caffehause bei der Stadt London
Воштани лечат.
[Жиг:] Semlin
АСАНУ, 4140.
69.
Трст, 6. јуни 1833.
Господине!
Овде изволите примити у итњи принадлежеће Вам за
досада инкасиране књиге f. 18 20 од нашега Г. Лазе Баю-
вића, доброта Срблина, кои ће Вас и онама извЪстити, а за
сада изоставлям остало. Преко сутра ћу Вам остало писати
135
и послати. Сви смо здрави, а то и Вама желимо а особито
Ваш
У Трс. 5/25. 33. Вас почитуюпи

ДВладисав
Dem Hochgelehrten
Н. Н. Vuk Steph. Karadsch.
am Spitelberg N 133. im Hofe hinten im l ,en Stock
die Thür N 15
in Vien
АСАНУ, 3255.
Вукова прейиска IV, 384—385.
70.
ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Трсту 9га Ћуња 833.
Високопочитајеми и љубезни Вуче!

Ево Вам један пут добра гласа. Јуче смо се у обществу
огледали, перорирао сам за Вас, без надежде бивши, оштро,
и без обзира пријатеље и непријатеље наше корећи, и на
дужност опомињајући, да смо ми не общество, него народ,
да ми не само наше сироте, него све по народу ма ди нала-
зећесе сироте, имамо подпомагати, а као што je нас сав на
род саградио, и у стање метнуо бити могућним, јачим, слав-
ниим од друге дјеце своје, тако1 да ми морамо, по примјеру
наши старији остављеном, народу благодјејанија примљена
враћати, и оне, кои су пријатељи духом и срцем народњи,
у потреби подпомагати, њиове жеље крјепити, и подпаљивати
по могућству и мјери средства наши. Сви су опоненти до
једнога ћутили, и готово са свима вотима добилисте ово
рјешеније, које ће те у писму од общества, (наравно, да ћу га
и ja помоћи сачинити) добита: т.ј. за сад из уваженија бивши
Ваши труда, и из означенија наше благодарности на годину
100 f. сребра, а с временом ако Бог да, те поспјешни буду и
Ваши и наши послови по могућству трудићемо се и више
давати Вам на помоћ. Ви засад будите задовољни. Ова по-
моћ већа ће бити у смислу моралном него новчаном, када
будете2 печатали писмо общества3 или у книзи Вашои, или у
Љетопису, Ваши ће супостата остати, видећи да je једно од
136
први общества, Вас узело у обрану и уваженије, ућутиће ма
тица, ућутиће по Сербији по1234 НСаду, по калуђерима и спи-
сатељима спрама Вас ратовање.5 А ако Бог да, те се видимо,
установићемо неке мисли нека уведенија за школске књиге,
може бити и за6 типографију овде. А кад ћемосе видити?
То Ви гледаите, за сад непишите благодарителна писма, док
недобијете од общества, а за Ваше овамо путешествије ја-
вите ми Ви, кад би Вам лако и кад би Вам теже спрама вре
мена стајало, спрама времена јербо ja од моје стране до Ав
густа неби желио, како имам ићи у Топлице на одмор. Остаите
ми с Богом, и радуитесе са мном, да смо први лед пробили.
Није што je 100 f., него je, што смо общество добили на таке
мисли упушћатисе, коме до сада није примјера било спрама
никога другог веће Вас првог нашег светлота списатеља. Јербо
што je ко досад имао подпоможења, то je од приватни7 било,
а Вама je првом од цара Николе, и од једног цјелог общества
успјело. Будите здрави, и пишитеми скоро
Вашем пријатељу
Димитр. Фрушићу
An Herrn
am Spitelberg N r 133 im
Hofe hinten l te Stock die Thür
N r 15
in Wien
14. Jun.
[Вукова напомена:] __ _
одговорено 2/14. Јунија 833.
АСАНУ, 1955.
Вукова препист I, 682—683.
1 тако додато над редом.

2 будете исправљено од иуде.
3 обшество иза прецртаног од.
4 по додато над редом.
5 Иза речи ратовање прецртано њетво.
6 за додато над редом.
7 приватни иза прецртаног само од.
137
71.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 9. јуни 1833.
Prag den 9 Juny 1833.

Herrn Vuk Stefanovich Karadxich.
Bester Freund!
Ich war unlängst wiederum bei dem Stempelschneider Lerch,
um zu sehen, was er macht. Er tröstete mich, es werde binnen
acht Tagen alles fertig, hatte aber leider eine andere Arbeit in
Händen. Ich wünschte die Stempel (oder Matrizen) vor dem Ver
senden nach Wien su sehen, um zu untersuchen, ob alles gut ge
macht sey; deshalb werde ich zum Lerch bald wieder gehen.
Mit der Kirchenschrift bin ich leider gar nicht fertig; ich
werde mich aber bald daran machen. Ich schreibe darüber an
Hrn. Kopitar weitlaüftiger. — Sie sollten aber vorerst andere
Gattungen von der Civilschrift verfertigen lassen: denn diese eine
Gattung (cicero) reicht doch nicht hin. Erst dann sollte man zu
der Kirchenschrift schreiten.
Heute bringe ich Ihnen einen andern Antrag vor. Lerch sagt,
dass er wünschte, selbst die M a trizen für Sie zu machen, da er
dazu eine Maschine hat, wo das besser und sicherer geht, als sonst.
Er meint, von jedem Buchstaben zw e i Matrizen zu machen, und
Ihnen dann Stempel und Matrizen zu schicken. Wir wünschten
nun, dass Sie uns erlauben (versteht sich, gegen Bezahlung), eine
Matrize von jedem Buchstaben für uns, und zwei für den Buch
drucker H aase, nehmen zu lassen. Wir brauchen hier die russische
Civilschrift nothwendig — ich zunächst für meine Geschichte
der Literatur und andere Sachen, z. B. slawische Chrestomathie
— und Haases Buchdruckerei will sich damit versehen, auf mein
vielfältiges Dringen. Die Haase’s hier haben eine Schriftgiesserei
für ihre Druckerei, dürfen aber keine Lettern andern verkaufen.
Desshalb können Sie ohne Sorge seyn dass etwa die Haase’s
Ihnen im Verkauf der Lettern Abbruch thun würden. Nein, nicht
im mindesten. Die Matrizen bleiben bei ihnen und bloss für ihren
Gebrauch. Die Haase’s werden aber auch keine L e tte rn von Ihnen
kaufen wollen, eben weil sie eine eigene Schriftgiesserei haben.
Ja, dieselben sind bereit, neue Stempel schneiden zu lassen, wenn
Sie uns keine Matrizen verkaufen: allein, ich dächte, dass wäre
überflüssig. Und am Ende fiele die Last davon nur auf mich: ich
müsste alles besorgen, und hätte meine Noth mit dem Stempel
schneider. So aber geschieht die Sache mit einem Male, und der
138
Z eitgew inn ist unschätzbar. Sie verlieren dabei nichts: in Gegen-
theil, Sie gewinnen, das Stempelschneider wird Sie weniger kosten.
Uns aber thun Sie grossen Vorschub, mir insbesondere. Und ich
dächte, man müsste doch trachten die Sache unserer Literatur
und unseres Volkes möglichst zu befördern. Denken Sie also da
rüber nach, und schreiben Sie mir bald Ihren Entschluss. Wenn
wir Übereinkommen, so seyen Sie versichert, dass ich redlich über
die Vollrichtung Ihrer Wünsche und Aufträge wachen werde.
Ihr
ergeb. Freund
Schaffarik
АСАНУ, 3458.
Букова иреииска IV, 671—673.
[Превод:]
Típal, 9. ју н а 1833.
Г о сп о д и н у Б у к у С т еф анови ћу К араџ ић у
Д раги п рн јат ељ у,
Н едавн о сам био поново к о д печат оресца Л е р х а , д а видим
ш т а р а д и . Теш ио м е j e д а ће за осам да н а све биты Готово,
али j e , на Ж а л о с т , им ао д р у т посао у р у к а м а . Ж е л ео са м д а
печат е (или м ат ри ц е) видим пре о даш и љ ањ а у Б еч, д а пре-
Гледам j e ли све д о б р о ур а ђ ен о ; ст ога ћ у ус к о р о ићи поново
Л ерху.
С црквеним писм ом нисам, на ж а ло ст , никако ю т о в ; у с
коро /гу се, м еђут и м , да т и на т о. О т о м е пишем опш ирније
i. К о пит ар у. — Б и ло би пот ребно д а д а т е д а се пре свега из-
р а д е д р у т т ипови 1рађанско1 т е м а , ј е р о в а ј је д а н тип ( цицеро)
није довољ ан . Т ек т а д а би т ребало Присту пиши ц рквен ом т е м у .
Д а н а е В ам износим је д а н д р у т предлог, Л е р х к о ж е како
би ж елео д а сам и зр а ди за В а с матрице, је р им а је д н у м аш ину
Где т о и де боље и сигурније нет иначе. Он мысли д а о д сваког
слова начини две м ат рице, па д а он да В а м а п ош аљ е п ечат е и
м ат рице. М и бисм о д а к л е ж ел ели д а нам до зво л и т е ( р а зу м е
се уз плаћање) д а је д н у м а т р и ц у о д сваког сл ова у з м е м о за нас
и д в е за ш т ам п ара Х а зе а . Н а м а j e о в д е нуж но пот ребно р у с к о
Грађанско писмо, на првом м е с т у м ени за м о ју и ст ори ју књи-
ж евн ост и и др уге ст вари, нпр. сл а вен ску хрест о м а т и ју. И
Х а зео ва ш т ам парија ж ели д а се т и м е сн абде, на м о је много -
ст руко захт евагъе. Х а зео ви о в д е и м а ју словоливницу з а сво ју
ш т ам парију, али не см е ју gpyiu.ua п родават и слова. З а т о м о
ж ет е биты б е з брт е д а би В а с м о ж д а Х а зео ви у про g a ju слова
ош тет или. Н е, ни најм ањ е. М ат ри ц е о ст а ју к о д гъих и сам о
139
за њ и х о ву уй о т р е б у . Х а зео ви liehe х т ет и д а о д В ас к у п у ју
слова, у право збоГ iuoia ш т о они и м ају сопсш вен у словоливницу.
Они с у чак с премии дат и д а се и зр еж у нове м ат рице, ако нам
не п родат е м ат рице; сам о сам мислио д а би т о било сувишно.
И на к р а ју, т ерет би пао сам о на м ене, j a бих се м орао за све
побринут и и имао бих своји х н евољ а с печат оресцем . О вако,
ст вар се у је д а н м а х заврш ава и добитак у времену j e непро-
цењив. Bu при т ом е не Губите ниш та, напрот ив, Ви доби ват е
— и резсиъе м ат рица he В а с м а њ е ст ајат и и нам а чините ве
лику помоћ, посебно мени. А и м ислио сам д а би т ребало ипак
наст ојат и д а се ст вар наш е књ иж евност и и нашеГ н арода што
j e Mofyhe виш е ун а п р еђ ује. Р азм и сли т е д а к л е о т ом е, и пишите
ми уск о р о о својој одлуци. А ко се сп о р а зум ем о , б уд и т е ст урни
д а ћ у поштено пратит и и зврш авањ е Ваш их ж е љ а и захт ева.
Ваш
о дани пријат ељ
Ш афарик

По Обећанк) моме преко Батвића не мого Вам одма
одслати Принумеранте, а ево зашто: Оно дана бю сам начуо.
да ће се овде код нас скоро држати капитул, (:Диван Српски:)
гди сам се надао, да ће се и за Вас што год споменути, премда
с’ ладном надеждом о повољном ycntxy, и ево фала Богу
едва юче желя се испуни. Између млогш ствари Доктор
Фрушић одушевлЬши духом говорљивости, неголи обично,
учини у Дивану законито, те се за Вас одреди годишня на
града за Ваше Труде и Любав к’ роду Сто форинт!и од оп-
шчества за кое време, а после ће бити и више, док се мало
више упознаду с’ Вама. Господине! Ово е мало по нашой
жељи, али судите з’ друге стране, да би и сто крайцара за сад
одавде и у ово име еднако мило било; ер се отвараю врата
на што год болГ моћи мислити и надати се. Ви знате ко смо.
Него фала и префала Доктору Фрушићу. Ср што год мисли
говори и ради, све е болГ од БолГга, камо срећа да ш у сва-
ком барем већем Опшчеству има по Сдан или по два оваковш.
— Из овога се премлога добра рађак>; га би желю, да би
140
ово пукло по цЪлом Српском СвЪту. Ia ioui данас пишем
Цветку Рајовићу у Бюград, Миловуку у Пешту и Танасш
Георпевићу у НСад. — Ili ян е Доктор од Радости, а га
се нећу за дуто отрезнити. — Што Вам npie нисам могао
казати за узрок немира Докторовог и болести у Пређашн^м
Капитулу у име Вас, то е Прво што се бю нашао сдан уплювак,
те окужи свакога по на само, а међу тим дође сдан са стране
те и он припоможе, а наипосле дође и сдан Славено Сербский
Списатель са своим ЖиНемъ, те и он поче викати међу лю-
дима на килаво Њ и Љ и тако уби сву надежду готово за сваг-
да. А юче ево изненада атагира Доктор, те изиђе за руком
као што реко.
Tpieciü.
Високоуч. Г. Димш-pie Фрушић Докт. Медиц. f. 20.

Поштенор. Г. Петар Теодоровић великокуп. f 10.
„ Г. Крсто Цв^товић „ f 10.
„ Г. Никола Бота ,, f 10.
‘ „ Г. Максим Куртовић „ f
„ Г. Н. Н. „ f 10.
„ Г. Андрја СтойковиИ Люб. Наука f 9.
„ Г. MaTie Ђурановић Морск. кап. f 6.
„ Г. Браћа Гопчевићи великок. књиге 2.
,, Г. Браћа Ћирковићи „ књ. 2.
„ Г. Браћа Поповићи „ књ. 2.
„ Г. Александер Мариновић „ књ. 2.
Високоуч. Г. Симеон Димитрјевић учит. књ. 2.
ЧестнЬиш. Г. Симеон Главаш капелан књ. L
„ Г. ДамЈан Груборовић ,, књ. 1.
Добронад. Г. EßTHMie М. Вучетић ученик књ. 1.
„ Г. Стефан М. Вучетић „ књ. 1.
„ Г. 1ован Н. Вучетић „ књ. L
„ Г. Драго Теодоровић учен. III.Лат. кл. L
Димитрје Владисавл^вић,, ,, f 25.
Овде сам записао некими форинте, па класифицираите Ви

за књиге како знате, а књиге већ се зна, да ће а неки да су
већ платили.
Што npie саберем Новце то ћу Вам npie послати, ер ове
све имам у рЪчи ал не у кеси. Али ће бити плаћени, сад не
смем наваљивати, ер кога е молити, ни е га срдити.
За сад будите ми задовољни. Мождаће Вам данас и Г
Доктор писати, само ако му допусти време. Има доста Грипа
141
по мксту, па и он нема време на свою волю и запов-Ьд. Пре-
пору чугоћ и се Вама у любав есам свагдашњи Ваш
У TpiecTy 29. Maia, 1833. Слуга и Почитатель

Дим Владисавлквић.
Збшъам! Добисте ли какав одговор Ви из Одесе. 1а сам

писао преко Косте Радосавлквића [у Оде]1си на Г. Филипа
Лучића понуђавагоћи га на Принумеращю Писана, па ни от
Косте, ни од Г. Лучића ни рЬчи одговора. 1аавите ми, ели
барем Вама ко год од ове двоице одговорю. И ако ни е, а га
судим, да не би зло било, кад бисте Ви реченога Г. Филипа
Лучића, доброта и Човека и Србина на то понудили. Addio.
Dem Hochgelehrten
Н. Н. Wuk Steph Karadshitsch
am Spitelberg N 133. im Hofe
hinten im 1. Stock die Thür N. 15.
in Wien
[Жигови:] V. Triest. Franco
14. Jun.
одговорено 8./20. Јулија 833.
АСАНУ, 3256.
1 На овом месту писмо оштећено.
73.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАЦЛАВУ АЛЕКСАНДРУ
МАЋЕЈОВСКОМ
Беч, 13. јуни 1833.
На високопочитајемо писмо Ваше од 5. пр. м. чест имам

јавити Вам, да сам оне књиге1 од Г. Миловука из Пеште,2 пре-
дао овдашњему књигопродавцу Рорману и Швејгеру, да се
пошаљу у Кракову Г. Бандтке, коме сам писао, да ји Вама
оправи, а за даље изволите му и Ви писати.3
Благодарим Вам на књизи Вашој historia Prawodawstw
słowiańskich.
Ja сад штампам IV. књ. народни српск пес.. Кад буде
готова, гледаћу да Вам пошљем преко Г. Бандтка. Поздра
вите ми љубезно Г. Кухарскога.
142
Препоручујући се Вашој пријатељској љубави, с истинам
високопочитанијем остајем
1./13. Јунија 833. Ваш покорни слуга
[Вук je писмо почео на немачком, па нрецртао:]
Hochzuverehrender Herr!
Auf Ihren werthesten Brief von 5. verflossenen Monaths.
habe ich die Ehre Ihnen zu melden, dass ich die, Ihnen von. H.
Milovuk, geschickte, Bücher dem hiessigen Buchhändler durch
die hiessige Schalbacherische Buchhandlung an Herrn Bandtke
nach Krakau die geschickt habe.4
Букова преписка VI, 350.
1 У наставку прецртано к oje.

2 У наставку прецртано ире тема Baiueia.
3 Било даље па избрисано Опростите, што су се ове књте тако gyio
овде задржале. Ja сам ји бијо још зимус спремио [прецртано: предав],
да се там путем оправе; но по том чујем, да he Г. Бандите по Ускрсу
овде доћи. [Han. Љ. Ст.]
4 Високопоштовани Господине! На ваше цењено писмо од 5. прошлоi месеца,
част ми je да вас известим да сам Вам књте, које Вам je послао Господин
Миловук, доставио преко Штајнбахерове штампарије на Господина Бан-
дткеа у Краков.
74.
Нови Сад, 17. јуни 1833.
mhí Высокопочитаемый!
Будући да е Гдаръ Харитонъ Харишъ у Бечу, такш и
нЪму пишемъ, й молимъ, ако узможе 50 f. W W. да Вамъ
даде, овде ставлямъ Вамъ Рачунъ w продати книга.
6. ком: Песнарица 1. и 2. Часть f 4.................. f 24 —
3. ” Данице за год. 828. 2.................... 6—
6. ” ” ” 827. 1.................... 6—
14. ” Опита наставлен ia 2.................. 28 —
морамъ Вамъ казати да опита ниткш неће да узима, и они

коису се пренумерирали и w нису млопн натрагъ вратили,
143
nerw мора w самъ гди коимъ наметати, и да емъ по f. 1. 30
инико неће.
6. огледи светога Писма 50 х................................. 5. —
Продате книге Summa f 69. —
15. Жит1е Обреновича f 2. 30 ......................... 37. 30
свега . . f 106. 30
Вы имате нами давати
у готовомъ н о в ц у ................................ f 50. —
За Дувань што е у градъ шнешенъ . —-. 24
1. nucMw изъ Б е ч а ............................ 1. 12
За Жиле Мил. Обренов. плати К041яшу
изъ Пещте . . ................................................. 1. 15
За опите изъ п е ш т е ............................ 1. 39
1. опитъ Г. урошу Романов, неће да
п л а т и ......................................................... 2. — 56. 30
f 50. —
На 106 f. — procent на 100/ 2о ............................ 21. —
,• 29
За Г. Уроша Романовича изволите примите f 18. —
Г 47. —
За изравнити изволите Сше .................... 3. —
И TaKw у Сумми примите . . . f 50. —
Гледаите да што брже пошалите НароднЪ песме, и Мо-

лимъ ако буду скоро Стеића Книге готове, онъ Mie обећаш
такш да ћете ми Вы послати. Гднъ Живковичъ Архимандр.
даш ме звати узеш e w Ваши книга, и молюме е даму Зћу
частицу Народни Песама найемъ, я самъ казау да нигди наћи
немогу, онъ ме е мол io да Вами пишемъ да му наћете, ида
пошалЪте, у Пешти има али w f. 10. Сребра неда ефтише.
Хавлямъ да Mie овде Магютратъ Секвестра w све книге
кое у комиыю имадемъ на продаю, тужиосе Г. ЈанковичЂ й
Г. Каулицш, и такш несмемъ више продавати, акш имате
волю могу нима книге у комиДю дати, я самъ и Г. Миловуку
писаш, но онъ неда никому, поверешя у нима нема, сада
какw знате, сам w Вамъ являмъ да више несмемъ продавати.
Гдара 1саака Груича Сынъ оженюсе, и отишаш е с’
женомъ у Сербгю, Г. Стеичъ Докторъ отишаш у Cepöiio, каже-
ми Г. Докторъ Месаровичъ, а и онъ е с’ женомъ дошаш на
ову страну, данасъ быше кодъ мене с’ нкговомъ Г оспојомђ
посетилисуме.
144
Поздравляемъ Вашу Госпою и Вашега любезнога Саву!
Васъ особито любимъ и есамъ ВысокопочитуюНи
у Новомъ Саду 5: 1уша 833. Вамъ Наслужби
Гешрпй КирЈаковичЂ
Ако што узпишете скоро Гдну Шафареку [!] поздравитега

w мене, ако узштампа скоро нЬгову книгу, нека ми Прену
мера цно пошалк, овдесе тражу нЬгове книге, али немамю
Lesekörner, моглебисе доста продати, пишитему.1
АСАНУ, 4197.
75.
Пешта, 17. јуни 1833.
Ja сам овог вашара неке заоставше Поезие оправио —,
и Вас све досад очекивао амо, ал бадава Вас још нема — !
Једно се друштво овде зачело, и то ко што сам Вам имо
пређе чест јавити књижевно! Koje ће писати а и издавати она
дјела, која би нашем Књижеству чести и ползе принети могла,
ово je друштво наименовано „Књижевно друштво“ и дели
членове у 3 класе дјејателне, кореспондентне или сотрудне, и
почестне, дјејателне ми имамо ове овде све литераторе (окром
мене) кои имаду званија, ка Предстојатељ, учредник 2. Се-
кретара, 2. Коректора и 1. Библиотекар, а ови — послови су
Вам познати. Ваше je правописање, до оног времена, за једна-
кост писања примљено, док се неби од целог србства које
боље одобрило!? Будући да се членови сад позивају и умно-
жити желе, да би се мого яосо предузети и то најпре да се
граматика почне, за коју ствар су нам људи способни нужни;
молим ja Вас покорно мене што скорије Вашега мњенија из-
вјестити, шта, и како ваља да ми у овом нама још непознатом
послу поступамо, и оћетел нам и Ви, јер сте нам врло нужни
чест дати? и у друштво наше ступити? и кога Ви join миелите,
да позовемо у друштво. Разумева се свак ваља да бадава
ради, док небуде (ако би кад било) онолико капитала, да се
узмож онима и плаћати, који су за плаћу. Кад бисте ми до
недеље могли начел хотели штогод одговорити, радби сам у
недељни скуп штогод, и од Ваше стране представит«. Зато
Вас молим мени нужно све јавити.
Матичари су се поплашили, па оће да нас предваре —!
особито ортографије ради.
Остајем чекајући Вашег мени почитајемог одговора
У Пешти 17го Јунија 1833. п. Р. понизим

у Хитњи Јосиф Миловук
[На полеђиии:]
Wohlgeborenen Herrn
Wuk St. Karadjits
am Spittelberg № 133. im l ,en Stock
hinten im Hof die Türe № 15
in Wien.
19. Jun.
АСАНУ, 3157.
Вукова иреписка IV, 265—266.
76.
КИПРИЈАН НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сента, 20. јуни 1833.
Благородии и почитајеми Господине,

На ваше објавленије за четврту Част Песмарице тек што
сам пренумеранте купити почео а неки човекомрзац учини
читав сијасет против исте књиге, за које видећи његов толики
безобразлук од започетог дјела одма одустанем, и то je узрок
штовам досад ништа одговоријо нисам. — Сад пак чест имам
јавити вам да сам П о вје ст Cujiuoi А ли-П аш е, који сам с’ не-
мецког одавно превео рад на свет издати, и то не другојачије
но рад сам je вама, за знак пријатељства и љубови поклонити,
даје ви (ако би за вас каква корист бити могла) путем пре-
нумерације или каковим драго издати, а ja за мој труд не
зактевам ни паре, за које вас молим да ми одговорите: шта
ви о ствари овој судите.
146
To je она књига за коју вам je Стаић казивао, и коју
сам рад бијо у Београду печатати, но после сам се известијо
да то бити не може, и тако je пошљем у Пешту Г. Миловуку
да je цензурирати да, која je још лане у м-цу Априлу преко
Цензуре већ прешла, и одвећ мије чудо да je опоменути
Г-дар толико време с’ књигом прићутао. —
Кажете у вашем писму: „ако од пренумерације ништа
небуде, то остајемо опет пријатељи као што смо и били“ . Што
се пријатељства тиче то некасе гаи за мој рачун, нит ja при
мам к срдцу што ви наш у Бечу имајући разговор нисте
могли изпунити у Србији. — Добро познајем ja ваше према
Србији намјереније а л -------- — но преко свега тога истину
вам исповедам дами једнако гори срдуе за љубезном Србијом,
и јасам још унадежди да ћу у оној страни живот свој про
вести. — Препоручујући се вашој љубови остајем ваш
У Сенти 20-га Јунија п. н. 833. Почитатехь

Кипријан Никол ич.
[Споља:]
An Hochgelehrten Herrn
Vuk Sie. Karadzits
D-r am Spitelberg № 133
hinten im 1 Stock, die Thür № 15.
in Wien.
[Напомена Вукова позади:]
у недељу купао сам се у № 4 два пут
у понед једном
—- вторн. једном.
Штампа се по: Вукова преписка V, 403—404.
77.
ВУК КАРАЏИЋ — ГЕОРГУ АНДРЕАСУ РАЈМЕРУ
Беч, 21. јуни 1833.
21. Juny 833.

In Beantwortung Ihres geh[e]rten Schreibens v. 20. Mai d.
J. habe ich die Ehre Ihnen zu berichten: 1) dass mein vierter Band
der serbischen Volksliedersamlung erst jetzt vollends ausge-
drucki ist. Er betragt 256/ 8 Bogen, ist also stärker als jeder der1
drey vorhergehenden.2 Sie können daher nur gewiňen, wen Sie,
in Folge meines bereits gemachten Antrages, für jedes drey des
vierten Bandes eben so viele Exemplare der ersten drey Bände
io * 147
mit mir vertauschen wollen. Könen Sie z. B. 50 Exemplare der
drey ersten Bände,3 also in allen 150 B. entbehren, so haben
Sie die Güte4 solche an einen5 Ihrer Wiener-Freunde zu senden,
der sie daň mir gegen Empfang von 150 Bände des vierten Theils
übergeben soll. So könen Sie6 sowohl die7 Käufer8 der ersten
drey Bände mit Exemplaren des neuen vierten, als auch die fri
schen Käufer aller vier Bände bedienen. Ist Ihnen die Sunie von
150 Bänden zu gross oder zu klein, so belieben Sie sie nach Ihrem
Bedarf zu modificieren.
In Erwartung Ihres9 Entschlusses habe ich die Ehre mit aller
Hochachtung und Ergebenheit zu seyn
Ihr Dankschuldigster
1 Прецртано па опет натписано der.
2 Испред овог прецртано Hr [?].
3 После ове речи прецртано enth.
4 Било па прецртано mir stel и натписано solche ап.
5 У речи einem преправљено последње слово у п.
6 Прецртано wir beyde и натписано Sie.
7 Уместо ове речце стајало den.
8 У речи овој прецртано последње слово п.
9 У наставку прецртано gut.
[Превод:
21. ју н а 1833.
О дГоварајући на В аш е цењ ено писмо о д 20. м а ја о. i. част

м и j e извест ит и В ас: 1. д а j e чет врт а књ т а зб и р ке срп ски х
народных песам а т ек с а д сасвим одш т ам пан а. И зноси 25 6 /8
т абака, д е б љ а j e д а к л е о д т ри прет ходне. М о ж ет е ст от
сам о биты у до б и т ку, ако у вези са м ојим већ учш ьеним предло-
ÍOM б у д е т е хт ели д а за свака т ри [ п ри м ерка / чет врт е књ т е
зам ен ит е са м н ом ист о т олико йрим ерака прве три књ т е.
А к о В ам , на пр., не т реба по 50 йрим ерака о д први х т ри ју књи-
ia, д а к л е ук уп н о 150 књ и\а, и м ајт е д о б р о т у д а и х пош а/ьет е
н еком е о д В аш и х бечких п ријат ељ а, који ће и х онда пре даты
м ени и п реузет и 150 књ т а чет врт ог дела . Тако м о ж ет е у с л у -
ж ит и как о куп ц е првих т р и ју књ т а примерцима нове, чет врт е,
т ако и нове купц е, [к о ји у з и м а ју ] све четири књ т е. Уколико
В ам j e количииа о д 150 ю ьт а превелика или прем алена, изво
лит е j e изменити према В а ш о ј пот реби.
У очекивањ у В аш е о д л ук е , част м и j e ост ат и с пуним
пош т овањ ем и оданош ћу
g yiyjy h u В ам највећ у за х ва л н о ст
Ваш
148
78.
ДАВИД МИЛОШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петриња, 27. јуни 1833.
Ево 12 fr. 50 хг. сребра за мош Вамъ послатш 10. ГГ. Пре-
нумеранта на кньигу народн1й песама по Г. Ђорђш Кавићу,
овдашнГмъ трг. шилГмъ. Прилике удесше одъ ове до садъ
имао нисамъ, а быо бы Вамъ ш вейъ одавно послао; найвише
зато самъ оклевао, да Вамъ баремъ толико заштедимъ, што бы
другч1е за пошту платити морали; мыслимъ и то е малчицу
ближе куће, а особито онима, кош у Бечу живе. —
Плаћа ли се напредъ за кньиге тамо кое се штампаю?
Колико бы одъ прилике табакъ съ папиромъ за штампу оцецао?
Бы ли я кота тамо за коректора мое кньиге, кою самъ садъ
издати наумю, добыта могао, и шта таквому за трудъ иде? —
На кота се у истой ткпографш Срменскогъ намастыра съ
писмомъ обратите имамъ, и е ли советно ту, ако самъ изда
тель присуствовати не може, што на штампу давати? На све
ово молимъ имайте доброту по истой овой прилицы, одго-
ворити ми.
Ако бы кош Ексем[п]ларъ одъ Ваше писменице при руцы
имали, пошльите ми еданъ; бы ћу благодаранъ. Г. Чакое,
за кота увекъ пытате, не може никудъ никако: unlängst hat
ihn der Schlag allen körperlichen Thätigheit beraubt!1 —
У прочемъ Васъ поздравляюйи, пребывамъ као и свагда
са отмЬнымъ высокопочиташемъ
Петр. 15. IyHia 1833. Вамъ на служби
ДМилошевиГгь Поль
Petrinia
An Hochgeprisenen Herrn
W olf Stephan Caragyich,
Schriftsteller etc. etc.
Am Spitelberg № 133, im Hofe hinten
im l ,en Stock, die Thür № 15.
in Wien.
nebst 12 fr. 50xr CM.
одговорено 5./17. Јул. 833. АСАНУ, 4178.
Вукова ирейиска VI, 151—152.
1 Недавно му je кап онемогућила сваку телесну делатност.
149
79.
Беч, 28. јуни 1833.
у Бечу 16./28. Јунија 833.

Ваше писмо од 20. марта примио сам оном адне, и што
je још смешније преко м а л е поште, на коју се писма овде у
Б е ч у дају! По овоме писму Вашему катизме су наштампане
на осмини. А за даље шта ћете с њима радити, гледајте.
Пошто би се могле везати, управо не знам; али задело мислим,
да би овде било јефтиније, него тамо.
Ето Вам објављенија о Даници. Гледајте и Ви [и] Г. Jyc-
тин, да би ми се како ту, тако и из околине, скупило што
више пренумеранта (но то морате гледати одм а, док није
изишло објављеније о пчелы). Ca IV. књ. песама послаћу Вам
више објављенија, да ји разашљете по околини. Ja мислим
о идућему Пештанском вашару, у Августу, бита у Б уд и м у у
илици. Врло би добро било, кад би ми се онда имена пре
нумеранта могла послати по вашарџијама (а може бити, да
ће и Г. Јустин сам онда у Пешту доћи; а не би ли и Ви могли?).
— Матициј ћу морат и мало ћушнути, него ми се тешко
наканити; али што мора бити, бити ће, само ако Бог да
здравље. —- Кад би сте Ви могли доћи у Пешту с вашар-
џијама, дасе састанемо, врло би добро било .—
Поздравите ми љубезно Г. Јустина и остале пријатеље
Ваш дојакошњи пријатељ
РОМС, 5525.
80.
КОНСТАНТИН РАДОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Одеса, 28. јуни 1833.
Одесса 16/28. Боша 1833.
Нашъ общепочитаеми Г : Фрушичъ, наложюм1е гтргятни
долгъ собирати и код овдашны наши Соотечественника под
писку на 4-ту часть вами издаваема Сербски Народни Пе-
150
сама, и ево вамъ съ друге стране означуемъ имена одъ Прену-
меранта коесамъ овде саставити могао. Число екземплара
есте 35, кое по f. 1,20 Конт, саставляю f. 46, 40 од кое сумме
прилажемъ вамъ овде Вексель на тамошн^гъ Банкира Г.
Стамецъ и К-о он е á vista, и такога одма получити можете.
Жао Mie дами е та комиая мало поздно прислала, и тако
запозднити морао самь давам Ноту пренумеранта и Новце
попггЬмъ. Кныге исте найболЬ е да ихъ у TpiecTb Г. Вла-
дисавлЪвичу отправите, а онће ихъ одъ туда по мору, лако и
безъ трошка амо отправити моћи; и то мислимъ найболЬ на
Г. Филипа Лунина истогъ, защо я исти скоро намЪравамъ
одавде поћи, но и самъ ющ нисамъ се отлучю на кою страну.
Многи су желили имати и предидуще три части ти пе-
сама, но незнагоћи могули се оне ющ гди, и пощо имати,
нисамъ се могао обвезати, да ихъ овде доставити хоћу. Но
моме старомъ Принципалу Г. Ризничу, морао самь обећати,
да ако е икако могуће, даће ихъ онъ добити; и зато васъ
молимъ даби кромЪ означени 35 Екс. 4-те части, югц 3 части
предидущи Срб. Нар. Песама нарочито за нйга, преко Tpi-
еста амо отправили, и сотимъ биће и мои трудъ при сово-
куплЬюю награждень.
Радуемсе да самъ овай случай имао съ вама писменно поз-
нанство учинити, и ту малу услугу указати, желећи и у на-
предакъ, да вама у тако похвалной прилици полезанъ бити
могу, пребиваюйи съ истиннимъ почитатемъ.
вашъ покорни слуга
Конст. РадосавлЪвичъ.
Пренумеранти
На четвртуКныгу Народни Србски Песама, коясе у Бечу

издае трудами Совокупителя Бука Стефановича Карапића.У
У Одесси
№ егземпл.
1. Надворни СовЪтникъ и кавалерь Иванъ Ризничъ. 2.
2. Коммерцш СовЪтникъ и Кавалеръ Филипъ Лучичъ 15.
3. Одески купци: Димитрш С к у л и ч ъ ................ 2.
4. ,, „ Feoprie Ризничъ........................ 2.
5. „ „ Никола Джюрановичъ . . . . 2.
6. „ ,, Никола Джюрасовичъ . . . . 3.
7. „ ,, Константинъ Теодоровичъ . . 1.
8. „ „ Марко К в ек в и ч ъ ........... 1.
9 „ ,, Стефанъ М а ш к о в ъ ....... 1.
151
10. „ ,, Михаилъ Скуличъ . . . . . . 1.
11. „ „ Никола С т а н и ч ъ ..................... 1.
12. „ ,, Христифор Павковичъ . . . . 1.
13. „ „ Михаил Создановичъ . . . . 1.
14. Присяжени Консулентъ Димитри Николичъ. . 1.
У све егземплара 35.
Одесса 16. 1юшя 1833. Совокупитель
Конст. РадосавлЪвичъ.
Herm
Herrn Wuk Stephanovich Karadcsich
im Ilcn Stock, die Thür № 15.
in Wien.
[Жигови:] Одесса (?) 1833 Wien
[.. .] юшя 16 8 Jul.
Писато Филипу Лучићу 17./29. окт. 833.
АСАНУ, 4295.
81.
СРПСКА ТРШЋАНСКА ОПШТИНА — БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 1. јули 1833.
Почитаеми Господине!
Ваш труд о Просвещению и Слави Народа Сербскога по-
казую доволно досадашня дГла Ваша —Вама су ова заслужила
благодарност и уважение код свию наши, а код Страни као
што нам е познато похвалу и чест.
Сербско Триестинско Общество у Заседанию своме на
9Г 1юниа текущ. заключилое подпомоћи Вас у трудним
Делам Вашим су форинти Стотину, и явити Вам да ако труд
Ваш и у будуще поспешай изиде неће изоставити ово обще
ство по могућству своме наградити Вас. —
Имамо чест поздравити Вас од Стране наше и уверити
Вас о Почитанию нашем —
Предстоятели Сербског
Здешнег Общества
Хрютоф: Цветович
Ћиорћио ЋВрович
У Триесту 19 1юниа/1. Тюлиа 1833. I. Ф Цеткович.
152
Почитаемом Господ. Вуку Стефановичу Караћић.
B tH H t.
A Monsieur Mons.
Vuk Stephanovits Karazich
Vienne.
[Жигови:] V. Trieste. Wien
6. Jul.
одговорено 7./19. Јул 833.
АСАНУ, 4250.
Сриски летопис, 1834, кн>. 36, бр 1, 152.
82.
ВУК КАРАЏИЋ — НИКОЛАЈУ I
Беч, 5. јули 1833.
В сепресвЬт лЬйш ш , Д ерж авнЪ йш ш , В ели кт Г о су д а р ь И м пера-

т орь, Н иколай П авлови чь, С ам одерж ец ъ BcepocciücKiü,
Г о су д а р ь Всемилост ивЪ йш т !
Просить Сербскш литераторъ Философш докторъ Вукъ

Стефановичь Караджичи, а въ чемъ мое прошеше, тому
сл/Ьдують пункты:
ИмЪя щаст1е пользоваться всемилостивейше отъ В аш ею
И м перат орскаю В еличест ва пожалованною мне nencieio, я
желаю, въ знаки моей безконечной благодарности, сына моего
посвятить на службу Россш. Но такъ какъ въ Сербия, оте
честве моемъ, нетъ никакихъ учебныхъ заведен1й, способныхъ
приготовлять юношей на службу, каковая потребна въ такомъ
великомъ Государстве: дерзаю повергнуть къ подножию пре
стола В аш ею И м перат орскаю В ели чест ва всепокорнейшее
прошеше объ определены сына моего Саввы Караджича въ
какой либо изъ кадетскихъ корпусовъ.
Всемилостивейшш Государь! Прошу Вашего Импера-
торскаго Величества о семь моемъ прошенш рГшеше учинить.
вена 23. 1юня! 1833. года. Вукъ Караджичи
АВПР, Главный архив III—I, 1883, г. 17, лл. 2. и об.
Русская старина, 1898, бр. 2, 366.
1 У концепту првобитни датум 31. Генваръ прецртан и натписан овај.
Такође туђом руком на мартини забележено: В Все Всепре.
153
[Превод:]
Пресветли, свемоћни, велики императоре
Николају Павловичу, сверуски самодршче, милостиви
господару,
М оли српски књижевник, до к т о р ф илозоф ије, В ук С т еф а-
новић Караџић, а у ч ем у се саст оји м оја м олба, eugii се из
еле gehet:
И м ајућ и cpehy д а корист им п ензију к о ју м и j e Ваше импе-
раторско величанство блаю и зволело блаю н аклоно одредит и,
желим д а у зн ак своје бескрајне захвалност и у п у т и м ce o l сына
д а служи Р уси ји . Али пош то у Србији, м ојој оШаџбини, нема
т аквих ш кола ко је би м о ы е д а о сп особе м лади ће за служ бу
каква j e пот ребна у т ако великој држ ави, у с у ђ у је м се д а по
ни зно поднесем Вашем царском величанству покорну м ол бу
д а примите мо1 сина С а в у Караџића у н е к у кадеш ску ш колу.
Премилосш иви царе! М оли м В аш е царско величанст во д а
реш и т е м о ју м ол бу.
Б еч, 23. ју н а 1833. В у к Караџић
83.
Праг, 7. јули 1833.
Prag den 7 July 1833.

Ich zweifle nicht, dass Sie die Stempel-Abdrücke bis jetzt
bereits in Händen haben. Ich war nämlich am letztverflossenen
Montag, den 1 July, bei Hrn. Lerch, und überzeugte mich, dass
bereits alles fertig war. Er sagte mir aber, dass er Ihnen zuvör
derst Abdrücke der Stempel zur Einsicht und Prüfung schicken
wolle, bevor nämlich die Stempel gehärtet sind, damit, im Fall
etwas geändert oder verbessern werden sollte, er dies thun könne.
Ich konnte die Buchstaben nicht einzeln prüfen, dies wäre auch
überflüssig gewesen, da dieselben ohnehin Ihnen zur Revision
zugeschickt werden.
Wegen der Matrizen bitte ich Sie ganz unbesorgt zu seyn.
Ohne Ihre oder des Hrn. Tirka ausdrückliche Erlaubniss werden
keine Matrizen hier jemanden gegeben, noch auch werden sie
verlangt. Die Sache hat durchaus keine Eile. Wenn Sie einmal
Stempel und Matrizen in Wien haben, so kann sich ja auch von
154
da aus jede Buchdruckerei damit versehen, der es darum zu tłum
ist. Was uns hier anbelangt so wissen wir eigentlich noch immer
nicht, welche Buchdruckerei wir dazu treiben sollen, Ich habe
zum zw eiten m ale mit den Herren Haase gesprochen, und sehe
nun, dass derselbe seitdem einen andern, mir nicht ganz will
kommenen Plan gefasst hat. Er sagte mir, er habe Matrizen für
russische Schrift, und im Falle etwas gedruckt werden sollte, könn
te man (meint er) nun diese mit den nöthigen serbischen Buchsta
ben verm ehren! Ich weiss nicht genau, ob er die Lettern meint,
mit denen P u ch m a ye r’s russ. Gramm, bei ihm gedruckt wurde,
die sehr schlecht sind. Andere Freunde meinen, Hr. Špinka in
der erzbischöfl. Druckerei sollte sich mit russ.-serb. Schrift verse
hen, andere noch anders. Auf jeden Fall wird auch meine Gesch.
d. Literat, noch nicht so bald unter die Presse kommen. Bis dahin
haben wir also noch immer Zeit: wir werden uns schon bei Ihnen
melden, und wegen der Matrizen anklopfen. Seien Sie ganz ohne
Sorgen: Niemand bekommt hier Matrizen, ohne sie von Ihnen
zu beziehen.
Das cyrill. Alphabet ist fertig, nur muss es noch einmal ab
geschrieben werden. Ich schreibe darüber etwas mehr an Hrn.
v. Kopitar. In sehr kurzer Zeit erhalten Sie es.
Ich arbeite noch immer blutwenig: hoffe aber bald fleissiger
zu werden.
Leben Sie recht wohl! Von den Meinigen alles Schöne an
Ihre Frau Gemahlin
Ihr
aufr. Fr.
P. J. Schaffarik
[У дну прве стране:]
Hrr. Wuk Stefanovich Karadxich.
Von Prag
Sr. Wohlgeboren
Herrn W uk Stephanowitsch Karadschics
Mitglied mehrer. gelehrten Gesellschaften
in Wien
АСАНУ, 3459.
[Жиг:] Prag Букова преписка IV, 673—674.
[Превод:]
U p a l, 7. ју л а 1833.
В и сокоцењ ен и п ријат ељ у,
Н е сум њ а м д а от и ске м ат рица и м ат е д о са д а еећ у р у к а м а .
Б ио сам , найме, прошлсч понедељ ника, 1. ју л а , к о д i. Л е р х а и
увер и о се д а j e већ све било Готово. Он м и je , м еђупш м , р ек а о
155
д а хоћ е д а Вам најпре пош аље от иске м ат рица на у в и д и пре-
глед, пре нею су м ат рице о каљ ен е д а би, за сл уч а ј д а што т реба
изменит и или поправит и он т о могао д а ур а д и . Н исам могао
испиишти појединачно слова, т о би било и сувиш но, је р ће она
и т ако бит и В ам а послана на р еви зи ју.
Ш то се т иче мат рица, м олим В а с д а б у д е т е сасвим б ез
брт е. Б е з изричит е д о зво л е, В аш е или Г. Тирке, неће никакве
м ат рице ником овде бити да т е, нити he их ко т раж ит и. С т вар
уоп ш т е није хит на. К а д је д н о м им ат е печат е и мат рице у
Б ечу, т ада се и о д а вд е свака ш т ам парија м о ж е снабдет и,
к о јо ј д о тога б у д е ст ало. Ш то се нас о вд е т иче, м и зап раво
јо ш не знам о к о ју ћемо ш т ам парију на т о нат ерат и. J a сам
по други пут р а зю ва р а о са господином Х а зе о м и видим сада
д а j e он о д т а д а направив је д а н д р у т , за м ен е не сасвим до -
бар план. Р ека о м и j e д а има м ат рице за руско писмо и, за слу-
чај д а неш т о т реба ш т ам пат и, могло би се (м исли он) ово
[п и с м о ] сам о појачати пот ребним српским словим а. Н е зн ам
заст урн о д а ли он мисли на слова којим а j e к о д њеГа ш т омпана
Пухмајерова р у с к а грам ат ика и која су врло лоша. Н еки при-
ја т е љ и м исле д а би се Г. Ш пинка у н адби скуп ској ш т ампарији
Moiao снабдет и руско -ср п ски м писмом, д р у т [м и с л е ] jo tu д р у к -
чије. У сваком сл уч ају неће ни м оја ист орија књиж евност и
т ако б рзо сигићи у ш т ам п у. Д от л е, дакле, им ам о јо ш у век
врем ена; ми ћемо В ам се већ јави т и и закуцат и р а д и м ат рица.
Б уд и т е пот пуно б ез бриге; нико о вд е liehe иматги мат рице а
д а и х не доб а ви о д Вас.
Ћирилски алф абет j e Готов; т реба га сам о јо ш је д н о м
преписат и. О т ом е пишем неш т о выше г. К оп и т ару. To hem e
добит и з а врло крат ко врем е.
Још у в е к р а ди м слабокрвно; надам се д а ћ у ус к о р о бити
вреднији.
О ст ајт е здраво! О д ст ране м оји х све најлепш е В аш ој ioc-
пођи суп рузи .
Ваш искрени п ријат ељ
П . Ј. Ш афарик
[У дну прве стране:]
Г осп оди н В у к С т еф ановић Караџић
Из Прага
Высокородном
Господину Вуку Стефановићу Караџићу
члану выше ученых друштава
Беч
156
84.
JOBAH СГЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 8. јули 1833.
У Земуну 8а Јулија 833 п. р.
любезни пријатељу!
Душ време сам чекао на Ваше писмо, које сам једва јуче
примио. Што сам тражио, ни сам у њему нашо. Осим оног
мог писма, у ком сам Вас молио, да моје књиге оправите у
Тријест, још сам Вам једно, одма другом поштом, писао, у
ком сам жељу моју представио, да се братски постарате, неби
ли се, кад већ ценсура ништа против ње нема, моја књига
консумо пропустила. Овдашња армиција мисљаше, по оном,
што je из Беча добила, да се те моје књиге слободно пропустити
могу, само да се допуштење од више власти добије, која никако
противна не може бита, кад цензира [!] ништа не забранвује.
Ja сам и једну малу инстанцију додао оном мом писму. На
ово дакле писмо сам ja од Вас одговора очекивао; али од тога
до сад нигди ни словца. Ваљда сте га примили; ja сам га
сам франко и лепо на пошту д а о .------ - Јављате ми, да су
моје књиге одавно у Тријесту, и да су онде на добром месту.
Лепо фала! Онде су тако, као да ји нигди на свету неби било:
Ползе од ньи, док су онде, ни мени ни другом коме. Гди би
се мого, мало њима прикрпити, а сад не само што тога нема,
но join ми се и трошкови толики учинили! Молим Вас, учи
ните ми добро, па ми о д м а првом поштом на ово одговорите:
,,6ли истина, да ценсура Бечка, ништа нема против мога
С абора? Бил’ се допуштење могло добити, да се мое књиге,
кад ји ценсура пропушта, консумо допусте, особито ако би се
то људски и својски тражило? Ако се у Бечу какве препоне
наоде, би ли ja тај посао могао у Карлштату свршити? Из
Тријеста ваљда би се опет могле вратити? Ja С абор мој по
дриги[!] пут штампати нећу, а више ништа од сад нећу ни
писати. Koja ми je корист, да се једим и бринем због буда-
лаштина толики, с којима се ми, као Писатељи, морамо бо-
рити! На част сваком слава списательска, који je тражи; ja
се за њу од сад више нећу отимати.
Н иколићу сам и ja дао Ваша објављења; с најбољомпре-
поруком. Он ће Вам доста пренумеранта скупити, а мене
његов труд излишним чини.
157
Ришћанлук je оружијем, али без боја, границе узео; но
дипломатически ствар још није сасвим свршена. Биће још
посла. Комисара чекају из Цариграда, да се границе „тор-
жествено“ Србском привил ељствуј!] предаду; али се с друге
стране међусобни непријатељи свеједнако оружавају. Без ве
лике невоље Турци све уступити неће, особито варош Бео-
градску нису ради дати. — Иначе е онде све по староме.
€дна књига о лутрии излази у БеоградуН — Мене зову онамо
све једнако, и Господар Јефрем ови дана долазио je овамо,
те се самном за то састао и разговарао, но мени je добро,
седити с миром. — Знате ваљда, да je Београдски Митро
полит, Мелетин, умро, и да се Владика Никифор натраг, у
Србију, вратио.
Буљугбаша вели, да je манастир В о љ а вч а у Рудничкој
наији у Сргарима.
Поздрављајићи[!ј Вас, јесам Ваш

истини почитатель
[У наставку писмо В. Василијевића:]
Уз ово писмо ГДна Стејића и ja Вам одговарам на Ваше
од 19. Јунија. Оно приложено објавленије дао сам моме куму
Д. Николићу. Он Вас поздравља и оће с највећим усрдијем
пренумеранта купили, и по Вашој наредби даље поступали.
Новине слабо шло имамо, све се ћути, све je по ста
роме. IV књигу песнарице очекујем с нетрпљењем. да се
нови песама напевам, зато не закашњујте шло брже опра
вили ји амо. Будите здрави и примите поздравље од свију
Ваши пријатеља и моји дамашни[!].
В Василијевић
Herrn
Wuk Stef. Karagich
Am Spitelberg № 133 (: der
ungrisch Garde gegenüber:) hinten im
Hofe im 1 Stock die Thüre N 15.
in Wien.
13 Jul.
АСАНУ, 4141.
Вукова преписка VI, 89—91 и III, 168.
158
85.
Д И М И Т Р Ш Е В Л А Д И С А В Љ Е В И Ћ — В У К У КА РА 1ДИ Ћ У
Т рст, 10. ју л и 1833.
Писмо од Обшчества овдешнЬга упућено е на Вас тамо;
али Бог зна оће ли Вас наћи, како е упућено без показанога
квартира Вашега, зато ако га ioui до сад пришили нисте,
изволите се на Пост-Amty извГстити и пр1имити га.
Овш дана пошао е тамо кандидат Владичества Црно-
горског, кои преко Беча иде у Петробург. Препоручили смо
му, да Вас тамо лосГти; кое ако не буде досада учиню. Ис-
тражите та, ако већ не буде далЬ пошао и познайте се шњиме,
заслужуе из млого узрока бити Вам познат, а особито што
е и без чина, ког носи, добар Србљин. Бићете задовољни
чути га.
Ево Вам и едне нГгове пЬсне овде сложене. Ако судите
да заслужуе, ставите е, гдигод у Ваша Писмена ДЪла, коя
будете свГту саопшчавати. Сзика Црногорског Штил заслужуе,
да и наши Мацарски Србљи чую. Да видимо, шта ће рећи
Зоили. —
Чекам два завежляя књига transito преко Беча, како ми
Г. Тирка пише, незнам или од Вас или од Г. Стеића.
Г. Фрушић и сви Ваши Прттељи поздравляю Вас преко
ВашегУ
У TpiecTY
у очи Св. Петра 1833. Почитателя
ДимВладисавлГвића
H. WuK Steph. Ka[ra]dschics
am Spitelberg N 133. im Hofe
hinten im 1. Stock, die Thür N 15.
in Wien
[Жигови:] V. Triest, Franco
14. Jul.
АСАНУ, 3257.
159
86.
И Г Њ А Т В А С И Л И ЈЕ В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Земун, 11. ју л и 1833.
у Земуну На Петров дан 833.
Љубезни Куме и Пријатељу!
Ваше почитајемо Писмо од 4/16 Априла ов: год: одго-
варајући, јављамвам, даје Карафези млади, Софију Маија ме-
сеца 1831 поаро, а Шкодра паша разбијенје бијо исте го
дине доцкан у Јесен.
Ришћанлук je ришћанлук — међу којима имашто Вас
љубезно поздрављају. Тирол свеме једнако пита, пишетели и
рецензиратели штогод? Аштосе тиче њиови Новина, товам
препоручујем die Allgemeine Zeitung у комесе, од николико
времена различили, њи тицајућисе Артикула налази. —
Сада пак зафаљујемвам на новинама мене и мога Аванџа-
мента ради, штостеми сообчили, идолазим наново Вас молити,
да учините љубав, даме Господину Копитару препоручите й
даму кажете, Unterm 7ten d: М: bin ich bey Sr Durchlaucht dem
Herrn Fürsten v. Metternich, um eine Consular-Bedienstung wo
imer, eingekomen, Dieses Bittgesuch wird hoffentlich mit Ende
D: M: dahin gelangen, weil es im Dienstwege durch das hier-
ländige General-Comando und durch den Hofkriegsrath an
dessen Bestimung befördert werden muss.1
Тако лрепокорнога молим, да од његове Стране, штоје
могуће — и гди зна, учини. Ja пак одмоје Стране, ослања-
јућисе на лепе речи неке Господе, кадасам зимус ту бијо,
пишемјим и сам и молимји својски, а тосу; Н: Hofrath v.
Hamer, Hofrath2 v Bronner, Hofrath v Pidoll und Staatskan-
zeleyrath3 v Huszar, a писосам такођер й Г: Генералу Ми-
хајиловићу.
Сва ова писма шшъем преко Г: Шпирте, тако молим
споразумитесе шњим (:како што и њему пишем:) и ако Г:
Копитар благоволи и за нужно налази да каково одњи сам
преда.4
Übrigens bitte ich den Herrn v Kopitar zu versichern, dass
dessen wohlwollende Freundschaft, die derselbe mir hierin er
weisen wird, aus meinem Gedächtnissen nie erlöschen wird.5
Штосе тиче Препоруке од овдашње Милитер ком[ан]де, й
Генерал команде, а уфам, и од хофкригсрата самог, да неће
фалити, у кондуитлисти, којује Милитар Команда мојој молби
160
прикључила, описатесу све моје Способности, којесу једном
конзулу нужне и које ja у себи соједињавам, а ласкам себе,
даијесу сваког Призренија достојне. -—
Надајућисе добром успјеху од содјеиствија добри При-
јатеља, остајем љубезно поздрављајући све у Вашим дому
Ваш искрени Пријатељ и Кум

1гњат Василјевић[!ј
Р: S: по Првој прилики послаћу Вам, Споменика, Придика.

Лутрија, Књижица и Књига.
von Semlin
An Seine des Herrn Docs der Phylosophie
und serbischen Schriftstellers
Wuk Stephan Karaggits
wohlgeboren
in Wien
Воштани печат c иницијалима IW.
АСАНУ, 4258.
Вукова ирейиска VI, 266—267.
1 7. о.м. дошао сам ЊеГовој светлости Господину кнезу Метерпиху за јед-

ну конзуларну услугу. Надам се да ће ова молба спшћи крајем oeoi месеца,
jep мора проћи преко овоземаљске Генералке команде и ДворскоГ ратноГ
совета. . .
2 Дворски саветник.
3 Државни саветник.
4 Прецртан последил слог ти.
5 Уосталом, молим, i. Копишара пека буде уверен да /ьеюво љубазно при-
јатељство, које ми je доказао, никада неће бити избрисано из Moi сећања.
87.
ИГЊАТ БРЛИЋ — БУКУ КАРАЈЈИЋУ
Славонски Брод, 12. јули 1833.
У Броду 12. Серпња/July. 1833.
Преведрй Господине!
Драги Брате и Приатељу Вуче!
Јуче сам Ваше писмо од 19га Јун. ст. о. г. прймио, и сва
разумно што ми пишете.
Чудим се што моје Граматше join до данас нисте при
мяли, Хартлебен писао ми je већ 17тог Јуниа да jy je Г. Ко-
дитару послао — што je дакле, да je join нисте прймили. —
Ево баш сада и Г. Хартлебену пишем, а ко није послао да
што бержје шаље.
M o ja ж е/ьа m je да моји оштри Судци (id est Recen-
senten)1 небудете, ja Вас само молим, да ме неубиете, то јест,
да нерекнете, Берлић д а се б уд е c e o i р и ф а д ер ж а в, б о љ е би
било, нею гито j e Г ра м а ш /ку писав, je p незна нишша, и себе
и c e o j p e g срам вт й. А у осталом — нек ми буде, како сам
заслужио. Пак ако сте ми приатељи, и ако заслужујем при-
поручите ме — ако ли не, а Ви као ни себи ни свому гово
рите о мому послу — али говорите, то Вас молим, и то очито
у новинама, јербо ме ево овде људи суде и одсуђују — а
нуто, нйсу ни читали моје Граматше — !— !— ! Пак још који
су и читали, они d ic ta to risch 2 веле: да млога и млога нева-
љају — али узрока незнају казат, за то би ми мило било
да ми од оздор von competenten Richtern123 разсудба дојде.
Зато Вас и Г. Копитара лЬпо молим, да ми по первој
пошти своје мишљење о мом послу братински очитујете, а у
осталом, што Вам се узвиди, то дајте штампат.
Ово на хитњи, у Августу видит ћемо се у Пешти, а сада
с' Богом.
Berlich.
Р. S. У нед-ћљу 14г о. м. и Г. дојти ће Г. Директор

Ацић у Брод, предат ћу му по Вашој жељи једно позивање,
а друго ћу и[!] нову Градишку послати.
Зашто Сервијанци Ваше књиге у Сервији забранише? —
v Brood
Ser des Herrn Dr W uk Stef. Karacxich
mehrerer gelehrten Gesellschaften Mitgliedes
Wohledelgeboren
in Wien
abzugeb. bei die P. P. Mechitaristen.
[Жигови:] Essegg Wien
18 Jul.
одговорено из Будим[!] 7. Авг./26. Јул. 833.
АСАНУ, 3633.
1 То je рецензент.
2 Диктаторски.
3 Од надлежног судије.
162
88.
АДАМ ДРАГОСАВЉ ЕВИЋ — ВУКУ К А РА Џ И Ћ У

В уковар, 12. ју л и 1833.
У Вуковару 30ог Јуна 833,
Препоштоваш Прјјатељу мој!

Данае сам npiMio ваше од 16. Јуна ca Објавом на Дашцу.
Чудо mí je, што онај Муачан1н нуе сам предао моје вама
nicMO, i по обећању Псалме јсплатш? Још mí je веће чудо,
што mí Тшографуа за штампу, ако je готова, нешаље Конту?
Зато вас молјм, јзволјте mí bí ома ја в т : поштоје штампа
ca везањем i без везања? Како 6i до Пешт. вашара мого
јсплатт, да mí онда, ако пре небудете моглј, ca собом до
Пеште кише донесете. Bini ja мого ca векслом одуда посла-
ном тамо штампу налпрт, ini да преко Поште ini Делк
жанца новце пошљем? Шла мюлгге: како ће боље, i за мене
лагше 6ítí? — Пренумеранте на Данјцу послаћу вам по ва-
шарџуама до Мшовука за цело. — Одговор сам начшю на
оно, ако вам je познато „неколико версти изъ писма едногъ
Г. Совокупителя на ЛЪтописъ“ . A i bí гледајте, да дужш не-
останете, да што у Дашщ на ни одговоргге. Небш bí знал!
чуе je оно масло? Кад 6i сте се bí Morai с помоћу друп под-
BaTÍTÍ, да каке учене лютове протјв Љетошса гздајете; hím 6i
мого i ja 6i вам помагао! Bio je говор, да ће се издавал! од
Г. Миловука Родољубац; за то сам му поело неколко Пюама
од Србуе са Граматшом у pa3roBopÍMa; ттајте га, куд je део?
Ако вам се уздопадне, узмНе од њега к ce6i, i ако кад rai
узможете — употребЈте, а ja ћу i даље настављатј. Heöini
се могла Дашца као и ЉетопЈс noflirayri? Јестелј niiani оно
тјранство — Забавник Давшовићев? Heöini добро 6ino оном
проДв стати! — Hije ni вам познала „Grammatik der Illyrischen
Sprache von Ignaz Al. Berlich“ од Брођашна ове годше штам-
пана у Будјму? Она je боља сто пута i од Тјролове i од Бе-
piheBe! У њој за вас očím млоп места на једном i овако CToji:
Mittlerweile1 hörte ich Vieles von dem Vuk Stephanovitschen ser
bisch — teutsch — latinischen Wörterbuche, und der, demselben
beigegebenen, Sprachlehren sprechen, ja, ich wurde von meh
reren Freunden aufgefordert, mir dieses Werk anzuschaffen,
weil ich darin viele Aufklärungen finden werde. — Nichts konnte
mich aber dahin bringen, obwohl ich bereits seine serbischen
National-Lieder in Wiener Auflage von 1814 besass, weil ich
eine Eckel von alten serbisch seyn sollenden Werken hatte, in-
II* 163
dem sie eigentlich in gar keinem slawischen sondern in einem
unproportionirten Gemisch von Serbisch - Russisch und Cyri
llischen Dialekte geschrieben sind. Was konnte ich also unter
dem Namen einer serbischen Sprachlehre anderes erwarten, als
wieder ein ganz und eigends ausgedachter Grammatikalischer
Projekt, weder serbisch, noch russisch, noch in der Kirschen
sprache, sondern in einem widrigen Gemische von allen diesen
zu schrieben u. zu sprechen. Wie wurde ich aber überrascht, als
mir gelegenheitlich bei einem Freunde: Vuk’s Stephanovich Klei
ne serbische Grammatik von Jakob Grimm. (Leipzig und Berlin
1824) in die Hände kam, eine, neu geregelte und mit äusserst
nöthigen Buchstaben bereicherte Orthographie mit cyrillischen
Lettern, welche für die illyrische Sprache nichts zu wünschen
übrig lässt, eine kräftige, schöne National-Sprache, wie sie im
Munde des Volkes lebt, die grammatischen Eintheilungen, wie
sie seyn sollen, alle übrigen mir bekannten illyrischen weit zu
rück lassend! Kurz! ein Werk, welches mich von meinem ange
fangenen Arbeit zurückgehalten hätte, wenn ich nicht damit be
reits zu weit vorgerückt wäre“.2
Ова je Грам. важна за све Србе, а особито за оне, Koji
су pani срп. да граде Граматку. Само mí се не допада у њој
претерано прщржаван>е еДмолопчког корена, које благогласш
Í3 roBop peni Hauii одвећ кварк Но можда he Г. Berlich Бре
меном i од њега одступт, i ca cbím се за Референта језка
нашега јздатк Он je рад да i Шокщ npiMe вашу Ортографцу,
коју врло фа;ti. Грам. кошта, јербо je врло велка 5 f. 30 х. V. V.
— He6mi bí меш моглi ггослатл Славша i Insitutiones Добров,
до другог ш трећег вашара; гдј 6i ja мого добил оно ваше
nicMo на Г. Фрунпћа, штампано у HOBÍHa cpncKi? Како 6i
се ja мого јзвестт о старом српском i русославенском je3ÍKy?
Jeni већ от кога доказано, које je старце i ортналшје: ме,
те, се, крьвъ, прьсть, крьсть, чедо, пьсь, сьть, k i мя, тя, ся,
кровъ, персть, крестъ, чадо, песъ, сотъ? Госп. Шафарк каже
mí, да je једно као i друго старо; у Cp6iji оно, а ово у pyciji!
ЈелЈ то icTÍHa? Bini bí знал1? Да mí je словенска (словачка)
ш Крањска Граматка? Bini ce Í3 h>í могло што дознаД?
Меш 6i мшје бшо, кад 6i се доказало, да црквеш нце шгда
6io cpncKi јез1к, као што Г. Коштар i ГрЈм оће да докажу.
1мате ai од Востокова каку книгу; Њему je Г. Шафарк послао
онај мој лiст Паргамента, што je говорю најпре да je код
Г. Копитара. Од Г. Шафарка чуо сам да je Востоков највећј
сад фшолог словенског je3ÍKa. Jeл i то icTÍHa? Нлјел i он штогод
доказао, о чему ja још hí сањао hí сам? Ово су све предмету
о KojiMa 6i се ja рад 6io с вама разговараД. У Пешту вам не
могу доЫ. Но ЈустЈн ће, míctím, задело састалл се с вама. По
164
њему можете i оне моје речј послатј, што сте од АџШа у Зе-
муну добш . Он je сад, чујем, у Втковцј rpaHÍ4HÍ Дјректор.
— Младог БудЈмЈровЈћа — кад се састанете — поздравне,
сутра ће му, nim mí се, отац nicaTÍ. Журпе се да mí одго-
вop iте за штампу. Кад небј млого коштало, да je iсилах iте, i
пошљете ca песмама, а ja 6i вам у Пешту поело новце по
Јустгау.
ГТоздрављајуЈп вас i вашу љубезну госпоју остајем с ве-
лш м препоштовањем
вашега прџатељства
свесрдш брат
А. Драгосављевјћ
Herm
Н. Vuk Steph. Karadgits
in Wien
am Spitelberg № 133.
[Жиг:] Wien
18 Jul.
[Byкоза напомена:]
одговорено из Будима 7 Авг./26 Јул. 833.
АСАНУ, 3715.
1 Аутограф je одавде већим делом оШтећен а један део je изгубљен.

2 Слушао сам међутим, м ного како се Говори о српско-немачко-латинском
речнику Бука Стефановића, и о Граматици која je приложена уз тај
речник. Чак су ме мноГи пријашељи наюварали да то дело набавим за
себе, јер ћу у пему наћи много објашњења. Ништа ме на то није могло
навести, иако сам већ имао уьеюве Српске народне пјесме, бечко изда-
ње из 1814. јер су ми била одвраиша сишра дела којаје iпредало да буду
стара српска, jep она заправо нису писана ниједним словенским језиком
већ чеком несразмерном мешавином српско-pycKOi и Ћирилово1 језика.
Шта сам дакле gpyio Moiao очекивати под именем српске Граматике,
тюли опет један посебан и нарочито смиш/ьен Граматички план, по
ком треба да се пише и Говори не српски, нити руски, нити црквеним
језиком, неГо једном одвратном мешавином ceeia тоГа. Како сам, међу-
тим, био изненађен кад сам једном приликом код једноГ пријатеља до
бив у руке: Бука Стефановића Малу српску граматику од Јакоба
Грима (Лајпџт и Берлин 1824), један новосастављен и с најпотреб-
нијим словима обоГаћен правопис у ћирилском тему, од кого се за
илирски језик ништа ваше не да пожелети, снажан, лей пародии језик,
какав живи у устима народа, Граматичка подела онаква каква je потре
бна, која све друге мени познате илирске [Граматике] далеко иза себе
оставља. Укратко, то je дело које би ме задржало од мојих започепгих
радова, да нисам с њима већ врло далеко напредовао."
165
89.
Г Р И Г О Р И ЈЕ Г А В Р И Л О В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Велики Р ад инц и, 16. јул и 1833.
Высте мене с’ моюмь Дйчицомъ милостивимъ и Бла-
годЬтелскимъ првымъ писмомъ утешили, даћете ме докъ
нетто юштъ w могъ посла видите, милостиво известити w
момъ прошешю всепокорнейше. Его Высокопревосходи-
телствб Един8 Татищев» предложеномъ, w комъ и несбмнямъ
даће тесе шрећи б8д8ћи да е то дЬло вашимъ ходатайствомъ
и мановашемъ и почето; totw ради ус8ћ8емсе Васъ као могъ
и мое дЬчице великогъ Благод1>я молити дабы настояли и ако
и како Вамъ што w прошенпо момъ познато б8де известити
ме не пропустили. Надаюйисе и уповаюйи[!] на милостъ Ваш»
препор8ч8юЙи Вамъ чада моя, цЬл8я Ваш8 ц£л8 высокопо-
читаемб фамилЈк> пребываю и преб8д8 до конца живота могъ.
Всепокорнейшш Юйентъ
у Вел. Радинцы Григорш Гавриловичъ
4a 18л1а 833. Парохъ и Ассессоръ
близъ Дмитровице1
Sr Herrn Herrn
Vuk Stephanovits mehreren
Gelehrten Geselschaften Mittglied
Wohlgebohren
zu Wien
mit Briefen des H v Copitars.
25 Jul.
[J. Копитар дописао:]
am Platzl № 133 hinten, 1er Stock, Gang.
АСАНУ, 4243.
Букова преписка VI, 262 (препричано).
166
90.
Беч, 19. јули 1833.
Славно Српско Трјестанско Општество,

С највећом радости имао сам срећу примити високопо-
читајемо писмо Вашеод 19. Јунија/1. Јулија. Признање Ваше,
које ми у писму овом изјављујете, и родољубива помоћ, коју
сте ми одредили, то су превелике и за мене драгоцене на
граде за све моје књижевне труде и1 родољубиву ревност; то
су награде, о2 којима ja, радећи моје послове, од даиаш њ вш
нараштаја моји3 сународника ни сањати нисам могао. За
оваку награду, чест и милостиву благонаклоност не знам,4
каквим би4 сам речма Славноме ошшеству показао прис-
тојну благодарност.5 Ja сам до сад само из једине љубави
к ползи и слави народа нашега трудно се, 6колико сам могао6;
а од сад, знајући, да тако славно ошдтество народа нашега
прима участије у мојим пословима, гледаћу, ако буде могуће,
још више да се трудим.
С овим писмом шаљем Славноме отптеству један егзем-
плар Четврте књиге народни наши песама, као до сад по
следней7 и Вама join непознати плод труда мота. За мене ће
бити особита8 срећа и радост, ако Славно општество и у
овој књизи нађе што достојно свога мњенија о мени.
Препоручујући се за свагда милостивој благонаклоности
Славнога и родољубнвога општества, с највећим високопочи-
танијем и безграничном благодарности остајемУ
У Бечу 7./19. Јулија 833.

Славнога општества
препокорни слуга
Благодарително писмо
Вука Стеф. Караџића из Беча.
Пршмлено 1834, 26. Јануара.
спцо.
Концепт, АСАНУ, 4251.
М. Пурковић, Историја српске православие црквене општине у Трсту,
1960, сл. 28 и 29 (факсимил оригинала).
Букова преписка VI, 259 (по концепту).
167
1 У наставку прецртано помок.
2 Првобитно о којима сам се.
3 У продужетку прецртано само од беспристрасиости потомства нада-
ши мошо.
4-4 Натписано изнад прецртаног како би.
5 У наставку прецртано која je срце моје чисто забунила.
6 “ 6 Натписано изнад прецртаног што сам више Moiao.
7 У наставку прецртано имао.
8 У наставку прецртано мест.
91.
ВАСШШЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Земуну 13/25 Јулија 1833
Оно Ваше Објавленије на Даницу за 1834 годину послао
сам нашем зету у Баваниште да скупи пренумеранте, и од
њега добијем јуче писмо ca доле назначени пренумерантима,
која имена у Забавник ставити незаборавите. Он ми пише да
je новце већ скупио, које ће ми по првој прилици послати,
т. Ј. седам цванцика. — Од новина слабо што за сада имамо,
него по Вашем обећању чекам од Вас да ми што лепо јавите,
и Ваши песнарица 4ту част пошљете. Збогом
Баваииш ш е
©еодоръ Радивоевичь терговац — 1

Емануелъ МилосавлЪвъ дето — — 1
Марко Милошевић — ,, 1
Василш Тодоровичь терговац 1
Јоаннн Јоанновичв шнайдеръ 1
Брат1я Хажи Стояновичь терговци 2
7. Ексемллара
168
Herrn
Wuk Stef. Karagich
am Spittelberg (der ungrisch Garde gegenüber) № 133
hinten im Hofe im 1* Stock die Thür № 15
in Wien
30 Jul.
одговорено 17/29. Окт. ~833.
АСАНУ, 2552.
Вукова преписка III, 168.
92.
ВУК КАРАЏИЋ — ГАВРИЛУ ПОПОВИЋУ
Беч, 26. јули 1833.
Љубезни Господару и брате Fajo!

Одавно сам се накањивао, да Вам пишем, и ево сам се сад
једва наканио. Најпре Вам желим, да Вас ово писамце моје
у здрављу застане. Врло би ми било мило, кад би смо се
где могли састати, да се видимо и разговоримо. Ja мислим
о идућему Пештанском вашару бити у Б у д и м у у илици; ако
би сте и Ви по чем онда дошли у Пешту, потражите ме, да
се састанемо. Од ова три објављенија раздајте два коме ту,
за кога миелите, да би ми кога пренумеранта потражио. Ако
сте се познали ту с неким адвокатом Звеки ћем , подајте њему
једно. Ja сам с мојима, фала Богу, здраво и мирно, које и
за Вас желим чути.
Желећи Вам добро здравље и остало свако добро, ос-
тајем
у Бечу 14. Јул. 833. Ваш стари пријатељ

169
Herrn Gabriel Popovits,
Kaufman (von Semendria aus Serbien)
in Temesvár.
per Ofen.
Воштани печат с грбом и иницијалима.
[Жиг:] Wien
[Напомене адресатове:]
П исм а Б ук а Караџића
Прймй 18го 1кша 833

Одговоръ 22го ” ”
АС, ПО, к. 35, бр. 29.
Правда, 1939, бр. 12417, [6].
93.
Из Вашега Писма разумЪо сам све, што желите, и у
свему ћете бити служени, осим у име Писма од Опшчества,
а нарочито рЪчи на Годину. Ово нити смемо ми, нити Ви по-
правляти; ер тако е већ протокулирано. А да неће бити само
за ову, него и за сваку годину у напредак, ту Вам стой Г.
Доктор добар, докле е год он жив, да се то неће промГнути.
Ми знамо, да би болЪ било по Вашем m h íh íio , кое е исто и
наше овде било. Али боећи се учинити бол!., боимо се, да
не учинимо горе. Зато дакле отсудисмо, да нам Ви кошю
тога писма пошл tře, па ћемо ми овде едно предисловје с’
истим писмом Матици послати, као што Ви велите. & Ово
судимо бoлt одавде нека отиде Матици, него ли из Вапнй
руку. Ми смо сви здрави кое и Вама желимо. Овде нам е и
Г. Епископ Ралчић наименовани Вршачки Владика, кои Вас
поздравля. Добро се разговара о Вама, и мило му е за ово
чути. Ми Вам сви 3flpaeni и срећу желимо, и очекугоћи Ва-
шег одговора на ово есам
У TpiecTy 14/26 Јулја 1833. Ваш Почитател»
ДимВладисавл
П. П. Г. Доктор е у BaHt отишао, и зато е закашнћно ca

овим одговором. Vale.1
170
Dem Hochgelehrten H.
Wuk Steph Karadschich
beim H. Joseph Milovuk
in Peslh
[Жиг:] V. Triest.
одговорено 7. Ав./ 26. Јул. 833.
АСАНУ, 3258.
1 Здраво.
94.
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Петроград, крај јула 1833.
Много почитаемый Стефановићу!

€два ютросъ сЬтихъ се да самъ ти обрекао писати изь
Петробурга. Пространство града, симетрјд улицахъ, величе-
ственость строешя и тысуйама овымъ подобна за мене нова
появлешя узрокомъ су томе моме закаснЪню. Но како нећу
закоснити, и каколи ћу сЬсти писати кадъ и незнамъ да самь
на земльи, но мислимъ, подигнуть Дедаловымъ крылима
да изъ ваздуха сматрамъ или у сну да гледамъ столицу еди-
новърнога и единоплеменога Пара славенскога; столицу коя
се у пуномъ смислу назвати може цара и то управъ Вели-
кога. Садъ све то разсуди; пакъ ћешв и самь признати да
npie ти до сада шесамь могао писати.
Ово ти ютрось полу санльивъ пишемъ изъ гласовитогъ мо
настыри Александра Невскога, но теке именомъ монастыри а
cbícmb прочимъ палате, и являмь ти да самь здраво путовао
одъ Беча до довде, здраво дошао и здраво се сада налазимъ
у мон. Невскомъ. Наслађуемв се предившемъ погледомъ и пре-
красшема здашяма Петробурга, разномъ искусномъ архитек-
туромъ дворовахъ царсюехъ, храмовахъ Свемогућему узди-
гнупехъ и величественима памятницьша воздвигнутјема
основателю ове столице и просветителю Pycie како годъ и
другима мудрыма нЪму послЬдовательима. Сваюй безпри-
страстный овђе дошавнпй мора рећи и рећи ће: русмй е народъ
великъ, а цари рускога народа Велики; свемогућа е рука
творца излила благодать на цара pycie и на савъ нЬговъ домъ,
171
свемогућа е воля творца возвисила pyciio до овога степена,
свемогућа е рука владике излила свое богате даре просве-
гцешя и човеколюб1я на дворяне.
Немой рећи да ћу ти послй другаче казати, и да е озадъ
Маре са сватовыма; Мара или е дошла или прошла или е
озада, доиста е Петробургъ међу найлГтшема столицама
Европейскими. Любезноте поздравлямъ. Ако примишь кою
часть одъ ошехъ црногорсюехъ пЬсанахъ пошльими овамо;
я ове дв1е мнозини читамъ а найвише женидбу....................
Имадемъ и Хомера на рускомъ езыку Гн ЬдиЙемъ преведена.
Србскш е Хомеръ у народньой посзш, кою хоће разумели и
коме с србскость мила; а ко неће залудъ му сва добра ка
чества праве поезје у народньимъ пЬснама, у коима се налазе.
Допуштате ли печатали ту: и а съ кам енш т ака. Ако су до
пустили дай га печатати и пошальи ми 12 екземплара; ако
ли пакъ шесу а ти ми пошальи матицу (юригиналь:) пакъ
ћу обисть хоће ли га овамо дати печатати.
За друго остаем твой прави и искрени доброжелател и
слуга
Архим: Петрович НГгуш.
Ап
den Hochwohlgeborenen und Hochgelehrten Herrn
W u k Steph. Karadscics
Doktor der Philosophie
am Spitelberg № 133, im Hofe hinten
im 1 Stock die Thür № 15
in Wien
[Жигови:] Brody Pehausners Wiolland Wien
21 Aug. 27 Aug.
АСАНУ, 4299.
Коло, 1901, II, св. 8, 439.
95.
ВАСИЛИЈЕ ВУКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петриња, 1. август 1833.
Висок’Учени Господине!
Мени Високопочитаемй;
Из писма Попа Давида Милошевича, потате да есамли
примю книге Луке Милованова, есамъ, ипоналоги вашои 26.
ItoHÍa прош. изброио Г. Николи Поповичу уЗагребъ f 8.
среб. завашъ рачунъ.
172
Господине, ваша Наука просутае по целоме роду нашемъ,
алознатае истранима законима, Нашъ Давидъ Милошевичъ
има едну книгу ижели из’дати насветъ, судимъ дае вама по-
зната, вибисте велику задужбину учинили препоручитига
тамо Типографии Ерменскои дамуе наштампаю, и дата при-
чекаю докле новце докупи од’ Пренумерантовъ онће поштено
платити, будите му рука помоћи ибиће вама благодаранъ.
Господине! ако васъ смемъ молити покорно постараите
се за Савву Меркаля данеостае у мраку, висте кодъ Учени
люди у великом Слави, ипознатисте, особито с’Царскимъ Би-
блготекаромь Г. К оп ит аром ъ, ослободитега, я као прость
судимъ дабисте сазидали Церкву оставићете безсмертно име.
Учтиво васъ молимъ опростите моему простодупню и
непримите зазло да я вама досаЕуемъ и овако просто пи-
шемъ. Остаю очекивашћи вашега милога од’говора;
снаивећиМЂ почиташемъ
Покорни Слуга
Вас.Вбковичъ
У Петрини на Дань Светога 1лје 1833.
СлЕдую отрагу Прен8мь.
Н а Д ан иц у Забавникъ. 1834.
Благор. Г. Лазаръ Бекичъ Пенз. капет. книг» 1
„ Г. Гоаннъ Станковичъ пис. код
Р егем ................................. „ 1
„ „ Тавро Паичъ пред. нем.
ш к о л а ............................. „ 1
,, „ Адамъ Врачаревичъ учит.
Б л и н с к и ......................... „ 1
,, 1оаннъ Ч а к о е......................... „ 1
„ „ Симеонъ Маливукъ . . . . „ 1
„ „ Павелъ К о т у р ъ .................... „ 1
„ „ Ijtia ЛаћевичБ из Карловца „ 1
Гћа Ек. Петровичи рож. Лаћевичи люб. книж. 1
Baco ВВковичъ за Анд. и Мияила 1
Книга— 10. —
ићу новце Вама о свому времену послати.
173
Petrinia
Hochgepriesenen Herrn
Stephan Wolf Karagyich
Doctor der Philosophie und Mitglied
mehrerer gelehrten Gesellschaften etc. —
ln der Mechitaristischen Buchdrucherey[!] am Platzl 14
fr. i»; Wien.
Воштани печат c иницијалима В В.
[Жигови:] Petrinia Wien
8 Aug.
Вукова напомена:]
одговорено 1. Нојемвр. 833.
АСАНУ, 4192.
Вукова йреписка VI, 170—171.
96.
Нови Сад, 1. август 1833.
Высокоученныи Господине!
мнЕ любезный Пр1ателю Здравствуйте!
Лавлямъ Вамъ дасамъ Ваше Книге 4те Частице песама
w Г. Хариша приунш, но имамъ Вамъ явити дасе една до-
годила усреди издерана, морамъ ю ефтише дати. Iwiri rh и то
Вамъ !авлямъ дасамъ постаю лиферантъ србскш мои Прјдне!
Я Вамъ даемъ србльима коже, Клобуке, гайтане, Дугмета, за
гарду нюве свЕтлости, и звалисуме были на ону страну, и
еданъ путъ самъ бы w сада ове неделЕ у 1ме Бояое опетъ
идемъ, я знамъ штаћете Вы рећи „Боже помози дай Боже
срећу“ сто такт Вамъ се я находимъ у Послу.
Садћу да Вамъ кажемъ штсамъ[!] се я Разговараю с’
ГДномъ Стеичемъ Докторомъ, я самъ се башъ онда уонаи паръ
догодю уЗемуну, кадасте Вы писали изъ Беча за книге нЕгове,
подъ Гменемъ С аборъ И ст ине и н ауке, коесу у оно време кодъ
Васъ у Бечу ради цензуре быле, и тостему у писму явили,
дастему изъ Беча (знамъ зашто) у ТрЈестЂ на Гдна учителя
ВладисавлЕвича послали, и оданде Г. СтеиЕъ да наредбу
шнима направи, Гднъ Стеичъ е мени дозволјо такт да я
пишемъ вишереченному учителю да ми 25. или 30. Комада
пошалЕ амш к’ мени, но я никаково обрагцеше, шниме не-
мамъ; зато я Васъ молимъ ако бисе догодилю дабы му пи
сали пишитему да ми пошалЕ 20. Ком: када прилику трефи,
174
нека сами» онъ пошалЬ на Гдна Саву Шилича Адвоката у
Карлштатъ он ће мени приликомъ послати, ашто буде трошка
я ћу Вами и нима пишите имъ поштени) платити, стоите за
мене добри.
1авлямъ Вамъ да бысе Ваши песмарица могли» по доста
продати осимъ пренумеранта, алисе несме пазисе вр’ло яки),
пакъ волемъ смиромъ седити, неги) пошалите аки) хоћете
на Г. Павла 1анковича, или на Г. Каултцю.
Нитки» ништа неће да тражи да могу книге продавати, а
нима нитки) неда, пакъ ети) Вамъ драги мои списатели посла.
Ако узпишете кои путь Г. Шафарику поздравитега w
мене, аки» уздае скоро нЪгову Книгу на пренумеращю, неками
пошалГ, я хоћу н'Ьга ради» и весели) служити, таки) дасе
горе и долине разлежу, и да види какw я нЪга любимъ и
почитуемъ.
Любезный мои! Одъ млоги) Мали) примите, и будите за-
доволныи, коликосамъ могаи), толики>самъ урадји’, а посло
вица каже ко тражи веће изгуби из вреће: Ево мене с’ Прену-
мерацюмъ на Д ан и ц у Вашу за Год: 834.
Байт а
Благород: Гднъ Гешргш и» Заки> ЗемлГдерж. Баишанскш

и Сл: Ком: Бачк: Таб. Суд. Асе,
Бе\ычинъ М.
ПреподобнЬишш Гднъ Дюнисш Чупичъ Игуменъ М. Беочина

А.Е.М. KoHcicTop: и Славнаги) Ком. Срем. Таб. Судеиск:
Ассеръ
Преподобный Гднъ Савва Андреевичъ НамГстникъ М. Беоч.
Д еспот ь-С ент ивань
ЧестнЬишш Гднъ Григорш Гаийъ Парохъ

,, ,, Никола ГригорЈевичЋ Д1аконъ
Общество Д. Сентивански)
К ар ловцы
Благородный Марки» Лазаревичъ А.Е.М. Експедиторъ
К улпинъ
ЧестнЬшшй Гднъ Тимооеи Бранковичъ Парохъ
175
Нови садь
ЧестнЬиппй Гднъ Урошъ Романовичъ парохъ
,, ,, 1оаннъ Поповичъ парохъ
Благор. Гднъ Гавршлъ Баичевичъ народный Крал. Школ.
Дјректорв и Мажарск: Закл. Адв. и избр.
общества членъ.
,, . „ Гшаннъ Хажийъ, /позната В а м .е Титула/
,, ,, Гавр iил ь Ползовичъ Маж. Адв.
„ „ 1шаннъ Матичъ ,, Адв.
,, ,, IwąHHb Кирковичъ ,, Адв.
,, ,, Атанасш Николичъ, Слав. Ком. Бачк: Зем-
лГмГръ
„ Гешргш Димитр1евичъ Доктор Права, и
Маж. Адв.
Высокоуч. Гднъ Тимоееи Милашиновичъ Сирот: Отаць
,, ,, Лука Ранковичъ Контролоръ Сирот: Кассе
,, ,, Димитрш Кирјаковичв III ЛЪта Прав. Пешт.
ушв. Слушателъ.
„ ,, Констандинъ Бранковичъ II лГта Права,
Пешт. ун. слуш.
Почтенород. Гдари Петаръ Стояновичъ, избранаг. общ.членъ.
,, ,, Тимоееи ДимитрЈевичБ купецъ избран,
общ. членъ.
,, „ 1аковъ Филковичъ. Г. 1а>аннъ Чокаричъ.
Г. Алекса Пако. Г. Александеръ Харишъ
Г. Аркадш Шийаровичъ Г. Атанасш Гешр-
певичъ. Г. Филипъ Костичъ. Г. 1шсифъ
Мачванскш, Г. Боаннъ Шиличъ. Г. Петаръ
Шиличъ. Г. IwaHffb Трандафилъ Г. Tew-
до ръ Дада. Г. 1шаннъ Тюмпарийъ, Г.
Tcwpriti Шевичъ, Г. Iшаннъ mTepia Г.
1(ланнъ Тапавица, Г. Констандинъ Гешр-
певичъ Г. Гианнъ Мюдраговичъ. ГЛшаннъ
Боличъ, Г. Теодоръ Стоиковичъ Г. Нико
ла Патрайъ. Г. Ефтимш Димитрјевичт Г.
Григорш Костичъ Г. Стефанъ Марковичъ.
Г. 1саакъ Мюдраговичъ. Г. Петаръ Радо-
савлГвичъ Г. Димитрий [шанновичъ, Г.
Андрја Димичъ Воћинскш, Г. Кеаннъ
ХажиНъ. Г. Савва Груичъ, Купцы.
Г. Петаръ Симичъ Тргов. Калфа. Поч-
тренор: Г. Г. Василш Живковичъ, Г. Да-
видъ Косановичъ Г. Адамъ Петровичъ. Г.
Теодоръ Петровичъ, Г. Петаръ Абадичъ
Г. Христифоръ Секуличъ, Вынопродавцы.
176
Г. Стефанъ Станковичъ женскш Кроячъ,
Г. Максимъ Марковичи Г. Васа Марко
вичу Г. IwaHHb Димитр1евичъ Г. Арсеше
Костичъ, Г. Сима БоишиЙъ мушюи кро-
ячш.
Сусекь
ЧестнЪишш Гднъ Гелиpři й Трифоновичи Парохъ
,, ,, Стефанъ Тимичъ парохъ.
Ш ишйтовацъ
ПреподобнГишш Гднъ Платонъ Атанацковичъ Игуменъ

Шишатовачкщ, А.Е.М. нарицателн. Консистор. Ассесоръ.
Любезный Мой Господине! да mí е слободнт продавали,

я Вась увГравамъ да бы Вамъ юштъ толикш Moraw продали,
ербо ове године Матица Србска Пчелу не трукуе; опоминГмъ
сам«» Harw, и незаборавляите шло брже дами пошалЪте
ербо люди за рана купую нове календаре, кодъ Г. Каулище
HtroBe Ружице. Любезнш поздр. Вашу Госпою и милола
Вашега Саву, остаемъ Васъ ВысокопочитуюЙи и Ссамъ Вамъ
наслужби . .......
Г. Кир1аковичъ
у .Новомъ Саду Iй Ав[л]уста 833. поримскомъ
Молимъ! Заборавюсамъ ставиту[!] ову Господу, у Нови-

садъ ставите. Г. Кузманъ Шиличъ, Г. lwai-шъ Петковичъ,
Г. 1шаннъ Михаиловичи, Г. Коста Гешрпевичъ, Г. Георлш
Кода, Г. Петарь Гвоздановичъ, таки ставите после Г. Петра
Шилича, кой е у пренумерацш.1
[На коверту:] ■
Herrn Wuk Stephanovils
abzugeben, in der Mechitaristischen
Buchdruckeřey am Platzl.
a Wien
Вощтани прчат.
Pete rva rdein. Wien
7. Sep
[Жиговя:]
одговорено 1./13. Септ. 833. АСАНУ, 4198.
Вукова преписка VI, 179—‘180.
На другој и трећој страни писма Вук дао збирове пренумераната.
12 П ренвска V 177
97.
Земун, 1. август 1833.
У Земуну Ia Ayr. п. Р. 833
ЈБубезни пријатељу!
Ваше писмо од 5а прош. примио сам. Што ми за моју
књигу казасте, разумео сам. Нека je тамо у Тријесту! Ja нећу
више да знам за њу. Ако кои пут успишете Г. ВладисавлГ-
вићу, молим, јавите му с моје стране, нека од они ексем-
плара, кои се у њега наоди[!Ј, колико je год могуће, онде у
Тријесту, које ондашњим, које страним људма, распрода;
ценом, којом оће и може. Велику би ми љубов учинио, кад би
његовом помоћу на тај начин, трошкове, које сам око ти
књига имао, намирити могао. Ако неби ниејдне] могао про-
дати, што je тешко веровати; то нека ји онако б ез новаца
разда. Ja му никаква рачуна од њи не тражим, нити ћу икада
тражити. Што би год мото и далГ куд из Тријеста послати,
нека пошље; све на поклон нашим пријатељима, и побољим
људма. Аманет му то моје сироче! Питајте га, јели рад,
да му и ja о том што пишем. —
До зиме гледа’ћу, да Вам један рукопис скрпим, да се
под Вашим надзором и Вашим братским старањем ту у
Бечу наштампа. Жао ми je неки ствари, кои у мом С а б о р у
има, што ни су и овдашњим нашим људма на очи могле
доћи. Ja ји поправљам, и пречиштене и исправљене рад сам
ји још једанпут на свет издати. Но више ћу нови предмета
додати, него што ћу из Сабора задржати. Моја’ће књига
сасвим нов изглед и нову важност имати. Кажите ми, шта
би и по Вашој вољи израдио?-------
Онај час, кад сам у Недељу у Allg. Zeitg. чудан онај ар-
тикус читао, примим Ваше писмо, на које Вам сад одгова-
рам. Да je и мени мучно било, као и Вама самом од њега,
верова’ћете ми, као пријатељ пријатељу. Онде м ен е не мисле,
но управо вас! То сам ja добро разабрао. Било je и више у
концепту о Вама, но најпосле су све остало избрисали, и
само су оно, што сте читали, оставили. Чудни људи! Што
неће, да промисле, да увређено перо, које се на праведну
обрану и — освету наоштри, више може учинити, него ма-
кар какво собствено и егоистическо фаљење. Право велите,
да забадају трн у здраву ногу. Ви чините, што миелите, да
178
je право и паметно; j a ћу све одобрити, јер ми1 je све поз-
нато. Нека буде сп рдњ е, ако ће мало и горке.
Ja ни сам до сад још ни мислио прелазити натраг у Ср-
бију, а камо да сам прешао био, као што Вам се доказало.
Онде се join ништа на боље није окренуло, па зато за мене
међу њима не може бити спасенија. Звали су ме до сад на
свакојаки начин, па кад су видили, да се не могу2 тако лако
приволети, да им пређем; као што ми се чини, сад су окре-
нули вољу на љутину, и срдећи се на мене, ућутали су, не
знам докле, сасвим. Мени je овде до сад лепо и добро, и
како кои дан, све ми боље бива. Стећи, видим нећу ништа;
али ћу мирно и добро живити. А онде, — знате како! Мислим
да je боље, седити ми овде с миром. —•
Врло ми je мило, што сте од добри Тријестанаца оно
мало, али опет зато лепе, помоћи добили. Уживайте je здраво
и дуговечно! — Камо нам 4те части Песама? —
Јуче je Господар с нове границе дошао у Пожаревац,
као што веле задовољан, али мало слаб. Кажу, да ће и у
Топчидер доћи. Ново нема ништа. Чуо сам да je Давидовић
зло оболео у Цариграду, и да се искао, да дође натраг у
Србију, да ту своје кости остави. — Поздравља Вас Г. Тирол,
који вели, да би Вам писао, да сме. —- Ja сам Вашу нову пен-
зију објавио и по оној страни, и казао сам, да Вам je дата,
да пишете, а не да непишете. — Берман вели, да штампа
нешто од Коцебуа, што е 1сајловић превео. Иначе у ње-
говој Типографии престаје прилично, сунце просвештења
нагло излазити. — И Макса, судия Београдски, Вас поздравља
с коим сам се јуче разговарао.
Будите ми и Ви и сви Ваши здрави, и яоздрави те ми
љубезно; Г. Копитара, и Г. Гају Владислава и остале пријатеље.
Ваш истини пријателв
Доктор Ј. Стеић
Примите поздрав и Гд. Игтье и Васе нашег, кои се сад
мало с овдашњом армициом тера. — Господ. Ипьа чека од-
говора од Вас као озебло сунце, и то ха! доброга.
12* 179
Herrn
Wuk Stef: Karagich
Am Spitelberg (: der ungri sehen
Garde gegenüber:) N 133 hinten
im Hofe im Is Stock die Thüre
№1 5 . in Wien.
6 Aug.
одговорено 6. Септ, по Р.
АСАНУ, 4142.
1 Преправљено од му.
2 У наставку прецртано приволети.
98.
ТАВРИЛО ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 3. август 1833.
Господйне В8че!
Твое почитаемо Пйсмо Одъ 14го С. М. примиосамь. И
све раз»мео штостемй Писали, 1а самсе тако обрадовао ва
шими писм» какогодъ дасамъ васъ лично видео. 1асамъ 1ошъ
врло болестанъ Одъ лани, Сто ве1гь 14 месеци Сднако ле-
жимъ, Сдно одъ болести; Адрубго Сами знате одашта; да
самъ био здравъ 1аби Сами одавно дошао у Бечъ довасъ
и др8гога Господина; Али фала Бог8 Навеликойсамъ м8ки
одъ онога нерас8дливога човека; него фала Бог8 Цар» Франц»;
Постараћ»се овако болестанъ даби могао што прекКмера-
нта Г1рен8мерйрати; Господин» Звекић» изр»чйосамъ Поз-
дравъ; й даосам» Сдно Обявление, йонъ Васъ Поздравля;
шнймесамъ у добрймъ Познаств»; нећу моћи доћи упешт»
навашаръ; негомй пишите накога давамъ ПошлГмь новце
упешт» й прен»меранте штос»се Прен»мериралй; Сада бва-
шар». Благодаримъ Бог» штосте Савашомъ фамилйомъ
здравй, Моя с» деца, Бог» фала здрава идобросе учё; мло-
гобитй пйсао алй удр»ги П»тъ; Молимъ Поздравите ваш»
Госпою йваш» любим» дечиц»; й Господара Димитрия тир-
к»; Бйосамъ уМйадйи; билае й Госпоя Перка; адр»гога ние
било йзъ Сербие; 1анисамъ досада знао йзвесно гдйсе нахо
дите аябиви бдавно пйсао; заборави; Билае Госпоя Мина
180
у Јлиџи капетана 1бксе; Пишймй штогодъ йослободйме;
знашлй дасамъ Полакъ мртавъ Ербо бнай Сднакоме йште;
Пасамъ Навелйкой Брйгй;
у ТемйшварВ 'фабрйкй 22го Ьолйа 833.

Ссамъ твои добаръ Прйятелъ
коега Добро Познаешь
Гавршлъ Поповййъ
v Temeswar
Herrn Herrn Wuk Stephan. Karacsitcs
in Wien.
Воштани печат ca ишшијалима ГП.
[Жигови:] Temesvar Wien
7 Aug. АСАНУ, 4312.
99.
Будим 7. август 1833.
у Будиму 7. Авг./26. Јул. 833.

Ево ме у Будиму. Донео сам и Ваше катизме са собом,
и сад о вашару послаћу Вам ји по Г. Јустину; платно сам за
њи у типографији 30 f. W. W. а за везање 300 егземплара 4 f
x r. W. W., тако свега 34 f. 30 xr W. W. — Ja сам за сад у сред
ину илици (која се, чини ми се, зове Bruckbäd) у првом кату
№ 3; ако би сам се до вашара одавде куд преместио, нека
Г. Јустин запита Миловука за мене, он ће му знати казати,
где сам.
За сад Вам нисам могао купите Добровскога Славенске
Граматике и Славине; али док се вратим у Беч, гледаћу да
Вам то купим и с Даницама пошаљем. — Moje писмо к Фру-
шићу не знам где би се сад могло добита, осим у Новинама
Српским. — Или je старије м е, т е, се, чедо, или м я , т я , ся,
чадо, ( чядо ), то се не зна (и ja сам негда казао, да je може
бити обоје једнако старо); али je крьвь, прьст ь, сьтъ, ја м а ч н о
старије од к р о в ь 1, п ерст ь, со т ь и т. д. — Из Крањске Гра
матике о том ништа не можете дознати. — Ja сам видео
Востокова, Руску Граматику; он je данас први филолог у
Русији. —
181
Чујем, да je Шаффарик у Четком часопису нагрдио са-
дашње наше списатеље, а ни Госпоју Матицу није поштедио.
Може бита да ће у овоме сад Љетопису бити што о томе.
Видео сам Брлићеву Граматику, и добра je.
Поздрављајући љубезно и Вас и Г. Јустина, с истиним
почитанијем, остајем
Вук СтефКараџић
Herrn
Adam Dragossavljevich,
Lehrer
per Esseg
in WuKOvar.
[Жиг:] Ofen
РОМС, 5526.
Букова пре писка V, 275—276.
1 Прво je било написано ь па препрашьено у ь.
100.
ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЏИЋ
Будим, 7. август 1833.
Ofen den 7. August 833.

Theuerste Gattin!
Vor acht Tage bin ich nach Pest glücklich angekomen, und
gestern bin ich von Pest nach Ofen überzogen, aber gebadet habe
ich mich noch nicht, indem die Witterung so schlecht ist und or
dentlich k a lt.
Schau, dass eine angenehme Wohnung findest. Im ersten
Briefe schreibe mir, was für ein Nr. ist auf dem Hause, wo du
jetzt bist, denn ich weiss nicht für gewiss.
Grüsse und küsse mir alle Kinder. Den Sawa grüsse ich be
sonders, er soll dir gut folgen und sich so aufführen, dass ich,
wen dort kome, keine Ursache habe, über ihn böse zu werden. —
Matza samt ihre Mutter und Schwester lassen dich grüssen.
Die Seilerstochter ist sehr kränklich, sie sieht wie ein Gespenst
aus, sie soll Bleichsucht haben.
Ich wohne in Ofen in Bruckbäde; wen du mir schreibst, so
schreibe auf der Adresse in Ofen im B ru ckbäde N r. 3. Schreibe
182
mir bald, und melde mir auch ob Ihr alle gesund seyd und wie
befindest du dich, und wie führt sich der Sawa auf.
Ich verbleibe bis zum Grabe
dein
getreuer Gatte
Wuk
An
die wohlgeborene
Frau Anna Karadschitsch
in der Josephstadt in der
Lange Gasse № 85 (vorher
gewohnt am Spittelberg № 133)
in Wien.
Воштани печат ca Вуковим иницијалима ВС.
[Жигови:] Ofen Wien
10 Aug.
АСАНУ, 8532/94.
[Превод:]
Б уд и м , 7. aeiycü ia 1833.
Н а јд р а ж а cyü p y io ,
П р е осам дан а ст ш ао сам срећно у П еш т у, а ју ч е сам се
преселио из П еш т е у Б уд и м , али се јо ш нисам к у п а о .је р j e вре-
м е лош е и ст ално j e хладно.
Г л е д а ј д а нађеш неки уд о б а н ст ан. У следећем писм у на
пиши м и који j e б р о ј Kyhe у којој си сада, пошто ia не знам за -
cu i урн о.
П о љ уб и ми и поздрави сву наш у д е ц у ! С а ву п оздрављ ам
посебно. Н ека т е д о б р о слуш а и нека се лепо понаша д а не бих,
к а д б у д е м дои/ао, имао икаквој р а зл о /а д а се љ у т и м на leeia.
М аца, њ ена м ајка и сест ра п о зд р а в љ а ју те. У ж арева кћи
j e м н ою болесна. И з и е д а као авет и вероват но има ж ут и ц у.
У Б уд и м у ст анујем у Б р у к б а д у . К а д а ми пишеш, пиши
на а д р есу: Будим, Брукбаде, бр. 3.
Пиши м и ш т о пре, ја в и ми д а ли ст е сви зд р а ви , како се
ти осећаш и како се С ава понаша.
Д о ipoöa ост ајем т во ј верни cy ü p y i
В ук
Благородној Госпођи Ани Караџић
Јозефиташ, ЛанШасе бр. 83
(panuje насшањена у
Шпителберг бр. 133)
Беч.
183
101.
ГАВРИЛО ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 12. август 1833.
Господине В8че!
Сгараосамсе коликосамь могао даби што вйше Пре-
н8меранта прен8мерирао алй нйсамъ могао; заото колисамь
Совокупно новаца ПошилГмви Са запискомъ Прен8меранта
на Господара Ћорћа Мач8 комесионара кодъ златне кр8не
у Пешти; Примићете; Пйсмо йновце.
Проче Бог8 благодаримъ децас8ми здрава; алисамъ И
1бшъ врло болестанъ; алй вйше бол8емъ бдъ бриге него одъ
болестй; какобимй Богъ дао мало лакше такими Дошао до-
васъ макаръ у Бечь бйло; Самъ незнамъ штаћ8 дарадймь;
мое добро неће дапрйми; авредй на 3000 # ; айште Однако
пЬгови 20 0 0#; амо е бГдно добро дапропадне бадава пасе
чбдймь штаћ8; недад8мй мира нити што смемъ радйтй;
Пае зло;
Проче остаемъ вась любезно ПоздравляюМ са вашомъ
Премйломъ фамйлйомъ й Осамъ
ваш прйятелъ
у Темишвар8 ЗТа юлиа 833 Гаврйлъ Поповййъ
Сиисакъ
Г осподе П ргнЬм ерант а Т ем ш иварскй

1. Павелъ Сгайчъ Гражданйнь;
2. Коста Трайловичъ майсторь чйзмашъ. Гражда:
3. АМмъ Флорянъ Гражданйнь
4. Софронйе Гр8йчъ Гражданйнь
5. Константйнъ Арсенйевичъ трговачкй калфа
6. Анастасъ Слабанъ трговацъ
7. Доброе Константйновичъ Странй.
8. Петаръ Остоичъ изъ ВалЪвске нахйе
9. Стефанъ Драк8лйчъ ученйкъ Славено Србския Старшия
Класй.
10. Гаврйлъ ПоповиГть Смедеревскй
за 10 Прен8меранта изволйте Примити одъ Господара
Ћорће Маче 10. цванцигера
Г; П:
184
Господин8
BSKS Стефанъ КараииЬь
Сь честию
у Пешшч.
[Адресант записао на полеђини:]
остаде код мене десеть комада цванцггера.
АСАНУ, 4313.
Вукова преииска VI, 376.
102.
АНА КАРАЏИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 13. август 1833.
Deuerster Gatte,
Deinen Brief habe ich den 9 erhalten, und daraus vernehmen
das du gesund biest, dem Gott sey gedankt wir siend auch
ale gesund, und der Sawa hat seine Briefunk klicklich volentet; Ich
habe auch beygewonet so wie auch der alte und Junke kem, es
hat mir ser gut gefahlen so eine schöne Briefunk habe ich noch
nie gesehen, die Rosa hate auch die Ihriche überstanden; Ich habe
dreu Briefe bekomen zwey von Semlin und einen haben die Al-
menienf?] geschückt, den ersten Brief habe ich den Hern von Co-
pita[!]lesen lasen er sagte, das sieben breňumeranten darinen enthal
ten siend, die anderen habe ich ihm nicht schicken keinen da er
gegenwertig in Baden ist. Das Haus № hast du wirklich vervehiet,
Stadt 85 haben wir 84. Diese Wohmmk ist vüel unruiger als wo
wir wahren, früh und Speht ist das lermen auf der Gasse, wegen
einer anderen wonunk habe ich mich noch nicht umgesehen, dan
ich bien in diser noch nicht in gentzlicher ortnunk ersten und zwei
ten habe ich nur Dreu vinfer banknoten senst nichts mer, und
die brauche ich noch zum leben, dan berechne es nur selbst das
ich Jetz viele ausgaben gehabt habe den 30 ten dieses Monats
ist auch der Rosa Ihr Namens veste ich mechte Ihr doch von den
rot dirkischen zeig ein kleit machen lasen aber ich weis nicht wie,
sie sagte oft der Vater wirt vieleicht doch zu meinen Namen veste
schon hir sein, der Sawa sagte auch oft, ich werrd auch schon
froh, wen der Vatter schon wieder hir werre, das wir um 12 Uhr
wieder essen; Seine auffirunk ist so zimlich ertreglich, bis auf
seine gechheit. Die Amalia kan dich nicht vergesen Sie benenet
imer deinen Nahmen und sagt, Vater weit halda Vater bringt
185
Büpy und Küpfy. Die Küender ale küessen dir die Hende du
mechtest bait komen, Griese mir ale bekante
Ich verbleibe deine getreue Gattin
Anna
bies in Dote
Wien den 13 August 1833
An
Herrn Herrn Wuk Karadgitsch,
im Bruckbäde No. 3.
in Ofen
[Жиг:] Wien
geantwortet de 19. Dec. 833. АСАНУ, 8533/17.
[Превод:]
H a jдраж и су пру ж е,
П римила сам т воје писмо 9. август а из кош сам сазнала
д а си зд р а в. Б огу х ва л а и м и см о сви здравы.
Сава je срећно завршио свој испит, коме сам присуство-
вала као и друт стари и млади. М ного ми се допало. Тако добар
испит Још нисам видела. Роза je такође положила испит.
Д об и ла сам три т е м а , д в а из Зем ун а а је д н о с у послали
Јерм еии [ ? ] П ре о писмо сам д а л а Господину К о п и т а р у д а про-
чипла. Он м и j e рекао д а већ има седам прет плат ника. О ст ала
т е м а нисам м у моГла послат и пошто j e он са д у Б а ден у.
Б р о ј кућ е си ст варно поГрешио. У м ест о 8 5 им ам о 84. У
овом ст ану имамо м а њ е м и ра нею у оном pan u je. И у ју т р у и
у вече j e Галама на улицы. За g p yiu ст ан се јо ш нисам р а с питала,
је р , прво, нисам ни у овом jo iu сасвим сређена, a g p yio , н ем ам
ништа выше о д три петице у банкнот ам а. О не с у м и пот ребне
за ж ивот . И сам и зрач ун ај д а сам са д имала много т рош кова.
Тридесет оГ o eo i м есеца j e и Р ози н имендан, па б и х ж ел а ла д а
ј о ј саш ијем ха љ и н у о д ц р вен е т ур ск е тканине, али не знам како.
О на чест о Говори: „ О т а ц he м о ж д а биты о в д е за м о ј имен
д а н .“ С ава т акође чест о кож е: „ И j a би х се р а д о в а о к а д би
се от ац врат ио д а оп ет р у ч а м о у дван аест сат и.“ Pbeioeo
понаш ањ е j e прилично поднош љ иво. А м али ја не м о ж е д а ше
заборави. С т ално т е зо ве и б рбљ а: „ Т а т а j e да л еко , х а л д а ,
т ат а he дон ет и л а д у и к у ф у .“
186
С ва д ец а ütu љ у б е р у к у , м о р а о би у скоро д а дођеш . П о-
здрави м и све познанике.
О ст ајем д о смрш и Швоја верна c y ü p y ia
Б еч, 13. август а 1833. Ана
О д ю во р ен о 19. дец ем бра 1833.
103.
ДИМИТРИЈЕ НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
ý Земунб 1. Августа 833.

Изволите Слфцьюще пренумеранте примити како ОгЬд8е
Високоу: Госпо. Јоанв Сте1чъ Докторь медецина К . . . . 2
Благород: ГЛгнятъ Васгшевичъ- Ц. К. Восточни язика толмь.3
„ Г. Петерь Стояновичь Зему Магазинеръ . 1
„ Г. Урошь Лазаревичь ДЈЈориста за сына
©еодора ........................................................ 1
„ 1гнять ©еодоровичь......................................... 1
Пр. Г. ©еодоръ X. Ба1чъ за Сынове . . . . 3
„ „ Baci.riie Васшевичь. За Сынове . . . . 3
„ „ Наумь Д и м и т р Ј а д е с Б ................................... 1
„ „ Панта Стефановичъ......................................... 1
„ „ Стефань Огня: Милутиновичь за сина
А л е ^ а н д р а .................................................. 1
„ „ Антоше в е о д о в о р и ч ь ................................... 1
„ „ C toíko П аум ковичь......................................... 1
„ „ Глигор1е Веселиновичь................................... 1
„ „ Глигорје С а в и ч ь .............................................. 1
„ „ Але^андерь ЈовановичБ За СынаГеорпя . 1
„ „ ©еодорь Р. © о м и ч ь ........................................ 1
„ „ Константинь М. ЈовановичБ ........................ 1
„ „ Feoprie Мартиновичь........................................ 1
„ „ Петарь Ароновичь.............................................. 1
Майсь. Г. Јованв Петровичь Бер: Муз. Члень . . . 1
Лука Јовановичв за Сына Светозара . . . . 1
Димитрје Николичь Обрцехма1: Руф. Чизма. 1
29 К
Ком.
Преводъ. . . . 29:
Майстори Г. Петарь Марковичь....................................... 1
187
„ „ Павле Вуковичь За Сына Радова . . . . 1
„ „ Feoprie К о с т и ч ь .............................................. 1
„ „ Ћира М илковичь.............................................. 1
„ „ Димитрше П е т р о в и ч ь .................................... 1
„ „ Димлтрле Николич С а в и ч ............................. 1
Славе Серб. Библю Оека С ем ун ск а[!]............................ 1
Ова Два Долня Господ. Терговца ставите ихъ у число
Терговаца
Тер Г. Joam> М. Ј о в а н о в и ч в ....................................... 1
,, ,, Михаиль М. 1 о в а н о в и ч ь .............................. 1
38 К.
Ако се јоштб кой преяви, оно ће Вамь мой Брать поздше
послати.
Вашь
[Оловком дописано:]
ДНиколичь
Тер. Г. Франць Дашнерь
АСАНУ, 4316.
Јованв М. Спида Букова преписка VI, 379 (препричано).
104.
ТИМОТИ JE ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Санад, 14. август 1833.
Высокоученый Гдине
Прштелю высокопочитаемый!
Ваше почитаемо писмо, кое сте ми съ обявлешемъ на
Даницу послали, я самь благовремено пршмю, и драго-
вольно о пренумерацш потрудюсе; и ево Вамъ шилТмъ имена
obíh сигурни лица, кои су се на Даницу пренумер1рали.
1. Его высокород!е Г. Патель w Дука Ц. К. Обрстлай-

тнантъ.
2. Благородна Гжа Елена Коцо w Шурянъ, рођена w Ди-
ванъ Солгаб1ровлТвица.
3. ЧестнЬйппй Г. Дамянъ Магарешевийь Парохъ Т.
Канижки
4. Ч. Г. Петръ Петровийь Пар. Гесефовачки.
5. Ч. — Г. Димитр iй ЦуциНь Парохъ Карловсий
6. Ч. — „ Гешргш Бановийь „Тиса Сент МиклЯшкш
7. „ „ Савва Кузмановийь Адм1н. napoxie Сан-
адске.
8. „ „Максимъ Баийь Парохъ Ъалинск1й
9. „ „Живоинъ Веселиновийь“ Ђа:линскш
188
10. Высокоуч: Г. Орестш Айвачъ Учитель Ђаликскш
11. Г. Ранко Ланцошевъ Бировъ Ђалинскж
12. Г. Васа Нинковъ Бировъ Јосефовачкш
12. Г. Глиша Станковъ избрани житель 1осефовачки
13. Г. Станко Георпевийь житель 1осефовачки
14. Г. Стефанъ Содийь житель 1осефовачкш
15. Г. 0ана Нафтанъ
16. Г. Панта Надрлянскж ПЪвцы Санадскж
17 . Г. Димитрш Надрлян л ж
18. Г. 1оаннъ Ъуричинъ ћурчја и житель Санадскж
Сииће овж како кньиге пржме честно исплатити, я съ
нестерпЬшемь Песмарице о чек гвамъ. Въ прочемъ желећи
Вамъ свако од Бога благополучЈе, и у Вашу npi/.тельску
любовь препоручуюйи се семь у Санади
2. AvrycTa 833. Вашъ понизим слуга

Т м оеей Илшйь
[На полеђини:] Парохъ
Благородному и высокоученому Господину
Вуку Ст: Караиийь
ФилососЫе Доктору, виши Учени Содружества
Д-Ьйствителному Члену и Србскому многозаслуженому
Описателю, ГДину мени высокопочитаемому
у Пешты
одговорено из Пеште 10/22. Августа 833.
АСАНУ, 4188.
Вукова иреписка VI, 167.
105.
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 14. август 1833.
Пр1ятелю otmíhho почитаеми!
Ево вам неколико Пренумеранта на Даницу, коима и
ред и титулу пристойну дайте:
Г. Прота Васил. Ковачић Консист. Ассес.
— Парох Аврам Майимовий „ „ и Препар. Проф.
— Гсидор Николић вармедски в. Нотар
— Георг Петровић варошки фишкал
189
— Никола МихайловиЬ Адвок.
— Трифон Аеанацковић Адвок. избр. Гражд. и Препар.
Проф.
— Васил Лазић Адвок. Избр. Гражд. Препар. Проф. и Ко-
мит. Сремск. Асе.
— Таков Кировић Избр. Гражд. и Tribunus Plebis1
„ ,, w Мразовић юрат и Избр. Гражд.
— 1оанн w ,, — Варошки В. фишкал
— Георг Кирјак „ Канцеллиста
— Петар Мороквашић Избр. Гражд. и Терг.
— Димитр. „ — Учитель.
— Кузма Прокоповић избор. Гражд. и почест. Хаднађ.
— 1оанн Аеанацковић Избр. Гражд.
— Парох 1оанн ©еодоровић. (Администратор).
— Адвокат 1оанн Ракић Избр. Гражд.
Мислим да ш е 17.
Надам се, да ћу вам и йошт коег послати, ер Г. Ђакон,
коме сам ову ствар препоручю, йошт донео Hie ни едног.
Здравствуйте! Новце ћете редом своим добити, ако iň
не пошем.
У Сомбору 14га болЬга Аугуста 833.

слуга покорни
[На полеђини:] У хитньи.
Благородном Господину
Стефану Буку Карачжић
ПрославлЬноме Писателю Сербскоме и т. д.
у Пешти.
или у Будимским Иличжама.
[Вукова напомена:] ___ АСАНУ, 4001.
одговорено 10./22. Августа 833. Букова преписка V, 649.
1 Народни трибун.
106.
ГЕОРГИЈЕ БОГДАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Фрањево, 15. август 1833.
Почитајеми Гдйне!
Д8жностъ е на писма йговорити я не знам управъ гди,
зато по пештанцйма пишемъ каш што пишете да ћете се
190
у Б8дим» у (лицама находити. и слфцВюще Пренбмеранте
шйлГмп ако Hie доцканъ, штосе тиче новаца гди такове пос-
лати морами, я hio ихь послати, но само ямачно да знамъ
гди. ерби> и w нйхъ еще прикВпио нисамъ, али затоје моја
брига.
Послани w Г. Гешрпя Богдановича КралГ, при Дишгрикта
В. Кикиндскогъ Кастнера
За мене Ф ранЪво 10. Книга
ЧестнГший Jypaj Јефтимш ДЈлковачкн парохъ i
„ Јоанн Гавриловичи 1
„ Стефанъ Марковичи 1
Благородий Ги Јозефп Фехири
Диштр. сенатори ... .................... 1
Благопочтенородна Гди:
Леонтш Кекези Нотароши 1
Јоанн Раиковичь Касири 1
©еодори Б8н8ваци ЕшкВтп 1
Г. Димктрш Сервинаци К8пеци
и Гражданин темишварскй за себе Дщери
Христин8 и Мац8 3
Б аш ахи дъ 20
Г. Јоанп Јанковичи Бирови 1
Василш Паничи Касири 1
Димитр1й Бирижаци Нотари 1
М елен ц е
Благородн. Гдини Данила: ТрифЬ’наць
w Батфе Диштр. Сенатори 1
Јоани Поповичи Нотароши 1
Димитрш Ранковичи касири 1
КЪманъ
Честн. Гдин. Атанасш Веселиновичп Парохи и НамГстники 1
Бл. Г. ©ома Николаевичи Нотариуси 1
Марко Блажић Касири 2
Т араш ъ
Стефани Телечкй Нотаро. 1
К а р л о во
Г. Дионисси Гр8йчи Нотар. 1
Моисей СтанисавлЬвп Касири 1
свега 33
191
стимъ убш Додаткомъ шютЬмь изволите пренВмеранте w
тихъ МЬста ревидирати за неб8дн8 Дбпликати ербш я нихь
запис8јемв знамъ да ћед8 w мене примити и додайте Кикинда
Г. Г Павелъ Недичъ absolutus Jurista.
Въ прочемъ имаите мй шпростити штосамъ мораш
уфрншкоћи писати листаю, у
Вашъ
Покорь. Слу8га
ФранЬву дне 15/3. Августа ~833 Гешрпй Богдановичи
Franyova Jozef Belsen [?]
An
Den Wohlgebohrnen
Hochgelehrten
Herrn V u k Stephan Karacsits
a Pest oder Wien
одговорено 17./29. окт: 833.
[Вук забележио на левој маргини:]
С у м а ..................... 452
из Баваништа . . . 7
из Винковаца . . . 21
из Вуковаpa опет . 6
486
из Сарајева . . . 6
из Карлштадта . . 62
554
[Вук забележио на десној маргини:]
из Врањеве 33. из Петриње 10
— Санади 18 — Сегедина 10
— Бечеја 21. — Тријеста etc. 54
— Сомбора 27. — Новог Сада 73
— Темишвара 20 351
— Земуна 40 из Бечеја Р. 11
— Вуковара 65 из Митровице 60
204 — Дубровника 22
444
од Брлића 5
од Мачванског 3
452
АСАНУ, 4317.
192
107.
АРОН ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Бечеј, 17. август 1833.
Высокоученый Господине!
ШалЬмь Вамь Имена Г. Г. пренбмеранта, кои су имали
волю на BaniS Даниц8 за 834 лЪто, подписати се а Новце hs
Вамь о идВЙемь Пештанскомь вашар» у Ноемврјш месецН
послати, ербо нико напредъ радо не плаћа. —
1) 1 Благородный Г. Георгш одь Чокийь славне Бачке Вар-
меће юрасорь
2) Благородна Г. Г. Триф8нь 1ойкиЙь,
3) Александерь Влаовичь, и
4. Павель Гаиновить Адвокати.
5) Бла. Г. 1оаннь Петровить Перцепторъ
6) Г. Васшй Пекаровийь Нотаршсъ
7) Г. Ааронъ Поповичь учитель.
8) Г. 1оакимь Баичь учитель фелдвар
9) Г. Мойсило Райковичъ сиротъ. Туторъ
10) Почтенородна Г. Г. Григорш Дражить,
11) Павао Елчитъ,
12) Данило Станить и
13) Самоило Стефановичь,
14) Теодорь Старачкш
15) Теодорь Бошковить,
16) Максимь Елчићв
17) Димитр1й Милкьовичь,
18) Стефань Дорить занатлЈе.
19) Стефань Гагить Певаць
20) Ћира ВлашчиЙь ишпань.
21) Василше Поповић Трговды.
Сотимъ остаемъ Вашь
покорный Сл8га
Ааронь Поповичь
учитель
у С: Бечею 5 AvrScTa 833
13 П репмска V 193
tab Ciäapoi Бече.ч
Високоученомб Господина Вбк?
Стефан? Караџић? философ1е Доктор?,
и многи учени др?штва член? меня
почитаем?
у Пешши
[Оловком забележено туђом руком:]
Гди би била жена ко девойка жена ближа но девойка дража.
АСАНУ, 4318.
Вукова преписка VI, 379 (препричано).
1 Вук je оловком нумерисао имена.
108.
ЛАЗАР БОЈИЋ — БУКУ КАРАЦИЋУ
Осијек, 26. август 1833.
У ОсЪку 14/26 AvrScTa 1833.

Высокоученый Гдине,
дражайш1й Пр1ятелю!
1а самь имао честь послати Вамъ 6 имена Пренумеранта на
Србску Поез1ю нашегъ доброгъ Луке М. Георпевича. Получю
самь кньиге, ево и новце за такове шалЪмъ, обаче и садъ изъ
могъ цепа; зато немойте ми пргамити за зло, што нисамь
могао на пйсмарицу пренумеранта сакупити могао. Га заиста
радо купуемъ све што се на нашемъ naptuiio печата, али ве
руйте, обремененъ са 6 д-Ьце будући, башъ ми се не може;
зато самь завео садь у Осйку взаимну Б1бл1оееку. Положю
самь юй темель са моимъ 106 кньигама. Садь заключава она
у себи вейь до 900 комада кньига. Лйпо а и нуждно бы было,
да й Вы б1блюееки овой Ваша сочинешя на даръ принесете,
оћу рећи, пошлћте, као што су вейь нйки сдисательи на мое
предложеше и учинили. К’ тому, молимъ. да умолите Гдна
Коштара, да намъ пошалье и Онъ какову лЪпу НЪмачку
кньигу као н: пр: Naturgeschichte, Geographie, Historie, Astro
nomie oder so etwas wissenschaftliches и Матерь Бож1ю, какову
самь кодъ Васъ у Земуну видto , обаче Вы да ми опишете
[сторно нЬногъ странствовашя. Майку Бож1Ю желимъ у
стакло метнути и у собу БЈблшееке поставити, као заступ
ницу, у толико вышше, што и церковь Осћчка, за патрону
држи Успеше H í h o . А што бы нарочно желю, да и Гдин
194
Коштаръ што годъ намъ поклони, то само зато, да се 6i6aio-
еека наша ca otmíhhoctík ) приложника дичити може у ЛЪто-
пису.
Не могу прећутати овде, да Вамъ и задоволсьтво Гдна
Доктора Аеанааевича, кои се едва садъ подиже на ноге w
зле грознице, и Гдна Вировца, скупа и мое неисповкдимъ
о кньиги Србске Поезје. Усердна буди и Луки и Вами хвала.
Комъ се до садъ допала Hie, допасће се сигурно, ако само
буде съ разсуждешемъ читао. Почетакъ е свакш тежакъ! Хвала
Богу да се веНь почело; еръ свако дЬло почето, веЬь е полакъ
свршенно. Dimidium facti, qui coepit, habet, вели Хорацш.
Будући у Пешти 1815 и 1816 a t та имао самь честь сла-
вонске Граматже истраживати и купити за Гдна Коштара,
кое ми е дЪло препоручивао Гдръ Гоановичь Миша й Гд. Да
видовичи, ево садъ време дође, да и я будемъ теготанъ томъ
Гдну, кое крозъ цркве прошеше, кое што желимъ имати
кньиге:
1. De Sacra Poesi Hebraeorum, praelectiones academicae
Oxonii habitae a Roberto Lowth A. M. Collegii nuper socio et
poeticae prolectore; subjicitur metrica Hariana brevis confutatio
et oratio Crewiana. Oxonii 1753.
2. Die zweyte Ausgabe mit Lowth Zusätzen und Verbes
serungen: nach dieser abgedruckt. Göttingen 1768—70. Пошто
буду кньиге, я ћу с’ благодарносНю платити.
Молимъ добавите ми и Гдна Бояще кньигу, кою е
давно издао. Нека намъ у БЈблЈоееку пошалье, али на даръ!
Васъ ющь ово молити имамъ: да ми явите Ваше мЪсто рож-
дешя, име отца и матере, дань рожден:'я вашегъ, промкне у
животу, дань вЪнчаня, и друго што бы къ бюграфш прина
длежало; еръ саставлямъ каеалогъ Списателя Србски, и тако
о свакомъ по нЪшто ставићу, т. е. колико регула допушта о
живомъ говорити. ТакођерБ и Гдна Бояще.
Петь форштш сребра слкдую за Поезно. Што се будуще
пренумераше у смотрегню Ваши кньига тыцало буде, то
Вамъ являмъ, да ће найболк быти на овдашнЬгъ профессора
1анковича послати; еръ нкму за Атаръ пре ће се моћи дГйс-
твовати, друго манье свагда печатайте, да буде и цкна
маня; еръ люди новаца управо немаю.
Поздравите ми любезнкйше Гжу Ваш8 и милу фами-
л1ю и незаборавляйте на мене, кой Васъ искренно любимъ
и почитуемъ.
Лазарь Боичь
парохъ ОсЬчкш1.
13* 195
[Споља:]
An den hochgelehrten Herrn
Vuk Stephanovich Karachich
am Spitelberg № 133, im Hofe hinten
in Wien.
АСАНУ, 4183.
i Надредни знаци изостављени.
109.
ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Пешта, 26. август 1833.
У Пешти 14/26 Августа 833
Врло ми je жао, што се тако трефило; да не нашавши
прилику брифтрогер — оборијо je кривицу на мене да га
нисам добро разумео. Мене довољно његово писмо које
вам je писао, правда, jep од куд би он знао да ja нисам ра
зумео?! То je као оно што су обедили курјака да je овцу изео,
па га доведоше пред судију лафа, курјак како престане суду
без икаквог питања стане се изговарати, да није овцу изео,
и тако се изда. — Незнате како ми je било жао, што се нисам
мог’о с Вама опростили. Пишите ми првом поштом ако
љубите
Вашег
истинитог почитатеља и љубимца
Исидора Мучениковића
Ништа се за Господ. Виловског и за остале не старајте

„jep Исидор join je нешто ост’о“ . Шта ћу с Букварима?1
Адресирајте молим на Г. Миловука.
196
Wohlgebornem Herrn
WuK St. Karadjits
(Josephstadt Langen Gasse Nro 84)
in Wien.
29 Aug.
НБ, P 523/III/75.
Годшшъак Народне библиотеке за 1960, Београд, 1961, 36.
1 Дописано на десној маргинн, а наредна реченица на левој.
ПО.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Wien d. 27 Aug. 1833

Freund!
Da man b ei Ihnen nicht weiss, wan Sie zurlickkomen,
und Sie vielleicht auf den Brief antworten wollen, so schicke ich
ihn Ihnen zu. — v. Schmid wird Sie gesprochen haben? Das MS.
des Petrovics hab’ ich längst, vor 3 Wochen, erledigt, mehr ja
als nein; aber das letzte Wort weiss ich nicht, vielleicht wissen es
die Mechitaristen. Komen Sie nur bald wieder, wo möglich,
ganz geheilt.
Sr Wohlgeboren
Herrn Wolf Steph. Karagyich (P T)l
[Жигови:] Wien Wien Ofen
2 Sep.1
АСАНУ, 1780.
Вукова преписка I, 450—451.
1 Вероватно je поштански службеник прецртао im Brucnbad № 3 Ofen

Budae и дописао Wien O f [en], 29/8 33. Retour abgereiset.
197
[Превод:]
Беч, 27. август а 1833.
П р и ја т ељ у,
К ако се код Вас не зна када се враћаш е, а Ви м о ж д а ж е-
лит е д а одю вори т е на писмо, j a В ам ia ш аљ ем — биће д а j e
фон Шмит ioeopuo с В ам а. П ет ровићев сам р у коп ие већ о давно,
пре 3 н едељ е, заврш ио, виш е д а нею не; но п оследњ у реч не
знам , м ож д а j e зн ају м ехит арист и. Д ођи т е сам о што пре,
по M O iyhcwey сасвим излечены.
111.
АДАМ МИРКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Сремска Митровица, 27. август 1833.
Высокопочитеамый Гдине!
По препорКки вашей мнГ писменш даной, потрВдю сам
се, коликш ё было мог8ђе пренЯмеранта на Д аниц8 йли З а
бавник ь за Годин« 834 совокбпити, коихъ сада сами* имена,
да бы йхъ печатати дали, ставлямъ, ä новце као што ми пи
шете касте преко ГДара 1и>анна Адамовича примити будете,
ербо йначе не бы могбђе было толико число совокупили:
Препор8ч8к>ђи се любви вашей с’ пристойным почита-
шем остаемъ всегда на сл«жбы Вамъ
У Митровицы 15г AvrSCTa 833 готовГйшш
Адам’ Мирковичъ.
Парохъ.
П рен8м ерант и
ВысокопреподобнМшш Г. Гераамъ Новаковичь йгВменъ
Кбвеждинскш, высокопр: Г. Серафјмв w МиросавлГвичъ Йг8-
менъ Привине Главе, Чест: Г. Омеишь Николаевичъ Парохъ
1зачюй, Ч. Г. Савва Николичъ Парохъ Мартјначкјп, Ч. Г.
Бданнъ Ма§1мовичъ Парохъ Бачиначкш, Благор: Г. 0адей
Бркичъ Бау капетанъ, Г. 1аковь Миловацъ Waldbereiter,
Г. Петаръ ВВкеличъ II Немецке классе учитель, Г. Стефанъ
Новаковичъ учитель, Благор: Г. Д«ца w Баичъ, Благ: Г.
Димитрш w Баичъ, Г. МаДгмъ РадосавлЬвичъ, Г. 1шаннъ
Адамовичъ, Г. Николай Адамовичи, Г. Давщ КонЬвичь, Г.
Стефанъ Млатовичъ, Г. Стефанъ Радовановичъ, Г. Петаръ
198
Паителичъ, Г. Стефанъ Димитр1евичъ, Г. Николай Атанасје-
вичъ, Г. Димитрш Костичъ, Г. Стефанъ Гешрпевичъ Г.
Стефанъ Панаютовичъ, Г. Григорш Неделковичъ, Г. Коста
Геифпевичъ, Г. Адамъ Адамовичъ, Г. C vovmíh Михаило-
вичъ, Г. Коста Ганковичъ, Г. Петаръ Чаничъ, Г. Андрей Ди-
мовичъ, Г. Гшаннъ Ганковичъ, Г. Димитрш Гешргъ Поповичъ,
Г. Стефанъ ГОтниковичъ, Г. Коста Пеиковичъ, Г. Димитрш
Божичъ, Г. Ги>аннъ Месаровичъ, Г. Станое Станковичъ, Г.
Гшаннъ ©еоди>ровичъ, Г. Гюаннъ СкакИнъ латовъ, Г. Стефанъ
Николичъ Арендаторъ, Г. GvevMiň Петровичъ, Адамъ Мир-
ковичъ парохъ и совок8питель.
Гдаръ Арсенш Радовановичъ, АлеМандеръ Мирковичъ,
АлеЦш Вбешковичъ, сап8нше; Але^андеръ Керстоношичъ,
лебцелдеръ; Григорш Калаинъ, Regiments Schneider; Гшаннъ
Видаковичъ, кроячъ; Ботданъ Николичъ, Авакбмъ Момиро-
вичъ, Стефанъ Гсаковичъ, Стефанъ К8личъ, чизмари; CpeMia
Стеичъ, hSpnia; Софронш Дробацъ, капамша; Трифонъ Ста-
наревичъ, hSpaia; ©еодюръ Николичъ, hSpnia; Гшаннъ Гшан-
новичъ, aoauia; Пател ь Гвковичъ, опанчаръ; Пателъ Юришичъ
[ћурчија]; Стефанъ Станимировииъ абаша.1
Ако кромЪ ови пренВмеранта будете изволили још кою
книг» вышше послати, надам се да ђе се моћи продати.
Sig ut Supra? Idem.3
Mitrovitz
An
Den Hochgelehrten Herrn
W u k Stephan Karaxics
in der Mechitaristischen Buchdruckerey
am Platzl.
in Wien
Воштани печат ca орнаментима.
12 Sep.
АСАНУ, 4319.
Букова преписка VI, 380.123
1 У другом пасусу претплатници су писани један испод другог, са
знаком „ испред имена. Овде смо оба дела уједначили, а имена
одвајали танком и зарезом.
2 Означено као горе.
3 Исти.
199
112.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Дубровних, 31. август 1833.
Высокопочитаемый Господине,
Любезный Пр1ятелю!
Ясамъ дужанъ на два писма Ваша, отъ 7/19. ап рил iя
и 7/19. Тктпя отговорити Вамъ, и ево ме:
Што самъ закасню съ отговоромъ, узрокъ е проклета
болесть гриль, коя е выше отъ мёсецъ дана кодъ мене у
кући повлачила се, докъ е мучећи едно по едно, све, отъ
мала до велика изредила. Хвала Вамъ на Исторш о растанку
Вашемъ са Срб1омъ. Ако самъ и желю знати узрокъ тога ра-
станка, веома ми е жао знати га тако истинито: дакле, —
никто Пророкъ у своемъ отечеству! —
Драго ми е было разумЬти изъ другога писма Вашега,
да сте IV. кньигу народни наши писана посветили Г. Та
тищеву! — Господ. ВладисавлЬвиЙъ до данасъ ништа ми ше
явю за кньиге кое сте ми послали преко utra. —- На Да-
ницу за 1834т годину, не само што не могу выше прену-
меранта послати Вамъ, него и оный што су се на пГснарицу
пренумерирали, нису сви за сада овди, и незнамъ хоћели се
пренумерирати; но нека имъ се имена наштамлаю, — пакъ
како изађе. — Писаћу Г. Фрушићу, да Вамъ пошалй 7 f. 20 хг.
за 22. Скземплара Данице.
Поздравите ми Г. Копитара и старога Тирку. — Явите
ми молимъ Васъ, ели превео Г. Петаръ Демелийъ выше отъ
3. пГсне Омирове Ил1яде?
Любезно поздравляюйи Вас, съ истиннымъ высокопо-
читашемъ есамъ
Вашъ непременный пр1ятель и слуга
кремля Гагичъ
Рагуза 19°/31° Августа 183° года.
200
Sr Wohlgeboren
Hochgelehrten Herrn W uk Steph. Karagitch
Doctor der Weltweisheit etc. etc.
in der Mechitaristischen Buchdruckerey am Platzl.
in Wien.
[Жиг:] Ragusa
одговорено 20. Окт./1. Нојемвр. 833.
АСАНУ, 2439.
Вукова преГшска III, 34—35.
113.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 1. септембар 1833.
Prag d. 1 Sept. 1833.

ich belästige Sie mit diesem Schreiben, weil ich nicht weiss
ob der Hr. Kopitar nicht in den Bädern ist, wohin er sich an
schickte, wie mir Hr. Hanka sagte. Ihren Brief vom 8/20 July
sammt dem 4ten Bande der Lieder habe ich richtig erhalten,
und danke Ihnen für das Buch herzlichst. Schon lange hat mir
kein slawisches Buch so viel Freude gemacht, wie diese Ihre Lie
der. Ich wünschte, dass Sie nach und nach auch einen 5ten, und
so Gott will auch einen 6ten B. noch herausgeben könnten. Für
die böhmische Zeitschrift will ich eine kurze Anzeige dieses Bandes
anfertigen. Besonders hat’s mich in der Vorrede gefreut, was Sie
über die Art, wie man Lieder sammeln soll, gesagt haben.
Mit Hrn. Lerch habe ich seit langer Zeit nicht sprechen kön
nen, und weiss nicht was mit den Stempeln weiter geworden ist.
Ich glaube, er hat nach Wien geschrieben, und sich auch auf meine
und Hanka’s Aussage berufen, dass seine Stempel mit der Zeich
nung übereinstimmen. Es ist wahr, wir haben ihm das gesagt,
noch bevor die Bemängelungen des Hrn. Kopitar hier angekom
men sind: allein daraus folgt gar nicht, dass er nicht hätte den
noch alles nach Ihrem Wunsche verbessern und die Paar Stempel
neu schneiden sollen. — In der That scheint mir, dass Hr. Kopitar
die Zeichnung, bevor sie hieher geschickt worden ist, nicht gese
hen hat. Wenn dem so ist, so ist das freilich sehr gefehlt. Sie hätten
die Zeichnung zuerst dem Hm. Kopitar vorlegen sollen. Hr. Lerch
sträubte sich am meisten dagegen, dass er nun mehrere neue Stem
pel, namentlich für j, џ etc, schneiden müsste. Er sagte, das Ganze
201
sei ohnehin, schon sehr wohlfeil accordiert, und er könne ohne
Extra-Bezahlung neue Stempel nicht verfertigen, und verlange
dazu die Zeichnung von Wien. Ich weiss nicht, was Hr. Lerch
Ihnen nach Wien geschrieben hat, aber mündlich hat er sich so
erklärt. Bei alle dem glaube ich, dass diese neuen Buchstaben
schön, sehr schön sind. Ich würde es sehr bedauern, wenn, ich
durch meine unschuldige Erklärung etwas zur Widerspenstigkeit
des Hrn. Lerch beigetragen hätte. Allein ich konnte meiner Über
zeugung nach nicht anders urtheilen und sprechen; und glaube
auch jetzt, dass die meisten, ich will nicht sagen alle, Aufstellun
gen des Hrn. Kopitar nicht nur die Stempel, sondern zugleich
auch die Zeichnung betrafen. Soviel darüber zu meiner Recht
fertigung.
Mit den cyrillischen Buchstaben konnte ich bis jetzt leider
noch immer nicht fertig werden. Meine Hand ist so schwerfällig
und unsicher geworden, dass ich die Buchstaben selbst nicht ins
Reine bringen konnte, wiewohl ich es öfters versucht habe. Ich
musste einen Calligraphen suchen. Da brachte man einen S to c k
tauben zu mir. Ich konnte mich ihm nicht verständlich machen,
und der Mensch hat meiner Idee nicht entsprochen. Dazu kommt,
dass, seitdem hier Einige meinen Entwurf gesehen haben, diese
gleich den Calligraphen influenzierten, und noch mehr verwirrten.
Hrn. Hanka gefallen andere Formen, andern wiederum andere
und so kommen wir nicht von der Stelle. Ohne einen geschickten
Caligraphen kann ich nichts machen: ich habe schon mehrere
Tage mit Versuchen zugebracht, allein umsonst. Und nun ver-
driest mich die Sache. Man kann es nicht allen Recht machen.
Auch bin ich mit andern literarischen Arbeiten für jetzt zu sehr
beschäftigt, und kann wirklich im Laufe dieses Monats und wahr
scheinlich auch des künftigen an das cyrilliche Alphabet gar nicht
denken. Wenn ich jetzt für mich die Stempel machen Hesse, so
würde ich nichts weiters thun, als dem Graveur ein Blatt des Cer-
nogorischen Psalters oder Oktoich in die Hand geben und die
Buchstaben genau nachmachen lassen.
Dieses wollte ich Ihnen schreiben, damit Sie sehen, wie schlecht
es bei mir mit der Sache stehe, und darnach einen Entschluss
fassen, denn ich weiss nicht, ob es bei Ihnen nicht etwa Eile damit
hat.
Mir ist sehr leid, dass Sie mir von Брлић Grammatik nicht
den Titel genauer angegeben haben, so wie, wo dieselbe etwa zu
haben ist. Hier ist das Buch unbekannt. Wenn es möglich ist,
schicken Sie mir ein Ex. davon hieher, d. i. weisen Sie einen Wie
ner Buchhändler an, dass er ein Ex. davon hieher an irgend eine
Buchhandlung für mich schicke, wo ich den Preis gleich erlegen
werde.
202
Literarische Neuigkeiten haben wir hier so gut als keine.
Ich arbeite am 1-ten Bande meiner Literaturgeschichte. Es wird
damit aber noch lange anhalten
Schliesslich bitte ich Sie, mich Hm. Kopitar bestens zu
empfehlen.
Leben Sie recht wohl! Ihr aufrichtiger
P. J. Schaffarik
P. S. Alle Freunde lassen Sie herzlich grüssen. Čelakowsky

freut sich über Ihre Liedersammlung. Palacky ist seit 2 Monaten
abwesend. Hanka übersetzt Krakowiaken, Kolomeyken etc. etc.
Jungmann schreibt an seinem Lexicon. Und so hat jeder die Hände
voll zu thun! — Von Presl erscheint eine böhm. Zoologie.
Von Prag.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk Stephanowitsch Karadschics
Mitglied mehrer gelehrten Gesellschaften
in Wien.
Воштани печат c иницијалима PJS и орнаментима.
4 Sep.
Одговорено 1./13. Септ. 833.
АСАНУ, 3460.
Вукова препиека IV, 674—676.
[Превод:]
П р т , 1. сеп т ем бр а 1833.
М н ою пош т ован и п ри јат ељ у,
Ja В ам д о са ђ ује м овим писмом, ј е р не знам д а ли I. К опи-
ш ар није у бањ и, к у д а се сп рем ао, к а о ш т о м и р е ч е i. Х анка.
П римио сам ур е д н о В аш е пасм о о д 8 /2 0 . ју л а заједн о ca 4-ом
KhbuiOM Пјесама, и за х в а љ у је м В а м најлепш е на њ ој. Већ одавн о
м е ниједна славенска књ ш а није т олико об р а до ва ла к а о ове
Ваш е Пјесме. Ж е л ео б и х д а вр ем ен ем б у д е т е у ст ањ у д а из-
даш е и 5 -у, а ако Б ог д а и 6 - у књ ш у. П рипрем ићу з а чешки
часопис је д а н краш ак оГлас з а о в у кн>шу. О б р а до ва л о м е j e на
рочи т о у , , П редГовору “ оно ш т о ст е р екли о начину на који
т реба скуп љ ат и песме.
Већ д у ж е врем е нисам м огао разГоварат и с i. Л е р х о м , па
не знам ш т а ј е д а љ е било с м ат риц ам а. В е р ујем д а j e писао
у Б еч и д а се позвао на м о ју и Х ан кин у и зја в у д а /ьею ве м ат ри ц е
o g io e a p a jy црш еж и м а. И ст ина, м и см о м у т о р ек ли јо ш пре
203
нею ш то с у зам ерке Г. К ой и т ара ст ш ле овам о; али из iüoia
никако не следи д а он није био обавезан д а и пак све по правы
према B aiuoj ж ељ и и д а неколико м ат рица попово изреж е.
У ст вари, чини ми се д а i. КопиШар није видео ц рт еж пре нею
ш то j e био послан овамо. А к о j e т ако, онда j e у т ом е м ною
uoipeuieito. Т ребало j e д а црт еж покаж ет е прво i. К оп ит ару.
Г . Л е р х се највиш е т ом е itpow ueuo ш то би са д а м орао мною
нове мат рице, нарочито за ј, џ и т д., д а и зреж е. Р екао j e да
j e цео посао и иначе био врло јеф т и н о поГођен и д а не м ож е
б ез посебноГ плаћањ а израдит и нове м ат рице, и т раж и за њ их
ц рт еж из Беча. Н е знам ш т а В ам j e i. Л е р х писао у Б еч, али
j e усм ен о т ако изјавио. П ри све м у т ом е мыслим д а су ова нова
слова лепа, врло лепа. Било би м и врло ж ао ако сам својим не
дуж ным објаш њ ењ ем ш т о допринео т вр доы авост и г. Л ер х а .
А ли j a нисам мош о по свом у б е ђ е њ у д а др укч и је Говорим и су
дим . J a и сад а мыслим д а су се, у већини, начела Г. Койит ара,
нећу рећ и сва, односила не сам о на м ат рице неГо ујед н о и на
ц рт еж . Толико о т ом е за м о је оправданье.
С а ћирилским словим а, на ж алост , нисам моГао д о сада
биты Готов. Р у к а м и j e пост ала т ако т ром а и нест урна, да
нисам моГао сам даты начист о слова, иако сам т о чешће йо-
куш авао. М о ра о сам пот раж ит и калт раф а. Т ада су м и д о
вели једноГ, глувог као топ. Н и сам се моГао с гьиме сп оразу-
м ет и, и човек није ogioeapao м о јо ј замысли. У з т о се десило
д а с у неки овде, к а д с у видели м о ј нацрт , о д м а х ут ицали на
калт раф а и јо ш выше ia збунили. Г . Ханки се свиђају g p yiii обли-
ци, друГима опет gpyiu , и т ако се не м ичем о с м ест а. Б е з веш-
тоГ калт раф а не моГу ниш та урадит и. Већ сам выше н едељ а
ут рош ио на покуш аје, али у з а л у д . Та ст вар м е сада љ ут и . Н е
м о ж е се сейм а удовољ и т и . О сим тоГа, j a сам за сада много
за у зе т друГим ю ъиж евним р а д о ви м а и не моГу, заист а, у т оку
o eoi м есеца, а вероват но ни следећеГ, уо п ш т е мислит и на Ни-
ри лски алф абет . А ко б и х са д а д а о д а се з а м ен е направе м а
трице, не б и х ништа g p y io ур а д и о осим ш то бих Граверу д а о
је д а н лисил црноГорскоГ Псалтира или Октоиха у р у к е , д а се
тачно п одраж авају слова.
О во сам хт ео д а В ам напиш ем д а видит е како рђ аво с т ом
ст вари к о д м ене ст оји и д а се прем а т ом е реш и т е, је р не знам
да није т о к о д В ас м о ж д а хит но.
М ного м и je ж ао ш т о м и нист е навели тачније наслав
Б рлићеве Граматике, као и т о Где се мож е евент уално добит и.
O eg e je т а књ т а иейознат а. А к о je моГуће, иош аљит е м и је д а н
прим ерах овам о, тј. д а јт е налоГ неком бечком књ и ж ару да
је д а н примерах пош аље овам о за м ене на неку ю ьиж ару, Где
ћ у о д м а х подмирит и цену.
2 0 4
О вд е н ем ам о баш никаквих новост и и з књ иж евност и. Р а-
ди м на 1-о ј кљ и зи своје ист орије књ иж евност и. To ће, м е ђ у-
т им, јо ш g y lo пот рајат и.
М оли м В ас, на кр а ју, д а м е најлепш е препоручи т е i. К о -
пит ару.
О ст ајт е зд р а во ! Ваш искрени пријатељ-

TI. J. Ш афарик
P . S . Сви пријат ељ и В ас срдачн о п о зд р а вљ а ју . Ч елаков-

ски се р а д у је В аш ој збирци Пјесама. П алацки j e в eh д в а м есец а
о дсут ан . Х ан ка п реводи Краковљанке, Коломејке и т д., ит д.
Јуш м ан пише св о ј Лексикон. И т ако, свак им а п уне р у к е
посла! -— И зл а зи чеш ка Зоологија о д П ресла.
Из Прага
Његоеом блаюродству
господину Вуку Стефановићу Караџићу,
члану многих учених друштава
Беч
114.
Трст, 2. септембар 1833.
С’ нашим Писмом за Матицу било е касно за трећу част
Л Ьтолиса. Гледаћемо за четврту да буде, али с’ предислов1ем
заслужним. Закасню сам досада понаивише због новаца, кое
сам гледао, да инкасирам и да Вам ш с’ истом приликом по
гласу Вашег обгавлешя пошалГм, но како се свашто рад1е
дае, него ли Новци; тако за не закаснити и са Именима Ево
Вам ш сада, а новце, кад инкасирам настояйу, да Вам ш
од ма пошалГм.
ПЬсне сам ггршмю подпуно, али нисам iont разаслао; ер
немам згодне прилике свагда, а кадшто ми се измакне кра-
дом, а баш управо по свакой не могу ни пошиляти.
Ево Вам Принумеранта из Tpieora и из Шибеника, кое
ми е овде Г. Протосингел Тркуля изручю, с’ препоруком да
Вам и Новце и Имена пошалГм: А новце не могу сад у пи-
сму послати него по згоди.
205
T p ie cw .
ЧеснЪйши Г Дам1ан Груборовић капелан

” Стефан Лустина . . 1.
д. . . 1.
Поштенород. Г. Петар Теодоровић вел куп. . . 1.
” Г. Крото ЦвТтковић вел. куп. . . 1.
Поштенород. Г. МаДа Драгичевић вел. куп. . . 1.
Г г. Браћа Гопчевићи . . 1.
Г г. Браћа Ћирковићи . . 1.
Г г. Браћа Башвићи . . 1.
г г. Браћа ЦвТгковићи ” . . 1.
г г. Браћа Др. Теодоровићи ” . . 1.
г г. Браћа Катићи . . 1.
Г. Александер Маринковић . . 1.
Г. Андрја Стоиковић Люб. Наука . . 1.
Г. Елена от Стойчевий ” . . 1.
Г. Анета Брамбила 1
ГДична Ерисена Симеони . . 1.
Благонад. Г Г. ЕвтимЈе и Стефан Вучетић У чен. . . . 2.
Високоуч. Г. Симеон Димитрјевић Учит. . . 1.
Димитрје ВладисавлЬевий . . 1.
21
Задар1
Пречесн. Г. Симеон Теркуля Протосинђел и Ц. Кр. Катихет

у Задру . . . 1.
ЧеснМш. Г. Спиридон Алекшевић Иконом капитулар .
и Парох Задарски . . . 1.
Г. Димитрје Перазић Игуман Круп, и пензю-
нер Руски за себе и унука Саву . . 2.
ЧеснЪиши Г. Генад1е БЕдов 1ером. М. Крупе и Адми-
нистр. napoxie К р у п с к е ...............................1.
Г. ВикенДе Торбица 1ером. и Администратор
Ж е г а р с к и ................... 1.
Венедикт Кордић 1ером. и Пар. Излам. . . 1.
Поштен. Г. Мате Ђурић Президент. Опшчес. Зад. . . 1.
Г. Богдан Вуковић Купац Задар....................1.
Г. 1ован Мичић ” ” ......................1.
Г. Стефан Ђурковић фабрикант Розол. . . 1.
,, Г. Тавро Глишић Купац задар................................... I.
,, Г. Божо Петрановић ,, 1.
,, Г. Петар Петрановић ,, 1.
,, Г. Антоше Гута ,, 1.
,, Г. Кр’сто Медовић ,, 1.
206
[Поштен.] Г. Давид ИлШћ [Кулац задар.] . . . 1.
,, Г. Ђорђ1е Боровић ,, . . . 1.
,, Г. Андрја Десница ,, . . . 1.
,, Г. Рафаил Обрадовић . . . 1.
,, Г. Мелснтје Веселиновић . . . 1.
,, Г. 1ован 1овичић . . . 1.
22~
Желећи да iň скоро пршмите есам с’ особитим лочи-

ташем Ваш
У Тр. 21 Авгу. 1833. искрени
Дим ВладисавлЕвић
П ринум ерацш за Д анице од 1 8 3 4 . —
Д оц ш е прим
Кот ор
Г. И a i a ToMoeuh . . . 10.
Dem Hochgelehrten
Н. Herrn Wик Steph Karadschics.
in der Mechütaristischenf!] Buchdruckerey
am Platzl
franco in Wien
[Жигови:] V. Triest. Franco
6 Sep:
одговорено 1. Септ.
АСАНУ, 3259.
Вукова преииска IV, 388—389.
1 Испред овога прецртано Шибеник
115.
JOBAH ПОПОВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 2. септембар 1833.
Високоученш Господине
мени особито почитаеми!
Ево се усућуемв први путь, Вама као непознатомъ, мени
обаче почитаемомъ, пренумеранте послати, достае касно, но
зато и ви изволите примити слГдуюше:
207
Пренумеранши
1) Пречест. Г. Гpuropi Моичъ про. Сегед.
2) Чест. Г. Константинъ Поповичъ парохъ Мох.
3) Чес. Г. rpnropi Ковачичъ Пар. Мохолскш
4) Чест. Г. Александеръ Летичь капеланъ
5) — Г. 1оаннъ Поповичъ Бировъ
6) — Г. Цвеичъ Глигорј Нотарошъ.
7) Г. Беричъ 1осимь[!] филозофъ.
8) Г. Сима Матичъ Газда
9) Гръ Романъ Живичъ Економъ.
10) Г. Димитрје Поповичъ Учителъ
11) Г. 1аковъ Миличъ трговацъ
Овосу изъ Мохола.
КнЪге [!] изволите на мене послати, кадъ будну голове,
1абы Вамъ новце поело одма но Hie сигурно на пошли, зато
намъ кадъ книге пошлете, гавите намъ кудаћу да знамъ новце
послати, остаемъ
У МохолВ дне 2WSepteMBpiH 833.
покорнЕйшш слуга
1оаннъ Поповичъ Бировъ
Von Mohol
Wuk Steph. Karadschitsch
D r der Philosophie und mehrerer
Gelehrten Geselschaften Mitglied
in Wienn
in der Mechitaristischen Buchdruckerey
am Platzl.
[Жигови:] R. Betse Wien
8 Sep. АСАНУ, 4322.
Букова иреииска VI, 383.
116.
ВУК КАРАЏИЋ — ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ
Беч, 3. септембар 1833.
Ваше Високопреосвештенство,
Има готово два месеца дана, како се накањујем, да Вам
пишем, и ево се једва накани!
2 0 8
Овде je пре шест недеља био Црногорски управитељ, ар
химандрит и будући владика, П ет ар П ет ровић , коме нема још
пуни д вад есеш година, а већи je и лепш и, него и какав гра-
натир у Бену! Не само што зна Српски врло добро читати и
писати, него прави и стихове лепе. Глас родољупца Вашега
зна наизусти и обожава Вас за Ваше родољубиве мисли; него
му je мало жао, што још простије Српски не пишете, јер он
мисли, да на свету нема лепшега језика од нашега n a p o g m ia
(и има право, што тако мисли, макар и не било истина).
Ча Стева му се тужио и на мене и на Вас, и он нас je обојицу
бранно. Одавде je отишао у Петербург да се завладичи;
кад се врати натраг, може бити да ће Вас поодити (с а м н о й
заједн о).
Кад Вам Ч. С. не даде преселити се у Бачку или у Банат,
како би било, да се иштете у Далмацију, да га се са свим из
бавите?
Како Вам се допада IV. књига народни наши песама? Еда
сте Ви наново што песама у Вашој епархији скупили? Или
бар јесте ли уредили да се купе?
Г. Меглицки молио ме, да Вас од њега поздравим и да
Вам напоменем, да му некаку његову књигу пошљете.
Јесте ли видели Брлићеву граматику? Ако нисте, гледајте
да je добијете. Брлић je први Шокац, који своју браћу на-
говара, да приме наш а слова! Само да je шокце дотле до
вести, да рекну, да су Срби и да приме наша слова, а нека
веРУЈУ5 шта им драго (и Немаца иМаџара има од три закона,
па су опет један народ).
Надам се, да ће ми г. И ли' купити у Вашој епархији
до сш а пренумеранта на Даницу за годину 1834; него се чу
дим, што ми не шаље новце за оне Лукине поезије, а мислим
да ми ји већ и за песме може послати. Молим Вас, да му то
напоменете и препоручите; јер знате, како се с новцима на-
теже.
Ако имате један егземплар од они басана, што сте Ви из
Д осит ијеви избрали и издали, а тако и од ода В ит ковићу и
на смрт Доситијеву, пошаљите ми по Вашем синовцу. само
да видим, па Вам ји он одма натраг може послати; ако ли
баш немате, а ви ми јавите, које сте године Ви оне басне
издали; јер нешто пишем о наш ем је з и к у , па би ми требало
те књижице да споменем. Ja мислим, да ћете Ви имати по
један егземплар од тије књижица.
Ваља да Вам je познато, да се у Србији штампају на ново
све Доситијеве књиге: Живот и прикљученија и писма већ je
готово; сад се басне, по објављенију, штампају. Да сам ja
цензор у Србији, ja то не би допустио, jep су се калуђери у
14 П реп иска V 209

Србији, особито како je Милош обладао, већ готово сасвим
затрли и онако, а и пост и мош т и свет и је и остале црквене
обичаје људи науче и сами од себе презирати.
Ето сам Вам надрљаосила којешта. Сад вала и Вименида
пишете најмање толико. А и по други пут вас молим, да г.
Илијћу напоменете да би ми новаца што пре послао. Ja сад
седим in der Josephstads in der Langen Gasse № 84.
Г. Копитар поздравља Вас љубезно.
С истиним високопочитанијем остајем Ваш
У Бечу 22. Августа 1833. истини високопочитатељ и
покорни слуга
Вук Стеф. Карацић.
РОГПБ, ф. 894, on. 1.
Јагић, Новыя письма, 871—872.
117.
Петроград, 4. септембар 1833.
Дражайшш Вуче!
Мислећи да ћу се дуже врјеме овђе бавити, писао самь
ти да ми неколика екземплара Каменштака, ако е готовь, по-
шалЬшь; но будући да ћу и я съ почеткомъ Септевра за тамо
кренути, слЬдователно т е потребе да шюгЬшь. Мило бы
ми было да га нађемв печатана, пакь и надамъ се томе; ели
нуждно да ти прикричуем ъ юштъ за ту стварь? Но знамъ да
ћепљ ти и безъ препоруке мое по могућности учинити, зато
неостае ми друго, него те любезно поздравили са жельомъ
да те скоро у добромъ станю застанемъ а међу tícmb остаемъ
СПбургъ 23 август п. с. 1833 год. Твой особити почитатељ
Влад: Црногорски.
П: Петровић
210
An
den Hochedelgeboreen Hochgelehrten
H. Wик Steph. Karadscics.
Doktor der Philosophie und Mitglied mehr. gel. Geselschaften
am Spitelberg N 133,
im Hofe hinten im 1. Stock,
die Thür № 15
in Wien
[Жигови:] Brody 83[1] Pehausners Wiolland Wien
14 Sep. 20 Sep.
АСАНУ, 43 00.
Вукова ирепиека VI, 359—360.
118.
НЕПОЗНАТИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Wien am 5. September 1833.

Eine Zeitschrift im landesüblichen (Quart) Format, nicht
über einen Druckbogen stark, ohne Kupferbeilagen, die wöchen
tlich zweimal erscheint wird von der k. k. Post = Zeitungs = Ex
pedition in die ganze Monarchie, wöchentlich zweimal um den
jährlichen Betrag von 2 fr. 36 xr CMnz. spedirt. Wenn also
z. B. der hierortige Pränummerationspreis für ein Exemplar
jährlich 12 fr CMnz. betrage, so würde dasselbe von der Hof
postamts. Zeitungs = expedition in was immer für ein auswärti
ges Postamt der Monarchie um 1 4 f 3 6 x r CMnz. jährlich spe
dirt werden.
[Вук забележио на полеђини:]
Druck u Papier .............. ...................
500-
Stempel .............................. ...................
500
Post .................................. ...................
780
1780
за 100 St. - 166—40
3000 — Post — 310
1780 476 f 40
Í220 500
476—40 976 f 40
4 7 6 -4 0
953f2Ö
500
I453f20
АСАНУ, 8552/122.
14» 211
[Превод:]
Б еч , 5. сеи т ем бра 1833.
Ј ед а н часопис у сш андардном к ва р т -ф орм ат у, који не
прелази је д а н гитампани т абак, б ез прило1а у б акру, који из-
лази д в а п уш н едељ н о, ек с п е д у је Ц а р ско -к р а љ евска пош т а —
О д е љ ењ е з а експ еди ци ју новина — у чи т аву М о н а р х и ју д в а
пуш недељ н о з а юдишгъи износ о д 2 f 3 0 кр. С. М . А к о би да к л е
на пример овдаш њ а прет плат на цена за је д а н прим ерак и зн о
сила годиш ње 12 / . С. М ., о н д а би Д во р с к а пош т а -— Е ксп е-
диција новина — ек сп едовал а исти у било к о ју пош т у у М о
н а р х и и за 14 /. 3 6 кр. С. М . ю диинье.
[Вук забележио на полеђини:]

Ш т ам пањ е и харт и ја .......................................... 500
Ж ги (ш т а м б и љ ) ..................................................... 500
П о ш т а ..........................................................................780
'1780
За 100 й р и м е р а к а ........................................................ 1 6 6 —40

П ош т а ................................................................... 310
[---------------------------------------------- ]
119.
ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, око 6. септембра 1833.
Препоштовани Господине!
Ja све имам срећу по буцацима се налазити. Био сам у
Будиму на пошти и тражио Писмоношу, кои у Брукбад пи-
сма носи; но будући, да га тамо није било, то представим
ствар једном од Поштански чиновника, кои записавши и
забележивши опстојателно ствар као што треба увериме
даће1 од писмоноше известити се и све у ред довести. — Шта
ћу, други пут питам с Буквареви? — Код Г. Виловског и Г.
Добровојевића одавно je свршено и све добро. — Једнако о
Вами још врућ разговор води се, кад одем код фрајле Маце
у Будим. Баш Вам фала, што сте ме с овом поштења достој-
ном Госпоицом упознали. — Видићемо се ако Бог да здрав-
л>а на већем и угледнијем листу: само нек нам Даница ос
ветли образ.
В..ш највећи почитатељ и пријател»
Исидор Стојановић.
212
Wohlgebornem Herrn
Herrn Vuk St. Karadsich
(Josephstadt in der Langen • Gasse Nro 84.)
in Wien.
9 Sep: НБ, P 523/III, 76.
Годишњак Народце библиотеке за 1960, Београд, 1961, 36.
1 У наставку прецртано Брифеп.
120.
МАРША ХАЏИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 6. септембар 1833.
У Пешти 25 Августа 1833.

Познавајући Србина, кои за ближњег свог млого осећа,
и кои je за Туђина ко за брата умрети готов, усуђујем се сље-
дујуће молити. — О разговору, о комесмо имали о мојој
науки и главобољи, у овом непознатом месту, дисе мало
на доброту и на вредност гледа, само да je доста новаца, Па
си и добар и Паметан и вредан; а без њи у свему везан, као
ja код ове Госпоје: Сама ми се пре нудила да останем код
ње 2. године; видећи моју радњу и ja се сирота обрадова,
даћу оно постићи за чимсам дан и ноћ лебдила, а кад дође
друга девојка и Положи новце напред, она je прими, а ja оста,
jep кадсе новци виде, обећање се заборави и мој сав Посао;
После тога одем Качи и она обиђе све машамоде, ал нигди
Посла не буде. У каквојсам бриги можете знати; jep овда-
шње кћери код куће су, а ja седити, Па чекати 2. 3. месеца
на трошку, докби Посао наступио, није могуће; него Вас
Господине! молим, као Пријатеља и Србина једној Српкињи
у Помоћи бити, а за љубав моји родитеља, с коима сте бра-
тински живили, Па се и ja на ону љубав Позивам, ако може
од оног разговора бити, и ако се може тамо Посла наћи, и
то, ако je Ваше Госпоје воља с Вашом согласна, то ће моја
радост бити; ако ли није могуће код Вас, а ja покорно молим:
Висте тамо добро Познати — ако буде каква Српкиња или
Гркшьа, код које би могла остати годину дана, ма неучила
машамодлук, него њу слушала, а ja сваки кућни посао знам,
пак би том Приликом немачки научила, које ми je врло нужно.
Ако би ми што обећала, ja би сачувала и сотим на другу
213
годину 2. 3. месеца учити би могла, Па како Бог да: тамо-
сам непозната, Паћу лакше све издржавати, само у чесној
кући да будем. Ако ништа ни од једног овог небуде, принуж-
денасам натраг ићи, Па ако се узможе напролеће опет у
Пештисрећу кушати. Молим Вас дакле врло лепо Господине!
да ми на ово по могућству, али што пре можете одговорите,
скојим особито препоручујућисе остајем Почитујући и Поз-
дрављајући Госпоју Супругу ca свима домашњима
Ваша
истинита Почитателница
Марија Хацић.
АСАНУ, 4325.
Букова прейиска VI, 386—387.
121.
Високоучени и Почитајеми Господине!

На почитајемо Ваше од 2го овог, имам чест јавити, да
сам Г. Демелића Тасту, 10 Ex. IV. части Песама, и писмо Ваше
предо, такође и Исидору нГгово. Чрез EggenbergepoBy трго-
вину на Фолке оправио сам Вам захтевани 5. Ех. П Ь ван т я и
1. К алендар, и за Г. Евстат. Михаиловића један Ех. његовог
„ Д р а ю м и р а “ молећи Вас прве, моме рачуну дописати, а
послГдњи какогод предати. Ваш Рачун ћу док времена узи-
мам гледати да га изпишем, јер je врло издалека започет,
и млого посла изискује, а на једно ваља да изиђе.
За Липиску, Праг, и Петрбург сам већ оправио Књиге
Г. Шаффарику за ондашње, а Г. Герхарду за остеле [!] све —.
Тео сам Вам моје за Луну изписане, нај поузданије ва-
шаре за Даницу послати, па сам као мртав заборавио, а
ваљало би, да се вашари у ред ставе, кои би књиги већу важ-
ност дати могли, јер нигди нису добро извргнути.
покорни
Јос. Милову к
У Пешти 7го Септ. 1833.
214
Dr Wuk St Karadjitsch
Joseph-Stadt, Langen Gasse № 84
Neuban in Wien
9 Sep.
одговорен[!] 12. Септ. Р. 833.
АСАНУ, 3158.
122.
ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Земун, 9. септембар 1833.
У Земуну 9. 7”Ра 1833 п р

По Вашему писму од 10/22 Авг: из Пеште примио сам
од Г. Димитрија Николића
62 егземплара Песнарица IV част и
40 ,, (:а не 50, како Ви у писму назначујете:) поезије
Луке Миловановића.
Од Песнарица јесам понешто и то доста потешко раз-
дао, а још теже je новце за њи примите, јербо су људи чудни
на давање, а вересија од књига најгоре се плаћа.
Поезије послао сам куда треба, а оне друге остале 24
стоје код мене али ће се тешко продавати моћи. —■ Зашто
нам не поедаете Шафарикову спрдњу на Слав. Серб: Спаса
теле? та то би вредно било да имамо овде.
Новина имамо овде свакојаки, али Вам ja немам времена
о њима писати. Г. Стејић ако узима кад говори ћу му да Вам
он пише. — Зорић je тамо изишао из службе и прешао на
ову страну. — Господар je у Топчидеру већ 10 дана, јуче je
нов Dampfschiff i ишао уз Саву, и сам je Господар долазио на
њега, ту сам и мао и ja прилику видите га, и шњиме кнеза
Јоксу. — Како се зуда оће Паја Јовановић постати Митро
полит на место П. Мелентија. — Поздрављам Вас и Ваше
све домашне
215
Wuk Herrn Stefanovits Karagich
am Spitelberg № 133
hinten im Hofe im 1' Stock die Thiire № 15
in Wien
Суви лечат.
14. Sep. АСАНУ, 2553.
1 Пароброд.
123.
Вуковар, 10. септембар 1833.
Вуковар 29. Августа 833.

Драп Прјјатељу!
После пештанског вашара добю сам још неколшо Пре-
нумеранта, која вам ево сад шаљем:
Винковци
Поштенородни Г. Атанасија Уритца, трговац и месни школ,

надзиратељ, са Синовима, Јоцом, Васом, и Николом.
Г. Георг Петровић, трговац
Г. Петар Георпевић трговад
Г. Петар Милутиновић, Цивил - Хирург, и заклети
толмач код Сл. К. К. Броцке регементе.
Г. Павел Ковачевић, ћурчија, за сина Јоцу.
Г. Теодор Митровић, Абаџија за сина Стојана.
Г. Никола Поповић казанџија, за сина Косту.
Г. Коста Уритца, Лебцелдер.
Г. Гаврил Стефановић, Лебцелдер.
Г. Димитри Јанковић, ћурчија
Г. 1саак Јанковић, ћурчија
Г. Стефан Јанковић, Лебцелдер
Г. Петар Стојановић, сапунџија
Г. Димитри Катанић, за сина Танасију.
Г. Марко Стефановић, за сина Петра.
Г. Симеон Веселиновић, Абаџија.
Г. Јован Меденац, мацарски и немачки аљина
Кројач и љубитељ српског књижества.
216
Г. Димитри Марић, Берберин.
Г. Георг Маричић, II. лат. Кл. слушатељ.
Г. Сава Ерцег, II. немал, кл. ученик.
Благоразумии Г. Стефан Велендерић, учитељ и скупитељ
ови Пренумеранта.
В у ко в ар
Г. Глишо Ликић Барбир мајстор.

Г. Аксентије Ћурчић, учитељ из Вашице.
Г. Станко Дабић, трговац из Бингуле.
Г. Сава Караџић (ваш Презимењак) Табак мајстор
из Черевића
Г. Филип Констандиновић, Калфа ћурчински у Шиду
родом из Сотина.
Г. Ђока Секулић Калфа ћурчински у Шиду.
Ове Пренумеранте (последње вуковарске) меЛте тамо
међу Пренумеранте Вуковарске, но гледајте, да Трговац овај
Í3 Бшгуле дође тамо међу трговце (после); a MajcTopi obí на
послетку (тамо) међу мајсторе; Учитеља овога мепте Lni
пред дјаке тамошње ini после дцака преда ме.
Bini bí зналј jevii Нашла III књ. Забаве Г. СтеШа, и Ti-
ролово Земљеописашје? Неколша Пренумеранта послосам;
па mí досађују штајуиШ за h>í . — Молю сам Г. Аџића, по
једном човеку да mí пошље Грам. i Славјне Добровскога,
i ако добјјем, нећете требатј слатј mí отуд. Јустјн се с вама
ФалБ и Mino му што je с вама 6io, а менi je опет жао, што се
с вама шкако састаЛ немоту. Гд! ћу ja вјдјЛ, како je Г. Шаф.
нагрдю наше Спјсатеље? Н ебш ви MeHi Morni послати? Ja-
bítc mí ако што ново узазнате за наше народне CTBapi?
Здравј дасте i Bečeni!
А. ДрагосављевЈћ
Clarissimo ас Perdocto Domino Lupo
Stephano Karadgits AA. LL. et Philosophiae
Doctori, conplurium eruditarum Societatum
Membro correspodenti, nec non Fuito Praesidenti
Nationalis Judicii Albae Graecorum,
Dno mihi singulariter colendissimo
a Wiena
Am Spittelberg Nr° 133. im Hofe hinten
im Цеп Stock, die Thür № 15.
15 Sep.
АСАНУ, 3716.
217
124.
САМУИЛО ИЛИЂ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Гомирје, 10. септембар 1833.
Ваше Благородје,
Високопочитаемый Господине!
Добро самъ учиню, што самъ почекао и задржао се съ
експедшюмъ Пренумеранта на Даницу Забавникъ за 834.
Умножишесе Пренумеранти болЕ него што самъ мыслю.
Ево ш редомъ: П ррат ъ К о рбавскш : Сперщонъ Личина, Прръ
и: Ч. К.; НамЕстницы: 1оакимъ РадаковиЙъ, Огредачкш и
[оаннъ благород. отъ БудисавлЕвиЙъ, Мутилићскш; —
4Ил1я Бркийъ, Зерманьск1й; 5Аеан. Тербоевийъ, Попинскш;
6Неофитъ АйдуковиГгь, Купировскш; 7Геор. ПоповиЙъ, С ер
бский (не Срлскш — Компашя Сербска — Serbischer Com
pagnie); 8Ил ia Чучковийъ, Сухайскш;9 Cv-меонъ Майсторовийъ,
Дол 1'янсюй; 10ИлЈа Войводийъ, Доброселскш; "Савва БабиЙъ,
Мазинскш; 12Пет. Обрадовийъ, Бруванскш; 130еод. Вурделя,
Высуйскш, П ароси ; 14Пет. Медийъ, Пресвётеръ, "Даншлъ
Буийъ, дјаконв; 'Щет. Медийъ, Клирпсъ стар. Классе;
|71оаннъ Дураковийъ, ЗемльодЕлацъ.
П ррат ъ Вилићскт : 'Вас. Лужаийъ, Прръ Вилийскш и
Ч. К.; 2НамЕстникъ 1саакъ 1ванчевийъ, Швичкш; 3Марко
ПоповиЙъ, Берложскш; 4Авр. БанЕглавъ, Долянскш; 50ео-
фаиъ ПоповиЙъ, Заложничкш, П ароси; 6Григорш Узелацъ,
Капелланъ Заложничкш; 7Ристо Аоанасшйъ, Златаръ; 8Савва
ПоповиЙъ форстъ — Практикантъ.
П ррат ъ К и ри н скт : 'Гавршлъ ПоповиЙъ, Прръ Кирин-
скш и Ч. К.; 2НамЕстникъ, Марко Богдановийъ, Топускш;
3С\гм. Поповийъ, Чемерничкш и Ч. К.; 4Стефанъ Лапчевийъ
Вергомостскш и Ч. К.; 5Савва Гакшийъ, Бовийскш; 6Сем.
Видовийъ, Стипаначкш; 7Пае. Поповийъ, Прво-СЬничкш;
8Пет. Вучковийь, Второ-СЕничкш, 9Мато. Меркшийъ, Ки-
ринскш; 101аковь Лончаръ, Драготинскш; П реи: "М ате.
Жутийъ, Админторъ Славопольске Пpxie; '2Пет. Врга, Пре-
парандъ НЕм. Школе.
П ррат ъ Глинскт : 'Сммануиль Прица, Прръ Глинскш
и Ч. К.; 2НамЕстникъ Васшй Злонога, Влаовийскш и Ч. К.;
3Аеан. 1анятовиЙь, Лушчанскш; 4Аеан. Мальковийъ, Хай-
тийскш; 5Стоянъ Муждека, Дреновачкш; 6Треф. Петровийъ,
Бойничкш; 7Адамъ Гламочлзя, Шушнярскш; 81ак. Демийъ,
Великоградачкш; 91аковъ Лончаръ, Драготинскш; 10Стеф.
218
веодоровийъ, Малотрадачкш; П рси п Дим. Вуиновийъ, Пенз.
Каштанъ; ,2Ил ш Муждека, Капелланъ и Учитель Бузетскш;
13Пег. Лазийъ, Капелланъ Майскополянскш; 14ВасЈлiй Векийъ,
Трговацъ Глинскш.
П р р ь П ет ры нъскш : 1Стеф. Чучковийъ, Прръ Петрынь-
сюй и Ч. К; 2Савва Бамбурайъ Градускш; -'Вас. БабиЙъ,
Четвртковачкш, П ароса. 4Благое Прибытчевийъ, пенз. Маюръ;
5Алексш Тербуовийъ, пенз. Каштанъ, 6Савва Ратковийъ’
пенз. Каштанъ, 7Георпй Борота, Економ. Обрлайтнантъ,
8Графъ отъ Хустенбергъ, жит. Петрыньскш; »Mix. Петровийь’
трговацъ; 10Ил1я Станковийъ, Ъурч1я; п Гавр. Паийъ, Кот-
ларъ.
Не срдите се на мене што Вамъ новаца не шалЬмь за
пршмлЕне кньиге; довольно се срдимъ я на Проте, што ми
на толика моя писма не шилю те. Да имамъ свои новаца, не
бы толико на немарне Проте изгледао, него бы Вамъ при-
падаюйу цЕну одавно послао изъ свое кассе. Овако Васъ юшъ
къ стрпЪшю понудити мора!
Вашъ почитатель
Ссваспань Илшйъ.
у Мнстру Гомирскомъ 29. Avr. 833.
WuK Steph. v. Karadschics
Mitgliede mehreren gelehrten Gesellschaften;
abzugeben in der Mechitaristen Buchdruckerey am Platzl
in Wien.
pr Szeverin
KarlStadt
[Жиг:] Carlstadt
одговорено 5./17. Септ. 833.
АСАНУ, 3214.
i Испред имена пренумераната Вук накнадно исписао бројеве, и на

мартини написао збир по презвитератима.
219
125.
Из Земуна 12а Септ. 833
любезни пријатељу!
Уз пештанско Ваше писмо, примили смо и Ваше нам
послате песмарице. — Излишно je било, напоменути ме,
да се не срдим, што сте ме у свом предговору онако напо-
менули и претресли. Оно je право и истина; зато ми je и по
вољи. Ja ни сам онда, кад сам оне I Забаве писао, на критически
начин Песама скулљао; но ону једну само као од шале у моју
приповедку сам уметнуо. У мом С а б о р у мислим; да су на-
родне песме и лепе и ваљане, јер сам с овима другојачие
мислио и радио. Мислим, да мене нећете међ’ оне будале
ставили, о коима мало ниже у свом новом предговору го
ворите.
На јучеранГ Ваше мило ми писмо одговарајући, јављам
Вам, да Вам на њему лепо благодарим. Владисављевићу пи-
са’ћу, особито то, да мое кньиге ономе, кои се код њега буде
јавио, слободно преда. Мислим, да ће се Хартлебен под
валили, да коју овамо пренесе, и, ако се купаца нађе, прода.
— Мило ми je, што ћемо и у Бечу имати лепи нови слова.
Ja радим и ради’ћу, да могу што скорије један рукопис са-
ставити. Стара’Иу се, да Вам угодим. — Ви чините, што
Вам год драго с ришћанлуком; он je још онаки, као што je
увек б и о .-------Господар je своје границе (нове) обишо, и сад
je овде у Топчидеру; још кои дан, па ће се и одавде кренути,
на кои пут, join не знам. Ja сам с ньиме био, на Дамшифу, и
звао ме, да му дођем у Топчидер. Једанпут сам се задржао,
те ни сам отишо; али, по његовом живљем зактевању, мис-
слим, да ћу сутра с овдашњом Његовом фамилиом морали
прећи, да се састанемо и — н а д л ------- емо. ВидиЪу, шта
ће самном; сећам се: али му нећу моћи по вољи учинити.
Мисмо свеједнако они исти, кои смо негда били: па сад сами
заключите, шта мислим и шта морам мислити. Другом при
ликом зна’ћете, јесам ли се с њим састао, и како сам на крај
изиш о.-------Овде нам je Г. Зорић: он je сасвим на ову страну
прешо. Оће ли даље, или ће се, што неверујем, натраг вра-
ћати, видићу. Обична та je спрдња нагонила, да своју службу
остави. Ja сам сад с н>им добро, наравно. Он Вас поздравља,
и вели, да су Старии у једном амиџиском писму, које су му
220
пре поласка његовога писали, и Вас напоменули, онако без-
сумње, као што знате, како се амициски лише и напомиње.
------- Герчић, дистр. Директор, овде je од неколико дана:
он чека, да му се за сина, обречена му, помоћ да. Рекли су,
да ће je данас добити: јуче je дао од себе облигацију. Види ћу,
како ће испасти.-------Вели се, да ће Паја Јовановић, садаш-
шњи Секретар, зац ел о Митрополит Србски у Србии бити.
Ja се још сумњам, премда су далеко већ ствар дотерали. —-
— Београдска Типографија премести’ће се у Крагујевац.
Поздравља Вас ГГ. Игња и Васа. Ja Вас и све Ваше
любим, а учтиво Гд. Копитара поздрављајући, јесам
Sernlio.
Sr Wohlgeboren,
Herrn Wuk St. Karagich,
Doctor der Philosophie p. t.
in Wien
Am Spitelberg, der ungrischen Garde
gegenüber, Nro 133. hinten im Hofe, die Thüre N r 15
Сузи печат.
17 Sep. АСАНУ, 4143.
126.
Ваш од 17н прош. рачун сам по начину Вашем преписо,
и само доцније трошкове и примања додао и закључио га,
јер да сам га од 5. година пре почео изписивати, неби га знао
скупити уред, јер сам га при сваком рачуну завршиво и бри-
со — него сам сад само књиге моје све претресо, Ваше ис-
тражио и у рачун ставио, да од сад не претиче и не дотиче,
од кои се ово join код мене налази од с а д :
199. егземплара Даница од године 1826 и 1827.
37 „ „ „ „ 1828.
300 „ невезани „
69 ,, везани „ J 1%29.
221
55 „ Пјесама I. и II. књиге
20 ,, Српски буквара
2 ,, Огле да Св. Писма
80 ,, Милошеви Житија
20 „ Поезија.
А што сад више дигди претиче, то сам у први рачуни
мање налазио што нисам све књиге претресао, па се забо-
рављало, отуд произлази ова погрешка, јер се кгьиге неби
могле другачије умложити.
Ja Вас молим, да ми овај рачун одобрите, и да ми га
лошљете —. А мени по рачуну још долазећи f 11. 21 х за-
бељежите, или пошљете, па да сасвим овај дугачки рачун
прекинемо.
За Бајске Данице немогу се опоменути, како а и за Сен-
ћанске штаје учињено, jep je одавна било.

покорни
Јос Милову к
У Пешти Mra Септемвр 1833. п Р.
Овај рачун одобравам. у Бечу 13./25. Окт. 833.
Господин Вук Ст. Караџић примио од мене:
У Мају 1828 год. у г о т о в у ........................................ 566 48.

платиосам за делижанц и К ал ен д ар ......................... 3 »>
У Типографију за Данице ........................................ 150 40.

За коректуру ................................................................. 14 30.
Поклони у Типографију и п р о ч е .............................. 15 22
За Папир Д а н и ц е ............................................................ 62 18.
„ везање 700 Д а н и ц а .................................................. 70 >>
„ Папир ( P a c k p a p ie r ) .................................................. 2 15
„ П и с м а .......................................................................... 5 54
„ сандук ........................................................................... 2 —
„ Музикалијен, 2 књиге и проч. . ■ .................... 33 23
„ 2 Руске књиге т р о ш к а ............................................. 50
„ 1 Родолюбца ............................................................ 1. 40
„ 1. П ч е л у ............................................................• . 1 ”
,, писма пренумеранта Поезије .............................. 2 25.
222
дадо Вама у г о т о в у ................... 52
Кирије за сандук из Земуна . . . . 30
10 40
Кирије, армиције и проче за Поезије . . 8 1.
трошак за одсилање Књига . . 2
А рм и ц и је................... 36
1 58
1. Басне Стојановића . . . . 1
1 Иву З а г о р и ц у ........................ 2
2 ПГванија Црногорска 2 30
3 В е л и зар ја................... 50 1 40
2 Н а т а л и ј е ................... 50 1 40
5 Шванија ови дана ................... 1.40 8 20
1 Календар ......................... 36
5 Данида 1828. које прелазу[!] рачун и Вама у рачун
i долазе ............................. 2. 10 ,,
f 1035. 36.
Ja сам примио од Г. Караџића:
f xr.
У февруару 1829. у готову . . . 200
» Априлу „ за В с к с л у ........................ 320 >»
Примио сам за Ваш рачун од Г. Атанацковића . 30
.. „ Г. Ад. Драгосављевића . . . 25 »»
>. „ „ Г. Л. К е н ђ е л ц а ................... 40 »»
» » ,, Г. Павла Берића . . . 20 ,,
» » ,, Г. Ад. Драгосављевића опет . 20 „
м >, „ Г. Поповића из Лугоша 6 »»
.. „ „ Г. Гавре Степанца . . 10 „
» „ Г. Магарашевића из Кашиже 11 „
>> » „ Г. Поповића из Винковаца 6 „
» ». „ Г. Мачванског из Каменице 6 ,,
.. „ „ Г. Б р л и ћ а ......................... 10 „
далисте ми 1 књиге од Геце . . 3 45
» „ 1 ,, Ранке . . 5
узо сам 73. Д а н и ц е ............................. 1. 73 >>
примио сам од Г. Гершића из Карловаца 24 ,,
далистеми 5. егз. Пјесама IV части 3.20 16 40
од продати Књига (по рачуну на другој страни
стављеном) . . . . 197 50.
Дакле Ви имате мени Давати . . . 11 21.
f 1035 36
Још к’овиммени долазећим у готову . . f 11.21.
Припада ми од f 197.50 х 20 % . . . . 39.34.
f 50.55.
223
Код мене je остало ] 828 год. Г. Караџића Књига:
Даница за год. 1 8 2 6 и 1 8 2 7 199 егз.
Примио сам од Г. Шафарика 15 „
214 „ Сад ји има код
■мене 199. егз. дакле
1 Вама послао 91 продано 5 егз. 1
и сад дао . . 1/ . . 10 „
204 „
Даница за годину 1 8 2 8 34 егз.
примио од Г. Шафарика Сад ји има код мене
3 „ 37. (ова погрешка про-
поело Вама
Пјесама 1. и 2. Књиге
. . . .
37
32 егз.
78 егз.
1
излази, ка и остале још
од почетка што ни сам
све у рачун ставио.)
дао сам сад Вама . 2 Сад ји има код мене

55. егз. продато 21. егз. 4,, 84
~76 ■
Српски Буквара . . . . 66
лримиосам од Г. Шафар 8 20 егз. 54
10
74 „
Огледа Св. Писма . . . 4 егз. > 2 >» >> ^2 ■
>
•>
Емануелови Житија . . 5 „ све продато 1.30 7 30
Милош Обреновића Житија 106 егзе., По моме писму од
примиосам од Г. Шафар. 6 „ 3го Јулја 1828 а не
112 више. —-
Сад ји има код мене
Дао сам Г. Кирјаковићу . . 15 80 егз. продато
97. „ 17 егз. 3.20 56 40
ВЬнац ц^ломудрија . . . 30 егз. све продато 36 18 „

Д оц н и је
Даница за годину 1829 300. егз.
74 „
примю сам од Милосавље- невезани —
в и ћ а ................................. 22 везани
Сад ји има код мене
396 369 егз. продато 6. егз 1 6
Поело сам Вама 20 21 »»
и сад дао . . . 1 375 >>
. 25 егз. 2 0 егз „ 5 ех 2 10
f 197 50 X
АСАНУ, 3159.
Букова преписка IV, 267—270.
224
127.

Нови Сад, 17. септембар 1833.
Mut Высок ono читаемый илюбезныи Пр1ателю!
Ваше почитаема) w 1 /13 Септ. примги) есамъ, у коему
ми являте да бы Гдину Епископу w ишаш за пренумеращ го
онъ Hie кодъ куће, отишаш е [у] Тимишваръ, неће доћи чуемъ
до 3. НеделЕ, ако бы дошаш пре, я нећу мота за Вашу любовь
труда жалити отийи и пренумерандо поднети.
Сада е дошла пренумераща Ср’бске Пчеле, и сада се й
Ваши пренумеранти пренумерираю на ню, а дасу оне пре
дошле небы на Вашу толики) былw, затеи молимъ ускорите,
даби што брже могли) быти да пошалЕте ер б w акте онъ пре
по шалк богами оставийеду гди кой пренумеранти, сами) ме
тите све Вашаре какш у Будимскомъ Календару, пошту, и
Таблицу за изплаЙиванЕ слугу, и Interessa, кое имаде у Бу
димскомъ Календару, и кодъ свакога Месеца по еданъ Листъ
чисть папира дабуде, и не обрезуите книге. 1а бы Вамъ ка
зак) да пренумерирате, Г. Епископа, и Архиманд. Живко-
вича, и Г. Вуку Маринков. Доктора.
1авлятеми дасте писали у TpiecTb ВладисавлЕвичу ради
Г. Стеича книге да пошалЕ на Г. Саву Шилића у Карлштатъ.
1авасъ молимъ покорнш оспроститеми што Вамъ ту досаду
чинимъ, пишите таки аки) Бога знате у TpiecTb нека ми не-
шалЕ ни подъ кои начинъ, изъ узрока што су ме Г. Каулицш
и Г. Јанковичв тужили на Конзил1умъ да я изъ Cep6ie и изъ
Каравлашке книге продаемъ, пакъ е брате, по читавой граници
дошли) да пазе на мене, и даме ухвате аки) узпродаемъ, сто
брате мой злобе, баръ дасамъ продавай) и дасамъ кою изъ
каравлашке книгу очима виддо неби ми жаи> были), заиста
дами чести неслужи, я сасъ Сербюмъ истина имамъ посла
али с’ Книгама не; затш молимъ гледаите да првомъ поштомъ
явите, и мене дасачувате, нити требамъ, нити хойу дазнамъ,
аратосъ и Книга, аратосъ и Г. Доктора Стеича, фаламу на-
любови, и на доброти нйговои, волеобы примити w нЕга 10
Лаксира, и 30 за блюванЕ, неги) едну книгу у Сербш печа-
тану,1 буди она чјл была, сачуваите ме Господине, молимъ
Васъ.
За новце кое ми пишете за песмарице, веруитеми да
просиму каки) за Ваше таки) и за проче, будите терпЕливыи
15 П реписка V 2 2 5
моя е старосту, зачудићетесе када Вамъ упошаяЪмъ да се я
сами» оновчимъ, я бы Вамъ и» мои новаца поедай» не биы
чекаw да они п л а т е------
Пишетеми дасте писали Г. Миловуку да траже на кон-
зилјуму, да добЈк» да можедусе книге лродавати, мои лю
безный! ники» то не мари нити гледи, е! ками» срећа дасе
сме пршдавати, колика бысе юштъ книга могли» лродати.
Юче отиде Г. Вуичъ Сроем й списателъ у Земунъ, быи» е
кодъ мене 8 дана у кући, и донеи» е нСгови животописашя
даму продаемъ, я самъ сами» толики» продай», коликое пре-
нумеранта имаи», а више нисамъ смей» ни примите акамоли
продавати; н^мъ напише Г. Хажичъ Тоаннъ Instantiu и да у
Мапстратъ, и Мапстритъ недопусти онъ хоће Г. Вуичъ flant
да тражи на Конзшпумъ, ками» срећа и Вы и другш таки» да
радите, а чекагоћи на Миловука и на Матицу не ће быти ни-
када ништа, Г. Вуичъ публичней каже у Instantii да му е Г.
1анковичъ изеи» и утаии» 40 f. онъ нема у ни двоице повСреша.
— таки» бысваки аки» тки» има противъ ни што да каже, а Г. Ми-
ловукъ заиста бы имаи», и Матица бы имала казати али не-
ћеду, а они када нећеду, онда ћу имъ и я зафалити, пакћу
свакомъ свое дати. —
Ако ми небуде слободни» продавати, нашто дами ma
n trę данице, сами» да стою, пошлите сами» онолики» колики»
пренумеранта има и сами» можете 5. 6. или 10. комад више
не, али када бы допустили онда бы могли. —
А збиля! шта оно я чата у л%топису последньмъ кога
се оно тиче, я бы нетто рекаи», али несмемъ, незнамъ были
norofliu», аки» непогодимъ бысе осрамоыи»,------- - дасе они»
нетиче В. С. К. да Hie той Матицы Метиль у главу ушаи»,
аки» брате буде метиль у главу ушаи», богами Вы онда пого-
дисте у Вашемъ Лексикону даћему лекъ быти кука й мотика.
— Ао! брате далићеми» што у Даннцы наћи — чатити. Акосе
Васъ ништа нетиче я бы рекаи» даседите с’ миромъ, а наипо-
сле заиста да заслужуе . . . . алъ недатиму плакати,
млогое и ружное рекаи» . . . В’ прочемъ остаю Васъ
П оздравляюГш и Вашу милу фамшпю, а я остаемъ Вамъ
Наслужби и Есамъ
У Новомъ Саду 5. 7Ье 833" НепремЪнныи
Пишите Ви Гдну Хачићу онъ даради кодъ Конзилјума

онъ може сами» аки» хоће. Поздр: Г. Вукъ Маринков. Г. Ни-
количъ и Г. Милашиновичъ, Г. Димитр1евичъ Ћорће.
226
Г. 1оаннъ Хачийъ може и овде кодъ Магистрата нашега
дати за Васъ 1нштанц1ю, и аки> имате што противъ ни ту-
житисе или сами; да по вЬреша у нима немате.2 —
Herrn WuK Stephan Karatsits
in der Mechitaristischen
Buchdruckerey am Platzl.
a Wien
Воштани печат с натписом Georg Kiriakov.
24 Sep.
одговорено 15./27. Септ. 833.
АСАНУ, 4199.
1 У наставку прецртано была.
128.
ТАВРИЛО ПОПОВ ИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 18. септембар 1833.
Благороднш Господине В8че,

Писаосамвй Сдно Пйсмо у Бечь; адр8го у Пешт8 на
Го: ћорћа Мач8 дави преда; й 10 цванцйгера за 10 пре-
н8меранта за кнйге; Панйсамь нйнаедно бдговорь добио;
незнамь Сстелй прймили или нйсте; заото молић8дами учи
ните любовь дами јавите да знамь;
Сто йнашь брать й содрВгь коие Со леба кодь Госпо-
дара Милоша; Пае вейь Благодарно наслбжби као Ja; Пага
сто тамо долази у Пешт8; йменомь Алекса; Био е у канце-
ларйй Господарской, казаћеви замене какоме жели Госпо
дарь сасвймь Срцемь дабиме дочепао; Јасамти Jouib врло
Болестань; чбдймсе штоћ8
0стаемь вась любезно Поздравляюйи и есанмь вашь
добарь
Приятель
Гаврйль Поповийь
ý ТемйшварК 6го Септе: 833
15» 227
{На полеђини:]
Благородном? Господии?
В т Стефан? Караџић?
Описателю Книга
у Б&димъ.
Суви печат. АСАНУ, 4314.
129.
ИЛИЈА и ВАСИЛИЈЕ ЛУМБАРДИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Котор, 21. септембар 1833.
У Беч8 Г. В8к Стефан» Карачйй8

У Которь 9. Сета 1833.
На шговорь л. в. билйежате 19. прошастога И8шя, с
койомь естеми об’вили Писмо за Г. Милаковића, кой прйе
пйсма есть бйо партйо за тамо, и[!] СвЬти Петробургь, й
тако могао самга к’ себй прйдержати на ваш» Дишпожй-
ци»нь —
У толико по вашой препор»кй й наредбй нйесамь скратйо
пон»дйтй коега нашега Сербли[н]а свашиемь Обвлйаниемь
за Календарь года 1834. и оно що самь могао ск»пйтй евовй
слиед» имена.
Церногорскй, Сенать, й Пресиденте
Г. Кавалйерь Иованнй В»котийь
запрен»мерантйе № 1 0 .
Г. Парокь й Прото Попь

Хаковь Поповийь 1.
слиеди —
Г. Стефань Ч»чакь № 1.
Г. Дймйтрйе Хакшййь 1.
Г. Дймйтрйе Огненовийь 1.
Г. Александро Сйровйца 1.
Г. Шпйрйдионь МатковиЬь 99 1.
Г. Антонйе Ъеловййь 99 1.
Г. Гованй Говановййь 1.
Г. Николо Радицевййь 99 1.
Г. Керестофоло Шеферовййь 99 1.
Г. Антонио ЛЬ’ковййь 99 1.
Г. 1лйя Л»мбардийь 99 1.
Г. Гованнй Л»мбардййь 99 1.
Г. Сава Поповййь 99 1.
» све Ns 24
228
за коевй шалйемь цванцика двадесеть и четири на Г. Алек
сандра Мариновића у Триест», w коегайевй бйтй плаћене,
коем» пошлите йста либра, и с тиема оно вйше кано ббеМя-
вате систомь вашомь на ов» с»му», й тако очекйвамо по
вашем» обећианк) у настоящй Новембарь, желйейй да S на-
стояша Годйща »зможем ве болйе посл»жйти, й ако се »сладе
с овйема первйема, виер»емь даће се многй Др»ги с’др»жйтй,
и’ Сер. в. П.
Покорни С. й Пв.
Ellia Lumbardichi
AI Síg:
Vuch Steffano Caracich
della Stamparia lllirica
Vienna
[Жигови:] Cattaro Wien
25. Sep.
одговорено 17./29. Нојемвр. 833.
АСАНУ, 4326.
_____ Вукова преписка VI, 388.
1 И. Лумбардић пише ь за ъ, е за e.
130.
Трст, 30. септембар 1833.
У Трсту 30ОГ Септ. 833.

Високопочитајеми Гд. Вуче,
Мои љубезни пријатељу!
Из драгог ми В. писма разумео сам да сте срећно у Ви-
ену дошли. Како je Гд. Берић у Будиму. ЕГикад ми не ja-
висте како сте у Сербији са Давидовићем били задовољни.
Ви ми кажете да ћете овамо може бити са Владиком
Цоногорским, ако Вас поведе. Ja Вам несовјетујем засада
овамо, ако Бог да на годину ћемо се видити. Узрок je што смо
у обществу у послу, па нам неби било прилике ничему, што
би желили да буде. Поздравите ми све пријатеље Ваше.
Други пут ћу Вам више писати.
229
An Herrn
Vuk Stephan. Karagich
serbischen Schriftsteller
Josephstadt, in den Langengasse № 84
a Wien
3 Oct.
одговорено 14/26 окт. 833.
АСАНУ, 1956.
Вукова преписка /, 683.
131.
ИГЈЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Славонски Брод, 1. октобар 1833.
У Броду 1вог Листопада 833.
Драги брате и приатељу Вуче!

Веће сам од давна желио знати што je и како je L ebens-
Versichegrung 1 пак ево баш сада дојде с’ Бечким новинама у
Amts Blatt2№ 379 од 18. September 833 навкшћење, овако:
3Das Program über die Sebensversicherung mit den darauf
Bezug habenden Tabellen, wird in dem hiessigen Bureau dieser
Anstalt, im К К. Convictgebäude № 750 in der Schulgasse, am
Ende der obern Bäckerstrasse, unentgeltlich ausgegeben, und da
selbst alle Aufklärung die man in diesen Versicherungsangelegen
heiten wünscht, täglich vormittags von 9 bis 1 Uhr bereitwilligst
ertheilt.
Von der General Anzalschaft [?] in
Wien der К. K. priv. Assicurazioni
Generali Austro-Italiche.3
Ja Вас дакле молим да ми љубав учините, и тамо оти-

ђете, пак да заишћете једно 5 ком. Програма, а још устмено
запитате:
pens '\У|е; und auf welche Art, dann mit welchen Beding
nissen man sich assekuriren lassen kann, dass das zu benennende
Kapital nach dem Todte, der Wittwe, Kindern, oder sonstigen
Erben erfolgt werde.
230
2,ens Wie wen, man sich auf ein, zwei, zwanzig, etc. etc. Jahre
assecurirt, dass nach Verlauf dieser Zeit das Kapital von Erben
behoben werden kan.4
Ha OBO двоје молим Вас за одговор, ако неви[!] већ у Про-
граму стајало — пак Вас још молим да тамо паметних људих
пропятате, што они о тој ствари мисле? —
О мојoj Граматици, као да je проклета, нигди ни слова
— бар да ме наши попови чешљају — ал баш и они шуте,
и чудо когагођ упитам од мојих пријатељах био поп ил’
фратар, сваки вели да право имам, што мксто латинских
сербска слова припоручујем, а кажу ми баш да и велики по
пови, ништа проНва мени неговоре! — ------- ако je дакле
Беркић у Бечу сербска слова за народне учионице препору-
чио — можебит да му сада ни попови неће верло супротивни
бита, велим верло, јер они свој јогунлук моребит да м ало
указат морају — што баш и невкрујем! — Само ме je страх
Павића, не што je мудар — него што мисли да његовој му-
дрини нејма пара,fi да je он најпаметнији човкк на секту, а
такви су људи најгорји.
Јел’ Доктор Плајел био код Г. Копитара — ja сам му
морао на њега препоруку дати, јер ме je молио, а сиромах
постао je несретан, т. j. касирали су га! — послао сам тако-
ђер по њему 5— 6 комадах Алфабетарион на якпом и фином
папиру за Г. Копитара и Вас и друге добре приатеље.
Напоменидерте Г. Коп. да моју Грам. навксти, и да ми
по њеколико комадах од навкштења и рецензие пошаље, и
тако и од других рецензиах, ако join тко узхтие рецензират!
јели већ разаслао моје Грам. којекуд? —• куд и на кога? —
рада би знати. Што сам за свезање дужан? — неби рада да
Г. Копитар на мени штетује.
Овај приложени лист, у кому 18 форинт, сребра има,
молим предајте отцу Петру Марешевићу — ваља да га
знате, ако ли не, казат ће Вам Г. Копитар.
Будућ да би од Lebensversicherung верло берзо желио
убавешћен бити, молим да ми по п ер во ј пош т и in Kreuzband5
5 ком. ил ако су подебеле књижице, а оно само једну или
двк, а друге ми у Пешту на Г. Миловука пошаљнте.
Join Вас молим да ми тамо купите једне Stattuten von
der Wiener Pensions-Institut6, пак на Г. Миловука пошаљете,
и од њега се наплатите, а ja ћу се с’ њиме намирити поша-
љите и Данице на Г. Миловука.
На она два горња пункта желим одговор што бержје
добита — т. j. колико се има од 100. на годину полагати.
231
Ово Вас лЪпго молећ, и сердчано поздрављајућ остајем
до смерти
Ваш истинити брат
и приатељ
1гњат Ал. Берлић
v. Brood.
Ser des Herrn
Vuk Stephano v. Karacxich
der Philosophie Doctor’s, mehrerer
gelehrt. Gesellschaft. Mitgliedes
Wohledlgeboren
in Wien.
franK o recom.
[Жигови:] Brood. Wien
10. Oct.
одговорено 13/25 Окт. 833.
АСАНУ, 3634.
Вукова пре писка V, 151—153.
1 Осигурање живота.
2 Службени лист.
з-з Програм осигураньа живота са табелама које се на то односе де-
лиће се бесплатно у овдашњој канцеларији ове установе у ц.-к. згради
конвикта бр. 750 у Schulgasse улици, на крају горње Bäcerstrasse и на
истом месту сваки дан пре подне од 9 до 1 час даваће се радо сва
обавештења која би заинтересовани желеля у вези са осигуранем.
Генерално заступништво у Бечу
ц.-к. прив. Assicurazioni Generali
Austro-Italiche
4 i . Како и на који начин, затим под којим условима се човек може оси-
гурати да капитал који се тако стекне после смрти припадне удови,
деци или другим наследницима.
2. Како, ако се осигура на једну, две, двадесет итд. итд. година, могу
после истека тог времена наследници подићи тај капитал.
5 У крстоплету.
6 Статут Бечког пензионог института.
132.
САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Гомирје, 2. октобар 1833.
Гдине высокопочитаемый!
Хвала и Вама, што ме (писмомъ одъ 5. т. м.) внимателна
учинисте на Пренумеранте Карловачке. У великой итньи
232
пишући Вамъ, заборавимъ за Гд. Еппа. и о себи напоменути
Вамъ. Молимъ, ставите имена обоице насъ у редъ прочи Ваши
пренумеранта на Даницу за 834. Щридайте юшъ и Савву
Шилића Адвоката и Конз. HoTapia.1 У Кар л овцу бы могао
Парохъ и НамГстнккъ 1оан Дјаковшњ и Учитель Кузманъ
Паликућа, купити Пренумеранте; али су то праве небриге и
испичутуре, коима се све осимъ бокала тежко чини. Други
се сви баве о трговини своюй, мыслейи да се съ кньигама
трговина водити не може и зато неће за скуплянй Прену
меранта на кньиге ни да маре. Извол’тесе позвати на ове
Карловачке Трговце: Мйхаилъ Владиславъ, йДхаилъ Меда-
ковийъ, 1оаннъ 1анковиЙъ, ЂорЈде ПоповиЙъ, у напредакъ
съ Пренумерацшомъ. Я самъ за садъ Медаковийу обявлйше
Ваше препоручю. — Ево Вамъ юшъ одъ Пррата Будачкогъ
нйколико прекупителя Данице Ваше: 1оаннь СлавниЙь, Прръ
Будачкш, Прхь Тушиловићскш и Ч. Крма Членъ. 1оан
ДјаковићЂ, Намкь и Прхь Карлштадтскш и Ч. Крма Члень.
Фшшпъ Майсторовийъ, Намкъ (Пррата Плашчанскогь),
Прхь Клокочк1й и Ч. Крма Чл. Марко Славнийъ, Прхъ
Войнийскш и Ч. Крма Чл. Радославъ Паийъ, ЦегинскЈИ;
Гавр. Вучковийъ, ГорнГ — Будачюй; Мјхаилв Бабийъ, Вел-
юнскчй; Mix. Гаћеша Требынськш; ДамЈанБ Гунь, Утынь-
cxiň; Дагпилъ Чудийъ, СкрадскЈп, П а р о си .
Я самъ овдЪ, пустившисе у пространно полЬ Економје,
у великомъ зною и безъ новца. Садъ самъ сиромашши него
што самъ и када бью, и зато Вамъ не могу, као дояко, изъ
собственности свое слати. Потрп’тесе молимъ юшъ мало, док’
ми се. одкудъ што превали; не ћу Вамъ заборавити. —- Хвала
Богу што се смиловао на покойнога Мркаля, те га е себи
узео. Я ћу што будемъ знао о нГму, докъ ми мало д'Ьла
допусте, пописати, па Вама, ако оћете, послати. —■ Ђока
Мушицкш е ту.
СевасНанъ Илгййъ
20. Септ. 833. у Мнтру Гомирскомъ.
Sr Wohlgeboren H errn Wuk
Steph. v. Karadschich, D oktor
der Weltweisheit &c
abzugeben in der Mechitaristischen
Buchdruckerey am Platzl
in Wien
[Жиг:] Carlstadt
АСАНУ, 3215.
1-1 Додато накиадно на левој маргини, уздужно.
233
133.
Земун, 3. октобар 1833.
Из Земуна Зга 8br 833. п. Р.

Високопочитаеми и любезни Господине и пријатељу.
Сад сам написао писмо за Г. ВладисавлЪвиЙа у Триест.
— Вама у итости мало пишем. Ваше сам писмо примио:
драго ми е и мило, што сте здрави, по Вашем начину и ва-
шой судбини; чуваите барем живот свой, ако здравий сваки
пут не можете сачувати. — Ришћанлук е срећан; свашта е
добио, што е желио: трибут е мали од 50.000 ц. дуката; Наие
су задобиене, ioin и оно неколико села с оне стране Дрине у
Босни; у вароши Београдской остаю Турци садашньи, али
подпадаю сасвим власти и суду Срба: ядна им майка; Руски
е комисар већ дошао, а Турски се разболео у путу, скоро ће
и он доћи: сутра долази и Давидовић с осталима у Крагуевац.
Кои нешто разуму, веле, да е Г. К. Милош с войском у Ца-
риграду за себе и свой народ права искао и узимао, неби
више могао ни тражити, ни добити. То сам данас разумео;
има ioin, но то за други пут, ер е ситние. — Данас е био Ко
мандир. Г. Радошевић у Београду, парадно. — Био сам пре
неколико дана с Господаром М. — на дамшифу, и прошасте
неделŁ с Госпођом и Беговима у Београду: можте знати, да
ме зову. Но засад, јок! — Неко Вас е денунцирао, и то ода-
тле од Вашег края, да ћете из нова против Господара явно
писати и оно чувено писмо штампати; зато су люди у Риш-
ћанлуку наново на Вас огорчени. Я сам Вас више пута ово
дана бранно, и казао сам, да вас опет некаква злоба опада.
Чувайте се од будала и лакоумни люди; а, ако вас смем мо-
лити, не мойте ioin ништа издавати против Ньи и свои люди:
као што сами лепо ми пишете, ради остайте ioin паметнии и
поштении, него они. —• — Зорић е прешао овамо и отиш’о
преко Арада у Букарештъ;но отоич дође писмо од више вла
сти, наравно оностранске, да се опет натраг врати: видићу,
оће ли се вратити. — Dr Пантелин е у Контумацу. — 1ова-
новић, Секретар, пустио е браду, и скоро ће бити Србски
Митрополит: то е заключено. Доста засад. — Поздравля-
юйи Г. Копитара и Вас и ваше любезно, есам
Ваш истини почитат[ель]
Др. Ј. Сгеић
234
Sr. Wohlgeboren, Hrm
Wик Steph. Karagics.
Doct. der Philosoph etc. etc.
in Wien.1
Josephst. № 126, 1. Stock, rückwärts.
[Жигови:] Semlin Wien АСАНУ, 4144.
12. Oct. Букова преииска VI, 94—95.
1 Прецртано у наставку Am Spitelberg der ungarischen Garde gegenüber

Josephst. № 84.
134.
АЛЕКС AH ДАР МАРИНОВИЋ и МАРКО ЋЕЛОВИЋ —
Трст, 5. октобар 1833.
Herrn Vuch Stef. Caracich
Wien Triest 5 8ber 1833
Unser gemeinschaftlicher Freund H. Elia Lombardich, von
Cattaro — trägt uns auf Ihnen alldort f. 8 [ ...] auszahlen zu wol
len, für Kalländere, vom Jahr 1834., welche Sie solchen zu sen
den haben.
Dortiger Herr Thomas Simich wird Ihnen daher diese f. 8
auszahlen, und diese Kalländere in Empfang nehmen, oder Sie
können uns solche auch direkt zusenden ohne dafür H. Simich
zu belästigen.
Ihnen zu dienen stets bereit zeichne mit Achtung
Marinovich Ciellovich
Herm
Vuch Steph. Karacich
Wien
АСАНУ, 4328.
235
[Превод:]
Г осп оди н у Б у к у С т еф . Караџићу
Беч.
Т рст , 5. окт обра 1833.
Наш заједнички пријат ељ И лија Л ум ба р д и ћ , из К от ора

налаж е нам д а В ам т ам о исплат имо 8 f [ . . .], за календаре
за Годину 1834, које Bu т реба д а пош аљет е.
Тамош њи Господин Т ом а Симић исплат иће В ам стоГа т их
8 f . и преузет и т е календаре или нам и х Ви м ож ет е послам и
директ но, не пот еж ући за т о Господина Симића.
Вам а на ус л у зи у в е к спрем ан ост ајем с пош т овањ ем
М ариновић и Ћеловић
Господину
Вуку Стеф. Караџићу
Беч
135.
САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАР АЏИЋУ
Карловац, 10. октобар 1833.
Ваше Благород1е,
Веровали или невЬровали, я истинъ кажемъ: Сто Госпо-
дара, сто Пр1ятеля, стотина послова и толико брита! Ко ће
свима угодили, послужили; све посвршивати и свима одол-
■Ьти?! — Опетъ самъ за путомъ! А ево и Пренумеранта (уп-
раво садъ) на Забавникъ, Даницу за 834. юшъ добы. Примите
ш и печатайте имена, ако можете. П ррт ъ К ост айничкт :
Г. Г. 1. 1оаннъ Вуиновийъ, Прръ и Ч. К.; 2. Mix. Т. Чучко-
виГгь, Руевачкш; 3. Аеанасш ИлшбашиКь, Юраковачкш; и
Геор. Стойнийъ, Јасеновачкш, П ароси и НамЪсници и Ч.
К.; 5. Савва Кукийъ. Яворансюй; 6. Вас. Шкорийъ, Яворан-
скш; 7. Савва Герчичъ, Берђанскјп; 8. 0еод. Драгишићв, Двор-
скш; 9. 1ос. Лазаревићв, Шаканлшскш; 10. Савва и 11. Гоаннъ
Майкийи, Баборйчкш; 12. Лазарь МраковићЈ, РаусовачкЈИ;
13. 1аковъ Лотина, Слабыньсюй; 14. Стефань Живковийъ,
Живайсмй; 15. ©еодор Майкийъ, Дубичюй; 16. Mix. Теслийъ
I. Любинсш; П а р о си ; 17. 1оаннъ Остоийъ, И. Любинск1Й и
236
18. Стеф. Вуяюня Уштичкш; Ад.ш ш ст раш ори; 19.1 Нш. Вун-
новићу, Капелланъ. Ни ови нису новца послали; не urant
ни Вама
Вашъ покорнЪйшш слуга
Севаст1анъ Илшћв
у Карловцу, 28. Септ. 833. ИгИмень
Sr Wohlgeboren Herm W uk
Steph. v. Karadschich, Doctor
der Weltweisheit ác. abzugeben
Buchdruckerey am Platzl АСАНУ, 3216.
in Wien. Вукова преписка IV, 341.
1 Редне бројеве 1—19 дописао Вук.
136.
ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 10. октобар 1833.
Из Земуна 10а 8вр. п. Р. 833.

драги приятелу!
Ако сте што из мога последњега писма нотирали, сло-
бодно можете сад побрисати. Чуем, да ствар Србска млого
другојачије стой, него што сам одпре разумео, и Вама итно
јавио. Веле, да Београд мора под Турцима остати, с Турским
судом и над Варошким Србима: коме, кажу, то није мило,
нек’ се из Београда сели. — Ал’ ево невоље друге! Руски
некакви посланик или Комисар, чини ми се, да се зове Буд-
берг, прекјуче je отишо у Цариград, из Крагујевца. Кажу,
да je он оштру лекцију из Петрбурга донео Г. М ------- шу.
Замерава му се све његово владање и поступање: особито
самовољство у држању чиновника и народа, и поступка с Тур
цима. Треба да буде боље и паметније, веле; или ће се иначе
с Ньим поступати. Г. М. ,ш je сад опет у Пожаревцу: не
знам, како му je. Еле иде време и носи своје бреме! — Молим
задрж’те ово за себе, док се join боље неизвестим. Давидовић
je дошо. — Господар Јефрем дае своју кћер овде нашем нај-
237
млађем Пиварчету Кочи, ваљда га знате. Како Вам се овай
кревинклиад допада? Ришћанлук je консеквент. Опростите,
што Вам пишем опет, и примите љубезно поздравље од
Вашег
искреног почит [атеља]
Докт. Ј. Стеића.
]У наставку В. Василијевић дописао:]
Уједно примите за данас и од мене и од Игње поздравље
Í На полеђини:]
Herrn
Wuk Stef. Karagich
Josephpl. № 126.
in Wien.1
[Жигови: ' Semlin Wien
17 Oct:
[Вукова напомеяа:] ___
одговорено 20. Окт. 833.
АСАНУ, 4145.
1 Прецртано у наставку Am Spitelberg № 133 per ung. Garde gegenüber

im 1 Stock Thür № 15
137.
КОНСТАНТИН БРАНКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 20. октобар 1833.
У Н С а д у 8 °‘ О кш обра п. н. 1 8 3 3 .
Не могу описати радост, коју сам осећао, примявши од
мог пријатеља Стојановића писмо. с Вашим драгоценим,
кот сте ме удостоили, поклоном. Драгоценим велим; јер мо-
жел што драгоценије за мене бити, од благонаклоности таког
мужа, кот свако поштено и непредрасудљиво срце, због то
лики, у народњем просвештенију, као и његовом с другим
ученим светом познанству, учињени заслуга, високо — и још
не доста соразмерно — почитује, и уважава. — Ово ми je
238
од најсрећнији магновења мога досадашњег живота; ово
ме теши, и баш у овој незгоди, кад прекинувши, због оскудо-
сти, школски пут у најнесноснијем стању — неизвесне бу-
дућности — проводим. А с тим силније разгоњава ми црну
маглу ову, као непознатом, послани овај дарак; што je од
онога, коме срцем и душом задужен, и ако кадгод могућно
ми буде, и признателан бити желим. — Засад морам с овом
малом, но која из саме дубљине срца излази, реч’ју — за-
ф а љ ујем — задовољан бити, кад je с чим у ствари пока-
зати кадар нисам. -------
Овом приликом имам Вам јавити, да имам неколико
речи, које у речнику нашао нисам; но будући да га одскора
имам, то нисам млого ни могао сетитисе. — Него могао
би Бог зна кол’ко речи наспоменути Вам, но из другог неког
Србског језика, то јест, које се само у онаком говорења на
чину говоре, као: одјазити н. п. врата; зјати, sensu tropico
et quasi irrisivo etc.1 Зато ако би и овакови’ речи потребовали,
то изволите ми преко Г. Кирјаковића, с ким и тако корешпон-
денције због „Данице“ имаћете, јавити: до ког времена
могу послати; а од моје стране, колико год могуће буде,
ja ћу, да се сетим, гледати. — Препоручујућисе Вашој бла-
гонаклоности, остајем свагда
Ваш почитател.
Константин Бранковић
Одговорено 2./14. Април. 834.
АСАНУ, 4329.
1 У пренесеном и готово подругљивом начину итд.
138.
мнЬ Высокопочитаемый й любезный Прјателго!
1уче то есть 19го cera Месеца есамъ на Вась по Дели-
жанцу f 100 = W. W. оправки, кое молимъ када Делижанцъ
доће изъ волитесе прјлвити, нисамъ став]w на Атресу гди
Васъ наћи могу, негги самъ самъ сами> Ваше име ставда, а
239
на коме месту заборавюсамъ ставите гдисе находите, затю
Васъ бпоминЬмь да знате.
Iасамъ ово дана roBopiw Гдну Раину за Песме OHMie обе-
haw, caMW докъ свое послове у редъ такоми каже у редъ
постави, хоћеми дата. Такойеръ молю самь й Гдна Атана-
ciio Николича ЗемлЬмЬра, й Гдна Александра Костича Адво
ката, кои доста различите песама свакояки знад8; онису мисе
такоћерн обећали да ми дати буду.
Гледаите самш ihtw побрже да Данице Ваше пошалите,
ербш aKW Пчела Србска пре доспе, богами може млогли на
трать остати, изь Новогь-Сада ё на Србску Пчелу прекю
200. Пренумеранта отишлш, затш стараитесе, и пошалите
више mTW осимъ пренумеранте, а и за Песме Ваше IVTe
частице aKW имате юштъ кою, може те й с’ Даницама послати,
више немамъ ни ёдне, последню самъ коя изъ дерана была
за 2 f 30 продай, а ионаи небы iö y3ew да ё више былю, aKW
можете макаръ caMW 2. или 3. пошалитеми, caMW да имамъ
aKw TKW састране, и то крдаћи продати Moraw. —
KaKW штосте ми у Вашему писму писали, да Гдну Ши-
лићу у Карлштатъ за Гдна Стеића книге пишемь, TaKW самъ
й учиню й писаю, шта буде далё. слфцовалю, я ћу Вамь при-
ликомь писати, да знате.
Овдесе якю говори ако веће досада нисте нули да ё Г.
1оанновичъ кои "ё у Карловцы Профессоръ 6biw за целю у
Сербш за Митрополита изабратъ, и то ё да ё веће каюцьи-
вилань браду nycTiw , докь доћу1 сада Србли за Пешту, онда
ћемо бол'1, и вГроятше чути.
Тавлямъ Вамъ дасе Г. Груича кућа продаё^ и веће се
два пута Лицитирала, а Вы за Вашь Дугь ниму каётъ.
Ако што узпишете Гдну Шафарику поздравитега w мене.
Вы пакь имате w Г. Вука Маринковича, 1шсифа Мачванск:
Атанаае Николича, Г. Геюрг. Димитр: Г. Милашиновича
Г. Баичевича, сви Вась любезню поздравляю. —
В’ прочемь Поздравляю Вась и Вашу Госпою aw Вашега
любезнога Саву, и Есамь Вашь, и остаю Васъ Високопочи-
тунзћи
Наслужби
Геюргш Кир1аковичъ
у Новомь Саду 20: 8Ьег 833 По римскому
240
Herrn Wuk Stephanovits Karadsits
in der Mechitaristisehen
a Wien.
23. Oct. АСАНУ, 4200.
1 Испред овога прецртано не.
139.
ВУК КАРАЏИЋ — ИСИДОРУ СТОЈАНОВИЋУ
Бен, 25. октобар 1833.
у Бечу, 13/25. Окт.

Иримићете од Г. Миловука 10 Даница [ . . . . ] ! 40 објав-
љенија о Српским пословицама. Од Да[ница] дајте по једну:
Госпођици Маци у Будиму, нашој [. . . ] (ако ту није
више, а Вијојпошљите), ГГ. Неофи[ту], Бранковићу, Куљан-
чићу, Суботи Младеновићу, [. . . ] Виловскоме, и Г. Ко-
лару и осталима; коме Ви знате и оћете [ . . . ] објављенија
гледајте да раздате сад о вапгару, а [осојбито наш им нрија-
тељима! Молим Вас, да помогаете Г. Миловуку раздати и
разаслати те моје [Да]нице сад о вашару, особито Ви да ји
предате [. . .] Николићу из Земуна, јер мислим, да он с Г.
Миловуком није у најбољој љубави. Потрудите се око то[га],
молим Вас, јер Г. Миловук има млого и свога посла. Јави-
ћете ми, како Вам се допада Даница; оћу ли где остати жив
од Матичара; шта ли други веле. Поздравите ми у Будиму
Госпођицу Мацу и њену Госпоју Мајку и сестру; ако je ту
наша Мара, и њу ми љубезно поздравите, ако ли није ту,
а Ви јој пишите, а и мени за њу јавите.
Поздравите све наше пријатеље, и пишите одма по ва
шару
Вашему пријатељу
Вуку Стеф Караџићу
Високоученом Господину
Исидору Стојановићу,
у Пешти.
Меморијални центар „Јосип Броз Тито“ ,
Архив Јосипа Броза Тита, бб.
Библиошекар, 1969, бр. 1, 7.
i Десна страна писма у горн,ем делу исцепана.
140.
ЮЗЕФ ЛЕРХ ФОН ЛЕРХЕНАУ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 25. октобар 1833.
Prag d 25 Oct 833

Hochschäzbarster H v Wuk
Ich nehme meine Zuflucht zu ihnen, in der Verlegenheit in
welcher ich mich, wegen den Stempeln befinde, warhaft ich habe
schon die ganze Arbeit längst verwünscht, hätte ich gewust dass,
ich so fataliteten dabey haben würde ich hätte diese Arbeit nicht
angenohmen, fürs erste hatt mir der H Tirka Vorschriften geschickt,
die er nicht coregiren hat lassen, als die Stempel fertigt, waren
und ich die Abdrücke davon nach Wien schickte sind selbe for
schrieften erst coregirt worden, Sie kennen sich leicht forsteilen was
mir das schon für überflüssige Arbeit gab, die ich wirklich nicht
unendgeltlich zu machen schuldig gewesen wäre, die Stempl sind
von H v Hanka und Schafařik geprift und für sehr folkomen be
funden worden, auch habe ich die Nachricht durch Briefe, in
Abwesenheit des H Tirka erhalten dass er in Francfort ist auf
der Messe, und dass er auf seiner retour Reise sich in Prag auf
halten wird und die Sache mit mir berichtigen wird, diese Zeit
ist längst verflossen dass er hätte zurückgekommen sein, aber
niemand meldet sich, ich habe bey der Arbeit sehr bedeitende
auslagen gehabt, ich bin kein Kapitalist der so was aushalten
kann, jezt habe ich weder mein wohlverdientes Geld noch die
Auslagen, bitte mir in dieser hinsicht bey hilflich zu sein nehmen
Sie sich gütigst dieser Sachen an das es ins reine komt bitte mir
baldigst ein Antwort, entweder an H Hanka Schafařik oder an
mich zu senden, der demüthigste und dinstwilligste
Jcs Lerch v Lerchenau

К: K: Münz graveur
242
Prag d 25 Oct 833
An Sej [!] wohlgeboren H: Herrn v. Wuk
bitte gütig richtig abgeben zu lassen weil ich
des H. v. Wuk Adrese nicht weiss.i
АСАНУ, 4330a.
i Поред ове адресе код Л>. Стојановића има још:

[Споља:] А Sei wohlgeboren Н. Herrn v. Kopitar k. k. Hof-Bibliothekar
abzugeben in der Hof-Bibliothekar in Wien.
[Превод:]
П р ш , 25. окш обра 1833.

В исокоцењ ени i. Б уч е,
Траж им у В а м а прибеж иш т е, у неприлици у к о јо ј се нала-
зим због печат а. Заи ст а сам већ о да вн а проклињ ао сав о ва ј
посао. Д а сам зн ао д а ћ у при т о м е им ат и т олике н е в о л е , не
б и х се прим ао т ош посла. П р во м и j e i. Т ирка послао у з о р к е
к о је није д а о д а се к о р ш ују ; к а д с у печат и били ioiüoeu, и ка д
сам от иске послао у Б еч , т ек с у он д а ши испХи узо р ц и били
кориГовани. М о ж ет е већ зам ислит и ка ка в j e т о излиш ан посао
био за м ен е, а заи ст а нисам био д у ж а н д а р а д и м бесплат но.
П еч ат е с у конт ролисали i. фон Х а н ка и Ш аф арик, и наш ли су
д а с у пот пуно добри . Т акође сам писм ом до б и о вест , у о д с ут -
носш и I. Тирке, д а j e он на са јм у у Ф ран кф урт у, и д а he се на
п оврат ку зад р ж а т и у П р а гу и ур е д и т и ст вар са м н ом . То
врем е j e одавн о прош ло, како j e т реб а ло д а се врат и, али се
нико не ја в љ а . Ja сам на овом п ослу им ао зн айт е и зд а т к е; ни
сам капит алист а који т ако неш т о м о ж е и здрж ат и . С ада
нем ом ни св о ј пош т ено заслуж ени новац ни оно ш т о м и j e оти-
ш ло на и здат к е, т е м олим д а м и у ово м см и слу п ом от ет е.
П о ст а р а јт е се н ајљ уб а зн и је д а се т а ст вар раш чист и. М о
лим д а ogloeop ш т о пре пош аљ ет е i. Х анки, Ш аф ари ку или
м ели ,
најскруш енији и најуслуж нији
Ј о зе ф Л е р х ф . Л е р х е н а у ,
ц. к. Гравер новца
ЊеГовом благородству Господину Буку
молим да изволите предати тачно, jep
не знай адресу i. Бука.
16* 243
J41.
ВУК КАРАЏИЋ — ГАВРИЛУ ПОПОВИЋУ
Беч, 29. октобар 1833.
у Бечу 17. окт. 833.

Љубезни Господару и брате Fajo!
Примио сам Ваша сва три писма и од Г. Маче у Пешти
10 цванцика за 10 пренумеранта на Даницу за годину 1834.
На свему Вам овом, а особито на пријатељској љубави бла
годарим. Послао сам у Пешту Јосифу Миловуку 11 Даница,
да Вам ји сад о Вашару пошаље тамо.
Највише ми je жао, што пишете, да сте join болестни, и
од свега Вам срца желим, да скоро оздравите са свим; а
остало ће све време донети са собом. Овдашњи Грци имају
из Земуна писма, да je некакав Руски чиновник из Петербурга
преко Крагујевца отишао у Цариград, и да je Њиовој Свет
лости, наш ем у Господару Милошу, по налогу казао, „да
двор Руски нимало није задовољан с његовим владањем,
а особито са самовољним поступањем с чиновницима и с
народом и с Турцима; и да се морају у том поправити, иначе
Лесе морати штогод друго чинити“ . — Ако je то истина,
добро je; ако ли није истина, јамачно ће бити. Треба оно све
да се потврди и изврши, што сам ja Њиовој Светлости лане
из Земуна писао. Тешко je чекати, а сви ће атови протрчати.
— Врло би ми било мило, кад би сте где на скоро дошли у
Беч, да се и овде видимо. Ja сам, према моме стању здравља,
прилично здрав, фала Богу, а и домаћи су ми сви здраво.
Деца иду у школу, а ja ево помало пишем.
Ето Вам опет два објављенија о нашим пословицам а.
Подајте једно Г. Звекићу с љубезним мојим поздравом, а
друго другоме, коме знате, и препоручите, да би ми се што
пренумеранта скупило. Ако људе мрзи новце давати напред,
а Ви ми макар пошљите и имена, а новце Лете ми послати,
кад примите књиге.
ПоздрављајуЛи Вас љубезно и желеЛи Вам свако добро,
а особито здравље, с истиним почитанијем остајем
Ваш
истинити пријатељ
Вук Стеф КарациЛ1
2 4 4
Herrn Gabriel. Popovits,
von Semendria aus Serbien,
per Ofen. in Temesvdr.
[Жиг:] Wien
[Забелешка Г. Поповића:]
18.го Нове. 833 Одговори
ВДМ, 8/В.
Препис. АСАНУ, 8416.
Правда, 1939, бр. 12417, [6].
1 Писмо je написано на празном листу Објављенија о народным сриским

пословицама.
142.
ВУК КАРАЏИЋ — СТЕФАНУ РАДИЧЕВИЋУ
Благородии Господине!
Ви сте мени учинили љубав и у писму Вашему од 7. Ja-
нуарија 1832. г. послали ми1 од Г. Јанићија атрес2 тутора над
дедом и над имањем покојнога Стефана Живковића и нау
чили ме како би сам из масе ja истога Ж. они моји 50 # добио.
Учинивши ja3 по науди Вашој и Г. Јанићија4 сад тек добио сам
одговор, да т а Ж и вко ви ћ а није ост ало никакво! им ањ а, нею
д а j e гьею ву д е ц у у з е о Радић и др ж и за Б ош и за д у ш у , и т ако
д а се мени нем а ним плат ит и м оји 50 # . Мени je Г. Цв. Pajo-
вић казивао, да je иза Ж. остало око 7000 р. и да je он чуо
из Ж. уста последњу препоруку да се мени 50 јф плати; а
Г. Јанићије (који je мислим ca Радићем и тутор над Живко-
вићевом дедом и имањем поставлен) то још боље мора
знати, као што се види из оне његове цедуље, коју сте ми Ви
послали. За то се усуђујем преко Вас молити препокорно
Њ. Св., да би се смиловали, да Вам допусте, послати ми од
Г. Јанићија, а макар и од Г. Цв. Р. атестат колико je иза Ж.
имања остало, и како je Ж.5 на смрт наручио, да ми се 50 #
плати (Ви ћете врло добро знати како то ваља начинити и
пот врдит и). Ja се надам, да ће Њ. Св. колико из љубави к
правди и истини, толико и из великодушие милости барем
к мојој фамилији, допустити6 драговољно, да ми се та ми-
лост учини7
245
Obom приликом усуђујем се послати Вам једно објавље-
није о народным наш им пословицам а. Ja сам највише ови по
словица сакупио у двору Њ. Св.8 С превеликом и радости и
жалости опомшьем се, како су Њ. Св. не само кнезу Васи
препоручивали, да ми пословице казује, него ми и сами млоге
казивали. У оно срећно време ja сам мислио, ову народну
књигу штампати трошком Њ. Св. и посветили je Њ. ви-
соком имену; а сад би то било за мене доста милости и среће,
кад би се П>. Св. смиловала да Вам допусти, скупили ми на
њу тамо неколико пренумеранта. Ви сте мени у истоме писму
Вашему од 7. Јануар. 1832. године уверавали, да ja у Њ. Св.,
поред света, шло се онда са мном збивало, правог и непо-
колебимог благодјетеља имам. Ja сам то и без Вашега увера-
вања веровао, и данашњи дан9 за истину држим, и једнако се
надам милости Њ. Светлости.
Молећи Вас да Њ. Св. пољубите за мене скут, и надајући
се да ћете ме удостојити одговора на ово писмо, с истини-
тим почитанијем остајем.
У Бечу 17/29. Окт. 833. Ваш покорни слуга

в.с.к.
1 У наставку прецртано у писму.
2 Прецртано у продужењу Кишињ.
3 Натписано изнад прецртаног Ja сам.
4 Натписано изнад прецртаног но из Кишепева.
5 Прецртано у наставку (као што ми je Г. Цв. Р. казивао, g a j e пре смрти
Ж. слушав).
6 Прецртано иза тога вољ.
7 У наставку прецртано Ja не шитем да ми Г. Јанићије свједочи.
8 Прецртано у наставку за што не би било, За то и мислим.
9 У наставку прецртано једнако.
143.
ВУК КАРАЦИЋ — ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ
Беч, 1. новембар 1833.
Благодарим Вам на писму Вашему од 10. о. м. по Р.
Врло1 ми je мило, што ми јављате, да je судба отачанства
нашега за сад тако срећно одређено[;] мило ми je, ако ми je
2 46
с друге стране и жао на судбину, што ме je одонуд отерала
и раздвојила ме од онога, што ми je најмилије на овоме свету.
Прави родољубац не треба да љуби своје отачанство, као
свшьа поток, где налази жира и воде; него вал>а да га љуби,
макар он како од њега био удаљен, и макар му оно и зло
желело и чинило.
Што2 ми јављате, да су одовуд нове денунцијације онамо
вику и мржњу против мене наново подигле то ми није баш
најмилије. Али опет није нужно, да ме Ви молите, да не би
сам против Њиове Светлости и своји људи што на свет из-
давао. Ja сам оно писмо писао из једине љубави к отачан-
ству и народу нашему и из љубави и привржености к Њиовој
Светлости; и да га они нису објавили свету, ни данас не би
за њега знали ни први моји пријатељи, а камо ли ко други.
И при свему томе, што су га они сами онако објавили, ja
до данас још никоме другом од њега копије нисам дао, осим
онога, коме су ме они наш ерали да je дам. Било je људи, који
су ми у Новом Саду, и то у онаковим опстојатељствима, кад
за цели мој пут оданде до Беча нисам имао више од шест
цванцика, давали сто сребрни форинти за копију онога писма
и за право да га могу штампати, па сам ja волео продавати
женске аљине и моје најпотребније и најмилије ствари, него
то учинити. И данас да ja оно писмо с ком ент аром наштам-
пам Српски и Немачки,* добио би сам најмање сто дуката,
и од данашњи читатеља имао би сам већу чест, него за све
моје остале дојакошње књижевне послове; но знајући ja,
да би сам тим увредио Њиову Светлост, које пишући оно
писмо нисам желео (нити сад желим), не може ме на то нити
ко наговорити нити моје сиромаштво навратити, већ ако
да ме они н ат ерају. А они ме могу натерати онаким боцка-
њем и подбадањем, као што je оно у Давидовићеву ового-
дишњем Забавнику, и као оно, што je летос било у општим
новинама и т. д. Ко год Њиову Светлост3 на онаке (Њиовом
високом чину и достојинству ca свим неприличие) беспослице
наговара, или ји својевољно одобрава, онај ради, да би пи
смо моје видео наштампано. Може бити, да ме je одавде и
денунцирао један назови-пријак (и мој и Њиов) који ме je,
дошавши да ми јави за оно у општим новинама, наговарао,
да писмо за оправдање своје шт мпам. Ако Њиова Свет
лост желе у право знати, шта ja мислим, Они би најбоље учи
нили, да се окане оваки шпијунчића, него менеаопет да при
ме у своју милост, и да ми допусте, да Им барем сваке го
дине по једно писмо напишем, онако, као што мислим: па
што Им се допадне, нека приме, а што Им се недопадне,
нека ми одбију на лудост. А ja сам с оним писмом показао
247
пробу, да би сам Ји у том верно послужио. Тако би Они до
знали, не само што мислим ja, него би по моме мњенију
могли закључити, шта и други људи, и онамо и амо, мисле.
Ja мислим, да би сам тим заслужио, да ми делу моју бившу
президентску плату даду у пензију. —
Мило ми je, што ће Паја Јовановић постати Митрополит,
јер мислим, да je он један од најпоштенији и најспособнији
људи, који су одовуд онамо отошли.
Молим Вас, да приложено овде објављеније пошаљете
с Вашом препоруком у Панчево. Ако имате коју пословицу,
за коју миелите, да je ja немам, пошљите ми je у писму.
Шта велите за моју Даницу за годину 1834? Ja поче
кавгу с Матичарима.4 Сад од њи зависи, како ће се проду-
жити. Ja сам готов, само ако ме нат ерају.
Поздрављајући Вас, с истиним почитанијем остајем
у Бечу 20. Окт. 833. Ваш истини почитатель
Sr Wohlgeboren
Herrn Johan v Steits
Doctor der Medicín
in Semlin.
per Ofen
und Peterwardein.
[Жиг:] Wien S 6/11 1833. Концепти препис.5 АСАНУ, 4146.
1 У концепту натписано изнад прецртаног Мило.
2 У концепту натписано изнад прецртаног Што Фала Вам.
3 Прецртано у наставку mioeapa.
4 Друго м преправљено од ц.
5 И концепт и препис писао Вук.
144.
20. окт.
Не сумњам, да су моје Данице и објављеније о П о сло ви -
ц ам а тамо. Настојте, молим Вас, да се све [. . . ]1 и разашље,
као што треба, јер Г. Миловук сад око [вајшара има и свога
посла млого. — Ако je ту Николић из Земуна, подајте му
248
ово, приложено пнсмо, и иштите нека Вам плати пошту
за мој рачун. — Ако je ту Г. Јустин из Вуковара, поздравите
ми га љубезно. — Пошљите објављенија у Сегедин и у
друга места свуда, и где имате коме, пишите и препоручите.
— Пишите ми одм а, и јавите ми за свашто. Ако je ту наша
Мара, кажите joj, да се ja зацело надам, на пролеће њу амо
дозвати. — Поздравите Гослођицу Мацу: шта би од м оје
опкладе? Ja знам, да сам ja добио. — Шта веле Матичари
за моју Даницу? Ако буду умели седети с миром, на том
ће им проћи; али ако [!]још подадру што наново, онда ћу и
ja морати мало грубији бити. — Поздравите Г. Миловука
и остале све наше од Вашега пријатеља
Вука Стеф. Караџића
П.П. Збшъа! Еда што чујете за Симу? Где je, каколи je?
Ако Г. Николић ту не буде, а Ви напишите написму in Semlin,
па га [предаете на пошту
Herrn Isidor Stojanovits,
Hörer der Rechten, mit Briefen
des Herrn Joseph M üovuk
in Pesth.
[Жиг:] Wien
НБ, P 523/III, 82;
Годишњак Народне библиотеке за 1960, Београд, 1961, 37.
1 Горн>и десни угао писма исцепан.
145.
Сремски Карловци, 4. новембар 1833.
у Карловцы 23е Novem. [! Октобар] 833

Како ћу Вамъ казати да сте ми up iя т ел ь, кадъ нисте! О
томе ме е уверило Ваше последнГ писмо одъ 17 овога съ
обявлГшемъ о Пословицама. Я самъ Вама, само као пр1я-
телю сообштю оно Писмо къ Миловуку, и юштъ самъ Вамъ у
Бечу, кадъ сте ме питали, оћетели га съ Вашимъ Коммента-
ромъ штампати, нарочито казао, да то нечините, а Вы ми
садъ являте, да ћу га у Вашемь Забавнику читали. Молимъ
Васъ, ели то лепо, ели поштено? Незначи ли то пр1ятельско
сообштеше злоупотребили. Я имамъ мое узроке, за кое
249
нећу, да самъ съ людма у кавги. Изъ тога узрока нисамь
ни приватно ктео оно писмо и самоме Миловуку послати:
а Вы га садъ целоме свету сообштавате. Ако сте само П. Б.
метули, то е nelib доста да люди знаю кое; а юшт ако сте све
исписали, наопако!
Factum in fectum fieri nequit:1 али Вамь я ово немогу
опростити.
Гднъ Директоръ ГершиЬъ очекуе Ваше Забавнике, я
збогъ онога писма немогу имати никаквогъ участия у ньювой
продай. — Предао самь му и обявлеше о пословицама.
Желимь Вамъ добро здравлЪ и бол'Ь уважеше прЈлтелБ-
скогъ сообщения, съ высокопочиташемъ
остаюйи
Вашъ
слуга покорный
П Беричь
v. Karlo witz
Sr Wohlgeboren
Herrn Wim Steph. Karadzsich
Dr. der Philosophie und Mitgliede
mehrerer gelehrten Ge sei schafften [!].
Josephstadt in der Piaristen Gasse
№ 126. rückwärts im 1 Stock
zu Wien
9 Nov.
АСАНУ, 2915.
1 Што je урађено не може бити неурађено.
146.
Пешта, 7. новембар 1833.
У Пешти на Митров Дан 833

неоцењени Пријатељу мој!
За Ваше Данице немојте се бринути; оне су све готово
разаслате, него у том je само чвор, што незнамо како je ca
250
плаћањем, поклем из гдикоји места, која су у Даници, нема
људи, па ји по другима расласмо. Тако сам за1 Врањево и
Мохол послао по мом Стрицу из Бечеја, који je за с во је ис-
платијо; а за Санад по неком Сенћанину. F Брановац та-
кођер je за своје исплатио. Предаосам Г. Николићу, што je
његово с йисмом заједно; право наспоменусте, да се он на
Г. Миловука срди —. Г. Јустин овде je, и онће узети, што на
нега пада: особито Вас je поздравио. Заиста од њега бољег
пријатеља немате. А ja се опет радујем, што он љубећи и
почитујући Вас, исту наклоност и мени показује. Како je
дошао у Пешту таки ме je потражио, да се са миом разго-
вара и да ми зафали, што сам му препоручио Србианку, те
je сад непрестано чита, и шта више, донео je собом у Пешту!
■— Побунио сам сву Пешту са Србианком, тако, да гдикоји
од ђакова уче je на памет, и помажу ми лудовати —. Него
Сима, nacja вера ништа непише. Чујемо од Србијанаца, да
je у Неготину Најински Капетан. Ал кад није досад умръо,
сад му недамо, ма му својим животом његов продужили.
Писаћу му; нећу га се оканити, док ми гођ не одговори. Да
je чудан светац, дознајем; ал што но Чупић рече: Баш да
ми je брата погубио, јуче моје дворе попалио, опет би му
данас опростио; ј е р љ у б о в п о беђ ује све. —•
Изгубисте опкладу! Госпојица Мариа прочитала je Ср
бианку, и још неколико реди: једвасам дочекао да ми j e врати.
Него и то треба да знате, да je морала положили од сваког
заглавија examen, да се уверим, које je заиста учинила. —
Што се Маре тиче, она je join овде, него незнам оћели задело
остати. — Дед што о Даници и о Павловићу.
Како je сандук с даницама стигао, дошао je неки Јурат,
кои je за Г. Павловића (прем да je за себе искао) 1. купио.
После сам код Г. Добровојевића чуо, да je Г. Павловић гово-
рио: „Штета што нисам пре знао, да нас (Вук) крпи; join би
м у другојачије оно, штоће сад за >ье1а у Љетопису бити,
нашарао; ал ништа, знам да и ово неће моћи тако ласно
прогутати“ . (С ш суть словеса Г. Павловича). — А пре не
колико недеља питао je (Павловић) мене самог за Вас и
рекао ми je, да Вас од њега поздравим! То je оно што наш
Сима пева, кад je оно Катић пред Женеом Генералом у
Земуну за Даије говорио: „Господине ’л’ Царев Генерале!
Шта се болје може шима рећи? Мира жудећ’ на условје звали
Наске овде, и пред лице ваше. А тамо нам опремили војску.
Да безглавне разбиу нам наше; Но творења (то je за нас)
открита je кншга. Шешт од врага пакостма се нада“ . —■
Даница je као и остале њене друге сјајна и Творцу свом образ
светла. Она приповетка о Бекри Муи Грош вреди ■ А онај
251
натпис једној особи — натруниће рена у нос. Ал може и
доста стати, голем je. — Приложено ово писмо од Бранко-
вића je, који сирома ове године није могао у Пешту доћи.
Незнам јестел примили моје З а п евк е од Г. Будимировића? —•
Будући да Вам je данас (ако се неварам) крсно име
свето, то желим да га млого година с Вашом, мени почита-
јемом фамилиом у сваком добру проведете и, да Вам Бог
да самном заједно, да, као што желите на Врачару (гдили
рекосте) јагње печено благујете, куцајућ се чашама веселећи
песмама, поред Маре певачице и Драгиње играчице. — Оп
ростите пријатељској шали. Ви добро знате “Ja лудоват ’волем
нег мудричит“ Ал и то шат на месту буде. Други пут морам
вам што више о Даници (т.ј. шта други веле) назначити. —
Ода Тријестинцима готова je, сад сте Ви на реду, па онда
Г Фрушић. Поздрављам љубезно Вашег Саву и осталу децу,
а Госпоји Супруги руку љубећи остајем истинити почитатељ
И си дор С т ојановић
Wohlgebornem Herrn
WuK Steph. Karadsils:
Joseph Stadt in der Piaristengasse N ro 126
rückwärts im 1. Stock.
in Wien.
11. Nov.
Архив Јосипа Броза Тита, бб
Библиотекар, 1969, бр. 1, 7—9.
1 Написано изнад прецртаног у.
147.
Земун, 11. новембар 1833.
У Земуну 11а 9вра п. Р. 833.

предраги пријатељу!
Ваше сам писмо од 20а п. м. ово дана примио. — Оно,
што ми онако основно и озбшьски у том писму јављате, не
само што сам добро разумео, но јако сам још и осетио. Све
252
je онако, као што миелите и велите; али je свет наопак и
чудан. па се боим, да он другојачие немисли и неће. — Прек’-
јуче сам био у Београду код Гдара Сфрема. Њему сам мисли
Ваше јавио: он нема ништа против њи. Али je Старац join
свеједнако онај исти, као што га знате; како се дакле можемо
надати, да ће он нас послушати? Нек он иде своим путем, а
ми ћемо нашим: срећно само нек му све, што чини и што
je рад учинити, буде! Он неће ни у чему да е прут, но све
раст и голем грм, па чинно свет и говорио, што му год драго;
њему je то све једно. — Ja ћу гледати, ако само прилика
каква буде, да и Он Ваше оно писмо разуме. —
Паја Јовановић, кои се сад П ет а р зове, биће Митро
полит. Проте су већ добиле заповест, да за њега, као за Ми
трополита, димницу купе. О скупштини, веле, да ће га за-
митрополити. О њему и ja мислим тако, као Ви; но мислим,
да се Ви од њега већим добрима надате, него ja. Видићемо.
Вашу дан ицу ioui ни сам добио; но једва чекам, да je до-
бијем. Ваља нам се мало почупати, с родољубцима.
Д авидовић издаје нови Забавник, и чујем, да ће скоро
почета. и новине издавати. Срећно да Бог да, ал’ не веруем.
Е уд б ер i ние страшан био Г-у, као што се казивало. Још
ми се чини, да ће му и он у неким стварма помоћи. Коме
Бог, оном и сви светци.
Л а зо Зубаи ни je умро. Шта би учено друштво у Србии
без њега? Он je онде један од најт врђи чланова народни
Просветитеља! Нека ми га Бог дуго потржи[!]; м еко уст и
ни су за сад за њи.
О Зорићу ништа join не знам. Нема га још нигди. Чујем
да je уговоре чинио; а Ви знате, како се они примају, кои
дворове своје судбине и надежде живота ни су ради на песку,
но на тврдој земљи — у служби оној — зидати.
^ А м и д а ће ваљда бита директор и над Гимназиумом
Србским. Кажу ми, да ће скоро и велика (кха кха) школа из
Београда у Крагуевац се селити, и ту у Гимназиум се прео-
бразити. И Теодоровић ће онамо, join ca 4 учитеља, кои ће ско
ро онамо прелазити, да у колеби мудрости Професори буду.
— Кажу ми, да зову Професора Живаиовића за воспитатеља
Бегова.
С улт ан ни je ратифицирао, као што чујем, 50.000 # ; но
°ће, да му се у грошевима плаћа; да и тру бут расте и пада,
као и грошеви: за сад je то боље, а за после, како буде.
Јако говоре, да je Господар наумио у Смедереву своју
резиденцију начинити, Па зар то ни je управ крагујевачки?
253
Мило ми je, што вам се онако Владика Црногорски до-
пао. Je сте ли га мало бечки лочастили?
Ново за сад нема ништа. — Љубезно и учтиво поздра
вите Гдина Копитара, и Ваше драге домаће. Поздравља
Вас и Гд. Игња и Васа љубезно. А Вас љуби и поштује
Ваш пријатељ,
Док. Ј. Стеић
Примио сам ваше писмо од 17/29. 8вра и она прило
жена у њему својим путем оправио, за које безбрижни мо
жете бити. — Ваше данице кад примим оћу ји по наредби
вашој разаслати. За Буквар што сте се са Проф. Лазићем
разговарали, то сам ja имао у рукама1 његову рецензију на
њега. Ако Буквар не ваља, то он каже, али да би ви његову
рец. на њега читали, ви би се имали сити насмејати његовој
будалаштини.
Оно Шафариковој[!] о нашој литератури, кад добијете
молим вас пошљитеми.
Ваше песнарице раздао сам све, али новца за њи још
ни од кота, чудни су људи на давање!
Будите здрави, ja вас и све ваше домашне а такођер и
од моји домашни поздрављам
ваш свагдашњи пр
Sr Wohlgeboren
H erm IVuK Stef. Karagich
mit Briefen d. H. v. Kopitar Custos
an der К. К. Hofbibliothek
in Wien.
16 Nov.
одговорено 8./20. Дек. 833.
АСАНУ, 4147.
Вукова преписка VI, 99—100 и III, 169—170.
1 Натписано изнад прецртаног Ши ручно (?).
254
148.
Имам Вам чест јавити, да сам по Вашим писмама од
13. и 14. прош. свима пореду означеним Скупитељима Данице
и остале књиге, и Објавленија распосло. Како доле што стоје
наведени, а надруге стране нисам још мого —, тако код мене
засад заостаје Ваши овогодишњи Даница 95 ком.
По рачуну Вашем, кота Вам ево шиљем натраг имам ja
још код Вас, зајед[н]о ca процентом мени означеним f 50 55 х
а из дао сам које за кирију Даница, које
други ситница (окром армиције, коју
још платно нисам)................................f 12. 23
С в ета.......................... f 63. 18
А примио сам Ваш рачун.
Од Јустина Михајловића из Вуковара . . f 30 —
„ Брановачког из Сегедина. . . „ 8 20
„ Арона Поповића из В. Бечеја . . „ 1 7 30
f 55 50 X
Па док платим још армицију, оћу Вам сасвим чист рачун

послати.
Књиге које сам Вам пређе оправио био, већ су до Вашег
писма послане биле. Поело сам Вам 1. Љетопис и 1. Пчелу,
чрез Г. Leopold Grün трговца на Landstrasse № 57. код кота
изволите однети дати (ja сам му на цедуљи означијо, да
су за Г. Копитара.) Љетопис je пун којешта, а посљедњи та
бак, ди су смесице, није се пре штампо, док није Даницу
Учредник добио, и оно на Даницу, („као што по сокаци раз-
гласуе“ :) измислио, само да тобож Данице ни видно није!
А Даницу je купијо од мене 4го а Љетописа последњи табак
je из печатње истом 8го овог месеца по римском извађен,
све je чекано на Даницу. Зато га ваља опалити ка и за друге
којекакве траље, да не вара публику.
Између остали Сербијана поздравља Вас Г. Ристо Ми-
лушић, и вели да ће се столица Кнеза Милоша у Смедерево
пренети!
255
Послаосам Г. Киријаковићу . . . ПО Даница
Јустину Михаиловићу 101 „
Г. Мирковићу . . 90 ,, и остале књиге
Тим. Илићу. . . 20 „
Брановачком . . 11 „
Богдановићу . . 36 ,,
J ob . Поповићу 12 „
Арону Поповићу 23 „
Брлићу . . . . 11 ,, и остале књиге
Дим. Николићу . 80 „
Гаври Поповићу П „
Пеичићу . . . 20 „
Исидору Стојановићу дадо 10 „
Јовану С. Поповићу у Вршац 5 „
540
У Пешти 15.г Нојем 1833 покорим

у хитњи — Joe. Миловук
Herrn
Wuk St. Karadjitsch
Josephstadt in der Piaristengasse
№ 126 rückwerts[!] im 1. Stock
in Wien
17. Nov.
[Byнова напомена:] ___
одговорено 11./23. Дек. 833
АСАНУ, 3160.
Букова йреписка IV, 271—272.
149.
den 16 Novem. 833.
Hochgeschätzter Herr und Freund,
Vorgestern (den 14. d. M.) habe ich em Packetchen (mit der
bosnischen Begebenheiten) an Sie in der hiesigen Koni gl. Preus-
sischen Gesandschaftskanzeley abgegeben. Zwar hat man mich
256
in der Kanzeley mit grösster Höflichkeit empfangen und das Pac-
ketchen gerne angenommen mit der Versicherung es Ihnen g ew iss
zu schicken, aber wann, das hat man mir nicht sagen können;
darum glaube ich, es wäre gut, im Falle wenn Sie es nicht bald
bekommen, dass Sie durch die dortige Amtskanzeley, wo Sie
gewiss Freunde haben, die baldige Zuschickung betreiben.
Zu dem, was Ihnen über die Bosnjaken dort geschrieben
habe, setze ich hier noch zu:
1) Wieviel hier erbliche Kapetanen im Bosnien gibt s (oder
waren), weiss ich nicht gewiss; nach einem serbischen Volksliede
sollen solche 33 seyn.
2) Festungen ebenfalls zählt man in Bosnien über 30, worun
ter gewiss Swornik die wichtigste seyn wird; viele aber müssen
auch kleine Schlössern und einfache Mauern bestehen (solche
kleine Festungen sind in Serbien; wo die Bevölkerung des Landes
christlich geblieben ist, müssten verwüstet, wie z. B. Kulitsch,
Ram, Boratsch, Awala etc., in Maglitsch, Mikoschewa[!] Kula,
Wiedojewitsch, Kowiljatza etc.)
3) Über die Beschaffenheit des Landes kann ich Ihnen; der
weil nichts sagen als das es meistens gebürgig ist.
4) Über die Zahl der Bewohnern weiss ich auch nichts gewis
ses. Die Bosnjaken wohnen nicht nur in den Städten und Festun
gen (wie die Türken in Serbien), sondern auch (als Bauer) auf
dem Lande in Dörfern, wo sie k ein e M o sc h e e haben, sondern am
Freitage gehen in die nächsten Städte um [ . . . . ] zu bekom
men. Viele der reichsten Bosnischen Begs haben ihre Schlösser
auf dem Lande, wo sie immer wohnen.
5) Die Raja in Bosnien besteht aus griechischen und ka
tholischen Serben (in Sarajewo auch vierf!] und reichl Juden.)
Die Katholiken fasten dort wie die Griechischen, d. h. am Fast
tage essen keine Eyer(n) und Butter; viele feiern auch Hauspatro
nen, wie die übrigen Serben.
Букова преписка V, 661—-662.
[Превод:]
16. н овем бра 1833.
Високопош т овани Господине и п ри јат ељ у,

П р ек јуч е (1 4 . о. м .) предао сам. за В а с пакет ик (с босан-
ским доГађајима) у овда ш њ о ј канцеларији П рускоГ краљевскоГ
посланст ва. Т ам о с у м е , до д уш е, примили с највећом љ у б а з -
нош ћу и р а д о с у прихват или т а ј пакет ић, увер а ва јућ и м е д а
he В ам ia сигурно послат и, али када, т о м и н и су могли рећи.
З ат о мыслим д а би било до б р о , у сл уч а ју д а т о не добијеш е у с -
коро, д а т раж ит е преко т ам ош њ е служ бе, Где ст урно имаш е
пријат ељ а, д а В ам ia ш то пре п ош аљ у.
Д о д а је м оном е ш то сам В ам т ам о написао о Босанцима
јо ш и ово:
1. К олико наследных капет ана има у Босни (или колико
и х j e б и л о), не знам т ачно; прем а је д н о ј ср п ск о ј народној песми
т реба д а и х има 33.
2. И т врђава j e у Босни познат о преко 30, м е ђ у којим а je ,
ст урн о, најваж нији Зворник; али м о р а д а им а и много м али х
п у л а и једн о ст а вн и х т врђава (т а к ви х м а л и х т врђава има
у Србији; т ам о Где j e ст ановниш т во ост ало хриш ћанско, оне
с у разруш ен е, као нпр. Б . К ули ч, Р ам , Б орач, А вп ла иш д., у
МаГлићу, М и к о ш е ва ј!] кула, Видојевица, К ови љ ач а и т д .).
3. О Гетрафским особинам а зе м љ е не м о!у В ам за сада
ниш т а виш е p ek u осим д а j e већим д е л о м планинска.
4. О б р о ју ст ановника не зн ам т акође ниш та поуздано.
Б осанци не ж иве сам о у Градовима и ут вр ђ ењ и м а (к а о Турци
у С рбији) неГо и йо селим а (к а о се/ьаци) Где немају џамија, ше
о празницима и д у у оближ њ е ip a g o ee д а до б и ју [ . . . -7 МноГи о д
најбоГатијих босанских беГова и м ају по селим а своје дворе,
Где ст ално живе.
5. P a ja се у Босни саст оји о д православных и кат оличких
С рба ( у С ара јеву има и много боГатих Ј е в р е ја ). К ат олици т ам о
пост е као и православии, ту. у з пост не j e g y ja ja и м аслац ;
мноГи славе крен у сл аву као и вст али Срби.
150.
JOBAH ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Мол, 27. новембар 1833.
Высокоученш Господине
меня особито почитајеми!
Писмо Ваше меня послато 29го Окто. о. л. примю есамь
26° Нове пр. Колнко самсе нЪму обрадово, толнко више
објавлешк) на народню Српску Пословиц^. —- Ja коликосамъ
Morw толикосамъ и скушо и евош шил"Ьмъ.
Преч. Г. Draropie Моићв Прото. Сегед.

Чес. Г. Константинъ Поповичъ '
Пароси.
Ч. Г. Глигорје Ковачичъ
258
Г. ЈоаннБ Поповичъ Бировь
Г. Глигорје Цвеичь Нотарошь
Г. 1осифъ Беричь Филозофъ
Гр. 1аковъ Миличъ Трговадъ
Димитрје Поповичь учитель
— 1осипь Митичъ Касиръ
— Ароннъ Григоровичь ТВторъ
—■ Сима Матичъ Газда
Штосе тиче новаца за Даницб 834 лГта уСпемуј [?] пос-

лати несмемь, премда Hie велика Сума, но изволите одма
писатими (гаћу пошту платити) коме да предамъ новце у Се-
гедину, а онъ нека опраля на Вась, и такоћусе и я болЬе знати
владати, и оправляню новаца на Вась, остаемъ у Мохолб
дне 21° нов. п.р. 833 одъ Вась очекиваюйи Писмо и есамъ
Васъ[!],
покорнш Слуга
ЈоаннЂ Поповичь
Бировь и на услуги свакой
готовь
Herrn Vuk Stephan Karacsits
Wohlgebohren
Josephstadt in der Piaristengase Nr 126
rückwärts im 1 Stock.
in Wien.
Воштани печат с орнаментима и иницијалима JP.
[Жигови:] R. Betse Wien
5 Dec.
одговорено 7./19. Авг. 836.
АСАНУ, 4323.
151.
У Пешти 28. 9бра 1833.

Несумњам да нисте моје, на Митров Дан писано писмо,
примили, у ком сам Вас о свему оном, штосте заклевали, из-
17* 259
вестио. Obom приликом шиљем Вам рачун од Г. Доброво-
јевића, пре процеса — изискани. — Одпре нам je (Г. Мило-
вуку) Сима писао и послао примечанија своја о погрешкама
у 1°Ј свезки П јеваније, гди ме таки у почетку кори, што
духом његовим певајући нисам написао: ПЬсна, ПГвац,
неоцЬност, него: Песма, Певац, неоценост, и што нисам ње-
гов предизбрани начин ортографије употребио, кои je сло
венски, Него из писма дознајем, да ме радо има, кад ме онако
љубезно поздравља, и да му пишем, опомиње и жели. —
Како Вам се допада Летопис и Пчела? — Што се Јабучила
тиче, ала би јим знао одговорити, највише пак из сматрања
Митологије Грчке и Римске, која je пуна оваки ствари, пак
се зато опет деци у 5°) и 6oi Школи, да боље Аукторе разуму,
предају и толкују. Ви м у палите свећу, да безбедније у мраку
корача, а он сад тек (код свеће) угледав боље рупу, оће да
Вас у њу тури! Ви псето из бунара вадите, а оно Вас уједа!
Ко би знао, да нам онаку лепу, и за појезију нужну и згодну
басну наш Јабучило у себи садржава, да je Ви неодкристе?
А што се саставу њеном подсмевају, с тим потврђују оно
Шафариково, да незн ају је зи к а , или оно Ваше да граде језик.
Али Ви ћете на све ово, ослањам се на дојакошњу Вашу
срећу, умети одговорити; особито пак на оно: по сокаци.
Ja мислим да сте Ви њ е м у у очи казали, да ћете одговорити:
а кад би баш до тога, (које неверујем) дошло, да сте и по
сокаци говорили, није ни[ка]кав велики преступ. Неправду
ми нанешену, коју сам рад да свима (кад je пред свима на-
нешена) изјавим, зашто неби ja ком и ком изјавио? Говор
je средство, да гдикоји, а штампа, да сви знаду. Зато, ко je
наумио g p yio , тај може и прво. — Али Ви ћете на ово рећи:
о таким стварма, што се књижества касају, нетреба по со
каци говорити. Одговарам: да би и то била мања погрешка,
т.ј. такво што говорити, него ли такво што, да се збило, у
Летопис ставльати. — Види се да наш Рецензент ништа сам
несуди, већ што Г: Ш .. . . или други какви Надрикњижар
буба, то он таки у смесице, згрува. Из критике на Младог
Мудраца закључујемо, да Рецензент није при себи оригинала
имао, зашто би таки на првом листу усмотрио, да оно и
Ауктор има, што он мисли да je Г. Субота из високоумија
реко: И тако даје преведено: NeM kí, ћанем mí? Не тко, већ
што? — И јели због ортографије крв и нож, то ћете Ви нај-
боље знати. Да je лак тако, то дух њиови реценција [!] сведочи.
— Г. Шафарик ваљда ће јим умети, ако ји не презре одгово
рити, или ће чекати, да се што основателније о томе рекне. —
Ja би с млогима желио, да се Ви гдигођ опширно1 изјасните,
како да се пише? и шта се подразумева под овом речи: Срп-
260
ски? Да ли ћемо у колико сљедовати, засада владајућем у
књижеству Српском језику, као што осим Доситеја. ГГ.
Хаџић. П. Берић. Стеић и други чине? Ако пак то засад не-
можете, а оно бар да преведете што из Виланда, Хердера
или Геснера, па да нам тако образац дате, какоћемо се од при
лике држати. — Молим Вас опишите ми на крат к о карактер
и телесни изглед сљедујући: Даија, Миленка, Катића. Гла-
ваша; Младена Јакова, 2Вула, Проте Ненадовића, Бећир Па
ше, Гушанца; или да чекам, док не свршите и неиздате њиова
Житија, па онда сигурније мој театер да започнем? — За
Мару Вам ништа друго немоту казати, него да je овде, по-
клем има већ читав месец дана какосе састали нисмо: а тако
и за Г. Мацу. Прошавше недеље тражиосам ји обадве, пак
ји не застадо дома. Поздрављајући све Ваше јесам ca сваким
почитанијем и остајем
Ваш истинити Пријатељ и Почитатель
И си дор С т ојанови ћ
Wohlgeboren Herrn
Wнк Steph. Karadsits.
Nro 126 rückwärts im l en Stock.
in Wien.
30 Nov.
[Ha унутрашњој страни коверта адресант записао:]
Објављенија смо с Дшицама послали, а гдикоја и онако
подавао сам. — Љетопис за овај вашар тешко ће бити готов
(шлекулација да Вам одговоре може бити) Пчела сијасет
божији има пренумеранта. 200 још нису печатани.
Архив Јосипа Броза Тита, бб.
Библиотекар, 1969, бр. 1, 9—10.
1 Обширно преправљено у обширно.
2 У наставку прецртано Г лаваша Ст.
152.
ПЕТ AP II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, почетком децембра 1833.
Господин Караџић!
Оне ствари од типографије из љубека нису íoiht дошле;
но по извјестијама, која сам о том примю, биће скоро овђе.
261
по Вашем зактевању послаће Вам Господ. Владислављевић
и слова и матрице, пак гледајте што скорије да се љ , њ и ј
одлије, а моје матрице, ако Вам се допадну могу се послати
у Венецију да се нова салију писмена за Црну-гору. О свему
тому можете се сносити съ Господ. Владислављевићем, но
при том нека Вам je препоручена брзоћа у дјелу. Ако Вам се
допадну оне матрице код Гд. Тирке и он Вам их посуди, гле-
дајте да се писмена одлију. Ja данас пођо за Црну гору а
Ви међу тим свршујте с Гд. Владислављевићем и јавите ми
штогод у оне крше, од куда ћу и ja Вама писати. Упамтите,
матрице од Тирке ако буду љегппе од моијех нека су слова
у њима одливена, аколи су моје матрице љепше, а оно у
моијема.
Кои остајем Вас поздрављајући
Ваш искрени србски почитатељ
В. Црно: Петровић
Да се преда у руке
Господину Вуку Стефановићу Караџићу.
у Бечу.
Dem Herrn W uk Steph. Karadshich
Josephstadt in der Piaristengasse № 126,
Wien
[Жигови:] V. Triest. Wien АСАНУ, 4301.
11 Mai.1 Букова преписка VI, 360.
1 По жигу судећи, писмо би могло бити из неке наредне године. При-

ређивач Л>. Стојановнћ га je ставио „крајем новембра или почет-
ком децембра 1833“ .
153.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 7. децембра 1833.
Рагуза 25°. Ноемв./7°. Декемв. 1833а.
Высокопочитаемый Господине и
Предраго ми писмо Ваше отъ 20. Октомв./ l . Ноемв. т. г.
лршмюсамъ у свое време, — но изъ различны узрока до данасъ
нисамъ на нЬга отговорити могао. — До сада йоште нисамъ
видю IV. кньигу народны наши пЪсана, кое у овдашньой ђу-
262
мрукани (има веЬъ три мЬсеца) стое и чекаю одобрешя Цен
зуре Задарске. — Правлеше Задарско, несоображавасе съ
Правителствомъ Бечкимъ, у отношешю къ нашимъ Срб-
скимъ кньигама и сасвимъ друга правила за себе има: све
што е Кириловыми словыма печатано, — было гдЬ му драго
—- забранено е уносити у Далмащю. У Далмацш забранено
е и учити читати Србскш и учителя Србскога нема! —- Како
ћете да се ико пренумерира на Србске кньиге? —- По срећи!
Владика Црногорскш свратисе ономадъ къ мени и донесе ми
Вашу Даницу за 1834. годину. Онъ е ючеръ пошао одавде
у Которъ и кући, и любезно Васъ поздравля. — Что се по
словица тиче, кадъ буду напечатане пошльите ми молим
Васъ 5. Скземплара преко Г. Фрушића и отъ нЬга наплатите
се за мене; но неставляйте ме у Пренумеранте. Мене обви-
ньую, да самъ распространитель чтешя С рбскогъ------- - —.
Неявляте ми, ели Г. Петаръ Демелийъ превео выше отъ 3.
ntciie Ил1яде Омирове? Хвала Вамъ на новинама отъ Ср-
6ie, — и кадъ што добро буде, немойте пропустити явити ми
молимъ Васъ! —
Поздравите ми Г. Копитара и старога Тирку. — ГдЬ е
сада Шафарикъ, и что чини? явите ми молимъ Васъ. —
Препоручушћи се Пр1ятельской Любави Вашой, — съ
истинымъ высокопочиташемь остаемъ
Вашъ
[На полеђини:] Искренный пр1ятель
Sr Wohlgeboren и слуга покорный
Hochgelehrten Herrn W u k Steph. Karagitch
Doctor der Weltweisheit &c. &c.
IepeMia Гагичъ
in der Mechitaristischen Buchdruckerey am Platzl
in Wien
[Вукова напомена:] ___ _
одговорено 15/27. Маија 834.
АСАНУ, 2440.
Вукова прейиска III, 35—36.
263
154.
JO B A H Ч О К Р Љ А Н — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
В ајкерсдорф , 7. д ец ем бар 1833.
Благородный й Высокоученный Гдне,

менй Особенны почитаемый!
Читаютьи ревностна й родолюбыва дЪла Ваша, желю
сам w давна и личню Ваше Благородје познати, у толикю
выше юты насъ и црковни еданъ Союзь скопчава, ербо како
ми е казато, дасте у к8мств8 съ моимъ Стрицемъ Докторомъ
Чокерляномъ у Темишвар», обаче садъ кадъ самъ изъ Беча
BpaTioce, имао самъ прилик» w Гдна Раячийа, раз8мЪти да
се Благород1е Ваше у Беч8 находи, за кое врло жалимъ;
ббаче прва прилика коя ме б8де у Бечь довела, датьеми сред
ство мое подворенЬ и познанство учинити. —
Незнамъ есЬ’ли моя дЬлца Вами у р8кама была, и зато
ть8 у Банатъ писати, дами се неколикы комади горе пошлю,
да Вамъ мог8 на разс8ждеше и промотреше поднети.
Осимъ први книга Ваши, нисамъ имао прилике поздше
читали, и зато бы желю ако кою w издани имате, да ми аки
ревнителю, и Вашемъ почитателю пошлете на Прочиташе.
— Дабы пакъ выше крати прилик» имао поне писменны раз
говорили се, молимъ дабыми атресъ Вашъ послали изволили.
Въ прочемъ себе любови и Пр1ятельств8 Bauierw Бла-
город1я препор8ч8юЙи съ Лсобитымъ Почитан1емъ есамъ
у Вайкерсдорф» дне Т Дек. 833. п. р.
понизнкйшш Сл8га
1шаннъ Чокерлянъ
Даичбанатске Регементе, фелд. кан.1
Sr Wohlgeboren dem Herrn
Stephan Volf Karadyits
Doctor der Philosophie
Mittglied Mehrerer Gelehrten Geselschaft &.
zu
Vien
Воштани печат с ликом анђела и иницијалима JČ.
АСАНУ, 4331.
264
155.
В А С И Л И ЈЕ В У К О В И Ђ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
П етр и њ а, 8. д ец ем б ар 1833.
Мени Почитаеми;
Позаповеди вашои я самъ хотео дати Г. Кавичу 10.
цванцика оли f 3. 20. за вашу даниц8 за 1834. и ше xotío при-
мити (овакови люди одреклисусе другоме добра чинити;
ербо нису читали ону прекрасну вашу книгу печатану у Лаип-
цику подъ именомъ, Огледи Светога Писма.
лћу данаске послати новце за вашу Даницу f 3.20. у
Загребъ на Г. Николу Поповича.
и Ево имена на народне Сер. Пословице!
Г. Л. Бекичъ пенз. капетан.............................. книг» 1
П. Ракасовичъ фур. кодъ II бан. Регем. „ „ 1
I. Станковичь Писаръ кодъ Регем „ „ 1
С. Маливукъ ...................................................... „ „ 1
П. К о т 8 р ъ ...................................................................’ ” 1
А. Врачаревићв Учит. Блински „ ,, 1
П. Станковичь Учит. Петрински „ „ „ 1
I. ЛаћевичЂ из Карловца „ „ „ 1
Гћа Ек. Петровичь рож. Лаћевичн люб. книж. „ „ 1
Вас В8ковичъ.................................................... „ „ 1
Книга 10
и како покупимъ новце послаћу Г. Ник. Поповичу у Загребъ.
остаю наивећимБ Почитатемъ
Петринћ 26/8 Ноемр. 1833 —
Понизни
Вас. В8ковичъ
Petrinia
Herrn Vuk Stephan Karagich.
Josephstadt in Piaristengasse № 126.
rückwärts im l ten Stock.
in Wienn
Воштани печат c иницијалима В В.
[Жигови:] Petrinia Wien
19. Dec.
№ 1. писаному 14/26 Окт. 836.
АСАНУ, 4193.
265
156 .
ПАВЛЕ БЕРИ Ћ — ВУКУ КА РА Џ И Ћ У
С рем ски К ар л о вц и , 9. дец ем бар 1833.
у К арловц и 27г Н оем вра. 8 3 3 .
любезни и високопочитаеми приятелю!
На ваше писмо одъ 31г Окт, што се тиче Писма на Ми-
ловука, толико имам одговорити, да сам се сад тек сетю,
шта смо се у вашой собици разговарали. Истина, да се не-
мам ни пред ким правдати (ни пред Светићем) али ми е опет
жао, што сам вам дао допуштенЪ, да (макар како) штампате
то писмо. Знате, како вели Синан Kecenia Анђелку:
„Теке немой да заведеш кавгу,
„Јер сам чуо од старије люди,
„Н и за кош Hie д о б р а кавГа“ .
Лазићу профессору говорю сам за пословице. Он каже,

да он нема пословица уедно скуплГни него у Лексшону своме
на своим местима; а ту би он млого времена требао, да све
истражи и испише; а како Ви пишете, Вама би то скоро тре-
бало.
Наш Гд. Протосшђел Евгенше 1оанновичь спраля[!]се да
Вам неке песме пошлЬ. Я сам му рекао, да гледи какву згоду,
како би од Добановачког неког Слепца, кога сам я у Сенто-
машу 822 о св. Николи слушао певати, когод преписао две
песме, о смрти Арсе llarpiapxa и о Кралю Дечанскоме (како
му е син очи ископао) Он е већ наредбу у чин! о, да се тай
слепац потражи и ове песме да се препишу.
Съ Вашим Забавником добили смо заедно четврту част
Л Ьтописа. Само Матичари и ныов Учредник могли су се со
блазните Вашом у четвртой кньиги Песама на стр. 16 нотом
под 5)! Я сам заиста о Павловићу више мислю. А шта ћу
да рекнем на комментаре уз Шаффариковъ прегледъ найно-
Bierb кньижества србскогъ? Павловичь Шаффарика да пре-
треса! То е крайно безобразје и лудост брез прилике.
Ови дана био е овде Баухауптман Бркић изъ Митровице.
Вы знате за нЬгову Дюсерташю о дебеломе и танкоме еру. Со
там се и ми садъ овде увеселявамо. Я нисам имао стршгЬня
ни до среде дотерати. Коларовић каже да се усилю да е сву
прочита, а сад се наметнуо на ню Дјрсктор Гершийъ.
266
Лазо Зубан вальда непродужуе Жил Блаза. И болЪ!
Мени се чини, да он оно, што е посве pöbelhaft, држи за
найлепше сербизме.
Я спралям Одговор на Ваше примЪчаше у Лукиной Пое-
з1и на страни о под*), ако га усте Матица штампати, садъ
како смо се посвађали.
Будите здрави. Я Вас немогу да нелюбим и да се не-
наричем
Ваш
прави и искрени пр1ятель
Павао Берићв
v. Karlowitz
WuK Steph. Karadzsich
Dr. der Philosophie und Mitgliede
mehrerer gelehrten Geselschaften in der
Josephstadt Piaristen Gasse N 126. rückwärts
im l ten Stock.
franco zu Wien
[Жиг:] Petervardein
одговорено 23. Јануар./4. Фев. 834.
АСАНУ, 2916.
Вукова преписка Ш, 611—612.
157.
ФИЛИП ЛУЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Одеса, 9. децембар 1833.
Высокоученыи Господине!
Съ особимъ удовольегаемъ читао самъ примленное
мною письмо Ваше отъ 17го истекшаго Октябра, и за
дружеское возспоминаше Ваше коесте сохранили изъ дав-
наго времени о мени, достаточно служе доказательствомъ
истиннаго патриотизма, зачто приношу Вамъ мою чувстви-
тельну благодарность; дан Богъ дасе и на будуще приме
рна и заимная Расположеность и кодъ остали нанпе Сербаля
продужы и умножы.
Впрочемъ чтосе тиче до незаборавимаго покоинаго С.
Живковича, пишемъ данасъ у КишинГвь Радичу дами каже
267
ели послГ Смерты иегове остало какво иманй, будучи дасе я
сумнамъ дае могло что остати, ибое свагда и овди многимъ
дужаня 6io, въ томъ числе и мени, и кадсе вратю изъ Ан-
дрјанополл Hie имао ни трошка на путь до Дома, a nocat
тога Скорое и умръо, а у послГдствш и женамусе преста-
вила, и осталое двое Сытне деце коисе находе у полковника
Радича у Кишинћву.
Изъ приложеннаго обьявлешя о народнимъ нашимъ по-
словицамъ съ восхищешемъ разум! осамъ дасте ихъ накупили
доволно, и да миелите на Светъ издати, настоячу по возмож
ности скупить пренумеранта и поназначешю бытиче Вамъ
новцы доставлены: а за садъ примите мою Благодарность
чисто-сердечну Ерцеговачку за приносимую трудами Ва
шими пользу Роду и племену своему почасти наукъ и лите
ратуры.
Съ неограниченымъ чувствама патрютическе любве и
преданности честь HMtio быть Вашимъ
27го Ноября 1833 года
въ ОдессС.
Покорней III имъ Слугою
Филипъ Лучичъ
Herrn
Herrn Vuk Stephanovich Karacsich
Josephstadt in der Piaristengasse № 126 rückwärts im 1. Stock
zu Vien.
АСАНУ, 2626.
Букова преписка III, 241—242.
158
Вуковар, 13. децембар 1833.
Почитајеми Господине!
Љубезни Пријатељу!
Јошт почетком Мца 9бра кад сам из Пеште дошо, тре-
бало je да вам због Д аница пишем: ал заузет ca М оји м По
слом, никако то учинити немого.
Уграбивши сад нешто времена, јављам вам да сам Д а -
иице без пребијене крајцаре однео, ал да ћу вам новце за
њи ил по Дилижанцу управ на вас, ил Г. Миловуку о дој-
дућем вашару (:као што сам сад о Леополду реет од Пес-
268
марица 10 f истом Госп: положијо:) јамачно послати, само
ми ви јавите вашу вољу.
У Пешти сам се сит наразговарао са Иси: Стојановићем
о ва м а о Госпи М ат и ц и и о овим пременама и тегобама
наше јадне Литературе; казивао ми je Стојан: да желите знати,
како свет о Даници суди, оћу дакле и ja , као нека мракаа)
тог Света, вама као Пријатељу о њој да Пробеседим; а и
свет шта говори, јавим.
Неки, који само календар у Даници траже, в и чу што није
Недеља од Недеље са ст реком одељена, а Попови опет ж а ле,
што у њој нашег вишег Свештенства нема, а сватко књиго-
везца п сује што je напаст зло везана: и да истину кажем та
кав и тај Публикум воли Пчелу: То други, а мени се вр’ло до-
пада, што су у њој предмети који се нас тичу, изложени са
наш им језиком тако право, да мора сваком Србљину правом
мило бити.
Врло ми je жао што je Д р у га Г о д . во је ва њ а онако кратка,
за тим предметом чезнем јошт од детињства, кад су он-
дашњи гласови славе Ђорђине по свету се ројили, и на
нас ондашњу Децу у печатљеније учинили: а јошт ји
осим ва с није свету приповедијо нико, (:Сербијанку коју
само наш Стојановић, и сад ja читам, ту и нерачунам:)
Я. Б . П и см о нема особите важности, окром штосте том при
ликом Г. Матицу згодно и праведно ћушнули. А П ри п о веш к а
Б ек ри M y je допада ми се и допасти се мора сваком, ja je све
Немцима толкујем: По мом мишљењу реко би ja за Д а н и ц у
даби као Календар у већем формату, и испуњена само за
бавно веселим стварма, бољи Артикл за продају била, а
они исторически предмети заслужују друго место, то велим,
сматрајући je као трговачки артикл. Ето вам простосрдачне
критике од мене, примите je као од Пријатеља својски. Љ е -
т опис сам једва при полазку из Псште добијо: важан je и
врло знатан, због будалаштина своји. Г. je Учредник рад
с’ виком на Вука себи име задсбити: ал какво? то ће се
видети. Онај човек мора свој неки особити Публикум да има1
ком угађа и служи. Jep са његовим Мустрама Сербизма,
Мушиц: Давид: Исајл: — (:чудо како и Видак: Вуичем:) не-
може код људи паметни ништа окром смија заслужити. Он
вели! оће оног Гиганта Славенске Литературе као што je Г.
Шаффарик да упућује: Он о Језику мудрује, ком je сваки слог
наопачке (:у оним нотама) сложен: Он, који сам незна како
je српским Списат: постао, и који би истом у српску школу
ићи морао, он оће да о Језику суди; Све допушта Шаффар:
а) Ово je С. Милутиновића реч.
269
ал фалу Букову нипошто њу немож’ да прегоре: Срећом има
људи који мотре шта Шафарик шта Копитар за Бука вели,
па њему ca Луком Милиновим [!] одговарају: О т ом нек суде
Соларићани, а не Р а ф а П р ево дч и ку равны. Тамо он апелира
па туђе и наше Учене, а туђи му ето веле, а јамачно и наши,
да им јадни Интерес уста не запушава тоби морали приз
нали, и већ су се припознали, алто je све његовом абдерит-
ском Публикуму ког je Он Репрезентант — добро: начаст
им, далеко ће ју и они, и Народ српски оним путем доћи.
О Пчелы нећу вам, будан будући, ништ сад говорили,
она сања, њој je једнако мрак, и неће јој никад сванути.
Љубезни Господине!
Јасам овде мојим пријатељма, који су и ваши, о П и см у
приповедао, и сви га желе чатили. Ако сте га јошт и коме
дали? дајте га и мени — молим вас најучтивије! а уверавам
вас свело, да га злоупотребили нећу.
Адам je здрав и поздравља вас, пишите нам и дајте то
писмо на festen2 Папиру преписати, па нам га пошљите по
пошли.
На П ословице ће мо вам гледати Прен: шло више узмо-
жемо, само док се ово пред Светце мало моји послови ута-
ложе.
С ербијан ку једнако читам, и сит се начитали немогу:
верујтеми да кад га Човек свежба није тако тешко разумели
— осим, да je што, живе Персоне о којима говори поштедити
ктео, мало не јасан, а ja сам му језик већ свежбао — ви би
могли најбоље, оно што je он тек наговестијо — толковали,
а да сте ми како на руци, окупио би вас, ко Стојановић ону
лепу цуру у Будиму: Мисли су изредне, Предмета Народњи,
и тежење к’ Истини, Правди и Врлини? (:то je њему Добро-
дјетељ:) ватрено, да га мора човек поред све гьегове тавно-
сти рад имати. Штета вечита! што неможе никада били на-
родња књига Сербијанка.
Неки ми дан пише један мој земљак, Чанић из Краго-
јевца, даће који дан Јово Гавриловић из Цариграда у Кра-
гоевац вратитисе, и даће се на пролеће Резиденција Кња-
жеска у Смедерево преместити.
Закључујући ово писмо, молим Вас даме неосудите, оно
проистиче из срца које Српство кога сте Ви прави репрезен
тант, љуби, пак зато и вас љуби и поштује Ваш
у Вуков: На светог Наума 833. Јустин
270
Seinern Wohlgebohren Herrn
W uk Steph: Karagits.
wohnt Joseph Stadt in Piaristengasse № 126.
rückwärts im ersten Stok
a Vien.
19 Dec.
одговорено 8./20. Дек. 833. АСАНУ, 4262.
1 Било имаши па преправљено у да има.
2 Чврст.
159.
JOB АН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, око 19. децембра 1833.
Високопочитаеми Господине пријателк)!

Ово Вам сад пишем, само да јавам[!] тврдо, да je Србски
народ, а и његов Господар, већ једанпут све оно доживио и
добио, што je год желио и тражио. Пре неколико дана дошо
je Татарин Инце из Цариграда, и донео Ферман, и, као што
чуем, и карту, самим Султаном подписану, коима се сва
Србии, Трактатима обречена, права потврђују и дају. Г. К.
Милош особито je задовољан, што овај найважнии Ферман
ние послат био, као обично, Паши, но управо њему; Паша
га je само у копии добио. Ово знам из извора све, и мож’те
се ослонити на тврду истину догађаја. Да су тамо торжес-
твено славили и — пуцали из пушака и топова, и сами мо
жете знати. За Ћумрук Београдски, ако сте што ради знати,
он припада Србском правительству: Београд до палисада
остае Турски; зликовци Турски морају одлазити: остали ос-
тају, опет до прве прилике; остало je, као што знате. Ово
дана ваљда ће и Депутирци и Митрополит Петар из Цари
града у отечество Доћи. Еле све je добро, само да се оће и
коешта старинско у земљи на другу страну окренути. — Жао
ми je, што сте Г. Владисављевића онако уплатили, те je
сасвим мојој жельи наопако морао поступати: изгубљено
се не повраћа. Куртала! — Како сте ми? Пишите ми? Поз-
дрављајући Вас љубезно јесам
Ваш искрени почит. и пр.
271
[У н а ст а в к у п и см о В. В аси л и јеви ћа:]
Уз ово писмо нека Вам и ja неколико речи напишем да
иду узгред. Пре неколико1 недеља писао сам Вам, и атресирао
то писмо на Гдна Копитара, без сумње морали сте га примите.
Сад Вам јављам да сам од Г. Дим. Николића за Забавнике
W W f 30. — примио, и у Ваш дућански рачун за добре ста-
вио; али за ову 4 књигу Песнарице join ни одкуд крајцаре,
које год књиге узео, још ји није платно, осим за неколико
посамце егземплара, што сам по 4 цванцике примио.
Новине ето Вам Ећим јавља, за више и ja сам незнам.
Овде у вароши ново je ако чули нисте, да je поп су баша пос-
тао конзисторијунац, и већ носи црвени појас, и надамо се
преко сутра на светог Оца НЈколаа да ће и прави Прота
Зем: постати, јер се већ неколико дана у Карловци налази,
а ова му овиција не може мимоићи, јер су се сви њега под-
ватили, па ком Бог оном и сви Сведи. Плутар je за време
у Митровици као Администратор парохије, док који прота
не умре, и њему празно место не остави. А Оц. Аврам нам
je у бризи, јербо су му брата Глишу у гвожђе у Варадин са
стражом оправили, говори се, да je умешан у убиство мајора
Мијушковића, и с’ тим сву његову фамилију срамоти. Бу
дите здрави, поздрављам сву Вашу фамилију, и желим до-
лазеће празнике здраво и весело провести.
Ваш свагдашњи приј
Sr Hochwohlgeboren
Herrn Wuk Stef. Karagich
in Wien.
Am Platzl gegen den Mechitaristen
23. Dec.
АСАНУ, 4148.
Вукова прейиска VI, 100—101 и Ш, 170.i
i Иза овога прецртано д[ана7\
272
160.
Трст, 21. децембар 1833.
У Трсту 21и Дек. 833.

Високопочитајеми и Љубезни Вуче!
Нисам ни помислијо да сам Вам дужан остао на прво
Ваше писмо заједно са објавл. на пословице одговорити.
Него сада ме Ваше писмо опет опомену, а мои су по свои
прилици послови и заузето време свему криви. Опростите.
Ja сам Ваше пословица објавлен. дао и Владики Црно-
горском Вашем и мом млого великом пријатељу и Милако-
вићу. А нисам Вам још ни за мене ни за Гагића новце послао
за Забавнике. Послаћу преко Владисављ. о новой години.
Забавник je леп, као што je све Ваше лепо, четврта част пе-
сама допада се свакоме, Забавник je само млого кратак.
Ево не могу да уграбим време Љетописцу код мене мало
уважену писати и писмо общества нашег коментирати. Али
ja незнам што Вас узтеже сами од себе у које Ваше дјело
уметнутига. А ja или Владисављевић писаћемо за сигурно
учтиво без млого речи, јербо писмо за себе све што ваља
говори. А јестели примили оно сто форинти. Ваше писмо
са књигом није се у обществу још прочитало. Да сам ja крив,
нисам, него je тако собом донело време, да га ни сам ja нисам
читао. А што сте то рђаве воље, немоите за Бога. Зар се
Матице боите, она ће све изгубити а Ви немате него добити
још за Вашег и мог времена. И ja би Вас желио видити, и
ако неумремо у годину дана, неће нас мимоићи жеља, али
за сада стегнимо рамена. Ja би бијо задовољан кад бисте
један пут у образ ударили Матици и новим неким калуђер-
ским списатељима, и као ђацима учитељски говорили. Не-
боитесе, позовитесе на разумне учене стране и наше. Јестели
читали Бирлића предсловије на Граматику нашку.
С поздравом Ваш Фрушић
Ово сам у по ноћи уграбијо време те Вам пишем, а ja

ћу од сад бити слободнији, ако ни зашто друго, а оно што
ме одговори Мушицком неће мучити толико. Да ми je целог
общества касса на послуги, неби га обогатијо. Поздравите
ми Васу Тодоровића, нек отиде у штампарију Геролда, и
каже, да за 1834 годину ja не ћу примата Medizinische Jahr
bücher — али join ове године да му одкаже.
18 П рсписка V 273
An Herrn
Wuk Stephanovics Karagich
Josephstadt in der Piaristengasse № 126.
a Wienn
одговорено 28. Дек. п. Р. 833.
АСАНУ, 1957.
Вукова преписка 1, 684—685.
161.
Нови Сад, 22. децембар 1833.
Високоученыи Господине!
M h í Высокопочитасмыи и любезный
г ателю!
Долазимъ васъ покорно молити, да садь сами; пакь ни-
када више ништа не учините, вамь до смерти благодаранъ
быти хоћу, а ништа више сама» да бысте кодъ правдолю-
бивогъ и доброгъ Господина Генерала Михаиловича хоф-
кригсъ Рата, имали любовь отићи сами, мою стваръ пре
поручите, и ако бысте за добро нашли ова Рекурсъ нГму
предали, я самъ на Hof-Kriegs-Rathi оваки исти Рекурсъ оба-
че с’ Документи послами; я мислимъ да нико болЪ w васъ, срб-
ски то есть свойски учинити неће, я вамъ се препоручуемъ
и молимъ препокорнш. Што се тиче дЬла будете чудили и
дивили, шта е Генералъ команда наумила w мене чините.
Господинъ ми Хачићи каже, да васъ замолимъ, и каже ми
да исти Господинъ радо свое наще люде прима, а тоће вамъ
Г. Вукъ наиболГ учинити моћи.
Јасами у год: 812 на Петро-Варадинскомъ грунту, на
лицитациш виноградъ купю и плат] о, и у истому Винограду
кућу направю, кое ме и с’ другими стаяма до 4000 фр. ко-
штуе, кадъ самъ кућу направю, после некогъ времена, до-
Еемъ у Мапстратъ градски да порцпо Виноградску платами,
онда Мапстр: натераме да кућа мора подъ нумеромъ доћи,
я самъ се браню и морао самъ доћи како е Мапстр: xorbw,
и постанемъ у фраи-комунитету порщяшъ, на кућу, Роботу,
Акцизъ, Квартиръ, Патроле, Фелдъ-хитеру, и друге тяготе
носити каш и други порщяшъ; и Јошти ко тому дами Мап
стратъ едну ливаду покраи куће бадава Hauswiesen,2 шштъ и
2 7 4
томи MaricTp: каже, да я w садъ така права уживамъ какю
и други фраи у комунитетъ кои живи, и не гледамсе више
каш Новосайанинъ.
Пре четири године купимъ дрбгу ливаду близу мота Ви
нограда, ради марве да бы се на имати могао, ербю ону ли-
вадб кою Mie Мапстр: покраи куће даю у Ади е гди вода
топи, и немоту сена неке године ни едну шаку добыта, и
такю покрай те мое друге ливаде налазисе потокъ кои на
Воденицу тече, крозъ еданъ направлЬни ю дасака олукъ то
есть жлйбъ, кога Воденица газде Миковича есть, и то е до
ове године была пунила, тога Миковича тутори, какю имсе
олукъ таи покварй вода га сруши они све ближе мојоИ ли-
вади приближавалисе, да самъ сваке скоро за оне 4 год:
распре имаю, оставляю свое старю место, и све ближе к’
Mojoň ливади воду напушћали и землю рушили. Такw веће
кадами досади и буде ми доста, едномъ кадъ су тутори Ми
ковича почели олукъ на момъ грунту правити я забранимъ
и недамъ имъ правити, тужимъ се мапстр. дамъ шштанцпо,
иштемъ комисгю, мапстр: мени ништа неда на полЬ, негw
или пошалй Синдикуса именемъ Hofstätnera и Сенатора
Солара или сами доћу, мене дозову на ливаду да се я по-
годимъ шнима за ону землю, коесуми ю мое ливаде узели,
и да имъ допустимъ на момъ грунту правити олукъ, я ни самъ
хотЬю како су они хотЬли, и нисмосе погодити могли, та кw
напоследакъ Синдикусъ заповеди дасе на момъ грунту на-
прави олукъ, и срдито оде, я протестирамъ но бадава, каже
н'Ьму туторъ Господине, ово е Кирјаковича грунтъ, нГгово е
то место w ливаде, далГ познае се гди е олукъ толикю годи
на быо, но то се све бадава говорило, Маистори еднакю
раде и направе олукъ буде готовъ, а они онда продаду Во
деницу с’ олукомъ заедню, наравню и мой грундъ гдје олукъ
быw продаду некомъ Милошевичу, я какw што самЈсе пре
продае Воденице Магистр: тужю, такю опетъ и сада какю
се Воденица продала тужимъ се, да се мени чини велика не
правда и штета, вода ми землю носи, землю мою силомъ
отети iоштъ продати, сада мапстратъ на ову мою тужбу,
пошалГ Г. Сенатора Солара, и Г. Атанасио Николича 1нжи-
нира и KOMinie изведу, и измеру мои грунтъ у коему наћу да
Mie 20 фати землТ w узею; комшля даде Магистрату рела-
ц1ю, мапстр: изрече Сектешшо, да иста Милошевичи кой
е Воденицу кушо дигне с’ мога грунта олукъ, й да иде с’
олукомъ на свое местш старю, гди се исада рупе виде гди е
стаяю, и оставимусе 15 дана, иста Милошевичъ Hie хотГю
никако олука дигнути, два и три термина мапстр: му е про-
дужаваю, — на последку даде Мапстр: Асюгенцпо пошалГ
18» 275
полицая c’ Пандури и Цимермоне й покварему олукъ, и я
5. f. 42. X. С. М. дјурне платимъ, как w и с’ Рекурсомъ квита
гласи. Нато отиде Милошевичъ каш газда и тужисе Генералъ
Команди, Генералъ Команда иште ш Мапстр: 1нформащю,
MaricTp: да по реду какш есте, а Генералъ команда не узме
стваръ какш есте, какову е Мапстр: релащю даш, негш из-
рече то да, Кир1ановичъ неможе каш изъ Провинциала (а не
узима мене да уживамъ фрай комунитетска права, кое е мене
Мапстратъ силомъ натераш) имати кућу на Варадинскомъ
грунту подъ Нумеру, нити да я могу ггорщяшъ быти, негш
да ми се кућа има шацовати, или да я самъ морам изъ фрай
по край куће даш шузети, ову пакъ ливаду кою самъ кодъ
комунитета кога наћи и кућу продати, ливаду кою е Мапстр:
Мапстр: ку ai о, на кою су силомъ олукъ метнули, и ту да
продати морамъ, друго: олукъ на ономъ истомъ месту гди
е быш коегае Мапстр: покварю на момъ грунту опетъ да
мора быти, и онаи кои е покварю онай да направити мора:
То пошалЬ Генералъ команда на Мапстратъ, а Мапстратъ
опетъ мени, пакъ потверди да кућу и ливаду продати морамъ
и юштъ да я исти олукъ на момъ грунту, кое е Мапстр, право
нашаш и покварю, сада самъ каже да я ономе трошку на
правили морамъ; и Мапстратъ допустю Милошевичу и олукъ
о моме трошку прави, онъ немари да я рекурирамъ, када
е Мапстр: чуш да самъ рекурсъ на Хофъ кригсъ ратъ
послаш, дао ме е звати дасе с’ Милошевийемъ помиримъ,
и говори Синдикусъ Webersik само се ви каже погодите,
а има ко ће платили а видимъ башъ дасу они ради платили,
самш да недоће далЪ; но исти Милошевичъ неда се ни осо-
лити, я самъ каже купю на лицитацш Воденицу и олукъ,
зашто сте ми продавали Киряковича грунтъ, й зашто сте
правили олукъ на нЬговомъ грунту, када сте знали да е нкговъ
грунтъ, и када е онъ пре негш штоћете олукъ правити про-
тестираш „зашто Мапстр: Hie онда грунтъ мерю и комисзю
даш, када самъ я зактеваш пре негш шло е олукъ направлГнъ,
и пре негш што су Воденицу продали, пакъ бы видили ели
мои грунтъ или Hie. Него затш нису хотЬле то радити, ербш
на старомъ месту олукъ правити гди е пре быш коштоваш
бы 7 и 800 fr. а овде самш 100 fr., ту е нкму Мапстратъ
наклонГнъ быш, зато нису на мое зактеванГ комийю дали,
негш шнде нека Миковичъ олукъ направи, а ко после воде
ницу узме, а онъ нека прави на старомъ месту макаръ га
шта кошталш, такш е Мапстр: и мене й онога кои е Воде
ницу купю, за Миковића любовъ преварю, и юштъ што су
они свалили, и я нима платю, я да морамъ и юштъ на момъ
грунту о моме трошку Милошевичу олукъ направит, ка-
276
кова е то правда. Зашто е Мапстратъ мене натераа» да я
морамъ порщяпгь быти, и мою кућу подъ Нумеру метути
и онда казаа» мје да я сва права како други маюрацъ уживати
ймамъ, за што Mie ливаду покрй куће бадава даа» сами» да
поршю плаЙамъ, и да друге тяготе сносимъ, зашто Mie до-
nycTio да другу ливаду купимъ, и зашто да нама Новоса-
ђанима а особито мени коя сва права Kaw фраи комунитеппа
уживамъ да ми Hie слободна» грунта узети, зашто када П.
Варадински Мапстратъ какове грунтове продае шалЬ на
нашъ Мапстратъ, и моли дасе публицира и да доћу купцы
да купе, овде имаде кодъ насъ коису купили у фраи кому-
нитету кућу подъ Нумеромъ и с’ грунтомъ а не живе у нјои,
у граду имаду Новосаћани двоица куће и неживу у нима,
пакъ садъ да продаю куће и грунтуве, зашто е така» Гене-
ралъ судила мени я ћу вамъ казати пореду зашто. Овай Ми-
лошевийъ кушо е скупо Воденицу w Миковича, пакъ садъ
каже Милошевийъ ако овде не буде олукъ кака» самъ я Kynio
нећу узети Воденицу, анје плат! о, и има сада узрока да ос-
тави; Миковичъ пакъ да неузме натрагъ Воденицу, и да не-
мора олукъ на стари» место, гди бы 7 й 800 f. потрошити
мора w, правити, отидне кодъ некогъ концеписте у Генералъ
Команди, подъмаже га добра» и онъ се тога посла прими,
а будући да онъ несме публична» радити, нега» потаина»
има свога Шрайбера некогъ Шнайдера, пакъ онаи му сама»
преписуе, и меше пре 3 неделЪ дана казаа» напредъ исти Бин-
деръ, да я морамъ изгубити, пре нега» што ћесе юштъ кодъ
Г. Команде предузети и совершити, Шта се за любовъ ште-
реса урадити неће, я му додуше нисамъ ништа даа» а да самъ
знаа» даће ми така посла дати, даа» би му што да га сама»
мутна вода носи.
Ето любезный Брате сва стваръ, ели право Брате да
кућу и грунтове мое за права Бога продати морамъ, учините
молимъ любовъ макаръ ово писма» предъ нювомъ Екселен-
щомъ прочитали, и пишитеми хоћели какова наредба быти.
Неверуемъ да неће Г. Николичъ Атанаае у Бечъ доћи,
отишаа» е с’ Господиномъ младимъ Закомъ.
В’ прочемъ остаю васъ Высокопочитуюйи и есамъ
У Новомъ Саду 22. 10-Ьег 833.

вамъ Наслужби
Г. Кирјаковичд
277
Напомена Вуковв:
одговорено 2./14. Јануар. 834.
Штампа се по: Букова иреписка VI, 184—188.
1 Дворски ратни савет.

2 Ливада уз кућу.
162.
АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шид, 22. децембар 1833.
миЬ любезный Пр1ятелю!
К) прошастомъ пештанскомъ Леополд-вашар8 послао
самъ по Шидскомъ к8пц8 Петр8 Коичкомъ едно писмо до
Пеште на тамошнЬ Шидьане Антоша Неделковича й Аледан-
дра Б8димировича Медщыны слышателе, у коем8 помен8тога
Неделковича молю есамъ, да онъ у место мене Васъ како за
послЪднИ часть Ваше Песнарице, на кою сте ме пренбмерн
рати изволили, кою самъ Песнариц8 изъ В8ковара вейъ прш-
mío, так«) и за еданъ еЭемпларъ Ваше Данице, ако м8 икак«)
возможно б8де намири, и еданъ е§емпларъ данице, ск8па
съ нЪкимъ нЪмецкимъ книжицама до Гдна Пароха Иллочка
Kv-ршла Николичь по ДелижанцИ пошалЪ, съ тымъ дал-
шимъ моимъ обЪщашемъ, да hi? га за u t r a 1 или паче за n t-
гов8 родителниц8 у Шид8, учем8 она потреби б8де имала
намирити. Но б8д8ћи да и досадъ ништа пршмю нисамъ, а
зна[м]ъ зашто, не зато, да Гдинъ Неделковичь небы рад’ то
мени учинити, но што онъ и самъ w уреченой плаћи живећи
у новц8 шскуд'Ьва. Зато молимъ Васъ, ако нисте за Песна-
рицу w H tra намирени изволите ми гавити, да и Гдн8
Адамъ М\'ркович8 парох8 Дмитровачкомб, w кота самъ
w пре нЬколико дана у Дмитровицы бывш1й 20. СЦемплара
Ваше Данице прЈим1о, да ихъ, ако возможно б8де, за Ваш8
любовь распродамъ, как«) за распродане Данице, так«) и за
Ваш8 ПеснарицИ новце прислати мог8. А Вы и самш познаете
ме и знате, да га Вама желимъ и радсамъ бью на обе книге
Ваше прен8меранта што выше бы могло быти, добЈете, нонит
мое нит Ваше желаше могаше се испИнити, доста е то, да
баремъ имаюйи при мени Ваш8 готов8 даниц8 приличн«)
278
продаемъ. Препор8чивак>ћи се удалш8 любовь съ высоко-
почиташемъ остаемъ у Шид8 10га Декемврја 833.
Ваш’ понизный сл8га
Авр. Паничъ
Парохъ Шидь.
Р. S. Лепо е оно Ваше мнЪше у Даницы w законима

списано, Знамъ к8де нишаните, добро бы было, кад бы
донде доспйти могло —■а и похвалное оно Милов8ка касаю
щееся, и чини мисе дае Ваше.
An den Herrn Hochgelehrten
Vuk Stephanovics
mit Briefen des Herrn Demeter Tima
zu Wienn
[Жиг:] Шос [. . .] 26 dec.
АСАНУ, 2215.
Букова преписка II, 435—436.
1 У наставку прецртано у ШидЪ.
163.
Славонски Брод, 28. децембар 1833.
У Броду 28. Просинца 1833

Драги брате Буче!
Ваш лист од 13/25 8Ьга о. г. скупа са Статутама, Да-
ницама, etc. etc. примю сам кроз Г. Миловука из Пеште.
3 Данице послао сам Бесари, а 3 Будимлићу у Сарајево,
i сваком по једно објављење на пословице.
Г. Копитар послао ми je објављење моје Грам. у Вео-
bachtery — фала му пред Богом и пред људма. — Само да
још какву такву Критику издаде, верло би ми мило било —
ил била тиква ил’ диња. А то би сте и Ви од Ваше стране
могли учинит! као jy d e x co m p eten s.1 Јесте л’ читали што су
ми у Будимским новинама написали (Gemeinnützige Blätter
дат° 6' 8Ьг 833. N ro LXXX.) ако нйсте — гледајте да добијете,
и прочитајте, тко je писао, још нисам могао изнајтц али ми
je приатељ био, то се ввд.2 Чујем да су и у3 Липиским нови-
279
нама, у којим ? није ми казано, два кратка, ал добра по ме
објављења о мојој Грам. изишла, ja незнам што je каколи
je, али Вас молим да провидите, пак да ми од тих листовах
по 1 Exemplar узмете и пошаљете, јер би рада све имат,
гдЬ je о том разговор. А такојер и оно што Бандке Шафарик,
и остали напишу молим Вас добавке m í i пошаљите, ja ћу
све плат1т, што буде стало.
Сада сам у погодби с’ Будимском свеучиличком Штам-
париом да ми4 Керстовку штампају — то je дЬло оно што je
Владика В ида у латинском језику на захтЬвагье папинско
написао: C h ristias, ово je дЕло nocni Дубровничанин Пал-
мотић на језик илирски5 изговора Дyбpoвaчкog лЪпо превео
— а ja сам га сада (можебит) поправю, или п окварио, пак
га желим дат уштампат.
Од Г. Копитара примите за 3. Пословице f 2 : — у сребру
— а за Statuten 12xCMz. добит ћете други пут.
Чеспткујем Вам ново лЬто Бог Вас дуго и у добру по-
живио, на дику и корист Сербима.
Сада Вас братински целивајућ остајем
Ваш до смер'п
1гн. Ал. Берлић.
v Brood.
Sr des Herrn
Dr Wuk Stefanovich Karacxich
nebst f 2 CM. Wohledlgeb.
Wien
[Вук записао:]
№ 4.12345 АСАНУ, 3635.
1 Надлежни судија.
2 Преправљено прво i од ј.
3 У наставку прецртано Leipziger.
4 Надписано изнад прецртаног мој.
5 Прецртано после овога изд.
280
164.
КОНСТАНТИН РАДОСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Одеса, 30. децембар 1833.
Господ: Вуку Стеф. Карачићу

У Бечу
Одесса 18го Декембрјл 1833.
Налогу Г° Лучића испуню самъ по могућству; Многи
Абоненти желили бы имати све 4. части Песама, и платилибы
охотно колико оне стою.
Н° 21. и 22. овой Пренумерашй, желе бити пренумерати
и на 4ту часть Песама; премда поздно, надамсе даћете ихъ
удовлетворити.
KpoMi числа Пренумеранта на 4ту часть П еса м а , и са-
дашны П ословица, добро бы било да пошлtř e по 20-до 30.
Екземплара и више, коеби се овде, будући предъ очима -—,
лакше продати могло. Съ истимъ трошкомъ доћиће и оне
до овде, а Г: Лучийъ наћи ће кому препоручити продаю онихъ,
ако и мене овде више небуде.
Г : Владисавлйвичъ обећава послати за Г : Ризнића перву
часть Песама одъ собствени свой; тоћеми мило бити, нада-
юйи се даће скоро прилику добити, за отправите1 и сву Пре-
нумерашю Песама по мору амо.
Пребивамъ съ истинимъ почиташемъ Вашъ
покорни
Конст. Радосавлйвичъ
Herrn
Herrn Vuk Stephanovich Karacsich
rückwärts im l ten Stock
Wien.
[Жиг:] Wien
4 Feb. АСАНУ, 4296.
1 У наставку прсцр тако ихъ.
281
165.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Беч, крајем 1833.
Молим Вас пошљите ми по Сави K ö rn e r lese[l],

Меглицки Вас моли, ако имате Р ус к и псалт ир, да му
дате у наруч за неколико дана.
Данае сам код куће, а сутра, у петак, мислим ићи у град.
Вук
Herrn v. Kopitar. АСАНУ, 1782.
Букова преписка I, 451.
166.
САВА МРКАЉ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 1833.
Благородии, высокоучени
и высокопоштовани Господине!
УвЬрень будући, да Васъ не мрзи разумЪти, како се на-
лазимъ, пишемъ Вамъ изъ постелЪ, и являмъ да ми е сада
млого лакше: крвь тежкимъ и дугимь страданЬмъ узнеми-
рена ве!гь умирисе, говорити могу, и чуемъ больма, и надам-
се, да ћу овы дана изъ постелЬ устати моћи. Васъ просимъ да
ми дођете баремъ юшъ едномъ ако више пута доћи не уз-
можете. Даруете л’ ужасно бГдну и невольну юшъ кою кньигу,
Богъ ће Вамъ, ако ђе Богъ естъ, наплатити. РазумГвасе, Серб-
ску кньигу желимъ, а то естъ, кою сте вы писали.
вашъ препонизни и благодарни
Савва Мркаль
То, што с.тЪдуе, ћедо онда, па не мого изрећи.

„B ipa и C3biKÍ есу (вели Поета) с о ю зь Роду, есу едно
полЪ, есу ш лем ’, есу щ ит ь, есу п о ясь. Што дaлi? Bipa и
Сзыкъ есу (вели) птица Роду; ербо су му союзъ, кои, ненару-
шимъ лет и “ . Тако исто юшъ (вели) есу и Conductor elec-
tricusi; еръ союзъ есу, кои „у нЬдра светогъ Андреа и Пе-
ште и т. д. м ећ е ел ек т р о н ь “ (илектрон? као потиръ или пу-
тиръ одъ IIoTyjpiov, Висарюнъ, Шла; а не потерь или путеръ,
BecapioHb, Enia?). — Садъ Hie ли то рас’кошъ, кои читателя
282
забунюе? Рекао бы човекъ, да се Поета съ читателЬмъ игра
и титра. Али Hie тако. Поете e hio спасителну Роду истину,
кою е или самъ наша о или у кньизи читао и нгуч1о,извЬстно,
брзо и живо живо Читателю изяснити, па е ню съ томъ нам-
Ьромъ подъ различие врсте образаа, кои сви скупа никако
не обсташе, поставю, и тако Читателя само смео и забушо.
И сама рЬчь со ю зь , другояч1е добра, у пЬсмы мало валя;
еръ оно, што рЪчь с о ю зь значи, не долази подъ чувства.
Како то Орацъ далеко друголчје и болЪ знаде! У Кнь. I.
оды 13. пое Орацъ:
Felices ter, et amplius
Quos irrupta tenet copula ,2
У кнь. III. оды 21. пакъ:
Segr ?] nodum solvere Gratiae, з
0 не пипа ли се то рукама? Али бы ли се тако рукама пи-
пало, да е рекао: Segnesq[?] nexum solvere Gratiae?4
Узгредни додатакъ
Гpanie три сестре и за вавЪкъ нераздружне другарице,
Зеусове (1овишеве) су и €\-руномине кћери, како што пише
Хргаппъ,1 а не Венерине, како што нашъ Лука на стр. 119.
вели. Аполлодорове рЪчи о подрЬклу Граща гласе овако:
Zeuę ysvvä ’s? Eůpuvojxrjc, туе ’Qxéocvoh Xocpi/rap, ’AyXatyv,
Eíxppoouvyv ©aXsiav.5 — Граше су збогъ дивотне лЬпоте
свое Венерине свагдашнЪ пратилице, а не кћери.
1) Seneca de benef. 1. I. С. 3.
2) Види Grieche Lesebuch für die Humanitäts-Classen in den
Gymn. der, Österr. Staaten. 1. Th.
[На омоту:]
den
den Wohlgebornen Hochgelehrten Herrn
Wolfgang Stephanssohn Karadschitsch,
Doktor der Philosophie und mehrerer gelehrten Geselschaften
correspondirender Mitglied, abzugeben am Platze Nro 133 hinten,
1 Stock über den Gang
in Wien.
АСАНУ, 2469.
_____ Букова преписка III, 70—71.
1 Електрични проводник
2 Трипут сретни, још више / они које држи нераскидива веза.
3 Сењани [?] су разрешили чвор милости.
4 Сегьани [?] су разрешили везу складности.
5 Зевс са Еврионом-Океанидом роди грације Аглоију, Евросину, Талију.
283
I '
,n jib ttq d a этл у ■ «... -wroqi
. . '1 I . I ; . . :•/ "јит J i , . ' j;-. :-v,i l i i i ’ 1 1 . ;- '• !j I
. ; . i H • Дл
1834.
167.
1. Јануар. по Римск. 834.

Ни једне крајцаре немам. Све сам очекивао, не би ли
добио из Тријеста нешто новаца од књига, да Вам не доса-
ђујем; пак не дође још ништа. Молим Вас, ако ми можете
Дати двадесет форинти сребра, па, најдаље, док примим
пензију вратићу Вам ји. Ja би волео, кад би сте ми Ви то
довече могли донети, него по Сави да шаљете.
Byk
Herrn v. Kopitar.
АСАНУ, 1781.
Букова иреииска I, 451.
168.
Пешта, 1. јануар 1834.
У Пешти 1а Јануарија 1834 Годишта.

Високоученом Господину Вуку Стефановићу у Бечу.
Пре једно десет дана добиосам писмо од нашег С и м е,
кои ми из међу осталоги ово наговешћује:.. . „Само ми пиши,
и питаня представляй, каква волишъ, али ти предупредно и
прелиминарно казуемъ, да я ни моюмъ ни Вуковомъ орто-
287
графюмъ посада ништа ни прочитати. нећу умГти, а толи
што на такова писма одговарати“ и т. д. и ja ово разумевши
онако као што т реба, учинио сам м у по вољ и. — После писма
под. „H3“ ово за В ас вели: „Вука ми свесрдно поздрави, и
кажи му, да юшъ шесамъ стекао, да му се одужимъ—. а
Богъ зна и хоћу ли кадъ, какав самъ му чалишкинчжЈл—
Шта значи ова последња реч? — С наш ом Маром био сам
јуче код Г. Добровојевића (код њега je Куљанчић Инштруктор)
и она ме молила и то баш онако чисто-српски, милостиво-де-
војачки, да кад нам успишете, јавите и за њу, чему се има,
што се оного посла тиче надати? и она Вас с Вашима особито
и почитујући поздравља. — И Сима ми препоручује, још и
аманет полаже, да учим и научим језик француски, или тали-
јански, или обадва, „пакъ (вели) да те видимъ и загр-
лимъ— (!)
Поздрављајући с почитанијем све на дому јесам препо-
ручујући се Ваш истинити пријатељ и почитател.
И сидор.
НЗ. Сима остаје у Крагујевцу и вели да je остепењен.

НБ, Р 523/III/77.
Годишпак Народно библиошеке за 1960, Београд, 1961, 37.
169.
ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
У Пешти, 2 јануарија 1834
Христос се роди!
1) Одпре, кад сам Сими писао, поздравио сам га и од
вас љубезно. Из београдског неког писма чујемо да се он
сад опет у Крагујевцу налази и тамо сам му писао. Не знам
шта ће то напрасно преселење значити?
2) С нашом Маром join пре нашег писма састао сам се
н претпоследње писмо јој саопштио. Њој je особито мило,
иа се о њеној срећи бринете, и вели да би најволила, кад би
да пролеће у Беч отићи могла, јер онде je (вели) мајдан од
посла. Она je здрава и особито вас поздравља и почитује.
3) Куљанчић je овде у Пешти физике слушатељ, и он се
труди, што се они песама тиче, као мој пријатељ, а ваш
почитатељ.
288
4) Бранковић ми je пређе писао. Он je у Карловцу I. J.
Богословије слушатељ.
5) Ja се Бог зна како радујем, разумевши из последњег
вашег г. г. да се можемо скоро видити. Еда ли би Бог дао
оно што мислим.
6) Господин или љубезни наш Неофитовић поздравља
вас, а тако и учитељ Младеновић с његовима.
7) Овде наш један права професор по имену Сирожил
изгубио je своје троје деце од неке нове заразиве болести у
2 дана! Он и госпоја му леже и сумњамо се о обоји животу!
8) С књигама оним, што ће вам Г. Миловук сутра по-
слати, шюьем неколико од моји запевака, које би требало да
сте од Побратића добили.
9) Читали смо од пре нетто у Белком учитељу о сла-
венском и српском од „K“ и врло нам се допада.
Желим вам здраво-мирно Божић и Нову годину с целом
вашом фамилијом дочекати и провести, и препоручујем се
у вашу љубав и наклоност правом пријатељу и почитатељу
Исидору Стојановићу
[Адреса:]
Wohlgebornem Herrn V u k Stephan Karadschich
Josefstadt in der Piaristengasse № — 126
rückwerts im I Stock
zu Wien
Прение. НБ, P 523/////78.
Годишњак Народне библиотеке за 1960, Београд, 1961, 38.
170.
МАРША ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) — ВУКУ

КАРАЏИЋУ
Будим, 3. јануар 1834.
У Б у д и м у 2 2 /2 [!Ј X . 8 3 3 .
Любезни и високопочитајеми Господине!
Одавна je моја највећа жеља била Вами писати, али сам
ево до данас да рекнем у највећој Надежди била, да ћу што
весело за Терно наше отписати моћи, но кад нас je та Срећа
мимоишла, то се j a тешим сотим, што сам опкладу нашу
добила; и несматрајући нимало на[!] лепо пише, и млого пише
исту књигу од речи до речи и то Вами уз пркос с великим
задовољством прочитала, у том мије Господин Стојанович
сведок кои се у призренију ове књиге, ничим поткупити неда
да лажно сведочи, изволите дакле крушке послати, и крај
тога у место 2 оке грожђа, за ону Вашу сумњу, 4 оке трешања
зактевам.
Песму сам од моје Маме преписала.
Јуче je ту Господин Стојановић с мојом љубезном При-
јатељицом Марјом ту био, кој с радошћу моје писмо уз ње-
гово оправити оће.
У почетку Вашег одлазка из Будима, често сам се с Го
сподином С: код нас у кући виђала, а сад од неког времена,
да сам које новце дала, неби га очима видити могла, из узрока
тог, што сам ja М арш ан дем оде по стала! и непрестано код
Мајсторице се наодим. Сестра Mapja je моја једна добра и
изкрена Пријатељица, за које Вам познанство довољно благо-
дарити незнам.
Мисмо код куће сви здрави, које и Вами желимо, и поз-
дрављам Вам Празник Рождества Христова, желим у здрављу
с Милостивом Госпојом и љубезном дечицом да проведете и
млого година да дочекујете, Остаем Ваша
понизна службеница
Mapia Попович
Високоученом Господину
с почитанијем одати се има
у Беч
[By кова напомена:]
одговорено на Крстов-дан 1834.
АСАНУ, 4100.
171.
ТАВРИЛО ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Темишвар, 6. јануар 1834.
Благородный Господине В8че;

Прво желимвамъ бдъ Бога да8 здравлю Нов8 Годин»
савашомъ Премиломъ фамилиомъ дочекате и проведете, и
самсе све одъ дана додана надао дабими що одговорили на
мое писмо коесамви преће писао; па кадъ видо да немамъ
никаква одговора, а я се иопетъ ус8ди писати вамъ.
290
Старао сам се за пренбмеранте коликосамъ могао; него
више нисамъ могао вейь колико ви пошилГмъ; а новце самъ
примио; него ми пишите накога да ви пошлкмь у Пещб;
или гди зактевате. 1а самъ Бог8 фала са моимъ фамилиомъ
здравъ, али 1ошъ нища незнамь какоће бити самномъ; Био
самъ радъ да би имао каковога добра човека да радимъ, за-
тосамви имолио иписао; акад се ние трефило да Богъ да
здравл'Ь; Проче одъ Сербие слабо що чЬ’емъ ново! само дикой
бежи човекъ; амлого у еданпбть не!
Азнамь да ви тамо бол’Ь чбете, Негоми гавите штогодъ
акосте чбли; чбосамъ дае дошао Германъ изь Влашке кодъ
Господара у Крагбевацъ! А ели истина незнамъ; вићете болЪ
дознавати тамо па ми гавите, щогодъ; илъ да плачемь илъ
да певамь; алъ за мене не; него за млаће, Молимъ поздра-
витеми любезно Вашб Госпою; и твоега любезногь Сав8;
и премиле кћери твое; €й Господине Вбче! Проће га се шалимъ;
у Темишварб 25го Деке: 833.
€самъ Твой искрени Приятель
Гаврилъ Поповийъ
Молимте, ако идешь кадгодъ кодъ Г.: М. Понизнога

поздрави одъ мене;
Имена
Господе пренйм ерант а
Коста Павловийь трговаць
изъ Панчева 1
радоа Говановийь новосайанинъ 1.
Настасъ Слабань трговаць 1.
Гаврилъ Поповићв Смедеревски 2
и за Сина димитрия! 1
6
von Temeswar
An Den Wohlgeborenenen Herrn
Herrn Vuk Stephan Karacsits
wohnend in Josephstadt in der Piaristengasse
№ 126, rückwärts im l ten Stock.
zu Wien
[Жигови:] Temesvar Wien
12 Jan.
[Вук забележио:] АСАНУ, 4315.
N° 2. Букова преписка VI, 377—378.1
19* 291
172.
Трст, 10. јануар 1834.
Мени особито Почитаеми!
Колико сам Вам пута поручивао, да ћу Вам писати и то
CKopie, пак све очекиваюйи од данас до сутра, Ево протече
све до сада; А могао сам и npie што год барем гавити Вам
мисао; но како би после толиког ишчекиваня напразно Вам
могао и едну рГч, а некамоли писмо писати. Овде ћете прш-
мити за сад само f 25. Сребром. А ов!й дана мораћу од Обще
ства пршмити онш Обећанш Вам f 100. и одма ћу Вам ш
прислати. Юче сам то мислю учинити, но не бЈлше могуће;
€ р се и Обшчество наоди сада у некой тескоби забавляюйисе
са зиданЬм едне куће Црковне.
Писмо Ваше и книге iom нисмо предали Капитулу. Че-
камо згодше и мирше прилике. —
ntcuc IV част и Забавнике у Одессу iom ни сампослао.
Мало сад има за онамо згода, а свака се неће ни да пршми,
ер е тешко изнети књиге странске из Брода. Бое се люди, да
не ударе на чудо.
Тркуљине књиге већ едан пут биле у Задру и вратиле
се. Донесе ми ш човек, кад ни сам се трефю код куће. А Тркуля
ми ни шта за ibi й не пише. Не знам, е ли Вама што год писао?
Ономад сам ш опет на ново едном напртю, и то е пршмю
као преко волГ.
Збиля! Сете ли пршмили од utra новце преко мене?
Негди ми се б илtra замела, па кад е тражим, не могу, да е
нађем. 1авите ми то за мой мир.
За принумеранте на Пословице, ако узиштем новце най-
пре, па после да принумерирам, зло ће изићи. Него Пршмите
овако гола имена, а новце тешко и после а сада никако от
cbík > не можемо извадити.
Tpieciu
Честнъ. Г. Дам 1ан Груборовић капелан 1.
Високоуч. Г. Дим. Фрушић Докт. Мед. 1.
Поштенор. Г. Петар Теодоровић вел. купац 1.
„ Г. Крсто Цв1етовић ,, ,, 1-
„ Г. Браћа Гопчевићи ,, 1-
„ Г. Браћа Ћирковићи ,, ,, 1-
„ Г. Браћа Др. Теодоровићи ,, 1.
2 92
„ Г. Александер Мариновић ,, 1.
Поштенор. Г. Андрја Стоиковић канцъ Нацюнъ 1.
,, Г. Симеон Димитрјевић Учитељ 1.
Димитрје ВладисавлЬвиЬ 3.
Свега 13.—
Ове године добили смо за канцелЪра Над. Г. Андрпо
Стоиковића Вашег Почитателя. Молим Вас за то, да бисте и
принумерацпо и књиге на нЬга пошиляти изволили. НЪму е
некако наручше то него ли мени. А га ћу остати свагда Ваш
наитоплш почитатељ
Дим ВладисавлЪвиЙ.
Честито Вам Ново лЪто и дани новонаступаюйе године.
Addio.1
H. WuK Steph. Karadschics
Josepstadt in der Piaristengasse № 126.
franco in Wien
Demeter Vladisavljeich in Triest 1447.
[Жигови:] Triest 10. Jaenner 1834 Wien
Recomandata 16. Jan.
[Вукове напомене:]
одговорено 3/15. Јануар. 834.
№ 5
АСАНУ, 3260.
_____ Вукова преписка IV, 390—391.
1 Збогом.
173.
САМУИЛО ИЈТИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 12. јануар 1834.
Ваше БлагородЈе,
Высокопочитаемый Пр1ятелю!
Опростите што Вамъ мои Пословица не могу уступили.
Пренумеранта ћу Вамъ вальда моћи штогодъ послати;
него напредъ Вамъ кажемь, да нећу ни еднога послати, ако
ми имена безъ новаца дођу. ВЬруйте, да нисамъ ништа новца
293
ни за прве кньиге CKynio, и то е причина што и Вама я 1 не
шальемъ новаца.
Ако оны масны и несланы Пословица у Сбиру Вашемъ
неће печатаны быти, а Ви међу2 пренумеранте Ваше метните
Гд. Епа Л. М., мене и Савву Шилића, Адвоката и Крлногъ
HoTapia; ако ли ће быт и печатане оне чудновите и срамне
пословице, нипошто ни едногъ не мећите нити записуйте
одъ насъ. О овимъ Васъ м олим ъ, као што Вамъ у осталомъ
желимъ да много година ново лйто у здравлю постояномъ
дочекуете и мене у старомъ пр1ятельству задржите, кой ћу
свагда быти
у Карл. 31. Дек. 833.
Севасыанъ
Игбманъ.
Karlstadt.
Sr Wohlgeborn Herrn
WuK Steph. Karadschics
doktor der Weltweisheit ec.;
in Josephstadt in der Piaristengasse
№ 126 rückwärts im 1. Stock
in Wien
Franco
[Жигови:] Carlstadt Franco
16 Jan.,
одговорено 9/21 Јануар 834.
АСАНУ, 3217.
Букова йреписка IV, 342.
1 я додато над редом.

2 међу додато над редом.
174.
Вуковар, 12. јануар 1834.
У Вуков. 31. Дек. нашег. 833.

Љубезни Пријатељу
Ево 30. f. Сребра илити 90 ком. цванцика за моји 30.
и Г. Драгосављевића 6 0 ком : Д аница; и ево реет од 4 цвавц:
за П есм ариц е ; Ja сам се морао помести написавши 10 f. мест
294
12 f. Г. Миловуку предати. Сад смо дакле намирени. На П о
словице добићете 20 ком. Пренумерирати, жао ми je што
сад имена послати не могу.
На бадњи дан добио сам писмо од Гавриловића из Кра-
гујевца, он je дошо 5га Дек: из Стамбула, и остаје у Кра-
гујевцу „до даље уредбе“ . Наручује ми нетто због своји фа-
милиарни послова, и пише да je здрав, друго ништа. Оно-
мадне смо се нетто препирали, за оно што на Tittelblatt-y
Данице стоји, Р у с к е словесности и даље „ р о си јс к е старине“
и неможемо да узрок те разлике нађемо, баш би желијо знати.
Адам je сасвим од они примјечанија у Љетопису, и управ
грдње, престрашен, ja га терам да бар на оне Лажи (:он
вели да je у оригиналу А ф рика не А в р и к а и т. д .:) одговори:
Учитељ пештански знам да неће оћутати; а ви сте га већ добро
опалили, ал’ он незна да би печатао; Оћел бити што од Кри
тика? Као што сте ви говорили.
Ми смо фала Богу здрави, и помало славимо свеце пи-
јуцкајући весело. Поздрављајући вас љубазно јесам ca сваким
почитанијем ваш
Јустин Михајловић
[Вукова напомена на крају прве стране:]
одговорено 2. Февр. 834.
АСАНУ, 4263.
Вукова иреииска VI, 274— 275.
175.
У Пешти 13го Јануара 1834.

Драги и Високопочитајеми Господине!
На ваше почитајемо од 23го прошастог имам Вам чест
одговорити, да je Г. Гавро Поповић Данице примио. Писмо
Г. Стојановићу сам нредао. — Г. Берић и Павловић су Вам
књиге поклонили, које сам данас, с’ осталим, као што доле
стоје чрез Г. Егенбергера на Фолкову трговину у једној пакли
на Вас а у другој, од Г. Хамуљака на Г. Копитара опра-
вијо; пре се није могло. За Амбросовића књигу нисам мого
разабрати. Я ПГваншя издавали даље немогу, које сам Г. Ми-
лутиновићу већ јавио, a ioin мање Родољубца, јер ja нигди
немогу трошка да истерам, а шиљајући на вересију већ имам
295
напољу више f. 4000. па ни књига ни новаца, а непродани
књига, од моји изданија нимало мање од 20. центи папира
немам! па нашто да идем дал>е, ja сам доста војево, ваља да
се смирим.
Г. Берић вели, да Вас молим, да се састанете ту са не
ким Шмитом (runter der Tuchlaube:) и да га наговорите, да
уреди с’ наши слови печатњу или овде или бар у Пожуну, ди и
онако већ печатњу има, па ће му он (:Г. Берић) таки дати
у штампу нешто. Он, Шмидт je био овде и говорио, да je
израдио, да се свуд сме с наши слови печатати, окром школски
књига, а то je од њега лепо. Молим Вас пошљите 1 Ex. четврте
части Песама jep немам ни показати je коме. Чујемо да je
Павловић, Алексић и Бояци за цензоре кандиранј!] па ткоје
цензор наш?
Доћи ће неко Периодическо дјело из Новог сада тамо
да се печата од неког друштва, вашом ортографиом! Симо
je у Крагујевцу у Чињен и у Хљебљен. — Пренумерирајте
мене и Палашова на дјело Ваше. — Наше друштво још није
оправило рекурс —■
Остајем Вас особито почитујући
покорни
Јос.Миловук
поело сам Вам:
5 Ех. песама Iй Части
5 „ „ 2ге Части и
12 ,, Даница 1829. које молим забељежити.
Wohlgebornen
Herrn Wик St. Karadjits
Joseph-Stadt in der Piaristengasse
№ 126. rückwerts in 1‘ Stock
in Wien
17 Jan.
АСАНУ, 3161.
296
176.
У Пешти 7 Јануарија 1834. годишта.
Несумњам да оба моја писма нисте примили, пак ево
пре сваког Вашег одговора и трећег. — Велику ћете ми запета
љубав учинити, ако ми будете могли опстојателно описати
знаменита: онај у новој Историји Српској догађај, кои je
мени овако само познат: Кад су једном Срби под Кнезом
Милошем били се с Турцима, Кнегиња очекивала je Господара
као победитеља да јој с браћом својом на ручак приспе.
Кад ал’ ето та Милоша с разбијеном војском дошао да
обрани кућу своју. Она га онда (против Српског обичаја)
запита: Шта je? гди су Турци? Милош одговори: ево ји за
нама! Пак шта сте дошли! — повикне ’рабра Српкитьа — оће
те л’ зар под сукњу да Вас сакрием? Постидом овим снова
орабљени, окрену се на Турке и разбију ји. — Ja би дакле
рад онако овај догађај знати, како би после песму једну
народным д у х о м извести могао, па да je сад о Вашару Светлој
Кнегињи пошљем. —
С нашом Маром јуче сам био код Г. Добровојевића и
будући да сам јој казао, да ћу Вам (као за данас) писали,
она ме je молила, да Вам јавим: Она тек до вашара (Josephi)
у Пешти остаје и тако, онда би join бар један месец по вашару
у Пешти остала, кад би се зацело могла надати, да ће у Беч
доћи моћи.
Учредник Родољубца пре неколико дана писао je Г. Ми-
ловуку, ако буде што на писмо оно у Д аници имао одго-
ворити, да му пошље, јер он намерава д е л о своје наставити.
.Тасам му рад моју „оду Триестанцем“ послали, коју овде
полажем да je и Ви видите и да онде под звездицом, као што
ствар најбоље знате, изјасните.
О да Триест анцем .
(духом Хорациевим)
М от о: Роптаюйы людш крыкъ
Не слуша, тыхо спЬши къ доброй n t ль и
Тврдый родолюбда духъ.
М уш и цки .
297
Човештва судбе, веков’ непогоде
Градове, царства поруши, народе
Одвија чак на сиње море —
Нејма ји! — Остасте с честитосћу
Тр’естанци Срби! славно на обали.
Неможе време, дела Вас предају
Безсмрт’ју. Гди си песмотворче!
Лиром да с’ овечнш, вечне славећ’? —
Пловећој лађи, гњев која Еолов
Бежи, станиште као што дајете
Безбедно; тако пријатељу,
Знанцу, так’ туђину десну руку.
За луду песме силнопримамљиве
Сирена блудни, уву Одисеа,
Златноме кад савету следи
Ментора: страна од малодушии
Завист и злоба, пакост и освета
Долази за луд’ к Вам родољубиви
Драш нци! од обична, даље
Очи вам проничу безпристрасне.
Зле ове ю ст е мору предајете,
Нека ји носе ветри Адриата
У Марок дивљи, гди човештво
Тешки у окови ропства пишти.
Озбшьски Род Ви љубите, његове
Љубимце врсне штедротом питајућ’,
Вук славни* нам je у том сведок;
Збори, што зборише досад млоги.
О дивно дело! у књиги збитија
Прередко Српског! срећни тек унуци.
Достојно ценит’ знаће тебе,
Злобу кад слабе преживиш браће.
Желећи од Господа Бога Вама и целој кући Вашој здравље
и свако добро, остајем и чекам на Ваш одговор, као
истинити Почитатељ и Пријатељ
И си д о р Ст ојановић.
ПП. Учредник Родољубца je у Новом Бечеју, и пита
Г. Миловука за Вас.
*Високоучени Г. Вук С. Караџић итд. (молим за наставак!)
298
Wohlgebornem Herrn W uk St. Karadschits
Josephstadt in der Piaristengasse Nro 126
rückwärts im 1. Stock,
franco zu Wien
[Жигови:] Pesth Franco
22 Jan.
одговорено 16./28. Јанр. 834.
НБ, Р 523/III/79.
Годишњак Народне библиотеке за 1960, Београе, 1961, 38—39.
177.
СИМЕУН ТРКУЉА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Задар, 20. јануар 1834.
у Задру 8. ганЗар. 834.
Высокоученый Господине,
прјлтелк) лгобезтгЬйшгй!
На другой страни изволите видити предчислителЪ на По
словице Сербскогъ народа. Веруйте ми, да самъ многли имао
посла, док самъ Вам ово нйколикш предч. CKynio. Узроцы су
томе различии. Новце Вамъ такшђе овомъ Царск. приликомъ,
у суми 50. цван., шилЪмъ. Книге намъ преко TpiecTa вавЪкъ
шиляти благоизволите. Томъ приликомъ пошлите мени и
старцЗ Сп\грјдшн8 1. 2. и 3. часть писана народны; ербо ш не
имамо. За плату се не стирайте.
Здравствуйте ми и увЬрени будите w любави Вашегъ
высокопочитателя
CiMWHa ТеркулУ
1. Гд. Сдмишь Теркуля, Припгосиг. и Цк. катихетъ.
2. ,, Спгрщшнъ АлексЈевић, парохъ задар. и икон. кап.
3. „ Омешнъ Кордић, парохъ смоковичкш.
4. ,, Венедпстъ Кордичь, парохъ исламский.
5. ,, Георпй Вуиновић, парохъ Атл. Куле.
6. „ 0еодюръ Петрановичь, Докторъ правица.
7. „ Кузмо Ковачевичь, Диоршста у ЦК. Говерну.
8. „ Матое ЂЗрић, председатель общества Задар.
9. „ 1андре Вуковић, грађанинв и трговацъ.
10. „ Богданъ ВВковић, ,, ,,
11. „ Сгефань ЂЗрковић, ,, и розолје фабрпсантъ.
299
12. „ Гавро Козић, [грађанш s] и трговацъ.
13. „ Гавро Глишић, ,, ,,
14. „ IoBo Мичић, ,, ,,
15. „ Крста Медовийь, ,, ,,
16. „ Георгш Бороевић, ,, ,,
17. „ Божо Петрановић, грађанинв и трговацъ.
18. „ Радивой Обрадовић, ,, ,,
19. „ Давид Илшћ,
20. „ IoBo Груборъ, — трговацъ.
21. „ Мелела Веселиновић, — трговацъ.
22. „ IoBO 1овичић, трговацъ и кроячь.
23. „ 1андре Поповић, розол1е фабрпс.
24. „ М1хаилъ МЈхаиловић, гостилник.1
25. „ С т о Кантаръ, калфа трговачк1й.2
НЗ. Поздравъ Гд. Алек. Раячийу.
задарски Грекосоједињен капелан милитарни Конст. Буквић.
# 35 Zara
Wuk Steph. Karadxich,
Doctor der Philosophie etc. wohnhaft in der
Piaristengasse Nro 126, rückwärts im I Stock,
mit 16 fl. CM. 40 xr.
zu Wien.
Воштани печат ca натписом Zara и орнаментима.
одговоренП] 16./28. Февр. 837. № 7
АСАНУ, 4333.
1 Вук дописао юстилник изнад прецртаног Gastwirth.
г Надредни знаци изостављени.
178.
ВУК КАРАЏИЋ — САМУИЛУ ИЛИЋУ
Пречестњејши Господине,
Колико сам се Вашему писму радовао, толико ме je ово
(од 31. дек. пр. године) расрдило и ожалостило. Зацело сам
се надао, да ћете ми послати новаца, а Ви ми ни надежде
не дајете, кад ћете ми ји послати! Знајући ja, како сте Ви
300
од пре у оваким догађајима били поуздани, држао сам те
новце као у десној руци, и баш за то сам сад дошао у већу
невољу! Управо не знам шта ћу о том да мислим, шта ли ћу
да Вам кажем. Какви би се поузданији скулитељи прену-
меранти могли мислити, од тије Ваши?----------------
Ево Вам рачуна између нас:
Послао сам Вам:
122. егз. Лукини поезија, и то
11 скупитељски десетак а
111 пренумерантима по 48 кр.....................88 ф. 48 кр.
58 егз. IV књ. нар. песама, и то
5 — скупитељски десетак, а
53 пренумерантима по 1 ф. 20 кр. . . 70 ф. 10 кр.
103 Данице за годину 1834., и то
9 скупитељски десетак, а
94 пренумерантима по 20 кр...................... 31 ф. 20 кр.
190 ф. 18 кр.
Одбите за 56 Првенаца
по 36 кр. 33 ф. 36 кр.
остаје . 156 ф. 42 кр.
Дакле Ви сте мени дужни 156 ф. и 42 крајцаре у сребру,
за које Вас опет молим, да гледате што пре да ми ји пошљете,
а о д м а да ми јавите, к а д ћете ми ји послати; јер опет да Вам
кажем, ja сам те новце к о д В ас као готове држао, па ми сад
стоји онде рупа, где сам их одр еди о.------- ■ —
Јавите ми, шта ћете чинити са она 44 Првенца у Бео-
граду. Оћете ли, да Вам дам лисмо на Милутина Радовано-
вића, код кога сам ји оставио, штоли ћете?
Међу мојим пословицама неће бити од они срамотни ни-
једна. И на пословице можете ми послати имена, колико оћете,
али имена од такових људи, који ће књиге плат ит и, кад
ји прим е, и за које Ви морате добри стојати, као сваки
скупитељ.
Што се Ваши пословица тиче, ни мало ми није жао, што
ми ји не можете уступити. Кад ja моје издам, Ви онда, узевши
из њи ако нађете коју нову, издајте Ваше.
Само гледајте новце да ми пшшьете. За које Вас молећи
остајем с истиним почитанијем
у Бечу 9/21. Јануара 1834.
Ваш дојакошњи почитатељ
Бранково коло, 1905, бр. 9, 280.
301
179.
ФИЛИП ЛУЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Одеса, 24. јануар 1834.
Овди прилажемп подписныи листь пренумеранта Народ-
нимн Сербскими Пословицами и Вексели на 75 форинтови
Сереброми, и тое све что се могло учинити у наси ове гладне
године, акобисе случило какво затруднеше, или денежное
припятстае за штампати помянутую нацюнальнуго Драго-
цГностн, то что Вами недостане употребите на мой Рачуни,
и мене уведомите да Васи могу намириты.
Остаеми сави
Ваши ПокорнЪшши Слуга
Филипп Лучичи.
12го Январь 1834 года ви ОдессЬ.
П ренум еран т и
На едну части Сербски Народны Пословица, издаваеми

Совокупителиеми у Бечу Г: Вукоми Стефанов. Карачићемн.
И з О д все
Е к зем плара
Г° Алексей Жукановн, Инженери Подполковники . . 2.
„ Вас илш Нечай, Надворни советники................................ 2.
„ Николай Василевичи Н еч ай ................................................ 1.
„ Алексей Кошелевн, Колежски Секретари. . . . 4.
„ Григорш Кошелеви............................................................... 3.
„ Филипп Лучичи, Комерцш Советники и Кавалери. 30.
Гна Соф1я Л у ч и ч и .................................................................. 10.
„ Екатерина Л у ч и ч и ............................................................... 5.
Г° Петари Лучичи......................................................................... 5.
,, Стефани Чирковичн, Полковники и Кавалери . . 10.
„ Николай Дриндени, Подполковники и Кавалери . 10.
„ Георгш Степановичи Ризничи...........................................3.
Гжа Евдох1я Николаевна Скуличи.............................................1.
Г° Димитрга Николичи, Заклети Консуленти. . . . 2.
„ Тома Желалш, Морской К ап етан н .................................1.
„ Александери А танаД евичъ ................................................ 1.
302
„ Максимъ М а р к ов и ч ъ ................................................... 1.
„ Николай Л иповацъ......................................................... 1.
Преносъ № 92.
Е кзем п лара
Преносъ № 92.
Господ. Марко К век и Ь ъ ................................................... 3.
„ Стефанъ Т а ш к о в ъ ............................................... 1.
„ Михаилъ Создановичъ.......................................... 1.
„ Теодоръ Раювичъ.................................................... 1.
„ 1оанъ Р ам и чъ .................................................................1.
„ Николай Ш о р т а н ъ ...................................................... 1.
,, Александеръ П етровичъ..................................... 1.
„ 1оанъ Вукасовичъ........................................................... 1.
„ Драго К атуричъ.................................................... 1.
„ Георпй М и л ан ови ч ъ .......................................... 1.
„ Стефанъ Е л и ч ъ .................................................... 1.
„ Araracie Герески.................................................... 1.
и того Сто Шесть Экземпляровъ 106.
АСАНУ, 2627.
180.
Праг, 24. јануар 1834.
Prag 24 Jan. 1834.

Hr. W . S t. K a ra d x ich
Ihre Danica für 1834. sammt dem beigelegten Schreiben ist
mir schon vor geraumer Zeit richtig zugekommen, für welche
ich Ihnen herzlich danke.
Ihre Ankündigung der serbischen Sprüchwörter hat hier
allgemeinen Beifall gefunden: allein Niemand hat sich bis jetzt
der Sammlung von Pränumeranten unterzogen.
Eigentlich fehlt uns jetzt so ein Mann dafür, wie der am 24
Dec. v. J. verstorbene jü n g e re Jungmann (der Sohn des Profes
sors) war.
Ihre Lieder Bd. IV habe ich im Museum-Hefte IV. 1833 an
gezeigt, mit alle dem Lobe, das Sie in der That verdienen. Hr.
Kopitar sollte Ihnen doch das dort gesagte mittheilen; vielleicht
können Sie etwas davon künftig benutzen, um so mehr, da man
303
Ihnen bei Ihrer unglücklichen und verblendeten, hier den Pfaffen,
dort einem Hajduk-Fürsten und seinen Räthen preisgegebenen
Nation durchaus keine Gerechtigkeit wiederfahren lassen will.
Die Ljetopisen haben wir hier Nicht: und ich möchte sie
nicht lesen, wenn ich sie auch hätte. Bester Freund! Ich habe hier
der besten Bücher die Fülle, und meine Augen reichen für die
nicht hin: wie soll ich erst die elenden Ljetopisen lesen. Si sind
ja gar zu schlecht. Desshalb mag ich sie auch nicht recensieren.
Hr. Kopitar, liegt ihm etwas daran, könnte es ja selbst thun —
er kennt das schlechte Zeug so gut wie ich.
Mit den H a a se 's ist durchaus nichts anzufangen. Sie sind
Speculanten und haben jeden Tag andere Gedanken in Kopfe.
Ich weiss es nun aus eig en er E rfahrung.
P a n telin hat mir nichts geschrieben, und ich weiss nicht, wo
er sich befindet. Ich habe mit jener Gegend keine Correspondenz.
Hr. Kopitar sollte doch so gut seyn, Ihnen die p a a r a lts e r
bischen H a n d sch rifte n anzuvertrauen, dass Sie mir k u rze P ro b en
daraus abschreiben. Er hat mir dies zugesagt, aber —
Bester Freund! Haben Sie die Gewogenheit, sich in Wien
bei den Griechen und Cincaren nach einem Exemplar von
As^txov TSTpáyXocrcrov — Lexicon tetraglosson, neugriech. alba-
nes. walach, u. bulgar. von Ttiester Daniel. Venedig 1802.
für mich umzusehen. Wollte man es nicht verkaufen, so sollte
man es mir wenigstens leih en zum Excerpieren. In diesem Falle
könnte es mir vielleicht Hr. Kopitar sein Ex. ausleihen. Nur müss
te es bald geschehen.
Ihre hiesigen Freunde sind alle gesund und lassen Sie h e rz
lich grüssen. Die Familie Yungmann ist durch den Tod des ein
zigen Sohnes (in 32 Jahre) sehr betrübt.
Mit aufrichtiger Hochachtung
Ihr
ergeb. Diener u. Freund
Paul Jos. Schaffarik
одговорено 5./17. Февр. 834.
АСАНУ, 3461.
[Превод:]
Прах, 2 4 . ја н у а р а 1834.
Г. В. Ст. Караџићу,
В е о м а цењ ени п р и ја т ељ у,
В аш а Даница з а 1 8 3 4 , з а к о ју В а м ср д а ч н о з а х в а љ у је м ,
ст ш ла м и j e ур е д н о , о да вн о јо ш , за јед н о с п р и ло ж ен и и писм ом .
304
Ваш оглас Српских пословица наиш ао j e о вд е на опш т е
одобравањ е; али нико д о сада није у з е о на себе са к уп љ а њ е прет-
платника. С а д а нам зап раво н едост аје је д а н човек за т о, какав
j e био ЈунХман млађи ( проф есоров c m ) , који j e у м р о 24. децем -
бра прош ле Године.
В аш е Пјесме, књ. IV , приказав сам у „ Č a so p is českeho m u sea “
IV , 1833., ca свом п охвалом к о ју оне ст варно за с л уж у ју. Н ека
В ам i. К опит ар саопш т и оно ш т о j e т ам о реч ен о. М о ж д а м о
ж ет е неш т о о д iüoia у б у д у ћ е корист ит и, ут олико выше ш т о
В ам неће бити одаШо никакво признањ е о д ст ране В аш еi не-
срећноГ и заслепљеноГ народа, који j e препуш т ен на м илост и
немилост овд е поповима, т ам о је д н о м к н е зу -х а јд у к у и њего-
вим саветницима.
О вде нем ам о „ Л ет оп и сп “ ; j a и х не б и х н и ж ел е о чит ат и и
к а д бих имао. ПредраГи п ријат ељ у, о вд е им ам обиљ е најбољ и х
K h b iiia и м оје очи нису до во љ н е за њ их. Заш т о он да д а чит ам
и бедн е „Л ет оп и се“ . Они су заист а веом а лоши. 3 6 o i iüoia их
не желим ни приказиват и. Г . К опит ар, ако м у j e д о тоГа ст ало,
Moiao би т о и сам уради т и . Он познаје т е којеш т арије исто
т ако д о б р о као и ja .
C a Хазеовима се не м о ж е ништа почети. Они су ш пеку-
лантш и свахи дан им ају g p y ie u geje у ы ави. To зн а м из сопстве-
ног искуства.
Пантелин м и није ништа писао, и не знам Где се налази.
С оним крајем нем ам кореспонденције.
Т ребало би д а i. К оп ит ар б у д е т ако д о б а р д а В ам повери
неколико старих српских рукописа, д а м и из т о г о препиш ет е
кратке пробе. Он м и j e т о обећао, а л и . . .
П р ед р а т пријат ељ у, будит е љ уба зн и па потраж ите з а мене
у Б еч у к о д Г рка и Ц инцара је д а н йрим ерак Lexicon tetraglosson,
новоГрчко-албанско-влашко-бу'шрски, о д Трш ћанина Д аниела,
Венеција 1802. А к о не he д а ia п р о да ју, о н д а д а ми бар позајме
з а ексцерпирањ е. У т ом сл уч ају Moiao би ми i. К оп ит ар по
за ) мит и ceo j йрим ерак. Сам о то би м орало бити ш т о пре.
Ваш и пријат ељи о в д е сви с у зд р а во и срдачно В а с по-
зд р а вљ а ју. П ородиц а Јуш м ан j e веом а ож алош ћена см рћ у је -
динца сина.
С исхреним иош ш овањ ем

Ваш
o g a m ca yia и пријат ељ
П а вл е Ј о зе ф Ш афарик
181.
27. Jäner 834.

Den 14. November habe ich ein P. etc. zwey Tage darauf
habe ich Ihnen durch die Post geschrieben. Da ich seitdem keine
Anwort vor Ihnen habe, so1 bitte Sie wieder,2 Sie möchten die Güte
habend mir zu antworten, ob Sie4 die Sachen schon empfangen
haben.5 Um so nothwendiger ist das für mich zu wissen, da ichö
gesonnen bis Frühjahre entweder zu Ihnen, oder nach Monte
negro (um die Samlung der serbischen Volkslieder,7 Wörter
etc. zu fortsetzen) eine8 die Reise anzutreten.
Sie können den Brief geradef?] an mich adressiren mit dem
Beisatze. [...?]
In Erwarten einer
1 У наставку прецртано habe ich.

2 У продужетку прецртано bei Sie.
3 Прецртано у наставку ап.
4 Иза овог прецртано s.
5 У наставку прецртано und. war.
6 У продужетку прецртано gef.
7 Иза овог прецртано Worte Sge[l],
8 У наставку прецртано Rec.
Букова прейиска V, 662.
[Превод:]
27. ја н у а р а 1834.
П р е д а о сам пакетић 14. новем бра и т д.; д в а дан а касније

послао сам В ам писмо пош т ом . Б у д ућ и д а о д т а д а н ем а о д-
ioeopa о д В ас, м олим В а с поново д а б у д е т е т ако добры д а м и
одю вори т е д а ли ст е т е ст вари већ добили. Т о м и j e ут оли к о
пот ребније д а зн а м је р нам еравам у пролеће д а кренем на пут
или к В ам а, или у Ц р н у Г о р у ( д а наст авим с к у п љ а њ е ср п ск и х
народны х песам а, реч и и т д .).
П и см о мож ет е адреси рат и , с до д а т к о м , непосредн о на
м ене.
У очекивањ у
306
182.
У Земуну 15. Јануарија 834

Од Вас већ одавно писма немам, јесте ли Ви и Ваши
домашни здрави? — Пре два три дана послао сам на Г. Ми-
ловука у Пешту под Вашим атресом запечаћено 1 Пакет књига
Заб. и Лире, које постарај те се примяти, и видеће те како
je леп трук и артија, —- а новине № 1 мислим да сте већ пре
овога писма сити се начитали.
Јуче смо имали велико торжество, јуче нам се иншта-
лирао поп Лаза из горње вароши за правота Проту Земун-
ског, место Плутара, дакле да знате да од сад већ нијевише
поп субаша, него пречеснЬишш Господин. Од како je Земуна
бољег и већег церквеног торжества није било, ja Вам све
описати не могу, само Вас толико уверити могу да ће се све
јуче догодивше се у Земуну за дуго проповедати. — Един
Стеић рекао je доћи да Вам и он заједно пише, па ево већ
последњн час, како га још нема, дакле морам писмо ово опра
вили. Поздравље од Игње и свију Ваши пријатеља
Herrn
Wuk Stef. Karagich
in Wien
[2?] Feb.
[Букова напомена:] ___
одговорено 23. Јан./4 Феб. 834.
АСАНУ, 2554.
Букова преписка III, 171.
20* 307
183.
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 27. јануар 1834.
Благородии и високоучени Господине,

мой отменно почитаеми ПрЈлтелк)!
При сердечной жельи мойой, Вама пут к’ удой награди
великог литерарног труда Вашег олакшати и очистити помоћи,
налазим се ево сад у двогубом недоумЬшю: перво због ови
15fl.W. W. кое би Вам за Даницу Вашу послати желю, адруго
йошт више због IV. части Песмарице Ваше. Перво недоумЪше
оснива се на неповЪрешю, кое проћу поште имам, и кое се
честим непоштеня Поштанског доказателствима све више уко-
ренява. И npie две неделй дана добЈе овди една дйвица писмо,
у коем се послатель чуди на ћутанГ hího већ от 4. месеца
тракзће: будући да йой е он месечно у писму по 10 f. в. в.,
неког нЪговог посла ради, шиляо; и NB. ни у последнем,
насилног отпечатаня знацима очевидно снабдНюм, писму
не нађе приложене новце. Ако Ви при свем том више куражте
от мене, као прави Сербльин от Полушвабе, имате, а Ви ми
отма пишите, и отма ћу Вам и новце отправити. У противном
случаю пак не шил£м ш до будућег Пештанског вашара, онда
пак на Г. Миловука. — Друго недоумГше преста прекоюче,
ербо прекоюче истом доби песме Ваше от некога из Сенто-
маша. Гди су досад запале биле, не знам, чини ми се код Г.
1ове Берића; на многе мое тужбе tandem aliquando1 ево iň.
Новце ћу или Г. Миловуку скупа, или (пишите ми отма, ако
се cMieM усудити, ербо сад сумма Hie от 18 f. само, него мислим
от 40 и више) Вама, ако ми явите послати.
Почитуюйи Вас, люблЬЙи, грлећи,7Госпою милостиву
поздравляюйи остаемУ
У Сомбору 27га 1ан. 834. БлагородЈл вашег

слуга покорни
vertatur^ мед. Др.
Пренумеранти из С о м бора на Песме народне Г. Вуком списане.
1. Г. Басил Ковачић Прота и Коне. Асе.

2. Г. Аврам Ма§имовић Парох ”
6. Г. Кузма Прокоповић почетни Лайтнант.
5. ■
— Тсидор Николић Вармеђ. В. Нотар.
308
7. — [1сидор] Миловановић Градски 1ндигатор
8. — Лука Бирвалски Тергов. за унука Георпя Фшософ.
Слушателя.
9. — 1ова Аеанацковић Терт, и Избр. Гражд.
10. — Петар Мороквашић ”
11. — Васич веофановић Терт.
4. — ” Лазић Адвок. Препар. Проф. и Варм. Сремс. Прис.
12. — Ђурица Вуић Терт, и Избр. Гражд.
13. •— lania Кировић Tepr.
3. — 1оан Петровић Сенатор.
Света 13.
Реед[!] ci reiten3 узмите по числама.
Доктор Пеичић
Zombor.
Sr Wohlgeboren dem Serbischen Schriftstellen,
Doctor der Philosophie, Mitgliede mehreren
Gelehrten Gesellschaften dem Herrn
Stephan Vuk von Karadschitsch
abzugeben in der Josephstadt in der Piaristengasse
№ 126 rückwärts in 1. Stock.
Wien.
Воштани печат c иницијалима КП.
2 Feb.
одговорено на три Јерарха 834. год.
опет 11/23 Августа 836 год. (за књиге).
АСАНУ, 4002.
1 Напокон једном.
2 Окрените.
3 Отприлике.
184.
У Бечу 16./28. Јануар 834.

Ј безни пријатељу!
[1).. . .]' сам Ваша писма примио, и фала Вам!
[2) • • •] догађају из историје Милошеве не знам Вам [ . . . ]
309
више казати, осим тога, што Ви знате [. . .] можете читати
у Г рађи за С рй ску ист ори ју [...] стр. 82. Толико Вам још могу
додати, да Милош [није?] дошао кући, него у збеГ у планину.
Говори се, [да] je Милошевица била припекла ћурка (јер
мислим да je то било око ускрса), па заманула да га удары
и ћурком и ражњем, али ja то не верујем, него га je заиста
рабрила млого.
3) Што иштете наст авак к оди Трјестанцима, ево Вам
копије њиовог писма:
,,Почитаеми Господине!
„Ваш труд о просвещению и слави народа Сербског
показую доволно досадашня дГла Ваша — Вама су ова за
служила благодарност и уважение код свию наши, а код
страни, као што нам е познато, похвалу и чест.
Сербско Триестинско Общество у заседанию своме на
9Г 1юниа текущ. заключило е подпомоћи Вас у трудним
дГтам Вашим су ф эр инти [стотину] и явити Вам, да ако труд
Ваш [и убудуще] поспешай изиде, неће изоставити ово [об
щество појмогућству своме наградити Вас —
Имгмо чест поздравити Вас од стране [наше] и уверити
Вас о почитанию нашем —
У Триесту 19 1юниа/1г 1юлиа 1833.
Г
Предстоятели Сербског
здешнег Общества
Христоф: Цветович т . р.
Ћиорћио Ћбрович т . р.
Ј. Ф. Цеткович ш. р.
Почитаемом Господ. Вуку Стефановичу Караџићу
[вене.“2
Ово je копија од слова до слова, коју можете штампати
уз Вашу оду; Ви join, као толкование, можете додати, да je
то сто форинти на Годину, и да су сребрне форинте (jep у Три-
јесту други нема) [мило ми?] je, што ће Р о д о љ у б а ц опет да
[ . . . ] je то оно периодическо дело , за које ми [. . . ] ише,
да ће се из Н о e o i С ада, м о јо м [ . . . ] ом, послати ам о да се
штампа?) Чујем, [ . . . ] књижици Ч асописа има од Г. Шаффа-
рика рецен. [о IV. ?] књизи пародии наши песама; може бита
[да би]сте je Ви (с помоћу Г. Колара) могли прев[ести?] у
Родољупца (ако се ам о узаштампа, а ту [не?] верујем да би
je Витковић допустио).
310
5) Мари сам рад што по вољи учинити, као својој сестри;
али Вам засад још ништа за цело не могу казати, него има
још времена, кад ће она до вашара ту свакојако бита, међу
тим поздравите ми je љубезно, а тако и остале с ее наше.
Ап
den hochgelehrten Herrn
Isidor Stojanovits, Hörer der Rechten
(mit Briefen des Herrn Joseph MH ovuk)
in Pesth.
[Жиг:] Wien
НБ, Р 523/III/83.
Годишњак Народив библиотеке за 1960, Београд, 1961, 39—40.
1 Аутограф оштећен, стога у тексту има празних места.
2 Вид. писмо од 1. јула 1833. године.
185.
ЛУКШАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 29. јануар 1834.
У итости за садъ само на последнье писмо ваше w 9/21.
1ан. т. г.
Овде е међу клиромъ нашимъ така сиротиня, да се w
пренумеранта буди на кою му драго кньигу едва што и то
съ великомъ натегомъ и доцканъ скупити може. Зато овде
совЪстанъ совокупитель предъ издателюмъ кньиге морао бы се
сасвимъ манути совокуплетя, или што ’но кажемо — скуп-
ляня пренумеранта. Я бы вамъ у вашой потреби и нужди w
мое стране съ драге волье — са свомъ душомъ и сердцемъ
исплатю дугъ могъ сщенства — ал’ вйруйте ми предъ Богомъ,
да ни самъ ништа немамъ. — Та ижад ь я дугуемъ Копы-
тару и Геролду кньигопродавцу тамонпдамъ! Узаймите ы
добры людш међутимн, а я ћу грмита на мое бЬдне Попове,
— да вамъ што CKopie издаду обећано и дужно. — i? Pv
Колико е Сави вашемъ година? Срейанъ му путъ у Пе-
тербургъ! Поздравите ми Копытара; писаћу му друге поште.
У Карловцу 17. 1ан. 834. Вашъ

Л. М.
Епкпъ.
311
Ser Wohlgeboren
Herrn Wuk Stephanovics Karadschics (p. t.)
Josepfstadt in der Piaristengasse № 126 rückwärts im 1. Stock.
zu Wien.
[Жиг: Franco
'2 Feb.
одговорено 30. Јануара по наш. 834.
опет 15. Маија.
АСАНУ, 215.
Букова преписка II, 345.
186.
ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
mhí Высокопочитаемыи и любезный
Пр1ателю Здравствуйте!
Изволите Пренумеращю на Вашу книгу подъ именемъ
С рбске народнЪ пословице примите, й уредъ й ставите.
Б ай т а
11 Благородный Гднъ Tewpriň w Закш Господарь одъ
Баише и славнога Ком: Бачкога Таб. суд. асесоръ.
Б еоч ин ь М о н а ст й р ь
2 ПреподобнЪишш Г. Дюнисш Чупичъ Игум: общеж.
Монастира Бсочина, и А. Е. М. Коне, якоже и Сл. Ком:
Сремск: Таб. Судеиск. Асесоръ.
3 Преподобный Г. Сава Андрееевичъ намГстникъ и Ду-
ховникъ Земунскш
4 Преподобный Г. Софронш Стоишийъ Теромонахъ
5 Преподобный Г. 0еофилъ Гтнчийъ 1еромонахъ, и Адми-
нютраторъ Фил1ала мале реметице
6 1оаннъ Поповичъ Искушеникъ Мон: Беочина
7 Тома 1анковичъ Шумаръ Монаст. Беочина
Д есп о т ь С ент ивань

8 ЧеетнЬишш Гдинъ Николае Григор1евичъ Парохъ.
312
К а р ловц ы
9 Благородный Гднъ Марко Лазаревичъ А. Е. М. Експе-

диторъ.
Ippuib
10 Благородный Гдинъ 1оаннъ Кирковичъ Маж. права Адв.

й А. Е. М. Монаст. фшнкалъ
11 Почтенород. Г. Стефанъ Ракичъ Трговацъ
12 „ ,, Димитрш Михаиловичъ Трговацъ.
К р у ш е д о л ь М он асш ирь
13 ПречестнЕишш Гдинъ Димитрш Крестичъ Архјмандр:

общ. Монастира Крушедола, и пречест: А. Е. М. Апе-
латор1ума и Сл: Ком: Срем: Таб: Судеиск: создатель.
14 Преподобный Кисифъ Милийевийъ Собор: старацъ
15 „ Г. Генад1й Ковачевийъ 1еромонахъ
16 „ „ ©еофилъ Алимпичъ НамЕстникъ
17 „ „ Амвросш Лазићг, Геромонахъ
18 „ „ 1оаник1й Поповийъ 1еромонахъ
19 „ , Дбстинъ Поповичъ 1ерод1аконъ.
Л единцы
20 Высокоученыи Гдинъ Стефанъ 1оанновичъ Економъ

21 Почтенородныи Г. 1оаннъ Живковичъ Трговацъ
М елен цы
22 Благородный Гднъ Лазаръ Хажийъ 1уратусъ.
Н о висадъ
23 Честн-Ьишш Гдинъ Урошъ Романовичъ Парохъ

24 „ „ 1оаннъ Поповичъ Парохъ
25 „ „ Платонъ Ефремовичъ Парохъ
26 Благородный Гднъ Гаврилъ Баичевичъ, кралЕвск: народ,
школа Д1ректоръ, мажарск: заклети Адв. избран, общ.
членъ
27 Благородный Гднъ 1оаннъ Хажийъ, Докторъ права
Пешт. юрщич. фак: чл. Май. и Погранич. Права Адв.
П'мназ. Новосадск. Д1ректоръ й честнЕиш: Коне. Бачк:
фiшкаль.
313
28 Благородный Гднъ Гавршиъ Ползовичъ Маж. Адвок:
29 „ „ 1оаннъ Матичъ Маж. Адвок:
30 „ „ Григория Говшийь Маж. Адв.
31 Высокоученый Гднъ Вукъ Маринковичъ Медецыне Док-
торъ
32 Благородный Г. Геюргш Димитр1евичъ Докторъ права
и факулт: юридич: Пештанск: членъ
33 ,, Г. 1оаннъ Раичъ маж. Адвок:
34 „ Г. Атанасш Трифковичъ Маж. Права Адв.
35 „ Г. Лазаръ Урошевичъ Крал. Варош: Но-
восад. ЗемлемЬръ.
36 „ Г. Атанасш Николичъ, Слав, ком: Бачког.
,, ad hon. землемГръ
37 Высокоученыи Г. Тимовей Милашиновичъ Сирот. Отацъ.
38 „ Г. Tewpriň Геифпевичъ у rv-мназ. Новосад.
Профес.
39 Благородный Г. Лука Ранковичъ Сирот. Кассе Конт-
ролоръ
40 Господичне СофЈа й Дафина Михаиловичъ сестре, любо-
читателнице Книжества Сербскогъ.
41 Почтенородныи Г. Петаръ Стояновичъ Трговацъ ггмна-
з1ал. кураторъ и избр. обч. членъ
42 >> Г. Гоаннъ Политъ Трговацъ и избран.
обще, членъ
43 Г. Tewpriň Лубуричъ ЋурчЈа и избранаг.
общ. членъ
44 99 Г. Пагель Петровичъ Трговацъ и из
99 бран. общества членъ за Сына свога
Данила
45 99
Г. Гоаннъ Теодоровичъ Испитныи Ку-
ръшмидтъ
462 99 Г. Госифъ Мачвански Тргов.47 Гоаннъ
Трандафилъ.48 Гоаннъ Чокаричъ, Г.49 Харишъ Атана-
аевичъ Г.50 Гоаннъ Мшдраговичъ Г.51 1оаннъ Шиличъ.
Г.52 Александеръ Нако, 53Г. Петаръ Шиличъ, Г.54 Фи-
липъ Костичъ55 Г. Филипъ Б. Неделковичъ, 5бГ. Архадш
ШићаровичБ Г.57 Антони Новаковичъ, Г.58 Антошй
Трифковичъ.59 Г. Никола Стояновичъ Г.60 Григорш
Костичъ. Г.61 Гewpriň Шевичъ Г.62 Атанасш Tewp-
певичъ Г.63 Ефтимш Димитр1евичъ Г.64 Никола Патрайъ.
Г.65 Симеонъ Ганковичъ Г.66 Гешргш Вишновски, Г.67
Андрей Димичъ Воћински, Г. 68 1оаннъ Михаиловичъ,
Г.69 Гоаннъ Петковичъ Г.70 Кузманъ Шиличъ, Г.71
Гоаннъ Боличъ Г.72 Констандынъ Гешрпевичъ, 73Г.
Теодоръ Дада и Костанъ Малетичъ Трговцы Г.74 Па-
314
велъ75 Поповичъ Епископскш Камердинеръ Г.76 Патель
ЦвеиЬъ Епископски Куваръ Г.77 Алекса Драгийъ Епи
скоп. Егерь. Почтенород. Г.7» Василш Живковичъ, Г.79
Давидъ Косановичъ Г.80 Христифоръ Секуличъ, Г.81
Адамъ Петровичъ, Г.82 Петаръ Абадичъ Г.83 Сава Чок-
чийъ, Г.84 Коста Петровичъ Винопродавцы Г.85 Стефанъ
Станковичъ Г.86 Максимъ Марковичъ Г.87 Василш
Марковичъ Г.88 1оаннъ Димитр1евичъ Г .89 Арсенш
Костичъ 90Г Никола БогиГгь шнаидери. 9!Спира Мар
ковичъ 92Г. Сима Радивоевичъ Шустери.
П ет а р ъ Варадинъ
93 Благородный Гднъ Патель Шерогличъ маћ. и погранич:
права Заклетыи Адвок: 94. Благор: г. воидоръ Свила-
ровичъ полицаи Адюнктъ. 95. Почтен. Г. 1оаннъ Ламбо-
вичъ. 96. Г. Гewpriň Петковичъ Трговцы 97. Благородный
Гднъ Атанас1Й ©еодоровичъ ц: кралГвски Писмоноша.
П ет рово Село
98 Почтенор: Г. Стефанъ Кирјаковичт Трговацъ.
Р аковац ъ
99 ПречестнГишш Гднъ Пантелеимонъ Живковичъ Apxi-
мандр: обще. Монаст. Раковца, во АрхдаецезГ сущапи,
Пречест. Апелаторјума, и Сл. Столицы Срем: Таб.
Судеиск. создатель.
100 Преподоб. Г. Антонш Стефановичъ наместникъ
101 „ Г. Атанасш Гудуричъ 1еромонахъ
С у секъ
102 ЧестнГишш Гднъ Гешрпй Трифоновичъ Парохъ
103 „ „ Стефанъ Тимичъ Парохъ
Х о п о во М онасш иръ
104 ПреподобнГшшй Гднъ 1риней Радичъ Ггуманъ Хопов-
скш, й честнГишагш А. Е. М. Коне. сосГдатель.
105 Приподобныи Г. Митрофанъ Алкичъ Наместникъ
106 „ Г. Вареоломеи Веселиновичъ Геромонахъ.
Ш иш ат овацъ М онаст иръ

107 ПреподобнЬишш Гднъ Платонъ Атанацковичъ 1гуманъ
Шишатовачки, й честнЬиш: А. Е. М. Коне. создатель.
315
Шове
108 Благородный Гднъ Гоаннъ Комадиновичъ Натарошъ
Шовски.
Ови пренумеранти нисусе сви сами пренумерирали, но

ясамъ и затш толика» CTaeia», да могу после лакше, на по-
зиванъ пренумеранта продавати, ербш се никака» недозвол-
яваю книге продавати, а радъ самъ и желимъ да Вамъ што
више могу у новце учинили, но сама» дабуде лепа книга,
я самъ у надежди даћу и све разпродати, немаите бриге,
Вы слободна» 100. ком: пошалите, а и нато Васъ юштъ опо-
минГмь, да свуда кодъ свакога места метнете мое име, дасусе
кодъ мене пренумерирали, и да сваки изъ свакога места,
кои бы радъ имати хотћа» Вашу книгу, т. е. састране дабы
лащнЬ наћи Moraw, кака» што е Матица у пчели радила, пакъ
кое годъ састране хотГа» имати и пчелу купити, к’ менису
долазили и зато самъ више а» 300. продаа».
Незнамъ штаћете ми на ово казати. Будући да мени
никака» Hie дозволГна» книге продавати, били добра» была», да
Вы каа» една» примЪчаше у книги Вашои кажете; Будући да
у Новомъ саду а» Племенитогъ Мапстрата забранћна» есть
свакому книге продавати осимъ Г. Павла 1анковича книгопе-
чатателя, и Г. Констандина Каулицш, книговезца (мислимъ
дае комююнеръ и фершлаисеръ Типографически) така» поз-
ната» естъ свима нашима любетелима Книжества Србскога, да
сви списатели по већои части на Гдара Геа»рпа Кирјаковича
обращен!е, и велика» повереше имаду, и и на utra пренумера-
щю шалю, така» иосимъ пренумераще може сваки кои имаде
волю сваку мою (то естъ Вашу) книгу имати, кодъ Гдара Ге-
opria Кщмаковича преявитисе, и онъ за кратка» време прека»
писма а» мене изъ Беча, или одъ Гдара 1осифа Миловука изъ
Пеште добавили буде.
Ака» Вы наћете за добра», а Вы учините, ака» ли не, а Вы
изоставите, чуемъ даће и Матица иста» така» налу форму,
у ЛТтописъ ставити. Можете све Ваше книге, и овой книги
каа» Таблицу направили, кое сте Вы досадъ издали, изъ подъ
npHMtnaHi'H, но цену немоите мећати, ерба» гди кому можесе
скуплГ продати, а гди кому можесе ефтише давати, а када
бы цену ставили, а оно и онаи кои може и платиобы више,
неће када цену види да плати, а сирома неможе, неће нида-
доће да пита, ерба» види цену.
Пишете ми у писму да Вамъ за Гдна Хаджића, шла онъ
о Вами, и овашои Даницы говори; ясамъ га више пула за-
питаа», но онъ ми никада ништа друга» не а»говори нега» то
316
„Гасамъ Гдна Вука досада држаю за паметна човека, но
сада видимъ да е лудъ, и дасе каже морамъ кадасе годъ
сетимъ смеяти, нГговомъ лудомъ послу. — Но на мое честю
запиткиванЪ одговорюм1е еданъ путь: — 1асамъ каже
знао, да у Вуку велика створа нема, нити може быти; али
самъ га опетъ за поштена и паметна човека држаю но садъ
е предъ светомъ показа w, да ни поштеня ни памети нема,
поштеня зато, што е намене насрную, с’ коимъ ни у каквои
завади паче у ПрЈатедству е живю, памети зато», штю онако-
вимъ неразсуднимъ и неоснованимъ начиномъ на пада, с’
коимъ кодъ паметни люди сами» лягу и срамоту на свои
карактеръ на вући мора; Hie ми чудю за Миловука, ербю е
човекъ ю онога реда дамусе башъ мора а и требаму опро-
стити, ербю неиде изъ нГгове главе, и онъ сирома страда.
Тосу любезный нЬгове речи, a ткю бы могаю сву бе
седу едногъ човека ю речи до речи описати, што Mie на паметъ
палю, што самъ упамтю, то Вамъ кажемъ, аки» што изо-
ставю, али веруитеми дометаю ништа нисамъ.
Любезный Господине! да Вамъ кажемъ шта други, а и
сами Ваши добри пр1атели говоре, да нисте имали правю
онакю Гдна Хаджића не пристоиню дирати ни ружити, кога
кажу не мисамю овде у Н. саду познаемю, но свудага за
пета малw повише чествую и Высокопочитую и цГне нежели,
нашега Вука, и Миловука, и да нисте добрю радили, аиде
што е Гднъ Беричъ писаю некага — али зашто Вы дасе
изяснявате, и противъ Г. Хаджића (да од како е Светийъ
изъ Беча у Нови-Садъ сишаю, еднакю е на Г. Вука вика, и
еднако се противъ Вука пише, и да до данашнЬга Дана трае)
я незнамъ више Вамъ казати негю толикю, дакадъ годъ, кодъ
Гдна Хаджића отидемъ сваки ме путъ пита пишели Вамъ
Гднъ Вукъ што, и хоћетелиму што скорю писати, и акю
му узпишете, поздравите га ю мене — а исадъ Васъ е по-
здравки. €данъ ми дође у Дуйанъ Вашъ добаръ пр1ятель, пакъ
кажеми, я никакову книгу Г. Вука не изоставимъ да не-
купимъ, али дасамъ знаю да ће овакю Г. Вука [!] за Г. Хад-
жића писати, заиста небы ю узею, и самю да е нисамъ ра-
секаю бы Вамъ ю натрагъ донею, и волею бы да ю нисамъ
читаю, нека ми Г. Вукъ опрости онъ е мои човекъ али ту
нема нималю правю, нГму велика вала у многими, али у
овимъ му невала, небы желЈо више у н-Ьговимъ книга такювю
читати. што се тиче Ваши Данице, то Вамъ могу казати, да
е савъ узрокъ што се нису продале, писмю Гдна Берича, я
самъ быю више ю 50. ком. продаю, и шиляю самъ, али нису
е ни у руке многи узели, вратили ю натрагъ, самю ради писма
тога, ербю су напредъ чули, и немогу Вамъ описати, како
317
Васъ зли.’ г’рде. 1а бы заиста Вамъ све Ваше Дакице досада
продаю, али w учени неће ни еданъ, а маистори радису
што да читаду, они за писмю не знаду нити разумеду; я самъ
пчела 300. ком. продаю и да самъ юшть 300. имаю бы продаю.
Што се новаца тиче, лћу Вамъ о Пештанскомъ Вашару,
новце на Г. Госифа Миловука послати, до 30 ком: нисамъ
више мотаю продати, а заттю сами себы пропишите, Вы сте
сами узрокъ. Гднъ Баичевичъ ме пита, шта говори Гднъ
Хаджићв о Г. Вука Даници, кажемъ му я, онъ ми отговори:
каже када бысте Вы самю овакю о Г. Хаджићу говорили, онда
бы ови по нечесому правю имали, но будући да Вы Гдну Бе-
ричу основателню мнГше самю сообщавате, то на Васъ или
никаква, или врлю малю кривице спада; а већа часть кривице,
или сва на Г. Берича пада, но поредъ свегъ овога умство-
вашя едне и друге стране нека велео томе бы онда могли
наиболГ судити, када бы дознати могли, ели у овои ствари
самъ Г. ХаджиЛъ свое умствоваше Г. Беричу с’ негодовашемъ
OTKpio или не.
Ето Господине Желю Вашу садъ коюсте желили чути,
самю молимъ Вамъ [!] немоите ме издати, да не постанемъ
гласоноша жао бы ми былю, да чую да я Вами гласове носимъ,
я другому Богми свидетель неби никада чиню, Вы знате да
я с’ людма живимъ, а и радъсамъ у будуще у чести шнима
живити, а то можете веровати да самъ кодъ прве Господе
примлЬиъ и дочеканъ.
В’ прочемъ остаю Васъ ВысокопочитуюБи и есамъ Вамъ
у Новомъ Саду 21а 1ануар 834

На служби
Г. Баичевичъ каже, да Вамъ е ове године врлю мршава

Даница. —
[На коверту изнутра:]
Любезный Господине! 1а самъ Ваше писмю пршшю у
коему наГгемъ за мене великю утЬшеше, 1а молимъ учините
ми любовь, и будите такю добри, настоите коликю есть мо-
гуће, самю да не морамъ грунтове продавати, и да се онога
олука с’ мое ливаде курталишемъ, Мапстратцы сами говоре,
то ће доћи, да ћемо криви быти, и препознаю да я правю
имамъ самю штю е она страна кодъ генер: команде здравю
трошила и добила, сама она страна чуемъ да говори да веће
100 f. Сребра noTpoinio, и да га коштуе скупо, што е добю
на Генералъ Команди, пакъ акю изгубимъ, онда муе трошка
318
жао; я Васъ молимъ нежалите труда и пишите ми аки» до-
бјемп, шта бы послам тому Господину на даръ, шливовице
или шарана суви велики.
Ваш3
Г. К:
Neusatz
IVuK Stephan Karadsits
a Wien.
9 Feb.
АСАНУ, 4202.
Букова йрейиска VI, 188—192.
1 Нумерацију претплатника извршио Вук.

2 Испод овога Вук написао и прецртао 47 и 48.
187.
Пешта, 4. фебруар 1834.
Првог овог сам Егенбергеровој трговини предао, од Г.
В. Василиевића из Земуна за Ваш рачун донете књиге: 1 За
бавник 1834, 1 ЗемлГописаше, 2 Лире 1833 и 1834. и додо
сам Г. Ст. Гершића 6 Дисертација. — Изволте се постарати
да Вам до руке дођу, и да ји од Г. Фолке, на ког сам паклу
управио дате однети.
Она иста прилика, која je те Ваше књиге донела, донела
je и први табак Србски Новина Г. Мачи — он je велики, као
Руска СЬверна Пчела, и кошта за годину 2 талира.
у Пешти 4го февр. 1834. Остајем Ваш почитатель
покорни
Joe. Миловук
319
Seiner Wohlgeboren
Herrn Wuk St. Karadjitsch
Joseph-Stadt, Piaristengasse № 126.
rückwärts 1* Stock
in Wien
6 Feb.
АСАНУ, 3162.
188.
Любезный пр1ятелю!
Ваше писмо одъ 23 1ан/4 фе\г. тимъ ми е мюле было, што е
заедно приспело съ писмомъ мога брата 1ове, кое самь едва
чекао. Мени е мило, да е Васъ мое писмо одъ 27г Ноемвр.
п. г. умирило и обрадовало. Я као до садъ, тако довека
желимъ живити съ Вама у пр1ятельству и любови. Мило ми
е и премило то, што ми являте за сына Вашега Саву. То е
за Васъ и за нЬга срећа неизказана. — Я садъ незнамъ оћу ли
онай могъ [!] одговоръ на Ваше примЪчаше у Лукиной Поезш
препослати Пагловићу да се штампа у ЛЬтопису, него што
га Вама пр)'ятельски сообщимъ. Мой посао ше инатити се, него
увавеститисе. •— Гдинъ Протоскнђелв Еггеше юштъ Hie добью
оне песме, кое Вамъ е рекао послати —
Садъ да дођемв на оно што самь у почетку поменуо, за
писмо мога Брата 1ове. Я самь пре две неделЪ дана испросю
овде девойку, Вашега и мога пр1ятеля Манойла Коларовића
сыновицу, Катарину, (кою сте можда кодъ H ira кои путь ви-
дили). То е давно mhuihího али е учинЬно на еданпутъ. То
самь я писао моме брату 1ови и казао му, шта овде неки
люди о томе моме, као што они мысле, уитреномъ послу
мысле. НТговъ е одговоръ изостао 10 дана. Я самь вейъ
сумняо, да и онъ овако не мудруе, као овдашньи, кои онога
човека за мудра и разумна држе, кои се новцыма ожени, а жену
узъ то као мимогредъ узме. Но на мое велико угћшеше онъ
довольно радость свою неможе да изясни о овоме поступку
моме. То ме юче неизказано обрадовало, а съ тимъ HiroBHMb
писмомъ дошло и Ваше, кое е изъ други опетъ призрене за
320
мене радостно и мило. И ово я узимамъ pro bono omine (за
добру слутню?) Я самь моя обстоятелства разсудю и нашао, да
могу овако учинити Ad amicas aures!1Денушџрао Васъ Гд. Епкъ
Мушицкш збогъ издашя Пословица. Вы ако нисте, скоро ћете
сл Г дотя тога искусити. Писано е одовудъ на Полщай Mi-
HicTpa.
Желимъ Вамъ добро здравлГ: я у будущш четвртакъ
чинимъ свадбу, па после како намъ Богъ даде. Уздамъ се да
ће добро быти. Вы знамъ да ћете участвовати у моюй ра
дости, а я Васъ уверавамъ, да Васъ заиста почитуемь и любимъ
Вашъ
искреннЬйшй щнятель и слуга
Павао БериЬъ
у Карловцы 834.
10. феур/29. 1ан.
v. Karlowitz
Sr Wohlgeboren Herrn W m Steph. Karadzsich
D r. der Philosophie und Mitglied mehrer gelehrten
Geselschaften
Josephstadt Piaristen Gasse N 126.
zu Wien
18 Feb.
АСАНУ, 2917.
1 К пријатељским ушима.
189.
JOBАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 10. фебруар 1834.
У Земуну 10г Февр. п. Р. 1834.
Благородии и високопочитаеми,
Господине пријатељу!
Ваљало ми je, одавно Вам што писали; које од посла,
које од лењости, једва сад улучи прилику, да Вам ово писмо
21 П реп и ска V 321

напишем. Отоич сам прочитао писмо, које je г. Васа данас
од Вас примио. Довольно Вам описати не могу, колико ми je
мило, што je Ваш Сава у Петрбург на ону науку отишо,
од које ће временом и чести и леба доста имати; фала добром
Цару, кои Вам je ту лепу милост учинио! Ja драгом Сави
желим само здравља доброга и дуговечнога; остало ће његова
бистра глава и шегови старији и учитељи учинити. Он ће бита
срећан; ал’ зло по нама, кад још и у ова времена по туђим
дарствама морамо отечества и помоћи тражити.
Новине ћемо добивати, надам се: стараћемо се, да ји
имамо. Што ми се на њима и у њима допада, само je њино
име и приличан типографически посо. Ако je што баба-сми-
љански, то je језик и стил у ньима. Докле ће нас обскуранти
мучити, и бабе Смильане од уди послова нашег књижества
тако гнусно одвраћати! Народне новине, па тако јадне,
неправилне и нагрђене! Какво се семе њима сеје по народу,
а особито на младој њиви душе и ума будући Србски књи-
жевника! Преко миле Зоре, која се у ово неколико последњи
година трудом неки паметнији Срба мало указала, ове новине
опет мутне облаке литерарне сметње и глупости навлаче, које
се с ње задуто неће моћи ск1шути и растерати. Јадни ми,
докле ћемо све тако! Опростите ми, што Вам овако жалостно
гатам: абдеритство оће већ да ме смете и наљути. — Па како
се ствари и предмети у С. Новинама излажу! Свуда се труде
и тресу планине, и рађају —■мишеве. Свуда je светла туга
и ништета. Свуда се млого обриче, а мало чини. Свуда се старо
стање на мене печи, и каже ми, да никаквој паметној и срећној
новости још заду го неће места уступити. Какви изглед! —
Што велите, истина je; Ришћанлук чапкуни. Ни у длаку
join другојачие ни je, него што je било пре. Мени ни je поз-
нато ништа, што би ми показало, да je што болье или дру-
гојачие. Обриче се свашта, и — при том и остае. Јовановић е
Митрополит, то je све. Ово дана биће скупштина у Крагуевцу:
ту ће се Господару дата она сабља из народне благодарности,
а шта ће он народу дати, видићемо; кажу закон е, али сам ja
већ постао неверии Тома, па док не видим, нећу да веруем.
— Прекјуче су овде онамо четири литератора прешли, с ве
ликим мислима и надеждама, но' ja мислим, да буду писари
ил’ учительи: могу се међу там и преварити. Од њи je један
Професор Живановић, други некакви Марковић Земунац, тре-
ћи Чикош, последний Гавриловић. Срећу од Бога само, од
људи знам, како ће им бити. — Новине сте читали; што je поли
тически ново, знате и сами. — Да су какве нове и важне књиге
у Ришћанлуку изишле, ни je познато. Овогодишњи Забав
ник je као и лански. — Некакви пришелац из Турске Грк,
322
по имену Г ерм ан , узима другу кћер Гдра Сфрема, Симку,
човек никакав и ништа. Ето ти још једне крагуевачке спрдње:
шта ћеш им? Скоро ће бити и свадба: каква ће лепа скан-
далозна кроника домаћи дјела ришћански светлости и Сија-
телства бити! —
Мени je овде лепо и добро: бол>е не тражим. Никад ти
више ja Србије видити нећу, наравно као Ећим-баша као што
Ви велите. Нек буду срећни они онде, а мени како Бог да.
Посла имам довољно, а раштркана ми je памет; зато Вам
врло редко и помало могу што писали: споро расте мој
ру копие.
Јесте ли читали 29 част Schütza Геограсјие, о Србији и
о Србима. Читајте; вредно je.
Пишите ми скоро, молим. Поздравите ми љубезно Гдина
Копитара, а Вас љубећи, есам Ваш
истини почитатељ и брат
Кад je Гд Стејић све написао, што има, то мени за данас
друго не остаје само поздравити Вас љубезно
Ваш свагдашњи приј
Herrn
Wuk Stef. Karagich
in der Josephstadt in der
Piaristen Gasse № 126
in Wien
16 Feb.
одговорено 13/25. Февр. 834.
АСАНУ, 4149.
21* 323
190.
ЛЕОПОЛД РАНКЕ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Берлин, 12. фебруар 1834.
М ein Hochgeehrter, thearer Freund,

Ich schäme mich, wenn ich mich erinnere, dass ich Ihre Sen
dung vom letzten November, die mich rührte und mir erwünscht
war, nicht allzulange nachher wirklich empfangen und doch noch
immer nicht einmal darauf geantwortet habe.
Schreiben Sie diess nicht meinem Mangel an Gefühl für Sie
zu, das vielmehr wie alle meine hiesigen Freunde wissen sehr leb
haft ist, sondern nur
1) einer fast übermässigen Beschäftigung in der mir zwar
ganz wohl ist, die mich aber doch oft am Besten hindert;
2) dem Wunsche, Ihnen definitive Nachrichten geben zu
können, was ich indess noch nicht vermag.
Ich kann gar nicht begreifen weshalb Ihnen die 50 Exem
plare der serbischen Geschichte nicht schon damals zugekommen
waren. Ich zweifle nicht, dass Sie sie indess bekommen haben.
Wo nicht, so haben Sie nur die Güte, zu Gerold zu gehen. Herr
Gerold wird sie Ihnen ohne Zweifel sogleich geben. Sie müssen
ihm längst zur Last liegen.
Für die bosnischen Materialien danke ich Ihnen von Her
zen. Freulich wäre es gut gewesen wenn ich Sie hätte sprechen
können, um mir noch einige einzelne Erläuterungen zu holen.
Ich habe sie bereits bearbeitet, und sie sind zum Theil schon ge
druckt. Das Honorar, (die Hälfte von dem was überhaupt gezahlt
wird, wie bey der serbischen Arbeit) was auf Ihren Theil kommt,
wird etwas über 20 Gulden CM. betragen und Ihnen demnächst
übersendet werden. Es ist nur nicht so ganz gerathen, wie ich
wünschte. Sie werden sehen.
Was nun endlich die Übersetzung des N. Testamentes be
trifft, so- habe ich mich gleich wieder an die hiesige Bibelgesell
schaft gewendet. Da die Menschen aber selten für etwas Anderes
Interesse zeigen, als was sie selber angeht, so habe ich kein Ant
wort bekommen, als dass man Ihr Gesuch in London unterstüt
zen wolle. Mein voriges Schreiben ist schon nach London gegan
gen, aber bis her ohne Antwort verblieben.
Es scheint mir daher nothwendig, dass wir meinem Gesuche,
von hier aus auch durch eine Verbindung in London zu Hülfe
kommen.
Da Ihnen nun doch Dr. Bowring einst das Versprechen ge
macht, so wäre wohl das angemessenste wenn Sie Sich auch jetzt
324
wieder an ihn wenden wollten. Er müsste billig die Sache selbst
noch einmal bei der Londoner Gesellschaft in Anregung bringen.
Von unserer Seite wäre dann Folgendes zu thun. Es müsste
ein Gesuch, von Ihnen selbst unterzeichnet vorhanden seyn: denn
kommt es blos von mir, so kann man immer fragen, was es mich
angeht: ich will dann das Intimonium[?] beilagen und dafür sor
gen, dass es von der hiesigen Bibelgesellschaft unterstützt werde.
Diess kann ich mit Bestimmtheit versprechen.
Ungefähr zu gleicher Zeit müssten beide Anträge gemacht
werden und Zusammentreffen; dann lässt sich am ersten eine
günstige Antwort erwarten.
Jn Urquharts Turkey ist Ihres Unternehmens gedacht, was
man erwähnen könnte.
In Kurzem bekommen Sie das Geld: ich denke es wird noch
etwas mehr, als ich oben sagte.
Mit herzlicher Ergebenheit, und den Wünschen des besten
Wohlergehens
Ihr alter Freund und Diener
L. Ranke.
Berlin 12/2 34.
Freundlichste Grüsse an Elerrn v. Kopitar.
Herrn Vuk Stephano witsch Karadschiitsch
Wohlgeboren
in Wien .
Herrn v. Kopitar auf der K. K.
Hofbibliothek empfohlen.
[Жигови:] Berlin Wien
17 6—7 22 Feb.
2
[Вук забележио:]
1) Шерифија
2) Имза — ефендија
б ) Тузли — капетан
4) Градашчевић
5) Махм. паша Видаић
АСАНУ, 4013.
[Превод:]
В исокопош т овани и цењени м о ј п р и ја т ељ у,
С т идим се к а д се сет им д а нисам чак ни ogioeopu o на В а
ш у пош иљ ку о д прош лоi новем бра, к о ју сам у б р з о после vüoia
ст варно и доби о, ко ја м е j e ди рн ула, а била м и j e и пот ребна.
325
Н ем ојт е т о припшсати н едо ст а т ку м о ји х осећањ а према
В ам а, која су, напрот ив, веом а ж ива, гито сви м оји овдаш њ и
пријат ељ и д о б р о зн а ју, нею је д и н о :
1. п реком ерној зап ослен ост и к о ја м и, додуиле, сасвим при-
ja , али м е ипак чест о сп реч ава у оном ш т о j e најбољ е;
2. м о јо ј жељи д а В а м пош аљ ем коначне вест и ш т о, м еђу-
Шим, јо ш у в е к не могу.
У опш т е не Moly д а схват и м заш т о В а м јо ш онда није
ст т ло 50 прим ерака Српске револуције. Н е су м њ а м д а сШе и х
у м еђ увр ем ен у добили. А к о нист е, б уд и т е т ако до б р и и сам о
от идит е Г ер о л д у . Г о сп оди н Г е р о л д he В ам и х, б ез сум њ е,
о д м а х дат и. С т урн о с у м у већ одавн о на т ерет у.
З а х в а љ ује м В ам о д срц а на м а т е р и а л у о Босни. Н аравно,
било би д о б р о д а сам моГао р а зю в а р а т и с В а м а како бих добио
јо ш нека појединачна објаш њ ењ а. Већ сам ia обради о, а дели-
мично j e већ и одш т ам пан. Х он орар који В а м припада ( поло
вина о д тоГа ш т о he уо п ш т е бит и плаћено, као к о д српскоГ
р а д а ) износиће неш т о преко д в а д е с е ш 1улдена С. М . и биће
ус к о р о послан. С ам о, није и сп ало онако како са м ж елео. Ви-
дећет е.
Н а јза д , ш то се т иче п ревода Новог завјета, о д м а х сам се
попово обрат ио овдаш њ ем Б иблијском д р у ш т ву. А ли пошто
љ у д и р ет к о к а д п о к а зују и нт ересовањ е за неш т о g p y io осим
за оно ш то се њ и х лично т иче, нисам доби о никакое g p yiu од-
Говор осим д а he п одрж ат и В а ш у м о л б у у Л о н д о н у. M o je про
шло писмо j e већ от иш ло у Л о н до н , али j e д о са д а ост ало б ез
ogioeopa.
Зат о м и и зы е д а н ео п ходн о д а м о ју м о л б у о д а в д е поду-
прем о преко неке везе у Л о н д о н у.
П ош т о В ам j e д р Б аури ш д а о он да обећањ е, то би било
н ајбољ е д а се са д а оп ет обрат и т е њ е м у . О н би м орао је д н о -
ст авно покренут и поново т у ст вар к о д лондонскоГ Д р уш т ва .
С наш е ст ране т ребало би о н д а учинит и следеће: м о р а
пост ојат и и је д н а м о л б а к о ју бист е Ви лично пот писали, је р
ако м ол б а ст т не сам о о д м ен е, Moiao би се неко зап ит ат и ш та
се т о м ен е тиче. А j a ћ у он да прилож ит и своје м и ш љ ењ е и
побринут и се д а ia овда ш њ е Библијско др уш т во подрж и. To
Moiy ca сш урнош ћу обећат и.
О бе м ол бе м о р а ју бит и поднет е от прилике у исто врем е,
и стићи заједн о ; т ако се н ајпре м о ж е очекиват и повољ ан од-
ioeop.
У У ркарт овом д е л у Турска спом ињ е се Ваш р а д , ш то
би т ребало навест и.
326
У скоро ћет е добиты новац; мыслим д а he биты jo u i нет т о
выше нею ш т о са м lo p e навео.
С а срдачном одан ош ћ у ж елим В а м све н ајбољ е
В аш ст ари пријат ељ и слуга

Л е о п о л д Ранке
Вуку Стефановићу Караџићу
Беч
преко Господина Копитара
У Царско-краљевској дворској библиотеци
191.
У Бечу 2./14. Февр. 834.

Примио сам Ваше писамце од 31. Дек. Немачк. пр. г.
са 30 f. СМ. за 90 Даница, које Вам благодарим. —■ Имена
од пренумеранта на пословице пошаљите ми макар и до
конца а во ia м есеца по наш ем у (не бисте ли ји у том откуд
умложили!).
Мило ми je, што ми јављате, да Вам je писао пријатељ
наш Гавриловић. Да смем, би га преко Вас поздравио; али
не смем, да њему не би шкодило. —-
Видећемо сад из Српски новина, какав ће он попечителе
постати; а то ће, мислим, бити сад (данас до прекосутра) на
Скупштини.
Руси имају и Р у с к т и Р о ссш ск ш , и у значењу између
тога нема никакве разлике.
Поздравите Г. Драгосављевића нек се он нимало не плаши
Павловића: Павловић je управо л у д човек. Чујем, да ће Чо-
крљанов Р о д о љ у б а ц опет да изиђе, па би се у њему могло
што казати. М о ж е бити, да ћу и ja овог пролећа што од кри
т ике издати.
Ja сам пре 12 дана мога сина, Саву, послао у ПетербурГ.
Смиловао се цар, те га примио у „Г о р н ы й к адет скт к о р п ус ъ “ .
С једне сам се стране избавио бриге, али сам с друге стране
у већој бризи (као сваки отац за својим дететом), а особито,
да му се сад што путем не догоди. Отишао je одавде с Руским
327
куриром (с фелдјегерским М а јо р о м ), и мислим, да су јуче
дошли у Петербург.
Поздрављајући и Вас и Г. Драгосављевића и остале при-
јатеље, с истиним почитанијем остајем
ваш истини почитател.
Herrn Justin Michailovits
Kaufman
per Ofen
Essegg. in Wukovar.
[Жиг:] Wien
АСАНУ, 8552/56(2).
Jaeop, 1887, 6p. 38, 604—606.
192.
ЈЕВСТАТИЈЕ МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Велики Бечкерек, 16. фебруар 1834.
Шесть дана отъ Беча до Пеште путуютьи, овде пакъ
деветъ дана задржаваютьисе, едва самъ са свршеткомъ нашегъ
1ануара о. г. кутьи у В. Бечкерекъ дошао. И то е узрокъ што
Вамъ по обЪщанно момъ Г. Пренумеранте послати нисамъ
могао. Ако не буде доцне изволите оволико примите, коликое
краткость времена допустила сакупити.
ВеликГй Б еч керекъ
Пречест. Г. '■Петаръ Цветковичь НамЕстникъ и Адмшктра-

торъ Протопошата В. Бечкер. — Чест. Г. 2 Емануилъ Бакаловъ
Парохъ. — Чест. Г. 3-Петаръ Куруцкш Капелланъ. — Благор.
Г. 4М1хаилъ Таназевичъ Сенаторъ. — Благ. Г. 5Тимоеей
Савичъ Сенаторъ. — Благ. Г. 6Константшъ Неранджить,
зак. Варош Вице Нотаръ. — Благ. Г. 7 Константшъ Обрадо-
вичъ Адвокатъ. — Благор. Г. 8 Аеанас1е Симоновичъ Варош.
Кассе контролоръ. — Г. 9Тавршлъ Георпевичъ Варош.
канцеллкта. Г. 1о-0еодоръ Јоанновичт зак. варош. Д1уршста.
— Г. “ Авраамъ Пеичъ Трг. — Г. 12Тавршл Адамовичъ Трг.
— 13Т . Петаръ Влаховичъ Трг. — Г. 14 Братьа Павловичи
Трговцы. — Г. 15 Димитрш Цветковичь Трг. — и 16 изволите
мене записати.1
328
Желш самъ новце одма Вамъ послати, али овде е веть
тай обичай са свимъ превладао, да кадъ кньиге пршме, онда
и плате; я пакъ съ пута дошавшш и довольно изтрошившшсе,
нисамъ Вамъ могао отъ могь новца антщширати. Но увЬра-
вамъ Васъ, да тьу по пр1ятпо кньига, отма на Г. Миловука
у Пешту новце Вамъ послати, преко кота молимъ, изволите и
кньиге експедјрати.
Вь прочемъ себе любови и пр)'ятельству Вашемь препо-
ручуютьи остаемъ са свакимъ почиташемъ
У В. Бечкереку дне 4ГЬ Февр. 834.
по нашемъ календ.
Вашъ понизный Слуга и пр1ятель
Екстаеш М1хайловичъ
Volf Steph. Karadzsits
Serbischen Schriftsteller zu zustellen
zu Wien.
Josephstadt in der Piaristengasse № 126
rückwärts im l ten Stock
[Жигови:] Beckerek Wien
23 Feb.
№ 12 ------ АСАНУ, 4338.
одговорено 7./19. Авг. 836. Вукова прешска VI, 402.
1 Нумерацију претплатника извртио Вук.
193.
мнЬ Высокопочитаемыи и любезный
npiaHe!
Будући да самъ w Васъ пре зактеват Гдна Стеича Книге,
кое су у Сербш труковане такт акт можете учините любовъ,
и пошалите на Гдна Саву Шшгача Адвоката 25. у Карлштадъ
— и пишите му ако се могу да цензурираю добрт — акт
неможе — а онъ нека се по писму Гдара Хариша влада,
кое ће онъ налогъ добыта.
1а бы самъ потребован» акт имате m Ваши книга — као
Милошъ Обреновичъ или граћа за Србску HcTopiro. Народный
329
Србски песама 1ву и 2. часть. Зћу знамъ да немаге Даница
1826. и 1829. год и Буквара Ваши мали: я знамъ шта ћете
рећи акш и нема те да Г. Миловукъ има — я знамъ да онъ
има али онъ скупо д’ржи — и што су скупе али неће да 20/рг.
ногw сама» 10/рг. оставля я по то примити не могу, но акш
Вы имате так w Вамъ могу потрошити неколикш w сваки,
а итое болГ нега) ништа — нега) морамъ и крити, пакъ
кадъ ко заиште а я ономъ кажемъ да причека — и така) мора
10. дана чекати, аки бы я из Пеште добыа) — така> я книге
продаемъ с’ натегомъ —■а Вы се поносите. Немоитесе лю
безный мои срдити намене ака) нећете за Васъ шта) непо-
волна) у писму кое самъ Вамъ послаш. Ваша е желя знати
была, то сте зактевали, я колика) самъ могаа) толика) самъ
докучю и Вамъ явю.
За Песме Ваше наречено иштемъ w оне Господе, но ни-
комъ ни бриге, имаде овде кодъ насъ Слепица кое знаду стари
народни србски песама — кое Вы немате у 1вой и 2гой части,
нега) незнамъ у Зћои имали ерба) е я немамъ и немогу
знати шта у Зћои има, коштуе трошка а могла) бысе ску-
птга, мора а) бы kw к’ нима ићи кући ербш они нећеду ни
поштш да доћу у кућу, волну просити не гw седити и песме
казивати, 3aTW и оному кои бы писаш, и оной коя бы казивала
моралш бы се платити —
Садсу ово дана отишла 3. мужа изъ Карловаца у Cp6iio
Г. Живановичъ проф. Г. Чикошъ и Г. Обрштеровичъ и 4огъ
не познаемъ — а и тога Обрштеровича не познаемъ, самш
m íč Г. Чикошъ казиваш.
1а Васъ любезный Господине Пр1ятелю молимъ, гледаите
коликw боль можете да ми стваръ добрш изаће — све самъ
у страу, немоите жалити труда, яйу трошкове за ходъ платити;
ep6w акш то добыемъ онда не плайамъ нити на калдерми
нити на ћупрш каш штш мораду сви новосаћани платити,
самш зато я неплайамъ, гди самъ житель франкомунитета, а
садъ ми Генералъ Команда не допушта дасамъ фрай — ербш
морамъ моя добра продати ■ — так w ћу пренужденъ быти и
затш H o fk rie g sra t на тужбу доћи ербш ми мои Адвокатъ каже
да морамъ добыта, ербш имаде мандатъ w Хофкригсрата
кои е у години 816 № 992. дать, коегъ самъ я ш нашега Mari-
страта извадю, шта е Хофкригсъратъ изрекаш онима кои
своя добра и кућу подъ порщю имаду. —
В’ прочемъ остаю Васъ Вмсокопочитугоћи и есамъ ВашъУ
У Новомъ Саду 17. Фебр. 834.
Наслужби
Г. Кирјаковичт,
330
Herrn Wuk Stephan Karadsits
a Wien.
franco
[Жигови:] Petervardein Franco
23 Feb.
одговорено 2./14. Априла 834.
АСАНУ, 4203.
194.
Трст, 22. фебруар 1834.
Ево у итошти пр1имите за сад само ово новаца, што Вам
се овде у вексли пришшгЬ, без опширшега мога на Ваше
последнГ писмо одговора од мене. Овш дана писаћу Вам о
нашем рачуну, докле га прегледам, ер досада ни сам тео пре-
гледати на галово. Овде су Вам f. 100 сребрни од Ошптества
одређенга, за кое сам и дао умГсто Вас квиту; но Ви будите
добри, и пришљите Вашу праву квиту за ов!й f 100, да га
предавши Вашу, узмем мою на траг. — Само начините под
Датумом од 15 Дец. прошастог, а не од ове године. — Другш
Десет форинтш примите за мой рачун, докле прегледам упра-
во, како стоимо. — 1а знам, да Вам треба новаца, за то могли
бисте од ове текуће године замолити преко Г. Доктора от
Првога Тутора, да Вам предварително исплати и за текућу
годину уреченщ f 100, ер сад примак» Kupie, дакле су при
новцу; ер ће, боям се, доћи какав случай па ће Вам се и овш
потезати на дуго. Ово га судим без разговора с’ Г. Доктором,
а Ви како нађете за найболЬ. Будите ми здрави. А ако гди
знате или имате ваш iи огледа од Еванђел1а макар 10 по-
шаљите ВашемуУ
У TpiecTy Искреном Почитателю
10 Фебруара 1834. нашега Дим Владисављевић
331
H. W uk Steph Karadshich
Josephstadt in der Piaristengasse N. 126. rückwärts
im 1. Stock
in Wien
Demetrio
Vladisavljevich Trieste al № 1447.
[Житови:] Triest 22 Februar 1834. Recomandirt Wien
Triest 26 Feb.
опет писато на велику сриједу.
АСАНУ, 3261.
Букова прейиска IV, 391—392.
195.
Цетиње, 22. фебруар 1834.
Благородный и Высокоученый
Господине!
Пренумеранта, кои имена овде приключуемъ нисамь мо-
гао више скупити; за ньи овы дана послаћу Вамъ новце у
Трестъ на Господ. Влад иславлt вића.
Господарь е у БГлопавлиће пошао, да учини миръ съ
турцима ерцеговачкима, и да узгредъ одъ Брђана годишный
данакъ покупи; Мато Вучичевийъ поодавна е у Котору, и,
по свой прилики, не враћа се выше у Црну Гору.
Изволите, молимъ, ону послЬдно-издану часть ЛГто-
писа оправити у Трестъ, одъ куда ће те и новце за ню добити.
Поздравля Вась съ почиташемъ Стево Станковъ, а рав-.
нымъ начиномъ и Воивода Шуньо Карацийъ.
Съ чувствомъ отмГногъ почитан ia честь имамъ остати
ЦетынЪ 10 Февр. 1 834. год.
Вашъ
покорный слуга
ДМилаковиЙъ
332
П ренум еранш и
Высокопреподобный Господинъ Петаръ Петровийъ, Архи-

мандритъ и Митрополитъ Црногорскш
Высокопреподобвый 1осифъ Павичевийъ, Архимандритъ Ма-
настыра Острога.
Чест. Г. 1оаннъ Стан ко вкйъ, 1еромонахъ Манастыра Острога
Высокоблагородный Г. 1оаннъ Вукотийъ, Кавалеръ и пре-
зидентъ Сената
Высокоблагородный Матвей Вучичевийъ Вице президентъ
Сената
Высокоученый Г. Константинъ Стоядиновийъ ДГтонаставникъ
Димитрш Милаковийъ, народный секретарь.
[На полеђини: ]
An dem Hochedelgeboren, Hochgelehrten
Hr. WuK Steph. Karadschics
Doktor der Philosophie und Mitglied
mehr, gelehrt. Gesellschaften,
in der Josephstadt, im der Piaristengasse
№ 126. rückwärts im 1 Stock.
in Wien.
[Жиг:] Cattaro
АСАНУ, 3557.
Вукова прейиска V, 39.
196.
Шид, 3. март 1834.
На пословице Ваше собраосам слйдуюше пренумеран:
1. Преч.1 Г. Антшнш Логгшовичъ Парохъ Ердевички. Ч. А.
Е. М. коне. сосЬд. и Протопреск. Шидск. Адмшстр. 2. Вианнъ
Май)мовичь Парохъ Бачиначки. 3. Петръ Урошевичь Пар.
Герчански. 4. Станиславъ Радовановичь Адм. II ПарохшГер-
чанск1й. 5. Авраамъ Паничь Парохъ Шидскш. 6. Ма§1мъ
Марцыкичь купецъ Товарничкш. Я бы рад Вам’ и више пре
нумеран. послати; но веруйте да добити нисам могао. Я самь
смислю Вама све припадаюйе новце по Делјжанцу послати;
но неразумемъ шта нГму платити треба. Зато изволите ме
a6ie писмено упутити и научите, какъ бы могао Гдину Па-
333
poxy Илочком Kv-рилу Нколичу новце предати да онъ Илочкой
Пошти куда Делижанаць пролази, новце предати може, на
кота Ви и кньиге управити можете, а онъ ће мени предати.
Съ высоким почиташем остаем
У Шиду 19а Фетр: 834 Ваш пр1ятель
Парохъ
Herrn
Vчк Stephan Karaxics
zu Wien.
[Жигови:] Pest Wien
14 Mar.
АСАНУ, 2216.
1 Иза прецртаног Гдын loa.
197.
JOBAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ
У Земуну За Март. п. Р. 1834.

предраги пријатељу!
Ваше писмо од 25а пр. мес. сам примио, на кое Вам ево
одма и одговарам. Баш кад сам се спремао, да идем у Београд
на свадбу, а Ваше ми писмо у руке дође, зато Вам сад и пишем
одма, да Вам, по жельи Вашој, коју реч о тој свадби јавим.
Јуче су се обадве Г. Јефремове кћери венчале. Jecy ли избо-
ром ньини мужева задовољне, или не, то пресудити не могу.
Само Вам то казати знам, да су обе младе не само невеселе,
но и тако слабе и болестне, да сам т ja једва мото познати.
Старија данас прелази на ову страну, и то више у докторску
(моју) куру, него у домаћу какву радост. Њини старији, као
што ми се чини, више су себе саме удавали, него своје кћери.
Нек je и том ришћанска работа. Господар je слаб, Госпођа
je код њега у Крагујевцу; зато ни она није на свадби била;
334
ни je ту ни Господара Јована, ни његове фамилије било. Само
један Г. Милан колико се на весељу нашао, с Алексом Си-
мићем, као с Германовим кумом, и Капетаном Вулом. Који je
власт и ту имао, као и у свему, постарао се, да и свадба ова
испадне толико незнатна и — невесела, колико je само мо-
гућно било. Ja сам био весео, jep сам шанпања пио; осим
тога и сам сам желио, да je све друкчије било.
У рукама су ми новине и Н. 7. Абдеритисмус и неосно-
ваност и у њима дише. О скупштини има’ћете шта читати, и
можете из описања њеног видити, како људи „ ниш т а “ млого-
речиво и помпосно описати уму. Скупштина je чула, шта je
Србија досад добила, па се с тим разишла, с надеждом, да
ће се за народ некад нетто чинити, али и с неким уверењем,
да ће по свој прилици још задуто све по старом остати. Риш-
ћанлук чапкуни и — чапкуниће ioni, колико никаквом пат-
pioTy неће моћи мило бити. То je моје пророштво.
Јуче сам се на свадби задуто с новим Митрополитом,
Петром, разговарао. Њему сам млого о Вами говорио; осо-
бито сам му дао јасно разумети, да сте ради, као прави Србин
и искрени народољубац, опет у милост Њиове Светлости доћи.
Казао сам му, да сте Ви с сваким Вашим актом, само добро
Господарево и народно ’тели подићи и утврдити, а да Вам
нигда на памети ни je било Старијега и свог Добротвора вре-
ђати. Ja сам га молио, да Вас опет Светлости препоручи, и
на сваки начин у Њену милост доведе. Он ми се заверио, да
ће то учинити. Види’ћу, шта сам моим према Вами прија-
тељству учинио.
За Туцаковића ни сам join ништа разабрао. — Она деца
jecy у Руссију оправљена, но више на воспитание милитарно,
него на цивилно, да буду солдати, а не какви философи. А
ни je њи ни 50 — но 20, колико ми je о њима казано. Деца
су које чија, по именцу још не знам.
Ja сам здрав, и седим у Вашем квартиру, у поп Костиној
кући, још од јесенас.
Пишите ми скоро опет, и поздравите лепо нашег Г. Ко-
питара, уверавашћи та моим к њиму особитом почитању.
Поздрављајући и Вас и Вашу милу фамилију, остајем
Код предстојећи новина мене не остаје ништа, само вам
објавити да je мој кум Николић већ у Пешту на вашар оти-
335
шао, дакле му о пренумерантима не мого говорити, али ви
по свој прилици ваља да већ знате, који ће у Земуну вашу
књигу радо чатити, па му његово име ставите.
Овде смо до воље Божије сви здрави, поздрављамо вас
љубезно, моја je жена рада знати, шта сте у Бечу добили?
Она вас особито поздравља и често вас опомиње. Од песна-
рица још ни одкуд крајцаре. — Чујем да ће ови дана Стева
Филиповић из Руме да иде у Србију, али ово само за вас,
јер незнам јели истина. Кад што лепо за вашега Саву чујете
јавите ми, ja се врло радујем, да сте га добро наместили.
[На полеђини писма:]
Herrn
Wuk Stef. Karagich
in Wien.
Суви печат ca натдйсом B.Wasiliewits.
9 Mar.
АСАНУ, 4150.
198.
ГРИГОРИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Велики Радинци, 7. март 1834.
ПоследнЬ Ваше милостивое писаше Згш фебрВара —833
лЬта полВчю самъ, у комъ Вы Вашъ БлагодЪтелскш совЬтъ
мени указалисте: по коемъ га прошеше мое, ради заостав-
шегь имЪнк брата мота Романа Гавриловичь Соколовича
у Россш умершегъ, с’ вйдомостпо Гдина Платона Игбмена,
его Высокопревосходителств« Гдин8 Татищев« кбпно с’
Докбменти шслахъ и поштанско Recepisse примюсамъ, и w
оногь времена никакавъ швЬ гъ неполбчавамъ, извЬщенъ обаче
w Гдина Платона дасте досадъ с’ експедиранГмъ нашегъ
милогъ Савве у Poeciю занималисе нисамъ смЬо досаждавати;
тога ради садъ ус8ђ8емсе покорно молити дами небы Благо-
д^лнје досадъ указано шрекли и мене w момъ дГл» известили
336
у чем8 се стваръ состой и ели каково милостивГйше рГшеше
Grw 1мператорскагш Величества дошло за сицевое Благо-
дГяше и тр8дъ Вашъ Вамъ благодарити дВжанъ остаемъ.
Надатоћисе на утГшни йвГтъ есмъ,
Вашъ
покорнейший кл1ентъ
Григорш Гавриловичь
Парохъ и Ассессоръ.1
у Великш Радинцы 23а фекрбъ 834

An Sr Wohlgelehrten Herrn
Vuk Stephanovits
Mitglied mehreren Gelehrten Geselschaften.
in Wien
Mit Briefen des H v Copitars.
[Жиг:] Mitrovicz
одговорено 15./27. Маија 834.
АСАНУ, 4244.
Вукова йрешска VI, 252.
199.
ГЕОРГИ JE КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 14. март 1834.
Высокоученныи Господине
мнЬ Высокопочитаемый и любезный ПрЈлгелш
здравствуйте!
У овому писму изволите едну векслу на Г. Марка Ни-
колича примити, нЬму поднети и w н!>га 20. f. у сребру при
мите, кое самъ я веће г. 1оанну Трандафилу овде положю,
и по npiaTÍro молимъ первомъ поштомъ мени явити не про-
пустити. Молимъ изволите нами за ваше продате книге у
нашъ Рачун ставити.
1авлямъ вамъ любезный и то да самъ 3-г марта 834 w
Г. Госифа Миловука ваши книга како пореду гласи примни:
10. книга Милоша Обреновича
10. „ Народни Песама 1ве Части
10. „ Даница за годину 826.
30. „ „ „ „ 829:
15. „ Буквара Мали
Свега 85. књига
w ГДара 1сидора Стояновича
39. книга Мали Буквара
124. книга свега прими, и вами у рачунъ ставки, и
молимъ дабысте имали любовь намъ цену назначите, и при-
личну цену направите, дабисе лакше продати могле.
Када узшалГте ваше пословице, пошлите с’ нима и 4те
части Народни песама, кое я рачунь држимъ по обГщашю
вашему, а башъ акобысе коя за мене и Зћа частица народни
песама нашла неби Mapiu», да имамъ, но зати» опетъ да небуде
скупа.
1авлямъ да Соревнователя ваши 12 книга никw неће ама
башъ ники», ясамъ по f. 1 — комадъ давай.' и бадава, кажи-
теми штаћу шнима нека сдое.
Гднъ 1оаннъ Хажи1ть ради за Гдна 1оакима Вуича кодъ
нашега Мапстрата, да бы допустив таки», да списатељи смею
свое книге кому хоћеду у комиспо давати продавати. ■ — и да
не мораду Г. 1анковичу и Каулицш давати.
Зато каже да бы добро были» да юшть кои и» списателя
тражи, да бисе лакше кодъ конзшпума добити могли», ако
волю имате а вы пишите Г. Г. Раичу или Гдну Димитрјевичу
Адвокатами, нека се с’ Гдиномъ ХаджиНемъ договоре и нека
за васъ раде, ерби» я вамъ кажемъ да бысе могли» доста и»
ваши книга продати, само када бысе смели» али се несме, и
то аки» имъ узпишете нека се и са мномъ договоре, или сами»
да и я знамъ.
Чуемъ и» многи овде да Гдинъ ГешргШ Димитр1евичъ
и Гдинъ Раичъ 1оаннъ, и Гднъ Лазаревичъ Адвокати, хоћеду
да издаю на форму ЛЬтописа по две или три части сваке
године подъ 1меномъ Србл>инъ, и дасу дали веће обявлеше
у Будиму печатати.
Незнамъ зашти» ми ништа не шалЬте за Груића, кућа
е продата — може быти да бысе могли» што добыта дасе
ради сами».
Cicynio самъ вамъ 4. 5. песама стари и» слепица, кое вы
у вашимъ песмама немате, аки» у трсНой частицы небуде, то
незнамъ ербо е я немамъ, гледаћу юштъ кою да вамъ при-
доб1емъ.
А и то да вамъ явимъ да самъ, девоику мою Катарину,
коя е у кући аки надзирателница была, 8Г Марта умерла,
заиста любезный млого сама» у нјои изгубыи», и много ми у
кући фали.
Што се мога посла тине, являмъ вамъ да знате, да е
кодъ Генералъ команде были», и Генералъ команда пошалЪ
опетъ 6Г Марта по римск. на Хофкригс-рать, како е опра
вила, и шта е урадила то незнамъ, сада е време я вась мо-
лимъ любезный мои, на колена предъ вами падамъ, руке вамъ
дижемъ, помозите колико вамъ годъ силе ваше допуштаю.
Помозите велимъ, не пожалите сада свога труда за мене отићи,
молити, и добру речь рећи, я вамъ кажемъ да аки» я изгу-
бимъ и вы пренебрегаете ту стваръ — нећете више быти мой
— нећу вас выше никада ни зашта молити — а я ћу вамъ
зати» опетъ шти» више могу буди у чему служити, башъ ако
бы по несрећи и изгубыи», я се васъ и вашега прјатељства
и»рекаи» нигда небы —■а вы чините каки» сада знате. Сада е
оно време спасеше (за мене) што Апостолъ IIav-елъ каже у
Апостолу: НинЪ б о ближ айш ее н а м ь спасет е — неж ели elga
вЪ ровахом ь (Сложите д е л а т ем ная, облецы т еся во о р у лбе
свЪта. Сада е велимъ време за мене и за мое дЪли» — помозите
любезный мои то васъ моли онаи, кои васъ срдцемъ и душомъ
люби и высокопочитуе, и кои ће вамъ до смерти обвезанъ
ыти, а то ашъ кои вамъ на службы и
у Н. Саду 2/14 Март 834.

Непременный до гроба остае
Геи»ргш Кир1аковичъ
Гледаите да шти» брже ваше Пословице доб1емъ, и мо-

лимъ да ми таки по первой пошти шпишете за мой посаи»,
были» добро были» зли», немоите пропустити, аки» бы шти» за
мои посаи» трошка были», молимъ мени явити яйу вамъ
поштени» платити.
Г орнш
[Споља:]
Herrn Wuk Stephanovits
abzugeben in der Mechitaristischen
Buchdruckerey am Platzl
a Wien
одговорено на велики петак
Штампа се по: Вукова преписка VI, 194— 196.
22* 339
200 .
JOBAH ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Обер-Холабрун, 15. март 1834.
Высокоученый Господше!
мени ысобито высокопочытаемый!
Познаваютьи Ia человЪколюбыве прей ваше, кое любвомъ
према свакога одушевленны дышу, свобод» себи узимамъ Васъ
за рбкопомоть молити, дабы подкрЪпленъ лагше къ желае-
момъ конц8 дотьи могао. — Вы као члень ученногъ дрбштва а
ысобито ктом8 и као любимацъ просвЪгценногъ света, у тако
вой окресности и кругу находитесе, да и мене, вашегъ почита
теля вЬнцемъ красногъ имена, прославити можете — 1а васъ
ыбвезаны молимъ, да вашымъ Ходатаиствомъ и препорбкомъ
мене аки члена буди коегъ друштва произведете, и сотимъ
ми прилику подате, стазомъ просвЪщешя напредовати. Я се
у станю чувствуемъ ученымъ лицама у выше строка, услужанъ
быти, некаме изволу само тога удостоити. Изъ моегъ д'Ьлца
кое вамь на даръ приносимъ, изволите моегъ малогъ даровашя
способность промотрити, и акы за достоите и праведно быти
узеудите, да самномъ постидни бити нећете, онда молимъ
да ме членомъ ученногъ дрбштва произведете. 1а имамъ у 6а-
нат8 едно число бакарни и сребрни древнЬишш новаца, коетьб
ономъ дрбштву на даръ принети, кое ме б8де отликовало.
Испуните ову мою желю, и учините ме виновникомъ свагдаш-
ньомъ благодарности према васъ дысати. — Украсите лице
вашега священика, и ондатьете Hani и еданъ цветъ ыблагоро-
дити, коимсе она благовременны поносити може.
На пословще ваше, кое издати намЬравате изволите мене
и Г. мајора Стефана Ш8пликацъ отъ В1тезь у прен8мерац1ю
ставити —
Себе благонаклоности вашой препор8ч8ютьи съ ысоби-
тымъ почитан1емъ ссамь
Вашего Благород1я
У обер-Холлабр8н8 дне Зг марта 834 п. н.
понизнЪишш слуга
Кеаннъ Чокерлянъ
фелдкапелан1
АСАНУ, 4332.
Вукова пре писка VI, 395.
340
201 .
ИГЊАТ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Високопочитајеми Господин Вуче!

Љубезни Куме!
Ако и нисам Ваша два љубезна писма одговоријо, то опет
уверенисте, да на Вас заборавијо нисам и осведочилистесе,
како чрез Г. Мите Шпирте а такођер чрез Г. Стејића а
имога брата Васе — инадамсе, даћете ми радо опростити,
сотим више, што и сами знате, дасам помешат, и свагда у
послу бивао — у Ришћанлуку имаји доста, којивас љубезно
поздрављају и којисусе радовали, кадасамјим за вашег Саву
казо, какву je Срећу получијо и у Петербург очо, а управо
да рекнем, дасамсе и ja при тој вјести, тако радово, кан-
дасам ja сам какову Срећу получијо, и сада му друго ништа
нежелим, него од Бога лепо и добро здравље. Садаћу по
чета што друго; којеје ово; Познатовамје, да сам у месецу
Јунију прошасте Године преко Генерал Команде и Хоф-
кригсрата код Штатсканцеларије или у право да рекнем код
Фиршта Метерниха молбу, за какав год конзулат, макар гди
бијо, подно, накоју доданас јошт никаква Решенија нема, но
будући даје овог мца од стране наше Генерал Команде (:по-
свој прилики:) по вишој Заповести, велики Берихт отишо, у
којимје престављено и доста згодно доказато, даје сада нуждно
дасе у Београду аустриски конзул постави, и укојимје, како
наш Генерал а тако исто и Командирендер понајвише за ме-
несе интересиро, а такођер и Атенфелзу приватно писо, тако
ja вас покорно молим, Sie möchten dem Herrn von Kopitar
meinen ehrfurchtsvollen Respect vermelden und ihm sagen, dass
ich ihn innständigst bitte er möchte sein Vorwort, dort, wo er
erforderlich ist, nur nicht versagen, und dass ich seine wohl
wollende Freundschaft hochzuschätzen, nie unterlassen, und jede
Empfehlung, die derselbe mir geben wird, rechtfertigen werde.1 —
Тако љубезни куме, гледајте и ви, од ваше стране, акосе
гди добра Реч може рећи, и бими особито мило било дагле-
дите, дасе мало србски са Г: Генералом Мијаљевићем раз
говорите, ако ништа, може бити, даћевам бар казати, какоје
ствар од Генерал Команде примљена, и гдисе сада налази,
или штајој јошт запиње? —
341
Поздрављајући љубезно Г : Куму й мале кумиће остајем
очекивајући одговор и вас високопочитујући
Ваш
___ Кум
у Земуну 8го марта 834. Ггњат Василјевић
Из Земуна
Високоученому Господину
Буку Караџићу доктору философије
Суви печат. у Беч. АСАНУ, 4259.
1 Ако бисте могли да изразите г. Копитару моје дубоко поштовање и

да му кажете да усрдно молим да не откаже задану реч тамо где je
потребан, да ja његово пријатељство високо ценим и да ћу оправ-
дати сваку његову препоруку која ће ми бити упућена.
202.
Карловац, 20. март 1834.
Господине высокопочитаемый!
Што Вамъ на писмо Ваше одъ 9/21 1ан. т. г. до данасъ
одговорю нисамъ, причина е та, што самъ чекао да се одср-
дите, знаюйи да е тежко са срдитымъ човекомъ што расправ-
ляти. Чекао самъ юшъ да и новда што добыемъ за Васъ, па
да къ едну пишемъ. Надежде Вамъ я никакве нисамъ могао,
у смотрЪшю послати Вамъ се имуйегъ новца одовудъ, одрећи,
а нисамъ велике ни обећавати кт ео; еръ кадъ самъ кньиге
Ваше на свой вратъ узео, морао самъ и бригу носити (као
што ево носимъ и сада) да Вамъ за ньи новце пошал ьмъ, а
велику надежду обећати, могао бы само онда, кадъ бы мЪсечну
свою плату имао, па, ако не бы было ништа одъ читаоца, а
я бы (као што самъ некада чиню) брже, да на свое време
буде, кв!ту написао и на ню, колико ми треба, новца1 дигао,
па се Вама умил io. —
Ей, пустый новче, како е за тобомъ све стало, — а най-
више пр1ятельство. Збогъ тебе се ево и негдашный пр!ятель
мой разсрди на мене, и не зна вейъ „шта ће да мысли, шта
ли ће да ми каже“ ! Не срди се, Пр1ятслю, Hie зле кодъ мене
волье, што Вамъ новца не шальемъ, него велика оскудость у
342
ловцу. — На дуго се извинявати нећу; треба ми у K ohcí-
CTopiyMb. А што пређе c i o и перо у руке узео нисамъ, причина
е, што кодъ куће за2 4 недЬлье дана нисам быо, шетаюГш
по Далмацш, гдЬ самъ се и архшравославномъ Гд. Епу
поклошо. Онъ ми е казывао, да Вамъ пренумеранте на посло
вице купи; а я самъ додао, „ако касно не буде“ . — ШалЬмъ
Вамъ за садъ само 35 f. у Банкнота на рачунъ; остало ћу
Вамъ, можда, врло скоро, найдуже за мЬсецъ дана, по-
слати моћи.
У Карл. 8. Марта 834.

Севаспанъ Илшчь
Иг8мен
[На полеђини писма Вукова напомена:]
одговорено 30. марта 834.
АСАНУ, 3218.
1 новца додато над редом.
2 за додато над редом.
203.
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Цетшье, 20. март 1834.
Почитаемый Господине!
И ако Вамъ до сада шесамь писао — збогъ важшехъ
пословахъ, кои су томе предреку ставили — ; опеть зато я самъ
онай истый, и на ошема рјечима ка кавъ самъ съ Вама быо и
говорю у Бечу. Ово нека Вамъ служи за одговоръ на Ваше
писмо одъ 6 февр. о. г.
1есули вейь салЬвена она слова србска — кЫехъ међу
MoieMa нейма? — Ако су готова, одправите ихъ у Tpiecrb
Господ. Владиславn i вићу, Учителю тр1ештанскоме, кои ће
Вамъ и новце за ныхъ послати.
Одъ потребе ми е и славенсюехъ словахъ петнаесть цен-
тихъ; гледайте, да се ту сал1ю, или ђе инђе, што npie; каква
ова слова треба да буду, Вы знате лЈепо, и како ихъ Вы на-
редите, онако я пристаемъ. Тако исто и за ова слова новце
ће те добыта одъ предреченога Господ. Владиславл1вића.
Мое почиташе изручите Гд. Директору Ерменске штам-
napie.
343
Очекивагоћи што npie Вашъ одговоръ за славенска слова,
и поздрављанзћи Васъ любезно остаемъ
ЦетынЬ 8 Марта 1834. год.
Вашъ особити почитатељ
В. Цр. Петровић
An Den Hochedelgeboren, Hochgelehrten
Н. Wuk Steph. Karadschics
Doktor der Philosophie etc. etc.
in Wien.
3 Apr.
онет писато 3. Априлија 834.
АСАНУ, 4302.
204.
КОНСТАНТИН ПЕИЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сомбор, 26. март 1834.
Благородии и Високоучени Господине,

мой otmíhho почитаеми ПрЈлтелло!
Ви особиту несрећу имате са мном у призренпо ДЬла
Ваши и Новца, коим Вам за ньи дугуем. Овог претекшег ва-
шара Пештанског пропустим готове новце у Пешту послати,
сигуран рачун держећи, да ће за мою новоиздану кньигу
по[с]ле 50 fl. в. в. доћи (и дошло е и прево 500 fl. у сребру), чета
ради Прјлтелн и Коммиссюнара моет Гдна Адвоката Павло-
вића замолим, да перве примлЪне новце у Будим на Дилижанс
отнесе, и у мое име на Вас упути. Но на велики яд мой кньига
моя у читава 3 дана задоцни се тако, да су већ сви Тертовци
донде, сваки у свою домовину, вратили се, и, кньиге не до
бивши, новце натраг отнели (као што е и праведно било,
ер у обявлешю е кньига за новац у промену готова обећана).
Но шта ћу! Ако ћу пући, не могу учинЬно неучинЬним на-
чинити. Само Вас покорно молим, да нити се сердите ни бри-
нете због ове неуредности (коя ће отсад сигурно поред all кур-
тесса моег у свачему изостати, и поред желЬ мое нарочитоћу у
344
Вашима очима као поштен и тачан човек кредит свой задер-
жати); новце ћете скорЪйше от Павловића чрез дилижанс до-
бити; а добили би ш и одма, да имам какав нибуд начин
(едва сам из овог кревежвая [?] нашег мое новце за кньигу у
Пешту послати мого, чрез неку уду и жалостну писану вехслу)
начин то совершити.
Далыной благонаклон ости и многоуважаемом прјителв-
ству Вашем препоручен есам
У Сомбору 26га Марта 834

БлагородЈл Вашег слуга покорни
Мед. Доктор.
Zombor.
Sr Hochwohlgeboren dem Herrn
Stephan Vuk von Karadschits
Serbischen Schrifsteller Doctor der Philosophie,
mehreren gelehrten Gesellschaften Mitgliede
zu Wien.
Abzugeben am Spitelberge. Nro rückwärts im 1. Stock.
2 Apr.
АСАНУ, 4003.
205.
ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Рагуза 17./29. Марта 1834а.

Высокопочитаемый Господине и Прјлтелк>!
На писмо мое къ Вама отъ 25. Ноемв./7. Декемв. прс-
шасте године, до данасъ немамъ никаквогъ отговора. —
Я се споминЪмъ, да сте ми еданпутъ писали, и искали
отъ мене M aTepie за Србску HcTopito. Преметаюйи мое старе
тапире, нашаосамъ еданъ Д невникъ м о й у С ербш отъ 1804а.
года, и, ако е и недостаточанъ, — судюсамъ да Вамъ може
къ чему годь служити, као Исторюграфу Србскому, и зато
самъ га преписао, и ево Вамъ га при овомъ честъ имамъ пре
345
проводите у двЬ тетради. УвГренъ будући1 о Вашемъ благо-
р азум ^ и осторожности, излишньимъ почитуемъ назначаватп
Вамъ, што се може и што не може публиковати; само Васъ
молимъ! да не именуете засада2 Источникъ, изъ коегасте
почерпли што-ли-бо. — Хоће ли брзо наше Пословице изићи,
и ели Вамъ Г. Фрушийь послао новце за 5. Скземплара По
словица! Приматели новине Србске, и могулисе имати у
Австрш? Кадъ3 овай пакетъ примите, молимъ Васъ, явитеми
одма, и отговорите ми на мое послЬднЬ, предъ овымъ, къ Вама
писмо. —- Поздравите ми любезно Господина Копитара и
Старога Тирку. —
Препоручуюйи се за свагда Вашой пр1ятельской Любови,
с истиннымъ, высокопочиташемъ есамъ
Вашъ ПокорнГйшш Слуга
IepeMia Гагичъ
АСАНУ, 2441.
1 будући додато над редом.
2 засада додато над редом.
3 Кадь изнад прецртаног къ.
206 .
ВАСИЛИЈЕ 3. ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Бечеј, 1. април 1834.
мени Високопочитаеми!
Имао сам чест и срећу с’ Вама беседити, али писати Вам
ево до данас join неимадо; —■ Ово je прво од мене на Вас
писмо, па молим, да и ово моје у свезу писама добри Ваши
пријатеља уложите. — Moje je и срце и душа Вами накло
нена, и заслуге Ваше у књижеству нашем превелике призна-
ваюйи, високопочитуем врсно перо Ваше, кое славе, док je
Србског на свјету Рода, заслужуе праведно; јер Ви сте онај
кои сте нас с’ ученим страним упознали свјетом, и Род и име
Србско пред њима осветлали.
Тако о Вами, Високоучени Господине! судећи и мислећи,
немоту већ више и сам она боцкања и џбагања Љетописца са-
дашњег у Љетопису подносити, која он Вама, па и више ученим
346
Србљима почини; али среброљубиви Јуда немари за правду,
и нежали за сребренике Спаситеља свјета и Учитеља свога
продати, издати и пред свјетом изобличити. — Но то je (на
жалост!) заслуженом од Србаља обична наплата!! —
Чувши ja преко Г. Миловука, да Вам се прва частица
Р о д о љ у б ц а мота допала, и да сте обећали и Ви убудуће с’ важни
прилози Ваши Родољубца украсити; зато ja сад од туд’ сло
боду узимакЉи пишем и молим, да ми, макар преко поште
штогод пошљете, јер сам у намерењу продужити издавање,
будући да су ме млоги већ укоравали, зашто га неиздаем;
— Овде ће (у Родољубцу) мислим најсходније бита, штогоћ
Љетописцу славном одговорити, ког су Матичари већ тако за
слепили, да пит’ пред’асе невиди, а камоли даље. — О! tem
pora! О! mores!1 — Поздрав’те ми мог Побратима Будими-
ровића, да ми и он прилог кои за Родољубца пошље. — Сад
препоручујући Вам се, и премлого Вам срећни дана желећи
и поздрављајући вас. Ссам Ваш
У Новом Бечеју 1. Апр. рим. 834.

истини почитатељ и слуга
Васили 3. Чокерљан
П. П. акоми успишете, но зато Вас особито молим, мо

жете овако атресирати:
Basilius Z. Csokerlyan
р. В. Komlos. in Neu-Betse
Banat.
An Wohlgeboren Hochgelehrten Herrn
Vuk Steph. Karadsity
Dr der Philosophie und mehreren gelehrten
Gesellschaften Mitglied.
in Wien
Josephstadt Piaristen Gasse № 126.
rückwerts in [!] l ten Stock.
Воштани печат c иницијалима ВС.
[Жигови:] N. Betse Wien
6 Apr.
АСАНУ, 4339.
1 О, времена! О, обичаји!
347
207.
ЈОСИФ РАЈАЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Шибеник, 3. април 1834.
Предчисленницы на Пословице Сербске.

Шибеникъ у Далмацш.
Er w высокопрешсдценство Гдинъ 1шсифъ Раячичь право
славный Епкпъ Далматшскш и пр. 10. к. Пречест. Г. Стефанъ
Краг8евичь Епскш Прштоддаконъ. — Преп. Г. Макарий
Гр8шичь, И[8м. М. Саввине. — ©еодшръ ШВдпичь Пршто-
пресв. Шибеничкш. — Аеанасш Чбрличь 1ероддаконъ у Кли-
ршалномъ Заведенно Профессоръ. — Стефанъ Кнежевичь
Епскш Ддакояь. — Димитрш Перазичь бывшш Иг8м. М.
Кр8пе 2 . —• Макарш Вбкадиновичь Адм. K ocobckíž. —• 1акшвъ
Поповичь Прштопр. Которскш за свою дщерь ©еодшрб. —•
Стефанъ ВидосавлЪвичь Пар. Дернишкш — Спгрщшнь Си-
мичь Адм. Канянскш — Григорш Рад8ловичь Адм. Кри-
чанскш — Алеке in Зеличь Адм. Балячкш — Мдхайлъ Поповичь
Адм. Бишкбпшскш — Нколай Плавша Адм. Вербничкш —
Дишшсш Новаковичь Адм. Кншопольскш — Сд'лвестръ В8ч-
ковичь Пар. Скрадинскш — Герасимъ Раповацъ Пар. Сав-
винскш — БЈблштека общества Рисанскогъ —- Богданъ Мили-
новичь Прштопр. Моринскш —• Спгрщшнъ Берберовичь Пар.
Моринскш — Марко Комненовичь Пар. Кривошшскш —•
В8колъ Поповичь Адм. Рисанскш и за свогъ Сына Любо
мира 2. — Гешргш Нпсолаевичь Пар. Дббровничкш 3. —
1шаннъ Греговичь Адм. Ббдванскш — Марко Греговичь
Пар. Кастел-Ластванскш — Богданъ СтЫановичь Пар. Брайч-
кш — Сгмешнъ К8лишичь — Ншолай Милетичь — Стеш нъ
Симичь —- Петаръ Ковачевичь — Стеш нъ В8чковичь —
Андрей 1овичь — Савва Омчик8съ — Лазаръ Рашковичь —
Григорш Петрановичь —■ К8зманъ Петрановичь — Петаръ
НЪг8шъ —- 1шаннъ Мершичь к8пцы шибенички — Благор.
Гжа Марта Димитровичь —■Савва БЬлановичь пар. ђеврсач-
кш —• Андрей Доброта Адм. Братишковачкш — Ст-рщшнъ
Тшрковичь Апоеекаръ — Фшпъ Кнежевичь — 1шаннъ Сино-
бадъ к8пцы скрадинскш. Гжа Mapieia М1рковичь — Г. 1шаннъ
ЦвГтковичь Кап. Общества Кастелновскога — Стефанъ Ч8п-
ковичь Г. Конте 1шаннъ Воиновичь — Петаръ Бошковичь
Васшй Познановичь кап. морскш — 1шаннъ Р8совичь жительи
Кастелновски. — Г. Тргфшнъ Мариновичь прото колюта бкр8-
жда Которскогъ — Чести. Хрютофоръ Поповичь Капел. Кото
рский — 1шшо Радоничь — Стефанъ Такшичь писаръ М8нщша-
348
литета — Николай Радичевичь — Л8ка Берберовичь — Марко
Стефановичи — Ил ia Поликр8шевичь — Андрей ЖивалЬвичь
— Спасое В8юшевичь — 1и>аннъ Л8рковичь — 1шаннъ Свботичь
— 1шаннъ Умацъ Радивовичь — Матвей Свботичь — Cnvpi-
дшнъ Грати Ц. К. толмачь, жительи которски. Г. Г. 0ом о
Кол8мбаричь — Марко Берберовичь, Петаръ Петковичъ
капетани1 — Хрютофорь Милановичь ученики — 1око Мила-
новичь2 — Благородна Гжа Mapia Ћеловића — Гешргш Ђ8р-
козичь — МЈхаилв Ивеличь — 1шаннъ БЬладиновичь —
Васшй Шпаровичь — Лазарь Леловичь — Петаръ Поповичь
Дйтоуправитель — Псалтирцы. Гшаннъ Ивеличь — Андрей
Гшанновичь —■ Гшаннъ Папреница — Мато БГладиновичь
Стефанъ Петковичь — Петаръ БЬладиновичь — Антонје
Томняковичь — Андрей Латовичь — Богданъ Берберовичь
— Константинъ Гшанновичь, жительи Рисаньски. — Г. Г.
Марко Леловичь — IIíkoлай Ћ8да — Гшаннъ Леловичь —
Алексш Леловичь — Гешргш Стефановичь — Гшаннъ Гривичь
— В8ко Врчевичь — ГешргШ Маркичевичь, жительи Б8дван-
ски. — Г. Г. Петаръ Мювичь — Андрей 1овичь жительи
Дернишки — Илia В81атовичь — Захарш Новаковичь —
Спуршшнъ Синобадъ жительи Кншски.
КромЬ Гдина Епкпа свпо прен8меранта 105.
Любезный и Высокопочитаемый Гдине!
Ево колико самь могао Прен8меранта на Пословице со-
В0К8ПИТИ. GO oBie платили с8 одни и то моме ДЈакон8 Cni-
рщшн8 Кнежевич8 38. f. кои ће Вамъ первомъ цриликомъ та-
кове на Г. ВладисавлГвича у TpiecTb послати, а др8п неће
да плате докъ книге недобЈго. Ови су Прштопресвутеръ Ко-
торскш за 16. комада, Адмшют. Рисанскш за 28. к. Адмш.
Б8дванскш за 7. Ком. Парохъ Д8бровничкш за 2 к. Мое книге
и за мога Пршто/цакона пошлите у Вершацъ. Овима Пред-
наведенима пошлите свакомъ свое преко Г. ВладисавлЬвича,
как w и за Провпсара Гр8шића 8. Книга, управъ у Бок8. 38.
Книга управите на ДЈакона Кнежевића у Шибеникъ. Непла-
ћене книге препор8чите Г. ВладисавлЪвич8, да новце прими.
Ово Вамъ за то пишемъ, што ћ8 iä тешко до то доба овде быти.
УвГраваюГш Васъ ш момъ особитомъ высокопочиташю
есамъ
Благородјл Вашег истинный Почитатель
1шс. Раячичь Ей.
У Шибеник8 22а Марта 834. по наш.
Гр8шићеве книге плаћене с8 у горереченима 38 f.
349
Herrn Wuk Stephanovich Karagyich
in Wien.
Mit Briefen des К. K. Herrn Hofbibliotekars
von Kopitar
[Жигови:] Sebenico Wien
13 Apr.
№ 15
Писато му из Беча 17./29. Дек. 835.
Опет 1./13. Августа 836.
За здравице кривошијанске и за крвнину.
АСАНУ, 4232.
1 У наставку прецртано иоморски.
2 Иза овог прецртано Пешаръ Петковичь Капетань.
208.
Цетиње, 4. април 1834.
Почитаемый Господинъ Карацийъ!

Вы сте мени послали пробу одъ Тиркины слова, а я Вама
шилЕмъ одъ Moiexb; разгледайте nieno една и друга, пакъ ми
искренно кажите коя су лйпша.
Гласъ Каменштака пошальите у TpiecTb на Гд. Влади-
славлГвића, съ препорукомъ да га онъ оправи у Которъ Гд.
Ил iи Лумбардићу; Каменштакъ овђенв е писанъ, пакъ нек се
овђе и штампа.
Свакш часъ изгледамъ од Васъ она србска слова (:ј, љ, њ:),
за коя самь Васъ молю, да ихъ дате салити ту; но чудо ми е,
да ми за ньихъ до сада ништа неявляте.
Поз драв ляюйи Васъ любезно остаемъ
ЦетынЬ 23 Марта 1834 год.
Вашъ искрено србски почитатељ
В. П. Петровийъ
350
An den Hochedelgeboren, Hochgelehrten
H. Wuk Steph. Karadscics
Doktor der Philosophie.
in Wien
одговорено на Велики петак 834. АСАНУ, 4303.
209.
Пешта, пре 11. априла 1834.
Из Пеште — ---------- - -
Е бо што има у садањем Љетопису!:
„8. П исм о едном уч ен ом ъ Сербльину.

Вукъ----------- ■— и нГму подобии,
Што куде небеса, — — -----------
Ядно да покрию свое незнанГ,

Ние ми чудо, но ученый Сербльинъ
Славный, што иЬму слГдуе диви се
О СвГту!
Видите да самъ и я сам и лако бакинъ

Поета, будь како харНю мрляо,
Глупъ Србльину буди, говедарскщ
Говори, онда си ты Вуковъ Србльинъ.
Ако ли лЪпше што перомъ написа

Негъ што е бака изрГкла крезуба,
Сербски то ни е. Пусто езыка
Пише правило, бака гди суди;
351
Отъ кадъ она Вашъ постаде профессоръ?
Зато ли младость провеете у школа?
Дьякъ бакинъ Вы! подъ старость дасте!
Нетреба ту пера, батина е
Доста овчарева-------— -—
----------- ---- Ученъ правило
Люби, СлЪпачке гусле Орфею заръ

Лкра да буду? дронбуля Хайдена
Созданй непоправи, нитби
Моцардъ мило у кукуту свирао.
— Любовь заръ ни е Сербскш? бака

Рйче любавь, то е дакле Србскш право?
Алъ учила ни е то бака
Како с’ любовь пише; како зна, pine.
Алъ Вы колико проведосте лЪта

Отъ баке болй да знате?-------
Помислити да не знате како е

Пише сладость? Оданпутъ ах’ горко!
Сладосйю а други путь наислађе

Написаете. Умно Ваше перо О!
Защъ онда не кану? ту соблазнъ
Да залие отучены ока.
Оставите Вы т о ----------- Вуку

По Српскимъ мрачнимъ шумама дивие некъ
Учи курячитье, вы младимъ
Србльима пишите сладостьу, и сладье,
352
Да уче корень тому, дае сладость
Отъ Вась, као Сасси, Швабе, Аустринци
Вестфалци и прочи отъ Гете
Аделунга, Виланда НЪмци.
Научише се правилно писати.

Тако, да Србльинъ, Србиянъ, Хорват, Бошнякъ,
Краинацъ пише свакъ право, некъ
У колиби говори превратно.
Зато тому свагдаръ хвалу, да дамо

Быо Ккршъ, бью то Москаль
Кои нашъ езыкъ у правила
Пре, негъ Аделунгъ нГмцовъ доведе.
Пишете судъ i , за изображен^

Не написаете. Изображенье, и
Согласье прави гласъ Струня врпцомъ
Повезасте слГпачкш Гусала.
1ощъ болГбъ было изображеше

Правилно писать. Некъ изриче свакш
Како е кому драго, лепо,
Липо, лиепъ, праву лГио.
Арфа Ортографш пишете

По каквой? Вукъ и бака рЪкли бы
Арва, а искусному е харфа.
Нечувень см етеж !-------
Правило умномъ нерушимо тврдо:

Безъ основа стЬну вЪтаръ скруши.
Роду, прости! отъ рЪштес’ смертносны

Искушешя; ако Вась обниме
Таква тма, рГцте; избави насъ
Отъ Лукаваго, Младежъ в’ n t л ости
23 П р е писка V 353
Да заостане Србска. То моли васъ Србско
Срдце. Младежь се отрова Србска, отъ Вукова
Сзыка, то свЬдочи
Ево прилогь ядно слфцств1е!
У Араду С. Добролюбъ“
Уз ггисмо Г. капетана Пачића Учреднику Лктописа, с коим
себе од Шафарика . . . пере под звездицом Учредник овако
говори:
„*) Шта бы оттудъ произишло, то свакомъ Сербльину
да расуди, особыто и мы препоручуемо! — Кадъ бы списа-
тельи онако писали као што простота говори, то бы Шил-
леръ и Гете морали по простота Бечкой и Пештанской само
писати. Her amol Hanz!1 Samer unzer zwa? Kemmer Zaus, или
по простота банатско-швабской: keschte Ham, Tu solscht ti kreü
krigä2! а како бы по Прайской, Баварской и т. д. Богъ зна.
Сербски бы пакъ списательи морали по простоти серб1анской
онако као што Г. Вукъ и Г. А. Драгосавлквийъ по простоти
церногорской онако као што Г. Чубро Чойковийъ и Г. 1сщоръ
Стояновичь кад нкму оде прави, (види ГТЬвашя цр.) по про
стоти Далматинской другачЈе, по простоти Славонской опетъ
другачЈе, по простота пакь Банатской, Бачкой и Сремской
юшть другачк писати! —■
Учредникъ.“
С овим зато сам похитао, да би се умели с Вашима
пословицама владат и. Да ће и последак Љетописа к реше-
тању Вуковаца служити томе се тврдо надати им ам.. . А
ово што сам довде наводио о д р еч и д о р еч и je тако у Љето-
пису; дакле како Вас Бог учи,
С им а ми одпре између прочет пише: „но имъ я то праш-
тамъ, како и Г. Шафарику, што едностранно суди о Серб1янке
езыку, кои вели да Hie народный Сербскш, и ту показуе, колико
пространно обузима онъ онай езыкъ, коега и самш домородацъ
са свим ioiHb Hie ни еданъ поц’рпао и обняо; а то ће онда
быта кад’ почну Сербы по свим’ предЬлима своима свакш
природнимъ провинщялизмомъ писати, пак се изъ тога света
текаръ обштш писательскш Сзыкъ у свой своюй Лшки и
велики састави и появи.“ А на другом опет месту вели:
„Брођанину се, Г. Грамматику Сербскоме Берлићу радуемъ,
354
како сунцу озеб’о, што ми се чини, да ово мысли како и я,
т. е. да Грамматика неможе быти безъ езыка, а езыка быти
не може безъ народа, кои га ствараюйи говори, а говорећи
га преподае, али ономе ко имаде людске и братске уши, и то
не само тйлесне него и душевне; пак ће се онда моћи увйрити
и познати и Г. Лйтописацъ, еда ли е Чубру Чойковийу тре-
бало, и ел’ му дужность была, Народъ Црногорскш и Хе-
рачкш учити езыку, т. е. Пйваншю поправляти посербля-
ваюйи, како хоће онъ, езыкъ нйнъ; я самъ доста др’зновенъ и
решителанъ може быти у чему другоме, али у реченоме никада
шъ ньим се немоту мйрити, еръ ми се чини и вйруемъ, да бы
правоме разлогу како и здравоме разуму противно было“ .
Ваш истини почитатељ и пријатељ
И. Стојановић.
Wohlgebornem Herrn Vuk
Stephan Karadschits mit Briefen des Herrn
v. Kopitar
zu Wien
11. April.
одговорено 1./13. априла 834.
НБ, Р 523/Ш/80.
Годишњак Народне библиотеке за 1960, Београд, 1961, 40—41.
1 Чуј Ханс! Нас je двојица? Дођи кући.
2 И д е т ли кући, дабогда се разболео [?]
210 .
У Бечу 30. Марта 1834.
Пречестњејши Господине
Благодарим Вам на писму вашему од 8. о. м. у коме сте
ми послали 35 фор. у банкнотама. Пре Вам нисам могао
писати, јер сам имао кашаљ и главобољу, од чега целога
овога нашега поста још нисам изишао из куће.
Молим Вас, да ми опростите, што сам вам пре онако
писао.
Верујте ми, да сте Ви на моме месту, не бисте се мање
од мене срдили. — По моме мњенију пријатељство не стоји
на новцима, него се због новаца може покварити; зато се
23* 355
каже: „Ca својим и пиј и једи, али ништа не тргуј“ . Али je
тешко и то чинити: човек се пријатељу радује да му у свакој
невољи у помоћи буде.
Но што je било, било je: c моје стране ми смо опет при-
јатељи, као и пре што смо били, и ja желим свагда да будемо.
— Врло се радујем, што ми пишете, да ћете ми скоро и оно
остало новаца, послати за које Вас молим покорно, и знајте,
да ћу Вам врло бити благодаран.
Moje пословице јо ш се не ш т ам п ају (дакле далматински
пренумеранти не ће се задоцнити). Рад сам ји штампати
новым словим а, од који вам овде на листићу шаљем пробу;
она су још лане у ово доба наручена да се режу, и ево већ
пет месеци има, како се лију, и join нису готова! Покажите
ову цедуљицу Господину владици, да видимо, оће ли и њему
ова слова бити по вољи. Овде се лију и црквена слова нова
од три руке, т. ј. једна мања од оније, којима je штампана
Добровскога словенска Граматика, а двоја већа од њи (тако
ће с њима бити црквени слова од четири руке).
Молим вас, да Г. владици руку за мене пољубите и да
га од мене љубезно поздравите.
Препоручујући се и за унапредак Вашој пријатељској
љубави, с истиним почитанијем остајем
Вук Стеф. Караџић.
[Напомена адресатова:]
Примио у Карловцу 7. Априла 1834.
[Споља:]
Herrn
Sevastian V. Ilijch
Igumen des Klosters Gomirje
in Karlstadt
in Croatien. Бранково коло, 1905, бр. 9, 281.
per Agram
211 .
У Бечу 1./13. Алрилија 834.
Благодарим Вам на последњему писму Вашему (без
датума). Потом сам и Љзтопис добио и све сам видео. Знате
ли Ви, ко je С. Доброљуб, и коме он нише?
356
Треба ми Г л а с А р ф е Ш иш ат овачке, па овде не мо[гу] да
га нађем, а Г. Неофитовић каза ми, да га Ви имате; зато Вас
молим, да ми га одм а поша[ље]те по дели ж ан ц у (а ако имате
и оне о д зва ве[\] на њега или каки други ода Г. Мушицкога,
или моји рецензија — осим оне велике о Љубомиру, коју
и ja имам с в е ми пошаљите, молим Вас, пак ћу Вам ja опет
скоро натраг вратити): напишите споља — више или ниже
атреса — Gedrucktes ohne Werth,1 па што буде плаћати, пла-
тићете Ви ту, пак ћу Вам ja преко Г. Миловука вратити (а
тако кад напишете, врло ће се ма[ло] платити). Надајући се,
да ћете ми то одм а послати, и поздрављајући Вас и све наше,
остајем
Ваш дојако[шњи]
Вук Стеф. Кара[џић]
Кад би сте ми где могли наћи П ч е л у за годину 1831
(макар и стара била), да [ми] и њу с тим одма по[шл>ете!]
Исидору Стојановићу
(Р. Т.) у Пешти.
НБ, Р 523/III/84.
Годишњак Народне библиотеке за 1960,
Београд, 1961, 42—43 (с факсимилом).
1 Штампано, без вредности.
212.
Пешта, 17. април 1834.
На Ваша 3 писма од 22га и и 26й Февр. и 13го овог
имам чест јавити, да je Симо Црногорске песме дао к’ себи
однети, да ји онде, ко што вели штампа, ди je већ своју
историју Црнегоре почео печатати.
Новаца Вам досад још нитко поело није —
Предао сам Г. Кирјаковићу 10 Ех. Милошеви Житија
Песама
ЈЈ части
Даница за год. 1826
Буквара.
35 7
а поело ми je Мирковић 18 Даница од ове године натраг!
— а из Арада све!! За Кирјаковићу предане изволте ме одо-
брити, а за Мирковићеве обтеретити —. Г. Стојановић je све
Буквареве предо Кирјаковићу.
Писма сам по адреси предо. Шмитова су слова лепа —,
диће имати печатњу, ту или у Пожуну? Родољупца сам Чо-
крљан издаје.
Остајем Вас високопочитујући и Вашем удаљеном Сави
срећ у
У Пешти 17га Априла 1834.

покорни
Joe. Миловук
У Нашем књижевном друштву се породила партаја —

малте ако се не распршти — ово само за Вас.
Seiner Wohlgeboren
Herrn Wuk St. Karadjitsch
Mehreren Gelerthen Geselschaften Mitglied
in Wien
Josephstadt, in der Piaristengasse № 126.
rückwertsp] im 1. Stock.
19 Apr
АСАНУ, 3163.
213.
JOBAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 24. април 1834.
У Земуну 12а/24. Апр. 1834.

Любезни Господине,
драгш пр1ателю!
Чини ми се, да самь Вамъ на едно Ваше писмо дужанъ
одговорити. Но и да ни самь, садъ ми се прилика десила, да
Вамъ могу, што особито явити. По свой прилицы и Вы юшъ
све еднако желите чути, шта се у нашемъ Ришћанлуку ради
и догађа. Одъ како Вамъ ни самь писао, млого се коешта збило
— именомь важно, а у ствари никадъ ништа. Чули сте, како
358
су Ерцеговски, Босански и Арнаутски Турци на Србску гра
ницу ударили, и како се другш дань опетъ миръ — са сусед-
нимъ власт — мал’ не реко властима — бескуйаницыма
и айдуцима везао. Трудила су се брда, родио се мишъ. —•
Господаръ Сфремъ ни е выше Губернаторъ, но приватанъ чо-
векъ: али е на место нйгове власти Чича 1окса великш Сердаръ
и одъ Београдске и од Пожаревачке и юшъ одъ више наия.
Таковый е великш Сердаръ и капетанъ Буле, и Милета и Ћоса,
кои съ Господаромъ Гованомъ старешине у целой Србш, коя
имъ е еднако поделана, саставляю. —- Садъ се ради за Ђур-
ђевску скуцштину живо; но, чини ми се — неће се урадити,
што бы требало. — Пре неколико дана пише ми Нь. Светлость
изъ Пожаревца, да се одважим едномъ, па, ако не за дулГ
време, а оно баремъ за неколико дана, да пређемв на ону
страну, и да му одемъ у Пожаревацъ, гди ме у своюй сла
бости и болести као доктора, кои га найболЪ познае, потребуе.
Колико ми е тай позивъ чудноватъ, толико ми е и мио морао
быти. Но зато опетъ знаюйи, да Г осподаръ не лежи опасно, и
да бы ово, што самь у Земуну задобю, сасвимъ опетъ изгубю,
кадъ бы се одавде на дуже време удал io, одбю самь тай по
зивъ, и писмено самь мое мисли о станю здравля или болести,
заиста ако не паметно, а оно искрено и учтиво; Господару и
НГговымъ докторима предложю. Но люди су мене, а не мое
писмо тели видити; зато су се расрдили, и одговори[ли] ми —
амиш иски, или ришћанлучки, или по познатомъ Вамъ начину
спрднЪ и крайне будалаштине. Господаръ ми пише лепо, но
изъ сваке врсте вири налюйено срце и незадовольство; али
великаши, Срдари и Мшютри, одговараю ми, наравно по вы-
сокомъ налогу, на едномъ табаку, кои е савъ скоро пунъ спрднЪ
и обычне ньине глупе и бесвкусне шале. Кадъ ми ништа не
могу учинити, или преволети, да имъ пређемв, а они су узели,
да ме на овай подлш и будаластш начинъ расрде. Но я ш
презиремъ — па найвыше збогъ такове ньине дечке и за вы
соко ньино станГ сасвимъ непристойне према нама освете. Я
ћу се старати, да имъ одговоримъ, но съ одговоромъ да имъ
’еллебора, чемерике, пошлГмъ, да се и они одъ мене, као стари
Абдерити одъ деда нашега Иппократа, лече; еръ и они мозгомъ
болюю. Каза’ ћу имъ, да мое писмо чуваю у своюй архјви,
нека зна потомство, одъ какве су болести Србски великаши у
19 веку мучни и слаби были. — Господаръ е Ефремъ ово
дана врло болестанъ бью; я самь му свакш дань прелазио;
садъ е млого болГ. —
И я ћу се тражити, не бы ли ми службу овдашнЬга кон-
тумацкогъ доктора дали. Но безъ прјлтелл нема нигди ништа.
Молимъ дакле и Васъ, ако бы како до Гдина Фелдмаршал-
359
лайнанта[!], Хофскригсрата Мшшловића дошли, да и вы има-
те доброту, и кодъ Hira за мене кою повольну и нужну речь
рећи: еръ и онъ може доста учинити и у овой ствари. Пре
поручите ме дакле добро, ако можете; а я ћу Вамъ умети бла-
годаранъ быти. Не бы што кодъ важни люди и Гд. Копитаръ
учинити? упитайте се приликом, па га у мое име замолите, да
нам и онъ кодъ какви свои щлятеля одъ братске помоћи буде.
За садъ доста; друпй путъ опетъ нетто: но пишите ми
одма, да знамъ, есте ли живи и шта радите. Съ Богомъ.
Вашъ
искрени братъ и почит.
Доктор, 1ов. Стеийъ
Ето вам из Земуна мешто црвеног јајета новина од ри-
шћанлука. Нисте дакле ви сами, који сте одонуд т. ј. од Го-
сподара поздравлю примили, него ето и наш Господин Стејић
примио je поздравлю, и уз нюга join и рецепт за владаню у
напредак, jep га учинише болна од убоја од Земунски унц-
вута и обешењаковића (тако стоји у писму) и веле да се у
напредак чува, зашто може опет бијен бити и страдати. Да
кле je цела истина, да ришћанлук све једнако чавкуни, нити
старо заборавља, нити ново прима. — Одговорите нам шта
учинисте од ваши пословица? Будите здрави, честитам вам
ускрс.
ваш свагдашњи пријатељ
Herrn
Wuk Stephanovits Karagich
in der Piaristengasse № 126 rükwärts [!]
im 1. Stock in der Josephstadt
in Wien.
29 Apr.
одговорено 24. Април. 834.
АСАНУ, 4151.
360
214.
П Е Т А Р II П Е Т Р О В И Ћ Њ ЕГО Ш — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Ц ети њ е, 1. м а ј 1834.
Почитајеми Господинъ Караџић!

Примио самь Ваше од 27. Марта с’ приложеном пробом
славенскијехБ словахъ, а тако исто и друго од Зга текућега
съ пробама hctícx словах. Ова посљедња проба повољна ми
je. Ja сам наручио да се предаду Гд. Владиславу 400 f ср.,
кои ће их Вама што скорије послати. Кад ове новце примите,
пођите у Будим и дајте слова салити, како Ви сами видите.
Ja самь намјеран штампати овђе букваре, часловце и псал-
тијере, и то на малом колу. Из овога можете виђети од при
лике колико коијехв словах треба од сваког шрифта и према
тому владајте се, а у све узмите центах 15. Остале новце
што Вам устребују за исплатити слова, јавите ми кад су Вам
нужни да Вам и њих пошљем.
Ево Вам пробе од моих словах; по њима дајте она српска
слова салити а за већу точност ево Вам прилажемъ и ова у
салитку што имам. Ваља да Вам кажем да нејмам апостро
фах (’), а тако исто и мјесечних знаковах за календар.
ЦетинЪ 19 Апр. 1834. год.
Ваш особити почитател.
Владика Црногорски
П. Петровић
An den Hochedelgeboren, Hochgelehrten
Н. Vuk Steph. Karadschics
Doktor der Philosophie etc. etc.
Josephstadt in der Piaristengasse № 126,
rückwärts im 1. StocK.
in Wien
Beschwert mit Schriftproben.
15 Mai.
АСАНУ, 4304.
Букова йреписка VI, 362—363.
361
215.
ИГЊ АТ Б РЛ И Ћ — БУКУ КАРАЏИЋ У
С лавонски Б р о д , 3. м ај 1834.
У Броду 29. травња 1834.

Преведри Господине!
Драги брате и пријатељу Буче!
1ли сте лГни, или болестни, што ли je да ми непишете.
Ja сам вам још у мЪсецу Просинцу и. г. послао у име по
словицах сербских пренумерациу на 3 књиге, у листу Госп.
Копитара, пак ми никада ни Ви ни Г. Копитар неодговористе
јесу ли новци и моја писма до Вас дошла. Ej Богме брате
Ацаип с’ Вас! —
Молио сам Вас да ми, ако која изиђе, критике б мојој
Граматици пошаљете, ja ћу платјт, пак ми ето и то нећете
да учините, дајте Бога Вам, чуо сам да je Шафарик нетто
писао, добавите ми и пошљите у Пешту на Г. Хартлебена, од
кудно ћу лако добавит, сад б о немислим на Пештански Вашар
доћи. Пак ако су и те ваше пословице изишле, пошљите ми
на истог Г. Хартлебна. Да сам Данице у Босну послао то
сам Вам писао, ал ми ни дан данас нису одговорили да су
примили, премда знам да нису изгубљене.
У реченом листу од мЪсеца просинца описао сам Вам и
босанске Паше, незнам јесте л’ с’ оним мојим описом задо-
вољни били.
Ове зйме т. ј. у мГсецу Марту мало не биаше окершй
у Босни, — Керштеници Шокци и Власи били су се проНва
Турцим подигли, али непромотрившй да још нще одре-
ђено и уговорено врГме дошло — морадоше се трећи дан
умирити, — Поп Јовица био je Вођа, ал му се сад ни за траг
незна.
Молио сам Г. Копитара да једну моју Граматику, бившем
мому Профессору Ђури Ржебауну у Ловов [!] пошље, јел то
учинио ил’ није? незнам, морао би какав такав глас примит,
ако дакле још није учиню, а оно вас лГпо молим, да узмете од
њега једну моју Грам. у полуфранцезском везу, те да jy Ап
Seine Hochwürden (pi. Tit.) Herrn feld-superior Georg v. Rže-
bann in Lemberg, на Делижанцу Franco пошаљете, што пла-
t í t c т о ћу Вам ja захвално повраПт, само молим Вас настојте
да што бержје буде.

Поздравите ми Г. Копитара, да сам његов лист од 15.
Април примио, и у Босну на све приатеље и познанике писао,
небил ђегођ шта од наших старинах нашао. -— Док добијем
362
одговоре и њему ћу писат, какви су плод моја пйсма произ
вела. Али мало уфање имам, да ћемо моћ штогођ добит. —
Jep су ватре, трешње земље, и Турци, и Ратови све прож-
дерли, ако je икад шта и било, међулм видит ћемо. —
Поздравите ми, кад се с’ Отцем Петром Марешевићем
састанете, поздравите ми га, нека ми пише јели ових данах
једно 6 босанских писамах на пошти примио, и јели новце
од Бечког Гвардиана добио нек ми пише. — Такођер нек ми
пйше, тко je тај Господин Јуранић од кота ми je један пута
у свому писму спомен учинио? Je ли то какви добар Домо-
родац, и какав важан човЪк, који би могао ђађа кому дољњем
чов'Ьку код горњих људих у помоћи бити, и штошта посла
оправити? —
Ово, и братински вас поздрављајућ и целивајућ остајем
сутрашње Вам Воскресење сретно и честито називајућ Ваш
до смерти Брат, слуга, и приател.
Довершено ово писмо Зћег Свибња 834.

v. Brood.
S r des Herrn Vuk Stef. Karacxich
der Philosophie Doktor’s und mehrerer
gelehrten Gesellschaften Mitglied’s
Wohledlgeboren
franco. Wien
№ 126 im 1‘ Stock.
[Жигови:] Brood. Franco
10 Mai.
АСАНУ, 3636.
216.
КИРИ Л ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рума, око 6. маја 1834.
Високоучени Господин Вук!

Желя миломъ мом Род8 у колико мог8 хасновит бити по-
б8дила ме е, неке Арапске Преповетке, под именом „Иляда
и една Ноћ“ кое, без с8мнЬ и Вамапознате бити мораю; с’
немецког на наш матерньи прости Српски език вревести.[!] Но
363
ПитанЪ е сад, какоћб га Свет8 собштити моћи? — Сам у
Станю нисам толико Дело, кое до 140 писали Табака у две
Свезе имаде, о свом Трошк8 штампати, а др8ге частне Го
сподаре воособ нисам тео молякати; Представим га дакле
преполезной српской Матици и пон8дим ю да би ово мое Дело
од мене прек8пила и о свом Трошк8 га штампати дала, кое
Дело знам да се од нашег Рода охотно читати оће, ербо е
на моралним Поучешяма основано; а и увеселеше невино
сваком читателю у п8ной Мери ће донети, ербо е у h ím 8
союжено оно Стихотворца изречете, увеселяваюйи учитисе;
зато велим да Дело ово без Ползе бити неће, следователно о
Прен8мерантима с8мняти н1е, а и я овде у овой околини
колико вишше[!] б8дем мого, потр8дити се оћ8 ск8пити. Ово
Делце као штосам казо састоисе за сад у две Свезе; Речи
сам скбпляо кое из Вашег Речника, кое из простог Србина
разговарати ч8к>ћи, саставю; овакови имаде 6 части а и више,
трећа е у Превод8 и Бог8 препор8ч8к>ћи се уздам се и трећ8
и четврт8 и остале превести, само ако се ствар б8де пришила,-—
Но Матица мени под 24м Мартом с. г. одпише и одго-
вори; да она мою желю не одбјл и ако Дело кроз Ценз8р8
прошло и одобрено б8де, даће драговольно пристоинВ Наград8
за мой тр8д дати. Дело се мое Ценз8ри б8димской поднесе,
обаче она на hím S подпише, „non admititur,“ и то ни чрез
какав др8ги узрока, да би у Превод8 или Смисл8 узрока нашо,
но овако одговори исте ове Речи: ,,Кад неби я Свештеник
6io, с’ драгом Душом би Вам т8 Кньиг8 ослободю, обаче тако
не мог8” — ето то с8 нЬгове Речи!!! — Но я мислим кад ово
Дело, на царств8к>ћем и осталим Сзицима бити може, зашто
неби и на Српском бити могло. — Тако я ов8 Ствар моем8
особном8 Пр!ятелю Господн. Стефан8 Филиповић8, овдашньи
српски Школа, местном8 Управителю собштим; а он ме на Вас
уп8ти, говорећи: препорбчи ти то Дело Г: В8к8, он ће тамо
у Беч8 заиста тог се префатити, за кое ни мало нес8мням
да ти учинити оће. — Зато се я и ус8ђ8ем и непознат к’ Вами
припасти да би ме изволели уп8тити и тврдо обнадеждити,
и Разговор наш преко Писма нека на мой Трошак иде яЙ8
на Вас франкирати и Вашаћ8 овде плаћати.
Тако молим Вас неодреците се овог Сиротчета и при
мите га се, а по свршеном Дел8 мени што дате, я ћ8 Вам
благодаран на Век остати, с ньим и есам истинни Ваш Почи
татель у Р8ми
Ћирш Поповић
Обаче я молим да би ми што cKopie любезно одговорили. i
364
Vuk Stephanovics Karadjics
Doctor der Philosophie Mitglied der gelehrten
St: Petersburgischen, Cracovishen Thyrüngischen,
Sachsonischen und Getingischen.
Franco Platzl zu Wien.
Воштани печат c иницијалима CP.
[Жигови:] Ruma Franco
6 Mai.
одговорено 29. Април. 834. АСАНУ, 4340.
Букова иреииска VI, 405—406.
1 Надредни знади изостављени.
217.
Трст, 6. мај 1834.
Кад сам Вам год што год обећавао, мало сам кад при
свой моюй доброй жељи могао иоле обећанГ испунити. Таке
сам Tanie бивао до сад више пута.
На кратко: Ево Вам сад Новаца у вексли.
Ономад пршмих овде у Девића за Кнежевића рачун из
Далмаще да Вам ш предам f 38. у среб. Данае по препоруци
Владике Црногорског од Милаковића овде f 6. кр. 40 у ср. •—
Не давно од Г. Фрушића за Г. Гагића f 3 кр. 20 у ср. — Од
нашег рачуна ево Вам на рачун, док Инкасирам, а нетто
док и предам f 10 у ср. Вама на дар одавде f 22 у ср. т: е:
Од Г. Доктора Фрушића f 5. у ср. — Од Г. Николе Боте
f 5. у ср. Од Г. Стоиковића f 5. — Од мене f 5. Од мога
колете Г. Симе Димитрјевића f 2. С’ овим се провеселите
с’ Вашом Фамилюм. — Света примићете у вексли f 80. у ср.
А како што у напредак инкасирам, послаћу Вам. Прје Вам
нисам могао послати, да Вам приспГ за ускрс имаюйи посла
у нашем Намастиру В. НеделЪ, а знате да смо ми учитељи и
Люди и Попови, па како се едно свали с леђа, навали се
нешто друго. А на другога се поуздати не могу. Ево шта ми
се догодило и с’ препоруком Владике Црногорског и нГговим
Писмом. Не могући га ићи на Догану (Mauth) пошалЬм по
едном Момчету, да преда, као што ми e ioni кои пут чиню,
а оно не знам, како е мислило, зар е мислило, да су завЈене
365
литере биле новци, раздера завежляй, пак видевши да ни су
новци, боялосе зар однети на Дотану. 1а онай пут заборавим
искати реверс, а оно до мало времена отиде на море, па
ономад пише овамо и гавля своима, да ми предаду и писмо и
Литере. Ето какове сам Tanie. Ко има чекати на писмена,
Начекаће се; но шта ћу му га? Tanin!
Ви ћете примити преко Дилиђенце и Писмо Владикино,
и Литере, пак ћете се владати по инштрукцш нъговой.
Имате ли што Ново од Матице. Чули смо, да су секве-
стрирали ЛЪтописе ове године због 600 W. W. дуга едном
Ортаку! бли Истина. Ми ioin немамо ЛЪтописа. Шта е од
Вашш Пословица? Камо мени Огледи? Будите ми здрави и
весели са свом Фамилюм. Сви Вас лрјлтељи поздравляю а
наивише Ваш
У TpiecTy
3. Дан Ускрса 1834.
Искрени Почитатељ и слуга
Дим Владисавл'Ьвий
П. П. Ево ми баш сад донесоше Писмо од Добровоевића

Манипуланта из Пеште, па ми ништа не споминЪ за Секве-
стер, шшгЬ нам ЛЪтопис. Addio.
[Вук забележио:]
38
6 — 40
3 — 20
22 —
7 0 -------
10
80
H. Wик Steph. Karadschitsch
N 126 rückwärts im 1. Stock.
in Wien.
[Жигови:] V. Triest Franco
10 Mai.
АСАНУ, 3262.
Вукова иреписка IV, 392—-393.
366
218.
ПЕТАР Д ЕМ ЕЛ И Ћ — БУ КУ КА РА Џ И Ћ У
П е ш т а , 8. м ај 1834.
У Пещти 26го Апр: 834.

Благородии и високопочитаеми ПрЈлтелЈо!
Ваше дражайше Писмо од 13ог овог есам исправно
примю; из нЬга видим да сте ми 10 егз. народни Песама по
Миловуку да ш Пренумерантима раздам, послали; я ш пак
до овога часа ющ вид!о нисам; будући да сам топер Де-
кемвр1я месеца пр: г: овамо дошао, и као що сад од мог
Таста чуем, да му е Миловук сдан пакет с’ кньигама за мене
дао, он пак мени то таки за Темишвар на Трговца Глинсверта
послао: я се чудим да бивши ющ доле од ти кньига нища
нисам чуо? Валяда леже ющ код Глинсверта; и друго не
остае, већ док не пођем за Темишвар (кое ће будуштег месеца
бити) па да ш опет натраг Миловуку пошлГм, да ш он после
разда. Сожалуем да нисте се сетили Миловуку ондак явити,
да ако неби се я овде трефю, да он кньиге разда, те не би
забадава кньиге лутале. Моя ће пак брига, како у Темишвару
стигнем, дати те кньиге на Миловука послати, а Ви изволите
после с ньиме о ньима разумети се.
Како Вас, тако и Вашу Госпођу и дечиду любезно поз-
дравлякАи; остаем съ истиним високопочиташем
Ваш покоряй слуга
Петар Демелич
Herrn
Vuk Steph. Karadsits
Doctor etc. etc. Wohlgeboren
in Vien
in der Josephs Stadt Piaristen Gasse № 126.
10 Mai. АСАНУ, 3815.
Букова йреписка V, 447.
367
219.
Беч, 13. мај 1834.
У Бечу 1./13. Маија 834.

На љубезно пнсмо Ваше од 9. Марта нисам Вам пре могао
одговорити, јер сам више од два месеца био болестан (од
ipuüe, као и лане, него ове године join дуже).
Читао сам и ja Љетопис. Благо Павловићу, кад има чи
тателе, којима онако угађа!
Од моје крит ике за сад нема ништа (које што сам слаб,
а које што имам и други пречи послова). Чујем, да Професор
Лазаревић из Новог Сада, и Ђорђије Димитријевић и Раић оће
да издају некакав журнал под именом С рбљ и н а. Да видимо,
како ће се они показати; а и Чокрљан издаје опет свога Р о -
д о љ уб ц а . Ето сад широко поље за критике. —
Поздравите ми љубезно Г. Адама Драгосављевића. Жао
ми je, што га нисте могли наговорити, да узме и место i барем
да будемо ja и он колико год сложни. —
Ja се бојим, да Јова Гавриловић не остави Србију. —
Пословице join нису готове (а из Вуковара ми ни je g u o ia
пренумеранта на њи нисте послали!)
Поздрављајући и Вас и Г. Адама и остале пријатеље
с истиним почитанијем остајем
П. П. О ономе Арађанину може бити, да ћу Вам други

пут што моћи јавити. —
Herrn Justin Michailovich,
Kaufmann,
per Ofen — Essegg in Vukovar
АСАНУ, 8552/56 (3).
Jaeop, 1887, бр. 38, 605.
368
220 .
П А В Л Е ЈО ЗЕ Ф Ш А Ф А Р И К — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
П р аг, 16. м ај 1834.
Prag den 16 Mai 1834.

Hochgeertester Freund!
Endlich ist auf meine Anfragen wegen des Neuen Testaments
Antwort sowohl von Leipzig als auch von London eingelaufen,
und ich beeile mich, Ihnen das Resultat hiermit kurz mitzutheilen.
„Das im Jahre 1830 erschienene serbische Neue Testament
wurde bei Tauchnitz in Leipzig auf Kosten der brittischen und
ausländischen Bibelgesellschaft in London gedruckt, an welche
auch damals alle Exemplare abgeliefert worden sind.“
„Zuerst wurde eine Auflage davon in Petersburg veranstattet;
die zweite war die von 1830 bei Tauchnitz in Leipzig gedruckte;
und da diese wieder vergriffen ist, so ist Tauchnitz von der Bibel
gesellschaft beauftragt auf Kosten derselben jetzt wieder eine
neue zu drucken, welche b ereits unter d er P resse ist und ungefehr
in 3 Monaten beendigt seyn wird.“
„Die Bibelgesellschaft vertheilt diese Testamente, so wie alle
ihre übrigen Werke, entweder unentgeltlich, oder zu einem nie
drigen P reise, da, wo sie gebraucht w erden .“
Dies ist, der Hauptsache nach, alles, was ich in Erfahrung
bringen konnte. Die Z a h l der gedruckten Exx. wollte man mir
nicht angeben. Übrigens können Sie obige Nachrichten, als ganz
gewiss ansehen; sie kommen aus guter Quelle. Capitän Vavasour
in London erkundigte sich gehörigen Ortes: einen andern Bekann
ten hatte ich dort nicht. Dasselbe erfuhr ich aus Leipzig, von ganz
sicherer, verlässlicher Hand: daran, das geg en w ä rtig bei Tauchnitz
eine neue sta r k e A u flage des N. T. gedruckt wird, sollen Sie also
gar nicht zweifeln. Mit wirklichen Mitgliedern der Bibelgesell
schaft habe ich freilich keine Bekanntschaft und keine Verbindug.
Eins nur nimmt mich bei der ganzen Sache wunder: wo in
alle Welt kamen die vielen Exx. der zwei ersten Auflagen hin? Unter
der Serben in Ungarn und Slawonien sah ich keine: dasselbe ver
sicherten Sie, scheint mir, vom übrigen Serbien. Mir fällt ein,
dass die Bibi. Gesellschaft vielleicht die ganze Auflage nach Peters
burg zur Verfügung stellt, wo sie dann nothwendig statt nach
Serbien entweder ins Feuer oder in die Abortte wandert. Aber
könnte die Bibelgesellschaft so blind seyn? — Mit dem 1828. oder
1829 zu L ondon gedruckten bulgarischen Neuen Testamente soll
es w irklich so geschehen seyn. —- Hat nicht die Gesellschaft falsche
verrätherische Freunde in Petersburg?
Aus dem Obigen sehen Sie, dass jetzt keine passende Zeit
ist, Ihre Übersetzung der Bib. Gesellschaft anzutragen, da schon
gedruckt wird. Vielleicht aber kann dies später geschehen, und
Hr. Kopitar könnte und sollte Ihnen doch auch an die Hand ge
hen. Ich habe leider keine Gelegenheit und Mittel, Ihnen in dieser
Hinsicht zu nützen.
Zum grössten Verdruss habe ich Ihren Pränummerations-
ankündigung der Sprichwörter, die ich circulieren liess, gar nicht
zurückerhalten: der beauftragte Sammler lies sich gar nicht mehr
sehen. Mit den Pränum. ist hier nichts anzufangen. Kollar’s Volks
lieder haben auch keine Pränum.
Hrn. v. Kopitar meine ehrerbietigste Empfehlung
Leben Sie wohl! Mit Hochachtung
Ihr aufrichtiger Freund
P. J. Schaffarik
Von Prag.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Vuk Stefanovics Karadxics
Mitgl. mehr. gel. Akademien
Mit Briefen des Hrn. K. Hofbibliotheks-Custos
B. v. Kopitar
in Wien.
Воштани печат c иницијалима P J S.
19 Mai.
АСАНУ, 3462.
[Превод:]
П р т , 16. м а ја 1834.
М н ою пош т овани пријат ељ у,
Коначно j e на м оја пит ањ а о Новом завету и из Л ајпцш а
и из Л он дон а ст ш ао og io eo p , па ж ур и м д а В а м овим крат ко
саопш т им р езу л т а т .
,,Нови завет на срп ском , који j e изаш ао 1830. Юдине, ш т ам -
пан j e к о д Т аухн иц а у Л а јп ц т у , о Т р о ш к у британскоГ и ино-
страноГ БиблијскоГ др уш т ва у Л о н д о н у, ко м е с у т ада и сви
примерци испоручени Л
„ Н а јп р е j e о д ütoia је д н о и зд а њ е приређено у П ет рограду;
g p y io j e било оно које j e гит ампано 1830. к о д Т аухница у Л а ј-
пцт у. Пошто je ово поново распродато, т о j e Т аухниц добио
налог о д Библијског д р уш т ва д а о гьею вом Т р о ш к у са д а поново
ш т ам па ново, ко је j e управо у штампы и биће заврш ено за ош-
прилике 3 м есе ц а Л
370
„Б иблијско др уш т во дели ове Завете, као сва д р уга своја
д ел а , или бесплатно или по сниженој цени, тамо где се упо-
требљавају.“
To je , у главном, све што сам м ош о дозн ат и . Број игтам-
паних прим ерака ни су м и хт ели навест и. И н аче, Горње вест и
м о ж ет е см ат рат и пот пуно п оуздани м а, д о л а зе и з доброГ из-
вора. К ап ет ан В а ва сур се обавест ио у Л о н д о н у на o g io ea p a jy-
ћем м ест у; неког g p y io i познаника нисам т ам о имао. И ст о сам
д озн ао из Л ајпц т а, и з пот пуно ст урн е, п о узд а н е р у к е . У то,
дакл е, д а се сада к о д Таухница ш т ам п а ново и зд а њ е Новог
завета, у великом броју примерака не т реба никако д а сум -
њ ат е. С правим члановима БиблијскоГ др уш т ва нем ам , на
р а вн е, никаква познанст ва и никакве везе.
Једн о м е сам о у ц елој т о ј ст вари чуди : к у д су п од милим
богом отш или они м н о т примерци о д прва д в а и зд а њ а ? М е ђ у
С рбим а у У т рској и Славонији нисам ви део ниједноГ; ист о ст е
Ви, чини м и се, т врдили за о ст алу С рби ју. И а д а м и на пом ет
д а Библијско друш т во , м о ж д а , цело издагъе g a je на р а сп о л а -
т њ е у П ет роград, где оно онда, нуж но, м ест о у С рби ју, д о с п е ва
У ваш ру или у нуж ник. А ли, за р би могло Б и блијско д р уш т во да
б у д е т ако слепо ? — И згл еда д а се с бугарским Новим заветом,
шиш мпаним 1828. или 1829. у Л о н д о н у, ст варно т ако деси ло.
— Д а нем а Д р у ш т в о у П ет р о гр а ду лаж не, и здајничке при-
ја т е љ е ?
И з ГоргъеГ видит е д а сада није поГодно врем е д а В аш пре
в о д понудит е Б иблијском др уш т ву, је р се већ ш т ампа. То би
м о ж д а могло бит и касније, а Г. К оп ит ар би моГао и м ор а о ипак
д а В ам иде н аруку. Н а ж алост , j a ггемам ни прилике ни начина
д а В ам у т ом поГледу б у д е м о д корист и.
В еом а м и j e непријат но ш то Ваш оглас за п рет й лат у на
Пословице, који сам д а о д а круж и , нисам уо п ш т е до б и о на-
iTipai; повереник са к уп љ а ч није се уо п ш т е ваш е појавио. Овде
се не м о ж е нишига почеши с прет плат ницима. Н и К ол арове
Народне песме н ем а ју прет плат нике.
И р еп о р уч ујем се ф. К оп и т ару с н а јд уб љ и м поигтовагьем.
О ст ајт е зд р а во ! С пош товагьем
Ваш искрени пријат ељ
И . Ј. Ш афарик
Из Прага
господину Вуку Стефановићу Караџићу,
члану више научных академија
С писмима г. Ј. Б. Копитара,
кусшоса Царске дворске библиотеке
Беч
24* 371
221 .
Д И М И Т Р И ЈЕ В Л А Д И С А В Љ ЕВ И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Т рст, 17. м ај 1834.
Ево Вам едне вексле од Г. Димитрјл Милаковића ис
ЦетинЪ (Црне Горе) от четири стотине форинтш сребром. А
ономад сам Вам прислао едну од осамдесет форинтш кою
мислим, да сте до сада већ инкасирали. О чему како год и о
овой не пропустите ме извГстити што CKopie за мою сигурност.
Препоручуюйи се Вашой любави с’ поздравом од Вашш Пр1я-
теля. Ссам као свагда Ваш искрени
У TpiecTy 5/17 Maia 1834.
Почитатељ
Дим Владисавл^вић
Dem Hochgelehrten
Н. Vuk Steph. Karadschich
Josephstadt in Piaristengasse № 126 rückwärts
im 1. Stock
in Wien
Demetrius Vladisavljevich al № 1447.

[Жигови:] Triest 18 May 1834 Triest Wien
recomandirt 22 Mai.
АСАНУ, 3263.
Вукова йрейиска IV, 393—394.
222.
Вуковар, 20. мај 1834.
У Вуковару 8/а Maja 834.

Високопочитајеми Пријатељу!
Срамота би ми се чинила, да ни једног пренум: из ва
ше вароши (В ук о ва р а ) на пословице небуде. — Зато вам
ево шаљем. Г. Драгосављевић послао ји je јошт 30га Јан:
372
по пошти, незнам како je то било, да ји примили нисте; да
тако није, неби вам сад овим писмом ни досађивао.
Шта се опет та болеет на вас изпизмила? Ваљда je није
ко подговоријо? Фала Богу! кад je боље — да бог да, да
тако и остане — да нам дуго здрави поживите.
Ми смо овде нули да ће те некуд путовати — куда? не-
ћетел о вашару бити у Пешти? Ала би то за мене особита
рад ост била! Од србљ и на моглоби се што честито очекивати,
сва троица су се са до сад изданим ситницама, прилично по
казали, и сви су наши људи.
Неказасте ми за Бога! узрок, закоји се бојите да Јово
•— неостави ону страну. Ja имам 3 писма ове зиме од њега,
последње од 18га Март: па нема ни речице од тога, до душе
нема ни фале, ни опомене о Скупш тини, ни о његовој Служби;
од њега чекам који дан писмо, ал о томе ће он ћутити —
зато би желијо знати, од куд ваше б о ја њ е ?
Павловићу je послат зимус an onim један прилог о Н е-
јед н а к о ст и језика који у Љетопису влада, све, са наведеним
примерима (:па јошт на једној страни:), па га није пролетос
печатао, а неке ситнице које су стим прилогом мимогред по-
слане, печатао je. Ja сам истина човек неучен, и само трго-
вац, па можда се варам, ал’ мислим да je то штогод нечу-
вено, да књижевни Журнал, партају, баш као политини[!]
Журналъ — има, и да у књижевству Деспоција, а не Respu-
blika — влада — та ЈБетопис би морао бити Мишарско поље
свију мишљења, пак би време одсудило шта je полезније и
паметније, ал он се слабо чин’ ми се узда у праведну ствар,
већ са они добри људи новцем, некој Партији — као удо
орудије, служи — с’ те стране чест некдашњим Новинама ерб-
ским, ми ји овде и данас са радости — да и смијом — читамо.
Дакле и ви незнате које онај Арађанин. ■ — Ja мислим —
чинимисе погађам — да je Светић? или тешко (:јер je, in
seiner Art,1 добро написано:) Стаматовић? Г. се Пачић врло
срамоти, та што не ћути забота!
Г. Адам ми се обећао, што год у напредак буде писао,
да ће се држати иж е место i.
Збиља! Кад му je (:Павловићу:) послат онај горе речени
прилог, мољен je да ако га неускте по написатој ортограф:
печатати, бар да у примјечанију означи, каквом je у ориги
налу написано, пак ни то није ктео учинити, баш неће да зна
свет, да ви иједног Подражатеља имате, нечувено Тиранство!
Кад велите да сад ништа, од критике, неможе бити, а ви
га барем у предговору Пословица, (:ако већ нису готове:)
опалите.
373
Поздрављајући вас љубезно и од Г. Драгосављевића и од
моје стране, јесам ваш
са истиним почитанијем
Јустин Михајловић.
Н а g p y io j с т р а т пренум ерант и.
Б ук о в ар
Чест: Г. Атанасије Михајловић парох Надудварски.

„ Ђорђије Георгијевић спајински Канцелиста.
„ Тодор Петровић Трговац.
„ Гавр о Степанац „
„ Игњат Игњатовић „
„ Ђорђија Бирра „
„ Андрија Бакал „
„ Baco Марковић „
„ Јован Лазаревић „
„ Петар Николић „
„ Гавро Романовић „
„ Максим Стаић „
„ Ристо Михајловић „
„ Гајо Ђукић сапож ник (:овај баш тако оће, некага:)
„ Тодор Дуждовић стаклар
„ Симо Мединац чебеџија
„ Ћоко Лукић абаџија
„ Мијо Пауновић казанџија
„ Петар Ковачевић Богослов сврш. I Клас: Уч:
„ Јустин Михајловић Трговац.
„ Адам Драгосављевић Учит, немачког језика и ску-
питељ прен.
21 ком.
S e in e r Wohlgebohren Herrn
Wик Steph. Karadjitsch
wohnt Josephstadt in der Piaristengasse № 126.
rückwärts im l tn Stock.
in Vien
Воштани печат ca иницијалима JM.
25 Mai.1
АСАНУ, 4264.
Букова прейиска VI, 277—278.
1 Ha свој начин.
374
223.
ВУК КАРАЏИЋ — САВИ КАРАЏИЋУ
Беч, 24. мај 1834.
12/24 Маија 834.

Мили и предраги сине!
Ево готово четири месеца прођоше, како си од нас оти-
шао, па још никаква писма од тебе немамо, а знаш како сам
ти наручио, да нам одма пишет! Само да си здрав и за-
довољан!
Као што сам те устмено саветовао, тако те и у овоме
писму саветујем, да се добро владаш, и да се једнако стараш,
да твоји надзиратељи и учитељи буду с тобом задовољни:
од тога сад цела твоја срећа и твоји родитеља и њиови при-
јатеља зависи.
Ако би ти се што из почетка и тешко или неповољно
учинило, трпи и гледај да га трудом и мислима облакшаш;
јер на овоме свету нигде никоме не може све и свакад бита
по вољи. За тебе Бог није боље место одредити могао, него
што je то кроз премилостивог цара одредио, само ти гледај
да га се достојан покажет. Ja док сам жив, гледаћу, чим год
будем могао, да ти од помоћи1 будем и радост учиним! али
теби нико боље не може помоћи, нити те препоручите од твог
доброг владања. Ако чујем, да се добро владаш, и да су твоји
старији с тобом задовољни, ja ћу, ако жив будем, до две
године гледати да те поодим.
Пиши нам одма, па писмо подај Њ. Екселенцији2 Г.
Аделунгу или Г. Кеппену, ако je ту, или га макар пошаљи
поштом. Јави ми: шта учиш, ко су ти учитељи и надзиратели,
колико вас има у томе корпусу, како живите, и и[!] остало,
што сам ти на пооду препоручио.
Мати и сестре твоје поздрављају те љубезно и[!] желе
што брже од тебе писмо примити као и ja
тв oj отац
Вук
_____ Концепт. АСАНУ, 8536/1.
1 Натписано изнад прецртаног судбину íheojy олакшати.
2 Испред оесг прецртано ГЈрееасхсдитељству.
375
224.
Д И М И Т Р И ЈЕ В Л А Д И С А В Љ ЕВ И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Т рст, 24. м ај 1834.
Високоучени и високопочитаеми
Господине!
Из вашега любезнога видим да сте прву векслу од 80 f.
пр1мили, а мислим да сте већ до сад и другу од 400 f. прјмили
кое молим непропустите ми јавити одма.
Колико би ми мило било видити вас и с’ вама се лично
познати, толико би ми жао било, ако би вас баш сад срећа
нанела, гди Г. Доктор Фрушић има бити у Дубровнику, у
време кад би он овде код нашш могао покрай вас за вас и
Род издЬйствовати, гди ia врло мало могу без нЬга, а може
бити ни мало. Ако вам и како буде могуће било зауставити
се до ЈулЈа, пак онда с’ Богом и срећом дођите, гди вас любав
братска с’ отвореним рукам чека.
Поздравллгоћи вас есам ваш
У TpiecTy 12/24 Maia 1834.
искрени почит.
Дим Владисав.
АСАНУ, 3263.
225.
Трст, 24. мај 1834.
У Трсту 12./24. Maja "834

Љубезни Гд. Вуче!
Опет почињем моје писмо ca оним мени обичаиним
,,одавна Вам нисам писао.“ Сада пак при поласку моме у
Дубровник ваља ми и с Вама опростити се. Ja се надам с
Божијом помоћу до свршетка Јуња, или до први десет дана
Јуља у Трсту наћи. И зато би ми било млого жао, ако Ви
неби могли с Вашим путем задоцнитисе онако, како би дошли
овамо у време, кад сам ja овде. Јербо ja мислим, да би и Вама
било мило са мном провестисе, разговоритисе, и разабратисе,
а да би мени испугала се давнашња жеља видети се са старим
376
и од младости, и од сваког сладког спомена пријатељем,
то знате. Гледаите дакле то Вас врло молим, да с путом
како год другчије наредите, да се неби мимоишли засад,
па Бог зна зар и засвагда. Ja полазим од данас 5 или 6 дана,
и да сам могао о Вашем намјерењу знати мало пре, бисе
бијо чему досетијо, те би ja од моје стране заостао, али сад
како je, неможе ми се другчије, него поћи. Ако би наипосле
Ви овде имали бити у моме одсуству, то Вам препоручујем,
да се владате по совјету Гд. Владисављевића у свачему, што
бисе Трстанаца тицало. Остаите ми с Богом да Бог да да се
ми видимо. Јесам Ваш
искрени пријатељ,
Димитр. Фрушич
Hr. Wuk Steph. Karadschich
Josephstadt in Piaristen-gasse
N 126 rückwärts im
1. Stock
in Wien
[Жиг:] Wien
28 Mai.
АСАНУ, 1958.
Букова преписка /, 685—686.
226.
АДАМ МИРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремска Митровица, 26. мај 1834.
Ваши деветдесеть комада Даница за тек8ђ8 годин», преко
Г. Тшсифа Милов8ка прими, w кои 65 продао есамь, 18 ко
мада реченом8 Г. Милов8к8 iom прошастог вашара возвратю
сам, 6 као обеђани десетак задержавамъ, едан цвашцг w6 íhmb
за писма преко поште плађена; такт начистт 65 цванщга
имате примити, него незнам, каковом бы вам приликом
послао. Гдар8 Адамович« давао сам, но он ми (Оговори,
да сада никакове прилике или вексле за Беч неима, такт из
волите народ б 8 учинити, ком8 сигбрнш предати могу. 6) 20
комада Опит а наст авлЬня ко сербской сличност и и слою -
MĎpito Л'&ке М и лован ови ч а, а такожде и <0 7 Сгземплара
О ы ед а л а светоГа писма на сербском езы к$, ни едан комад
продат Hie, ербо нико и неђе — Сад изволите, каки> за новце,
377
таки» и за книге наредбв учинити, к8да и кому предати имам,
да вам у р8ке дођи мог8.
Очекбгођи w вас наредбе с’ пристойным почиташем
остаем
У Митровицы 14. Main 834. Ваш покорный сл8га
Адамъ Марковичъ1
Парохъ
Mitrovitz
Wuk Stephan Caraxics
Serbischen Schriftsteller, Josephstadt
in der Piaristengasse №: 126, rückwärts im I. Stock.
in Wien
[Жигови:] Mitrovitz Wien
14 Jun.
одговорено 8/20. Јунија 834. АСАНУ, 4320.
Букова иреииска VI, 381.
227.
11. Main, о. г. предаде ми Гд. Прръ СлавниЛъ 20 ф. за
IV. ч. народны пЛсама, и 3 f. 20 хг. за Даницу Вашу, за о. г. Те
новце т. е. 23 f. 20 хг. ево Вамъ данасъ, полазећи у Огулинъ1
у Мнрь, у величайшой, итньи, шалЛмъ. Молимъ, кажите Тюки
Мушицкомъ, нека одъ сада свагда, ако што Савви Шилићу
писати има, на мене Arrpeccipa. ШилиЛъ е отишао у НСадъ,
и неће га за 3. мЬсеца, найманье, амо быти. Што више зна,
и може писати, нека намъ, меня и Гд. Епу, пише. — Явите
ми за какве самъ Вамъ кньиге пре послао новце: заборавю
самъ одъ многи брига и послова назначити кодъ себе, за мое
управльеше.У
У Карл. 17. Maia 834. Вамъ преданнЛйшш слуга
Севасыанъ
ИГ8МСН.
378
KarlStadt Porto 19
Sr Wohlgeborn Herrn W u k Steph.
v. Karadschitsch, Doctor der Weltweisheit etc.;
abzugeben in der Josephstadt
in der Piaristengasse № 126.
rückwärts im 1. Stock
in Wien
M ü n z N o te:
1. St. B. N. ä 10 f. — 10 f. —
2. St. B. N. ä 5 f. — 10 f. —
1. St. Thal, а 2 f. — 2 f. —
1. St.i / 2 Th. ä — - 1f . -
1. St. — — — ------ 20 X
23 f. 20 X
АСАНУ, 3219.
1 Oiyлинь додато над редом.
228.
Земун, 29. мај 1834.У
У Земуну 29а Мая. 834.

Любезный Господине,
высокопочитаемый пр1ятелю!
Господар Милошъ е бью десетъ дана у Топчидеру;
ютросъ е отишао у Пожаревацъ. И я самь двапута бью кодъ
Hira; у Београду еданпутъ, другш Путь у Топчидеру. Позвао
ме лепо, а милостиво ме дочекао: оно писмо као да ни е было
ни писано; юшъ е желю, да на n t га одговоримъ, како ми
драго. — У Београду были су самномъ око Господара у Кан-
целарш Г. Лаза Теодоровийъ, Давидовићв. Прота Мата и
Протийъ, одъ кои е првый Министеръ Юстица и Култуса,
друпй Попечитель иностранны дЬла, а четвртш юшъ засадъ
членъ великога суда. Водећи различный разговоръ, моимъ
малимъ околишенГмъ, дође речь и на Вась. Господарь ме
запита: „шта радите и како Вамъ е?“ Я му одговоримъ онако,
као што самь мислю, да ћу Васъ моћи препоручити и опетъ
у шта треба увести. А онъ ми рече: „Я знамъ да свакш човекъ
379
има слабости, па да лако може поклизнути и погрешили, и
кадъ бы на свакога злу волю имао, кои погреши, небы нигда
никогъ око себе имао. Ояомь бы се чудю, кои не бы никако
погрешю; еръ сви грешдмо и грешили морамо“ . Пошло се
мало разговоромъ юшъ коекаквимъ и о Вама и о нама изре-
димо, найпосле Господаръ каза: „е па сутра нека ми дође, я ћу
га добро примити, као и тебе!“ Прота Мата и Лаза Тодоро-
вийъ лепо су се узъ мене Васъ примали: фала имь. У Топчидеру
е Господарь за Васъ више пута заиста милостивно запиткивао.
— Ово Вамъ являмъ, шло мислимь да ће Вамъ мило были:
еръ ћете се тимъ наново уверили, да Г осподаръ ни е срейомъ
злопамтило, и да самъ Вамъ и я npiятель, кои самь себе за-
боравю, само да Васъ съ онымъ помиримъ, ч\я е милость1 на
свакш начинъ з а н ась мила и добра, а немилость, ако не свагда
зла, а оно заиста увекъ неповольна. Садъ чин’те шта Вамъ
драго: по момъ мнГнпо, или пишите шло управо Господару, и
опетъ га за опроштенЬ молите, или ако бы Вамъ могућно
буде, кадъ чуете, да ће опетъ у Топчидеру были, дођите сами
овамо до Земуна: оно Вамъ е, знамъ, лакше учинили.-------
У Сава-мали онамо налрагъ подъ брдомъ градиће се Госпо-
дарски дворови, са ослалимъ здашяма за правительслво нужд-
на; садъ е самь пославю лемель найпре за Сенатъ и за касарне.
Шло Му драго; но мени се чини, да ту за то ни е найболГ
место. — О Спасову-дне быйе маня Скупштина, а о Преобра-
жешю она велика, на коюй ће се и Cep6ia преобразили, ми-
нистерствама, законима и ослалимъ земальскимъ потребама:
тако се вели. — Зорийъ се вратю налрагъ, и садъ е опетъ
кодъ Бегова воспитатель.------- Молимъ немойте ме забора-
вити, но гледайте, те ме опетъ кодъ Господина Ген. Mix., шло
болГ можете, препоручуйте: я ћу Вамъ благодаранъ были.
Поздравите ми лепо Гд. Копитара, и остайте съ Богомъ.
Вашъ искреный п э 1ягель
Докт. 1ов. Сгеић
П. П. Слева Фшиповийъ е прешо на ону страну, и поело

Секретаромъ Млшстерства Култуса, и Груевийъ онде, членъ
у Београдском суду.
380
Semlin.
Wohlgeboren, Herrn
Dr Wuk Steph. Karagitš
in Wien.
in der Kaiserstrasse (Josephstadt) № 97
im Hofe rechts im l te Stock.
3 Jun.
АСАНУ, 4152.
1 У наставку прецртано за насъ.
229.
Славонски Брод, 31. мај 1834.
У Броду 31 Maja 1834.

Драги брате и приатељу Буче!
Ваше угодно писмо од 1/13 о. м. примио сам, и ево се
једнако смишљавам били Вам у Беч писао или не, пишете бо
ми да ћете у Будим сићи. Међутим, ево ме с’ одговором.
Жао ми биаше разумЬти што Вам грипа мира недаде, и
около нас je има, али није толико зла, као гори, моја ми
сестра из Тирола пише, да мало што није од грипе умерла.
Дајте молим вас и опет, гледајте, да ми добавите критике
сверху моје граматике. Да није у Липиским новинама Грим
или који други приатељ што писао? — Ja сам молио г. Ко-
питара, да сваког приатеља, кому од моје стране моју Гра-
матику поклони, опомени, ако што о њој узпише да ми имаде
собћити. — А то би се могло и сада учинити. — Жао би
ми било ако недобијем читаву частицу чешког часописа, у
кому je о мојој Грам. разговор. Дајте молим Вас, кад Ви или
Г. Копитар њему узпише, опомените га да ми то за новце
даде, ja за бадавад нетражим.
Ваља да из Беча иде Делижанц у Лвов? (Lemberg) учи
ните дакле љубав и пошљите што бержје Г. Ржебауну моју
Граматику, ja сам му join лане писао, да му шаљем пак ће
ме човГк за лажу держати.
381
Што бисте рада по оному казат: в а л а д а за т о за ко н у,
ш т о није љубитељ uúje п р а ва С рп ска речЧ ja немогу разумах,
једа ли тко сумњи да љ у б и т е љ није права серпска и илирска
pin? — Известите ме о тому.
Од Босанске буне яезнам Вам млого казат, једни веле, да су
се сви Босански, Ерцеговачки, далматински, албанезски etc.
etc. Турци протива Цару дићи наумЪли били. — Пак да je Цар
из под руке поручио Керштеницим, да се они протива Турцим
у овим земљама слободно дигну, да ће јим Цар Турски у
помоћ доћи, а да ће и Сервианци с’ друге стране у помоћи
бити, нек цару ништа Турци и Босански Јањичари нахудит
немогу. — Други веле, да су Турци Попа Јовицу Дервеначког
Пароха почели прогањат, пак да je поп Јовица из своје главе
буну учинио. —■Ja би рекао да перви има право, jep знамо да
je мало касније Милошев Брат Јово с’ 20.000 Сервианацах
на Босанску међу дошао, als Observations Corps,1 еле на сваки
начин био je поп Јовица жесток, и са својом жестшом све
покварио. Буна се je почела у шумама Дервеначке наије. —
Град Дервента лежи 3 сата од Брода на планини, и може се из
Брода код лЬпа времена видЬти, — гдино су се Керштеници
сабрали да на Турке ударе, и ударили су на турско село Оцаке
и силу Тураках побили и све село попалили, и поробили.
— Било што христианах што католиках около 700. главах,
еле су се за осам данах умирили. — Поп Јовица join с’ једно
30—40 главах побЪгао je, куда? — join се незна, Кажу да
нпје у Сербији — Умирит се мораде Керстјанлук, што није
имао праха и олова, и захйре, — а друго што обећану помоћ
није добио. Ако будете у Пешти, најћи ћете се са Скалицом,
он ће Вам обширније устмено све казати, а има у Пешти сада
Бошњаках, који би Вам све потанко казали, ако будете тамо,
ja сам наручио Скалици, да Вас с’ њима састави. —
Кад ћете Ваше пословице уштампат?— гледајте да скоро
буду готове. Пошаљите ми једно 5—6 комада може бит да ћу
јих моћи прометнута. •—• Ja платац остајем. Баш т ина ю л а
плаш т ина, рећи ће: Die Erbschaft ist ein nakter Mantel; то
јест: тко се у Баштану узда, остат ће брез плашта, илити
јапунце. -— Баштина значи: 1) велику башчу, 2) Виноград,
3) Die Erbschaft, отацбину, дкдовину, материнство etc. etc.
Плаштина, долази од Плашта, т. ј. јапунџе, и значи, погердно
говорећ: подерано, старо, неваљало јапунџе. 2.) Натовари
тер удари, рећи ће: lade auf und schlage zu, oder lade auf und
teibe an, вели ce од човкка, који као магарац ради, али незна
за што н. п. ja имам добра и вкрна и радена слугу, али се
незна никаква посла примит, док му некажем, ово ћеш и
ово учинити. ■ — Овакви слуга приликује се магарцу, кога
382
морам натоварит, пак ударит да иде. Тер у Босни, Далмацији
и гдЬгдЬ у Славонији знаменује пак, пак онда, und, und dann,
deinde, post, dein vide meam grammaticam § 244. conjunctiones
copulativae pag. 228.
Сада ми Брате Вуче c’ Богом остајте, и пишите ми ђађа,
да знам да сте живи, ja Вас братински целивајућ остајем до
смерти вЪрни Брат и Приатељ
Поздравите ми Г. Копитара, Г. Јуранића непознатим на

чином, О. Петра Марешевића нек се кући жури, и Г. Фриде-
рика Тудића мога Пожешког Коншколара, који je сада илир-
ски Толмач код свеобће Хофкоморе у Бечу, ако га знате, и ако
ме се од Пожеге спомиње. И ако где Плајела видите поз
дравите га.
v Brood.
Sr.
Des Herrn Vuk Stefan. Karacxich
Drs der Philos. und mehr, gelehrt.
Gesellschaften Mitgliedes (pl. Titl.)
Wohledlgeboren
Wien
Josephstadt Piaristen Gasse N 126.
12. Jun
АСАНУ, 3637.
1 Извиђачка јединица.
230.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 4. јуни 1834.
1) Hier ein Brief von D r St. den ich Ihnen glaube schicken
zu müssen.
2) Sehen Sie doch bei irgend einem Freunde in Pest, oder
in der Kirche dass Sie ein in Venedig um das Jahr 1760—1770
gedrucktes Kirchenbuch zu Gesicht bekomen. Oder auch unsers
Solarich grossen Боукваръ mit Kirchentypen, die am m eisten an
die Moskauer eriňern. Die Ofner sind wohl gut, aber von Früh
em Stempeln der Venetianer (die die dortige Mechitaristen jetzt
383
besitzen) könnte Ihr Freund auch hübsche Kirchenletter grösseren
Kalibers erhalten.
Vergessen Sie nicht Köppens П ам ят н ики 1827. J. anzusehen.
Das К К auch als Minuskel (nicht nur Versal) ist besser als у
allein, für oy. Da aber die Talker [?] у für oy verbrauchten, so
m ussten sie für у in уакшеъ ein neues v erfinden. Aber gescheuter
war es bei у für v. v zu bleiben , und das oy weh man, w as rech t
war ein Zeichen haben wollte, lieber im m er 8 oder nach Vosto
kov & zu schreiben.
Ови дана био je код мене Hofkriegsraths-Buchhalterei-
Praktikant кои каже да je подао ш8плик8 за издање Српск. Но
вина овде!
Р. S. Sehen Sie doch, ob Sie auch hier in W ien etwas durch
Ihre Bemühungen in Pesth beitragen können dass wir vor allem
m eh r als eine, wenigstens 2. 3. slawische Druckercyen bekomen.
Mit dem sch m u tzig en und fachunkundigen Ковачевић1 ist n ich ts
zu machen. Am besten wäre es wen ein Schriftgiesser, se lb st
H a y k e l[l] Z. B. mit guten Stempeln &c. versehen würde. — Grüs-
sen Sie a lle F r e m d e H*** K**r &c. Ersterer wird meinen Brief
vom 28-t v. M. erhalten haben?2
АСАНУ, 4152a.
Јагић, Новыя письма, 832.
1 Било па избрисано Sch**
2 Копитар je своје пи ciť с, заједко ca Стејићевим од 29. маја, послао
Вуку.
[Пре
1) Е во писма о д д р С т ејића, за ко је м и се чини д а т реба
д а В ам ia пош аљ ем .
2 ) П о ст а р а јт е се д а к о д ueu oi п ри јат ељ а у П еш т и или
у ц ркви доб и јет е на у в и д црквену књигу ш т ам п ану у Венецији
око 1760 — 1770. или о д наш е! Соларића велики б уквар с ц ркве-
ним словим а к о ја понајвише п одсећ ају на м о сковска. Б уд и м ска
слова с у свакако д о б р а , но о д ран и ји х м ат риц а у М лечан а (коj e
са д а п о сед ују т ам ош њ и м ехи т ари ст и ) Ваш п ријат ељ би м о-
iao д а до б и је и згодна ц рквен а слова већег калибра.
Н е заборави т е д а п о ы ед а т е К ей енове Памјатнике и з 1827.
С лова «£ такође и као м и н у скули (н е сам о ка о в ерзали ) б ољ а
с у н ею сам о у за оу. А л и како с у слагачи истрош или у за о у,
они с у з а у у у а к т е ь морали д а нађу нову у. Н о , памет није j e
било д а се остане к о д у з а у и д а се за о у , ук оли ко се ж елео
сам о један зн ак, ш т о j e било право, р а д и је увек пише 8 или
по В о ст о к о ву К.
384
О вих дан а био j e к о д м ене практ икант и з канцеларије
Д во р ск т paiuHOi совет а, који ка ж е д а j e ускраћ ен о одо б р ењ е
за и здавањ е српских новина овде!
Р . S. П о м ед а јт е д а ли м ож ет е и о вде, у Бечу, својим на-
ст ојањ им а д а д о принесет е неш т о д а у П еш т и доби јем о пре
свет више нею сам о је д н у словенску ш т ам п арију, н ајм ањ е две,
т ри. С прљавим и нест ручним К овачевић ем не м о ж е се ништа
урадит и. Н а јб о љ е би било ако бы се неки словоливац, који j e
и сам обликовалац, сн абдео добри м м ат риц ам а и т д. -— П о зд р а
вит е ми све пријатеље, Х а м уљ а к а , К о л а р а и т д. О нај прей j e
в а љ д а примио м оје писмо о д 28. прош ло г м есеца?
231.
СИМЕОН ЖИВКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Добановци, 10. јуни 1834.
Благородный Гдне,
и Приятелю любезный!
Держетьи Васъ за доброгъ и искренногъ къ мени ITpi-
ятеля, а къ том» высокопочитбютьи за благомысляща чело
века w просвещении нашегш народа, ус»ђ»емсе Васъ горетьомъ
жельомъ съ нЪколики* написаны верста у средъ нашегъ милогъ
Беча посЬтити. За ов8 свобод», съ коюмъ Вам’ лишемъ, мы-
слимъ и надамсе, да тье те ми съ добром’ вольомъ, и любовно
пршмити. 1а самь заиста желян и радостанъ Вамъ писати, и
npi имамъ за честъ, кадъ ме удостоява ге, съ Вами и писменш
и устменш разговаратисе. А особито за любовь моегш по-
чившагш Брата, съ коим’ сте искренни* живили, и съ Вами
што е у рсд8 Высоко 8чешя быо; къ том» што сте съ нами и
Пр1ятель по Савки изъ Шабца. Мени, као изъ ненада одосте
у Бечъ, и самь мыслю, кадъ Васъ овде на близ» у Зем8н8
имамъ, да тье те се кое време бавити, кроз кое по едно rarai
преко лета потрошили бы; а и данась, да ’сте (коюмъ сретьомъ)
съ Бечомъ као у Нови Садъ небы насъ оно опетъ мимоишло....
Сдино Васъ препокорно молимъ: были добро и пристойно
(само да небы мени или брат» за подсмЕхъ) было, кадъ бы
м8 на кратко, w почетка нЬгове младости, до совершеногъ
возраста и воспыташя колико ми е познато жиые списао, и
Вам’ послао, да у б8д8тьи Вашъ забавникъ (Даниц8) ставите.
А’ по томъ сл8жбе, какове е он’ у Сербш (за време Кара-
ђорђа) народ» своем» (гаравляо, шставлямъ Вамъ на разсмо-
треше. Мыслимъ, кадъ е у Беч» свое красне мед1ческе На»ке
у оно време прегорети могао, да е родъ свой истинитш любю.
Желю бы то учинити, а што не бы валяло, Вась бы препо
корно молю да по Вашемъ добромъ Смысл!? поправите. И ако
е што потребно, што тье се листъ два три у Забавникъ Вашъ
додати, и тьУ Вамъ за трошакъ надокнадити. Ако е пакъ
у Вашемъ шбширномъ дклУ, ова моя молба неприметна, и
можесе покрай Вашегъ дЪла протУрити, шстаемъ Вамъ бла-
годаранъ. Прама cbíio у светУ Bamiň познаника и щнятеля,
незаборавите се и на мене док смо йоштъ у животУ, и ако
сте благонаклонГный моей жели и намкрешю, га бы молю, да
ми на скоро, како бы са моим’ дЬломъ на време готовъ бью,
гавите: А прочемъ препорУчаютьисе Вашей къ мени npia-
телской благонаклонности, и поздравляютьи ВашУ Госпою и
Дечицу, особено мое всенижайшее поклонеше ГднУ КоштарУ,
и высокопочиташе за нЬгово негдашнЬ великодушно мени пре-
дУсретеше у БечУ, да изявите. Съ высокопочиташемъ шстаемъ
въ Добановцъ 29° Maia 1834.
Вашему Благоро/ию
нижайшш СлУга и Пр1ягель
Сгмешнъ Живковичь
Адм1шстраторъ Fíapoxin Добан.1
Dem Wohlgeborenen Herrn
von Kopitar in der Kaiserlich-Königlichen
Hofbibliothek zu Uibergabe dem Herrn
W u k Stephanovich Karadsics
Wienn.
[Жигови:] Semlin Franco.
21 Jun.
АСАНУ, 2832.
Букова прейиска VII, 480—481.
232.
ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Данае сам добю обадва Ваша Писана ис Пеште на мене
и на Г. Доктора Фрушића са едним од Г. Копитара из Беча
на Истога. Сва су еднога садржашя и на сва ево Вам мота
386
мнЪшя. Ако Вам ни е особита нужда за ове стране из Беча
полазити, а Ви се Претрпи ге ioui мало дуже барем до половине
Iynia.
Докт. Фрушић отишао e ioui npie 14 дана у Дубровник
и мисли се тамо бавити у свему Месец Дана или може бити
наивише 40 дана заедно с’ путованЬм. Овде без H ira било би
Вам суетно долазити, ер [неке] беспослице мсни не пуштаю
неке слобо[дно] радити ни за кота, па би и за Вас 6io мой
труд овде забадава. Него у половили Iynia мислим, ако бог
да, биће Г. Фр. овде, пак онда ударите преко Карлштата
фјуме и овде, па одавде и у Шибењик ако ћете и далГ. Ово
нека Вам служи, а чините како за Ваше добро нађете. На кое
очекивагоћи есам
У Тр. у очи Спасовадне 1834. Ваш искрени
Дим Владисав
Dem Hochgelehrten
Н. Wuk Steph. Karadschich
Josephstadt in der Piaristengasse N 126
in Wien
15. Jun.
АСАНУ, 3264.
233.
ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ ФЈОДОРОВИЧУ
АДЕЛУНГУ
Беч, 15. јуни 1834.
P ro m em oria.
Прошу покорнМше!
1) Вручить письмо сыну моему, и принудить его, что бы
онъ mhŁ писалъ и письмо Вамъ отдалъ.
2) Рекомендовать сына моего какъ Его Превосходитель
ству Господину отцу Вашему и Господину Кеппену, такъ и
его професорамъ и начальникамъ
3) Рекомендовать меня Gro Превосходительству Госпо
дину отцу Вашему, Его Высокопревосходительству Господину
25* 387
Адмиралу Шишкову и Господину Кеппену, наипаче каса
тельно моего путсшеств1я въ Черную Гору и 'по прочими
южнымъ Славянскими землямъ,! котораго намЬреше: а)
Продолжеше собирашя Сербскихъ народныхъ пЬсенъ; б) Со-
бираше народныхъ пословицъ, загадокъ (Räthsel), сказокъ, и
словъ неимЬющихся въ моемъ СловарГ; в) Вообще испыташе
Сербскаго языка и по разнымъ предЪламъ его нарГчш; г) Опи
сан ie народныхъ обычаевъ; д) Отъискаше древнихъ слав-
янскихъ манускриптовъ; е) Достопомятныя Географичесюя и
Историчесюя замГчашя и пр.
ВЬня 3. Юна 834. Вукъ Стеф. Караджичь

РОГПБ, ф. 894, on. 1, № 1.
Јагић, Новым письма, 809—810,
1 1 Део реченице преправљен въ прочее южные Славансте иредЪлы.
[Превод:]
Pro memoria
П репокорно молим :
1) Д а ур уч и т е писмо м о м е сыну, и д а ia нат ерат е д а ми
иише и д а В ам п реда писмо;
2 ) Д а препоручит е мо1а сына како Њ еЈовом п ревасходст ву
Господину В аш ем оцу, и Господину К еп ен у, т ако и /ъею вим про-
ф есорим а и ст ареш инама;
3 ) Д а препоручит е м ене Њ еШ о м п р ева сх о д ст ву ю сп оди н у
В аш ем оцу, Њ ет вом ви со ко п р ева сх о дст ву Господину адм и ралу
Ш иш кову и Господину К еп ен у, нарочито ш то се т иче моГа
пут овањ а у Ц р н у Г о р у и по другим ју ж н и м словенским зем -
љ а м а с нам ером : а ) наст ав љ а њ е са к уп љ а њ а ср пских нар одних
песам а; б ) сак уп љ ањ а народни х пословица, заГонетки (Räthsel),
приповеШки и реч и ко је се не н ал азе у м ом е Рјечнику; в ) испи-
ш ивање уоп ш т е српскоГ је зи к а и n e io e u x наречја у ра зн и м кра-
јеви м а; i) описивањ е народни х обичаја; д ) ист раж ивањ е ст а
рых словенских р укоп и са; е ) значајне ГеоГрафске и ист оријске
заб елеш ке и д р .
В ук С т еф . Караџић
Б еч, 3. ју н а 1834.
388
234.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ

Беч, 24. јуни 1834.
У Бечу 12. Јунија 834.
Не могу Вам казати, колико сте ме обрадовали с писмом
Вашим од 29. Маија, у коме ми јављате, да су Њиова Светлост
онако милостиво за мене питали и говорили. Да ме je то тако
обрадовало можете ласно веровали, кад помислите, како сам
се ja више од 15 година трудно, да заслужим милост и добру
вољу Њиове Светлости, као Господара и управите.ъа народа
и отачанства нашега. Што се мене типе, ja мислим, да Њиова
Светлост у овоме послу ништа за себе славније ни за мене
милостивије не би могли учинити, него да ми одреде штогод
пензије, па да живим, где ми je воља, и да радим, шта ми
драго. Ако сам ja до сад за Њиову Светлост добро мислио и
радио, то би ми од Њи била великодушна награда; ако ли
сам ja за Њи зло мислио и радио, Они ме за то ничим боље
ни благородније не би могли казнити. Онда, макар ja и не
отишао никад у Србију, не би се више говорило, да сам из
Србије утекао, или да сам истеран из ње и да се више онамо
не смем враћати и т. д. Онда непријатељи моји, који се јед-
нако боје, да ja опет не дођем у милост код Њиове Свет
лости, престали би мало опадали ме; а сад макар ja како
добро о IberoBoj Светлости мислио и говорио, они све наопако
окрећу и разглашавају, и све им се верује. — Ако ли ja join
нисам тако срећан, да ми Њиова Светлост ту милост покажу,
мени je и то врло мило, што Они тако милостиво за мене
питају и лепо о мени говоре.
Ако се прилика догоди, молим вас, да ове моје препо-
корне и искрене мисли проведете до знања Њиове Светлости.
За које Вас молећи, с истиним почитанијем остајем
Ваш
истини почитател.
[На полеђини:] Вук СтефКараџић
Sr Wohlgeboren
Herrn Johan v. Steits,
D r der Medicín
per Ofen in Semlin.
Petervardein.
389
235.
Карловац, 3. јули 1834.
Ваше Благородю,
Высокопочитаемый Гдине и Прјлтелго!
Одъ Гд. Ем. Прице Прра Глинскогъ npiavrio самъ за C tíxot .
! 9. f 36 X.
— — Гав. Поповича — Киринск. „ — Л. М. „ 8. —
—- Карловчана самъ скупю -------- — — „ „ 8. —
- Гд. Cnvpin. Личине Прра Корбавског,, „ „ 20. —
- Гд. Славнича „ Будачкогъ „ „ за Да-
ницу■ 3 20.
- Гд. Вас. Лужнича „ Вилийскогъ „ „ —j 2 40.
— — Гав. Поповича „ Киринскогъ „ „ 4 —
— — Ем. Прице „ Глинскогъ „ „ „ 4. 20.
— — Cnvp. Личине „ Корбавскогъ,, „ „ 5 40.
— — Ем. Прице самъ npiHMio за IV. ч. н. п. 20 —
--- --- Гав. Поповича 9 9 99 99 10 40
— — 1ов. Славнича 9 9 99 99 20. —
116. f. 16
На ову сумму самъ Вамъ послао веЬъ—• ■ — — 58 20
ШалЪмъ Вамъ садъ шить —-----------------------60. f —
118 f 20
Преко сумме кою самъ при imí о, шалЪмъ Вамъ дакле 2. f.

4. X. више. Послао бы Вамъ и више одъ собственности мое,
да не морамъ себи 50. f. задржати за путь у Лику и Крбаву
и Вилийъ, гдЬ ћу полазећи у име Бож1е сутра 2. м'Ьсеца дана
потрошити.
Будите ми здрави; и довольни будите услугомъ, каква е
така е. По ньой можете судити да е овдЪ бГда и потреба и
да Вамъ больи быти не можемо. Съ Богомъ!У
У Карл. 21. ISHia 834. Вамъ преданный слуга
Севасыанъ Илшчъ.
одговорено из Тријеста 11. Августа 834.
АСАНУ, 3220.
390
236.
Нови Сад, 10. јули 1834.
Любезный Господине
мнЪ Высокопочитаемыи!
Примимъ ово дана книга Ваши 14г 1уша о. г. но ни-
какова писма покраи книга да знамъ ко шал!., и пошто е коя
книга.
Примюсамъ 60. ком. Народ. Србск: песама Часть 1ве
20. Detto 4ie
одъ ови книга стой на еднои пакли и» 10. книга, дасе по
пеаль Благородн. Гдну Михаилу Трандафиловичу у Чаково,
садъ незнамъ требали послати, или сами» таки» случайно
записало стой. —
10. ком. Serbische Revolution
50. Огледи Светога Писма
50. Додатакъ о Бугарскомъ Сзыку
1а Вас молимы учините любовь и изволите ми цену на
значили да знамъ пошто е коя, и то сами» приличну цену
ерби» се врли» лежко продаю, Народне песме 4те Части ску-
песу каки» штосте ми писали 57 f. — нећего скупе да узимаю
веруитеми дасе силомъ книге намећу и продаю, а особито
крадомъ, ерби» явно се несмеду продавали; Вы ми пишете у
Априлу даћу 15. ком: Serbische Revolution примити, и да 5.
комада у Карловце поша.тЬмъ, ясамъ сами» 10. ком: примни.
По Г. Харишу послаосамъ Вамъ неколико Србски Пе
сама, не сумнямъ да нисте примили.
За мои посаи» дошло е дасе изнова опетъ мора прови-
дити каки» онаи на момъ грунту жлЪбъ на свою воденицу воду
крозъ мою ливаду пропустю, а свое старо мести» оставю. —
В’ прочемъ остаю Васы высокопочитуюШ и есамъ Вамъ
у НСаду 28. 1уша по нашему 834.

На служби
Г. Кир1аковичь
391
'I
Hochgelehrten Herrn
W m Stephan Karadsits
in der Mechitaristischen Buch -
druckerey am Platzl.
a Wien.
Воштани печах.
15 Jul.
АСАНУ, 4205.
237.
Шид, 17. јули 1834.
ГДинъ Неделковичъ, тамошнш Медщше кан.шдатъ, íoihth
подъ 8-гъ Апр. т. л. пише ми, да е васъ за мой старый у 2. f
с. м. састојећисе д8гн намирю; а др8гп нйговъ Г. Б8ди-
мировичъ у своемъ на Родителя свогъ управлЪномп писмб
дае ми раз8мети, да ће вамъ за мене положити 12 Цванцнера
за 6 пренбмеранта мномъ на ваше пословице собрани, а при
томи измирити 10. Цванц: за 10 даница, кое самъ я ш Оца
Адама Мирковича изъ Митровице пршмю, распродо, а нЪке
моими щнятелймъ и поклоню. Дбжности бы моя была обе
вексле овамо намирити; но не знами, ели и Г. Б8димировичп
обећанћ свое исп8шо. Зато васи молими да любови учините
мене w томи што CKopie известити, да знами у свем8 себе
управляти.
Вы можети быти мыслите, да сами се у собираню пре-
нИмеранта уленыо, ни вйра и Боги, но ради сами своми д8-
шоми, али насташе у Новц8 шскбдна времена паки се Люди
w cBoioň н8жди баве. Има ихи истина юштп, кои бы могли и
књиге кВповати; но многи баве се w едноми само привре-
меноми прибыткб изговараюйисе, да кади књига изиђе сами
себи кбпити мог8, др8ги смешећи се веле, да се мы тр8димо и
собирамо прен8меранте, да бы еданайст8 книг8 на дари добити
могли. Гдикои паки прен8м1раюсе, книг8 приме, а ленье се за
таков8 мене намирити. Паки найпосле и гдикои безобразники
находи се, кои име свое записати дад8, а потоми говоре, да
ими књига недопадасе. Ево дакле за мене штете. Я за ньи
платими, а потоми книг8 пошто пото др8гомв намећемп. Тако
392
ми се догодило и сь Лекарнымъ Р8ководителкмъ къ изг бблЬ-
номъ здравлю, коегъ е Г. докторъ Пеичићв издао, за кою ми
данасъ д8г8ю троица, w коихъ се нисамъ надао. Зато у на-
предакъ у том8 Bepécie чинити не ћ8.
Прочее Васъ Госп8 и дечиц8 и такођерв Г. Неделковича
и Ббдимировића поздравляю!™ есамъ
У Шид8 5. JOnia 834.
Вашъ сл8га понизни
А. Паничъ
п. ш.
Herrn Herrn
Vuk Stephan. Karaxics
Josephstadt in Piaristengasse № 126.
zu Wien
[Жиг:] Wukovar
одговорено 19. Августа 835.
АСАНУ, 2217.
Вукова преписка II, 437—438.
238.
ДЕМЕТАР ТЕОДОР ТИ РКА— ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 18. јули 1834.
Wien am 18. Juli 1834.
Herrn Wuck St. Karadschitsch
Wegen der befragten Schuld H. Kralievitz für Wörterbücher
habe nachgesehen und folgendes gefunden.
Am 5. Juni 1814[!] sind an Hm Peter Theodorovitz in Triest
erschigt worden
113 Wörterbücher für H. Kralievitz in Dalmatien wofür zu
em pfangen...............................................................CMZf 389.20
16 Wörterbücher für H. Ilias Lumpardia in Czernogora wo
für zu empfangen ..............................................................50,—
Wie mir der Papa gesagt so ist von den 113 Exemplare noch
nichts eingegangen.
Indem ich Ihnen recht glückliche Reise und gute Verrichtung
in Ihren Vorhaben wünsche zeichne mich Ihrer Familie bestens
Empfehlend
D Tirka
393
Herrn Wuck St. Karadschitsch, Doctor der Philosofie
Josephstadt
Kaiserstrasse № 97 bei 6 Schimmel
Ако je и црн, није ђаво; Што пас више лаје, мање уједа; Браћа
била, браћа мила: С туђа коња, на сред поља.
АСАНУ, 1499.
Вукова иреписка /, 111—112.
[Превод:]
Б еч , 18. ју л а 1834.
Г о сп о д и н у Б у к у Ст . К араџ ић у
Због дую вш ъ а i. К р а љ еви ћ а з а Рјечнике, з а ко је пштате,
прегледао сам и наш ао следеће:
5. ју н а 1814 ( ? ) послат о j e i. П е т р у Т ео д о р о ви ћ у у Трет
113 Рјечника за i. К ра љ еви ћ а у Д алм ацији, з а к о је т реба при-
мити С .М . 38 9 .2 0
16 Рјечника з а i. И л и ју Л ум б а р д и ћ а у Ц р н о ј Г о р и , з а к о је
т реба примити 5 0 .—
К а к о м и т ат а р еч е, за т и х 113 прим ерах а јо ш ниш та није
приспело.
Ж елећ и В а м срећан п ут и д а д о б р о обаяйт е ш т о ст е на-
ум или, п реп оруч ујем се В а ш о ј породици најлепш е
Д . Тирка
Господину Буку Ст Караџићу, доктору филозофије
Јозефштат
Кајзерштрасе 5p. 97 „Код шест белаца“
239.
ЂОРЂЕ КУЉАНЧИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 30. јули 1834.
У П еш т и 3 0 /1 8 Ју ли j a 834.
У Бечу Високоученом Господину
Буку Стеф. Караџићу
мени Високопочитајемом.
Имајући ову сигурну прилику (Господина Ненадовића)
узео сам слободу писати Вам — највише зато; што од оног
доба, од кад’ сте у Пешти били, join ни једаред нисте изво
394
лили шгсмом обрадовати нас. Сумњајући се следователно о
Вашем слабом здрављу, и о прочим окружностима — у зајм-
ном договору (мом’ и Стојановића) ево први пут доби чест с’
неколико речи поздравити Вас, и о неколика учинити извесна.
Што се нашег здравља тиче, до Бож’је воље сад’ смо сви
здрави; но пре неког’ времена Ваш и мој Стојановић тужио
ми се, да га нека тајна грозница тресаше; ал’ се већ ока-
нула. Он ће може бити сад о Вашару Пештанском (месеца
Августа) одлазити у Србију, куд’ га В. Г. Милутиновић с’ више
писама (у коима и Вас свагда поздравља говорећи: Да je он
Македонац Филиповић, заиста би учинијо, да се Гордијев
чвор.... размрси — и т. д.) позива. Жао ми je, што ћу се мо-
рати од једног највећег ми пријатеља разључити; ал’ кад’
je тако судба нам производила, то — нека се збуде по пи
сан ом у. — Наша Пријатељица Будимкиња ca делим домом
здраваје, који Вас сви љубазно поздрављају; а мислим да ће
Вам иста Господична.... и сама — скорим временом писати.
— Она друга Пријатељица.... такође здраваје. — А и мени
ништа невали (дол’ пара и динара). Обоица смо егзамене
(како тако) свршили. И сад’ ћу већ имати времена за пре-
писивање песама; јербо ja (као што сам Вам говорио), остајем
преко читаве вакације у Пешти; зато Вам и јављам, да ћу
се драговољно потрудити, што више узбудем могао — од оне
Будимске жене преписати, и преписане... Вам’ послати. —
Књижевни новина нема никакви; сад се тек печатаду неке
књиге, као Летопис, Турци у Босни, или Смрт Милоша (ког’?
то се незна!) Театер од Г. Константина Поповића закл: мац:
адвок: и Вароши Новосадске камераша— Матициним трош-
ком. Осим ови књига join један леп и нуждан предмет, под
именом „Достопаметности“ (Санктпетерсбурга од П . Ц в е
т ика — превод са руског — купферштици украшен — нит’ по
Вашој нит’ по ћириловој Ортографији!!)------ Г. Стаматовић
критику, на Српску Пчелу писану, назива олињаном, о којој
ће у идућем Новом Цветнику дисерирати!? — Што се пак тиче
новина Вароши Пеште, то Вам могу јавити, да je ови дана
била рештарациа; и да je (по општем говору) скупоћа; јербо
je киша врло ретка. С’ тим — у име свију Ваши познати —
поздрављајући Вас љубазно, и повољно здравље желећи Вам
— остајем
На служби
Ћорђе Куљанчић
Свршен филоз. слушатељ.
395
Ево баш његови (С. М.) речиј.
Нашем В..у да Богъ единъ
благослови муку.
Ал’ и Чу..у единъ благш
да ущедришъ руку! —?
Да е баремъ и гвоздензубъ,
Коликъ духолетче.
Поздрав’ ми га преко свега,
о чоеколюбче!
v. Ре st И.
Wohlgeboren Herrn W uk St. Karadsicsh:
Josephstadt in der Piaristengasse N ro 126.
zu Wien
Воштани печат. АСАНУ, 4342.
240.
АДАМ МИРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сремска Митровица, 30. јули 1834.
Высокопочитаемый ГДине!
По уп8тствовашю вашему, код мене налазеђи се 54 Цван-
цша у Сребр8 w продани книга, а такшжде 20 комада. Опита
наставлена к’ сербской сличности, и 7 комада Огледала све-
тога писма, данась послао самъ Гдар8 Гешргпо Кир1акович8
у НСадъ, надамъ се да ђе те све w u tra примити. За 10
комада Даница имате примити w Пароха ПИдскогъ Аврама
Панича 10 цвашцга; но онъ ми явля, да е писао тамошнымъ
Г. Слышателемъ Мед1ц1не Б8димирович8 и Неделкович8, да
вамъ они положе, ербо е онъ те исте новце у н8жды Матери
Г. Неделковича у 1Шд8 дао, так w ако вамъ w том8 ништа
14ВИЛИ ИЛИ ПОЛОЖИЛИ НИСу, ИЗВОЛИТе НЬИ W TOMS WnOMCHSlTI
и изыскати.
Препор8ч8к>ђисе вашей любви есмь
вашъ Искренний П pi ятель
Адамъ Мирковичъ
Парохъ1
У Митровицы 18° Юл1я 1834.
АСАНУ, 4321.
396
241.
ДЕМЕТАР ТЕОДОР ТИРКА — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 31. јули 1834.
Wien am 31n Juli 1834.

Herrn Wuck St. Karadschitsch in Triest.
Erst heute habe ich das Vergnügen Ihnen anzuzeigen, dass
ich von H. Zeller die bewussten Lettern erhalten und auch sogleich
durch Briefträger Complorierf?] im Lohn f. 1. gegen Fracht in
1 Kistchen № 1 Sp° 40 U laut Ordre an d. H. Demeter Vladi-
savlievitz in Triest, zu Ihrer ferneren Verfügung verladen habe.
Inliegend finden Sie auch Proben und Original Rns hierü
berlaut welcher Sic ersehen dass noch
f 27.36 (:zu den mir gegeben f. 5:) und
” 1.14. samt unseren notirten Spessen
f. 28.50. CMz. zusamen mir zu gute komen, welche
Sie mir gefälligst übermachen um sowohl H. Zeller als die klei
nen Spesen zu gleichen.
Indem ich Ihnen den besten Empfang davon wünsche zei
chne0 Achtungsvoll
Ihr ergebenster
D. Tirka
Spesen
M authspesen.......................... f. --2 4
Fackin & Emballage . . . „ — 10
Spedizions-Provision . . . „ — 40
f. 1.14.
Herrn Wuck St: Karadschitsch.
Doctor der Philosophie,
bey d. H. Dem. Vladisavlievitz serb. Lehrer
Triest
[Жигови:] Wien Triest 4 Agost0 1834.
одговорено 8./20. Августа 834.
АСАНУ, 1500.
Вукова иреписка I, 112—113.
[Превод:]
Б еч, 31. ју л а 1834.
Г осп оди н у Б у к у Сш. К араџићу у T pciuy,
Тек дан ас им ам за довољ сш во д а В ам ја ви м : д а сам о д 1.
Ц ел ер а ыримио дош ична слова и о д м а х uo ж см онош и . . . / /у
397
у з н аграду / . 1 з а п о д во з, у са н д у ч ет у бр. 1. С п . 40 'S от п ре-
мио по налогу L Д и м и т ри ју В л а ди са вљ еви ћ у у Трст , на В аш е
д а љ е располаЈањ е.
У прилогу ћет е наћи и п робе и ориш нални р а ч у н о т ом е,
и з Kojei ћет е видет и д а ми п рип ада јо ш
f . 2 7 .3 6 (п о р е д д а т а х м и f 5 0 ) и
„ 1.14 прем а д о л е озн ачен и и т рош ковим а
f . 2 8 .5 0 ук уп н о , ко је м и и зволи т е дозначи т и р а д и п одм ирењ а
к ак о i. Ц елера т ако и си т н х т рош кова.
Ж елећи В а м д о б а р пријем ист их, ост ајем с пош т овањ ем
Ваш најпокорнији
Д ем ет ер Тирка
Трошкови
Ц ари н а . . . . f. — .2 4
Н осач и паковазье ,, — .10
П рови зи ја ш педи т ера — .40
I 1 .1 4 ( ? ? )
Господину Вуку Сш. Караџићу, доктору филозофије,
код i. Дим. Владисављевића, српског учите/ьа
Трст
242.
САВА КАРАЏИЋ — ВУКУ и АНИ КАРАЏИЋ
Петроград, августа 1834.
Liebste Aeltern
Ein Jüngling ohne Freunde gleicht einem einzehn stehendem
Baume im freyem Felde, er scheint verlassen zu seyn, weil er
niemanden hat an den er sich ketten sollte, Ich bin von euch ent
fernt, fern von allen Bekannten und Freunden, mir selbst überlas
sen, habe niemanden, dem ich meine Gesinnungen mittheilen, und
mein Herz ausschütten können würde, als einen, und der eine
ist mein Freund, Sohn des Generalleutnants Tiesenhausen. Er ist
der einzige an den ich jetzt habe, der Erheiterer und Tröster in trü
ben und melancholischen Stunden, mein zweyter Bruder, mit einem
Wort, er ersetzt mir alle dortigen Freunde und Bekannte. Ich bin
seit sieben Monathen im Chor, sah niemanden von euren Be
kannten. Kam niemahls aus dem Chor, sah Petersburg nicht,
und würde gänzlich wie vernichtet seyn, wenn er nicht wäre, er
ist mein Beschützer wider die Melancholie und lehrt mich Un
glück mit Geduld zu ertragen, mit einem Worte er ist meine zweyte
398
Seele. Ihr könnt mir Glück wünschen, sein Herz zu besitzen, den
er ist nun das einzige was ich besitze, alles ist verlohren, aber er
ersetzt mir alle. Er liebt mich wie ich ihn liebe und Liebe macht
auch im Unglücke glücklich. Aber ich bin ganz unvermerkt von
meiner Zwecke abgekommen euch eine Beschreibung von meiner
Reise, Ankunft, und meinem Eintritte in das Chor zu liefern.
Ich werde sie euch also in kurzen Worten erfühlen. Den 1ten
Februar kam ich glücklich in S. Petersburg an, die Reise ging
sehr glücklich von Statten, da sich aber nichts merckwürdiges
zugetragen hat, so übergehen wir sie mit Stillschweigen. Sonabend
Abends gegen 11 Uhr es war eine herliche Nacht, der Mond senkte
sein blasses Licht auf die Erde. Die Gegend ringsumher mit Schnee
bedeckt, rollte unser Wagen durch die weiten und prächtigen
Strassen der Stadt. Der Major hielt bei einem grossen prächtigen
Gebäude, General Stab an, und gab seine Papiere ab. Hernach
fuhren wir zu seiner Wohnung wo ich die erste ruhige Nacht,
seit meiner Abreise zu des anderen Morgens früh führte mich
der Major zum Hern von A delung und hier trennte ich mich von
meinem Begleiter. Herr A delung nahm mich sehr gut auf, stellte
mich seinen Aeltcrn, und seinem Bruder vor, von welchen ich
ebenfals gut aufgenommen wurde, mit einem Worte ich brachte
den Tag sehr vergnügt zu, des andern Tages früh führte mich
A delung in den Generalstab und stellte mich einem mir unbekannten
Grafen vor, welcher mich zu kennen schien und serbisch sprach.
Ich nahm von Hern A delu ng Abschied, und wurde auf Befehl des
Grafen ins Chor geführt. Von Adelung erfuhr ich von nun an
nichts mehr. Als ich im Chore ankam wurde mir gleich Mont irung
gegeben und ein Bett angewiesen. Die Kadetten begrüssten mich
als ihren Ankömling und wollten mit mir sogleich Bekanntschaft
machen. Da sie aber sahen dass ich nicht russisch sprechen kann,
so zogen sie sich zurück doch veifehlte ich einen Mann, d.
ist m. Freund nicht ich traf ihn von ohngefer im Zimmer und
war sogleich so für ihn eingenommen, dass ich mich nicht enthal
ten konnte ihn anzureden; ich that einige Fragen an ihn, wurde
immer mehr füi ihn interessirt und wir sind unzertrennliche Freun
aber kaum war ich einige Tage im Chor als ich die Freude hatte
de. Aber wieder zurück, bey meiner Ankunft war das Chor civill,
S. M. Nicolaus den Г zu sehen, welcher das Institut zu einem mi
litärischen Chor umänderte. Seit meinem Hierseyn beehrte er das
Chor schon 7—8 Mahl mit seinem Besuche. Früher war die Uni
form Blaue Montirung mit samtenen Kragen und gelben Knöpfen
grüne Uniform und Hosen mit blauen Schnüren, zu beyden Seiten
eingenäht, und blauen Aufschlägen mit Silber verbrämt nebst weiss
glatierten Knöpfen auf welchen eine Hacke und Schaufel abge
bildet ist, nebst einem Hute mit einer blechernen Sonne und einer
399
blauen Rose, einem Säbel und Patrontasche und bey den grösse
ren einen Tornister und einer Flinte. Gelernt wird, deutsch, rus
sisch, französisch, Religion, Arithmetik, Mathematick, Geome
trie, Algebra, Chemie, Physik, Bergkunde. Schönschreiben, zeich
nen, tanzen, Musick, Fechten, Gymnastick etc.
Wegen Mangel am russischen und französischen bin ich in
die 1 Klasse 3 Abtheileng eingetretten. Der Cours dauert 8
Jahre, in der siebenten Klasse ist man Fähnrich und in der 8ten
Unterleutnant; in diesen 2 Jahren lebt man von seinem Tache
und in einer engenen Wohnung, und besucht nur die Klasse; als
Oberleutnant tritt man aus.
Die Tagesordnung ist folgende; um 5 Uhr wird geläutet,
die Kadetten stehen auf, waschen sich, ziehen sich an, und reini
gen: um 6 1/2 erscheinen die Ofiziere, und visitiren ob die Kadetten
rein sind dann wird gebetet und zu den Klassen vorbereitet. Um
7 Uhr wird man in ein Speisesaal geführt wo das Frühstück, beste
hend in einem Glase Sbiten einem Getränke aus Meth und Was
ser, und in einer Semmel eingenommen wird. Dann geht man in
die Klassen wo man 3 ^ bis 11 y 2 bleibt. Jede 1 / 2 Stunde wer
den die Gegenstände gewechselt, jeder Gegenstand hat seinen
eigenen Lehrer. Von 11 bis 1 Uhr wird marschirt, und um 1 zum
Speisen gegangen, wo täglich drey Gerichte, nach dem Speisen
geht man in die Klassen wo man bis 6 bleibt, nach den Klassen
bekomt man ein Stück schwarzes Brod mit Salz und hat eine Stun
de Zeit sich in den Zimmern zu unterhalten. Hernach wird man
zum Lernen angehalten. Um 9 Uhr geht man zum Abendessen
und von dort zur Verlesung ob alle hier sind und um 10 Uhr zu
Bette. So ist man also den ganzen Tag beschäftigt und hat keine
Stunde Zeit die man auf etwas anderes anwenden konnte.
Eines Tages sass ich mit meinem Freunde beym Schreib
pulte, wir waren in interessanten Gesprächen begriffen, als der
Soldat hereinkam, und mir die Ankunft eines fremden Herrn
meldete. Ich tratt heraus, und sah zu meinem Erstaunen des Herrn
von Adelungs Bruder. Er befragte mich um meine Gesundheit,
sagte mir dass er von Wien angekommen sey, aber bald wieder
abreisen werde, dass der Vater nach Montenegro abgereist sey,
und bath mich um einen Brief. Vom Zuhausenehmen war nicht
die Rede. Ich wollte die Gelegenheit nicht versäumen und schrieb
an euch. Ich bin erschöpft, die Feder fällt mir aus der Hand, Ich
kann nicht mehr. Seyd so gütig, wenn es nur seyn kann und schreibt
euren Bekannten, dass sie mich abholen möchten, weil man des
Sonntags im Chor schreckliche Langweile hat. Der Brief an G o etze
liegt noch unberührt in meinem Schreibpulte, weil ich seit 7 Mo-
nathen, die ich in P etersb u rg bin, noch gar nicht aus dem Chor
herausgekommen bin, also die Stadt so gut kenne, als die Mutter
4 0 0
sie kennen kann, viel weniger also mit Goetze oder mit wem an
deren zusammen gekommen bin.
Schicken sie mir auch Geld welches ich sehr notwendig habe,
das Pfenigmagazin, wenn es ganz herausgekommen ist um mich
ein wenig zu unterhalten, etliche Federmesser, Bleystifte, Postpa
pier und andere Kleinigkeiten welche man nöthig hat. Grösst
mir meine Schwestern, Verwandten und Schulkameraden in mei
nem Nahmen, besonders Schwarz, Losert und Lerch und sagt
ihnen, Sie sollen ja schön beym Studien bleiben und sich aus dem
Kopfe schlagen ins Chor zu gehen, denn Ofizier seyn ist zwar
sehr anziehend, aber bis man einer wird, das kostet genug An
strengung und Geduld.
Bittet auch Briefe von Ihnen. Aber genug für jetzt, die Zeit
mahnt mich abzubrechen.
Ich verbleibe
mit vielen Hochachtung
Ihr
Sie ewig liebender Sohn
S. W. Karadschics
N. B. Vergesst meiner Bitten nicht
auch ein Stammbuch bitte ich sehr nöthig.1
_ АСАНУ, 8552/97.
1 Ово п и с м о , вероватно c краја августа или почетном септембра,
није послато. Вид. писмо С. Караџића од 7. децембра о. г.
[Превод:]
Н ајд раж и р о д и т е л и ,
М лад и ћ б ез п ри јат ељ а сличал j e ус а м љ е н о м д р в е т у на
прост раном п о л у . Он изгледа из1убљен је р нем а ник о ia на Koia
öu се ослонио. Д ал еко сам о д вас, да л еко о д сви х познаника и
пријат ељ а. П репуш т ен сам ом себи, нем ам никою ко м е бих
Moiao д а саопш т им своје мисли. С воје ерце м огу да от ворим
сам о је д н о м , а то j e м о ј пријаш ељ , син генералиоручника Тисен-
х а узен а . Д а , он j e једи н и ко1а са д а им ам , који м е о х р а б р у је и
теши у б олу и т уж ним часовима. M o j д р у т брат који м и на-
докн ађује све т ам ош њ е пријат ељ е и познанике. Beh с е д а м м е
ссии сам у к о р п усу, а нисам видео јо ш никога о д својих позна
ника. Н икако нисам и злазио и нисам ви део П ет роград. П от -
пуно бих пропао д а м и није мог пријат ељ а. Он м е ш тити од
м елан холије и уч и м е д а несрећу подносим ст р п ли во . Једн ом
речи, он j e м оја друга душ а . Т ребало би захвалит и судбини што
сам срећом гьега уп о зн а о jep je он са д а једи н и кога им ам . Све
je и згуб лен о, али он j e ггадокнада за све. Воли м е као и ja гьега,
а љ у б а в чини човека и у несрећи срећним.
С асвим непримет но сам скренуо о д н ам ере д а вам опиш ем
своје п ут овањ е, д о л а за к овам о и у л а за к у ко р п ус. Учинићу т о
са неколико речи:
T lpeoi ф еб р уа р а сам ст т ао срећно у П ет роград. У п ут у
сам прош ао д о б р о . П ош т о се није ниш т а значајно доГодило,
прећи ћ у преко тога. С п айао сам у н е д е /ь у у в е ч е , око је д а н а е ст
сайт .
Б и ла j e ди вн а ноћ. С ам о се б л е д а м есечева свет лоет р аси -
пала по зем љ и . Ц ел а околина j e била покривена снегом. Н аиш
кола с у се к от р љ а л а прост раним и дивним ул и ц а м а ip a g a . М а -
jo p j e зауст ави о кола п р ед је д н о м великом ди вн ом зГрадом,
Генералш табом, и предао своје папире. П о с л е тога см о се о д-
везли у њ егов ст ан Где са м провео п рву м и р н у ноћ о д како сам
от п ут овао.
Р ан о у ју т р о м е j e м а јо р о двео к о д Господина А д ел у ш а и т у
сам се р а ст а о са својим прат иоцем . Г о сп о ди н А д е л у т м е j e
примио лепо, п редст авио м е својим р о д и т е љ и м а и б р а т у који
с у м е ист о т ако лепо примили. Ј ед н о м реч и , да н сам провео
врло за д о во љ н о . С у т р а д а н у р а н о ју т р о А д е л у т м е j e о двео
у Генералштаб и предст ави о м е j e неком н епознат ом Грофу
који м е j e и згледа п ознавав и Говорив српски. Р а ст а о сам се са
Господином АделунГ-ом и по н а р еђ ењ у Господина Грофа с у м е
одвели у корп ус. О А д е л у ш у о д ш ада нисам виш е н и и т а чуо.
К а д а сам ст т ао у к о р п ус да л и с у м и о д м а х ......... и показали
кревет . П ит ом ци с у м е поздрави ли као придош лицу и хт ели
с у о д м а х д а се у п о зн а ју са м н ом . А ли пош т о с у видели д а не
Говорим р ус к и , повукли с у се. Р а д а сам прим ет ив човека који
j e пост ао м о ј пријат ељ . С рео са м ia у п очет ку о д м а х у соби
и т олико м и се до п а о д а се нисам моГао у зд р ж а т и д а ia не
ословим . П ит ао сам ia неш ш о, инт ересовао сам се све виш е
за iheia и м и см о н ераздвојн и пријат ељи.
А л и д а се поново врат и м сво м д о л а ск у . К а д а сам ст т ао,
к о р п ус j e био цивилни. Ј е д в а ш т о са м био неколико дан а у т е
м у, им ао сам ср ећ у д а ви ди м Ib e io eo величанст во Н и к о л у 1, који
j e о в а ј к о р п ус променио у војни. О д како сам о в д е , он j e к о р п у с у
у к а з а в ч асы и п осет ив ia већ се да м -о са м пут а. П р е j e ун и ф орм а
била: плави м у н д и р са со м о т ско м краГном и ун и ф о р м а ж уи ю -
зелен а; зелен е Панталоне са плавим Гајтанима уш ивеним на
обе ст ране и плавим ш ирит им а ср еб р о м оивиченим и плавим
дуГм адим а на к о ји м а је ут и сн ут п ијук и лоп ат а; шешир j e имао
лимено сунце и плаву р у ж у ; са б љ а , т ош на са патенш ним за-
т варачем , а за ст арије р а н а ц и пуш ка.
Учим о немачки, ф ранц уски, р у с к и , вер о н а уку, ари т м ет ику,
.мат емат ику, ГеоГрафију, алГебру, р у д а р с т в о , лепо писање, ц рт а-
њ е, м узы ку, м ачева/ъе, Гимнастику ишд.
4 0 2
ЗбоГ т от ш т о не зн ам р ус к и и ф ранцуски, ст опут сам
у прей р а з р е д трећеЈ о д е љ к а . Т еч ај т раје осам Година. У сед-
м ом р а з р е д у см о заставници а у о см ом пот поручници. З а те
д в е Године живи се о свом Т р о ш к у и у м а њ ем ст ану и п осећ ују
се сам о р а зр е д и . И зл а зи м о по за вр ш ет ку као поручници.
Дневни p e g j e следећи:
У пет сат и звони. Питомцы у с т а ју , у м и в а ју се, облач е
се и у р е ђ у ју . У ш ест сат и д о л а зе официри и преГледају д а ли
с у питомцы чисти. О н да се молим о БоГу и спрем ам о з а р а з р е д е .
О ко сед а м сат и о д в о д е нас у т р п еза р и ју на до р у ч а к који
се саст оји о д збит ека, напит ка о д м едови не и воде, и је д н е
зем ичке.
О нда идем о у р а з р е д е Где ост ајем о Гири и по сат а, д о је д а -
наест и т ридесет . С ваких сат и по м е њ а ју се предметы. Сваки
предм ет им а ceo i наст авника.
О д јед а н а ест д о је д а н м арш ирам о, а у је д а н и дем о на р у -
чак. СвакоГ дан а доб и ја м о три је л а . П о с л е р у ч к а и дем о у р а з
р е д е и ост ајем о д о ш ест c a im . П о сле наст аве доби јам о парче
црноГ х л е б а и соли и им ам о је д а н сат врем ена з а за б а ву у соби.
Зат им се задрж авам о на уч егьу.
У д е в е т сат и и дем о на веч ер у о д а т л е на бр о ја њ е д а ли
с у сви т у, а у д есе т у кревет . Т ако см о за у зе т и по цео д а н и
немамо ниједан час врем ена који бисм о моглы уп ош ребит и у
нет т о g p yio .
ЈедноГ дан а сам седео за писаћим ст олом са м о ји м прија-
т ељ ем . Били см о за у зе т и инт ересант ним разГоворима када
j e уш ао војник и најавио ми д о л а за к некоГ страноГ Господина.
И зиш ао сам и видео, на м оје чуђењ е, б р а т а i. А д е л у т а . Р ас-
иитивао се за м оје зд р а в љ е и р ек а о j e д а до л а зи и з Б еч а али
д а he б р зо оп ет от п ут оват и , д а j e от ац от иш ао у Ц р н у Г о р у
и зам олио м е за писмо. H u je било ни Говора д а ће д а м е п оведе
кући. Н исам хт ео д а п ропуст им прилику и писао са м вам.
И сц рп љ ен сам , перо ми пада и з р у к е . Н е м огу выше. Б уд и т е
добры и пишите ваш им познаи ищ м а д а м е п о зо ву je p j e неде-
љ о м у к о р п у с у ст раш но до садн о. П исм о за Г ец еа лежи jo iu
н ет акн ут о на секрет еру. За о ви х седа м месеци от како сам
у П ет роГраду нисам уо п ш т е и злази о и з ко р п уса . П р ем а т ом е,
Град познајем колико и мајка, с то гп , да к л е, нисам ни м т ао доћи
у в е з у са Г ец еом или неким друГим.
П ош аљ ит е м и новац. В еом а м и j e пот ребан, ПфентмаГа-
зин, који j e цео изаш ао, д а се м ало р а зо н о д и м , неколико цепных
нож ића, оловки, х а р т и ју за писањ е и g p y ie Гютребне ситнице.
П оздравит е у м о је име м о је сест ре, р о ђ а к е и ш колске д р у -
ю ве. Н арочит о Ш варца, Л о зер т а и Л е р х а и рецит е и м да
26* 403
леп о ост ан у на својим ст уд и ја м а и д а и зб и ју себи и з главе по-
м и сао д а и д у у ко р п ус. Б ит и официр врло j e привлачно, али
д о к се д о ђ е д о т л е, пот ребно j e много н ап ора и ст р и љ ењ а . За
м ол ит е и х д а м и пишу. А л и за с а д а д о с т а . В р е м е м е опом ш ье
д а прекинем . О ст ајем , с великим п ош т овањ ем , ваш син, који
ће в а с вечит о волет и
С. В . Караџић
N B . Н е за б о р а ви т е м о је м о л б е, в е о м а м и j e пот ребан и
албум .
243.
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 4. август 1834.
Любезный Пр1ятелк>!
Я самъ одъ сыновца Тюке чуо, да ћете веЬъ досад у
TpiecTy быти. Ако сте ту, добро сте нами дошли: и тамшш-
ньимъ Србльима, и нама сосТдима. Желимъ вамъ, да се
тамо у намЬрешю вашемъ ползуете. Внимайте на све рТчи и
дЬяшя ваша, дабы сте се кодъ тамошньи Србски Республи-
канаца благонаклонности и любови удостоили. Подржитесе
тамо мало дуже. — И я бы се тамошньимъ пришесгаемъ ва
шими ползовати могао, -— овако, да васъ употребимь као
ходатая, посредника (Vermittler), у моемъ общеполезномъ
дТлу, то кодъ едногъ, то кодъ другогъ, а наипаче кодъ Гдра
Школе Ботте. Зато гледайте свакояко, мудро, умилято, до-
сетльиво, лукаво, съ едномъ[!] словомъ дипломаычески, по
сланнически, да се кодъ нйга удворите, и особенногъ повТрешя
удостоите. Богатъ е чуемъ човекъ, а нема никога и>ъ свои,
ни дйце, ни сродника. Тай бы могао на общу ползу што жерт-
вовати. Што вамъ шкрыемъ, не казуите Фрушићу. —- Имамъ
важны узрока. —
Перве ћу вамъ поште w томъ моемъ намЬрешю съ Бот-
томъ — преко васъ — писати обширно. Колико бы искренно
желю, да и амо дођете, толико самъ принуђени из важне
полјтјке шкрыти вамъ, да ће болЬ быти и за васъ и за мене,
да — међутимв — амо не долазите.
Надписиваћемо се.
Л. Мушицюй
Епкпъ
У Карловцу 23. 18л 834.
4 0 4
Ser Wohlgeborn
Herrn Wuk Stephanovics Karadschics
(p. t.) bey der serbischen Kirchengemeinde
zu Triest.
Воштани печат c инцијалима ЛК.
[Жигови:] Carlstadt Triest 7. August 1834.
одговорено 11. Август 1834. ББА.
Срђ, 1902, бр. 23. и 24, 1036.
244.
Трст, 20. август 1834.
Triest den 20. August 834.

Theuerste Gattin!
Etwa vor drey Wochen habe ich dem Herrn v. Kopitar ge
schrieben und ihn gebehten, dich zu grussen, dass ich glücklich
hier angekcmcn bin; da ich aber ton ihm keine Antwort beko-
men habe, so kail seyn, dass er in Baden ist; darum schreibe ich
dir jetzt.
Den 22. July abends bin ich hier glücklich angekomen. Ich
kail dir nicht sagen, wie mir die Gegend von der wienerischen
Neustadt bis Gratz gefallen hat; von Gratz bis Leibach, wie auch
von Leibach bis hier ist auch schön; aber nicht so wie dort. Triest
ist auch eine schöne Stadt, von einer Seite mit Mer, von der an
dern mit grossen Weingebirgen umgeben; besonders gefallen mir
die Weingärten und Lusthäuser auf den Gebirgen, von welchen
man die Stadt und das Meer sieht. Wassermelonen werden auch
geschnitten, Stück um ein Kreutzer (Münz) verkauft; 12 bis 15
frische Feigen bekommt man um eine gute Kreutzer; aber so
gute Tschwetschken und Birne, wie in Wien, giebts hier nicht.
— In Gratz habe ich in der Eile erfahren, dass die Kati lebtt und
ist bei einer Ebarue; sie hat einen Sohn (aber von w em , and von
wo, von Wien, oder von dort, habe ich nicht erfahren köfien),
der soll ein Virtuos in Violin seyn; ihre Mutter lebt auch noch.
Den 23. dieses Monaths gedenke ich von hier nach Ragusa
abfahren (zu Meer), früher habe ich keine Gelegenheit bekomen
können zu Meer, über Land aber ist zu weit und wäre zu kostspie
lig. Zu Meer fahrt man von hier na[ch] Ragusa gewöhnlich in 6
bis 10 Tage, (wiewohl mail auch in 3 Tage, aber auch in 3 Wochen
fahren kaň). In Ragusa gedenke ich mich höchstens eine Woche
405
aufzuhalten; von dort fahrt man gewöhnlich in einen Tage nach
Cattaro; also etwa bis zum 10. September gedenke ich in Cattaro
zu seyn, von dort werde ich dir wieder schreiben. Hättest du mir
unterdessen was wichtiges zu schreiben, so köiite Herr v. Kopi-
tar den Brief adressieren an Herrn ELIAS LUMBARDICH in
CATTARO.
Ich habe dem Herrn v. Tirka geschrieben er soll von der Pen
sion jetzt in September abziehen 28 f. 50 Xr. CM, was ich in der
Hailkul’schen Schriftgissrey für die Letter schuldig bin; 21 f. 10
CM. lege du auf der Seite für mich, damit du sie später (wen noch
von wo etwas komt) Mechitaristen geben kaiist.
Küsse mir alle unsere Kinder vielmahl. Grüsse mir alle Be-
kaiiten, besonders den Herr Doctor Hassinger, die Hausfrau und
ihre Söhne. Lass dem Herrn v. Kopitar sagen, dass ich dir ge
schrieben habe.
Mit meiner Gesundheit bin ich ziem lich gut, aber ich weiss
nicht, wie wird mir das Fahren übers Mer anschlagen. Schreibe
du mir, ob ihr alle gesund seyd, ob die Natalia noch imer so ruhig
ist. Du solltest mit der Rosa serbisch sprechen, damit Sie nicht
alles vergessen.
Ich verbleibe bis zum Grabe
dein, dich aufrichtig liebender,
getreuer Gatte
Wuk
P. S. Von der obigen 21 f. 10 Xr. CM. kaiist du den Buchbin
der auszahlen; aber er muss das Conto unterschreiben, dass ihm
bezahlt ist.
An
die Frau Anna Karadschitsch
(Josephstadt in der Kaiserstrasse № 97)
in Wien.
[Жиг:] К. К. Stadt
Post [...] 23 Aug. АСАНУ, 8532/95.
[Превод:]
Т рет , 20. авГуста 1834.
Н a j д р а ж а с у пру io ,
Г осп оди н у К о ш ш а р у са м писао пре от прилике т ри не-
д е љ е и зам оли о ia д а ши ја в и д а сам овам о cpeh.no ст т ао. А ли
пош т о о д ње1а нисам до б и о никакое og io eo p , м о ж е се десит и
д а j e он у бањ и, и за т о са д а пиш ем и т еби.
О вам о сам срећно ст т ао 22. ју л а у ве ч е . Н е мо1у ти иска-
зат и како с у м и се сви дели п редела о д Бечко1 Н о в о i М е ст а
406
д о Г раца. О д Г р а ц а д о Љ у б љ а и е , као и о д Љ у б љ а н е д о в д е ,
ист о т ако j e врло лепо, али не т олико колико т ам о.
Г рет j e т акође лей ip a g . С је д н е ст ране j e окруж ен м ор ем
а с g p y ie великим виноГрадима. Н арочит о м и се д о п а д а ју вино
града гг лет њиковци на брею вим а, с који х се вида град и м оре.
Л уб ен и ц е се о в д е п р о да ју на криш ке, и т о је д н а за крајц ару
(1 2 д о 15 свеж их см окава м о ж е се добит и за је д н у д о б р у крај-
ц а р у ). Н о д о б р и х игљива и круш ака, као у Б еч у, овде нема.
У Г р а ц у сам у хитгьи сазнао д а j e К ат и ж ива и д а j e к о д
неке бабице. И м а једног сина (али од кога и одакле, д а ли из
Б еча или одан де, т о нисам мошо д а с а з н а м ). Биће д а j e он неки
виргпуоз на виолини. Њ ен а м ајка j e jo tu ж ива.
Н ам еравам д а 23. овог м есеца о т п ут у је м о да вд е у Д у
бровник. Panuje нисам имао прилике д а п ут ујем м орем . С уво-
зем ним п ут ем j e предалеко а било би и сувииге скупо. О д а вд е
д о Д убровн и ка п ут ује се м орем обично 6 д о 10 дан а, (м а д а се
м о ж е стићи и за 3 да н а али т акође и з а т ри н е д е љ е).
Н ам еравам д а се задрж и м у Д убр о вн и ку највиш е н е д е љ у
дан а. О дат л е се обично п ут ује је д а н да н д о К о т о р а . У К о
т ору, дак л е, м ислим д а h y бити д о 10. сеп т ем бра и о да н де Ity
ти поново писати. А к о би у м еђ увр ем ен у им ала д а м и пишет
нет т о важ но, онда би Господин К оп ит ар могао д а адреси ра
писмо на господина Илију Лумбардића у Котору.
Н исао сам Господину Тирки д а о дб и је о д пензије са д а , у
сеп т ем бру, 28 f 50 k r. С . М ., колико сам ду ж а н Х а јлкул о во ј
ливници слова. О ст ави 21 f . 10 С. М . на ст рану за м ене, како
би касније моГла дат и (ако јо ш нет т о б у д е стигло о д н ек у д )
м ехит арист им а.
П о љ уб и м и пуно п ут а сву наш у д р а гу дец у. П о зд р а ви све
познанике, ггарочито Господина д о к т о р а X a c m ie p a и Газдарицу
и гьене синове. П оруч и Господину К о п и т а р у д а са м пги писао.
С а зд р а вљ ем сам прилично до б р о , сам о не зн ам како he
м и пријати вож гъа м о рем . Пиши м и д а ли ст е сви зд р а ви и
д а ли j e Н ат алија јо ш онако мирна. Т р еб а д а Говорит са Р о зо м
српски, како она гге би све заборавила.
Д о Гроба ост ајем тгвој верни супруг, који т е искрено воли
Б ук
Р . S . О д Горгьих 21 / . 10 kr. С. М . м ож ет исплат ит и

кгътовесца, сам о пек ти потпише р а ч ун , д а м у j e исплаћено.
Госпођи Ани Караџић
Јозефштат, Кајзерштрасе бр. 97
Беч
407
245.
ВУК КАРАЏИЋ и ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ —
МАРТИНУ ХАМУЉАКУ

In der beiliegenden Anweisung schicke ich Ihnen 372 f. CMZ.
ä Conto der bestellten Lettern. Ich habe geglaubt, dass Mittel
zuerst gegossen wird (wie damahls Herr Walters gesagt hat), da
rum habe ich derweil nur so viel Geld begehrt, um diese Gattung
der Lettern auszuzahlen und gleich hieher zu schicken. Auch jetzt
wäre mir (aus mehrern Gründen) sehr lieb, wen Sie das thun könn
ten. Noch etwa in drey Wochen hoffe ich nach Montenegro zu
kommen, von wo ich unverzüglich trachten werde, Ihnen mehr
Geld zu schicken; unterdessen bitte ich Sie, so bald alle bestellten
Lettern fertig sind, mir ein Conto von der Buchdruckerey zu schik-
ken, damit ich bestimmt wissen kan, wie viel ich Geld vom Bi
schof zu begehren habe. Die Lettern belieben Sie zu schicken hier
(nach Triest) an Herrn D e m e te r V ladisavljevich, illyrisch en L e h r e r ;
auf der Adresse aber meines Briefes belieben Sie zuschreiben:
m it B riefen d es H errn E lia s L um bandich in C a tta ro (per Zara).
Zum Mittel brauchten wir arabische Zahlen wenigstens bis
1000; reden Sie mit dem Herrn Walters, ob maň die Zahlen, z.
B. von Mittel auf Cicero und umgekert brauchen könte? Auch
etwa У2 Pfd. Apostrofs auf Cicero russisch (von welchen Herr
Walters die Probe hat) bitte ich ebenfalls mit Mittel zu schicken.
Ich bitte, meine Empfehlung sowohl allen Herrn bei der Buch
druckerey, als auch Herrn v. Kolar auszurichten.
In aller Hochachtung habe ich die Ehre zu verbleiben
Ihr
Triest den 22. August gehorsamster Diener
834 • Wuk Steph. Karadschitsch
[У наставку писмо В. Владисављевића :1
Wegen der Unmöglichkeit die ganze Summe von f. 372 hier
in den Brief einzupacken, behalte ich bei mir f. 2. bis zu erster
Gelegenheit. Add io
Demt. Vladisavljevich
Sr Wohlgeboren
Herrn Martin v. HamuljaK
Rechnungs-Officialen bei der
königl. ung. Statthalterei
370 f. BN in Ofen.
408
[М. Хамуљак забележено:]
rechnung [?] 12 Sept [gezahlt?] 13 Sept 834.
Für Recepisse & Porto
1 f. 31 X. C.M.
gezahlt den 13 Sept.
rechnung [?] den 12 Sept 834. LAMS.
Literárny archiv, 1969, 63.
[Превод:]
Уважены Господине и пријпт ељу,
У приложеној упут ници ш аљ ем В ам 372 / . С. М . на име
поручених слова. В еровао сам. д а ће прво ср едњ а [с л о в а ] биты
изливена (како j e ш ада р ек а о Господин В а л т ер с). СтоГа сам
за с а д Шражио сам о т о лик о ловца д а о ву вр ст у слова ис платим
и о д м а х пош а/ьем овам о. И сада би ми ( и з выше разлоГа) било
веом а драГо к а д бист е т о моГли учинити. Н а д а м се да h y oiu-
прилике к роз три н едељ е стићи у Ц р н у Г о р у , ода кл е hy наст о-
ја т и д а В ам б ез одлалања пош аљ ем выше новца; у м еђ уврем ен у
В ас м олим да, чим поручена слова б у д у Готова, пош аљ ет е
рач ун ш т ам парије, како б и х моГао п оуздан о знат и колико нов
ца т реба д а т раж и м о д В ладике. С лова изволит е слати овам о
( у Т рст ) на Господина Димитрија Владисављевића, илирског
учитеља; али у з а д р е с у на м о м т е м у изволит е написати:
с писмима господина Илије ЈТумбардића у Котору ( преко
З а д р а ).
За средњ а [с л о в а ] иогиребне су нам араи ске бројке, бар до
1.000. РазГоварајте с Господином В алт ерсом д а ли се бројке,
нпр. са средњ им [п и с м о м ] на цицеро и обрнут о моГу уп о т р е-
бит и? И око 1 /2 ф унт и апост роф а у з р у с к и цицеро (о д којих,
Господин Валт ерс има п р о бу) м олим т акође послам и са сред-
њ им [п и см о м ].
М оли м В ас д а испоручит е м о је п о здр а ве како свој Господи
у ш т ампарији т ако и Господину К ол ару.
С пуним пош т овањ ем , част м и j e ост ат и
Ваш најпокорнији слуГа

В у к С т еф . Караџић
Т рст , 22. авГуста 1834.
[У наставку писмо В. Владисављевића:]

ЗбоГ немоГућности д а сп акујем у писмо цео износ о д I. 372
за д р ж а ва м к о д себе f 2 д о прве прилике. ЗбоГом.
Д им ит рије В л ади сављ еви ћ
409
ЊеГовом блаюродству
Господину Мартину Хамуљаку
рачунском чиновнику при
Краљевском мађарском намесншитву
[М. Хамуљак забележио:]
рачун 12. септембра плаћено 13. септембра 1834.
За препоруку и порто
1. ф. 31 кр. СМ.
плаћено 13. септембра
рачун од 12. септембра 1834.
246.
С љубезним писмом Вашим од 21. јунија примио сам
60 ф. С. М., за које Вам неисказано благодарим. По моме
рачуну остаје још моје код Вас 38 ф. и 22 крајцаре, за које
Вас покорно молим, да бисте ји, што Вам прије буде могуће,
послали у Беч мојој жени (Anna Karadschich, Josephstadt in
der Kaiserstrasse № 97.).
За оно Милошеви житија, што сте ми писали да има код
Вас, молио би Вас, да бисте ји, кад се удеси поуздана при
лика, послали у Нови Сад Господару Ђ орђи ју К и рјакови ћу.
За које Вас све молећи, с истинитим почитанијем и благо-
дарношћу остајем
У Тријесту 11. Августа 1834. Ваш покоряй слуга
[Споља:]
Пречестњејшему Господину
Севастијану Илијћу
игуману манастира Гомирја и пр.
у Карлштату.
Бранково коло, 1896, бр. 8, 247—248.
247.
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Карловац, 25. август 1834.
Любезный Прјлтелш!
Ништа ми не пишете. Я самь се писму вашемъ надао.
Обећано w мое стране, важно за мене, писмо не мого пре-
410
правити. Тежко ми е, као Ешскопу, тужити се и проаячити,
а морамъ. —• Одговорите ми, у тайности пр1ятельства, бы ли
се вы примили, да писмо мое отворено а управляю на Боту,
овомъ прочитате и спроведете са всевозможнымъ ходатай-
ствомь; ■
— бы ли се могли надати, да бысте усиЬли, бы ли ми
онъ — као по Богу брать — знатну помойь, какву требамъ,
дати хтео. Я бы васъ знатно наградю за ходатайство ваше.
За пЕсне ћу вамъ пространше писати, како ми шговорите. А
одговорите ми прве поште.
У Карловцу 13/25. Avr. 834. Вашъ прјлтелв

Поздравите Фрушића. Л. Мушицкш.
Епкпъ.
Ser Wohlgebom
H erm Wuk Stephanovics Karadschics
Porto
bey der Kirche zu St. Spiridon. in Ragusa
Franko.
[Жигови:] Triest Triest 27 August 1S34. АСАНУ, 2160.
1 Ово je дописано изнад прецртаног in Triest.
248.
БУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ II ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ
Котор, средином септембра 1834
Ваше Високопреосвештенство,
Премилостиви Господару,1
Ево ме једанпут у Котору. Молим Вас, да би сте ми
послали какво (Ловћенским путевима вјешто) кљусе.2
[Накнадно вероватно, Вук je при дну записао оловком:]
К еп ен у пред С ави ну см рт .
1 Титулација и топоними у тексту упућују на ЬЬегоша као адресата.

2 Испред ове речи прецртано и поуздано.
411
249.
МАРТИН ХАМУЉАК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 18. септембар 1834.
Ofen d. 18ten September 1834

In Beantwortung Ihres verehrlichen Schreibens dt° Triest
22ten August 1834. habe ich die Ehre zu berichten:
Die durch Hrn. Demeter Vladisavljevics mit Postwagen ge
sandten 370. Gulden (:die übrigen 2 f. konnten nach Erklaerung
des Hrn. Vladisavljevich in Brief nicht eingepackt werden, und
sollen mit erster Gelegenheit nachgetragen werden:) C. Mze.
habe ich Ihrem Wunsche gemaess, als eine abermalige Anticipa
tion auf die bestellten Gusslettern, bey der hiesigen Universitaets
Buchdruckerey—Kasse alsogleich erlegt.
Die Mittel-Ziffer sind zu gross, um sie auf den Cicero-Kögel
zu giessen; die Cicero-Ziffer könnten zwar auf den grossem Kögel
(:Mittel:) gegossen werden, wenn sie der Besteller so zu haben
ausdrücklich wünschte, jedoch passt es für den Geschmack am
Besten, wenn zur Cicero-Schrift auch Cicero-Ziffer, so auch zur
Mittel-Schrift Mittel-Ziffer gegossen werden.
Für Ihre Rechnung werden zur je d e r Gattung Schrift in einem
auf Erfahrung gegründeten und darum systemisirten Verhaeltniss
auch Ziffer gegossen werden; so z. B. bekommen Sie in 2Ctr.
Ciceroschrift 1750 Ziffer, bei 4 Ctr. Mittelschrift 3000 Ziffer u. s. w.
lauter arabische Zahlen, wie es sich versteht. — Eben so werden
Sie auch Apostroph’s, und was sonst zum Ganzen gehört, mit
jeder Gattung Schrift, in angemessener, systemisirten Anzahl er
halten. In demselben Maass hat das Institut ohnlaengst die Buch-
druckereyen von Jassi und Bukarest mit Lettern und dazu Gehö
rigen versehen, und pflegt bey allen Bestellungen Dasselbe zu
beobachten.
Mir ist wohl nicht bewusst, ob und was Sie mit dem Institut
in Bezug auf Zahlen oder Ziffer verabredet haben; im Gegentheil
muss ich aus Ihrem Schreiben auf das Entgegengesetzte schlies-
sen, dass nemlich zwischen dem Institut und Ihnen bey Bestellung
der Arbeit die Ziffer gar nicht in Erwaehnung kamen. Dass aber
nebst dem Guss der Lettern auch jener der Ziffern sich wirklich
auf dem Systeme gründe, und dass hierin folglich das Institut —
bezüglich auf Ihre Bestellung — nicht willkührlich verfahre, ent
nehme ich aus gleicher Erklaerung des Herrn Verwalters und Gra
veurs sowohl, als auch aus dem durch den, leider verstorbenen,
412
Giesserey Factor Wolters hinterlassenen eigenhaendigen Guss-
-Zetteln, worinnen er, Wolters, bei jeder Gattung Schrift aufge
zeichnet hat, wie viele Ziffer &c. zu jeder gegossen werden sollen.
Der Schriftgiesserey Factor Wolters ist nach einem kurzen
Krankenlager am letzten vorigen Monath Augusti gestorben,
und hieraus entspringt für uns auch die Nothwendigkeit, über
den auf letzten September festgesetzten Termin etwas laenger auf
die Arbeit warten zu müssen. Sorgen Sie nur, Theuerer Freund,
dass wir wegen Mangel am Gelde nicht länger zu warten gezwun
gen werden; ich werde wohl nichts unterlassen, um alles so bald,
als nur immer möglich, zur Vollendung zu bringen, aber Sie wis
sen, dass es der Schwierigkeiten nur zu viele giebt, wenn das erfor
derliche Geld nicht beysammen ist; mein Dringen kann nicht
den erwünschten Nachdruck haben; ich würde mich förmlich an
die Instituts Direction wenden.
Die Mittelschrift sammt der dazu gehörigen Ziffern &c.
soll ich dieser Tagen übernehmen; ich lasse jeden Ctr in ein Kist-
chen einpacken, und werde somit 4 Kistchen nach Triest über
W ien senden; denn Milowuk sagt, es gaebe jetzt keine gerade ge
hende Gelegencheit, man müsste darauf laenger warten, und erst
noch darauf gefasst seyn, dass die Waare irgend wo auf dem Wege
laenger liegen bleibe; so aber über Wien geht es schnell. Ich werde
schon die Absendung besorgen, und den Wiener Brieftraeger ( :Kes-
selbauer:) sowohl, als auch den Hrn. Vladisavljevich bey Zeiten
darüber verstaendigen. Das Übrige, wie es fertig wird, und die
Geldumstaende erlauben, bin ich gesonnen auch auf diesem Wege
zu expediren.
Einen förmlichen Conto kann ich erst bey Beendigung des
Ganzen erhalten; bis dahin genüge Ihnen folgende b eyla eu fig e
Rechnung, die ich selber mache:
Garmond 1 Ctr. 120 f.

Cicero . 2 „ 204 f.
Mittel . . 4 372 „ 1.173 fl.
Tertia . 3 . 270 „
Text • 1 ■ 87 „
Doppel Tertia 1 120 „ 1,426 f. C. Mze. We
Titel Doppel Cicero 30 j j gen Calenderzeichen,
„ „ Tertia 30 „ 140 Ifc Röseln & c. kann
„ Kleine Canon 30 „ beyläufig man beylaeufig an
„ Grobe „ 30 „ 168 f. nehmen eine runde
„ Musirte Missal 10
„ „ Sabon 10
Durchschusslinien 1 Ctr. beylaeufig 85f.
413
Summe . . . 1.500 f.
Hierauf sind gezahlt auf zweymal zusammen . . 570 „
Also können Sie ungenirt schicken annoch C. Mze. —930 f.
Ich verharre Ihr ergebenster Diener und Freund
Mart. Hamuljak
Ofen.
Doctor der Philosophie (P. T.)
Mit Briefen des Herrn
Elias Lumbandich[l]
per Zara
in Cattaro.
[Жиг:] Ofen АСАНУ, 3745.
[Превод:]
Б уд и м , 18. сепш ем бра 1834.
Уваж ены io c u o g m e и иријаш ељ у,

О дговарајућ и на В аш е цегъено писмо и з Т рст а, о д 22. ав
густ а 1834, част м и j e саопш т ит и:
3 7 0 гулден а С. М . , п ослат их пош т анским колим а преко i.
Д и м ит рију В лади сављ еви ћ у ( преост ала 2 / ., п рем а изјави i. Вла-
ди сављ евића, нису могла биты спакована у п и см у) j a сам , по Ва-
ш ојж ељ и, см ест а полож ио на 6лаг a j н у овдаш гье Универзит ет -
ске и т а м п а р и је, као поновни аванс на п оручена ливена слова.
С р ед њ е б ројке су п ревелике д а би се м о ы е излиты на ци
ц еро-калу пима; цицеро-бројке би се, д о д у ш е , м о ы е излиты на
већим к а л у пима (с р е д њ и м ), ако поручилац изричит о ж ели
т ако, али у к у с у н ајбољ е o g io ea p a д а у з цицеро-слова б у д у из-
ливене и цицеро-бројке; а у з ср едњ а слова — ср едњ е бројке.
З а Ваш р а ч у н биће за сваку в р ст у сл ова ливене и бројке
у о д н о су заснованом на и скуст ву и ст ога сист ем ат изованом ;
т ако н п р., доби ћет е у з 2 цент е цицеро-слова 1.750 бројки, у з 4
цент е средгъих сл ова 3 .0 0 0 бројки и т д.; све а рап ске бројке, како
се по себи р а зу м е . — И с т о т ако ћ ет е и а п ост роф е, и све друго
ш т о иначе припада целины, у з сва к у вр ст у слова добиты у
одговарајућем сист ем ат изованом о дн осу. П о и ст ој м ери j e За
в о д он ом ад словим а, и сейм ш т о у з т о сп а да , сн абдео ш там-
414
г
üapuje у Јаш ију и Б ук уреш т у. К о д сви х поруцбина обичава да

се тога држ и.
М ени није познат о д а ли с т е и ш т а ую во р и ли са Заво д о м
у поЫ еду бројки или циф ара. Н ап рот и в, и з Б а й т писма м о р а м
закљ учи т и супрот но, найме д а при поруцбини посла циф ре
уоп ш т е нису помињане. А ли д а се п ер ед ливењ а слова и ливењ е
цифара запет а заснива на [Граф ичком ] си ст ем у и д а , према
т ом е, З а в о д — ш то се т иче В аш е поруџбине — iiuje пост упив
произвольно, за к љ уч у је м и з ист овет них и зјава господина уп р а в-
ника и Гравера, као и и з својеручних у п у т с т а в а ко ја j e ост авио
за собом на ж алост покојни ливнички ф акт ор В олт ере, а у
који м а j e он, В олт ере, к о д сваке врст е слова забележ и о ко-
лико у з т о т реба излити цифара и g p y io i ш то j e пот ребно.
Словоливнички ф акт ор В олт ере у м р о je , после краткоГ
боловањ а, крајем прошлоГ м есеца август а и и з т о 1а наст аје
за нас нуж ност д а на посао м о р а м о чекаиги неш т о д у ж е , пре-
ко р о к а одређеноГ за к р а ј септ ем бра. П обринит е се сам о, драги
пријат ељ у, д а због н едост ат ка новца не б уд е м о приморани да
чекам о дуж е. Ja ггећу ништа пропуст ит и, како би све било
доврш ено ш т о j e м огућ е пре, али Ви зн а т е д а наст ане исувиш е
ш еш коћа ако пош ребан новац није на гомили. M o je пож уривагъе
не м о ж е имат и ж ељ е н у т еж ину; j a б и х се ф орм ално обрат ио
уп р а ви Завода.
Средгъа слова за једн о са припадајућим бројкам а и ост а-
лим т реба ових дан а д а п реузм ем . Д а ћ у д а се свака цент а спа-
к у је у посебно сан дуч е и т ако Згу 4 сан дуч ет а послат и у Трст ,
преко Беча, је р М и ло вук каж е д а са д није м о гућ е д а т о и де
директ н о, на т акву би се прилику м орал о п о дуж е чекат и, а
у з т о би се могло деси т и д а р о б а n eig e д у ж е леж и на п ут у,
али овако, преко Б еч а, и де брж е. J a ћ у се в eh пост арат и за
от п рем у и како бечкоГ писмонош у (К е с е л б а у е р а ), т ако и i. Вла-
дисављ евића блаГовремено hy обавесигити о т ом е. О ст ало,
како б у д е гот ово и како новчане прилике до п ус т е, нам еран сам
д а от прем им т акође овим пут ем .
Ф ормални р а ч у н моГу доби т и т ек к а д све б у д е заврш ено.
Д о т а д нека В ам j e до во љ а н следећи, приближая ра ч ун , који
сам сам сасш авио:
Гармонд . . . . 1 цент а 1 2 0 f .
цицеро . . . . . 2 99 204 „
средгъе . . . . . 4 99 372 „
т е р ц и ја . . . . . 3 99 270 „
т екст . . . . . 1 99 87 „
д у п л а т ерција . . 1 99 120 „
415
Н аслов д у п л и цицеро 30 Д
„ т ерција 30 „
140 ТЬ
малы канон 30 „
ош ирилике
?> груб зо „ 168 f .
JJ м уси ран м исал 10 „
,, сабон ю „\
”
П рореди 1 цента ош ирилике 85 f
1 .4 2 6 f С. М . Због ка л ен дарски х зн акова и д р . м о ж е се узеи ш

сум а од, от прилике, округло 1.500 f
Н а т о j e плаћено, у д в а пуш а,
ук уп н о 5 7 0 ,,
М о ж ет е да к л е б ез у с т р у ч а ва њ а послат и јо ш 9 3 0 f . С М .
О ст ајем Ваш најоданији слуга и пријат ељ
М арт и н Х а м уљ а к
ЊеГовом благородству господину
Вуку Стеф. Караџићу,
доктору филозофије (Р. T.)
с писмима господина
Илије Лумбардића
преко Задра
Котор
250.
Цетшье, 24. септембар 1834.
На Цетшьу 12./24. Септ. 834.
Надам се, да сте примили писмо моје из Тријеста (а
што ми на њега нијесте одговорили, мислим, дасте били у
Бадну). Ево Вам сад пишем са Цетиња из Црне горе. Прије
седам дана дошао сам овђе, и владика ме je примио, као
друга и пријатеља, и с чим се гођ м о ж е, рад je да ми угоди.
Док човек својим очима не види, никако му се не може ка-
зати, како je каменита и врлетна Црна гора (Црногорци у
шали кажу, да су се Богу, кад je сијао камење по свијету,
продрле бисаге више Црне горе, те му се све сјеме на њу
просуло). Мјесто се ово чини да je врло здраво, али сам ja
416
у приморју био здравији, него што сам овђе од како сам
дошао, а у напредак не знам, како ће бити (има четири дана
како ми ноћу удара крв на нос, па не може да изиђе, него
je у јутру испљујем и изракнем).
У Дубровнику сам био 13 дана. Данашњи je Дубровачки
језик прави језик Ерцеговачки; ово су највеће између њи
раз лике: 1) што се у Дубровнику изговара х (и то не као
h, него управо као ch); 2) што не кажу, н. п. ђеца, него дјец а
и т. д.; а 3) што имају млого и премлого ријечи Талијански.
Сељаци око Дубровника (који се овђе зову cógauai — од
солдат ы ) носе сви Т ур с к е аљине, као да су у сред Босне, и
по Дубровнику пјевају уз гусле, као и Бошњаци по Босни,
и Ерцеговци по Ерцеговини. Р ијечи и п ослови ц а написао сам
нешто и онђе, и овђе ји сваки дан пишем. Ако Вамжив дођем,
донијећу Вам доста знатни ствари за Српски (а и за општи
Славенски) језик. Ево штогођ да Вам назначим овђе. Ђе
je гођ у староме Славенскоме језику ъ, a y данашњему Срп-
ском а, онђе Црногорци имају глас између а и е (али ми се
чини, да се више чује е него а); а у Доброти (у Боци код Ко
тора) нити се говори а ни е, него управо ъ, н. п. д ь н , к ь д ,
с ь д , от ьц , п ет ьк и т. д. Бока je особито знатна што се нашега
језика тиче: У К о т о р у се говори као и у Ерцеговини ( х се
и изговара и не изговара), Д о б р о т а се почшье управо од
Котора, па се у њој говори друкчије, П р ч а њ je према Доброти
преко канала, пак се у њему не говори као у Доброти; у Р исн у,
до кога из Котора нема више од два сата, говори се (као
што кажу) са свим Ерцеговачки; у П аш т рови ћу, који je горе
више Котора кажу да се говори ге мјесто ђе (као и у ономе
крају Црне горе, који граничи с Паштровићем). Све би ово
ваљало боље очима виђет и и уш и м а п ослуш ат и, и уз то би
се join и друго што нашло; али ево сметње што нема новаца\
Мени од пута довде није више претекло од 4 f. СМ. (а чудим
се, како ми je и довде дотекло). Овђе, кад би сам здрав био,
могао би сам код владике ласно сједити без и кака трошка
за рану и за квартир, а и по Црној гори (ако би могуће било
јахати) послао би ме он на своме кошу и са својим момком,
али би поред свега тога требало да човек има што у кеси;
у Боци пак не може се без довољнога трошка никуд макнути.
Како се овђе до 3 мјесеца неће моћи ништа штампати, ja
би, да имам барем 50 f. СМ., ишао опет у Боку, да je оби-
ђем до зиме; али овако оста то до љета. Кад Вас не би мрзило
да пишете Кеппену, или његовом тасту (ако он још не би
био онђе дошао), не били ми нашли каквога Румјанцова,
или не би ли учинили, да ми се д о д а што к пензији, ja се на-
дам, да не би у залуд било, а ово je прилика згодна, нити
у
ће се ласно боља моћи наћи. Ja знам, да Вас мрзи молити

и за себе и за другога; али помисливши, да се велике ствари
не могу ласно учинит, надам се, да се нећете тога одрећи.
А и осим ови крајева и по Далмацији и по Рватској нашло
би се што важно ново. Чуо сам, да у Лици имају два рода
Шокаца, од који се једни зову Б уњ евц и (који живе и говоре,
као и Срби), а други К р а п ц и , који ће бити К екавци . У Истрији
чуо сам да неколико села имају поред обичнога Славенског
језика некакав особит и је з и к (од прилике као К аравлаш ки),
којим дома и између себе говоре сви, а пред осталим људма
стидесе њиме говорити.
Мене je више људи у Тријесту увјеравало, да je то ци-
јела истина. А и осим тога чини ми се, да ће у Истрији бити
језик више Крањски, него Српски; но то би све ваљало очима
виђети и онђе на мјесту ушима чути.
Чуо сам, да je из Дубровника послато v Беч готово двјеста
стари диплома Српски, међу којима ји има и из XII. вијека.
Гледајте Ви то да добијете (ако већ нијесте добили) у руке.
— Чуо сам, да Шаффарик очекује из П а р и за од Д и до т а црк-
вена слова, да њима штампа своје Славенске паметнике. —
Ja сам у Дубровнику био код Гагића у квартиру, и својски
ме je дочекао и држао; али кад се натраг вратим, волио
би сам бити у крчми, ђе би смијо довести сбдат е, да ми пје-
вају, а ja да пишем (а у кући онакога господина, који мора
да живи по вољи други људи, то би била велика срамота. И
мени, што сам ишао, готово свако вече, у једну крчму иза
града, те слушао ђе се уз гусле пјева, рече један познаник,
да je то срамота, и шта ће рећи господа Дубровачка; а ja
му одговорим, да ja онђе нијесам дошао, да угађам вољи
господе Дубровачке, него сам својој).
Молим Вас, поздравите код моје куће, и кажите, да сам
жив и здраво. Нека ми жена што пише, па ми Ви пошаљите
писмо у Вашему, а Ваше завијте у друго и пошаљите an Herrn
Elias Lumbardich in Cattaro.
Особито би сам рад да ми пише жена, еда je како писмо
од Саве дошло; jep сам у великој бризи не чујући ништа за
њега. Еда ли je Вама Аделунг што одговорио?
Кад успишете Ранку и Гриму, поздравите ји и од мене.
Пишите ми одм а молим Вас.
Кажите молим Вас, мојој жени, да ћу и њој писати,
док се мало боље намјестим; али она нека не чека писма мота,
већ нека ми одма пише (па ми Ви писмо пошаљите преко
И ли j e Л ум барди ћ а, као што сам прије рекао).
418
Владика мој казао мд je, да Вас поздравим, кад Вам
успишем (данас није овђе, него je отишао на Планину, али
ће прексјутра доћи).
Ваља да je Ваша књига до сад готова. Како из Трие
ста преко Далмације нијесам могао ударити, тако нијесам
могао ни разабрати ништа за Г лт о љ а ш е, само сам толико
чуо, да ји све мање бива; ако Бог да здравље, кад се вра-
тим преко Далмације, гледаћу више о њима да дознам. Чуо
сам, да у Ерцеговини на два мјеста има сила славенски руко-
писа на паргаменту, и гледаћу преко владике, да би ји како
добавили, барем само да ји видим и опишем. Чуо сам, да
и у Д ибри (у Арнаутској) има Српски монастир са 30 калуђера
и око њега више од 300 села народа, који говори Славенским
језиком (по свој прилици Српско-Б угарским ).
За сад je доста. Поздравите пријатеље, а особито Г. Мег-
лицкога, ако се ђе с њим састанете. Пишите одм а и овако
подост а
Вашему свагдашњему
Вуку
Ајде да Вам и овђе што надрљам. Властељске жене у

Дубровнику зову се влади ке ; слуш ки њ а , макар била баба и
од сто година, зовесе д је в о јк а ; а дојкиња или дадиља зове се
баба, макар била и ђевојчица од 12 година.1
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В. v. Kopitar,
Custos an der k. k. Hofbibliothek (P. T.)
in Wien.
9. Oct.
АСАНУ, 1783.
Букова преписка I, 452—455.i
i Овај део текста je написан уздуж, на маргини, лево од потписа.
27* 419
251.
Ofen d. 28ten September 1834.

Hochgeschaetzter Herr,
Theurer Freund!
In Verfolg meines unter 18ten dieses an Sie gegebenen, be
richte Ihnen, dass ich am 24ten dieses die M itte lsc h rift 442 % an
Nettogewicht und 411 f. 33/4 xr. С. M. an Werth, am folgenden
Tag aber, d. i. am 25ten desselben die G arm on dsch rift 115 % an
Nettogewicht und 138 f. С. M. an Werth betragend, und zwar
die erste in vier, mit: H . W. 1. — H. W. 2. — H . W. 3. — und H .
W. 4 ., die zweyte aber in einend mit: H . W. 5. gezeichneten Kistel,
von der Kön. Universitaets Buchdruckerey übernommen, und an
das Pesther Handlungshaus der Gebrüder H aibau er, zur unver
züglichen Abfertigung bey dem Pesther k. Dreyssigstamte, und
weiterer Beförderung nach T rie st an den dortigen illyrischen Leh
rer, Herrn D em eter V ladisavljevich, abgegeben, und hievon, wie
auch von der wirklich sogleich, und zwar in geradem Wege (:nicht
über Wien:) erfolgten A bsendung genannten Herrn Lehrer in Triest
am 26te“ dieses in Kenntniss gesetzt habe.
Die Kistein habe ich noch nicht bezahlt, ich warte auf Conto,
es soll, wie ich höre, jedes Kistel von Tischler auf 1 f. und jeder
Reif auf 4 xr. С. M. zu stehen kommen. Den Transport dieser
5. Kistein von da nach Pesth habe ich durch Haibauer mit 3 f.
50 xr. W. W. bezahlen lassen. Was weitere Auslagen in Pesth
betragen mögen, weiss ich noch nicht. Die Fracht von Pesth nach
Triest und bis dahin, habe ich bey Haibauer mit 3 f. С. M. per
Centner, natürlich Sporco, bedungen. Alles dies wird wohl im
Frachtbrief enthalten seyn. Ich wirtschafte so gut, als ich nur
kann.
Herrn Vladisavljevich habe ich ersucht, sobald dieser erste
Transport in Triest angelangt seyn wird, mir davon und namen
tlich von dem Tage der Ankunft alsogleich Anzeige zu machen,
um mich auch in dieser Hinsicht bey der Expedition richten zu
körnen; denn ich bin gesonnen — nicht durch Haibauer allein,
sondern auch durch Dreyssigstaemtliche darauf geleitet — auf
diesem Wege auch die übrigen Transporte zu versenden.
420
Der Betrag für diese zwey Gattungen Schriften belauft sich
also, wie oben gesagt, auf 411 Gulden 33/ 4xr. und 138 Gulden C.
Münze zusammen a u f ..........................C. M. 549 f. 33/ 4 xr.
Wenn man nun diesen Betrag von der
durch Sie geleisteten zweymaligen Anticipa
tion zusammen m i t ......................................... 570 f. —
abschlägt, so verblieben für die übrige Bestel
lung als wahre Anticipation nicht mehr, als. 20 f. 56i/4 xr.
Um so viel möglich, die fernere Arbeit,
wenigstens für den Augenblick nicht ins Stok-
ken kommen zu lassen, und um vielmehr auf
Fortsetzung gegründeter dringen zu können,
habe ich mich bewogen gefunden, am 24ten
dieses 100 f. und am 25ten desselben ebenfalls
100 f. zusammen in C. M z e .......................... 200 f. —
aus Eigenem für Ihre Rechnung vorzuschies-
sen, und der BuchdruckereyCasse wirklich zu
erlegen. Somit, nachdem auf diese Art eine
Anticipation von C. M...................................... 220 f. 561/4 xr.
in der Buchdruckerey-Kasse vorhanden ist, hoffe ich im Verlaufe
dieser Woche die Ciceroschrift zu erhalten, welche laut dem Über
schläge zwar nur 204 f. C. M. betragen sollte, wenn man aber
von der bereits gelieferten Mittel und Garmond schliessen will,
die, auch so erhöhte, Anticipation ohne Zweifel übersteigen wird.
Ich kann also nicht umhin Sie neuerdings zu ersuchen, dafür zu
sorgen, dass ich so bald als möglich in circa 1000 Gulden C. Mze.
zu Händen bekomme. Sonst bleiben wir richtig stecken, den ich
werde nichts mehr thun können.
Ich verharre mit Hochachtung
Dero
ergebenster Diener u. Freund
Martin Hamulják
Ofen
Sr Wohlgeboren
Herrn Wuk Steph. Karadschitsch,
D r der Philosophie (P. T.) Mit Briefen
des Herrn Elias Lumbandich
per Zara. in Cattaro.
Воштани печат ca иницијалима MH.
[Жиг:] Ofen
АСАНУ, 3746.
Букова преписка V, 330—-332.1
1 У наставку прецртано Kisiel.
4 2 1
[Превод:]
Б уд и м , 28. сейш ем бра 1834.
У важ ен а Госиодине,
gpaíu п ријат ељ у,
У н аст авку moi писма y ü y h e n o i В а м а 18. о. м ., ја в љ а м В ам
д а сам 24. о. м . средвье писмо, 4 4 2 И, пет о т еж ине и 411 f
3 3 /4 кр. С. М. вредност и, u g yh ei дан а, ту. 25. о. м ., гармонд
писмо, 115 % нет о т еж ине и 138 / . С. М. вредност и и т о
прво у четири сан дучет а обележ ен а ca Н. W. 1. — Н. W.
2. ■— Н. W. 3. — и Н. W. A., a g p y io у је д н о м сан дучет у, обеле-
ж ен ом ca Н. W. 5., п р еузео о д К р а љ евск е ун иверзи т ет ске
ш т ам парије и п редав п еш т анској т рю вачкој кући Б раће Хал-
бауер, з а неодлож ну о т п р ем у преко пеш т анске К р а љ е вск е
т рош арине и д а љ е о да ш и љ а њ е у Трст ш ам ош њ ем илирском
уч и т ељ у, i. Димитрију Владисављевићу. О свем у т ом е, о
хит но извршеном слању, и т о директ ним п ут ем (н е преко
Б еч а ) обавест ио сам поменут ог Господина уч и т е љ а у Т рст у
26. о. м .
С а н д уч а д нисам платио, чекам р а ч ун . К а к о чујем , свако
he сан дуч е к о д ст олара ст ајат и 1 f . и сваки о б р уч 4 кр. С. М .
Т ранспорт ови х 5 сандучића за П еш т у д а о са м д а се преко
Х а л б а уер а плати: 3 / . 5 0 кр. W . W . К олико tie д а љ и издаци у
П еш т и износит и, јо ш не зн ам . В озари н у и з П еш т е д о Т рст а
и д о н д е yioeop u o сам к о д Х а л б а у ер а з а 3 / . С . М . по центи,
наравне брут о. С ве то свакако he бити садрж ано у т оварном
лист у. Е коном иш ем колико Год моГу.
Г осп оди н а В лади сављ еви ћа зам олио сам д а м е о д м а х оба-
вест и, чим ова прва пош иљ ка ст т не у Т рст , особит о д а ја в и
дан приспећа, како бих се и у т ом поГледу моГао уп р а вљ а т и
при одаш и љ ањ у, је р нам еравам , пошто са м на т о уп ућ ен
— не сам о преко Х а л б а уер а ueio и преко т рош арине — и ост а-
ле пош иљ ке д а уп ут и м .
И зн о с за ове д в е вр ст е слова п е п е се, да к л е, као ш пю j e
Горе реч ен о, на 411 Гулдена 3 3 /4 кр. и 138 Гулдена С. М ., ук уп н о
............................................................................. 5 4 9 f . З 3 U кр.
А к о се о д o eo i износа о дб и је Ваги у д в а
наврат а д а т аванс о д .................................... 570 /.
ост аје за преост али д е о поруџбине као пра
ва аванс с а м о ............................................. 20 f . 5 6 1 /4 кр.
Д а , колико j e Год моГућно, даљи рад, бар
за тренутак, не би запео, напротив, да би
се на наст ављању могло основаније инси-
стирати, нашао сам се побуђен д а 24. о. м.
422
WO / . и 25. о. м . ш акође WO /., ук у п н о у
С. М .................................................................. ..... 200 /.,
и з сопст вених средст а ва д а м као п р ед у ја м
з а Ваш р а ч у н и заи ст а полож им блат јни
ш т ам парије. П р ем а т ом е, пош т о се на Шај
начин у ш т ам паријиној блашјни налази аванс
о д С. М ...................._ .......................................... 2 2 0 f . 5 6 1 14 кр.
н ад ам се д а fiy у ш оку ове н еде/ье при-
миши цицеро слова која, д о д у ш е , прем а п р едр а ч ун у, т реба д а
сгиају сам о 20 4 f . С. М ., али, судећи по већ исиорученим средњ и м
и Гармонд словим а, премаш иће, б ез сум њ е, и овако повышен
аванс. Н е м огу, д а к л е, а д а В ас попово н е зам оли м д а се побри-
нет е д а ш т о пре д о б и јем на р у к е око 1.0 0 0 гулден а С. М . И наче
ћем о заи ст а запет ы, je p j a виш е ниш т а нећу моћи д а учиним .
О ст ајем с пош т овагьем

Ваш најоданији слупа и п ријат ељ ,
М арт и н Х а м у љ а к
Будим
господину Вуку Ст. Караџићу,
доктору филозофще (P.T.)
са писмима господина Илије Лумбардића
преко Задра
у Котор
252.
ВУК КАРАЏИЋ — МАРТИНУ ХАМУЉАКУ
Цетиње, 7. октобар 1834.
Cetinje (in Montenegro) den 25.

September 834
Ich hoffe, Sie haben meinen Brief von Triest (unter 22. Au
gust) samt eine Anweisung von 372 f. CM. erhalten. Vor Paar
Tagen bin ich hier glücklich angekomen. Mit nächster Gelegen
heit werde ich Ihnen noch Geld schicken (Geld ist in Bereitschaft,
aber Gelegenheit von hier ist nicht so leicht zu bekomen). Un
terdessen bitte ich Sie, die Mittel-Schrift (zu welcher die nahe
л», Њ, Ђ und j sind geschnitten worden) m ö g lich st b a ld uns zu
schicken (nach Triest an Herrn D e m e te r Vladisavljevich, illyrischen
Lehrer), indem wir diese Schrift zuerst nothwendig brauchen.
Ich hoffe, dass diese Schrift (samt arabischen Zahlen und Apo-
423
strofs, wie ich Ihnen von Triest geschrieben habe) schon auf dem
Wege ist. Versichern Sie die Herrn bey der Buchdruckerey, damit
Sie keine Sorge oder Furcht um’s Geld haben: wen ich gerade
Rechnung wüsste, ich könnte Ihnen mit nächster Gelegenheit
alles schicken.
Ich bitte Sie, meine Empfehlung sowohl an die Herrn bey
Buchdruckerey, als auch an Herr v. Kollar auszurichten.
Mit aller Hochachtung habe ich die Ehre zu verbleiben
Ihr
ergebenster Diener
Wuk Steph. Karadschich
P. S. Den Brief an mich bitte ich in eine Cuvert einschlüssen

und adressiren „an Herrn Elias Lumbardich
per Zara. in
C a tta ro .“
lSr Wohlgeboren
Herrn Martin v. Hamuljak1,
bei der königl. ungar. Statthalterey
Rechnungsoficialen
per Wien in Ofen
[Жиг:] Cattaro
[M. Хамуљак забележио:] LAMS.
Literárny archiv, 1969, 64—65.
praes. 13 October 834. os [?] 12/10 834
1-1 Вук поново на полеђини.
[Превод:]
Ц ет ш ье ( у Ц р н о ј Г о р и ), 25. септ ем бра 1834.
У важ ени господине и п ри јат ељ у,

Н а д а м се д а ст е примили м о је писмо и з Г р ет а (о д 22.
а вгуст а) заједн о с уп ут н и ц ом на 3 7 2 / . С. М . П р е неколико
дан а срећно сам ет ш ао овам о. П р во м приликом послаћу В ам
jo u i новца ( новаи, j e припрем љ ен, али о д а в д е није т ако лако у л у -
чити п рили ку). У м е ђ увр ем ен у м оли м В а с д а средгъе писмо ( за
које с у р еза н а љ , њ и Ђ и ј ) што пре пош аљ ет е ( у Грсш Госпо
ди н у Димитрију Владисављевићу, илирском у ч и т е љ у ), је р нам
j e т о писмо н ајпре пот ребно. Н а д а м се д а с у т а слова ( заједн о
с арапским бројкам а и ап ост роф им а, како сам В а м писав из
Г р ет а ) већ на п ут у. У верит е Господу у ш т ам парији д а се не
брин у и д а не с т р а х у ју за новаи,. К а д б и х зн ао т ачан р а ч у н ,
Moiao бих В ам првом приликом послат и све.
424
М оли м В ас д а изручиш е м о је и о здр а ве како Господи у
ш т ам парији, т ако и господину К ол ару.
С пуним иош т ова/ьем част м и j e ост ат и Ваш најпокор-
нији слуга
Р . S. П исм о за м ен е м олим с т аен т а у коверат и а др е-

соват и: Г осп оди н у И лији Л ум б а р д и ћ у
у Котор
преко З а д р а
ЊеГовом благородству
Господину Мартину Хамуљаку, рачунском чиновнику
при Краљевском мађарском намесншитву
преко Беча
у Будим
253.
Wien den 14 Oct. 1834

Freund!
1) Ihren Brief von T riest habe ich nie erhalten, auch nach
dem ich ihm im Sept. n achgeforscht habe, nicht empfangen. So
wie ich das Postamt kenne, seit 25 Jahren kenne, muss Ihr Brief
in T riest selbst gar nicht auf die Post gekomen seyn. Sie kennen
Ihre шпијунчићи!
2) Hier die Antworten Ihrer Frau!
3) Koppen ist noch imer n icht in Piter. Daher auch ferner
Geduld wegen Sawwa, u. der Commission an K oppen. Mit A***
ist hierin nichts zu machen, [fa
4) Aber die gewünschten / . 5 0 Cm . will ich gern zu Ihrem
Vorhaben vorstrecken. Sie können Sie mir ja in ср б уљ еп oder
MS. vergüten! A m kü rzesten kämen Sie dazu, wen Sie sich die
f. 50 Cm. dort auszahlen liessen. und dafür den B e tra g hier, etwa
für Rechnung eurer Lettern, auf mich trassirten?
5) Die Talvj hat in Boston einen B a n d nach Шафф. Geschichte
der sl. Sprachen & Litt, drucken lassen; davon w a r te t ein Ex.,
bei mir, f ü r Sie. Über Ihre u. Ct** B ib e l sind Sie darin durch
sie vollkoihen gerächt. Sie sagt, dass Ct*** die B ib el b e i dieser
425
G elegen h eit zu erst gesehen habe: sie kenne ihn in dieser Hinsicht
persönlich.
6) Empfehlen Sie mich unserm D a v id vom Herzen. Ich freue
mich herzlich über die Folgen, die ich aus seiner G üte f ü r S ie vo
raussehe. Слава Богоу!
К.
7) Die Ragusaner Sache kenne ich, und werde seiner Zeit

gebrauchen. Appendini sc h re ib t mir sehr rühmliche Dinge von
Ihnen; die Wälschen sind gescheuter, als die Philister von Ragusa,
die sich fürchten mit содати zu verkehren.
8) Sie werden bereits selbst gemerkt haben, dass so ein Blut
durch die N a se eine gesun de, natürliche Cur ist. Gratulire daher!
АСАНУ, 1784.
Вукова преписка I, 455—456.
[Превод:]
Б еч , 14. окт обра 1834.
П р и ја т ељ у,
1) B aute йисмо и з Трста никада иисам примио, ни пошто
сам у сеп т ем бр у трагао з а н и м . К олико знам п о и т у , колико
j e зн ам већ 25 Година, В аш е йисмо уо п ш т е није ни м орал о у
Трсту д а ст т не на пош т у. В и зн а т е Ваше шпијунчиће!
2 ) E eo одговора В аш е ж ене!
3 ) К епен јо ш није у П ет роГраду. Зат о и н а д а љ е ст р п љ ењ а
збоГ С аве и ком исиона за Кепена. Си А д е л у т о м се у ово м по-
Гледу ниш та не мож е уради т и .
4 ) Н о, ж ељ ен и х 50 f. С. М. р а д о ћ у В ам дат ы ун а й р е д за
Ваш п о дух ва т . М о ж ет е м и и х врат ит и у в и д у србуља или
рук о п а са ! Најкраћим п ут ем бист е д о w o ia дош ли ако В ам
т ам о исплат е 5 0 / . С. М . и д а за т о тај износ о вде, евент уално
р а ч ун за В аш а слова, пренесете на м ене ?
5Ј Талф и j e у Б о ст о н у да л а д а се ш т ам па један том по
Ш аф ариковој Историји словенских језика и књижевности;
о д w o ia чека к о д м ене примерах, за Вас. Ш то се т иче Ваш е
и С т ојковићеве Библије, она В а с j e на т а ј начин у потпуности
освепш ла. О на каж е д а j e Ст ојковић Библију овом приликом
прей п ут видео: она га у овом п о ы е д у лично познаје.
6) П реп о р уч и т е м е нашем Давиду о д c e e i срца. В еом а
се р а д у је м последицам а ко је, с његове доброте, з а В ас п р ед
е л а м . С лава Б о 1у !
426
7) Д у б р о в а ч к у ст вар познајем и корист ићу се њ о м е у
своје врем е. А пендини м и пише веом а п охвалне ст вари о В ам а;
И т алијани с у памет нији нею д у б р о ва ч к е ћифт е, који се боје
д а се д р у ж е с а содаткма.
8 ) Buhe д а ст е и сам и приметили д а j e таква крв кроз
нос здраво, природно лечењ е. Зат о чест и т а м !
254.
Цетиње, 19. октобар 1834.
На Цетињу усред горе Црне 7./19. Окт. 834.

Мили пријатељу!
Ja сам одавно желио, да чујем, како народ наш по овим
крајевима Говори, и да видим, како ж иви . С тим намјерењем
дошао сам љетос из Тријеста Адријатичким приморјем довде.
Да ништа више ново не нађем, осим овога, што сам досад
нашао, опет налазим, да je било вриједно овако даљни и
тру дни пут предузети. —
И будући да je од јуче овђе почео снијег ићи, а ja сам
рад још којешта овуда чути и виђети, тако сам наумио овђе
зимовати, а на љето (или на јесен), ако Бог да здравље, може
бити да ћемо се и т у виђети. —
Ако сте оно пет егземплара die Serbische Revolution
распродали, молим Вас, да бисте новце за њи по делижанцу
послали у Беч мојој жени (Anna Karadschich, Josephstadt in
der Kaiserstrasse № 97).
Поздравите ми љубезно Г. Адама. Надам се, да и он
једнако не пропушта записивати, кад коју ријеч чује, које
нема у моме рјечнику; а и пјесмица каква ако Вам дође до
ушију, немојте пожалити труда преписати ми je.
Ако бисте се кад саст али с нашим добрим J o b o m Гаври-
ловићем, поздравите ми га својски.
Поздрављајући и Вас и све наше ту пријатеље, с истиним
почитанијем остајем
427
Herrn
Justin Michailovich Kaufman
per Zara
in WuKOvar.
Ofen
Esseg.
АСАНУ, 8552/56 (4).
Jaeop, 1887, 6p. 38, 605—606.
255.
МАРТИН ХАМУЉАК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будим, 30. октобар 1834.
Ofen d. 30ten October 1834.
Theuerer Freund!
Ich zweifle nicht, dass Ihnen meine beiden Schreiben von
18ten und 28ten September 834., ja auch die in letzterem angezeig
ten, durch das Pester Handlungshaus der Gebrüder H aibau er,
an Hrn. Demeter V ladisavljevich illyrischen Lehrer in Triest, in
fünf mit: H . W. 1 — 5. gezeichneten Kistln wohl eingepackten,
laut Buchdrukerey — Note 557 u in Nettogewicht, und 549 f.
33/ 4 xr. С. M. im Werth betragenden Mittel- und Garmond-Guss-
letter richtig zugekommen seyn werden.
Gestern habe ich gegen eigene Schriftliche Kauzion von der
kön. Univ. Buchdruckerey wieder folgende Schriften erhalten,
laut Note des Instituts, und zwar:
398 'Hi Tertia Illyrisch, ä 90 f. pr. Ctr. beträgt 358 f. 12 xr.
2121/2 'S Cicero ,, ä 102 f. ,, „ ,, 216 ,, 45 ,,
5 5 1 / 2 tfc Durchschusslinien a 90 f. „ „ 49 „ 57 „
666 S zusammen für .................................... 624 f. 54 xr.
C. Mze. — Alle diese in sechs mit: H . W . 6 ., H . W . 7., H . W. 8 .,
H . W . 9 ., H . W. 1 0 ., und H . W. 1 1 . gezeichneten, laut Note des
übernehmenden Handlungshauses der Gebrüder H a ib a u er in
S porcogew ich t 710 S betragenden Guss-Schriften habe ich sogleich
gestern an die H a ib a u er gegen einen durch Dieselben ausgezahlten
Traegerlohn von 2 f. Mze. zur weitern Absendung nach Triest,
abgefertigt, und die Haibauer, wie sie mir berichten, schicken
das Ganze schon heute an H errn D e m e te r V ladisavljevich Illy ri
schen L eh rer in T r ie s t ; den ich hievon zugleich mit der heutigen
Post verstaeendige.
Für die ersten 5. Kistln habe ich dem Tischler 10 f. W. W.
bezahlt; ich behandelte naemlich jedes Kistl a 2 f. W. W. Dem
4 2 8
Binder hab’ich noch nichts gegeben. Alle diese und aehnliche meine
Auslagen werde ich Ihnen mit dem letzten Transport spezifLziren.
Ihr gegenwaertiger Rechnungsstand gegen die Buchdruckerey
ist folgender:
a. , Für den ersten Transport: 442 % Mittel C. M .
k o m m e n ............................................................. 411 f. 33/ 4 xr.
115 U Gar
mond [kommen] .............................................. 138 f. —
Zusammen, wie oben, . . . 557 j j Betrag — 549 f. 33/ 4 xr.
b. , Für den zweyten, jetzigen Transport
naemlich, wie oben bereits ausgewiesen steht,
k o m m e n ............................................................. 624 f. 54 xr.
Die ganze Gebühr also für bereits emp
fangene, und abgesandte Gussschriften— 1.173 f. 573/4 xr.
macht übertrag......................................... — 1.173 f. 5 V / 4 xt .
Darauf haben Sie anfaenglich selbst
anticipirt bey Gelegenheit der Bestellung . . 200 f.
In Monat September schickte Hr. Demeter
Vladisavljevich in Ihrem Namen . . . . 370 f.
zusamen haben Sie anticipirt.......................... 570 f. —
folglich schulden Sie bis h e u t e .................... 603 f. 573/ 4 xr.
C. Mze., namentlich, das ich aus Eigenem
nachtraeglich für Sie vorgeschossen................. 200 f.
mir; die ü b r ig e n ..............................................— 403 f. 573/ 4 xr.
aber in die Institutskassa selbst.
Sie beliebten zwar mir dt0 Cetinje, 25ten September 834.
zu schreiben, dass Sie das ganze Geld beysammen haben, und,
wüssten Sie den ganzen richtigen Betrag, Sie solchen schicken
möchten; aber bis heute ist nichts gekommen, obwohl ich an
einer Gelegenheit dazu in diesem Zwischenraum fast nicht zwei
feln kan. Haben Sie also die Gewogenheit, wenigstens Ein Tau
send Gulden C. Mze je eher zu senden. Waeren Sie nicht geneigt
lieber mehr, als das Ganze betragen wird, zu schicken, so kann
das Fehlende nachgetragen werden, wenn der letzte Transport
angelangt seyn, und die Rchg. geschlossen seyn wird. Ich ver
harre mit Hochachtung
Ew. Wohlgeboren
ergebenster Dr. u. Freund
Martin Hamulják
429
Sr. Wohlgeboren.
Herrn Wик Steph. Karadschitsch
Doctor der Philosophie (P. T:)
in Cetinje
(Montenegro:)
geantwortet den 24. November vn. Cattaro 834.
АСАНУ, 3747.
Вукова преГшска V, 332—334.
[Превод:]
Б у д и м , 30. о кт обра 1834.
Уваж ены Господине,
драги п ри ја т ељ у,
Н е сум гьам д а с у В а м Шачно приспела м о ја д в а писма о д
18. и 2 8 . сеп т ем бр а 1834, као и у потогъем т е м у наю веш т ена,
преко пеш т анске игрговачке к у ћ е Б р а ћ е Халбауер господину
ДимиШ рију Владисављевићу, илирском у ч и т е љ у у Т р ст у, у п у -
ћена пош иљ ка, у пет сан дучић а, означених ca: Н. W. 1—5,
д о б р о спакованих, ср едњ и х и гарм он д ливених слова, п рем а р а -
ч ун у ш т ам парије, у нет о игежини о д 5 5 7 ГГ, у вредност и о д
5 4 9 f 3 1 /4 кр.' С . М .
Ј уч е сам у з соп сш вен у писмену к а уц и ју примио о д К р а -
љ евск е универзитеШ ске ш т ам п арије опет сл едећ а слова, прем а
р а ч у н у З а в о д а , и т о:
398 т ерције илирске, по 90 / . цент износи — 3 5 8 / . 12 кр.
212 1 /2 % цицера илирског по 102 / . цент а — 216 „ 45 „
55 1 /2 ГГ п р о р еда по 9 0 f . ..........................— 4 9 „ 5 7 „
666 It ук уп н о з а . ............................... 6 2 4 / . 5 4 кр. С . М .
С ве сам т о у ш ест сан дучић а обележ ених са: Н. W. 6 , Н. W.
7, Н. W. 8, Н. W. 9, Н. W. 10 и Н. W. 11, п рем а ноты п реузи-
м ач а из т рю ва ч к е куће Б раћ е Халбауер у шпорко (бруто ?) ше-
жини 710 [Г ливених писмена о д м а х ју ч е п редао Б раћи Халбауер
у з — о д ових исплаћену н а гр а ду носачим а о д 2 / . за д а љ е слагъе
у Tpcui, а Б р а ћ а Х а л б а у ер , како м и ја в љ а ју , в eh да н а с шеиьу
све господину Димитрију Владисављевићу, илирском учитељу
у Трст, кога о т ом е и ст оврем ено обавеш т авам данаш гьом
пош т ом .
За првих 5 сан дучић а платио сам с т о л а р у 10 / . W. W.:
р а ч ун а о сам найме свако са н дуч е по 2 / . В о за ч у jo tu ништа
нисам д а о . С ве ове и сличне своје и зд а т к е навеш ћу В а м по
д р о б н о у з п осл едњ у п ош иљ ку.
430
Ст агье Bautet р а ч у н а ко д ш т ам парије j e следеће:
а. За прву иош иљ ку 442 ХГ средњ и х
слова д о л а з и ............................... 411 f . 3 3 /4 кр.
115 јЈ гарм онда 138 /.
Заједно, као tope 5 5 7 ХГ у износу 5 4 9 f . 5 3 /4 кр.
б. За g p yiy, сад аш њ у пош иљ ку найме,
као ш то j e lope већ показано . 624 f . 5 4 кр.
Ц ела обавеза, дакл е, з а већ примљена
и одаслат а ливена слова износи 1.173 /. 5 7 3 /4 кр.
П рен ос — 1 .1 7 3 f 5 7 3 /4 кр.
Н а то ст е као почетни аванс прили
ком поруцбине сами дали . . 2 0 0 /.
М есеца септ ем бра послао j e I. Димит -
ри је В ладисављ евић у Ваш е име 370 /.
ук уп н о ст е платили ун а п р е д . 5 7 0 /.
прем а т ом е g yiyje ü te д о дан ас . . 603 /. 5 7 3 /4 кр. С.М.
М ени, за аванс који сам накнадно по
лож ив за В а с , ......................... 2 0 0 /.
а ост ало блаш јни Завода: . . 403 f . 5 7 3 /4 кр.
И зволели cule, д о душ е, писати м и са Ц ет ињ а, 25. сейт ем -

бра 1834, д а имат е сав новой, на о к у п у и, к а д бист е знали цело
купан т ачан износ д а бист е 1а могли послат и; али д о дан ас
ниш та није ст ш ло; Готово д а не Moly сум њ ат и д а у м еђ увр е-
м ен у није било прилике за то. Б уд и т е ст ога т ако д о б р и и по
ш али т е м и ш то пре бар х и л а д у форинт и С. М .
А к о нист е во/ьни д а п ош алет е виш е о д п рет п ост авленог
износа, м о ж е евент уални ост ат ак накнадно стићи, к а д цела
пошшька приспе и р а ч у н б у д е закљ учен .
О ст ајем с пош т овањ ем
B aiu ei благородст ва
најоданији слу!а и п ријат ељ
М арт и н Х а м у љ а к
Њ eioeoM благородству
господину Вуку Стеф. Караџићу,
доктору филозофије (: Р. 7’.:)
Цетшье
(:Црна Гора:)
одю ворен о 24. н овем бра из К от ора 1834.
431
Цетиње, 2. новембар 1834.
Zetinje (in Montenegro)

den 2. November 834.
Theuerste Gattin! Deinen Brief von 14. Oktober habe ich
empfangen. Es ist mir sehr leid, dass die Kinder so kränklich sind.
Dem Gott sey Dank, dass du gesund bist! Wegen Sawa ich weiss
selbst nicht, was ich denken soll. Aber du sollst dich nicht krän
ken: villeicht auf einmahl wird dich ein Brief von ihm überra
schen. Solltest du einen Brief von ihm bekomen, so schicke ihn
zu mir gleich. Wegen die 54 Zwanziger werde ich nach Neusatz
schreiben, dass sie zu dir geschickt werden. Uebrigens schau du,
wie du am besten kaiist; wenn du kennst gut unsere Umstände.
— Lass dem Herrn v. Hoppe sagen (durch Dienstbothen), er
möchte zu dir komen, und gieb ihm den beiliegenden Brief in
die Händen. — Dem Herrn v. Kopitar werde ich andersmahl
schreiben. Daweil bin ich ziemlich gesund, wie dir meine Gesund
heit bekant ist. — Andersmahl werde ich dir mehr schreiben.
Eine Empfehlung an alle Bekanten. Küsse mir unsere lieben Kin
der vielmahl. Ich verbleibe bis zum Grabe dein dich imer lieben
der getreuer Gatte
Wuk
NB. Hoppe wohnt von Alsterkassern gegenüber, wo die Via-

ker stehen.
N 2
An die wohlgeborene
Frau Anna Karadschitsch,
Josephstadt in der Kaiserstrasse
№ 97.
in Wien
per Recepisse,
franco.
10 Nov.
АСАНУ, 8532/96.
[Превод:] _
Ц еш ињ е ( у Ц рн ој Г о р и ),
2. новем бра 1834.
Н а јд р а ж а cyiip y io ,
П рим ио сам т воје йисмо о д 14. окт обра. М ного ми j e ж ао
ш то су деца т ако болесна. Х вала Б огу, к а д си ти зд р а ва . Што
се т иче Саве, не знам ни сам гита д а м ислим , али сам о нем ој
д а се секираш: м о ж д а he т е одједн о м изненадит и неко йисмо
о д /ъеГа. А к о б удеш до б и ла йисмо о д >ьеГа, о д м а х м и ia пошљи.
ЗбоГ оне 54 двадесет и ц е писаћу у Н ови С а д д а т и их пош аљ у.
Уостпјхом, Гледај сам а како знаш , а ти д о б р о знаш наш е при
лике. П оручи Господину Х о п е у ( по слуш кињ и) д а дођ е д о т ебе,
и ур уч и м у прилож ено йисмо.
Г о сп о д и н у К о пит а р у писаћу g p yiu пут .
З а с а д сам прилично зд р а в, као ш то т и j e и познат о м оје
зд р а вљ е.
ДруГи пут ћ у ти виш е писати.
П ош т овањ е сейм а познаницима.
Л о љ уб и м и йуно пуш а наш у g p a ly дец у.
Д о Гроба ост ајем т во ј верни c y ü p y i, који т е у в е к воли
Б ук
N . В. Х о й е сш анује иреко иуш а А лсш ер касарне, Где сш оје

ф ијакери.
БлаГородној Госпођи Ани Караџић
Јозефшташ, Кајзерштрасе бр. 97
Беч
уз рецепис
257.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ
На Цетињу усред rope Црне 28. Окт. 834.

Предраги пријатељу!
Ja сам у Тријесту дочекао Ваш одговор Г. Фрушићу на
писмо, које сам Вам оданде писао. По том сам, слушајући по
приморју, како народ наш говори, и гледајући како живи,
преко Дубровника и Котора дошао овђе, ђе ме je овдашњи
владыка и Г осп одар примио, како се најбоље може. Будући
да je овуда снијег почео ићи још прије двадесет дана, а ja
сам рад овуда још којешта чути и виђети, тако сам наумио
овће и зимовати. Да ништа више за Српску Граматику и за
рјечник ново не нађем, осим овога, што сам досад нашао,
опет се не кајем, што сам овако даљни и трудни пут у чинно.
Ако би ишта радост моју умложити могло, то би било, кад би
сам могао казати, да овуда путујем о трошку Њиове Свјет-
лости, Господара од Србије, као што сам се 1823— 1824. го
дине по Германији фалио. — Овђе има и м а л а типографијца,
но још није тако уређена, да се у њој велика књига штам-
пати може. Из приложени овђе на листу стихова виђећете,
како овдашњи Господар пјесме пише (да би сте ове стихове
управо разумјели, ваља да Вам кажем, да je К о н т е Јоси ф
С рбин закон а РимскоГа — Шокац). Још прољетос штампана
je овђе мала књижица стихова његови, под именом П уст и няк
Ц ет ин ьски, коју би вриједно било да читате, ако je већ ни-
јесте и читали.
Осим овога, што сам рекао, особито Вам ново ово имам
јавити. Сад у очи Лучина дне, кад се наврше четири године,
како je пређашњи владика овдашњи умръо, отворе му гроб
ницу (која je, велика будући, у тијесној цркви млого мјеста за-
узимала), да лренесу кости на друго мјесто; но на чудо и на
особиту радост, мјесто костију, нађу му цијело Шијело свет о!
Сад народ, како из Црне горе и из Брда, тако и из (Австриј-
скога) приморја врви овђе једнако, те цјелује свет ош владыку
П е т р а (који je и за живота овуда за свеца држат). Овај je
догађај за мене, какогођ да сам га наручио; јер ћу овом при
ликом виђети овђе све знатније људе од Црне горе и од Брда
и од приморја.
Молим Вас, да ми на ово писмо одм а одговорите, и да
ми јавите од Србије ново што више можете, јер овђе ништа
о њој управо не чујемо. Јели истина, да су Срби узели Соко,
и како je то било? Шта ради Симо Милутиновић? (Овђе из
Мораче дођоше гласови, да je у Гвож ђу!). Шта би од велике
скупштине? И остало све, што je ново, јавите ми, макар и
дуплу пошту за писмо платно (као што ћете и Ви за ово пла-
тити). А и од Вас и од остали пријатеља јавите ми што ново,
као н. п. Јесте ли контумацки доктор? Јестели се оженили?
Који су у Сријему нови архимандрита постали? и т. д. Збиља!
Јависте ли Ви Њ. Свјетлости оно, што сам Вам из Беча писао?
И какав одговор би? Кад ми успишете, додајте на атресу:
Mit Briefen des Herrn Elias Lumbardich in C a tta ro (per Zara).
Поздравите ми љубезно ГГ. Васу и Ипьу Васиљевића и
434
њиове домаће (Игњи сам писао из Тријеста по учитељу Вла-
дисављевићу, ваља да je долазио ту). Поздравите ми и ГГ.
Директора контумацког, доктора Миназа, Тошу Баића, Шпир-
те, Кираце, Лацка (обадва), проту Лазара, попа Живановића,
и нашега Јована Ковача.
Љубећи Вас у мислима и искрено почитујући остајем
Вук Стеф. Карацић
АСАНУ, 4154.
258.
Дубровник, 14. новембар 1834.
Высокопочитаемый Господине и Пр1ятелю!

Предраго писмо Ваше отъ 7а истекшега Октомвра съ 3.
п+,мачке кньижице, имаосамъ честь у свое време исправно
получити. Давно е моя дужность была отговорити Вамъ на
Ваше писмо, — али самъ бью у послу; зато Вась молимъ да
ми опростите. — Кньижице Ваше нисамъ имао кадь досадъ
прочитати, зато Вамъ ихъ и послати за сада не могу, кадь
ихъ прочитамъ, до нГколико дана послаћу Вамъ. — Госпо-
динъ Татищевъ дошао е у Бечъ 3./15. октомвра; а нашъ Ге-
нералный Консулъ у TpiecTy Г. Коронелли умр’о е 17./29.
октомвра, ■— и я самъ писао у Петербургъ Министерству Про-
шеше, да быме определило на упразднено место у TpiecTb.
Напомените молимъ Вась Г. Владики, нека бы и онъ написао
за мене добру р1ечь коме онъ зна у Петербургъ и у В1ену,
еда бы ме преместили у Тр1естъ; а я му могу много полезши
быти тамо, него овди. Г. Фрушийъ пише ми, дае чуо, да
Мат!я Вучичевийъ, съ помоћу неговога кума Княза Галицына,
йоште за живота Коронел1ева радю е, да доб1е онай Постъ
у TpiecTy; за мене бы великш ударъ бью, кадъ бы Маня пред-
почтенъ быо мени у овомъ случаю: — Досадъ самъ бью фи-
лософъ —• а садъ немоту никако.
Изъ Cp6ie ништа се не чуе. По Allg. Zeitung отъ 11. октом:
(Auserordentl! Beilage № 392 и 393.), Князъ Милошъ путуе по
Србш съ госпођомЋ Княгиньомъ Любицомъ и млађимт,
Сыномъ АЕяиломъ и Свремомъ княжескимъ братомъ: ово
28» 435
посл ЬднЬ трое, были су у Видину и чинили визиту Хусеинъ
Паши. —
Поздравите ми любезно Г. Милаковића. Моя фамшня, и
велико и мало, любезно Васъ поздравляю; такођерв Г. Г. Лу-
чийъ, Томийъ и ШкулЪвиЙъ, — и многш Латины Дубровчани
питаю за Васъ и поздравляю Васъ. — Што Васъ е Г. Владыка
тако дружески и любезно гцлятельскш при mí о, — какосте
ми писали, — себи е велику честь учиню, а мене е особито
и двоструко сотимъ обвезао. Щ луйте га у руку за мене; —
ЦЪлуйте такојјерв за мене и новога Светителя Петра. — Пи
шите коме знате, некабысе у AlIg. Z e itu n g разгласило о новомъ
Светителю Црногорскомъ: чућемо баремъ великога свФта
мнЪше о овомъ важномъ Предмету.
Поздравите свакога Црногорца кои за мене упита; бу
дите здравы и незаборавляйте истиннога Почитателя Вашега
и покорнЪйшега Слугу
IepeMiio Гагича
Рагуза 2°/14°. Ноемвра 1834а года.
П. П. Я самъ писао Г. Татищеву о новомъ Светителю
у Црногоры.
АСАНУ, 2442.
Букова иреписка III, 37—38.
[У доњем левом углу 1. стране Ј. Гагић записао:]
Высокоученому Господину
Вуку Стеф: Караџићу etc, etc,
на ЦешинЂ.
259.
Трст, 18. новембар 1834.
У Трсту 6/18 Ноемвр. 1834

Љубезни Гдине Вуче
драги пријатељу!
Писмо Ваше и Гд. Владике примиосам. Чекао сам и
Гд. Владисављевића, да се врати, и да Вам одговорим. Он ми
казује како je бијо лепо дочекиван и чашћен, како je био и
у Београду код Јеврема, сила ми je казивао којешта, ма
наивише ми je казивао, да je1 о Вама и за Вас оштро дишпутао
готово сваки дан при свакои трапези, части и друштву. Да
436
имате и доста пријатеља радоватисе, и ти врући и разумни
спрама готове ућутити противне неразумие стране. Време ће
још више, него уста учинити за Вас. Драго ми je, да сте у
Црнои Гори добро. А добро ће Вам бити, само нек Вам je12
воздух и Г. Владика пријатељ. Гд. Владики захвалите од моје
стране на писму његовом, чуству [!] гьегову спрама мене, и до
брота. Све што икоме срдечном моме на овом свету желим
то je Вама и Њему. Неразлучими да сте, и да једнако бриге
и жеље о народњем добру дјелите. Све сам Ваше поздравио
овде. Ви гледаите од Ваше стране да Гд. Гагића натерате, да
како je конзул овде Россиски Коронели умро, да гледа преко
свои пријатеља, а ту би му и Владика могао добро послужити,
овде у Трсту конзулом постане.
За Оподелдок реците, да je у Фармакопеи аустрискои
под именом Liminentum volatile camphoratum, и тако нека га
Вам начине, и нетреба Вам другог рецепта.
Ново друго немамо ништа, него да Вас Стеић поздравља
преко Паунковића, кои je овде бијо. Пишите ми за Неофито-
вића Доктора штаје, дасе знам владати.
Ваш
Гд. Никола Јовановић, кои Вас и Гд. Владику љубезно

поздравља, још je овде због недостатка новаца, али се надамо,
да ће и то свршити се скоро.
Al Signore
Wuk Steph. Karadsich
a Catarro
nelle Boche di Catarro
Zettine
nel Montenegro.
одговорено 16./28. Јануар. 835.
АСАНУ, 1959.
Вукова прейиска 1, 686—687.
1 je додато над редом.
2 je додато над редом.
437
260.
ПЕТАР ЋИРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Высокоученый Господин Доктор!

Колико ми е год недраг быо Ваш нагли одавде одлазакъ,
онолико више — што моя соба долГ у Котору, Hie Вам по-
вољна была. —
Ако е пак за узрок недостатка у постељи, или у чем
другом; то бы Вам намах све исправно было: — ербо знате,
гди челяд неживу, онди мора све пометнуто быти.
Али колико ми родитель изяснява, да найвише ради даль
ности, Hiece Вам свидила иста моя соба; управ рећи: тешко
и досадно бы Вам было сваки дан пролазити кроз онакве уске
сокаке; особито у време кише и ноћне помрчине.
Во проче остаем препоручуюйисе Вашей благонаклон-
ности, и есам со всяким почиташем
ЦетынЬ 7. Ноемвра, 834.
Ваш Покорни Слуга
Петар Ћирковић
Р. S. С друге стране не знам управ што ће од мое фа-

мшгЬ быти, и оћели овди юште за кое BpicMC остати; будући
сам юште у истой познатой Вам камари, нити видим прилике
да ћу npielm у горню познату Вы исто камару, онди близу
Ваше; ербо е Господар npieuiao у Вашой: сада сам у сумньи
што ће быти и оћу ли m ícto болЬ моћи добити; ербо знате
и виђели сте какво ми е сада, да ни за мене ни за мое фа-
милГ неймам мГста; а од другога света виђели сте како е.
Повторително препоручуемсе Вашей благонаклонности, у
исто време просећи опроштеня, зашто сам npieuiao предЪл
учтивости, и узео слободу с повратком овог писма изяснити
Вам заборавлено.
Господину Вуку Стефановићу Караџићу
ФилософЈе Доктору, и многи учени друштва
Кореспонденту и пр.
у Кошор.
АСАНУ, 4350.
438
261.
Котор, 21. новембар 1834.
У Котору 9./21. Нојемвр. 834.

Примио сам Ваше писмо од 14. окт., за које Вам бла
годарим. И по том сам сишао с Цетшьа у Котор, да ова
идућа 4 мјесеца у Боци проведем; него сметња свуда око
мене вал>а да се очеше. Овдашњи капетан од Циркула каза
ми, да ми не може допустити, да се у његовом циркулу ба-
вим, док не јави у Задар. И тако je ономадне у петак (прије
8 дана) писао, а мени je казао, да овђе сједим, док одговор
из Задра не дође. Мислећи ja, да ће из Задра онако доћи,
како он одавде представи, молио сам га лијепо, и он ми je
лијепим ри јечм а обрекао, да ће учинити што je гођ могуће.
(ja сам му казао, да сам највише зд р а в љ а ради с Цетиньа у
приморје сишао, као што управо и јест).
Ономадне у суботу ишао сам у Рисан, а у понеђелник
сам се одонуд вратио. Код Рисна има манастирић Б т ьа, а
више Рисна црквица Св. Луке. У обадва ова мјеста чујем
да има Србуља (и штампани и писани); али ja за онај један
дан нијесам ништа могао виђети, осим што сам прегледао
Србуље Рисанске цркве (велике), међу којима сам нашао једно
(читаво и чисто) јеванђелије на пергаменту на осмини(Није
забиљежено, ђе je и кад писано), у коме има ђекоји особити
ријечи, н. п. вьсяадь (мјесто въслЪдъ, гршнники (м. ГрЪшники)
и тако на више мјеста има и мјесто Ь. Мјесто аггль (анђео)
стоји а н д ль (ja ce опомшьем, да сам у народу слушао андио),
ы нигђе нијесам могао наћи, него свуда само и. Ъ има и мје-
сто я н. п. Ђко, л, нема, него 8 и у сриједи и на крају; к та-
кођер нема, него свуда с. Ово je јеванђелије овђе код мене,
узео сам га на читање, а даље не знам како ће бити с њиме.
И по другим мјестима у Боци јамачно ће бити оваки књига:
ja нећу пожалити труда, а ни пристојнога трошка (ако га
узимам), да би добио коју од ових књига. — Особито сам
се обрадовао, кад сам у Рисну чуо ову ријеч једоЊ њ а или
вједош њ а, које значи као видовит а човека, из којега у сну
излази д у х и чини којекаква чудеса; а вампир се зове у Рисну
и т ёнац (да ли није од какве италијанске ријечи ?). Сила би
се знатни ствари овуда могло накупити.
Они 50 f. СМ., које ми у писму овоме обричете, није-
сам на Цетињу могао примити (па да Ви тамо за слова Аму-
439
љаку дате), јер сам се бојао да владика не помисли, да ja
тим начином од њега иштем новаца (а нијесам рад да то
помисли, јер ми je и онако млого добра чинио); него Ви сад
гледајте отуд, како ћете ми ји најлакш е и најбрж е поуздано
послати. Ако миелите, да у писму ни на рец еп и се није п о уз
дан о, а Ви наручите коме, нека распита, не би ли се могло
преко V e rla g sq u itm g a 1 од ф орт иф икације или преко какве
друге војничке канцеларије (овђе су ми официри казивали,
да би се могло тим путем добити); ако ли ни тако не може,
а Ви ји по делижанцу пошаљите у Тријест на Н. D e m e te r
V ladisavljevich, illyrischen Lehrer, a ja ћу њему писати, да
ми он амо преко какви трговаца пошаље (истина да he то
трајати дуго, али шта знамо чинити, кад се друкчије не може).
Писмо ми опет атресирајте на Л ум ба р д и ћ а . Ja мислим по до-
њој Боци (одавде до мора, ђе je Д о б р о т а , П рч ањ , П ераст ,
P u c h o и Н о ви — код кога je манастир С авина) бавити се до
мјесеца Марта, па сам онда рад поћи одавде уз приморје
преко Г р б љ а и П аш т рови ћа, ђе такођер имају три или че-
тири манастира. Разумијо сам данас за цијело да ји има пет:
1 у Грбљу, а 4 у Паштровићима. А у Маију je обрекао вла
дика Црногорски да ће ме п овест и са со б о м по Црној гори
(чак до М о р а ч е — коју Јаворје раздваја од Д р о б њ а к а — и
до К у ч а — одакле нема више до дан ода на Л и м , а два доб
ра до М и л о ш еве границе). Ако жив будем, надам се сила
славни ствари чути и виђети. Нове ријечи и пословице јед-
нако пишем.
Ако би Кепен дошао у Питер, молим Вас, да му свој-
ски пишете за оно, што сам Вас прије молио. Сад je лијепа
прилика, да ми се што прибавити може. А за Саву сам у
особитој бризи. Сад he бити година дана, како je отишао, па
ни трага ни гласа! Може бити да није ни ж и в. Ако икоме
имате, пишите, молим Вас, да Вам штогођ јави о њему. У
очи Лучина дне, кад се наврше четири године, како je умръо
пређашњи Црногорски владика, отворе му на Цетињу гроб
ницу, да му кости пренесу на друго мјесто (будући да je гроб
ница велика — у тијесној црквици млого мјеста заузимала); но
мјесто костију нађу га ц јелокуп н а, и владика га штампаним
циркуларом објави народу за свеца. И том приликом имао
сам згоду виђети на Цетињу готово све знатније људе од
све Црногорске државе, који су долазили, да цјелују светоГа
П ет ра, кога су они и жива за свеца држали. Ово je најваж-
нија новина од Црне горе.
Кад узимате кад отићи у Josephstadt, молим Вас, да по
здравите код моје куће. Кажите мојој жени нека нађе у ономе
сандуку (Kisten) доље 100 Б у к в а р а м оји, с умшлагом, па
440
нека ји пошаље књигопродавцу V olke, нека му забиљежи
на цедуљу, да ји пошаље у Тријест an Herrn Demeter Vla-
disavljevich, illyrischen Lehrer.
Знате ли, да се у цијелом приморју и у Црној гори каже
бријем е мјесто вријеме?! У Црној гори се каже није ми к о љ е ,
т. ј. немам кад; ваља да je отуда и д о к о л Ы Л и ст , а, о, значи
у Црној гори б р з, лак, (лист, као рт); отуда ваља да je оно
наше лист ом ? — На великој сам биједи ca х . У Дубровнику
се млого изговара, као и у Доброти, и по другим ђекојим
мјестима по Боци; по Црној гори изговара се и ђе не би
требало (н. п. у род. млож. ју н а к а х , ж ен а х и. т. д.); а по неким
се мјестима опет слабо чује, особито у почетку и у сриједи.
Не знам, шта ћу с њиме у пословицама радити?
Пишите одм а Вашему свагдаппьему
Вуку
Sr Hochwohlgeboren
Herm В. von. Kopitar,
Custos an der k. k. Hofbibliothek (P. T.)
in Wien.
[Жигови:] Catte ro Wien
4. Dec.
АСАНУ, 1785.
1 Рачун издавала.
262.
Цетшье, 22. новембар 1834.
Господине!
По наредби мога Господара, честь ./. имамъ овђе1 прик-
лючити листъ на Вась управлений одъ Господина Вице-Кон
сула Гагића изъ Рагузе.
Съ отмЬннымъ почиташемъ остаемъ
ЦетынЪ 10 Ноевра 1834 год.
Вашъ покорный слуга
Д Милаковић
441
Благородному
и Высокоученому Господину
Dr философје etc.
у Котору. АСАНУ, 3558.
__ Букова преписка V, 40.
1 овђе додато над редом.
263.
ЈОЖЕФ СЕКАЧ и ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рудна, 24. новембар и Беч, 5. децембар 1834.
Rudna den 24ten Nov. 1834.
Hochgelehrter Herr!
Ich bin willens auf das künftige Frühjahr eine Sammlung
serbischer Volkslieder in ungarischer Sprache herauszugeben.
Es liegt in meinem Plane, in den geographisch-historischen An
hang, den ich meinem Werke beyfügen gedenke auch Ihre Bio
graphie aufzunehmen. Ich kann mit solchen troctnen Aufzählung
Ihrer Lebensumstände, wie jene in dem Gerhardischen Glossa
rium, unmöglich zufrieden seyn; ich wollte gerne jene Schwierig
keiten kennen, mit denen Sie während der Sammlung und Heraus
gabe Ihrer Werke zu kämpfen hatten, und welche Sie jedoch so
ruhmvoll besiegt haben; ich brauchte eine Apologie gegen jene
naseweisen Schriftsteller Ihrer Nation, die von dem niedrigen
Eifer sich selbst durch Ihre Erniedrigung gross machen zu wollen,
geleitet, Sie und Ihre Werke so ungerecht und schonungslos be
kritteln. In dieser wichtigen Angelegenheit wende ich mich gera
den Weges an Sie, denn ich bin fest überzeigt dass Sie sich am
besten kennen werden, und mir eine unparteische treue Schilde
rung Ihrer Lebensbahn im Allgemeinen und Ihrer literarischen
Bahn ins Besondern nicht versagen. Ich wünsche Sie meiner Na
tion in Ihrem wahren Lichte vorstellen, damit Sie Ihre Bemühun
gen und hohen Verdienste kennen lerne. Ich bin so frey dieser
unterthänigen Bitte noch eine andere beyzuschliessen, Sie hat die
Aufklärung folgender Stellen zum Gegenstände:
Im 3ten Bande Ihrer Narodne Szrpszke pjeszme Seite 263
Vers 32 lautet: Szinu munya na csaszne verige. Ich weiss nicht
was diese csaszne verige bedeuten sollen denn ich kann bey einer
heiligen Kesselkette mir nichts vorstellen. — Wo liegt Notyaja?
Ist Ozija nicht ein erdichteter Ortsnahme? Wo ist Popina? (Ja
sze biju na Popina vile?). — Knüpfet sich nichts historisches an
die S za m o d re zsa C zrk va ? Welche sind die 6 Districte die man
442
neulich Serbien einverleibte? Wo liegen sie? — Ich wohne jetzt
in Temesvar und verbleibe daselbst bis zum April des künftigen.
Jahres; dann wollt’ ich nach Pesth und Wien und so ins Ausland.
Wenn Sie diesen Brief erhalten, so bitte ich mir Ihre Wohnung
etc. bekannt zu machen, denn ich weiss nichts als dass Sie in Wien
wohnen, allwc ich Sie wenns Gott will den künftigen Mai zu be
suchen bedenke. Verzeihen Sie mir dass ich so zutrauungsvoll
mich an Sie wendete, ich war glücklich aus der kurzen Bekannt
schaft der wir in Semlin pflegten, in Ihnen einen bereitwilligen
Mann zu kennen; dicss hat mich so kühn gemacht. Leben Sie
wohl! Nehmen Sic die Versicherung gütigst an, dass ich unter
die Verehrer Ihrer literarischen Verdienste gehöre. Ich habe die
Ehre mit wahrer Hochachtung zu verbleiben
Ihr
ergebenster Diener
Joseph Szekacs
Meine Adresse: A Monsieur Joseph Szekacs
In der Handlung zum Stephansthurm, in Temesvar
[У наставку писмо J. Копитара:]
d. 5. Dec. 1834. von Wien. 1) Evo vam novog Gerharda.
Otpimite ако оћете. Г. Владис. послао сам данас ве^лЯ од
f 50 — СМ. на T rie ste r Buchh. S ch u bart a vista. Дакле мо
жете je добити ca овим мојим, oder doch b a ld darauf. Kurz,
kod њеГа imate f 50 CM. g o tovie.
Keppen je edanput pisao iz P ite ra , a ja sam mu ta k i
роштом1 отговорю, и за с а д наручю за Савву. Неможе се све
добро наручити за едан пут. Ja сам му писао 1дЪ ст е, и он
се нада вашой помоћи за Петерб. новине кое ће издавати.
Жена и дјеца здрава су вам. Честитамо вам новог свЪтца.
Онай м ладш й рукопись биће као млад, и а ю л и т ски . ваљаће
1 до 2 дуката.
Herrn Herrn
Wolf Steph. K&ragich
mit Briefen des Hr Ilia Lumbardich
zu Cattaro
in Dalmatien,12
[Жиг:] Wien
geantw. den 16. Marz 835. v. Ragusa.
АСАНУ, 4351.
Че. П. Вериге 16 Јануар Букова преписка VI, 422—424.
1 Копитар je прво слово (п) написао латишщом.
2 Писмо адресирао J. Копитар.
443
[П ревод:)
Р уд н а , 24. н овем бра 1834.
Н а м ер а ва м следећеГ пролећа издаш и зб и р к у срп ски х н а р о д
ных йесам а н а м а ђ а р с к о м јези к у . П л а н и р а м g a y ГеоГрафско-исто-
р и јском д о д а т к у , који н ам еравам прикљ учит и свом е д е л у , д а м
и В аш у биоГрафију. Н е м т у никако биты за д о во љ а н т аквим
с у во парным навођењ ем В аш и х ж ивот ных прилика какво j e оно
у Г ер х а р д о во м Глосару. Р а д бих био знат и т еш коће с којим а
с т е се борили з а врем е са к уп љ а њ а Грађе и и здавањ а Ваш их
дела, које d u e Bu ипак т ако славно надвладали . П от ребна
м и j e одбран а прот ив оних уо б р а ж ен и х писаца B aiu el народа
који, вођени ниском ж е љ о м д а ун иж авајући В а с себе учине ве-
ликим а, В ас и В аш а д е л а т ако неправично и беспош т едно сит-
ничарски крит икују. У w o j валено / ст вари обраћам се изравно
В ам а, је р сам чврст о уб е ђ ен д а б ет е В и себ е н а јбо љ е позна-
ват и и д а м и нећет е ус кр а т и т и неприст раст ан, веран опис
В аш е биоГрафије у целины и посебно B aiu el књиж евничкоГ пут а.
Ж ели м В ас предст авит и свом е н а р о д у у В аш ем правом свет лу,
д а у й о зн а Ваш т р у д и високе заслуГе. С л ободан сам д а о во ј
понизној м олби д о д а м јо ш је д н у , ко ја се одн оси на објаш њ ењ е
следећих м ест а:
У I I I књ изи Ваш их Српских народних пјесама, ст рана
263, ст их 32, Гласи: „С ы ну м у њ а на часне вериге.“ Н е зн ам
ш т а значи часне вериге, је р не моГу себи предст авит и „свет и
ланац над к о т л о м Г д е се налази Ноћаја? Д а ли j e О зи ја и з
м ы ш лено им е м е с т а ? Г д е j e П о п и н а ? (J a се б и ју на П о пина
виле ?) — Д а ли j e ш т о историјскоГ везано за Самодрежу цркву ?
K o ju x j e то 6 нахија у најновије врем е припојено С рби ји ? Г д е
се оне н ал азе ? J a са д а живим у Г ем иш вару и о ст а јем о в д е д о
априла следећ е Године; за т и м б и х ж елео у П е ш т у и Б еч и о н д а
у иност ранст во. К а д прим ит е ово йисмо, м олим В а с д а ми
саопш т ит е В аш у а д р е с у Где ст ан ујет е и g p . , j e p j a зн ам је д и н о
д а ж ивите у Б еч у, Где В а с нам еравам у м а ју и д у ћ е Године, ако
Б ог д а , посет ит и. О п рост и т е ми ш т о В ам се с т олико пове-
р е њ а обраћам , им ао са м ср ећ у д а у крат к ом су ср е т у који смо
имали у З ем ун у у п о зн а м у В ам а п редусрет љ ивоГ човека. То
м е j e т ако охрабри ло.
О ст ајт е зд р а в о ! П ри м и т е љ у б а зн о у в е р а в а њ е д а сп а да м
м еђ у пош т оваоце В аш и х књ иж евних заслуГа. Част ми j e о с-
т ат и с ист инским пош т овањ ем
Ваш
најоданији случа
Јож еф Секач
M o ja адреса: Г о сп оди н Јож еф Секач
у р а д њ и к о д Ш т еф анст урм а. Гем иш вар
444
264.
У Дубровнику 13./25. Ноемвра 1834а года.

Высокопочитаемый Господине и Пр1ятелю!
Ваше предраго писмо отъ 9/21. текущега Ноемвра имао-
самъ честь съ прошастомъ поштомъ получити: надамсе дасте
и Вы мое писмо отъ 2/14. истога Ноемвра досадъ изъ Црно-
горе примили. —
Жао ми е было изъ Вашега писма разумели, да нисте
могли презимити у Црногоры, по слабости Вашега здравля, и
да Васъ ту — гдЬсте — не тр’пе! — Штаћемо чинити, кадъ
люди и свойой собственной кожи недовГраваю. — До нЪко-
лико дана, како рекосте, знаћемо, можете ли презимити у
Боки; отудъ поћи на пролеће у Црногору — и путовати
съ Владикомъ. — У противномъ случаю, валяйе да овамо до-
ђете — и я мыслимъ, кадъ нГколико овде постоите, — управо
да кући пођете; а Далматинскш Д1ялектъ оставите нека учи,
ко выше страдалческогъ терпЪшя има, или, некасе свакъ у
свойой кожи топи.
Три кньижице НГмецке, коесамъ прочитао, бью самъ
справю, да Вамъ ихъ пошалГмъ на ЦетынГ; а какосте Вы,
ту —■, садъ незнамъ хоћули ихъ Вамъ послати, или чекати,
да Вамъ ихъ овди предамъ? —
Изъ Cp6ie ништа се ново не чуе. —■ Дасе опетъпов-
ратимъ говорили о Вашемъ зимовнику и Вашемъ здравлю.
Выйе те се, по моемъ мнГшю, у овомъ найумГрешемъ кли
мату приморскомъ, безъ пећи (фуруна) намучили како нико,
ову зиму. — Опетъ ми е жао, шло нисте могли на Цетыню,
гдГ доста дрва има, и соба hobíh c t фурунама, остати и свр-
шити Вашъ посао, да се вейъ тамо неповраћате. —
Сви Пр1ятельи Васъ любезно поздравляю; Моя Стака,
Милена и Люба имаюГш Васъ непрестанно у памети, — сам-
номъ заедно любезно и пр1ятельскш Васъ поздравлямо.
Очекиваюйи отъ Васъ пр1ятногъ о свему — и о свачему
извГсыя, съ истинномъ преданноспю есамъ
Вашъ непременный Почитатель и Слуга
lep. Гагичъ
445
Вуку Стефановићу Караџићу &с. &с.
кодъ Г. Йлгс Лумбардића &с.
у Котору.
одговорено 19. Нојемвр. 834.
АСАНУ, 2443.
265.
ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Ihre Frau & ich haben Ihnen unterm 14ten Oct. geschrieben.
Kein Wort von Ihnen darauf. Indessen hat sie von mir f. 40 CM.
Vorschuss verlangt; ich gab der guten Wienerin f. 20 — mit der
Erlaubniss, w ieder f. 20 im Nothfalle zu verlangen. Жены соутъ
жены.
26. Nov. 1834
Herrn
Herrn Wolf Steph. Karagich
mit Briefen des Hn Elias Lubardich
in Cattaro
[Жиг:] Wien
[Превод:]
В аш а ж ен а и j a писали см о В а м 14. окт обра. Н и р е ч и о д
В ас на т о. У м еђ увр ем ен у, она j e о д м ен е зат раж и л а 4 0 / . С. М .
п редујм а: д а о са м д о б р о ј Б ечлијки 20 форинт и с до п уш т е-
гьем д а у сл уч а ју н у ж д е м о ж е поново зат раж и т и 20 форинти.
Ж ен е с у ж ен е.
26. н овем бра 1834.

Господин
Господин Бук Стеф. Караџић
ca писмима i. Илије Лумбардића
у Котор
АСАНУ, 1786.
Вукова преписка I, 459.
446
266.

Eia ЦетинГ Г. Вуку Стефановићу Караџићу
Недавно сам упутио на Вас 5. касета Слова а сада опет
ево Вам и друпй 6 касета, кое изволите пршмити и мени
подпуно Ваше Пр1ят1е на знанГ дати. 1а сам при свему овоме
послу потропло света f 59,22. као што ћете видити овде из
рачуна, кои Вам овде прилажем. —-
Г. Хамуляк ивля ми прислаше ови слова, а у исто време
нада се и од Вас Новцима некаквим, с’ коима молим изволите
и мени што ми иде прислати. TpiecT е! ca cbíio страна ишту,
а с’ никакве не шилю. Поздравите ми Г. Владику и Г. Ми-
лаковића од Вашега
У TpiecTy 15. Новембра 1834.
Истиног Почитателя
Д имВладисавлГв.
Високоученому Г дину
Гдину Вуку Стеф. Караџићу
На ЦетинЬ.
АСАНУ, 3265.
267.
Особито почитајеми
Господин Карацић!
Да сам Вам и приђе одговорио на Ваше писмо од 6°
Новембра не би згорега било, али се мене доста рано и данас
чини; свеће бити како бог узоће аза хартију како ja узоћу,
наручио сам 100 стопах [?] онакве коју сте Ви одабрали за са-
даће доста бити; Милаковић каже да je посла пословице; за
слова ни гласа ни појаве бог да их сачува о д 1 свега злога; небих
447
желио да попадну у царству Амфитриде; макар ако би се
њима штампавали, и укази, фермани, Океанови; за сад код нас
неима бољега појача од попа Јована и попа Васа, они се код
нас славе своијем гласом како Зон т ах, и Кат алани у Европу;
а у напред ако што боље буде чуће се и до Вас; Вјерујте ми
да мање нијесам чека (по Вашему одлазку), да се преселим
с’ попришта свјецкога у покој уједињени; него Мојсеи из
пустиње у објетовану земљу, (и дјеже течет мед и млеко).
Што бих ви дуже писа све би замршеније било, и зато није
потреба које какве безпослице у поса окрећати;
Збогом остај збиљски србе

Храни србство душом грбе
буди свагда оне ћуди
да ти србством дишу груди
па ћеш сваком мио бити
душом ћу те ja љубити
Цетиње 160r Новембра 1834.ra

Владика Петровић
[На омоту:]
Благородному Господину
Dra Философије etc. etc.
у Котору.
[Вукова напомена:)
одговорено 26. Нојемвр.
АСАНУ, 4305.
i У наставку прецртано м ного вода.
268.
СТАКО ПЕТРОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Његуши, 2. децембар 1834.
Ваше високородие милостиви

ГосВдаръ В8къ СтефановиЕъ
Имамъ часть приказати вам нФколике карте у броню че-
трнаестъ да их погленете: ако штогоЕъ можете за поради свога
имоега йтачества Фтол[е]нъ извадити вићете вићети на вла-
штито одъ десетога года да већв т8рци немаю толик8 сил8 на
448
Дробнаке како када доће царева сила ако видите да се штогоћв
може изовога имамо ии>штъ а те што ви шилЪмъ да буд8
сахранГне.
А у др8го нако што бисмо [мо]гли да лослВжимо вашего:
В. родия исти
20. ноембра у HtrSnie 1834 год»
братъ и покорни сл8га
Стако Петровић
на службу1
Его високородию
Гдн« и мн£ милостивом«
Государю В«к8 Стефанович« Каражић«
у Котору.
Воштани печат с орнаментом. АСАНУ, 4352.
1 Надредни знаки изостављени.
269.
У TpiecTy у Очи Ваведешя 834.

Ево баш вечерас пршмих Ваше мило из Котора писмо,
и таки Вам одговарам, ер сутра не знак оћу л’ до подне имати
времена, а у подне полази пошта за тамо.
1а пођо на 5й Септембра одавде у Срем, бих тамо с’
друштвом моим и вратих се у TpiecT 19 окто. нашега срећно
фала Богу.
Овде сам већ затекао 5 сандука лисмена, кое е Брат Г.
Милаковића у Котор отправю, и npie 6 дана отправю сам
и осталш 6, кое су касте амо биле приспЬле. Г. Хамуляк
гавля ми отслаше, а у исто време препоручуе и некш Остатак,
валя да ће бити 1000 f. кое Ви миелите отуда амо управити.
Што ми гавляте за f 50 од Копитара, то на сваки начин,
га сам задужио Г. Владику Црногорског ca f 59 и 22 краиц.
а Ви пршмите од истога Владике f. 50, а мени пришљите
осталш f 9,, 22. А га ћу од Г. Копитара кад ми ш овамо по-
шалЬ пршмити и задржати.
А за остало све ћемо урадити, како треба, т. е: посла-
ћемо како наиболГ рачун изнесе у Пешту или Будим Г.
Хамуляку.
Све сам досад дочекивао времена, да Вам на тенани мл ого
коешта напишем, али не могу ни пошто да увребам времена,
све ми долазе маленкости коекакве, кое немоту него ноћу
пак и онда ме притисне сан, и тако све од данас на сутра.
Па ево ни сад не могу. Већ е 10 car iii ноћи! А сутра ютреня.
Никад ioui до сад нисам лйпше ни Госпоцюе путово
него оваи пут. А Бог зна и оћу ли кад? У друштву Г. Вуче-
тића и Сина му нашао сам баш оно што се управо желити
може. Добро друштво весело паметно и разговорно, шта ћете
бо.гЬ? Седми дан у Нови Сад у 10 cari и прјеподне угледа
нас наш добри прјлтељ АтаHadе Георпевић и отпрати нас
код Гринер Кранца. Ту смо имали Хауптквартир. И одатле смо
чинили Auswanderungen.! Први дан одма по подне отидемо
у Карловце, на посГту Екселенщи, кога сретнемо на путу,
гди иде у Варадин, а ми са свим тим у Карловце, гавимосе
гьеговом камердинеру, и обећамо доћи прекосутра. Нашему
младићу не допадне се Карловац ни мало, него он жели у
Нови Сад вратити се и ту заостати. И тако познавши се овде
с’ Јованом Аџшћем iont нешто болй, и отишавши с’ моим
друштвом учинити му визиту мои се Г. Вучетић отац залюби
у фамшпю, и зажели сина свога овде оставите, или у Ха-
циШевой фамилш или шњиме у каруцу пак опет у TpiecT. Сад
о net дни овога човека те с’ едне те з’ друге стране наипосле
изиђе нам за руком, те га оставимо у куће 1ове Аџшћа, и
ево зашто нити смо могли по Банату нити по Бачкой проћи
осим единога Срема Земуна Београда Митровице и Манастира
започевши од Шишатовца к’ востоку с’ южне стране Фрушке.
Придобивши Хаџшћа на руку, онда приволемо и Htra,
те з ’ допуштенћем вар. ђенералкоманде пођемо у Земун, гди
се познамо с обадва ВасилГвића и докт. Стеићем, кои Вас
любезно поздравляю. Стеић особито чудисе Вама да сте се
волели тамо ptnrara поћи неголи на позиваше HtroBo од Ми
лоша вратити се у Србйо. У контумацу нађем и Цветка Paio-
вића, с’ коим се нисам могао прјлтелски разговарати због
пр ислушкивача.
Из Земуна пређемо у Београд прегледамо све по граду
и около Града по вароши Дунавской и Савскои. Телисмо ићи
и паши, али га не би код куће изишао да исплаћуе люде,
него нас одведоше у Цам1ю, и у шталу видити конГ.
После та нас одведе Г. Тирол Гдару Сврему, кои бЈлше
спавао, и на обЈавлеше Г. Тирола устао и пршмю нас у кућу
поразговарао се с’ нама и понудю кафом и слаткишима провео
450
нас по собама. Преставю нам свою жену и дЕцу кћи нам
нЕгова ударала у клавир, тек да што год и у Београду од
заклетва од овога чуемо и после се вратимо у Земун и нигди
ништа од разговора интересантш.
Ево нас сад после опет у Земун и кроз Ру му у Митро
вицу. Одавде се га отиснем од њи у Кузмин з’ договором да
се опет нађемо у Н Саду.
Међу тим докле сам се и у Кузмину, Дивошу и Ман-
ђелосу бавю, мое друштво из Митровице већ прође кроз Ши-
шатовац и дође у Бешенову. А и свршивши мое послове
домаће пођем преко Крушедола у Карловце и НСад, и
стигнем овако мое друштво по[д] Крушедолом. Овде пору-
чамо, и пошавши на Банстолу састанемо се са Атанацковићем
Игуманом, кои вас онако у итошти поздрави чувши не знам от
кога да сте били у TpiecTy. Но тако ево ти нас сад опет шести
дан у Н. Сад. Овде се сад приготовляше ившталгца за вла-
дику Станковића новосадског. Сад о кЕму.
Владика Станковић ми се допада. Чиними се човек добар
и расудлив. На иншталацш било е 300 званица на ручку.
Ми као страни били смо позвани и добре чести код нЕга ужи-
вали. Г. Вучетић е човек кои свуда зна пристати и онде е
чести нам доста учиню. -— Ту смо познали езгру Српства
Благороднога. Провеселили се и познанства учинили с’ Ма-
леницом Текелюм Заком & &. А код Екселенше готово смо
сваки трећи четврти дан бивали. Добро нас е дочекивао, а
особито, што е Г. Вучетић као patriota нЕгов, али нигда ту
разговора о науци него о свачему другом.
Код Станковића били смо пет или шест пута на ручку
и на разговору. И нигда без дишпута с’ ким год од oni и кои
се онде трефи. Али што се трефило едаред у друштву код
нЕга гди e 6io наш Зоил Шићаревић, Гершић директор над.
Ружић и Дожић из Буд. и ioiii други, али су ови говорили
за Граматику па на мой спомен о Вама почели на Вас викати,
а га щ напустю, нека се искале люди кои по ветру говори,
а кад ти га исшем чашицу шилера карловачког, пати станем
Шића питати: или е он трговац или Литератор Матичар. И
ко болЕ ову ствар разумЕва трговци матичари са своим Ре
дактором или човек кои е свои век у Науци провео, и кои нас е
упознао са оставим светом просвећеним а не Матица и нЕно
деспотическо незнанЕ. И ако сте Ви писали ерцеговачки (као
што он грди, а Ви нисте писали ни за нЕга ни за Матичаре,
кои кад тако говоре нити знаю, нити ће знати шта е език,
докле год тако узсуди, него да би требало да се и сдан Вук
Сремски, други Славонски, трећи Рватски & нађе и толико
Словара и Граматика спише и онда би се из овш могло некада
29* 451
нетто и знати и на пред отићи, а овако сами ништа нити
умеду, ни оће добро, да примаю, него вичу на оно што е добро,
као да се со тим подигну и корист народу принесу. Па сам iň
теро да читаю предислов1е Вашег словара, и зато Владика
одобри и Ваш труд и мою ревност и пили су нам за здравлЪ.
А овако е бивало и више пута код Владике Станковића и
Живковића у Раковцу. Овако сам 6io иеколико пута нападао
и на Павловића Редактора пред цЪлим друштвом у Трактеру
и npie и после ручка, а наивише и зато, да чую, да имате
пр:'ятеля по свуда само не у Пешти Карловци и Нов Саду.
1а мислим, да кад би ioui овако 6io Слободан и на неколико
м%ста ове люде протресао да би се пробудили и другачЈе
почели мислити. — У Пешту због краткости времена не мо
таемо отићи. Послао са Ваше писмо дЪвойци Марш Поповић
по пошти. За сад не мам времена, више Вам писати. За 50 f.
пршмите от Црногорског владике. Оне мени дужан f 59„37.
А ово кад пршмите пошљите мени f 9,,37. А га ћу писати
Копитару, да упути више реченш f 50. Г. Хамуляку. 1а сам
данас Г. владики писао, и пишите му и Ви одма.
Оће ли се моћи штампати календар горе на ЦетинЬ.
Пошаљите ми кои, ако се штампа. Поздравляю Вас сви Ваши
пр1ятел>и а наивише
Ваш свагдашњи почитатељ
У Тр. 25. Нов. 1834. наш Д им Влад пса вл Ьв
Signor
Sigr Vuk Steph Karadschich
riccap. Sigr Elia Lubardich
per Fiume a Cattaro
Ragusa alle Bocche.
[Жиг:] V. Triest
одговорено на Чисти Понеђељник 835.
из Дубровника.
АСАНУ, 3266.
_____ Вукова иреписка IV, 396—399.
1 Исељавања.
452
270.
JAKOB ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Котор, 8. децембар 1834.
Господинъ В8къ!
Оцъ 1срод(аконъ Стефанъ Кнежевичь w Шибеника пише
ми: (йдайте мой поклонъ Сербскомъ Списателю ГДил8 В8к8
Караџићб, комъ се ишамо надамо, баремъ по пришествие
Госд. Епкпа. За пословице упытайте га, ес8 ли печатане и
оћемоли скора) полбчити, Гн. Пренбмеранти дошадишеми.
— Такођер радъ бы знати, оћели Д ан иц а или Забавн и къ и
за 835 лЬто изаћи“ .
Молим дайте ми шговоръ, за моћи га момъ л pia гелю
влшсати.
въ прочемъ семь
Вашъ
всенижа. Сл8га
Кот. 26. Ноемб. 834. 1акишъ Поповичь
Протопресв
[На полеђини писма Вукова забелешка:]
Поздравите ми љубезно Г. Кнежевића, да послови це још
нијесу готове; Д аница за идућу годину од мене не ће изићи.
АСАНУ, 4353.
271.
ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 12. децембар 1834.
Wien den 12. December 1834

Herrn Wuck Stephan Karadschitsch in Cattaro
Erst Heute bin ich im Stande Ihr schätzbares Schreiben vom
18/30. Octobr zu beantworten, da ich kürzlich von einer Reise aus
Ungarn zurückgt kommen bin. Ich war sogleich wegen dem ver
langten Buchdrucker-Gesellen bey dem Ew. Pater Ignaz, von wel
chem ich jedoch erfahren, dass d.eser Gesell nur beurlaubt war,
und nun zu seinem Regimente einberufen wurde; doch versprach
mir der Herr Pater wegen einem taughehen Individum bemühet
453
zu seyn; und auch ich werde gewiess keine Mühe sparen, die Sache
nach Kräften zu betreiben.
Es wird mir viel Ehre machen, wenn Sne Durchlaucht sich
veranlasst finden, den Bedarf für die Typographe durch mich besor
gen zu lassen wobey mich meine in diesem Fache bereits gemachten
Erfahrungen in den Stand setzen werden, ganz nach Wunsch zu
dienen.
Inliegenden Brief, worin ich so frey bin Sr Durchlaucht
meine Dienste anzubiethen, ersuche ich zu übergeben, und ver
bleibe unveränderlich
Ihr aufrichtiger
Kum
D. Tirka
Alle zu Hause sind wir Gott lob recht gesund, und grüssen
Sie auf das herzlichste. Bei Ihnen zu Hause ist wie ich das letzte
Mahl Ihre ältere Tochter gesprochen auch alles gesund.
Bitte mir den Titel und Nähme Sr Durchlaucht des Erz
bischofs zu senden.
АСАНУ, 1501.
[Превод:]
Б еч, 12. дец ем бра 1834.
Г осп оди н у Б у к у Ст еф ан. K apapu hy у К о т о р у,

Тек дан ас сам у м о 1ућност и д а о дю вори м на Ваш е цењено
писмо о д 1 8 /3 0 . окт обра, пошто сам се недавно врат ио са пуШа
из М ађ арске. О д м а х сам због траж еноi штампарскоГ калф е
био код Ваш ей оца Ш наца, о д Koi сам , м еђут им , сазнао д а j e
т ај кал ф а био сам о на о д с у с т в у и са д а j e позван у с в о ј пук;
али ми j e отац обећао д а ће се пост арат и з а сп особн у о со б у;
а ни j a нећу ш т едет и т р у д а д а ст вар колико м о гу йогу р а м .
Чиниће ми велику част ако Њ егова свеш лост б у д е побуђена
д а пот ребе за т ипограф ију н абављ а преко м ен е, при ч ем у he
м е и скуст ва, која сам већ ст екао у овој ст руци, оспоссбит и д а
п ослуж им пот пуно по ж ељ и .
П рило жено писмо, у којем сам слободан д а Њ еховој свет
лост и понудим своје усл уге, м олим д а пре д а т е, и ост ајсм
увек
Ваш искрени
кум
Д . Тирка
4 5 4
Сви см о у кући, Б о 1у хва ла , здравы и п о зд р а вљ а м о Б а с
најсрдачније. И к о д В а с у купи, како сам последњ и п ут р а з ю -
варао са В аш ом ст аријом кћерком , ш акође сее зд р а во .
М ол и м В ас д а ми пош аљ ет е т и т улу и и м е Á e io e e свега-
лост и мит рополит а.
272.
Нови Сад, 16. децембар 1834.
Любезный и искренныи Прјателк» и милыи
Роде мои!
На Ваше почитаема’ одъ 28. Октом: имамъ честь одгово-
рити, да одъ честнЕишагш Гдна Адама Мирковића пароха
Митровачкогъ новцы послати есу, но я й нисамъ таки примю,
из’ узрока кое молимъ изволите послушати и известитисе.
Пре два или рећи три дана како самъ одъ Вась примю на
логи даћу новце одъ вишереченапи Гдна примити, догоди-
се у еданъ Дань и доће ми неки Г. Зоаннъ Шилийъ у Ду-
йанъ пазарити, и мећу прочими кажеми да е радъ сутра дань
у Митровицу полазити, Ха Бже помози помислимъ ево мени
среће како ћед8 мени из’ Митровице Гдна Вука новцы доћи;
замолим га хоће ли ми учинити любовь — юштъ кажемъ
дасу Ваши новцы, и дасамъ радъ што брже Вами у Бечъ по
слати, и даће едну малу паклицу книга одъ нЬга примити.
кое се онъ мени обећа да оће, и я ти седнемъ и напишемъ
писмо на Г. А. Мирковича, и онъ донесе срећно новце и
книге; али уместо 54. цванцыга сами» 42, и ону паклу с’ кни
гами, а гдису питам га они остали 12 цванц. одговорими
да е онъ задржао за Лексиконъ Вашъ, на коисе онъ прену-
мерирао, и да Hie какw Лексиконъ тако и новце примю „я му
кажем’ да тога Hie доста, Вы идите любезный Гдару Стеф:
Марковичу, онъ е книге све примю одъ Гдна Вука да разда
пренумерантима, истина да е онъ свакога изискавао по край
книге юштъ 10 Г — но nie нитки» хотео дати, така» су раз
давали вакому и безъ 10 f а тко ни книге ше отео примити
давалису готове новце натрагъ први 10 f — язнамъ комесу
давали има люди живи, а и то знамъ да е Г. Груичъ и Г.
Марковичи сигурно свакомъ кои е искао книгу дали — и не-
сумнямъ башъ да и Вы Г. Шилийъ нисте добили, и засведочите
ми да нисте добили онъ сам«» каже данисам; Питамъ Вашега
455
краснога Прјатела и лажу Г. Стеф. Марковича „естели му
дали книгу или нисте“ а онъ стискао устне (лабрнЬ) стао ди-
зати с’ рамени пакъ као идруге луде и притворнице говори,
незнамъ каже да самъ дао, а незнамъ данисамъ даш, ништа
друго на н'Ьму не примЬчавамъ, него да лаже; штаћу дара-
димъ незнамъ куда и камо, одемъ Г. Ћорћу Димитрјевићу
Вашему искреноме npiare.ruo и кажему стваръ по реду, онъ
ми одговори узмите мећутимв оно што дае, а ми ћемо они
остали 4 f сребра тражити, а меЬутимъ пишите Г. Вуку да
чуемо штаће онъ на то одговорити: Знате ли ели Вами Г.
Груичъ и Марковичи све пренумеранте у рачунъ метуи> да с
издаю, пишитеми да знамъ жаомЈе любезни мои да изгубите
мене ради 10 f — Я дасамъ знао неби му дао ни пошто новце
донети из’ Митровице.
JacaMb Вашои Госпои 15 f сребра у Бечъ послами, кое
до сада цело у рукама имаде, Ваши 14 f — и я самъ едну
додао; чудитесе знамъ и дивите како да више нисамъ ску
пили могао — ето как«», какю годъ што Вамъ е и познато да
е наши Мапстратъ мени забраню книге продавали, гакчи доће
ми самъ Г. Бировъ Лоанновичъ и Г. Лангъ Бургемаисторъ и
по други путь забрануми дасе више не усудимъ едне книге
продавали, и све самъ морао книге пописали, колико годъ одъ
кои имам’, и однели писмено у Мапстратъ, и да едне книге не
усудимсе кому списателю на трагъ безъ шовогъ дозволеша
дали, и иначе однели бы све книге, но даосамъ имъ мою речъ
да едне више продали нећу самш да книге оставе и да и неносе,
и я самъ све книге морао сложили да се више не виде, и да
нису на очима, него лреиумерашю смемъ држати и купили;
ето любезни зашло нема више новаца, ето шла Г. Ьанковичь
и Каулища раде, а нитко немари нит1е кому брига. —
Ja Вамъ особито любезный благодаримъ на Вашему любе-
зномъ писму и на ономъ листу, дага Бгъ поживи, да му ми-
лостиви у свакомъ дЬлу и у свакомъ о благу рода и отечества
предпрјвтпо срећу даруе д8ги животъ постояно здравлЬ, и
срећни усиЬхъ.-------
Ваше е писмю и кодъ самога Епископа было, ербо одъ
речи до речи доће и Н'Ьму у уши, кое дасе осведочи за Вла
дику Петра, а ида онаи листъ види, нисамъ могаш одъ рећи
— кое Mie и благодарю — и молю ме е ако ми юштъ што
пошалЬте даму не изоставимъ послали.
А Гднъ Баичевичъ када е прочитао писмо Ваше, каже
Бгъ да га поживи, садъ е Вукъ онде башъ гди треба да буде,
и гди е моя желя одавно была, знамъ даму неће трудъ ба-
дава были, поздравите га и кажитему дага сви молимо да
труда свога нимало нежали.
4 5 6
Гднъ ХаджиЬъ узео Mie онаи листъ, и преписао, и по-
слао у Летопись дасе печата; онъ Васъ особито поздравля, и
каже поздравитега нека намъ опетъ што пише, и што пошалк,
я знамъ каже да онъ неће бадава у Црнои-гори седити.
А Гднъ Вука Докторъ каже поздравими мога именяка и
великаму вала на нЬговомъ любезномъ поздраву, желимъ
какш здравлк такш и сва друга добра. —
Гднъ Милашиновичъ Васъ поздравля и моли Васъ да намъ
скоро опетъ узпишете и ново явите, и дасе преправляте што
на штампу издати скоро.
Пре неколико неделя предъ бербу а то е у Септемв. ме-
сецу было да е Г. Јоакимд Вуичъ Србски Списатель отишао
е сасъ свимъ у Сербпо, и однео е нЬгови Животописашя, икодъ
мене су нашли 14. ком: и Мапстрагь е особити секвестъ мет-
нуо, и дошло е изъ Беча, гди се годъ нкгове книге наћу дасе
таки покупе.
Јавллмв Вамъ да е ново поставлкни Епископъ Будимскш
Г. јустинн Јоанновичп Осечанинъ 28 9Ьег 834 умрео, кои
е сами' 13 дана Владичествовао.
Каменички Cnaia. Г. Марцибанъ у Пешти 27 9-Ьга преста
вшее. Г. Теодоръ Павловичи учредникъ Лктописа Србскогъ,
издае Србски Пфеншъ М т ацкнъ или С рбски народны листъ,
кое ће сваке Неделк по еданъ табакъ изилазити, цкна е 4 f
сребр. на год.
Любезный и мили Роде, и искрени пр1ателю мои! Ово
се сада самога мене тиче; Ja Волимъ учините роду миломъ
гласъ, препоручитеме ту у Црнои-Гори кодъ кога любез-
ногъ и правогъ Србина Црногорца, када Вы отидете дами
може што добро о нашемъ миломъ и любезномъ роду писати,
и даму я такоћерв као Бачвански роћени Срблинъ писати
могу, не иштемъ Бгь даме сачува какове тайне, или воини-
ческа дкла испитавати, то ше мои посао никада бью нитиће
быти, него штогодъ одъ литературе, одъ штампарје какове
книге изилазе, и штасе печата, овакове миле и любезне ли-
стове, нове за родъ нашъ миле вксти, како бысе свакому по-
фалити Moraw, да у Црнои = гори пр1ателя и Брата1 правогъ
Србина имамъ, а и онъ Бачванск = мачарскогъ правогъ Србина
и Брата да има. Ja Васъ покорно молимъ препоручитеме, кодъ
наивећеги или кодъ наиманкгъ, наибогаткгъ или наисирома-
шшегъ, кажите само желю мою, кажите чисту и искрену лю
бовь премиломъ роду моме, да родъ свои любимъ, ма онъ гди
быо, и да милостивомъ цару моме, вкри, и роду моме до смрти
вкранъ и постоянъ остаемъ. Ако Вы за добро найдете и одла-
зити будете Нювомъ Высокопреосвященству Гдну Епископу, я
Васъ пре покорно молимъ, да бысте у место мене Нюву Святу
4 5 7
Десницу полюбили, и одъ мене малогъ но пуно — и чисто —■
любимогъ Србина поздравь одали и рекли „люби Вась еданъ
Србинъ коисе родю Србинъ и умире Србинъ, и да има 10. жи
вота за Отечество и Родь свои сви бы 10. жертвовао, и да
дбжност чојства праву испунявамъ, да србствуемъ ђеломв и
да в1>руемь вЪру, и неками нитко за зло не прими, и незамери,
а никоми забранити и неможе, а башъ и я самъ срдцу момъ
забранити немоту, да, кадь оно хоће да люби родъ свои, за
таити серца мота желю немоту, но паче юштъ та с’ Радосћу ра-
достшегъ у миле и пр1ятне прјателћ и не познате у познанство
доводимъ, то е сва желя душе и серца мота, мислимъ даћу
сотимъ лгобл1,нъ, почитанъ, Břy и людма быти угоданъ.
Слушаосамъ дасте неко писмо у Серб1ю шиляли, ако е
истина радъ бы быо знати, а юштъ радје чатити. Мисмо вала
Богу сви здрави, мое Вась кћери поздр: и любу Вамъ руку, я
Вась любезно као свогъ брата любимъ и герлимъ, поздра
вите и Браћу нашу миле СрблЬ Црногорце, и остаемъ њима
и Вами свако добро желећи Вашъ
из Н. С. 4. Декемвр. 834. Георгш Кир1аковъ
Новце е Ваша тоспоя примила одъ Г. Марка Ншсолича

трговца у Бечу.
[На коверту изнутра:]

Ако быстеми што послати хотели мислимъ наилакше на
cepoiio на Г. Пантелеймона X. Стоило Княжескогъ Конзула у
Београдъ, или на Г. Јакова Јакшића у Крагоевацъ, одъ куда
ласно добыта могу, само молимъ Васъ любезно, немоите Ваше
1ме метути да Вы шаљете него, на другога 1ме ербо боимъ се
да чрезъ Васъ кредитъ не изгубимъ, и онако таимъ одъ ни да
свами нитпта немамъ никакова посла. Незнамъ отвараюли се
Писма када се к’ Вами у Црно гору шалЪ я самъ неотворено
примю пишитеми да знамъ.
Само пишитеми отвараюли се писма коя Вами иду.2
4 5 8
Dem Hochgelehrten
Herm Vuk Stephan
Karadschits.
per Carlstadt Zara Cattero
li trova a Ragusa,3
[Жигови:] Petervardein Cattaro
одговорено на велики петак 835.
АСАНУ, 4206.
1 У наставку прецртано имамь.
3 Надписано изнад прецрганог in Zettin in Montenegro.
273.
Петроград, 19. децембар 1834.
St. Petersburg den 7 Dezember 1834.

Liebste Aeltern!
Kaum war ich in Petersburg angelangt als auch mein Brief
schon fertig lag, der euch von meiner Reise und Ankunft benach
richtigen sollte. Allein diesmal täuschte ich mich und der Brief
blieb liegen, warum? Weil ich sieben Monate nicht aus dem Corps
kam, desswegen weil man ohne Begleiter nicht aus dem Corps
kann und nach mir niemand geschickt wurde. Endlich kam Herr
Adelung zu mir, sagte dass er willens sei nach Wien abzureisen
und bat mich um einen Brief und liess mich von dieser Zeit an,
öfters abholen. Dies also ist die Ursache und dient zu meiner
Entschuldigung, warum ich Euch nicht geschrieben habe.
Nun zu meiner Reise und Ankunft. Den 1. Februar kam ich
glücklich in St. Petersburg an. Die Reise ging sehr glücklich von
statten und da sich dabey nichts merkwürdiges zugetragen hat, so
wollen wir sie mit Stillschweigen übergehen. Es war gegen 10 Uhr
abends, eine mondhelle schöne Nacht. Wir hielten vor dem Gene
ralstab. Der Major gab seine Sachen ab und wir fuhren zu seiner
Wohnung. Des anderen Morgens früh fuhren wir zu seiner Exel
lenz, den Herrn von Adelung, welcher mich sehr gütig aufnahm
und mich seiner Exellenz, dem Finanzminister Konkrin vorstellte,
weicher mit mir serbisch sprach und mich ins Corps bringen liess.
Hier trennte ich mich von Herrn v. Adelung und sah ihn lang nicht
459
wieder. Jetzt zur Beschreibung vom Corps. Die Tagesordnung.
Morgens um 5 Uhr wird zum Aufstehen geläutet. Man zieht sich
an, wäscht und kämt sich und bereitet auf die Classen vor. Um 7
erscheinen die Ofiziere und besehen ob alle rein und nett ange
kleidet sind. Um y 2 8 wird zum Frühstück gegangen, welches
in einem Glase Sbiten und einer halben Semmel bestehet. Nach
demselben geht man in die Klassen wo man 3 y 2 Stunden bleibt.
Diese Zeit von 11 bis 1 wird zum exerzieren, marschieren, Gymna
stischen Uebungen und fechten verwendet. Von da geht man zum
Speisen wo täglich 3 Gerichte sind. Von da wieder in die Klassen
bis 6 Uhr von den Klassen in die Schlafzimmer, bekömmt ein
Stück Brod[!] und hat Erlaubniss bis 7 y 2 im Saale zu spielen,
von 7 y 2 bis 9 wird gearbeitet und zum Abendessen gegangen,
und beim Abendessen hält man Vorlesung und um 10 geht man
zu Bette. Dies von der Tagesordnung. Gelernt wird deutsch, rus
sisch, französisch, Religiion, Arithmetik, Algebra, Geometrie,
überhaupt Mathematick wird sehr hoch getrieben. Geographie,
Geschichte, Naturgeschichte, Physick, Zeichnen, tanzen, fehlen,
Musick und v. a. ale. Die Uniform ist folgende, Grüne. Uniform
und Beinkleider mit blau ausgeschlagen, und silber verbrämt, mit
weiss glatirten Knöpfen auf welchen ein Adler einen Hammer und
eine Hacke abgehaltend abgebildet ist, einen kleinen Säbel und
einen schwarzen Helme mit einer weissen Sonne und einer blauen
Rose. Aber für jetzt genug. Grüssen Sie mir unsere Bekannten
und Verwadten, auch meine früheren Mittschülerj!]
Ich verbleibe mit vieler Hochachtung
Ihr
Sie ewig liebender Sohn
S. W. Karadschitsch.
An
den Hochwohlgeborn Hrn-Hrn Wuk
Stephanovics Karadschics Doctor
der Philosophie Mittglied e. t. c.
wohnhaft in der Josephstadt Piaristengasse
№ 126 zu den zwey grünnen
Bäumen im l 1“ Stock hinunten.
in Wien
АСАНУ, 8552/92.
[Превод:]
Tleutpoipag, 7. дец ем б р а 1834.
Н ајм илији р о д и т е л и ,
Т ек ш т о сам ст т ао у ПетроГрад, а већ сам вам написао
писмо које j e т ребало д а вас обавест и о м о м й ут у и доласку.
460
А ли o eoi пуш а писмо j e ост ало непослат о. Тако се до ю д и л о ,
je p седом м есеци нисам и злазио из ко р п уса за т о што не пу-
ш т ају б ез прат иоца, а по м ен е нису никою слали. Н а јз а д j e
дош ао Господин А делун г. Р ека о м и j e д а х о ћ е д а п ут ује у Беч
и зам олио м е j e за писмо. О д т о г о врем ен а м е j e позивао чешће.
T o j e , дакл е, разл ог збо1 кого нисам писао и служ и м и као оправ-
д а њ е.
А са д а о м о м п уш у и до л а ску. TTpeoi ф еб р уа р а ст т ао сам
срећно у П ет роГрад. У и ут у са м срећно прошао и поипио се
није ниш та доводило, прећи ћ у ћ ут ке преко тога.
К а д а см о ст иы и било j e десеш часова увеч е, свет ла и
лепа ноћ. Задрж али см о се пред генералш т абом. M a jo p j e
предав своје ст вари, па см о се одвезли у уьеюв ст ан. С ут р а да н
р а н о ујут р о отишли см о ЊеГовој екселенцији Господину А д е-
л у т у који м е j e љ уб е зн о примио и предст авио м е ЊеГовој ексе-
ленцији м инист ру финансија Конкрину. O ea j j e ca м н ом разго-
варао српски и пуст ио м е у ко р п ус. Т у са м се р а ст а о о д госпо
дина А д е л у т а и g y io Га нисам видео.
А сада д а вам опигием корп ус. Д невни p e g : у ју т р о у пет
сат и звони за уст а ја њ е; облачимо се, ум и ва м о , чеииъамо и
спрем ам о за р а зр е д ; у седам- сат и д о л а зе официри и Ггрегледају
д а ли см о сви чисти и ур е д н о обучены; у седа м и т ри десет иде-
м о на до р уч а к , који се саст оји о д пола зем и чке и чагие збит ена;
после тоГа идем о у р а з р е д е и ост ајем о три и по сагпа; врем е
о д је д а н а е ст д о је д а н корысти се за екзерцирагье, марш ирагье,
Гимнасшичке веж б е и м ачевагье; о да т л е и дем о на р у ч а к Где
се свакодневно храни м о; о д а вд е о пет у уч ион иц у д о ш ест сат и,
а он д а у спаваће собе Где доби јам о парче хлеба, им ам о д о зв о л у
д а се за б ављ ам о у дворан и д о пола о сам ; о д осам сати се р а д и
и иде на вечеру, Где нам држ е и п р еда ва њ е, а после у кревет .
To j e о дн евн ом р е д у .
Учимо немачки, ф ранцуски, р уск и , верон ауку, арит м ет ику,
алгебру, Геометрију (уо п ш т е м ат ем ат и ка се много у ч и ), ис-
гпорију, природне н ауке, ф изику, цртагъе, м ачевагье, м узы ку и
мноГе предм ет е.
У ниф орм а овако изГледа: зелен е j e бо је; Панталоне с у обло-
ж ен е плавим и сребром оивичене, са белим емајлираним дуГме-
т има на којим а j e ут и сн ут орао како др ж и чекић и пијук; м ала
саб љ а; црна капа са белим- и плавом р у ж о м . А ли з а сада дост а!
П о здр а ви т е м и све наш е познанике, р о ђ а к е и м о је ш кол-
ске g p yio ee . О ст ајем , с поштовагьем, ваш сын који he ва с ве-
чито волет и.
С. В. Караџић
4 6 1
Високоблаюродном господину Буку
Стефановићу Караџићу, доктору
филозофије, члану итд.
са станом у Јозефштату, Пиаристешасе
бр. 126 код „Два зелена дрвета“ ,
1. спрат, позади
Беч
274.
ВИЛХЕЛМ ХОПЕ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Hochgeehrter Herr und Freund!

Mit Vergnügen zeige ich Ihnen an, dass Hr: v. Cotta die
beiden Artikel über die Herzegowina und Montenegro dankbar
aufgenomen und sich erboten hat dieselben mit 5. Ducaten für
den gedruckten Bogen zu honoriren.
Ist Ihnen dieses Honorar, welches sich vielleicht auch noch
etwas verbessern lässt, genügend, so bitte ich Sie, mich recht fleis-
sig mit Stoff zu neuen Artikeln zu beehren, hauptsächlich aber
bitte ich Sie nicht blos politischen Stoff zu sameln, sondern auch
auf solchen Rücksicht zu nehmen, welcher Schilderungen von
Ländern und Sitten der Völker betrifft, wie namentlich Ihre Noti
zen aus Montenegro, indem sich diese vorzüglich für das ebenfalls
im Cottaischen Verlag erscheinende Journal „Das Ausland“ eignen,
wo auch der Artikel über Montenegro bereits erschienen ist; jenen
über die Herzegowina habe ich in die Allg: Zeitung aufnehmen
lassen.
In Erwartung gefälliger Entsprechung meiner Bitte empfehle
ich mich wiederholt in Ihre Freundschaft und Gewogenheit und
erkläre mich zu jedem Dienste, den Sie mir auftragen wollten,
bereit, indem ich zeichne als
Wien, 21. Decbr: 1834.
Ihr ergebenster
Wilh: Hoppe
Alser-Gasse № 5.
462
Herrn
Herrn Wuk Steph. Karagich
mit Briefen des H. Lumbardich
in Cattaro
[Накнадно дописано:]
partito per Ragusa.
[Жигови:] Wien Cattaro
АСАНУ, 4354.
Букова прописка VI, 427.
[Превод:]
В исокоуваж ени Господине и пријат ељ у,

C a зад овољ ст во м В ас обавеш т авам д а j e Господин фон
К ош а захвално прихват ио оба чланка о ХерцеГовини и Ц р н о ј
Г ори и д а се понудио д а ист е хонориш е са 5 ду к а т а по ш т ам
п а м м т абаку.
А ко В ам j e до во љ а н овај хонорар, који м о ж д а м о ж е да
б у д е и нет т о побољш ан, онда В а с м олим д а м е вр ед н о по-
част вујет е м ат еријалом за нове чланке, али В ас пре свеГа м о
лим д а не ск уп љ а т е сам о политички м ат еријал, већ д а у з м е т е
У обзир и онај к o j и се т иче описа зе м а љ а и народных обичаја,
као на пример В аш е забелеш ке и з Ц рн е Г оре, пош то с у веом а
прикладке за ж урн ал „Das Ausland“, који т акође и зл а зи у
Кош иној и здавачкој купи, а Где j e већ изаш ао и чланак о Ц рн ој
Г ори; онај о ХерцеГовини д а о сам у „Allgemeine Zeitung“.
У очекивањ у љубазноГ одГовора на м о ју м о л б у, п р е п о р у -
чујем се изнова Ваш ем п ријат ељ ст ву и наклоност и и о б а ве-
зу је м се за сва к у услуГ у за ко ју бист е ж елели д а м е а ш а ж у је т е
и пот писујем се као
Веч, 21. децем бра 1824.

Ваш најоданији
В илхелм Х о й е
А л зер о в сокак бр. 5

Господину
Господину Буку Стеф. Караџићу
са йисмима i. Лумбардића
у Котор
отпушовао за Дубровник
463
275.
КИРИЛ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Рума, 22. децембар 1834.
Благородии и Високоучени Гдин Вук!
У незнању обаче пун Надежде, даете се до сада већ у
Беч кући и благородном и премилом свом Породу повратили;
прибегавам с овим молећи Вас усрдно за помоћ да ми неби
отказали, оног мог Делца и Превода ради, коеће Вам познато
бити (1000*1. Ноћ) јер стеми Ви право пут п. с. Цензури,
чрез Г. Стефана Деметровића IIIе године Н. Прав, слишатеља
и румског сина отворили, и кое пак Богу произволившу, свр-
шило се јест и већ у мои Руку га цензуриратог имадем, а зато
прво Богу, Вама, с. к. к. Цензури и истому мојему Туземцу
благодарити имадем, и вечно обвезан остајем. — Сад обаче,
будући да сам чрез С. Матице по писменом Обећанју, да ћеду
прекупити касније и чрез Г. К. Каулище НСадског књиго-
продавца, ово одбјен ове пак и преварен; кад су обявлеше
од Августа до 9вра месеца, не цензурирато и ненаштампано
задржали и мени натраг без никаква узрока, у Коверти без
једне речице ми одговорити послали, и моје Делло до сад за-
каснјавали: Долазим Вам дакле понизно молећи Вас, даби Об-
ядлеше на исти Превод, које сам ja под 22гям 9вром по. р.
на с. к. к. бечку цензуру in Duplo mit Bittschrift1 послао, даби
изволело милостиво прегледати и таково одобрити, а ви пошто
цензурирато буде, извадили. —• Но моја молба се још даље
на Вас простире: Ако би тели и време има’и, а оно Вас увре-
дити нећу да би то објавленије ту у Бечу на штампу дати,
и по Вашему начину у свет Совокупителјем на Пренумера-
цију послати, а мени на мой Трошак писмено за цену Штампе
јавити изволели, колико Вам дужан јесам платити, да Вам по
Делижанцу такове пошљем, или ако би овде кога у околини
имали да положим. — Још даље, ако Вољу имате и Цело
Дело ту свршити а особито да при Штампању мог Дела со
четай будете, на Штампу дате и када од Совокупитеља новце
примите Штампару по учињенои Погодби платите, а по свр-
шеном Делу драговољно Вам одобравам за Вашу услугу и Труд
1 0 0 / W. W .: или како год Ви за право налазите и по призрје-
нију Приода тог Дела, себе наплатите, а остало ако буде
преко свега трошка штогод, лако ће се доле послати, да би
и ja од толиког Труда, Плодове уживати мого и ако тако
срећан будем, да се Ви тог мог дела изволете примити, то
будите тако добри и у објавлениу на пристойном месту до-
464
дати: „када може књига изићи, доклеће Пренумерација тра-
јати, и куда Новце Г. Г. Совокупитељи послати имаду, да и
Ви после примите можете, и Штампару за књиге платити и
такове сваком Г. Совокупитељу разпослати,— јерјатонисам
мото ставити докле обстојателство неби знао, а и за цену
велим, ако би мала била метите 1 f сребра, како видите по-
годбу и што више пренумеранта буде боља Вам награда при-
стои. Но при свой мојои молби коју ja Вама предајем, ако
се буди из кот Узрока не будете примити могли а Ви ми
бар објавленије из цензуре извадите и на пошту у Руму на
мене пошаљите, обаче ja мислим боље ће бити дасе таково
бар наштампати даде и на Совокупленје разашље, па после
може се видити, колико ће Пренумерација изићи, и можели
се с корисћу на Штампу дати! — То je дакле моја молба коју
ja Вама престојем, и на коју ja моју пуну надежду тврдо и
неодречену полажемо, и остајем у Руми 10га Х5ар 834°.
навек истини почитатељ Вашег благородија
Кирил Поповић
Молим пишите ми како ћу Вам Превод обе свезе послати

у случају потребе, и одговорите ми да се знадем управљати
[Адресант са стране забележио:]
von Ruma Ruma
Ап
Den Herrn Herrn Vuk Steph. Karadzics. Doctor der Philosophie
der gelehrten Gesellschaften St. Peterburgischen, Cracovischen, Tyringi-
schen, Sachsonischen und Getüngischen Mitglied. Wohlgeborenen in Kaffe -
hause zur Stadt London
Wien
zu
Spielbey
franco ist aber nicht bekannt wass vuer eine Gasse nach Hör12
Im Falle dass derselbe nicht zu Hause ist, so bleibt dieses in Hän
den seiner Frau bis zu seiner Ankunft3.
[Жигови:] Ruma Franco
24. Dec. АСАНУ, 4341.
1 У два примерка с молбом.

2 Из Руме. Благородном господину Вуку Стеф. Караџићу, доктору фило-
зофије и члану учених друштава у Сакнт Петербургу, Кракову, Тирин-
гену, Саксонији и Гетингену, у кафани „Код града Лондона“ . Беч
Франко али није познато у којој уляци.
3 У случају да није код куће, ово нека остане у рукама гьегове жене док
он не стигне.
276.

Будим, 30. децембар 183 Í.
Ofen den. 30 Dec. 834.

Hochschaetzbarster Herr und Freund!
Ich erhielt Ihr theures Schreiben von l ten dieses am 19ten
desselben. —
Herr Vladisavljevich schreibt dt0 24ten dieses folgendes: „Es
sind bereits 15 Tage, dass ich an die Empfehlung des Hrn. Wuk
&c. 1000 f. С. M. erhalten habe um selbe Ihnen nach Ofen zu
überschicken. Eine gerade Gelegenheit mittelst eines Handelshau
ses nach Pest oder Ofen kah ich nicht ohne einen Verlust y2 %
zu haben. Daher habe ich es fürs beste geachtet, es Ihnen melden
zu lassen, damit Sie sich einer dortigen allhier zahlbaren Gele
genheit versorgen belieben et quidem a Vista, in Begleitung eines
Ihren eigenhaendigen Avviso. Sonst müsste man lange an günstige
Gelegenheit erwarten.“
Ich gab heute Hrn Wladisavljevich folgende Antwort: „Ich
begreife kaum, warum das Geld, die 1000 f С. M. noch nicht
da sind; dieses Ausbleiben hat viel die Sachen verzögert, und
verzögert annoch. — Wenn Dieselben eine andere Gelegenheit
nicht haben, das Geld zu senden, so steht der Postwagen zu Dien
sten; ich bitte also sich dessen zu bedienen“.
Ich geharre mit Hochachtung
Ew. Wohlgeboren
ergebenster Diener und Freund
Martin Hamuljäk
Sr Wohledelgeboren Herrn
Elias Lumbardich (p. t.)
Zu Händen des Herrn Wuk Steph.
Karadschitsch, Dr. d. Philos.
per Zara
in Cattaro.
partito per Ragusa.
Воштани печат с иницијалима МН.
[Жиг:] Cattaro
АСАНУ, 3748.
466
[Превод:]
Н ајуваж енији господине и п ријат ељ у,
В аш е gpaio писмо о д 1. о. м . примио сам 19. о. м.
Г осподин В ладисављ евић пише 24. о. м . следеће: „Beli
j e 15 дан а како сам по препоруци г. Б у к а &с. примио 1 .0 0 0 /.
С. М . д а их пош аљ ем В ам а у Б уди м . Д и р ект н у прилику по
средст вом неке т рю вач ке купе за П еш т у или Б уд и м не могу
имат и б ез губиш ка о д 1/2%. Спгот сам см ат рао д а j e н а јбо љ е
д а В ам то саопш т им како бист е изволели наћи т ам о пеку
прилику, д а се сву д а мож е наплатити от прве са Ваш ом
својеручном авизом . И наче би се м орал о g yio чекат и на по-
во љ н у прилику
Д ан ае сам Г. В ладисављ евићу д а о следећи ogloeop: „ J eg e a
схват ам заигто новац, 1.000 f С. М ., jo u i није о вде; ово
и зост ајањ е м н ою j e успори ло ст вари, и jo u i их усп о р а ва .
А к о нем ат е неку д р у гу прилику д а новац пош а/ьет е, на служ бы
с у В ам пош т анска к о л а .“
О сш ајем с поигтовањем
Bauiei благородст ва
најоданији слуга и пријат ељ
М арт ин Х а м уљ а к
Његовом. благородству господину
Илији ЛумбардиЬу (п. ш.)
на руке господину Буку Сгпеф. Караџићу,
др филозофије
иреко Задра у Котор
отпутовао у Дубровник.
зо* 467
'
N
1835.
■
277.
ВУК К А Р А Џ И Ћ — С А ВИ К А Р А Џ И Ћ У
Дубровник, почетком 1835.
Предраги сине!
Управо кад1 се je навршила2 година дана, како смо се
у Бечу растали, примио сам твоја два писма овде у3 Рагузи.
Она су ме врло обрадовала, јер не имајући од тебе тако дуго
никаква гласа, свакојаке су ме мисли нападале и узнемири-
вале. Кад je дао Бог, те си здраво, сад ништа друго не мисли,
него се и дан и ноћ старај, да су твоје старјешине и учитељи
с тобом задовољни, и тако ћеш бита срећан и ту док си и
после целог живота. И ja и ти ваља да држимо за највећу
срећу, што се великодушии цар смиловао, те те ту примио.
Ти сам видиш4, у какво те je прекрасно и славно друштво
срећа донијела. Само се старај, да се свагда тога достој-
ним покажет. Ако ти се и чини необично и тешко, све се то
паметним и постојаним мислима може надвладати и облак-
шати; а од дана до дана и само ће у себи заиста бита све обич-
није и лакше. Каква ће твоји родитеља и пријатеља радост,
а твоја срећа бита, кад ти од 19 година постанеш ту официр5
најславнијег и најсилнијег пара на Земљи, и кад одатле од 21
годину с таковим прекрасним и преполезним наукама изиђеш.6
Истина да7 се дотле оће још доста времена и труда;
али ће то све време, од дана до дана, пролетели, као и ове
две године што су пролетеле, а без труда и без муке на овоме
свету ништа се добити не може.
[Букове забелешке:]
ad rem[!] impri merdam.
Гепово писмо
препоруке.
Словар
новци.
ландкарте
brieftasche 5 f СМ. Концепт. АСАНУ, 8534/2.
471
1 Прецртано су се, а изнад надписано се je.
2 Следи прецртана реч две.
3 У наставку прецртано Ду.
4 У наставку прецртано међу.
5 У наставку прецртане речи тако славною.
6~б Надписано изнад прецртаног као официр и савршено научен човек
приђеш.
7 У наставку прецртане речи дотле има.
278.
Цетиње, 11. јануар 1835.
Благородный и Високоученый Господине!
Писао е Гд. ВладисавлГвиЙъ изъ TpiecTa, да му Госпо
дарь на Вась пошалГ f 59 х. 37, кое му е дужанъ. Речену
сумму новаца издаће Вамъ Г. 1ово ШкулГвиЙъ, а Ви ћете по
томъ разумЬти се съ Г. Влад пса влћв иhемъ и мене Вашим
одговоромъ удостоити извГстна.
Съ почиташемъ остаемъ
ЦетинГ 30. Дек. 1834 год.
ДМилаковић
Благородному и Високоученому Господину
Доктору философије &
у Дубровнику
одговор 14 Јануара 835
АСАНУ, 3559.
279.
Будим, 16. јануар 1835.
Ofen d. 16ten Jaener 1835.
Theurer Freund!
Ich habe die Ehre Ihnen zu berichten, dass ich die durch
Hrn. Demeter Vladissavljevich auf Ihre Rechnung dt0 Triest 5ten
472
Jaener 1835. mit Postwagen gesandten Tausend Gulden C. Mze
am 12ten dieses richtig empfangen, und nach Abzug meiner zwey
Hundert Gulden C. M., welche ich vorgestreckt, die übrigen
Achthundert Gulden C. M. auf Ihre Rechg. in die Buchdruckerey-
kasse sogleich abgeführt, auch den Hrn Vladissavljevich von dem
richtigen Empfang des Geldes unverzüglich in Kenntniss gezetzt
habe. Nun dringe ich bey der Buchdruckerey auf die Fortsetzung
der bestellten Gusslettern mit mehr Kraft und Nachdruck, und
hoffe in drey Wochen Alles, was annoch zur gaenzlichen Bestellung
abgeht, fertig sehen und in Empfang nehmen zu können. Dann
erfolgt mit der Absendung auch eine totale Rechnung.
Ich empfehle mich Ihrer theueren Freundschaft und geharre
mit Hochachtung.
Ew. Wohlgeboren
ergebenster Diener und Freund
Martin Hamulják
Sr Wohlgeboren, Herrn
D r der Philosophie (p. t.)
in Cetinje
(Montenegro).
АСАНУ, 3749.
[Превод:]
Б у д и м , 16. ја н у а р а 18 3 5 .
Уважены господине,
драги пријат ељ у,
Част м и j e извест ит и Вас д а сам о д I. Д им ит рија Вла-
ди сављ евића за Ваги рач ун , (дат ирано: Т рст 5 ја н у а р а 1 8 3 5 ),
поштанским колим а послат их х и љ а д у форинты С. М . 12. о.
м . ур ед н о примио и по одби т ку м о ји х д в е ст от ине Гулдена
С . М . , које сам предујм и о, ост алих осам ст отина гулдена
С .М . за Ваги р а ч у н см ест а полож ио у благајну ш т ам иарије,
па и i. В ладисављ еви ћа о дм а х обавест ио о тачном пријем у
новца. С ада инсист ирам ко д ш т ам парије д а наст ави из-
р а д у поручених ливених слова, снаж није и са выше т еж ине,
и надам се д а Угу к р о з три н едељ е моћи д а видим све заврш ено
и д а примим оно шиго jo tu н едост аје о д целокупне йорурбигге.
О нда ће у з пош иљ ку доћи и пот пун р а ч ун .
П реп оруч ујем се Ваш ем драю ц ен ом п ријат ељ ст ву и ост а-
је м с пош т овањ ем,
В аш еi благородст ва
најоданији слуга и пријат ељ
473
fbeioeo.w. блаюродству, господину
др филозофије (р. t.)
на Цетшьу
(Црна Гора)
280.
JOKO и МАРКО ЋЕЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будва, 2 7 .јануар 1835.
Дражаиши Пригателю драго вас поздрав

Здоговором моег брата марка есмо wлечили да вас пи
тамо како чоека знатнога намаест потребило послати едино
писмо за сервию а на име нЪкоемб сим8 мил8тиновић8 по-
лрилици станЪм 8 краг8евц8 коием конавлом бисмо одаслали
да неби пошла изг8блЬна да нам пишете скои п8том наиси-
г8роби пошло с коем остаем желећиви шбога божи мир
и есмо
на: 15 ћенара словен 1835
ваши Познани
йоко ћеловић
своем братом
марком заслвжити1
Гш> В ш Карачић«
Србинб
8 Которъ
н а рекапит Гн!> илии л8бардић8
8 которъ
АСАНУ, 4358.
474
281.
В У К К А Р А Џ И Ћ — ЈЕ Р Н Е ЈУ К О П И Т А Р У
Д убровник, 29. ја н у а р 1835.
У Дубровнику 17./29. Јануар 835.

Високопочитајеми пријатељу!
Благодарим Вам на писму Вашему од 5. Дек. пр. г., и
на свему, што сте ми у њему писали. Сад једва чекам, кад
ћете ми јавити, шта Вам Г. Кеплен за Саву пише.
Ово Вам писмо шаљем по Г. Д и м и т ри ју М ом и рови ћ у,
Рускоме чиновнику и каваљеру, а моме земљаку и пријатељу.
Увјерен сам, да би сте му Ви и без писма мога у свачему
били на руку, да види, што je најзнатније у Бечу, и у сва
чему осталоме, да бисте га, као иноземца у непознатој ва-
роши, поучили и упутили.
Г. Момировић полази одатле управо у Питер; зато може
бита, да бисте Г. Кеппену по њему што послати могли.
Ja сам се у Котору био разбољео (од назеба путујући
из Црне Горе), и не имајући онђе никога управо свога, до-
шао сам овђе Г. Гагићу, који ме je својски и пријатељски
примио у своју кућу, и ca свачим старао се, да оздравим,
као што сам, фала Богу и гьему, и пооздрави о. Док још боље
оздравим, а у том и прољеће док се join ближе прикучи,
мислим се опет вратити у Боку, која je за језик наш најзна-
тније мјесто у цијеломе народу нашему. Кад ми успишете,
за сад ми писма шаљите овђе у Дубровник.
Г. Гагић поздравља Вас љубезно. А ja с истинам високо-
почитанијем остајем
Ваш дојакошњи
П. П. Г. Момировић био je сад десетак дана у Црној

Гори, може Вам о њој што приповиђети. — Збшъа! Г. Гагић
моли Вас, да му наручите онај Р уско-ф ран ц уски рјечни к, што
но у објављенију пише, да издатель зна и Санскрит ски , па
кад јавите, пошто je, он ће Вам с благодарношћу послати
новце, а рјечник ћете њему послати на Фрушића у Тријест.
Високоблагородноме и високоученоме
Господину Јернеју Копитару, кустосу
у ћ. краљ. дворској библиотеци
у Бечу. ÖNB, XLV 45.
Срђ, 1903, бр. 2, 73.
475
282.
ВУК КА РА Џ И Ћ — АНИ КА РА Ц И Ћ
Д убровн ик, 4. ф ебруар 1835.
Ragusa den 4. Februar 1835.

Theuerste Gattin!
Die Briefe von Sawa haben mich sehr erfreuet. Aus allem
dem, was er schreibt, sieht man, dass ihm seh r g u t ist (er ist mit
Generalssöhnen und Grafen). Er wird sich schon gewöhnen, be
sonders, bis er die russische Sprache gelehrnt hat. Ich werde auch
an meine Freunde nach Petersburg schreiben, dass sie ihn manch-
mahl besuchen und zu sich ausbitten. Es ist gut, dass du und Rosa
ihm geschrieben und ihn getröstet haben. Hier schicke ich dir den
grossen Brief von ihm, und zwar durch meinen Landsman und
Freund, Herrn v. Momirowitsch, der auch in Petersburg erzogen
und a[n]gestellt ist; durch denselben kaiist du auch dem Sawa
das Pfenig-Magazin und andere Kleinigkeiten schicken, weil er
gerade nach Petersburg reisst. —
Derweil genug.
Wuk
Г. АннЬ Караджиче,
Лозефштадтъ Каизерштрасе № 97.
АСАНУ, 8532/97.
[Превод:]
Д уб р о вн и к , 4. ф еб р уа р а 1835.
H a jд р а ж а с у п ру io,
Савина т е м а с у м е м н ою обрадовала. И з c e eia onoia шпю
пише види се д а м у je веома добро ( он j e с Генералским сино-
вим а и Гроф овим а). Beh he се навикнут и, нарочит о к а д а б у д е
научно р уск и је зи к . П и саћ у и својим пријат ељ и м а у П етроГрад
д а ia понекад посет е и п о зо в у у Госте. Д о б р о j e ш пю ст е м у
ти и Р о за писале и ш то ст е ia теш иле.
Ш аљ ем ти велико писмо о д H>eia, и то по п ри јат ељ у и
зе м љ а к у , ю сп о ди н у М ом и рови ћ у, који j e т акођ е ш колован у
ПетроГраду и т ам о j e за п о е лен. П о њ е м у м ож еш послат и
Сави „Pfenigmagazin“ и g p y ie ситнице, пош то он п ут ује право
за П ет роГрад. За са д а т олико.
В ук
476
283.
ШИШКОВУ
Дубровник, 4. фебруар 1835.
Ваше высокопревосходительство
милостивейшш государь!
Съ великчайшимъ удовольст вí c m ъ я имЬлъ честь получить
отъ Вашего высокопревосходительства поклонъ, изъявлен
ный Mut посЬтившимъ дальнЪйнля ein Славянск1я места г.
коллежскимъ секретаремъ Д. Момировичемъ. Таковое i ми
лостивое внимаше ко мне Ваше, милостивейппй государь,
даетъ мнТ смелость, чрезъ него же, г. Момировича, нынЬ
въ С. Петербургъ возвращающагося, утрудить Вась изъя-
снешемъ сколько благодарности за постоянное ко мне бла-
горасположеше, столько же и причины, по которой я нахо
жусь теперь въ Рагузе.
Съ давняго времени было желаше мое объехать Провин
ция:2 Kpoaniio, Merpiro, Дал мац! ю, Боку ди Катаро3 (авст-
pi некую Аябашю)4 и Черную гору.5 Предметы сего желашя
моего: 1.) продолжеше собирашя сербскихъ6 народныхъ пЬ-
сенъ: 2.) собираше7 народныхъ пословицъ, загадокъ и прочихъ
подобныхъ произведший народнаго духа; 3.) собираше словъ,
неим4ющихся въ моемъ словарЬ; 4.) особенное описаше
сербскаго языка, относительно нарЬчш (д1алектовъ) его по
вышеупомянутымъ мЬстамъ; 5.) описаше народныхъ нра-
вовъ8 и обычаевъ; 6.) изыскан1е древныхъ славянских^ ру
кописей, могущихъ служить10 къ объяснешю исторш древ
ней славянской литературы.
Дляп приведен 1я въ исполнен1е сего путешеств1я моего,
покойный12 государственный канцлеръ графъ13 Николай Пе-
тровичъ Румянцовъ предЪлилъ мне, чрезъ г. д4йствитель-
наго статскаго советника14 Ф. П. Аделунга, в продолжеше
трехъ лЪтъ15, содержания ежегодно по 300 червонныхъ16.
Определеше cie формально состоялось еще въ минувшемъ
1819 году. Но17 разныя обстоятельства отъ меня не зависЬ-
вш1я не позволили мнЬ воспользоваться тогда симъ счаст-
ливымъ случаемъ, который, впослЬдствш, по случаю смерти
графа Румянцова, вовсе для меня уничтожился.
НынЬ же, по особенной любви18 къ познашю сербскаго и
вообще славянскаго языка, а также по необходимости10 въ
приготовлении20 втораго издашя сербскаго словаря и въ
сочиненш подробнейшей сербской грамматики, я решился
477
предпринять путешествје по у помянуты мъ провинщямъ, не
имея совершенно никакихъ нужныхъ для того средствъ, ибо,
все состояше мое ограничивается единственно высочайше
пожалованною мне въ 1826 году, по ходатайству Вашего
Высокопревосходительства, пенаею по 100. червонныхъ въ
годъ.
Впродолжеше21 употребленныхъ22 уже мною23 шести
мЪсяцевъ въ Черной горе, БокЬ Которской и Рагузе24, я
успЬлъ собрать значительное25 количество драгоцЬнныхъ ма-
тер1аловъ для сербскихъ грамматики и словаря, и26 продол-
живъ пребываше мое въ сихъ предЬлахъ еще до половины
наступающаго лета27, намеренъ возватиться чрезъ Далма-
щю въ B í h v . После сего, если позволятъмн!» обстоятель
ства, наиболее денежныя, я предприму, — для продолжешя
означенныхъ занятой, -— вторичное путешествЈе въ Кроащю,
Истр1ю и Далмащю28.
Я бы не осмелился утруждать Ваше Високопревосходи-
тельство сими подробностями, еслибы не быль увЪренъ,
что для родолюбиваго29 сердца Вашего,30 милостивЪйшш
государь, составляетъ пр1ятнейния31 и полсзнЬйнпя упраж-
нен1я всё то, что къ32 познашю и усовершенствовашю языка
славянскаго относится33.
Изъявляя душевное желаше мое, что бы всемогущш
Богъ34 укр%пилъ Ваше здоровье и драгоценные дни Ваши
продолжилъ еще на мнопя лета, я прошу35 продолжен iя
милостиваго покровительства и благоразположешя ко мне
Вашего36: они37 увеличатъ безпред1ьльную благодарность и
признательность,38 коими я къ особе Вашей, милостивейшш
государь, преисполненъ.
Съ глубочайшимъ высокопочтешемъ и совершеннейшею
преданносню имею честь быть
генваря 23дня Вашего Высокопревосходительства
1835 года Рагуза.39 покорнейппй и преданнейшш
слуга
Вукъ Стеф. Караджичь.
ААН, ф. 8, оп. 3, ед. хр. 7, лл. 1—2.
Концепт, АСАНУ, 2857.
Сухомлинов, HciTiopin Росстской академш, 586—588.
Између оригинала, уколико je дословно објављен до кога пак нисмо

могли доћи, и концепта постоје уобичајене разлике у скраћивању ти-
тулације, потписа и сл.; нумерацији 1). и Концепт и др. оргинал су
писани туђом руком. Између н>их су још следеће разлике:
478
I Првобитно и за особеное счас-.
~ Иза тога прецртано Истрио.
3 У концепту Боку Которскую.
4 Дописано на мартини.
5 У концепту Гору.
6 У концепту Сербских.
7 У концепту Собирате.
8 Првобитно започето обыч-
9 Касније дописано.
1° Првобитно служащихъ.
II После для прецртано исполнетя ceio.
12 Две речи које следе иза тога (у конц. Государственный Канцеляръ)
дописане су на мартини.
13 У концепту. Графъ.
14 У концепту чрезъ Г .Д . С. С. и Кавалера.
15 Иза тога прецртано по 300.
16 У концепту, Червенныхъ.
17 После тога прецртано по несчаашю.
18 После тога прецртано и необходимости.
19 После тога прецртано издате.
20 Иза прецртано матер1ала ко.
21 У концепту Въ продолженie.
22 Иза тога започета иста реч.
23 Иза тога прецртано для тою.
24 Део реченицеъ въ Черной юрЬ, БокЬ Которской и Paiyib дописан на
маргини.
25 Првобитно драюценныхъ.
26 Иза тога прецртано намЪренъ.
27 После тога прецртано после ceio.
28 У продужетку прецртано. для продолжи-
29 У концепту Родолюбиваю.
30 Иза тога прецртано Высокопревосход-.
31 Иза тога прецртано за.
32 Иза тога je било увеличетю красоты.
33 Иза тога прецртана започета реченица А потому изъявляя душевное
желаше мое.
34 После тога прецртано продол-.
35 Првобитно препоручаю себя.
36 Иза тога прецртано Высокопревосходительства.
37 У концепту ОнЪ.
38 После тога прецртано. которою.
39 У концепту Вук je ово дописао уврх писма РаГуза, 23. Генваря 835.
[Превод:]
В аш е высоко п р ево сх о д ст во ,
милост ивы Господине,
С највећим за д о в о љ с т в о м и м ао сам част д а д о б и је м од

В аш е! ви со к о п р ева с х о д ст ва п о зд р а в који ми j e пренео колеш ки
секрет ар Д . М ом ирови ћ , који j e п осет ио о в е н а јуд а љ е н и је сло-
вен ске кр а јеве. Т аква м и лост и ва паж њ а В аш а п рем а м ени, нај-
м илост ивији Господине, о х р а б р у је м е д а В а м преко u cm o i i. М о -
479
мировића, који се дан ас враћа у П ет роград, изнесем не само своју
срд ач н у захвал н ост за ст алну блаГонаклоност прем а менгс
н ею и р а з л о 1 збоГ к о је 1 се са д а нал азим у Д уб р о вн и к у.
О давн о сам желео д а посет им крајеве: Х р ва т ск у , И ст ру,
Д алм ац и ју, Б о к у К о т о р ску ( ауст р и јск у А л ба н и ју) и Ц р н у Г о р у .
Ц и љ ове м оје ж еље био je : 1. насш ављ ањ е са к уп љ а њ а срп ски х
народних песам а; 2 . саби рањ е народных пословица, заю н ет ки
и д р уги х д ел а народноi д у х а ; 3. сакуп/ьагъе р еч и к о ји х нема у
м ом реч н и ку; 4. посебни оп ис српскоГ је зи к а у поГледу наречја
(дијалекш а по горе пом енут им крајевим а; 5 . опис народн и х
обичаја; 6 . трагагье за ст арим словенским рук о п и си м а гсоји
м огу послуж ит и као о б јаш њ ењ е и ст орије ст а р е словенске кгъи-
жевности.
Р а д и ост варивагьа o eo l мог п ут о ва њ а покојни држ авни
канцелар Гроф Н и колај П ет рович Р ум ја н ц о в о др еди о ми j e
преко правог држ авног савепгника Ф. П . А д е л у ш а издрж авагье
у т о к у три Године о д по 300 злат ни ка Годишгъе. О ва о д л у к а
ф орм ално j e била дон ет а јо ш у т о к у 1819. Године. А ли р а зн е
околност и, ко је нису о д м ене зависиле, нису ми д о зво л и л е д а
искорист им срећну прилику, ко ја j e касније, збоГ см рт и Грофа
Р ум јан ц ова, за мене сасвим пропала.
С а д а пак, и з особи т е љ у б а ви прем а уп о зн а в а њ у српског и
уопш иге словенског је зи к а , као и р а д и неопходност и д а се при-
преми gpyio и здагье српскоГречггика и саст ави веом а п одробна
срп ска грамат ика ■ — р еш и о са м д а п р ед у зм ем п ут овањ е по
пом енут им покрајинама немајући баш никаквих средст ава по
требных з а т о. Jep се сав м о ј и м ет ак саст оји о д пензије у и з
н осу о д 1 0 0 злат ника Годишгъе, ко ја ми je , на заузим агъе В а ш а
високой ревасходет ва, о д највиш е инстанце д о д ељ е н а 1826.
Године.
У т оку гиест м есеци већ п роведени х у Ц р н о ј Г ори , Боки
К о т о р ск о ј и Д убр о вгш ку у с п е о сам д а сакуп им много g p a io -
цене Грађе за ср п ск у грам ат ику и реч ни к и, пошшо продуж им
б оравак у овим крајевим а jo iu д о половине о ве године, нам еран
сам преко Д алм аци је враш ит и се у Б еч . П о с л е т о г о , ако ми
д о зв о л е прилике, а пре свега новчане, п р ед у зе ћ у р а д и насш ав-
љ а њ а пом ен ут их послова попоено п ут о ва њ е у Х р ва т ск у , И с
т ру и Д алм аци ју.
Н е бих см ео д а се у с у д и м д а за м а р а м В аш е високоп ре-
ва сх о д ст во овим појединост им а д а ггисам у в е р е н д а за В аш е
р о д о љ у б и в о ерце, милостивы Господине, веом а пријат но и ко-
ри сн о занимагъе чини све што се одн оси на уп озн авагъе и у с а -
врш авагъе славенскоГ је зи к а .
И зраж авајућ и сво ју и скрен у ж ељ у д а свемоГући Б ог са ч ува
В аш е зд р а в љ е и драГоцени живот Ваш продуж и на јо ш м ною
480
ю дина, м олим д а се наспшви В аш е м илост иво п о крови т елет во
и блаю наклоност йрем а мени: то ће увећат и м о ју б еск р а јн у
захвалн ост и блаю дарн ост које ja , милостивы locüogune, ła-
ји м прем а В дш ој личности.
С н а јд уб љ и м пош ш овањ ем и п от пуном преданош ћу им ам
част бити
Вашего ви со к оп ревасходст ва
најпокорнији и најо garnij и
23. ја н у а р а 1835, слуга
Д убровн ик Б у к С т еф . Караџић
284.
ФРАНЦ ПЕТЕР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Сплит, 5. фебруар 1835.
Euer Wohlgeboren!
Seit vielen Jahren her ist mir Ihr werthe Nähme im Gebiete
der serb. Literatur als sehr achtungswerth bekannt. Ihre Erschei
nung auf dalmat. Boden hat mir daher viele Freude gemacht. Ich
zweifle auch nicht, dass Sie auch Spalato besuchen werden, um
das Leben der Morlaken in der Nähe zu beschauen u. Beobach
tungen zu sammeln. Für den Fall aber, als ich nicht die Ehre ha
ben sollte, Sie persönlich kennen zu lernen, bin ich so frei mir
Ihre Gutachten über folgendes liter. Vorhaben bekannt werden
zu lassen.
Längst hatte ich die Idee das Ihnen bekante Ragus. Epos
„Die Osmanide“ in teutsche Verse zu übertragen, allein folgende
Rücksichten hielten mich davon ob.
1) Kenne ich das Gedicht in der Ursprache nicht, u. müsste
mir vor einer vollkommen gewandten Feder Vers für Vers eine
Wort- u. sinngetreue Übersetzung ins Italianische machen lassen.
2) Weiss ich nicht ob das Gedicht dem ästcthischen Ge
schmack des teutschen Publikums Zusagen würde; den ein Be
kannter sagte mir, dass das serb. Gedicht viele Wiederholungen
desselben Gedankens mit anderen Worten enthalte, welche im
slav. Texte nicht so sehr auffallen u. gewöhnlich sind, sich aber
in einer teutschen Übersetzung nicht gut ausnehmen würden.
3) Bin ich über die zu wählende Versart nicht einig. Ge
reimte Jamben eignen sich nicht für ein teutsches Epos, u. eine
freie Übersetzung würde der Originalität schaden, so wie die ital.
Übersetzung des H. Jiaxich in Zara dem Original-Epos gar nicht
gleichen soll. — Diese soll den Character des ital. Epos in der
Manier des Tasso u. Ariost an sich haben, während das slavische
Gedicht sich durch echte Originalität auszeichnen soll.
Über diese Fragen u. Zweifel vermag mir wohl Niemand
besser Antwort zu geben, als Ew. Wohl. Haben Sie daher einmahl
ein übriges Stündchen: so würden Sie mich sehr verbinden, wenn
Sie mir Ihre Ansicht kund geben möchten.
Tch habe über Dalmatien ein dickleibiges Manuscript zum
Drucke vorbereitet, allein ich bin noch immer in Ungewissheit,
ob es die Druckbewilligung erhält oder nicht, da es seit anderthalb
Jahren bei der Censur in Zara liegt, u. zwar das 2te Mahl, weil
das erste den Forderungen des Censors nicht entsprochen hat.
Ich wünsche Ihnen Glück u. Segen zu allen Ihren Unter
nehmungen u. erbiete mich zu allen Gegendiensten als Ihr mit
Achtung
Spalato 5. Febr.i 1835. bereitwilligster Diener
Franz Petter
Gymnasial-Professor
Sr Wohlgeboren
Herrn Wuk Stephanowits
Cattaro.
Суви печат.1
АСАНУ, 4360.
1 Изнад прецртаног Jänner записано Febr.
[Превод]
Већ м н ою Юдина м и j e В аш е цењ ено им е у област и срп ске
кгъиж евности познат о као веом а пош т овано. О т уд а м е j e
Ваша појава на далм ат и нском т л у м н ою обрадовала. Н е сум -
њ ам д а ћ ет е посет ит и С плит , како бист е из близине п оы е-
дали ж ивот М о р ла к а и сабрали ут и ске. А л и за сл уч ај д а не
б у д е м имао част д а се с В ам а лично у п о зн а м , Слободан сам
зам олит и В а с д а м и саопш т ит е своје м и ш љ ењ е о следећој
књ иж евн ој намери.
О давн а сам имао н о м ер у д а препевам на немачки познати
В ам д уб ровач к и ей Осман, али с у м е о д uioia одвраћали сле-
дећи разл ози :
1) Н е познајем п есм у у изворном је зи к у , и м орао бих дат и
д а м и саврш ено веш ию перо, ст и х по ст их, д а италијански
п р ево д , веран по т екст у и см ислу.
2 ) Н е зн ам д а ли би песм а одговарала ест еш ском у к у с у
не м ач ке публике, j ер j e да н познаник м и j e р ек а о д а срп ска песм а
садрж и MHOia понављ ањ а ист е мысли д р уш м речим а, к о ја у
словенском т екст у не п а да ју т ако ја к о у очи, али у нем ач ком
п реводу не зв у ч е д о б р о .
3 ) Н и сам начист о к о ју вр ст у ст и х а т реба и забрат и ;
рим овани ја м б о ви нису п ою дни за нем ачки ей, а Слободан пре
в о д наш кодио би орит налу, као ш то ит алијански п р ево д го
сподина Јакш ића у З а д р у уо п ш т е не личи на ортинални ей.
О ва ј т реба д а има каракт ер италијанског еп а у м ан и ру Taca
и А риост а, д о к словенска песм а т реба д а се о дл и к ује правом
орш иналнош ћу.
Н а ова пит ањ а и сумгъе нико м и не м о ж е б о љ е одю вори т и
о д В аш еi благородст ва. О т уд а , ако В а м к а д ю д прет екне који
часак, врло бист е м е обавезали ако бист е ми саопш т или своје
м и ш љ ењ е.
З а ш т ам п у са м спрем ио п одебео р у к о п и с о Д алм ацији,
али јо ш у в е к сам у неизвесност и д а ли h y доби т и д о з в о л у за
ш т ам пањ е, пош то већ Годину и по да н а леж и на цензуры у
З а д р у , и т о g p yiu п ут , je p прей пут није o g ioeapao за х т еви м а
цензора.
Ж елим В ам срећ у и блаГослов у сейм Ваш им п одух ва т и м а
и нуди м све противуслуГе као Ваш , с п ош т овањ ем ,
најуслуж нији слуга

Ф ранц П е т ер ,
Сплит , 5. ф еб р уа р а 1835. проф есор Гимназије
Господину Буку Стефановићу
Котор.
285.
ЈОВАН ПОПОВИЋ МОСТАРСКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пачир, 12. фебруар 1835.
Пачиръ 12 фебр. s. п. 835

Любезный Пр]'ятелю!
1а самъ наумю бью Вама у момъ некомъ дел» писати
(о комъ и пишемъ:), а еднымъ путемъ, шта самь у Далмаши,
за годишнЪгъ мога тамо пребыванья видю, тако и мою Исто-
31* 483
piro, после мога из ДалмацЈе повратка, Вама обширно опи-
сати. Ово бы за Васъ, нарочито што се Далмащ'ю[!] односи,
врло интерессантъ было. €дно опетъ не могу оћутати, да
Вамъ не кажемъ: да самь, враћагоћи се, моремъ, дошао у
Задаръ, и оданде Bimi о савъ Широмъ Раванъ Котаръ. —
Али морамъ и ово рећи: да су Далматшцы народъ, кои
е ове Србе у Банкой Банату и пр. племенитымъ тела и срдца
свойствома и добродЪтелми превозишао. Да нисамь € уиц8
мою, кою самь за жену узети мыслю, красну а и богату
девойку оставю, и у Далмащю зато, преко гора камениты,
у ономъ пештанскомъ капутићу и чизмицама ишао (уватЈо
ме снегъ кодъ Брода, и пратю до саме Далмаще); да крс-
т онош а постанемъ а потомъ Владика постанемъ; него да у
ономъ деателности ширемъ витхЯ, много и много добра, за
народъ чинимъ. Зашто крстови и т. д. За мене толико чини
колико играчке детске. Кадъ H ie быти могло, што самь желю,
и чега самъ ради тамо боловао зими, а лети врућину Tpnio,
вратю самь се. 1а могу казати и засведочити, да никада не-
валяо човекъ быо нисамь; али и то е истина, да тако поштенъ
и добаръ никадъ быо нисамъ, кано у Далмацш! Ja самь себе
сасвимъ одрекао, но и пушити за 11 месеци нисамь ктео!!!
Ч8вао самь се и ч8вао бискупа, да му се што не деси, и да се
какова промена, докъ самь я тамо, не учини: а кадъ самь
замотрго да злоба између бискупа и народа све то већма
быва: онда самь пошао у Маџарску! На мене се бискупъ
тужити може, што я по иеговой ноти играти ктео нисамъ,
али Народъ е мене любго. Када самь у Галл1ю улазю, ово
су ми говорили: о б р а зь т и свет лао к у д ъ iog ишао; д а с с р ек а
бы ла д а т е ни познавали нисмо, ка д ь нам ъ т ако одлазишъ;
Д а ш т а he нам а дица ако нам ъ се Tu не враш иш . 1а отъ ньи
никакова писма примите нисамь смео: боећисе свашта!
Пачиръ, Пачиръ село, у коме я болугоћи, и тешко яди-
кугоћи, ово 4. године пребывамъ. бсть ми се тако омразило,
да я кадшто у собици запевамъ, да се све ори сва широмъ
долина пачирска. Моя хроническа болестъ никада се Hie у
таквой сили показала, као у Пачирб, може быти променомъ
климата. 1а самъ дваредъ на самрти быо. 1а самъ боловао
безъ отца и матере, безъ брата и сестрице, безъ веренице
любе, никога имао нисамь, да ми яде мое са мномъ дели. У
болести тежкой, кадъ самъ се савъ ocSinio быо, морао самь
Мацарскш езикъ учите: овай ме е ранги мой животъ и
мое данашнье (тобоже) здравлЪ ес 8 ми даръ отъ тога езика!
Мы адвокати Мацарски радити и писати есмо обвезани. Садъ
знадемъ: откудъ долази У рош ъ: одъ Ur Uracs, значи Госпо-
динъ Господичић: то с8 име Кра.тЬви Србскш отъ Мацара
484
пршмили, и своимъ сыновима надевали Uracs = Uros. Мене
тай езикъ много кошта, но я самь га научю и радимъ cum ho
nore!1 Срећа ми е та велика, што ми е мой покойньи деда
(п рвы попъ у ПачирЯ бывшш) такву собицу начиню, као да
е знао, да he MS ун8къ2 у ньой яде свое проводити!
Около конца прошаста м е ц а 18л1я почео самь здравити.
Али самь слабь опеть, често болуемъ, као и данась. 1а ћу
прећи у Сомборъ пребывати, гди самь и кварНръ погод! о;
али са тимъ уговоромъ ако добюмъ или заслужимь толико
колико ми е доста за одећу, и да башъ празнор8къ не уђемв
у Сомборъ. Нитко неда 100 for у заямъ на три мца: да се
найкашше морамъ делити, и землю на поле дати. — Я, да
не знамъ Мацарски, или бы пропао или у Турке отишао!
1а самь мыслю, да Вама толико не пишемъ, преварю
самь се. Права причина лисма овога была е Вась замолити
за дело любови. 1а се уздамъ, да ми то одрећи нећете. У
процесса некога човека писао сам у кабшетъ, отт8да е дошло
у Канцелларп-о Маџарску. Врло самь радъ знати, шта е. Зато
Вась покорно молимъ: замолите й своимъ й моимъ именомъ
Едина Радосавлевича, или др8гогь честитогъ Србина: нека
отиде у Канцелларпо Мацарску и тамо у протоколамту (стой
горе написано officium Protocolli)1 на име ово Andreas Gáll,
Андреас Галл заиште Нумер8 отъ нЬговогъ Recursa; съ
овомъ нумеромъ нека отиде у Експедггоратсамтъ, и замоли
шта е свршенно, и ели отишао Декретъ, и куда; найпосле у
Тахаторатсамт» замолити: требали таксу за декретъ платити
и колико. О свемб одпишите ми per Pest, М. Theresiópol,
BajmoK, Pacsér4. Ако бы шта было отъ посла овога к.шента:
имао бы новца, за прећи у Сомборъ. Поитите поитите: зашто
се овде ради о срећи моюй — .
Господина Копытара молите: да пршми поклонъ и по
здравь отъ мене. 1а овога Славнога Мужа имамъ зашто
любити имамъ зашто высокопочитати. Онъ е мени тако mío
постао, да бы я желiо, никадъ изъ нйговогъ дружства неиз-
бывати. 1а не могу о Беч8 нипомыслити, да у томъ трену
о Нйм8 немыслимъ. Нећеми се образъ зарбменити, ако ка-
жемъ, да ми е, кадъ самь у Беч8 бью, главу свезао, и да бы
безъ Hira, до Пеште пешачити морао!
Вашъ искренъ пр1ятель
I. Мостарскш
НЗ: Писао самь Гд. Берићу, да ми отпише за Вашъ

кварНръ: никаква отговора. Морам м8 опростити; оматорю
е. А Ншоличь изъ Сенте, на моя два писма, нйму о томъ по-
485
сланна, одговара: за некш Piaristengasse у Spittelberggasse,
додавалоћи, да чекамъ докъ нађе Ваше обявлеше. Жали Богъ
16 X и 8 X. мои.
НЗ: При овомъ четвртомъ образ» пређе пароксюмосъ,
и зато свободше пишемъ. Пишите ми о Вашемъ Савви. Поз
дравите Вашу Госпою. Онай се маиаръ зове: Andreas Gáll
Incola posseic Omorovicza, Cottui Bács ingremiate.
Ово самь писмо почео писати у муки моюй, коя ме на-
пада ово 3. дана. Садъ ми е лакше.
[Споља:]
Seiner Wohlgeboren
dem Herrn Vuk Stephanovics Karadzics
Doctor der Philosophie, Mitgliede
mehrer Gelehrten-Gesellschaften.
franco Wien
АСАНУ, 3102.
Букова йре писка IV, 202—205.
1 Ca чашћу.
2 Иза прецртаног сын.
3 Деловодник.
4 Преко Пеште, Суботице, Бајмока, Пачира.
286.
Цетиње, 13. фебруар 1835.
Господине!
IouiTb никаква одзива немадо до данась одъ Неофита, а
надамъ му се писму свакш часъ. Претрпите се мало, и молите
Гд. Доктора Фрушића да за кое кратко вр1еме другога не
добавля; ерь бы rpiexb бью сиромаху Неофиту недати таки
хлЪбъ у шаке.
Папиръ е дошао изъ TpiecTa, и то 100 ризма, али нити
е онъ нити су слова изъ Котора юшть изнешена. Сшегъ е
великъ пао у планини, пакъ не могу се бремена носити. Ако
се оволихно учини лЬпше врјеме дошеће се све брзо. — Ове
се неђеле доштампае и Симово дГло. — Петроше, као новый
ђаконЂ, пошао е у Црницу у писашю.
Поздрављајући Вас учтиво, остаемъ
ЦетынЬ 1. Февр. 1835. год. Вашъ
покорный слуга.
Д Милаковић.
486
Al Chiarissimo Signore,
II Sigr Wuk Stef. Karagich
Dottore della Filosofia &. &.
Ragusa.
[Жиг:] Cattaro
[Вук забележио:] АСАНУ, 3560.
4 кошуље Букова преписка К, 41.
5 гаћа
4 крагна
1 чарапе
2 мараме
287.
Ragusa den 9. März 1835.

Theuerste Gattin!
Ich hoffe, dass du meinen Brief von 12. Jäher empfangen
hast, und wundert mich, dass du mir nichts schreibst; denn ich
möchte wissen, ob ihr alle gesund seid.
Den 5. Februar ist von hier ein russischer Beamte, Herr v.
Momirowitsch, über Triest und Wien nach Petersburg abgereist;
durch denselben habe ich dir auch geschrieben und den grösseren
Brief von Sawa geschickt. Ich hoffe, dass du auch das alles empfan
gen hast, indem man hier Nachrichten hat, dass Herr v. Momi-
rovitsch den 14. Februar in Triest angekomen ist.
Mich freuets sehr, dass der Sawa am leben und gesund ist.
Du sollst aber nicht denken dass er unglücklich ist; er ist glück
lich, und kan nicht glücklicher seyn. Du siehst aus seinem Briefe,
dass er in Gesellschaft der grössten Herrschaftssöhne ist (Tisen-
hausen, von dem er schreibt, dass er sein Freund ist, ist nicht nur
Sohn eines Feldmarschallieutnants, sondern auch eines G rafen ).
Es fehlt ihm nur die Freiheit, die er zu Hause gehabt hat; und
ich glaube, dass ist das Beste für ihm. Mit der Zeit wird er sich
gewöhnen, besonders bis er die russische Sprache gelehrnt hat.
Es ist sehr gut, dass du und Rosa ihm geschrieben haben und
ihn getröstet. Ich habe ihm auch vor einem Monathe angefangen
zu schreiben, aber bis jetzt habe ich noch nicht köften den Brief
endigen. Den Hr. v. Momirovitsch habe ich gebethen, er möchte
ihn besuchen, trösten u.s.w. Du sollst den russischen Geistlichen
487
bitten (auch meinerseits), er möchte ihn seinen Freunden und
Verwandten in Petersburg empfehlen, die ihn manchmahl zu sich
ausbitten köhten; ich zweifle nicht, dass er das gern thun wird,
indem er mir das selbst versprechen hat. Wen du dem Sawa durch
den Hr. v. Momirovitsch nichts geschickt hast, so kafist du durch
den russischen Geistlichen 10 Papier-Rubel schicken (das wird
etwa 4 f. 30 Xr. CM. ausmachen. Ich glaube, derweil ist das genug,
du siehst, dass wir auch Geld brauchen — nothwendiger wie er)
diese 4 bis 5 f. sollst du abziehen von jene 50 f., die ich dir ge
schrieben habe für mich aufzuheben, die übrigen aber (wenigstens
40 f. CM) sollst du dem Hrn. v. Kopitar übergeben; da er einige
Bücher für den Herrn v. Gagits zu bestellen hatt, so könte er mir
durch denselben das Geld hier anweisen). Meine Theuerste! Du
sollst nicht böse seyn; ich weiss wohl, dass du auch Geld noth-
wendig brauchst; aber ich brauche auch wirklich sehr nothwen-
dig. —
Sollte der Lerch den Sawa was schreiben, du sollst den Brief
durchlesen, dass er ihm nichts Unrechtes schreibt; er darf ihm
nichts anderes schreiben, als ihm sein Glück gratulieren, ihn trös
ten u.s.w. — Grüsse mir alle unsere lieben Kinder und Freunde
und Bekante. Dein getreuer Gatte
Wuk
An
die wohlgeborene Frau
Anna Karadschitsch
in
[Жиг:] Ragusa Wien
АСАНУ, 8532/98.
[Превод:]
Д уб р о вн и к , 9. м а рт а 1835.
Н а јд р а ж а cyü p yio ,
Н а д а м се д а си примила м о је писмо о д 12. ја н у а р а и чудим
се игто м и не пишет. Ж е л ео бих д а знам д а ли ст е сви здрави.
О т п ут ова о j e о д а в д е 5. ф ебруара неки р у с к и чиновник,
господин М ом ирови ћ, преко Т рст а и Б еча за П ет роград. П о
гъему сам ши писао и послао је д н о веће Савино писмо. Н а д а м
се д а си све т о примила, пош т о см о о в д е обавеш т ени д а j e
господин М ом ировић ст т ао у Т рст 14. ф ебруара.
Р а д у је м се веом а ш то j e С ава ж ив и зд р а в . Н е м о ј мислиши
д а j e несрећан. Срећан j e д а не м о ж е бити срећнији. И з гьего-
вог т е м а видиш д а j e у д р у ш т в у синова највиш е госп оде (Т и -
зен хаузен , за кога пише д а j e гьею в пријат ељ , не сам о д а j e c m
једн ог ф елдм арш ала, већ и грофа). Н е д о ст а је м у сам о слобода,
4 8 8
к o j у j e имао к о д куће, а j a мыслим д а j e т о за њ е 1а п ајбољ е. Б р е
м ен ом ће се навићи, и то нарочит о д о к б у д е научио р у с к и је зи к .
В рло j e д о б р о ш то ст е м у ти и Р о за писале и ш то ст е ia ут е -
шиле. И ja сам м у почео писати пре м есец дан а, алы д о сада
нисам Moiao заврш ит и писмо. Зам оли о сам господина М омгг-
poeuha д а ia посет и, ут еш и ит д. Т р еб а д а зам оли т pycKoia
свеш т еника, и с м о је ст ране, нека ia п репоручи својим прија-
т ељ им а и рођацим а у Ú em poipagy, који би ia понекад могли
позват и к себи. Н е с у м љ а м д а ће он т о р а д о учинит и, пошто
м и j e т о сам обећао. А к о по Господину М ом и рови ћ у ниси Сави
нигита послала, он да п о ш а ли по р у с к о м е свеш т енику 1 0 р у
б а л а у папиру (т о ће износит и око 4 /. 3 0 кр. С. М . ) . М ыслим
д а j e т о са д а д ово љ н о , је р , видиш , и нам а j e пот ребан новац,
пот ребнији нею ли гъему.
Т их 4 до 5 / . о д б и ј о д оних 50 /. о који м а сам ти писао да
и х осгТгавгш за м ене. О ст ало (н а јм а њ е 40 / . С. М .) п р ед а ј io-
сп оди н у К оп ит ару, пош то j e т ребало д а он поручи неколико
кгъига за Господина T aiuha, по к о м е би м и могпо уп ут и т и
новац овам о.
M o ja најдраж а! Н е м о ј се љ ут и т и ! Знам д о б р о д а j e и т еби
пот ребан новац, али j e заи ст а и м ени н еопходан.
А к о би Л е р х неш т о написао С ави, ти прочит ај писмо —
д а м у не би написао неш т о н езю д н о . Н ека м у не пише ништа
g p y io већ нека м у сам о пож ели срећ у и нека ia ут еш и и т д.
Л о зд р а в и м и сву наш у др а гу д е ц у , п ријат ељ е и познанике!
T eo j верни c y ü p y i
Б ук
Блаюродно/ Госпођи
Ани Караџић
(Јозефштат, Кајзертрасе бр. 97)
у Бечу.
288.
У Земуну 4тога Марта 1835.
Благородный и высокоученый Господине,
милый пр1ятелю!
Едва и Вашега драгогъ писма еданпутъ! Вы као да само
онда радо своимъ, пр1ятельима пишете, кадъ сте што ново
489
одъ ньи ради чути. Но добро, те се и такомъ приликомъ ньи
сећате. —
Мило ми е, што се онолико за нашъ езыкъ и у онымъ
краевыма трудите: радите, и надайте се нашой благодарно
сти.
Садъ Вамъ само накратко являмъ, што желите о Срб-
скимъ догађаима на оной страни чути. — Миланъ-Бегъ е
око Николя-дне тешко быо болестанъ. Найпосле и мене она-
мо у помойь позову, и я имъ одемъ, наравно изъ выше узрока.
О Божићу самь се изъ Пожаревца натрагъ овамо вратю.
Докъ самь онде быо, нешто самь мало дочуо, нетто и самъ
спазю, што ми е показивало, да ће трудно време скоро важне
ствари за Серб i ю родити. Я самъ мою сумню нашимъ не
кими пр1ятельима од K p i о быо: „добра браћо, быти неће“ .
Я самъ се мало преварю; еръ се добро, а не зло, збыло. Ли-
цемъ на Товань-данъ чуемъ одъ едногъ нашегъ найболЪгъ
П|чятеля, да е у Сербш буна: ето ти неволй, помислимъ,
чета самь се бояо, ни самь се убояо! Гласови су се одма раз
носили свакояки, прави и лажни, као свакомъ таковомъ
приликомъ. По ономъ, што самь поуздано мото дознати,
и по новинама Србскимъ, кое самь читао, ово Вамъ као
истинито явити могу.
Князь е Божићовао у Пожаревцу; сви нЬгови надворни
заишту допуштснЬ, да иду своимъ кућама, празнике светко-
вати; тако остане самь ту у Пожаревцу. С ви су чиновницы
у договору были, и сви су скоро садъ радили, да съ наро-
домъ оно учине, што се ямачно и догодило. Старешине одъ
великогъ Суда сви оду у своя окружјн, да народъ спреме и
— да га дигну. Найодважнш быо е М и лет а Р адой кови къ,
кои е су неколико иляда оружаны на Крстовъ-данъ у K p a iy e e -
ц у освануо. Узь нйгове люде скупило се и изъ другы краева
Земл'Ь, за два за три дана выше одъ десетъ иляда: лепа вой
ска, да моли и — да ÍMnoHipa. Старешине и тай скуплЬни
народъ ту се договоре, да ишту молебно одъ Господара све
оно, што имъ е толико пута обећао быо, и што е вейъ еданпутъ
време, да имъ се да. Ако молба не помогне, а оно, што Богъ,
да у чине, и друго нешто. Князъ видећи све чиновнике и савъ
скоро народъ на едной страни, а Себе сама на другой, осети,
да лепимъ путемъ више може учинити, него другими как-
вимъ незгодншмъ. Пошто имъ по свомъ брату, Господару
Сфрему, обрече, све дати, што е нуждно и право, и самь
после неколико дана отиде къ народу у Крагуевацъ. Ту га
сви лепо и покорно дочекаю, и пршме одъ H ira отеческо
уверенЗ,, да ће, што желе, све подпуно одъ H ira добити.
Велика се дакле скупштина на Сретеше отворила, одъ Са-
490
мога Княза съ еднымъ Словомъ, съ коимъ се нова епока у
IcTopia Србскога народа започинГ. У томъ слову каже Гос
подарь, да Cpoiii дае 1° Уставь Србскш и 2° Законе за на-
родъ и за свакогъ како грађанске, тако и кривичне, а съ тымъ
и олакшанГ велико у свему. По У с т а в у свакш е Србинъ
слободанъ и безопасанъ како съ животомъ тако и съ иман-
Ьмъ; сви, како Князъ тако и сви остали, одъ нГга па до про-
С1яка, подпадаю подъ законъ, и нико ништа самовластно
не може выше радити. Князъ има свой Кабинетъ, и узъ себе
и МЫстерство, съ коимъ ће све радити; подъ овымъ е Др-
жавный СовЬтъ, а после великш Судъ и остали Мапстрати.
Што се олакшаня тиче за народъ, то е заиста найвейе у Ср-
бш: Србинъ, као Пореска глава плаћа’ ће 6 талира на делу
годину, и basta: выше нема ни арача, ни димнице, ни чибука,
ни котарине, ни женитбыне, чуете ли! Ни кулука ни десетка!
Може ли му бол'Ь юшъ быти? камо тога юштъ гди у Европи?
— Другш дань се и Князъ торжествено заклео, да ће по томъ
уставу и по тымъ Законима съ народомъ управляти, а и
народъ се такођерЋ заклео, све то као свето писмо држати
и бранити: лепо е, Господине, све то у Новинама читати;
Hie лепо, него единствено и прекрасно. — Трейш данъ е
народъ лепо свомъ Князу на толикомъ добру и дару благо
дарю; съ великомъ церемонюмъ дао му е красна уздарјд:
леба и соли, чашу „спасешя“ одъ злата пребогату (одъ 3000
талира), и скупоцену ону саблю (одъ 10.000 талира). Да
Вамъ е читати оно народнЪ благодарствено писмо! Но быйе
и томе време. — Тако се та револуща безъ капи крви, на
Срећу Княза и на велико добро народа, евршила: кои е на
родъ таково што юшъ до данасъ учиню! Hie ли Вамъ мило,
што сте Србинъ, и то топрвъ данасъ? Слава е ту велика, еръ
братска крвь Hie за право и истину проливена, а особито,
што е народъ честь свога Господара чувао и сачувао. То е
простъ Србинъ учиню, да застиди млоге друге народе, кои
су га дивлякомъ называли: шта су наше науке учиниле!
М и лет а Р адойковиН ъ правый е Лафаетъ Србскш, и онъ
е садъ Мшютеръ воены дйла; А л екса СимиНь е Попечитель
Фшанще; Л а з а ТеодоровиНъ правосудјл a ffa e ig o eu h b вну-
трены и просвештешя, а А в р а м ъ П етрош евиН ъ иностраны.
Б ат а М илойко быо е зло предусретанъ од скуплЬногъ
народа: школа, што ше чистый патрютисмусъ показао.
Докъ Господарь свою заклетву буде држао, дотле нигди
неће моћи болЬ быти, него у Србш. Богъ ће дати, те ће до
бро быти, да не тражи сирома народъ свако свое добро све
еднако съ крвлю и съ силомъ! За садъ е у Сербш све лепо
и мирно, и надамо се, да ће одъ садъ све и болй быти.
491
Шта е Господарь, кои се садъ „Высочество“ тггулира,
о Вама и о Вашемъ писму мыслио, то не знамъ; али се на-
дамъ, да садъ о Вама добро мысли, а зашто и небы?
Я самъ у кући Баићевои быо, кадь е оно писмо одъ
Гдина вице-Консула Гагића дошло, и добро знамъ, да е
одма сутра дань, кудъ треба, оправлено; изгубило се никако
ше. Учтиво ми поздравите Гдина Сов. Гагића.
Изручугоћи Вамъ поздравь одъ Гдра ВасилГвића а и од
нЬговогъ Гдина брата ИгнЬ, остаемъ
Вашъ искреный пр)ятель
Докт. I. Стеийъ
Новине из Србије јесам нашему заједничкоме пријатељу
Г дину Фрушићу у Трст јавио, молећи га, да Вам он све са-
обшти. Не сумњам да то међу тим није учинио. Поздрављам
Вас љубезно
ВВ.
Herrn
Wuk Stef. Karagich
mit Briefen d H Elias Lumbardich
in Ragusa.
Воштани печат c иницијалима J С.
[Жиг:] Semlin
одговорено 22. Марта 835. из Дубровника.
АСАНУ, 4155.
Јавор, 1877, бр. 11, 345.
289.
Трст, 25. март 1835.У
У Трсту 13. Марта 835.

Љубезни мои Гд. Вуче!
Одавна нисте толико чекали на мој одговор као ови пут.
Јербо je лако одговорити кад се ништа друго неиште, него
што пријатељ пријатељу може учинити, али je сада било
492
другчије. Него фала Богу ja се надам да сам за мене свршио,
а за Вас радујемсе, да Вам данас могу писати, јављајући Вам,
да на мој конат узмете код Ристе Лучића 100 fr. а ако не-
узимам времена скоро писати моме Ристићу реците му Ви,
да ћу ja ти 100 fr. овде положити Шајеру, ако он узхоће, и
тако да ћемо се намирити.
Момировић добри младић, допао ми се млого, поздрав
лю Вас и Гд Гагића и све познанике своје а особито од фа-
милије моје врло љубезно, и отишао je пре два дана за Пе-
трбург, чисто сам остао усамљен без њега, толико сам се
био шњим навикао.
Како je од Србије знаћете из Новина, али из мога писма,
што ћу скоро и првом приликом морском послати, ако опет
неизаборавим као пре. Гд Гагићу моћи ћете наивише нау
чили.
Ово смо дана Гд Будимировићу Докторанду у Виени
једну колекту чинили и скупили 61 fr за Ригороз моћи пла
тили. Болестан je био, а нисмо могли остати ладни, знајући,
да je новце на то послате од Г. Милоша потрошио, а нове
искали није смео.
Ваша пророчества у име Сербије јесу се више него од
части испунила. То ми у писмима своим Васиљевић, кои
Вас. много поздравлю нарочито каже.
Мислим да сте здрави и желим од Вас скоро одговора,
и то пре него што пођете, да знам од куд опет од Вас желана
писма очекивати, или ако би имао што, куда моја шилюти.
Остајем Ваш
свагдашњи пријатељ
Al Signore
Vuk Stefan. Karadsich
presso il Sgr. Cavaliere
Jeremia Gaguitsch Vice
Console di S. M. PImperatore
della Russie
a Ragusa.
[Вукова наломена:]
одговорено 11./24.[!] Апр. 835.
АСАНУ, 1960.
Вукова преписка 1, 687—688.
493
290.
AHA КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 27. март 1835.
Wien ten 27 Mertz

Deurerster Gatte;
Deunen Brief von 9 Mertz so wie auch diesen von Herrn
v Momirowitsch habe ich richtig erhalten, aber von 12 Jener so
wie du mir geschrieben hast habe ich keinen erhalten, darum war
mir auch so schwer, und mein Hertz fielte banke andungen, ich
wüste nicht was ich von deinen so lanken stielschweigen denken
solte, mit einem worte die schrecklichsten Gedanken kwelten
mich Dag und nacht: Der herr v Momirowitsch ist vor einigen
Dagen abgereiset. Ich habe den Sawa einen Kleinen Brief ge
schrieben das pfenigmagazin habe ich Ihm auch geschigt welches
ich Ihm zusamen in einen band einbinden liese und einige kleinig-
keiten habe ich Ihm gekauft, und die Rosa hat Ihm einen Zahn
stecher, und die Mina einen Hosentreger geschickt 5 f CM. habe
ich den Herrn v Momirowitsch gegeben mit der biete er mechte
die güete haben und es den Sawa übergeben. Deurerster Gatte
Ich solte dir 40 f. M. schücken Ich habe aber nicht einen kreitzer
dir zu schicken ich habe diese Dage miesen zum Tirka gehen und
Ihm höfligst ersuchen er mechte die Gnade haben und mir gelt
auf körnenden Wegsei Vorstreken. Lieber Wuk dir wirt wohl
bewust sein was du mir bey deiner abreise zurick gelasen hast
50 f CM hat wohl einen Nahmen das ist war, aber was muste
ich dafon bezalen ersten hate ich über zwei Monate noch zu war
ten gehabt auf die bension zweiten 18 f 5 x CM den zins be-
zalt drieten kein stick Holz war im Keler, die Hebame war nicht
bezalt das Schulgelt war zu bezalen den Küendern einem Jeden
ein Par Schuh muste ich machen lasen; die Magt ist mir vort die
muste ich auch auszahlen, von den Küendern war die briefunk
wo ich doch auch einige gulten gebraucht habe; so bien ich schon
damals nicht one Schulten geblieben, Ich habe dir auch geschrie
ben das die Rosa so schlecht krank war, und dan ale kleineren
auch, dan wie die bension ist gekomen so hat mir der Dirka meine
Schult abgerechnet und auch 28 f 50 x CM Dan habe ich auch
den Buchbinder bezalt und das Interresiy gegen 6 f CM was
in Versatzamt ist, dan war wieder der Zins der Winter war vor
der dir das ich Holz brauchte, dan haben die Künder kleider ge
braucht wie einen biesen brod da habe ich Inen die Dirkischen
machen lasen den Wikler habe ich auch gemacht da behelfen wir
uns beyde einmal Ich einmal die Rosa Gutter Gatte du glaubtest
494
ich solte mit 12 f. CM. Monatlich auf die Kost auskomen das ist
wirklich nicht zu denken wan ich und Du alleinig weren und da
zweifle ich bey diesen Jahreszeiten 20 f. CM. brauche ich ale
Monat da koche ich wöchentlich nur zwey mal fleisch und das
Frihstick habe ich auch abgebracht, ein Monat habe ich browirt
one Magt zu bleiben ich hate aber meine Kreften so erschepft
das ich es nicht lenker dulten konte ich war gezwungen wieder
eine zu nehmen, dan ein kleines Küend braucht Treue und Pflege,
werre das nicht ich hete mich schon lange um arbeit umgesehen,
dan die Küender brauchen imer etwas sie brauchten Jetz wieder
Kleider und Hemeder am allernotwendigsten, aber ich kan Inen
nichts kaufen, die Rosa strickt Jetz vor fremde leide das sie sich
ein Par Groschen verdienet, sie ist aber inter schwach und krenk-
licht. Mein Deurer noch nie habe ich einen Brief so schwer ge
schrieben Als diesen dan ich firchte mich ser, das Du mir durch
diesen Brief Deine Liebe und Zufriedenheit gentzlick enizihen wirst.
Ich Biete dich aber verzeie mir wan du glaubst das ich gefehlt habe,
oder das ich vüelmer die Ursache deiner leiden oder deines kume-
res bien, Krenke dich nicht Gutter Gatte und sey nicht bese auf
mich, und schreibe mir bait das ich auch die Ursache weis warum
du von Montanegra nach Ragusa gereiset biest. Ich hoffe doch
das du Jenen Brief den ich dir von Herrn v Hope geschickt habe
erhalten hast er ist ganz bestirtz, das du Ihm gar nichts antwortest
dan der Herr von Zelter hat sich auch erkundigen lasen ob du
nichts geschriben hast. Doktor Hasinker und Doctor Miller lasen
sich dir empfehlen so wie auch ale Freunde und bekante; Ich
verbleibe deine dich bies zum Krabe Liebende Gattin
Anna Kar
es wirt dir noch nicht bekant seyn das der Schorsch fon Dirka
gestorben ist und in Semlin in [...] sein Sohn der [...].
Herrn
Herrn Wolf Karagich
mit Briefen des Hrn v. Gagich (PT).
in Ragusa1
[Жиг:] Wien
[Вукова забелешка на полеђини:]
жени 12. April. 835.
АСАНУ, 8533/18.
1 Адресу написао J. Копитар, који je Анино и своје писмо (вид. бр.

291) послао у истом коверту.
495
[Превод:]
Б еч , 2 7 . м ар т а 1835.
Н ајм илији с у п ру ж е,
Т в о је писмо о д 9. м а р т а , као и оно о д Господина М ом и ро-
вића, примила сам на врем е. А ли о д 12. ја н у а р а , како си м и пи
са в, нисам ниједно доби ла. ЗбоГ тога м и j e било веом а т еш ко,
а м о је срце j e било пуно слухпњи и ст репњ и. Н и са м зн ала ш т а
д а м ислим о ш вом т ако д у ю м ћ ут а њ у. Јед н о м реч и , најст раш -
није м исли с у м е м уч и л е д а њ у и ноћу.
П р е неколико дан а о т п ут о ва о j e Господин М ом ировић.
С ави сам написала м ало писмо, послала сам м у и „Pfennig
magazin“, који сам д а л а д а се п овеж е у је д н у к њ т у. К уп и ла
сам м у и неке ситнице. Р о за м у j e послала чачкалиц у, а М ина
пораменице. Д а л а са м Господину М ом и рови ћ у 5 f . С. М . с м ол-
бом д а и х п реда Сави.
Н ајм илији с у пру ж е, т ребало j e д а ши п ош љ ем 4 0 f . С. М .,
но н ем ам ни крајцаре. М о р а л а сам о ви х да н а д а о д е м до Тирке
и најучт ивије Га зам оли м д а м и д а у н а п р е д новац о д следеће
менице. ДраГи Б у ч е , ти се д о б р о сећаш ш т а си м и ост авио
к а д си от п ут овао. И ст ина, п о добра j e сум а 5 0 / . С. М ., но
ш т а j e све Гпребало о д тоГа д а плат им. П рво, и м ала сам преко
д в а м есец а јо ш д а чекам на п ензију; g p yio , м о р а л а сам д а пла
тим ки рију 18 f . 5 k r. С. М .; т реће, у п о д р у м у није било дрва.
Б абица није била исплаћена. И м а л а сам д а плат им ш коларину.
Б ила сам принуђена д а сва к о м д е т е т у наручи м по пар ципела.
Д е в о јк а м и j e от иш ла, и њ у сам м о р а л а д а исплат им . Д ец и j e
био испит за који м и j e т акође било пот ребно неколико форин-
ти. Т ако д а већ и он да нисам ост ала б ез g y io e a . П исала сам
ти д а j e Р о за била т еш ко болесна а и сви м али т акође. T aga
м и j e дош ла пензија. Т ирка м и j e обрачунао g y i, а оних 2 8 f .
50 k r. С. М . П лат ила са м к њ т о весц у и да л а з а ка м а т е око
6 /. С. М ., за ст вари које с у у зал ож н ом за в о д у . О н да j e поново
на p e g дош ла кирија. Зи м а j e била на ü paiy па с у д р в а била по
т ребна. Д еци с у била пот ребна о д е л а као парче хлеба. О нда
сам им наручила т ур ск е хаљ и н е. А т акође и је д а н навијач за
к о с у којим се о б е корист им о, н ека д Р о за , Гдекад ja .
Д о б р и суп р у ж е, м ислио си д а моГу изаћи на кр а ј с 12 /.
С. М ., за храп у. То се н е м о ж е ни зам ислит и, чак и к а д бисмо
ти и ja били сам и, па и гпо су м њ а м , у ово Годишње д о б а по-
гпребно м и j e 20 f . С. М . свакоГ м есец а, je p к ува м сам о д в а пуш а
н едељ н о; м есо и д о р у ч а к сам уки н ула. П о куш а л а сам м есец
дан а д а б у д е м б е з дево јке, али сам т ако и сц рп ла с в у c m iy , д а
нисам моГла д у ж е и здрж ат и . Б ила сам принуђена поново д а
у з м е м је д н у , je p м алом д е т е т у j e пот ребна H e ia и паж њ а. Д а
није тоГа, одавн о би х већ пот раж ила посао. Д ец и j e у в е к нешпло
496
пот ребно. С а д с у им опет преко пот ребна одела а пре ceeia
кош уљ е, но j a не м огу ништа д а им купи м . Р о за плет е за g p yle
д а би зарадила који ípoiu, али j e ст ално слаба и болеииъива.
Д р а т м ој, јо ш ни када нисам т ако т еш ко написала писмо
као ово, је р се платим д а ћеш м и због o eo l писма ускрат и т и
пош пуно своју љ у б а в и р а сп о л о ж ењ е прем а мени. М оли м т е
д а м и опрост иш ако мислиш д а сам погрешила или ако сам јо ш
выше у з р о к т војих патгъи и брт а. Н е вр еђ а ј се, д о б р и суп р уж е,
и не љ у т и се на м ене! Пиши м и ш то пре, д а знам р азлог збоГ
Koia си из Ц рн е Г о р е от п ут овао у Д убровн и к. Н а д а м се д а си
примио оно писмо ко је сам tint послала о д io c ü o g m a Х оп еа.
Он j e запрепаш ћен ш т о м у ниси ogioeopuo. И господин Ц елт ер
се р асп и т и вао д а ли си писао. Д о кт о р Х асиш ер и до к т о р М и-
лер иге п о зд р а вљ а ју , као и сви пријат ељи и познаници. О ст ајем
т воја
суп руга ко j a ће т е д о гроба
волет и
Ана
Биће д а ти jm u није познат о д а j e у м р о Георг Тирка у Зе-

м у н у у [.. .] гьеюв сии [...].
Господин
господин Бук Караџић
с писмима i. Гагића (PT)
Дубровник
291.
Беч, 27. март 1835.
Wien den 27‘ März 1835.
Freund!
1) Grim, (der mich in jedem Briefe um Sie fragt) lässt Sie
für seine M yth o lo g ie um Auskunft bitten, was in K atancsich 's
Job. ro dokolo u. k o la rodina bedeute, wodurch er das griechische
u. lat. arctúrus (м едвед о в р еп ) übersetzt. Die Krainer sagen dafür
Ьйгоуж = йег Fuhrmah. rodina ist doch nicht von рода, Storch?
— Sie sollten als ein H irte u. son stiger N achtw andler in diesem
astronom ischen Theile des serbischen Lexicons so aufräumen,
wie Dobr. in dem naturhistorischen. Die Ragusiner, als S ch iffer ,
müssen da auch zu Hause seyn. — Also o d m a Antwort für Grifft.
2) Koppen ist mir jetzt auf drey Briefe u. Sendungen Ant
wort schuldig. Wegen Sawa habe ich ihm das a n stä n d ig e ge
schrieben, daher auch nicht so väterlich -blind и k a o безобразно,
wie Sie. Dem Sawa kan die Entbehrung, wie Napoleon selbst
sie h alte und nachher p rie s und für Soldaten vorschrieb, nur gut
thun. Sie sollten solche Z ä rtlich k eiten der Mutter überlassen, die
sie nicht sparen wird. Der Man soll lernen Maň seyn.
Ihrer Frau sollten Sie alle 8 T age ein m al schreiben. Sonst
w ein t sie und ich habe Teufelsnoth, um Ihr alle T räu m e und was
sie den Studenten glaubt (dass Sie wieder nach Serbien sind) aus
zulegen. Schöne Schule für die Töchter: aber wer kaň helfen?
— nur Sie, weň Sie alle 8 Tage schreiben.
3) In Serbien ist Milosch, wie mir A rch im an drit Plato von
Bezdin schreibt, vom Davidovitsch so gut wie im Arrest. Nach
neuern Nachrichten ist ein S en at und eine C on stitution bereits
eingeführt. S ie a b er lassen sich n ich t stören , sondern drucken das
N . T. u. s. w. und bringen u n d S erb ica vom adriatisch en M eere.
Gehen Sie doch zu P. Appendini und bitten ihn, dass er mir ein
paar oder auch 6 paar dalm . ragusinische oder V enetianer Ausgaben
der Evangelien pr. Postwagen zuschicke. M a rtecch in i soll ihm
alles bezahlen, und ich ihm hier w ie sonst. Ich gebe in meinen
glagoliticis Muster, und gerade R agu sin er Ausgaben fehlen mir
ganz; Die princeps von P. B ernardin da S p a la tio : Venet. 1495.
würde ich gerne mit ein paar Dukaten bezahlen.
4) Hrn v. Gagich bitte ich mich schönstens zu empfehlen,
Das Lexicon soll bestellt werden.
So weit habe ich geschrieben, um es mit dem Briefe Ihrer
Frau zusamen abzusenden.
Aber jetzt ist halb sieben Uhr und niemand erscheint mit
dem Briefe. Bereits vorigen Postwagen habe ich der Weiber we
gen verstreichen lassen. Sie sollen nun d o p p eltes Porto zahlen,
und Ihrer Frau dafür danken. Aber neulich war alles gesund.
Vielleicht komt niemand, weil es etwas regnet.
Den Koppen hab’ ich ermächtigt, dem Sawa manchmal auf
meine Rechnung einige Kopejken oder auch Rubel zu kleinen
Schulbedürfnissen vorzustrecken. Aber Einladungen, Spazieren
führen konnte ich ihm nicht zumuthen, so wenig wie dem St. R.
Adelung, fällt ihm selbst so was ein, desto besser; aber es ihm
ansinnen било би по мом мнењу већ безобразно. —
Али ево вам endlich doch noch писма и сви су здрави.
К.
одговор. 8./20. Април. 835.
АСАНУ, 1787.
498
[Превод:]
Б еч, 27. м а рт а 1835.
П ри јат ељ у,
1) Г р и м (који м е у сваком писм у пита за В а с ) м оли Вас
з а обавеш т ењ е за с во ју митологију, ш т а у К ат анчићевом Joe.
rodokolo и kola rodina значи, миме преводи Грчко и латин-
ско arctúrus (медведов реп). К рањ ци за ово к а ж у búrovž-
кириџија. Н еће биты д а j e р оди н а о д р о д е , S to rc h ? Bu ка о пас-
тир и иначе ноћни шетач т ребало би д а у овом астрономском
д е л у српскоГ речни ка раш чист ит е ст вари онако како j e Д о -
бровски раш чист ио у природноист оријском . Дубровчани, као
бродари, морали би т акође д а с у у ово м п о др уч ју ко д куће. —
Д а к л е, одма ogioeop Г ри м у.
2 ) К епен ми са д а g y iy je o gioeop на три писма и пош иљке.
За С а ву сам м у писао пристојно, не онако очински слепо
и као безобразно, као Ви. Одрицања, какви х j e и Наполеон
трпео и после тога их славно и прописао за војнике, з а С аву
м огу бит а сам о о д користи. Г ребало би овакве нежности
да препуст ит е мајци, која свакако неће бити ш т едљ ива ca
њ им а. М уш карац нека научи д а б у д е м уш карац.
М орал и бист е ваш ој ж ени писати сваких 8 дана. И наче
она плаче и j a т рпим ђаволске муке д а ј о ј т ум ачи м све снове
д а j e р а зувер и м у оно ш то студенти шире ( д а ст е Ви поново
у С рбији). Л еп а ш кола за кћерке: али, ко м о ж е помоћи?
— Једино Ви, уколико пишете сваких 8 дана.
3 ) У Србији j e М илош а, онако како м и архимандрит П ла
т он пише из Б езди н а, Д ави довић т ако р ећ и ст авио у притвор.
П о новијим вест им а већ j e заведен совјет и устав. Али, Ви не
дајте да Вас ометају већ штампајте Нови завет итд. и доне
сите нам сербику с Јадранског мора. П ођит е д о оца Апен-
динија и зам олит е ia д а м и поштанским колим а пош аље један
иар или 6 пари далматинских, дубровачких или млетачких
издања јева н ђ ељ а . Н е к а м у све плати Мартекини, а j a њ ем у
овде као иначе. J a у својим и аю ли т и кам а д а је м пример, а
уп р а во м и дубровачка издагъа у целост и недост ају. З а прво
и здањ е о д оца Бернардина Сплићанина, Венеција 1495, р а д о
б и х плат ио неколико дукат а.
4 ) М олим д а м е Господину Г а т ћ у најлепше препоручи
т е. Речник ће бит и поручен.
Д о в д е сам писао како бих ово послао заједн о с писмом
Ваш е ж ене.
А ли сад а j e већ пола седам и нико се не п ојављ ује с писмом.
Beli сам и прош ла пош т анска кола пропуст ио збо1 ж ена. С ада
плат ит е двоструку пош т арину и захвали т е за ово B aiuoj ж е
32* 499
ни. Н едавн о j e све било зд р а во . М о ж д а нико не до л а зи зат о
ш т о пом ало пада киша.
К еп ен а сам овласт ио д а С ави понекад п ош аљ е на м о ј р а -
чун неколико коп ејки или р у б љ и за сит не ш колске пот ребе.
А ли д а ia води у п осет е и у ш ет њ е, т о нисам могао за х т е-
ват и о д ibeia, као ни о д држ авн ог савет ника А д ел уш а . У ко-
лико се о ва ј сам тога сет и, т им б о љ е; но, ст авит и м у д о зн а-
њ а, било би по м о м м њ е њ у већ безобразн о.
А ли ево В ам н а јза д ипак јо ш писма и сви с у здрави .
Копытар
292.

Желећи да Вас ово мало Писамце у здравлю нађе ево
ме с’ новим, а чини ми се веселим за све а особито за Вас
гласом, кога ћете из приключенога писма разумГти. Ви сте
добили Пенаю од Cp’6ie, не знам колико? Али доста да су
Вас се сГтили.
Баш данас стой у Allgem. Zeitung № 84 под 25. März
о. г. све што е говорено прошастог Сретешя. — От чега е
и Ваша ITeHcia морала бити плод.
Ми смо настояли овде скупити за вас, и ioin нисмо пре
стали, ако узможемо што више, али е мало по тешко. Докт.
Фрушић Вас поздравля са свим пртятелшма. Нема времена
писати Вам, а немам баш ни я, Ево звони на службу акатисте
среде, а сутра ми е егзамен полугодишни. Зато поздрав-
ляюЬи Вас и Г. Гагића и Г. Николаевића есам ваш свагдашњи
У Тр. 1. Априла 1835. нов.
Почитатељ
ДимВладисављевић
500
Dem Hochgelehrten
H. Wim Stepli. Karadschitch
bei H. Jeremias v. Gaghich
Kaiser!. Russisch. Vice Consul
in Ragusa.
[Жиг:] V. Triest.
одговорено 11./24.[!] Април. 835.
АСАНУ, 3267.
293.
У Трсту 2/14 апр. 1835.

Љубезни Гд. Буче!
Ja се надам, да ћете join бити у Дубровнику, и да пре
Ускрса нећете поћи због ладна времена. Зато Вам још и ово
писмо управљам на Гд. Гагића, а ако ту не будете нека Вам
га пошље, ди он буде знао.
Ево сам Вам писао, да узмете на моје име од Лучића
мога 100 fr. њему сам пак доцније писао, да Вам у случају
какве оскудице још до 50 fr. на мои рачун даде. И сад с ра-
дошћу Вам пишем, да на сваки случаи узмете од Лучића
на мои рачун 200 fr. т. j. двеста флорина. Јербо сам ja то-
лико био срећан у пријатељима моима, који су ме пре били
увредили наћи бољу свест, већу топлину к благородију. У
случају да Ви ту ово писмо непримите, знаћу ди сте, и преко
онога што будете Јна мои рачун узели1 знаћу остало послати
Вам у Виену. Ja сам до данас 200 fr. примио, и мислим не-
колико још фиорина више да ће бити, од ови ћу, јавите за
сад Гд. Ристи Лучићу, 192 fr. за његов рачун овде платити
Шајеру и другима, и нећу као што ми je наложио од Eaio-
вића узети ништа.
Гд. Копитар ми je писао, и чудисе, да све што ново о
Вама зна, само из моји писама дознаје, а Ви да сте толико
лени у писању.
Васиљевић ми пише, да сте од Србије добили пензију,
само незна колико, али да je истина.
501
Биће томе причина и писмо Гд. Гагића, и новост у Ср-
бији бивша.
Поздравите ми све моје, а Ви примите од свију нас љу-
безњеиши поздрав. Мислим да ћете радо имати лист од
приложитеља за знати јим којом приликом писмено зах-
валити. Ваш
искрени пријатељ
AI Signor
Cavaliere Geremia Gaguitsh
Consigliere della Corte, e
Viceconsole di S. M. Г Imperatore
delle Russie
a Ragusa
одговорено 13/25 Маија из Котора.
АСАНУ, 1961.
Букова прейиска I, 688—689.
1-1 Дописано изнад реда.
294.
Дубровник, 19. април 1835.
Ragusa den 19. April 835

Theuerste Gattin!
Den 12. dieses Monaths habe ich dir, auf dein Brief von 27.
März, geschrieben. Jetzt m uss ich dir wieder schreiben, aber, lei
der! nichts Gutes. Du hast durch diesen dein unglücklichen Brief
unheilbahre Wunden meinem Herz beigebracht. Ich habe zwar
auch die beyden deinen vorletzten Briefen im B e tte empfangen
und gelesen, und in jedem habe ich etwas gefunden, was mich
verdrossen und meine Krankheit vermehrt hat, aber ich habe
mich doch erholen, jetzt aber kaň ich mich nicht erholen. Bis
jetzt auf allen meinen Reisen und in allen meinen Unglücksfällen
hat mich die Hoffnung und die Freude, dich und die Kinder zu
sehen, getröstet und mein Unglück gemildert, jetzt aber, durch
diesen deinen Brief hast du diese meine letzte süsseste und theu
erste Freude mir geraubt. Den wie kan ich mit Freude an Ankunft
zu Euch denken, wen ich mir vorstelle, nicht nur dass du den an
dern Tag von mir wirst Geld begehren (das ich dir nicht zu geben
habe) sondern auch dass du noch Schulden gemacht hast und
502
dass du die künftige Pension vorausgenom en und ausgegeben hast?
Auch in meinen Geschäften (nach dir und unseren Kindern mei
nem liebsten Gegenstand auf dieser Welt) hast du mich jetzt g e
stö r t und gehemt. Du hast mich in grösste Verlegenheit und Schan
de hier versetzt. Haben wir nicht vor meiner Abreise verabredet,
dass du von jede Wechsel von 50 f. CM. für mich aufheben sollst?
Hast du das nicht versprochen? Sowohl von 50 f. von erste Wech
sel, als auch von jene 25 f. die man dir aus Ungarn geschickt hat,
habe ich von dir keine Rechnung suchen wollen, weil der Tirka
28 f. abgerechnet hat und du auch den Buchbinder und Anderes
ausgezahlen gehabt hast; aber auf 50 f. von jede künftige Wechsel
habe ich mit grösster Gewissheit gerechnet und auf diese Rech
nung habe ich hier Geld geliehen. Und jetzt schreibst du mir auf
ein Mahl, nicht nur, dass du mir keinen Kreuzer schicken kafist;
sondern noch dass dir die ganze Pension zu wenig ist und musst
noch auf künftige Wechsel Schulden machen.
Ich kan nicht begreifen, wie hast du so leichtsiüig seyn kö-
hen! Hätte ich gewusst, dass du so handeln kaňst und wirdst, ich
hätte die Einkassierung der Pension einen fremden Menschen
überlassen; aber wie hätte ich glauben könen, dass du, nach allen
meinen Belehrungen und deinem Versprechen so handeln wirdst!
Du sagst, dass du mit einem Gulden W. W. täglich nicht ausko-
men kanst; aber wen man nicht mehr hat, daň hat keine Rede
und keine Gedanke Statt, ob man kan, oder nicht kan, sondern
m an m uss und könen. (du verstehst recht gut, was deutsch heisst
m uss). Und wen maň nicht mehr als silberzehner täglich hätte,
so müsste man auch damit ausomen könen und zufrieden seyn.
Um einen Gulden W. W. köfit ihr alle B ro d und E rd ä p fel genug,
und vielleicht auch etwas Schmalz und Mehl haben; und wen
man nichts anderes haben kan, muss man damit zufrieden seyn.
Ich weiss wohl, dass eine Schande vor den Dienstboten und vor
Nachbarn, und dass auch für die Kinder, die auf etwas besseres
gewohnt sind, das schwer ist; aber wen nicht anderst seyn kan,
muss man alles derweil auf die Seite legen (und wen Gott giebt,
dass unsere Lage sich verbessert, daň werden wir das alles mit
Vergnügen leicht vergessen können). Wäre nicht viel besser, nur
Komissbrod, oder ungesalzene Erdöpfel essen und mit Hofnung
auf die Zukunft fröhlich seyn; als mir solchen Verdruss machen
und mich zwingen, dir solche Briefe zu schreiben? Meine grösste
Freude wäre wen ich euch könnte alle Tag zwey Mähe mit Apfel
und Braten und andere gute Sachen geben, aber weň nicht möglich
ist, muss maň damit zufrieden seyn, was maň hat, und muss,
man dem Gott dafür danken, und sich mit der Gedanken trösten,
dass Tausende so grossen Familien in der Stadt Wien schätzten
sich glücklichst, weh sie, ausser Zins und Holz und allen anderen
503
nothwendigsten Bedürfnissen einen Gulden W. W. täglich blos
auf Kost hätten.
Theuerste Gattin! aus dem, was ich dir hier gesagt habe, du
kanst sehen was ich will, und was ich nicht will. Wen dir nur da
ran liegt, die Liebe und die Achtung und das Zutrauen, was du
bei mir über zwanzig Jahre an vollem Maasse gehabt hast, zu
erhalten; und wen dir meine und deine Zufriedenheit und Glück,
und Glück unserer Kinder am Herzen liegt, und wen du nicht
möchtest, meine Feinde triumphieren lassen, die mir imer Vor
würfe gemacht haben, dass ich dich geheiratet habe und mich
ausgelacht, als ich dich gelobt und mich in dieser Hinsicht zufrie
den und glücklich geschätzt habe; du musst sorgfältig schauen
alles das zu thun, was ich will, und mit grösster Genauhigkeit
alles das zu vermeiden was ich nicht will? Und vor allem jetzt
sollst du:
1) Wen du jetzt den Pension bekomst, sollst du alle deine
Schulden, die du seit meiner Abreise gemacht hast, auszahlen;
das übergebliebenes Geld auszählen und gut berechnen, wie viel
dir auf vier Monathe (bis Ende September) täglich bleibt, dan
sollst du keinen Kreuzer mehr täglich ausgeben, als du hast (oder
sollte sich ein ausserorden tlicher F all ereignen, dass maň etwas
mehr ausgeben m uss, dan sollst du gleich künftige Tage so lange
w eniger ausgeben; bis du dort (ersezt hast). So dass ich dich, wen
Gott giebt, dass ich zurück kome, ohne Schulden finde. Damit du
das leichter thun köntest, so schenke ich dir auch von diese Wech
sel meine 50 f. CM., die du mir schicken solltest.
2) Sollte unterdessen von wo imer zu dir etwas Geld wie
viel mir geschickt werden, du sollst das gleich, auf der Stelle, dem
Herrn v. Kopitar übergeben und ihn bitten mich darüber zu be
nachrichtigen (du weisst dass ich, ausser dem was ich hier auf
der Reise brauche, den Mechietaristen über 200 f. CM. schuldig
bin, was ich, wenigstens gleich nach meiner Ankunft zahlen m uss.
Meine Theuerste! Ich glaube ich habe dir in diesem Briefe
genug gesagt. Du sollst aber wegen nichts über m ich böse werden.
Du sollst denken, dass das schreibt dir dein Man, der dein grös
ster Freund auf dieser Welt ist, und der dich über alles auf dieser
Welt liebt, der keine grösser Wünsche hat, als dein und ihrer Kin
der Glück, und dem im er auch ü b era l der erste Gedanke ihr seyd,
und die erste Sorge für euch ist.
Diesen Brief habe ich vor 12 Tage angefangen zu schreiben,
und erst heute (den 1. May) habe ich ihn beendigen köüen; so
ist mein Kopf und mein Magen schwach! Und unglücklicherweise
das Wetter ist noch imer unfreundlich (Seit vier Wochen war ich
nicht drey mahl aus).
504
Küsse mir vielmahl alle unsere lieben Kinder, tröste sie, viel
leicht wird Gott besser geben, bis ich zurück kome. Grüsse mir
alle Freunde und Bekanten. Ich verbleibe bis zum Grabe dein,
dich aufrichtig liebender, getreuer Gatte
Wuk
N 565 3076
An
Anna Karadschitsch
in
Wien
franco.
per Recepisse
Воштани печат с Вуковим иницијалима ВС. и орнаментима.
14 Mai.
АСАНУ, 8532/99.
[Превод:]
Д убр о вн и к, 19. аирила 1835.
Н а јд р а ж а супруго,
O gíoeopuo сам ти 12. oeoi м есеца на т воје писмо о д 27.
м арт а. Морам са д поново д а ти пишем, али, на ж алост , ни-
ш т а доб ро.
Својим несреЬним писмом нанела си неизлечиву р а н у м о м е
срц у. И т воја д в а последгьа писма, д о д у ш е , примио сам и читао
у кревету и у сваком о д њ и х наш ао сам нет т о ш т о м е j e озло-
вољ и ло и ш т о j e поГоршало м о ју болеет , али сам се ипак опо-
р а в љ а о , а са д не м о гу д а се опоравим . Д о с а д м е j e на сейм мо-
ји м йут евим а и у несрећним случајеви м а т еш ила нада и м о ју
н есрећу уб л а ж а ва л а р а д о с т д а ћ у поново видет и т ебе и д е ц у ,
а овим својим писмом ти си м и о д у зе л а п оследњ у, најслађу и
н а јд р а ж у р а д о ст . Jep како м огу д а м ислим с р а до ш ћ у на свој
д о л а за к к вам а, када зам иш љ ам не сам о д а ћеш м и о д м а х , д р у
гого дан а, т раж ит и новац, који j a нем ам д а ти д а м , већ си на
правила и дугове и унапред узела сл едећ у пензију и већ j e по
трошила. Пореметила си м е и ом ела и у м ојим пословима,
који с у м и после т ебе и дец е најмилији на овом е свет у. Д о вел а
си м е о вд е д о највеће неприлике и срам от е. Зар се гшемо goio-
ворили пре мог а о д ласка д а о д сваке менице сач у ваш за м ене
по 50 f С. М . Зар ниси т о обећала ? К а к о за 5 0 / . о д прве м е
нице, т ако и за оних 2 5 /., које с у ти послат е из М а ђ арске,
нисам хт ео о д т ебе д а т раж им р ач ун а, пошто j e Тирка одбио
2 8 /. и пош то си плат ила књ т овесц у, као и за ост але ст вари.
А ли на 50 /. о д сваке будуће менице р а ч ун а о сам с највећом
505
ст урн ош ћ у и на осн ову таквоГ р а ч у н а њ а п озајм ио сам о вд е
новац. И са д а м и о дједн о м пишет не сам о д а м и не мож ет
послат и ниједне крајц аре, већ и д а iuu j e м а л а и чит ава пензија
и д а се м ораш већ са д а задуж ит и на р а ч у н следећ е пензије.
Н е м о гу схват ит и , како си м о ы а д а б у д е т т ако лако-
м ислена. Д а са м зн ао д а мож ет и д а ћеш т ако пост упат и,
преп уст ио б и х наплаћивањ е пензије неком д р у ю м . А како сам
моГао и помислит и д а h em , после сви х м о ји х са вет а , и ceola
обећ ањ а, т ако пост упит и.
К а ж ет д а не м о ж ет изаћи на к р а ј дневн о с је д н о м форин
т ом W . W . А л и к а д се нем а виш е, т а д а н ем а м ест а разм и ш -
љ а њ у и п рет р еса њ у да ли се може или не, већ како се м о ж е
и зна. Tu врло д о б р о знаш ш т а на н ем ач ком зн ача „ м о р а
И к а д не би било на д а н виш е о д 10 сребрн и х ip o m a , и с тим
би се м орал о изаћи на к р а ј и бит и за д о во љ а н : с је д н о м ф орин
т ом сви бист е м орали им ат и хлеба и кромпира довољно,
м о ж д а и нет т о м аст и и браш на; к а д не м о ж е д а има ништа
g p y io , човек м о р а т име бит и за дово/ьан . Знам д а j e т о срам от а
и п ред п ослую м , и п ред сусед и м а , и д а j e т о т еш ко и за д е ц у
која с у навикнут а на б о љ е. А ли к а д не мож е д р у к ч и је бит и,
м о р а се за с а д ceeia ост алЫ лиш ити. А к о E o i д а д а се наш е
ст ањ е поправи, т ада Немо у за д о в о љ с т в у све то лако за б о -
р ави т и .
З а р није м н ою б о љ е било је с т и с у в х л е б или неслан кром -
пир и бит и весео у нади на б уд ућ н о ст , н ею м е т ако озлоједит и
и прим орат и м е д а т и пиш ем оваква т е м а ? Н ајвиш е бих се
р а д о в а в к а д б и х M o ia o д а ва м свакога да н а д а је м д в а о б ед а
са ја б у к а м а , п ечењ ем и ост алим доб р и м ст варим а. А ли к а д
није т о M o iy h e , м о р а се бит и за д о во љ а н и овим ш т о се има,
и за т о се м о р а Б о гу захвал и т и и т еш ит и се т ом м и ш љ у: д а
би се х и љ а д е т ако велики х породица у Б еч у см а т р а ле срећнима
к а д би сем кирије, д р ва и сви х ост алих п от реба м о ы е jo iu да
g a j y на дан по је д н у ф орин т у з а и схрану.
Н а јд р а ж а cyü p yio ! И з oeoia ш то сам ти написао м о ж ет
видет и ш т а j a ж елим , а ш т а не. А к о ти j e ст ало д о m o ia д а
сачуваш љ у б а в , пош т овањ е и поверењ е, ко је си им ала у пуној
м ери за ови х преко д в а д е с е т io дина, и ако т и на ерц у леж и
м о је и т воје за д о в о љ ст в о и срећа, и срећа наш е деце, и ако не
би ж ел ел а д а до п уст и т д а л и к ују м оји непри јат ељ и који с у
м и у в е к пребацивали ш т о сам се т обом ож енио и исм евали м е
ш т о сам т е хвали о и м ислио д а сам срећан и за дово/ьан , он да
се м ораш п от рудит и д а бри ж љ и во исп уњ аваш све ш т о j a х о ћ у
и д а с највећом т ачнош ћу избе!аваш све оно ш т о j a не ж елим .
А пре ceeia, т ребало би ово:
506
1. С а д к а д добијеш пензију, исплат и све своје g yio ee , које
си направила от како сам j a от п ут овао. П реост али новац из-
б р о ј и д об ро п рерачунај колико ти ост аје на дан за четири
м есеца (д о краја септ ем бра) и нем ој дневно трош ит и ни крај-
царе виш е него ш то имаш , али ако се д е си изузетан случај, за
ш т а би морала и здат и нешто више, он да Гледај следећих дан а
д а издајеш мање д о к т о о пет не надокнадиш , д а бих т е, ако
Б ог д а т е се врат им кући, зат екао без дугова. Д а би то могло
лакш е постићи, поклањ ам ти својих 5 0 f и о д т е менице, о д
к оје j e т ребало д а м и пош љеш .
2. У м еђ уврем ен у, ако би ти, м а са које ст ране, ст т ло
ш т о новца, т ребало би о дм а х , см ест а, д а предаш то Госпо
ди н у К оп ит ару и зам олиш ia д а м е о т ом е извест и (оси м oeoia
ш т о м и j e о в д е на п ут у пот ребно, ти знаш д а сам ду ж а н м е-
хит арист им а преко 2 0 0 / . С. М ., ш то о д м а х , или бар по д о -
л а ск у, морам исп лат и т и ).
Н а јд раж а м оја! М исли м д а сам ти у овом писму довољ н о
рек а о . А ли н ем ој за т о д а се љ ут иш на мене. П ом исли д а ти
т о пише т во ј супруг, који ти j e највећи пријат ељ на о вом е
свет у, који т е изнад ceeia воли, који нем а веће ж е љ е о д среће
т воје и д еч је и који увек и свуда прво м исли на вас и за вас се
брине.
О во писмо почео сам д а пишем пре 12 да н а и т ек дан ас
(1 . м а ја ) Moiao сам д а ia завриш м , — т олико осећам слабост
у ы ави и ст о м а к у. А , на несрећу, јо ш j e и врем е ст ално лош е
( за четири н е д е л е нисам излазио ни т ри пут а н а п о љ е).
П о љ уб и м и пуно п ут а наш у g p a iy д е ц у и теш и их д а ће
м о ж д а E o i дат и д а б у д е б о л е к а д се j a врат им .
П о здр а ви м и све пријат ељ е и познанике!
Д о ipo6a ост ајем т во ј верни cy ü p y i који т е искрено воли
Б ук
Блшородној госпођи Ани Караџић
Јозефшшат, Кајзерштрасе бр. 97
Беч
295.
АНА КАРАЏИЋ и ЈЕРНЕЈ КОПИТАР —
Deurerster Gatte;
Unser vüelgeliebter Sohn hate uns wieder geschrieben, und
seine läge mit Treüen der Reue geschiltert welches mein Mitter-
507
liches Hertz ser angegrifen hate, aber auch Iffigst erfreue ich mich
da er so herliche Fortschrite machet, und heute oder morgen wan
mir Gott so langes Leben friestete, an Ihm einen volkomenen
Menschen zu Sehn. Die Rosa war auch ser gerirt über sein Schrei
ben, und mit vüelen Trehen hate Sie ihn durch lesen, und Sie sagte,
wan heute der Vater nach Petersburg reiset, ich werte Ihm so
lanke bieten, und segiren bies er mich mit sich niemt, ich mus
meinen Brüter Sehen, wan ich auch sterbe. Ich habe Ihn Jah Imer
geliebet, und werte Ihm Lieben, bies zum Krabe, Sie hat eine
brechtige Brieftasche vor Ihm gestickt, aber sie ist noch nicht
gantz fertig, Ich weis nicht wo kenten wir ein solches Wörterbuch
vor Ihm finden wie er winschet. Die Amalia sitz schon alleinig
und hat schon zwey zene so klein Sie wahr als sie geboren ist,
so stark und kreftig ist sie Jetz, dein Bielt henkt in kawineth und
wan wir Sie fragen wo ist dein Vatter so siet sie gleich darauf,
Lacht und sprienkt danach weil wir sie schon so gelernet haben,
Just heute hat Ihr der Herr v Hassinger die Locken gesetz, er
last sich dier empfehlen.
Deuer Gatte Ich biete dich zirne meiner nicht das ich dir
nichts schicken konte, und mute es nicht meines Unverstandes in
der Ekonomie zu (dan ich weis wie ich Jetz lebe) wir wahren ale
krenklich aber besonders ich, ein rematisches fieber habe ich ge
habt und muste einige Dage das beth hieten, Ich biete dich hertz-
lich schreibe uns bait wieder so wie auch deinen Sohn.
Die Küender ale küesen dir die Hand besonders die Rosa
Sie bietet dich, in Sawa seinen Brief wieder zurick zu schücken
weil er sie so hertzlich freuet, Lebe Wohl Ich bleibe ewig deine
Wien ten 24 Apriell 1835. Liebende Gattin Anna Ka
[Ha полеђшш Копитар дописао:]

Ево вам писама от Саве и от жене, и Г. Кеппенъ пише
све добро, али о том прве поште.
Milosch soll Ihren Brief in Varadin verlangt haben, weil es
ihm gerade so ergangen, von Sie ihm damals sagten. Надам ce
отговору за Грим а ?
508
[Н а полеђи н и :]
Herrn
Herrn Wuk Steph. Karagich
mit Briefen des Hn Gaguitsch
(PT)
in Ragusa
[Жиг:] Wien
№ 444202
geantwortet den 25 May von Cattaro.
АСАНУ, 8533/19.
Вукова преписка I, 461 (писмо J. Копитара).
[Превод:]
Н ајдралси с у п ру ж е,
Н аш м н ою во.ъени сын писао нам j e попово оп исујући свој
положај ca суза м а кајањ а, ш то j e м оје маш еринско срце веом а
дирнуло. А ли о д срца се р а д у је м ш то он т ако сјајно напре-
д у је и ш то ћу дан ас или сут ра, ако м и E o i подари g y i ж ивот ,
у њ е м у видет и сврш еноi човека. И Р о за j e била веом а ди рнут а
њеГовим писмом и чит ала ia j e у з м н о ю су за . Р екл а je : „ К а д
би т ат а дан ас п ут овао за ПетроГрад, м ол ила б и х ia т олико
g yio и преклињ ала д о к м е не би повео са собом . М о р а м видет и
ceoia брат а, па м акар ум р л а . У век сам ia волела и во лећ у ia
д о Гроба.“ О на в езе ди ван новчаник з а n e ia , али ia јо ш није
сасвим доврш ила. Н е зн ам ig e бисм о могли д а нађемо реч ни к
ка к а в он ж е ли.
А м али ја већ седи сам а, и им а д в а зу б а . Б и ла j e Шако м ала
к а д а се р о д и л а , са д а j e j a m и снаж на. T eoja слика виси у каби
н ет у и к а д а j e пит амо: „ Г д е ти j e т а т а ? “ — о д м а х п о ы еда
на њ у , см еје се и скаче ка њ о ј је р см о j e т ако научили. У право
j o j j e д а н а с ю споди н X a c m ie p направио локне. Он ти и зр уч ује
сво је пош т овањ е.
М или суп руж е, м олим т е не љ у т и се на м ен е ш то нисам
моГла ниш та д а ти пош аљем . Н е м исли д а j e т о м о је неразу-
мевагъе у економ ију ( je p знам како са д ж и ви м ). Сви см о били
болесни, а нарочит о ja . И м ала сам реум а т и ч н у iро зн и ц у и м о
р али сам неколико да н а д а ост анем у к р евет у. О д срц а т е
м олим д а пишет ш т о пре и нам а и свом е сину.
С ва деца ши /ьуб е р у к у , нарочит о Р о за . О на те м оли да
j o j врат иш Савино писмо, je p м у се т олико p a g y je . OciCiaj з д р а
во! О ст ајем у в е к ш воја жена, ко ја т е воли
Ана
Б еч, 24. априла 1835.
509
[На полеђини Копитар дописао:]
Е в о вам писама о т С а ве и о т жене, и Г . Кеппенъ пише
све д о б р о , али о т ом прве пош ш е.
К аж у д а j e М илош траж ио Б аш е писмо у В аради н у, je p
м у се деси ло у п р а в о онако како ст е м у о н д а р ек л и . Л а д а м се
отХовору за Грима?
296.
Цетиьье, 18. мај 1835.
Господинъ Карацийъ!
Ништа Вамъ сада не могу выше писати, него да самь
здраво дошао и да Васъ Господарь и сви изъ Манастыра и
изь Сената поздравляю.
Ето Вамъ првога плика Barnie пословица; за друге Ваше
наручбине, писаћу Вамъ другш путь по Шпиру, а међу т!емъ
остаемъ
ЦетынГ 6. Мајл 1835. год. Вашъ
покорный слуга
ДМилаковић.
Благородному и Высокоученому
Господину Вуку Стеф. Караџићу
Доктору философје & &.
у Котору.
АСАНУ, 3561.
297.
Трст, 20. мај 1835.
Ономад сам опет прп-мю писмо од Г. Hamuljáka из Бу
дима, гди ми ивля, да ми за Вас неколико Касета Писмена за
Вас шилГ, и налажеми, да по npiaiiro Писмена овш исплатим
суму од f 166. осим Подвоза, а Ви ми до сад осим онш од
510
есенас ништа о том за мое владанк не мвисте. Молим дакле,
што CKopie, гавите ми што год за знати. Какоћу и камо ћу т
упутити. По старом путу или може бити по каквом новом? —
Овде смо сви здрави. Ономад нам се наш Млади Сгшя
Нако ожени овде са кћергк) Г. Вучетића и одведе е у Банат
у Комлош. И Владика Мушицки бю е овде да iří вкнча. Оде
ономад у Венещю, и вратиће се до неколико дана.
Сви Вас Ваши Прјдтељи поздравляю а особито Ваш
У TpiecTy 8 Maia 1835. нашега.

свагдашњи Почитатель
ДимВладисавлквић
H. W u k Steph. Karadschitsch
beim H. Jeremias Gagitsch
Russischen Consul
in Ragusa
Господину Вуку Стефановићу Караџићу гдГ буде.
[Жиг:] V. Triest
АСАНУ, 326В.
298.
Котор, 24. мај 1835.
Cattaro den 24 May 835.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 24. April samt dem Briefe und Zeignisse
von Sawa habe ich in Ragusa empfangen. Es freuet mich sehr,
dass Sawa so gut lernt und sich gut aufführt. Uebrigens, wie ich
dir früher geschrieben habe, fehlt im gar nichts: ihm ist so gut,
dass nicht besser seyn kan. Rosa wäre ein Nihrr, wen sie eine
Träne vergässete wegen seine Reue und Unzufriedenheit: wir
haben ja voraus gewusst, dass im Stift gehet n'cht anderst; und
er ist wirklich auf dem Wege, der glücklichste Mensch zu werden,
wen ihm nur Herr Gut die Gesundheit erhaltet und wen er sich
imer so fort gut aufführt. Du sollst ihm also schreiben, er soll
sich Tag und Nacht bemühen, uns immer mit solchen Zeignüssen
511
Freude machen zu könen; und wir werden unserseits für ihn alles
thun, was möglich ist. Da du ihm durch dem Momirowitsch was
geschickt hast, so brauchst ihm daweil nichts zu schicken. Wegen
das Wörterbuch, wen nicht früher, so bald ich nach Wien kome,
werde ich an jemanden in Petersburg schreiben, dass ihm cs kauft
und übergiebt; auch das übiige werden wir dan schauen ihm zu
besorgen, was nöthig ist. Ich glaube, du solltest ihm, aber schön
und aglich schreiben, er soll nicht imer an Unzufriedenheit den
ken und uns mit solchen Schilderungen die Freude über seinen
Briefen verderben; er soll denken, dass das alles für sein Glück
ist u.s.w. Du sollst ihm einen schönen Brief aufsetzen, und die
Rosa soll schön orthografisch abschreiben. Den Brief kafist du
ihm schicken entweder durch den Herrn v. Kopitar, oder durch
den russischen Geistlichen.
Mir ist etwas besser. Vor 14 Tage bin ich von Ragusa hier
angekomen. Diese Tage gedenke ich nach Montenegro abreisen.
Ich zweifle nicht, dass du meine zwey vorletzte Briefen (vom
12. April und 1. May) aus Ragusa empfangen hast. Ich hoffe für
gewiss, dass du gerade so handeln und wirtschatfen wirdst, wie
ich dir im letzten Briefe geschrieben habe. Um dir dabei nach der
Möglichkeit zu helfen, schicke ich dir 5 f. CM. (eine Banknote
No. 444202), damit du den Kindern durch 4 Monathe täglich
6 Xr. W. W. geben kafist (auf Jausen — nach deinem Gutachten).
Ich schicke das nicht, weil ich viel Geld habe, sondern das habe
ich von meinem Mund abgebrochen nur um den Kindern und
dir eine Freude zu machen (besonders da jetzt Obst komt, was
die Kinder gerne essen).
Küsse mir alle unsere lieben Kinder vielmahl. Eine Empfeh
lung an alle Freunde und Bckanten. Ich verbleibe bis zum Grabe
dein dich aufrichtig liebender getreuer Gatte
Wuk
P. S. Hier schicke ich auch den Brief von Sawa; mir wäre
viel lieber gewesen, hättest du mir nur das Zeugniss geschickt und
den Brief beibehalten und mir nur geschrieben, dass er schreibt
er sey gesund. —
Wen Herr v. Kopitar koffit, sage ihm, dass ich ihm, wen rncht
vor hier, von Montenegro schreiben werde.
512
Ап
die wohlgeboren Frau
Anna Karadschitsch
in
Wien.
Franco, per Recepisse.
Вошташг печат с Вуковим иницијалима ВС. и орнаментима.
7 Jun. АСАНУ, 8532/100.
[Превод:]
К о т о р , 24. м аја 1835.
H a jдр а ж а су п ру io,
У Д уб р о вн и к у сам иримио т воје писмо о д 24. ап рила за-
је д н о ca Савиным писмом и сведочансгпвима. М н о ю се р а д у је м
ш то С ава т ако лепо уч и и ш то се т ако д о б р о понаша. У ост а-
лом , како сам ти већ и pan uje писао, н е м у ниш та не недост аје:
т ам о м у j e т ако д о б р о д а м у бо/ье не би могло биты. Р о за би
била л у д а ако би пуст ила и једну с у з у зб о 1 гьеювог ка ја њ а и
н езадовољ ст ва. Знали см о jo iu у н а п р е д д а у з а в о д у и није д р у -
гачије. Он j e заи ст а на правом п уш у д а пост ане најсрећнији
човек, сам о ако м у Бог д а зд р а в љ а и ако се и д а љ е т ако лепо
успон аш а. Пиши м у , д а к л е, д а се т р у д и и да гьу и ноћу, како
би нас у в е к м огао обрадоват и т аквим добры м сведочанст вим а,
а м и бем о ca своје ст ране чинити за гь све ш т о j e м о губе. П о-
ш т о си м у послала неш т о по М ом и рови бу, не м ораш м у сад
ниш та выше слат и. Ш то се речни ка т иче, ако не panuje, а оно
чим д о ђ ем у Б еч, писаћу неком у П ет р о гр а д д а м у то куп и и
д а м у пре д а . Г ледаћ ем о он да д а м у набавим о и ост ало ш то
м у j e пот ребно. М ыслим д а би т ребало д а м у пиигеш, али сам о
лепо и нежно, д а не мысли сам о на н еза д о во љ ст во и д а нам
т аквим описим а не квари р а до ст ка д гъегова писма доби јем о.
Н ека мысли д а j e т о све за гъею ву ср ећ у и т ако да љ е . Tu м у
саст ави је д н о лепо писмо, а Р о за нека га препиш е орт ограф ски
лепо. П исм о м у м ож еш послат и или преко господина К оп ит ара
или преко pycKoi свеш т еника.
М ен и j e неш т о бо/ье.
Стигао сам овам о, и з Д убровн и ка, пре 14 дана. Н ам ера-
вам ових дан а д а о т п ут у је м у Ц р н у Г о р у .
Н е сум гьам д а си примила м о ја д в а прет последгъа писма,
о д 12. априла и о д 1. м а ја , из Д убр о вн и ка . Н а д а м се заст урн о
д а беги уп р а во онако пост упит и и води т и к у б у како са м ти
написао у последгъем писму. Д а би х т и при т ом помогао ко
лике м огу, ш а/ьем ти 5 / . С. М . (новчаница б р о ј 444 2 0 2 ) да
би деци могла д а g a jem 6 k r. W. W. на дан за у ж и н у у ш оку
4 м есеца, по свом н а х о ђ ењ у. Н е ш аљ ем ово ш т о им ам пуно
н оваца, eeh о д својих у с т а о д ва ја м д а би х причинив р а д о с т
ш еби и деци, особит о са д а к а д ст иж е воће, ко је дец а р а д о
јед у-
П о љ уб и м и иуно иуш а наш у д р а гу д е ц у . Погиш овагье сейм
пријат ељ им а и познаницима.
Д о гроба о ст ајем т во ј верни супруг, који т е искрено воли
В ук
Р . S. Ш аљ ем ти Савино писмо т акође. Б ило би м и много

м и л и је д а си м и послала сам о сведочан ст во а писмо за д р ж а л а
и са м о м и пренела д а j e зд р а в.
А к о д о ђ е Господин К оп и т ар, реци м у д а ћу м у писати,
ако не о д а в д е , онда и з Ц р н е Г оре.
(На коверту:]
Благородггој госпођи Ани Карацић
(Јозефштат, Ксгјзерштрасе бр. 97)
Беч
299.
Котор, 27. мај 1835.
У Котору у очи Стасова дне 835.
Надам се, да сте примили писмо моје, у коме сам Вам
јавио, да сам Ваш поздрав Апендинију казао, и да за питања
Гримова ништа нијесам дознати могао.
Надао сам се, да ћете ми што јавити о писму Кепенову,
као што сте на писму моје жене назначили п р в е пошше; али
сад видим, да сте Ви то мислили по начину Мушицкога.
Ja сам прије 16 дана дошао овђе, и ово вријеме провео
сам које овђе, које у Р и сн у и П ер а ст у. Прекрасни ствари
за Српски језик накупио сам, и једнако ји купим. У Пера
сту сам написао неколико врло лијепије женски пјесама. Ако
амо ђе не заглавим, имаћу Вам с чим доћи.
Знате ли, да на Острву Корчули (ниже Дубровника)
нема у говору љ ни ђе, него ј мјесто оба та гласа (н. п. кош уја
514
(м. кошуља), пост еја (м. постеља), ж еја (м. жеља), п р и ја т еј
(м . пријатељ); преја (м пређа), м еја (м. међа) и т. д.
Синоћ су ми два владичинај момка с Цетиња довели
коња, на коме сјутра мислим одавде поћи преко Будве, Па-
штровића, Црмнице и Ријеке на Цетиње; а оданде послије
(ако ми допусти здравље, које je засад м а л о по боље) може
бити да ћу с владиком поћи у Брда, Куче и Морачу.
Чиними се, да сам Вам из Дубровника писао, како су
Подгорички Турци на вјери посјекли 20 кучкије чобана, а
Црногорци по том узели ноћу Ж а б љ а к , и учинили по њему
триста јада, па га онда пуст и попаљен оставили. — Већ
има неђеља дана, како се у Црну гору чују пушке и топови
из Скадра, и говори се, да се бију Арнаути са Султановим
солдатима, који су у овај пар надвладани и у град затворени.
Пишите ми сад опет овђе на Илију Лумбардића.
Ваш дојакошњи
Sr Hochwohlgeboren
Herr В. v. Kopitar,
Custos an der К. К. Hofbibliothek
in
Wien.
Воштани печат с Вуковим иницијалима ВС и орнаментима.
11. Jun.
АСАНУ, 1788.
300.
У Трсту 5 Ђуња 1835.

Љубезни пријатељу Вуче!
Оваи час прими Ваше писмо из Котора, и будући да
после две уре полазим у Полу и Пизин [!] и Фиуму за одпочи-
нути заједно са женом и дедом и Маноилом Лучићем, тако
нтим поздравити Вас, и јавити да смо сви здраво, и да желимо
и од Вас чести и добри гласова.
Што ме молите за лист приложника, ево Вам га овде, а
веровали ми можете, да je мени исто тако мило као и Вама,
што сте овом помоћу велике бриге трошка ослобођени.
зз* 515
За Сербију и промене нове, нули сте и читали у обштим
новинама, да су три двора протестирали, говорећи да сте
пей културе данашње народа српског неизискује а стање
поданика ти трију држава недопушта толике слободе, и
таке конституције и законе, као што су у Сербији, него да
Милош мора средњоп пут изнаћи, како би дворове и жеље
народа намирио. Ствар веле Новине тежка и бојати се да
смутње не изиђу отуда, а ja додајем, да ако je то истина, да
Милошу и његовои фамилији није живот сигуран, а народу
ће бити муке доста, али да ће бити онако као што народ
узхоће, ако за добром своим1, и свободом својом ускипи,
добро, ако се устраши, понизи, или се преварити да, те за
злом пође, зло.
Поздравите ми у Дубровнику, Боци и Црнои Гори све
добре пријатеље.
Ваш
Al Signore
Wuk Steph. Karadsich
colie lettere del Sig. Cavaliere
Viceconsole Russo Jeremia
Gaguitsch
a Ragusa
[Напомена J. Гагића:]
ПримлГно у Дубров. 4/16 1юн. 1835.
АСАНУ, 1962.
Вукова йреписка /, 688—690.
i своим дописано изнад реда.
301.
Дубровник, 8. јуни 1835.
Рагуза 27. Ма1я/8. 1юн1я 1835“ года.
Высокопочитаемый Пр1ятелю,
Господине Вуче!
Ваше любезно писмо изъ Двора Анђелике (безъ дата)
примюсамъ 18/30. Main и разумео изъ utra, даћете сутра
данъ(?) преко Будве, Паштровића, Црмнице и Piere поћи на
ЦетынЬ, гдЬсте, мыслимъ давно већв приспЬли, и садъ съ
Господиномъ Владыкомъ — (коега, молимъ, да за мене у
руку Целивате —) шетате се узъ дужъ и по преко Црногоре.
516
Фала Вамъ на новинама о Скадру. — Али ясамъ нешто
чуо о игры Црногорской при Жабляку, Везиреву Мосту на
Зети, и о укрЬшгЬшю Црногорскомъ выше манастыра (Це-
тыня?) — и ово ме яко узнемирило . . . Ево и Вама новине
отъ CpGie: B eilage zu r A llg. Z eitu n g № 140. 2 0 t. M a i 1 8 3 5 .
j„Von der türkischen Gränze 8l. Mai. — Da die Allgemeine
„Zeitung die neuesten Vorgänge in Serbien sehr umständlich be
schrieben hat, so dürfte cs für Ihre Leser nicht uninteressant
„seyn, zu erfahren, dass von Seite des Kaisers von Russland
„als Protektors, und von Seite des Sultans, als Oberherrn Ser
b iens, gegen die dortige neue, mit der jezigen Stufe der Volks
bildung durchaus in keinem Verhältnisse stehende Ordnung
„der Dinge — protestirt worden ist. Auch Oestreichs Regierung
„soll sich missbilligend ausgesprochen, und dadurch zu diesem
„Entschlüsse der beiden Kabinette beigetragen haben. Serbien
„und sein Fürst werden dadurch aufs Neue in eine Krisis ge
worfen, welche von den wichtigsten Folgen für das Land seyn
„kan. An dem Fürsten Milosch ist es nun abermals, auf Rettung
„des Landes bedacht zu seyn, und dasselbe vor Unruhen und
„Anarchie zu bewahren. Er muss einen Mittelweg ausfindig ma
nchen, der den Wünschen seines Volkes einigermaassen genügt,
„und zugleich auf die den genannten Mächten schuldige Rück
sich t basirt ist, und deren Anerkennung erhalten kan. Dies
„ist vielleicht das einzige Mittel, Folgen zu verhüten, welche
„die ganze Zukunft dieses zu den schönsten Hofnungen berech-
„tigten Landes blossteilen können“ 1 —. Дакле, све што смо мы
предполагали — догодило се. — Отъ Стеића нема никаква
гласа. — ФрушиЬъ, от’ какосте Вы пошли одавде, ништа не
лише. — За мене изъ Петробурга йоште ништа нема!!! —
€ли Вамъ што писао Г. Копитаръ? — Ономадъ послаосамъ
Вамъ, отъ Г. Владисавлквича изъ TpiecTa едно писмо, преко
Г. Ил iс Лумбардича, преко коега и ово Вамъ отправлямъ.
— Стака, Милена и Люба мала любезно Васъ поздравляю и
сваки данъ о Вама се разговарамо: люба йоште nie сасвимь
оздравила! — Кодъ насъ време йоште се Hie учинило како
бы валяло. —- Како е кодъ Васъ у Црногоры? имали вру-
ћине? — У ожидашю любезнога Вашега отговора и любез
нейше Васъ поздравляюйи — Ссамъ
Вашъ Непременный Почитатель
и Слуга
lep. Гагичь
517
А1Г Egregio Signore
Sigr Dottore Wuk Steph. Karagich & c. & c.
Raccomandata al Sigr Elia Lumbardich
a Cattaro.
[Жиг:] Ragusa
одговорено 7. Јунија (наш.).
АСАНУ, 2444.
1-1 „Са турске границе 8. маја. -— Пошто je лист „Allgemeine Zeitung“

врло опширно писао о најновијим догађајима у Србији, то неће бити
без интереса за Ваше читаоце да дознају да je од стране руског цара као
протектора и од стране султана као врховног господара Србије учшъен
протест против тамошњег новог поретка ствари, који са садашњим
степеном народне културе нема уопште никакве везе. И аустријска
влада изјавила je, изгледа, неслагаае и тим допринела овој одлуци
обеју влада. Тиме су Србија и аен кнез поново доведени у кризу која
може имати веома значајне последние за земљу. Кнез Милош мора
сада поново да мисли на спас земље и да je очува од немира и анархије.
Он мора да пронађе средаи пут који he донекле задовољити жеље
његовог народа и који je у исто време заснован на дужном обзиру према
наведеним силама и чије признање може да добије. То je можда једини
пут и начин да се спрече последние које могу и з л о ж и т и опасности целу
будућност те земље која има право на најлепше наде.
302.
Цетиње, 11. јуни 1835.
Благородный Господине
Высокопочитаемый щлятелю!
Примити изволите по Саву велГмъ четыри пакета и ко-
ректуру Barnie пословица, а тако и нешто корме одъ писаня.
— Господарь е юшть у Острогу, а кудаће далГ, и кадъ ће
овамо, незнамъ, но кадъ чуемъ да иде овамо лвићу Вамъ.
Ако што дође одъ Татищева неће быти безъ Вашега знаня.
Ето и кафе нешто мало, ма Богъ ће дати да што валя.
Съ почиташемъ остаемъ
ЦетынГ 30. Ма1я 1835. год.
АСАНУ, 3562-
Букова прейиска V, 42.
518
303.
M APKO Ћ ЕЛ О В И Ћ — ВУ КУ К А РА Џ И Ћ У
Б у д в а , 12. ју н и 1835.
На Станћвићс
Гдну Караџићу
Етови шалЪм Meca ерћава будући болЪга нема
литре 4 = 2 кар. 19
5. хлеба 20
ракие шиете[!] ,, 10
бигула „ 51/2
игаиза 11
вина ” 21
ови важић од вина що приће пошлите га ерие тућ.
5. Свиећа лояние 14
кои ови чоиек немога носит, алићувих радит
данас послат. Оринал нема ниедан
2 . лемуна 6
вишеви некћех послат ермисе чини дас8 скупи
кар IO6 V2
Благодарим на Поздрав.
Наисти начи вас Поздравляю они коиехсте ви поздра
вили
Будва 31. Маћа 835.
iecaM В. Г.
покоряй Слуга
Марко Ћеловићв
Лопижу Једну шалЪм ер двие немога носит и ова коста

кар. З.1
Гдн. Вук Стеф: Караџић
на СтанФвиће.
АСАНУ, 4389.
Букова йрейиска VI, 492.
519
304.
Д М И Т Р И Ј И В А Н О В И Ч ЈА З И К О В — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
П етр о гр ад , 12. јуни 1835.
Милостивый Государь
Вукъ Стефановичь.
Императорская Российская Академия по предложен по сво
его Президента, уваживъ труды Ваши на пользу Славянской
Словесности, и желая вспомоществовать Вамъ въ предпри-
нимаемыхъ Вами путешеств)'яхъ по Кроацш, Истрш, Дал-
мацш и Черногории определила: выдать Вамъ на cie сто
червонныхъ, что на Государственыя ассигнацш по курсу сос
тавляете тысячу восемьдесять рублей.
Въ исполнеше сего положен Í4 Академш, препровождая
у сего вь сказанную сумму вексель Банкира Штиглица,
28 Мая сего года на Ваше имя, покорнейше прошу о полу-
ченш онаго меня уведомить.
Съ совершенными почтешемъ имею честь быть, Ва
шими,
№ 69.
С. Петербургъ Милостивый Государь
31 Мая/12. 1юня 1835 года. покорнейшими слугою.
Дмитрш Языков,
Гяу Вуку Стефановичу Члени и непременный секр
Караджичу, въ вене. Академии
АСАНУ, 2867.
Концепт. ААН, ф. 8, оп. 3, ед. хр. 7, л. 10.
Вукоаа прейиска III, 542.
[Превод:]
М илост ивы господине
Б уч е С т еф анови чу,
У зевш и у о б зи р Ваш е р а д о в е на п о љ у сл овенске кгъиж евнос-
ши и желећи д а Вам помогне за В аш е п ут овањ е по Х р ва т ско ј,
И ст ри, Д алм аци ји и Ц р н о ј Г ори, И м п ер а т о р ск а Р у с к а акаде-
Muja, на предлоI свот п р едседн и ка о дл уч и ла je : д а В ам се за
ово и зд а ст о злаш ника, шшо у држ авним асш нацијама према
к у р с у чини х и љ а д у и о са м десет р у б а љ а .
И зврш авајући о ву А к адем и ји н у о д л у к у , на В аш е им е у
прило 1у ш аљ ем меницу банкара Ш ттлица 28. м аја ове године
520
па п о ш н у ш у су м у , иа В ас најиокорније м олим д а м е о њ еном е
прим ит ку о5авест и т е.
С пуним поштовсаъем им ам част биты Ваш ,
Бр. 69 м и ло ст ш и госп одине ,

ПетроГрад, препокорни слуГа
31. м а ја /1 2 . ју н а 1835. Д м иш риј Јази ков,
Г -н у Б у к у С т еф анови ћу члаи и ст ални секрет ар
Караџићу, у Б еч у А к а дем и је
305.
ДИМИТРИЈЕ МОМИРОВИЋ СТОЈАНОВИЋ — БУКУ
КАРАЏИЋУ
Петроград, 12. јуни 1835.
ЛюбезнЪйши Господние,
Вукъ СтефановиЬь.
Ево, непропушйамъ прилику ову явити Вамъ, макаръ
у две речи, како о себи тако и о сину вашему, — кой е здравъ
учисе добро и владасе поштено, — и напоменути такођерв
о Гдномъ изъ предмета, описани у писму моме къ Вама одъ
21 овога Ма1я/ 2 1юня о коГму самъ васъ найвише молю.
Немойте оставити предметъ тай, како што Руси раде, подъ
сукном ъ, и примите увГреше у почитаю ю и преданости съ
коима остаГ
С. Петербургъ
Мая 31 дня/12 1юня 1835.
Вашъ покорни слуга
Д. Момировић
АСАНУ, 4361.
Букова иреписка VI, 438.
306.
АЛЕКСАНДАР СЕМЮНОВИЧ ШИШКОВ —
Петроград, 12. јуни 1835.
Милостивый Государь,
Вукъ Стефановичь.
Письмо ваше изъ Рагузы отъ 23 числа Генваря сего года
я получилъ, и узнавъ изъ содержашя онаго о трудахь вашихь
521
на пользу Славянской Словесности начатымъ уже собира-
шемъ словъ, поговорокъ и прочаго всГхъ НарГчш Югоза-
паднаго края Австрш, для издания новыхъ, полнЬйшихъ Сло
варя и Грамматики Сербских, — я предложить Импера
торской Россшской Академш выдать вамъ на предприня
тое вами для того путешестае по Кроацш, Истрш, Далма-
nin, Провинцш Бока-Катарской и Черногорш сто червон-
ныхъ.
На cie предложеше мое Императорская Россшская Ака-
Дем)я изъявила свое со macie и сделала уже нужное о пере
сылка къ вамъ означенныхь денегъ распоряжеше. — Нуж-
нымъ считая васъ, Милостивый Государь, о томъ увГдомить,
имГю честь быть съ совершеннымъ почтешемъ и преданно-
епю
С. Петербургъ
Main 31 дняДюня 12 1835. Вашъ покорный слуга
Александрь Шишковъ
Г осподину
Вуку Стефановичу Караджичу
N. 69. въ BLh í .
АСАНУ, 2858.
Букова иреписка III, 525.
[Превод:]
М илост ивы Господине
Б уч е С т еф анови ћу,
Д об и о сам В аш е писмо о д 23. ја н у а р а ове Године и, сазнав-
ши и з n e io e o i садрж аја о Ваш им дели м а на п о љ у сл о вен ске
ю ъиж евност и, ко ја су била за п о ч ет а са к уп љ а њ ем р еч и , и зрека
и g p y ío i у сейм наречјима јуГозападноГ кра ја А у ст р и је ради
и зд а в а њ а новых пот пуни јих д е л а срп ске Граматике и српског
речн и ка, — предлож ив сам И м п ер а т о р ск о ј Р у с к о ј академ ији д а
В ам за п р ед узе т о пут овагъе по Х р ва т ско ј, И ст ри, Д алм ацији,
Б ококот орској провинцији и Ц р н о ј Г ори д о д ел и ст о зл а т ш к а .
С а овим м ојим предлоГом И м пераш орска Р у с к а академ и ја
се саГласила и већ до н ела п от ребну о д л у к у д а В а м се пош аљ е
наведены новац. — С м ат рам , милостивы Господине, з а пот ребно
д а вас о т ом е обавест им . И м ам част са пуним пош т овањ ем
и предан ош ћу биты
Ваш покорны слуга

П ет роГрад, А л екса н да р Ш ишков
м а ја 3 1 /ју н а 12. 1835.
522
307.
ВУК ВРЧЕВИЋ — ВУКУ К А РА Џ И Ћ У
Б уд ва, 14. ју н и 1835.
БлагоучтивЬиши мой Господине!

ИЦчто лакше, нежели да вш промишляте что и по обе-
ћашо моему нщощъ вамъ непослахъ (Поскочнице Пащровске
у време ныхове Свадбе) чрезъ небрежлывости и нерадении
непослахъ. Hw томује причина что онай Гднъ Греговичь кой
знаде ове Поскочнице нце нийшщъ доходно; обаче сократио
ниесамъ чрезъ Гдна JwKH4ba писатиму и вейъ сваки данъ
очекивамъ како что i в!и w мене. Како получимъ безъ за-
держаня послаћу ихъ вамъ. Записаосамъ неке које ми je моя
Сестра Поле казала и применесе налазе докленъ доћу оне
изъ Пащроевичьа да све скупа вамъ пошлЬмъ.
Разумеосамъ изъ Честногъ Листа вашегъ писанъ на Г.
М : Ъеловичьа и благодаримъ на вашъ Поздравъ. На исти на-
чинъ видимъ дасе сада налазите на СтанГвиће. Ахъ! сожа-
лујемн самаго себе, ће разна обстоятелства ми недопущаю
имати срећу провести два дана оли баремъ једанъ кодъ васъ;
HW ничто манЬ, до йшествия вашего ради ћу по сваки начинъ
йегойъ с’ вами по дневи разговора, иначе вГруйтеми остану-
ћеми печалнГиша жалостъ на моје срдце.
1а знамъ дасамъ спрамо васъ преко начина много сло
боде узео, али ви ћете имат за опростить, јербо моя любовъ
кою спрама васъ гоимъ вЬруйте непроисходи ни из чесове
политике развГ изъ самаго чисто сердеч1я со всГмъ даје слаба
и не достоточно спрамо вашей честной особи.
Bin вейъ ту (знамъ) чините животъ памяти достойнаго
нашег Д оси т еа коисе башъ у та исти Манастиръ постригао,
и покленје служио у чину монашескомъ рекаоје „Ахъ! луда
светиньо моя“ будући да изъ почетка бГше нЪгово не&мГно
намГреније живЬти аки еданъ пустинякъ. — Ревнуйте дакле
какосте почели и что ваше сердце и смислъ оће, дако наћесе
кои да рече „ вЬ м ъ дЬ ла и т руди т в о я “ и проч.
1а дакле еданъ сиромахъ, (сиромахъ могу рећи макаръ
био васъ у цекинима закопанъ кадасамъ га самъ числе-
ной, старой и младой, фамилы одна единита подпора) нез-
намъ вамъ учемъ показати мою горячну любавъ нежели
жертвовати за таке люди, мой истинити животъ да справанъ
свейеръ стой небили у какву згоду получио честъ чрезъ услуге
какве; и тогоради непропустаемь просити васъ да у чемъ
бы сте ме познали да васъ могу на ове стране послужити,
523
безъ да не молити другога заповидиге меня, будући да је-
самъ и даћу бита свейеръ при неwмЬной чести поздрав-
ляюйи васъ, називаюйисе
Будва 14./2. Юнния 1835.
Вашъ всепокорнГйши Слуга
Вуко Стефановъ Врчевичъ
Г. Вуку Стеф. Карапичю
Философије Доктору
На Ciüanbeuhe.
препоручена Гдну
Дякону Зепу у Поборе.
одговорено из Котора 12. Јунија 835.
АСАНУ, 4391.
Вукова иреииска VI, 494—495.
308.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ


Овђе приложено писмо за Васъ одъ Господина Гагића
изволите примити. Господарь е юштъ у Острогу, и, као што
ми гласови долазе, поћи ће у Куче, а кадь ће овамо доћи,
не знамъ ништа юштъ. -— Сютра ће Доминъ штампават
првый листъ Barnie пословица; за коректуру, колико узмо-
гохъ, стараћу се за наго. — Друго нейма ништа овђе ново што
незнате.
Съ лочиташемъ остаемъ
ЦетинГ 2. Юшя 1835. год.
Благородному и Высокоученому Господину
Доктору философје
на Ciüanbeuhe. АСАНУ, 3563.
Вукова иреииска V, 42—43.
524
309.
M APKO Ћ ЕЛО ВИ Ћ — ВУКУ К А РА Ц И Ћ У
Б удва, 15. ју н и 1835.
Годн. Карацић
Будва 3. ћунга 1835.
[асам ярймйо за робу щосамвй npie послао карантана 109 1 /2
сувйше за кафу коювй сад шалйм кар: 13
Орйнал, и лонац: 16
ракйе 10
148 1 / 2
Засвесамсе наплатйо како вйше.
Важ од вйна прймйосам.
Све щто знате да служйт могу заповйМте
iecaM В. Г.
Покоряй Слуга
Марко Ћеловићв
Годн Вук Стефан Караџић
на Станђвиће
Суви лечат. АСАНУ, 4390.
Вукова upeuuem VI, 493.
310
Господине!
Прексинойь послао самь Ви по Шуту Вашъ баулъ а сада
шилЬмъ по истоме и кистинъ съ кньигама. — Коректуру одъ
Barnie пословица немогу Вамъ шиляти, ерь треба одъ свако
по табака дангубити1 цю дань, а и осимъ тога дангуби се
млого, зашго сваки дань по двапутъ прати форму, будући
су славенска слова одъ граждансюе виша, па се залјепе. —
Господаръ ће, говори се, поћи путь Кучахъ, и, ако тако буде,
неће скоро овамо.
Сь почиташемъ остаемъ
ЦетынЕ 7. Ю:пя 1835 год. Вашъ покорный слуга
Д. Милаковић
525
A monsieur
monsieur Wuk Etien. Karadsich
Docteur en Philosophie & &.
a Cattaro.
АСАНУ, 3564.
Вукова преписка К, 43.
i датубиши иза прецртаног iy.
311.
Трст, 20 јуни 1835.
У Тријесту 8/20 Јунија 1835

Љубезни мои Гдине Вуче!
С радошћу шаљући Вам писмо Гд. Момировића на Вас>
чиним Вам екстракт његовог мени писаног од Јуња 2. С-
Петрбург.
„Памтители, кад смо ручали цоследњи пут заједно да
сте предлагали и уговарали се с’ капетан Драгом, како би
оне сто форинти за Вука скупили. Мени je веома жао било
чувши то, не моћи и с’ моје стране штогод додати, јербо
сам’ онда имао тако ограничену суму новаца да нисам знао,
како изићи с’ њом до Петрбурга. Причина те скудойе био
je И. Е. Квеквий, с’ киме, радујем се, поступио сам тако
благородно, како мислим редко човек на мојем месту би
поступио. Но Бог с’ њиме. Даклен, дошавши у Петробург
и предавши Президенту Императорске Руске Академије А.
С. Шишкову (кои je један од наивейи мои доброжелатеља
оно писмо, које му je писао Вук СтефановиЙ, ja сам се ста-
рао бити њему т. ј. Вуку, полезним барем добрим словом;
сваки пут, кад би био код А. С. (а то je било близу сваки
дан) ja би говорио о Вуку у отношенију света онога што сам
чуо и видео, — и ево Имнераторска Руска Академија преко
неколико дана пратийему Сто ю ласки Д у к а т а на његово
путешествије!“
„То je наиглавнија новина, која се у писму на име ње-
гово закључава. Друга je новина о сину, кои je здрав и лепо
се учи; а трейа, различна одлакшања у печатању Вукови со
чиненна, који печатање Академија прима на себе.“
Ако Вас ово писмо у Црнои Гори нађе, поздравите ми
Гд. Владику мога љубезног пријатеља. Желим од њега разу-
526
мети били1 било места за учитеља Кирића, кои je сад учитељ
у Фиуми са 250 f. или за учитеља или за што друго у Црнои
Гори јербо се бои због владике ЈТукијана Мушицког гоненија,
да може изгубити код общества леб; а гоненше произлази,
јербо je Кирић напрсни пријатељ Игумна 1лића, с коим je
Мушицки због новаца, дугова, и грабежа (ди су јатаци били
обоица) у непријатељству, па сад јербо Кирић (добри и нау-
чени млади човек) неживи са својом женом, него jy je у месту
свог рођења Сомбору оставио налази Епископ, да тако не-
морални човек неможесе деци воспитателем трпити.
Друго би радо од Црне Горе имао њиовог табака од
носа, ако би било могуће. А од Вас опет желим скорог од-
говора. Ми смо овде здрави. Гд. Танасије Ђорђевић из Н.
Сада узима фраилу Анђелију Ћирковића за жену. Г Нака што
Вам je у листи приложника то je Спаиа и зет Вучетића, а
Ређицки, то je његов успитатељ и пуномоћник.
Ваш
Ивановић Никола сад на другу недељу полази у Але-

сандрију, а оданде Бог зна у Руссију.
Протестација од Султана поводом Руссије и Австрије
мени се чини са свим вјеројатна. Moje сам Вам мјеније дао,
иштем на то Ваше, кои бол>е и Сербију и Србље познајете.
AI Signor
Wuk Stephan. Karadsich
a Ragusa
АСАНУ, 1963.
Букова преписка I, 690—692..
1 били дописано изнад реда.
312.
ВУКОЛАЈ ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Стањевићи, 21. јуни 1835.
Господине Вуко
Ето шылГмъ Вашой мылости по Мандй нЬке прытгЬве
женске, за кое самъ иходиш по селу иощъ молыш и плаћа
що выше дамы тко каже, ево самъ нЬке искупшо и Вама ихъ
шылГмъ, на голо свесу по турскомъ начыну, алы ако мог-
527
немъ иощъ тражићу иопростыте за т о самъ на хытанГ писа-
ихъ берзоплетномь мукађеви быть проучить. Етовы шы-
лЬмъ ону яребицу осолЬнае добро можевысе тамо наредити
лГвше дае изиете и поздравлямь любазно
остаюйи навашу заповидъ
СтанГваче юныя 9 1 8 3 5 покорнГйши слуга
Вуколаш Попович
Благородному и Высоко ученому
Гдну доктору Вуколаю КараиыЬу
у Котору 3
АСАНУ, 4458.
1 У наставку Вук забележио неке бројке.
313.
Дубровник, 22. јуни 1835.
Рагуза 10/22. 1юшя 1835“ года.

Высокопочитаемый Пр1ятелю и
Будући е Паво Балдасанъ у прошасту срједу одвезао
Гна Николаевића у Шибеникъ, — то я немогохъ извршити
ниедну отъ Вашихъ Наредбахъ, писмомъ Вашимъ отъ 7/19.
Гюшя текущега. — Штета, што не идосте на поклонеше
Светому Васшпю Острогскому! — Я се быяхъ cnpeMio Ста-
комъ, да Вась тамо затечемо; али кадь не бы суђено — а оно
и болГ. ___ _
Любезно поздравите Г. И лјго Лумбардића и сву нГгову
фамил1ю отъ мое и Станине стране; пакъ поспешите овамо,
ербо Вась люба изгледа и сваки дань очекуе на обГдъ.
Вашъ непремГнный Почитатель
и Слуга
lep. Гагичъ.
AU’ Egregio Signore
Sigr. Dottore Wuk Steph. Karagich & c. 4 c.
Raccomandata al Sigr. Elia Lumbardich
a Cattaro
АСАНУ, 2445.
Вукова преписка 111, 41.
528
314.
Д И М И Т Р И ЈЕ М И Л А К О В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Ц етињ е, 24. ју н и 1835.
Господарь ће сютра или прекосютра доћи на ЦетьпгЬ.
— Ваше се пословице штампаю у велике. — Гдна Тома Мар
кова хвата грозница, кои при свемъ томе поздравля Вась
любезно, а тако исто и Перо Томовъ, кои е данасъ овђе до-
шао. ТакођерБ примите искреный поздравь одъ
Вашегъ почитателя и слуге
Д Милаковића
ЦетынГ 12. Юн1я 1835. год.
У хитньи.
Благородному и Високоученому Господину
Вуку Стеф. Карацићу
Доктору философје &. &.
у Которь.
АСАНУ, 3565.
315.
ВУК КАРАЦИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ
Котор, 25. јуни 1835.У
У Котору 25./13. Јунија 831

Надам се, да сте примили нисмо моје, које сам Вам одав-
де прије 4 неђеље послао. Потом сам ja одавде ударно преко
Грбља, Будве и Паштровића, оданде прешао сам у Црно-
горску нахију Црмницу, а из ње Скадарским блатом Хезе
ром) на Ријеку Црнојевића, и оданде преко Ријечке нахије
на ЈЦетиње. Владика je прије неколико дана био отишао у
Брда, но ja због рђави путова нијесам се смијо усудити ићи
за њим, него се с Цетиња вратим преко Стањевића у Котор,
и данас мислим одавде поћи преко Новога у Дубровник,
а оданде с првом приликом преко Спљета и Шибеника у За
дар и потом полако тамо к вама. Ако бисте ми што писали,
молим Вас, да ми писмо оправите у Задар, па нека ме чека
на пошти (док не дођем ja да питам завь).
На овоме путу моме преко Паштровића и Црмнице до-
ста сам се намучио, али не жалим, јер сам млого лијепије
ствари чуо (што се тиче нашега језика и народни обичаја)
и виђео (с блата сам виђео напрема се С кадар, а испод самога
Жабљака провезао сам се). Паштровићки обичаји око же-
нидбе млого вриједе. Паштровићи говоре ie местој ђе\ а на
крају ријечи нигђе немају м , него н мјесто њега, н.п. водон
(м. водом) io e o p w i (м. говорим) ит. д. (ово ja, као и остало
овако којешта, сам о В а м а јављам).
Кад изиђете у Jo3efstadt молим Вас, поздравите моју
жену и ђецу, и кажите им, да сам здраво, и да сам се повра-
тио натраг.
Читао сам од Д у н д а р а [!] у Wiener Zeitschrift о Славенској
литератури! И он оће да постане ваш и Шаффариков друг!
У Црној гори се засад ништа честито не може штам-
пати (је д а н je чоек и Setzer, и Drucker и све).
Читао сам у општим новинама, да су Руски цар и султан
прот ест ирали против Српске Конституције. Ja сам одма
казао, да ће тако бита, како сам чуо, да су Милоша вы сочест во
назвали, а особито кад сам у општим новинама читао оно
прелудо писмо од народа Милошу.
Ваш дојакошњи1 (?) В ук.
Sr Hochwohlgeboren
Herrn В. v. Kopitar
Custos an der k. k. Hofbibliothek
in Wien
9 Ju \
NUK, MS 579.
Archiv für slavische Philologie, XXXV, Bd 3 — 4, 617—618.
1 Ова реч може само да се претпостави пошто се у аутографу сачувало

само акошњи.
530
316.
МАРГЕРИТА МОРОЗНЫЙ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Котор 26. јун 1835.
Sigr: Luca Carasich:
Cattaro li 26: Giugno 1835.

Io mi sono dimenticata di ramemoragli: per la lavatura della
biancheria; la Spesa della quale, e di carantani № 36, che si
compiacera consegnarli al. Rev: Sig: Prete, o’pure al Sig: Come-
novich. perdoni della liberta, e mi creda
Sua Serva
Margherita Morosini
Al. Pregiatiss.mo Signore.
U Sig. Luca[!] Carasich
S. R. АСАНУ, 8546.
[Превод:]
Кот ор, 2 6 . ју н а 1 8 3 5 .
Заборави ла сам д а В а с подсет им : з а прањ е р у б љ а шрош-

кови изн осе 3 6 карант ана ко је б уд и т е до б р и д а п редат е (?)
ю с п о д и н у Свеш т енику, или госп одину К о м [н ]е н о ви ћ у . оп рос-
тише за сл о б о д у и вер у јт е ми
В аш а одан а
М аргери т а М о р о зи т
Пресветлом юсподину
юсп. Вук Kapaguh
317.
ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Високоучени и млогопочитаеми Господине!

Ево већ више од Месец дана како сам Вам писао, да е
дошло неколико касета племена ис Пеште овде на Вас и
оће се около 270 f. за нш. Ви ми никада ништа не taвисте
за н»ш ни npie ни после за њш осим онш есенас, што сам
већ на г. Лубардића послао, кое сте већ и пршмили. Незнам:
иду ли ове с’ онима, или онай из Будима намеће, пак да не
34* 531
падне после мели на грбачу не имавшиВашег ordre1. Јавите ми,
оћу ли iй упутити, куд и пређашнФ, или вратити натраг, ако
е без Ваше наредбе онай Будимац амо послао. Пак набавите
ми и новаца, колико устреба, да овде платим. Ми смо овде
сви здрави, а то и Вама желимо. Г. Ђурковић ми е препо-
ручю, да када бисте сишли у Боку, да у Рисну распитате за
кућу, из кое се нФгов син оженю, да ту има наше важне ста
рине. —
Г. Мушицки желю би, да у повратку отуда у Бен ударите
преко Карлштадта, да Вас види; Свађали смо се овде у Гра-
матическим стварима о Вама. Он каже да не треба Славенског
езика презирати, a u му кажем, то е као у нас у Срему кад
когод начини штогод кућице от циглЬ па, после кад му коя
цигля пофали с’ временом, а он немаюйи пиглЬ надокрпи
блатом, али е цигля свагда цигля. А он се люти, вели про-
паде црква ако оставимо славенски език, a ia велим пропаде
народ, ако га се уздржимо. Али то е свагда при чаши. Може
проћи.
Ево вам пробе од Трјесталске штампарије у Српском
езику. Прва е. Треба да е овако с’ малим започинФмо, нека
се обикне. Hero е скупа f. 20 табак.
Г. Претнер оће за Ново Л Его да изда календар, пак
иште да му штогод пошлФм за исти.
Матица ове године у процссу са своим Пчелама или
Осовима, пак не сме да дае ЛЬтописа свог.
Међутим поздравлякйш Вас од стране Г. Докторове,
Mora Колете, Старог Ћале и Младога Опа Дам1ана остаем
честитаюйи Вам радосне гласе са сЬвера свагда
У TpiecTy Ваш почитагеть
на Видовдан J835. ДимитВладисав
Високоученому
Г. Вуку Стеф. Карацићу
с чест1ю
у Кошор
Воштани печах с иницијалима DV.
АСАНУ, 3269.
Вукова ирейиска IV, 401—402.
1 Наредба.
532
318.
ДИМИТРШЕ МИЛАКОВИЋ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 27. јунн 1835.
Благородный и Високоученый Господине,

Високопочитаемый Пр1ятелю!
Овђе е дошао Господарь здраво изъ БЕлопавлића, и до-
ста му е жао да се H i e могао састанути съ Вама npie Вашега
одлазка изъ Котора за Дубровникъ. Препоручуе Вамъ онъ.
да бы сте постарали се, кадь дођете на здравлЕ у Тр!есть,
наћи у кога онай ЛЕтописъ у коме е нетто стаяло за-нЬг.овогъ
Пустыняка, и послати му тай ЛЕтописъ овамо, препоручив
ши Ваше писмо на Г. И. Лумбардића у Которь.
Имаћете доброту заискати оне Дерптске ЛЕтописе одъ
Господина Гагића, па и предайте ШкулЕвићу, съ наредбомъ
да и онъ оправи на ове стране. — За Ваше пословице колико
годъ узмого будемъ, стараћу се да правилно налечатане
буду, а кад напишете предисловЈе, пошальнте ми га.
Изволите изручити мое высокопочиташе Господину Га-
гићу и свой нЕговой фамилш. Поздравля Вась Господарь,
попъ Baco, отацъ Петроше и Доминъ. — Желећи Вамъ сре-
ћна пута, и надаюйи се одъ Вась добити почесто по кое
писмо, честь пмамъ остати Вашъ
ЦетинЕ 15. Юшя 1835. год. rrpi ятель и слуга
A Monsieur
Monsieur Wuk Steph. Karadsitsch
Docteur en Philosophie
á Ragusę.
[Жиг:] Cattaro АСАНУ, 3566.
319.
JOBAH ДИМИТРИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, око 2. јула 1835.
Любонародный Господине,
Мени Высокопочитаемыи!
Бывшу Вам’ у Tpiecry ЉпоминЕм се врло добро Ваши
благонадежни рЕчи с’ коима сте ме ыбнадеждили были, да
533
нећете пропбстити и Вы ш Ваше стране ньиовам Оятелству
Князу Милошу Обреновићу мене препоручили. Г. Доктор
Фрушич писао е на CBoie пр1ятелй у Сербию да бы ми код’
ныова О'ятелства исходатайствовали милостиву помоћ чрез
кою бы могао и Медицшу покрай Moie већ извикнуте ми Хи-
pyprie у Паризу совершити.
Зато всопокорнЬйше Вас молим да небысте поштедили
труда и Ви w Ваше стране по могућству припоручитиме за
кое ћете ме особито шбвезана и Вам до конца благодарна
имати
Вашега
покорнМшег слугу
Гшанна Димитр1евичь
ЦК: лЬкар на
[На полеђини:] Брику Делфину
Triest.
An den Wohlgeboren und Hochgelehrten
Herrn Vuk Stefanovics
Wohnhaft in der Josephs Stadt am Glassis № 41
m ersten Stock
a Wien
5. Jul. АСАНУ, 4459.
Букова преииска VI, 659.
320.
Прошавше године 11. Августа одговорио сам одавде на
љубезно писмо Ваше од 21. јунија, и молио сам Вас, да би
сте ми јошт и оно 38 фор. 22 кр. С. М. послали у Беч жени
мојој; но будући да ми она није јавила, да je то од Вас при-
мила, тако Вас сад опет молим, да бисте ми ји (38 фор. 22 кр.
С. М.) послали овђе на Г. доктора Фрушића (код кота ћу
се ja бавити још један мјесец дана). Ja се зацијело надам,
да ћете Ви мени ту љубав учинити сад одма; а вјерујте ми,
да ме потреба нагони (особито сад како сам се на путу ис-
трошио), не би Вам досађивао, него би се волио с Вама о
чему другоме разговарати.
534
Г. доктор Фрушић поздравља Вас љубезно; он je примио
писмо Ваше од 23. Јунија, и мени га je показивао. Како по
његову, тако и по моме мњенију не пада на Вас сва та кри-
вица, коју Вам ваш владика наш пријатељ намеће; него je
нама само то на Вас жао, што Ви, који сте паметнији од њега
и боље овај свијет и људе познајете, нијесте умјели њега
сачувати од тога, да та ствар не дође, докле je дошла. Нама
je на Вас у томе за то жао, што жалимо и Вас и Г. Мушиц-
кога, као пријатеље наше. А најпослије кад буде, Ви можете
више изгубити, него он (јер он већ готово нема шта изгу-
бити). Истина да je митрополит Карловачки још онда о
Г. Мушицкоме тако мислио, као што Ви сад, миелите, кад
смо га ми за првога човека у народу дожали и објављивали;
али ће у томе послу сад он по свој прилици вољети помоћи
њему (као владици и во Христу брату своме) него Вама (као
игуману).
Надајући се одговору Вашему, с истиним почитанијем
остајем
У Тријесту 14./26. Јунија1 1835.
Вук Стеф. Каранић2
Sr. Hochwürden
Herrn Sebast. v. Ilijch
Igumen (P. T.)
per Fiume
Kloster Gomirje — Vucinich selo.
Бранково коло, 1905, бр. 9. 282.
1 Писмо je објављено у „Бранковом колу“ и у Вуковој преписци, IV,

349—350. под овим датумом. Вук je, међутим, стигао у Трст 12.
јула 1835.
2 Примио у ман. Гомирском 20. Јулија 1835., а одговорио 26. [Нап.
Д. Руварца.]
321.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Цетшье, 26. јули 1835.

Любезный Прјлтелго!
Прим! о самь одъ Шкулйвийа оне Дерптске ЛЪтописе, и
хвала Вамъ на ньима. — Пословице Ваше штампаю се у
535
велике, али валикъ кои се овђе изъ нужде одъ цукара нап-
равля т е добаръ ништа. Писао самь ту 1евту ШкулГвићу
да му каже „Michiele Weis stampatore Governiale“ , одъ шта
онъ себи начиня валике. Русь Доминъ каже одъ пат аке (si-
ropo di Zucchero), а ту е рафинерјл од дукера, слГдователно
ту ће се моћи купили едно 10 Е. Taкoђepь писао самь истоме
ШкулГвићу да набави iouiTb едну р а м у (Rahme) и одъ n i му
мостру послао, колико треба р а м а да буде. — Молимъ Васъ
лођите Вы са ШкулГвиНемъ у Wies-a, па то препоручите да
се направи што CKopie; зашто ШкулквиЕь у те ствари не
разумЈе се ни мало.
Како сте са здравльомъ? Миелите ли скоро у Бечъ?
Знате ли што новога за Матицу Србску? Овђе се говори, да
е престала издавати ЛЪтописъ; да ли е то истина, и какавъ
е томе узрокъ?
Поздравите ми учтиво Господу Фрушића и ВладиславлГ-
вића. и кажите Господину Фрушићу, да е Господарь овђе
ве1гь набавю еднога учителя, и другога више за садъ не тре-
буе. А збиля, шта е одъ Г. Квекића? Пишите ми, молимъ
Васъ. мисли ли еданпутъ већ овамо, или кудъ на другу страну
поћи.
Поздравллтоћи Васъ любезно, остаемъ
ЦетинЬ 14. Юл1я 1835. год.
и пр1ятель
А1Г Egregio Signore
111 Sigr Vuk Stef. Caragich
Dottore di Filosofia, etc.
Racomand. Sigr Demetrio Fruscich
Dottore di Medicina etc. etc.
Trieste.
[Жигови:] Cattaro Triest 2 August 1835.
одговорено 31. Јулија 835.
АСАНУ, 3567.
536
322.
ПЕТАР ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рисан, 26. јули J835.
Высокопочитаемш Господине!
С’ приликомъ овомъ не проп8щавамъ Вамъ обявити наше
и c b í k > Ваши приятеля добро здравлГ; Истимъ п8темъ и пре-
пор8чити овогъ Старца нашегъ: да быстега само научили и
ун8тили, онће ће намГрава поћи. —
За посвГдочитк издйломъ обећанГ мое, шеснице неке
Сватовске и др8ге различите шалЕмъ Вамъ, знамъ да шес8
важне, али сотимь се утГшавамъ; що ће ихъ быти унапрједв
лйпшш и больи.
Новости башъ важни не мамо никакими, потле да разгла-
111е h í й юнакъ Симо Рад8ловичь, 21Ъ ISaia погни So у Криво-
miaMa есть, защо и ка кw, старацъ исти Г. Кивовичь, може
Вамъ изиснити.
ПоздравляюГж Васъ одъ m h o t í í í вйр8йте не изброешихъ,
а особито одъ стране брата и невГсте мое, Капет: Леса и
Госп: нГгове, Госпоћа Мара Кайтазовича, Ъеловийъ тако-
Йеръ а Тета поздравля Васъ. 1а пакь препор8ч8емъ се за
новость кою, и обейавамъ се сада и вазда
Рисанъ 14 ISnia 1835.
Вашъ ко услбгамъ готовь
Петръ По ловить'1
Высокопочитаемомъ Господинб
Господарб В8к8 Караџић8
у Бечь.
Josephstadt Piaristengasse № 126
rückwärts 1* Stock.
одговорено по Лукети 23. Април. 836.
АСАНУ, 4460.
537
323.
Triest den 28. July 835.

Theuerste Gattin!
Den 16. dieses Monaths habe ich dir von hier geschrieben;
da ich bis heute kein Antwort habe, so schreibe ich dir jetzt wie
der durch die Recepisse. In dem obenerwähnten Briefe (so wie
auch in dem von 6. aus Ragusa) habe ich dir geschrieben, du soll
test jetzt zum Jakobi die Wohnung aufsagen, und schauen eine
Komotere für uns zu finden (solltest keine unterdessen finden
könen, so werden wir beyde suchen, wen ich nach Wien komme).
Das alles wiederhole ich dir jetzt in diesem Briefe zum dritten
Mahl. Die Wohnung ist zu klein, besonders für Winter für uns
alle müsste unkomot seyn. Ich hoffe, du hast beyde meine oben
erwähnte Briefen erhalten, und nach denselben kanst dich richten.
Du weisst, was für eine Wohnung wir braucheten (von gute und
angenehme Wohnung hengt bey mir sehr viel ab).
Ich gedenke mich noch wenigstens Pär Wochen hier auf-
zuhalten, indem ich wünschte einige Seebäder zu brauchen (bis
jetzt habe ich mich nur ein einziges Mahl baden könen, theils
weil beinahe alle Tage windig ist, theils aber weil ich sehr oft Bauch
schmerzen und Abweichen habe). Du solltest mir auf diesen Brief
antworten, den ich möchte wissen, was Sie alle machen. Sollte
Herr v. Kopitar in Baden seyn, so soll die Rosa den Brief so adres
sieren: Herrn W uk Steph . K aradschich, mit Briefen des Herrn
D em e te r Fruschich, Doctor der Medicín
in / T riest.
Ich habe dir von Ragusa geschrieben, dass Sawa gesund
und fleissig ist. Wen du was g u tes neihes hast, so schreibe mir.
Küsse mir alle unsere lieben Kinder. Ich hoffe, Natalia wird
mir entgegenlaufen könen. Wen du mir auf den Brief antwortest,
so werde ich dir vor meiner Abreise von hier schreiben, damit
Sie mich bei der Hauptmauth erwarten.
Eine Empfehlung an alle Freunde und Bekanten. Ich ver
bleibe bis zum Grabe dein, dich aufrichtig liebender, getreuer
Gatte
Wuk
538
An
Anna Karadschitsch
in Wien.
per Re tur Recepisse,
franco
№ 1447. Brief
[Жигови:] Triest Triest 29 Jul. 1835. Wien
1. [?] Aug.
Recoman АСАНУ, 8532/101.
[Превод:] _
Трсги, 28. ју л а 1835.
H a j драм е а су п р у io,
П исао сам ти 16. o eo i м есеца о д а в д е , и пошпю м и д о да -
нас нем а ogioeopa, пиш ем ши са д а преп оручено. У горе ггаве-
ден ом писм у писао сам ти, као и у п исм у о д 6. и з Д убровн и ка,
д а т реб а д а от каж ет ст ан са д за св. Ј а ко ва и д а ы ед а ш да
н а м пронађеш неки удобн и ји . А к о у м е ђ ув р е м е н у не би пронаш ла
ниш т а, он да ћем о ia т раж ит и обоје, к а д j a д о ђ е м у Б еч . О во
све понављ ам ти по т рећи пут у о во м е писм у. Ст ан j e пре-
м ален , а нарочит о he бит и зим и н е уд о ба н за све нас. Н а д а м
се д а си прим ила об а м о ја пом ен ут а писма и м о ж ет се по гьима
уп р а вљ а т и . T и знаш ка ка в нам j e ст ан пот ребан, je p j e при-
ја т а н и д о б а р ст ан за м ен е вео м а важ ан.
Н ам еравам ост ат и о вд е бар јо ш к о ју н е д е љ у , је р б и х хт ео
д а искорист им неколико к у п а њ а у м о р у . Д о са д а сам у с п е о да
се о к уп а м је д а н је д и н и п ут , д е л о м ст ога ш т о j e Готово сва-
кога дан а вет ровит о, а и ст ога ш то чест о и м ам болове у ст о-
м а к у , као и пролив.
О дговори м и на ово писмо, je p ж ел и м д а зн а м шига ви сви
радит е.
А к о господин К оп и т а р б у д е у Б а д е н у , он да нека Р о за овако
адреси ра: Господин Вук Стеф. Караџвћ, с писмима Господина
Димитрија Фрушића, д о к т о р а м едицине у Трсту.
И з Д уб р о вн и к а сам ти писао д а j e С ава зд р а в и вредан .
А к о имаги д а м и саопш т иш нет т о добро, он да м и пиши.
П о љ у б и м и сву наш у g p a iy д е ц у . Н а д а м се д а he Н ат алија
Mohu д а м и пот рчи у суср ет .
К а д м и б у д е т одГоворила на м о је писмо, о н д а h y ш и пи-
сат и о м о м е о д л а ск у о д а в д е д а бист е м е сачекали к о д Главне
царинарнице.
539
П ош ш овањ е сейм пријаш ељима и иознаницима.
Д о гроба ост ајем игвој верни супруг, гсојгг т е искрено воли
Б ук
Благородној Госпођи
(Јозефигтат, Кајзерштрасе 5р. 97)
Беч
уз повратни рецепис
324.
ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ
У Земуну 30 1ул1я, 1835.

Высокоученый и пред pari й лр!ятелю!
Ваше самь мило писмо юче npinMio. Право ми преба-
цуете, што Вамъ на Ваша два писма ни самь одговорю.
Кадъ ми е валяло одговорити, быо самь у чудномъ станю, а
доцше ни самь знао, гди сте, и дакле кудъ да Вамъ писма
оправимъ. После онога знмушнЬгь догађал у Серб1и, было е
готово, да и я страдамъ: зашто и како? овде место ни е, да
Вамъ опишемъ. Накратко само да Вамъ кажемъ: я самь као
опасанъ човекъ сматранъ и туженъ быо! И то е главанъ
узрокъ быо, што Вамъ ни самь онда писао.
Радуемъ се, што сте онолико благо за нашъ езыкъ онуда
покупили. Радите само, а мы ћемо Вамъ благодарни быти.
€два чекамъ, да ми едномъ прострате явите, шта сте скупили
и урадили; као Вашъ пр1ятель, мого бы се мало и напредъ
радовати, а не онда, кадъ и савъ светъ.
Мыслили смо, да ће Господарь юче у Цариградъ поћи;
но ено H ira юшъ кодъ куће свое. Вальда ће се ово дана кре-
нути. Мож’да зато юшь ни е пошо, што е садъ кодъ H ira
еданъ великш Русскш човекъ, Г. Рикманнъ; кои е, као што
чуемъ, съ важнымъ стварма у Сербпо дошо. Ако онъ у име
Шговога Цара што добро не учини, али по ришћанлуку одъ
света онога, што се ово nocnenHi време чинило, нема ништа.
— За Вашу пенаю не знамъ ништа; вальда се и о ньой, као
и о осталымъ стварима, садъ другояч1е мысли. Али е истина,
да Вамъ дата была; баремъ наштампане новине не могу ла-
540
гати. Гослодаръ се не зове В ы сочест во, као што Вы и садъ
пишете, но по староме: свет лост ь.
Ево намъ и Б ерм анн а у Земуну, и онъ е овамо прешо;
и то и онъ безъ знаня ондешнЪ власти. Садъ е Србска тгпо-
графја безъ главе и душе. Све тако, па тако! Збогъ нТговога
преласка и нашъ Гд. 1гв,я увређенв е люто одъ оне стране,
и то само зато, што е Бегманнъ на нТговомъ чамцу овамо
прешо.
Оставимо те и таке ствари: мука ми е о ньима мыслити!
Юче самь ггpi им iо едно писмо из Пеште, у комъ ми едань
валяный Матичаръ явля, да е Матица одредила 100 ц. #
ономе, кои найболю србску Граматшу напише. Вы сте међу
оныма, кои ће о ньой, кадъ готова буде, судити. Али бы я
найволю, да е Ви сами и напишете, па да и те новце и лепу
славу заслужите. Само бы я, съ мое стране, желю, да буде
наша Граматжа по образу Сремскога говора, и старомъ,
ако ће и неваляломъ, ортографюмъ, написана. Мож’да у
томъ немамъ нимало право, али ћу приликомъ обширно
явити, зашто тако мыслимъ и желимъ.
Шадъ и я мое неке ситнице ово дана свршимъ, и за штам
пу спремимъ. Иштс ми Матица рукопись; шта вы велите?
Осымъ нашы Г. Г. In it и Васе ВасилТвиће, поздравля
Васъ и Г. Пая Спирта. Г. Тоша Баийъ юшъ е у Бечу, а Го-
спођа Перка е у Пожаревцу, оца да испрати. Поздравите ми
любезно Едина Dra Фрушића и ВладисавлЕвића. А Васъ
любейи, остаемъ
Вашъ братскш почитатель
Dr Стеийъ

Осим oBora што Вам Господин Стејић пише, има други
и други о ришћанлуку новина, које се писати не могу, зато
би добро било да полазећи у Беч ударите преким путем на
Земун, где частећи се оћемо се доста разговарати моћи, јер
сила којешта чавкуни. Колико сам поуздано разумети могао,
Ваша пензија има своје место, и оће се као осталим свима
по реду до скоро почети исплаћивати.
Молећи Вас да ми Гдна Фрушића, мота старога прија-
теља, љубезно поздравите. Желим Вам свако добро и остајем
В. Василијевић
541
Овде jel дошао један богат Енглез ca женом и са своја
два сина, из Енглеске да пређе у Србију тамо да живи, али
нам није познало, колико ће се времена онде бавити.
Herrn
Wuk Stef. Karagich
per Addresse des Herrn Demeter Fruschich
Doctor der Medicin
in Triest.
Суви пенат.
[Жигови:] Semlin Triest 5 August 1835
одговорено 3. Нојемвр[ија] по Римск.
АСАНУ, 4156.
1 У наставку прецртано налази.
325.
САВА КАРАЏИЋ — БУКУ и АНИ КАРАЏИЋ

Петроград, крајем јула 1835.
Beste Aeltern!
Euren Brief von Hm Muloranovicsi, als auch den folgenden
habe ich empfangen. Die Geschenke haben mich innig gefreit.
Doch konnte ich die Briefe von meinen Freunden nicht erhalten
weil sie an der Gränze nicht durchgelassen wurden.
Die Prüfungen sind zu Ende, und ich bin so glücklich der
erste in meiner Klasse zu seyn. Die Ferien fingen den 1 Juni
an, und dauern bis 1 August. In dieser Zeit ist ganz Petersburg
in den umliegenden Ortschafften. Alles ist leer und in den
Chören sind von etlichen Hunderten nur 70—80 die auch diese
Erhohlungszeitj!] daselbst zubringen müssen. Daň ist das Essen
äusserst schlecht, so schlecht dass man lieber hungrig bleibt,
als ein eckelndes Mittagmahl einzunemmen.
Wegen den Studien bin ich zum Gefreiter avancirt, der sich
durch einer silbernen Querstrich an der Montirung, von den Ka
detten unterscheidet, und die Aufsicht neben einem Unterofizier
über 10 Mann hat. Alle Monathe werden die Besten und Schlech
testen aus jeden Klassen und Abtheilung vorgelesen, die Faulen
zum Stenfe gezogen und die fleissigen ins Prater geführt wo ;ch
das Glück, hatte, schon sechsmahl zu seyn, und wo die Stücke der
542
Freischütz. Die Studien von Portici (zweymahl) die Braut Zan-
ch[?] und Marquis wieder Willen gegeben wurden. — Nun bin ich
in der zweiten Klasse; noch 5 Jahre und ich bin Fähnrich in 6.
Unterleutnant und wenn ich unter den ersten bin im 7. ten Ober
leutnant, Dann werdet Ihr mich, hoffe ich Wiedersehen. Doch auf
nur kurze Zeit. Man ruf mich zurück, und ich muss nach Sibirien,
in die entfernteste. Länder Kamtschatkas, Grönlans[!], Lapplands
um den Berglaus zu leben um mein Leben zu verträumen.
— Für jetzt genug. Ich
verbleibe euer
Euch
ewig liebender Sohn
S. W. Karadschics
Ich bitte euch mir wo möglich ist auch einige Zeilen von
meinen Freunden Losett, Schwarz, Lerch und Nicolaus Meglitzku
und wo nicht jetzt ein Panorama von Form eines Taschenbuchs
mit Ansichten von Wien zu überschicken — Auch meine Land
karten wenn ihr könnt.12
An den hochedelgebomen Hn. Herrn
Wuk Stephan. Karadzics Doctor
der Philosophie Mittglied mehrer
gelehrten Gesellschaften zu Petersburg:
Moskau etc. etc. wohnhaft in der
Josephstadt Piaristen Gasse
zu den 2 grünen Bäumen
N 126 im ersten Stock.
in Wien. АСАНУ, 8552/99.
1 Вероватно Момировић.
2 Омашком изостављено писмо сестри Рдаи. Вид. Додатак на крају
ови књиге.
[Превод:]
Д раги родиш ељ и ,
П рим ио сам о д господина М ом ировић ваш е писмо као и
следећа. Поклоны су м е о д срца обрадовали . Н о писмо о д својих
д р у ю в а нисам примио, је р нису била п уи ш е н а на граница.
И спиш и с у заврш ени и врло сам срећан ш т о сам прей у
свом р а з р е д у . Р а сй ус т j e почео l . j y m , а Шрајаће до 1. август а.
У т о врем е цео П ет р о гр а д j e у околним м ест им а. С ве j e празно,
а у к о р п ус у j e о д неколико ст от ина сам о седам десет д о осам-
д е с е т који врем е о д м о р а м о р а ју т ако д а п роведу. Х р а н а j e
гпада крајњ е лош а. Т олико лош а д а човек виш е воли д а ост ане
гладан него д а у з м е бљ ут ави р уч а к .
543
Шшо се тиче ст уди ја, унапређен сам за десет ара, који се
о д питомаца р а зл и к у је једн и м сребрним ш ирит ом на ш ињ елу
и им а п оред j e g m l подофицира надзор над десет орицом љ уди .
Сваког месеца се прочит ају пајбољи и на 'рори и з сваког р а зр е д а
и одељ ењ а. Л ењ и осш ају до л е а м арљ иви се во д е у П р ат ер Где
сам имао срећу д а б уд ем већ ш ест пугиа; т у су се давали Ча-
робни стрелац, Студије о д Понтичија Невеста Занга[?] и
Маркиз против своје воље.
С ада сам у другом р а зр е д у , jo iu само пет година и бићу
заст ав ник у шесто / п о т п о р уч ш к и, ако б у д е м м еђу првима,
у седм ој ћ у биты поручник. О нда ћет е м е, надам се, опеш ви-
дет и. А ли сам о за крат ко врем е. П озваће м е натраГ и м ораћ у
у Сибир, у н ајудаљ ени је п ределе К ам чат ке, Грен ланда, Л а -
планда д а живим напразно и д а пресањ ам свој живош.
За сада дост а.
О ст ајем ваш син, који ће вас вечито волети.
М олим вас да ми пишете о м ојим др ую ви м а Л о зер ш у,

Ш варцу, Л е р х у и Н иколају М еглицком; д а ми, ако не баш сада,
касније пош аљ ет е је д н у панораму у ф орм ат у календара са сли-
кам а Б еча и м оје зем љ описне карт е, ако можете.
Вуку Стефановићу Караџићу,
доктору филозофије,
члану више учених друштава у
Петрограду, Москва итд. — итд.
са станом у Јозефигшату,
Пиаристетасе, код „Два зелена дрвета“
6р. 126, прей сйрат
у Бечу
326.
Гомирје, 7. август 1835.
Ваше Благород1е,
Высокопочитаемый Гдине и Пр1ятелю!
На любезно и высокопочитаемо писмо Ваше 26./14. т. м.
имамъ честь одговорити Вамъ, да колика е годъ желя моя
была, и (данасъ) есть; зактеваню Вашемъ задоста учинити,
толико ми немогуйность у томъ опетъ смета. Одъ оногъ доба,
544
како самъ Вамъ (задный путь) ловца мало послао, ни край-
царе одъ Пренумеранта ни самъ добью, нити могу, садъ
како е међу светымъ В. и мномъ мражня, што добыти, нити
знамъ одъ кота ми што искати валя, будући да су мое све
ствари, многи рачуни и писма, съ цЬлымъ покуйствомь, у
двору нЬгову, више одъ 10. мйсецш; нити знамъ зашто ни
крозъ што (на нГкш начинъ као освоене, секвестриране, шта
ли): Къ томе немудрость човека сил овита, предъ коимъ е
свеедно, та онай, кош га е у нужди спасавао, та онай, кой!
га е лане быо, толику е сметаю учинила, да я садъ ни свое
собственно, гдЬ бы имао добыти, не могу да добыемъ. Осимъ
тога несрећа, гтосйтивша ме Зимусъ, изгорившей ми (у 833.
години начиньеной бывшей) пили и млынма на води, нанела
ми е штету яче одъ 3000. f. ср. и садъ ме, подъ полуоткрывен-
нымъ кровомъ Мнтрскимъ и другимъ o t дама, изванъ состоя-
шя полаже и 38. хг. а не 38. f. 22 хг. послати Вамъ. — Што се
тиче суда Вашегъ и Гд. Доктора Фрушића, праведанъ е. Само
да ста рекла была (по Краньски?), да зашто самъ се (калуђе-
рећи се) ньему предавао, кадъ ми е онай, што Йе садъ (по Ва
шему мнйшю) волйти ньему страну држати, напредъ казывао,
какавъ е човекъ1 старый мой, а я му онако мудру и искусну
мужу, не ктедо BtpoBaTu! —
Докъ и оле у мало болй станье дођемв, постараћу се
новца Вамъ послати.
Запытайте, Бога Вамъ, Гд. Доктора Фрушийа, бы ли се
мой питомацъ Стефанъ Мюковийъ, кош е садъ у Загребу фй
лософЈческе науке cBpmio (съ добрымъ успйхомъ), см t o обра-
тити съ прошешемъ тамошньему Благоч. Обществу ради
помоћи да мејческе науке слушати може, и бы ли добро было
да и самъ Обществу о том молебно пишемъ. Но ньегова ми
лость и препорука учинити може више него 100. мои писама.
— А гдй сте ми Вы до сада были? — Препоручуемъ Вамъ се,
молимъ да тдйшто у овомъ писму написано за себе задржите,
поздравите Гд. Доктора, ньегову Госпођу и дГчицу. Гд. Дим.
Владисавльевийа и пр. съ высокопочыашемъ пребывамъ
У Мйстру Гомирскомъ 26. lyjua, 835.

Вашегъ Благоро/ня
покорнМшш слуга
СевасДанъ Илшчъ
П. П. Лйпшегъ папира садъ у овой пустиньи немамъ.

ГдГ су пословице? Оће ли быти што одъ ньи? О чему садъ
радите?
Sr des Herrn Hochgelehrten
Wuk Steph. v. Karadschich
Doctor der Weltweisheit etc. Wohlgeboren;
abzugeben beym Herrn Doctor v Fruschich.
in Triest.
[Жигови:] Vuchinich selo Triest 14 August 1835.
АСАНУ, 3221.
i човекъ додато над редом.
327.
Triest den 12. August 835.

Theuerste Gattin!
Deinen Brief von 3.d. Monaths habe ich richtig empfangen.
Uebermorgen (am Freitag, den 14. d. M.) gedenke ich von hier
abzureisen, und hoffe am Montag (den 17.) gegen 10 Uhr vor
Mittag in Wien ankomen und mit Euch Mittagmahl essen (ich
möchte Griessnockeln in der Suppe und Paradeissäpfelsoss zum
Rindfleisch).
Küsse mir vielmahl alle unsere lieben Kinder und grüsse
alle Freunde und Bekanten. Dein bis zum Grabe dich liebender
getreuer Gatte
Wuk
An
Anna Karadschitsch
in
Wien.
[Жигови:] Trieste Wien
15 Aug.
АСАНУ, 8532/102.
[Превод:]
Трсш , 12. a e iy c w a 1835.
Н а јд р а ж а cyü pyio,
П рим ио сам на врем е т воје писмо о д 3. о. месеца. П рек-
су т р а ( у пет ак, 14. о. м .) , нам еравам д а кренем о д а вд е и на-
546
д а м се д а h y у Б еч ст ићи у п он едељ ак (1 7 -o i) око 10 сат и п ре
подне и д а ћ у с вам а и р уч а т и . Р а д о б и х је о с у п у с к н е д л а м а
о д Гриза и ю вед и н у с у м а к о м о д п а р а да јза .
П о љ у б и м и пуно п ут а наш у g p a iy д е ц у и п оздрави све наш е
п ријат ељ е и познанике.
Д о Гроба ш вој суп р уг, који ш е воли
Бук
Блтородној Госпођи
(Јозефштат, Кајзерштрасе бр. 97)
у Беч
328.
ВУК КАРАЏИЋ — МАРИЈИ ПОПОВИЋ
у Бечу 20. Авг. 835.

Љубезна и високопочитајема Мацо!
Ево мене опет у Бечу. Мислим, да сте примили моје пи-
смо из Тријеста, које сам Вам лане у ово доба послао по Г.
Димитрију Владисављевићу (но он не ударивши туда, каже
ми, да Вам je писмо по неком послао); а и осим тога ваља
да сте разумели, да сам био у Црној гори и по свему приморју
она мо.
Еда сте ми Ви јоште што песама накупили? Ако ли уз
лањску бербу нисте могли, а Ви гледајте сад уз ову, па ми ји
пошаљите макар по делижанцу.
Дели ту join Г. Стојановић (Исидор)? Ако није, јавите ми,
знате ли што за њега. Да ли je ту још Г. Куљанчић? Дели Мара
отишла даље, или je остала Пештанка?
Поздравите ми љубезно Вашу Госпоју мајку, и Качу,
и брата Миту, а тако и Госпоју Димићку; И пишите одма што
Вашему
пријатељу и почитатељу
Вуку Стеф. Караџићу.
П. П. Moja жена и Ружа поздрављају Вас љубезно; за Саву

чујемо, да je здраво и д о б р о . Да сад овде седим: in der doseph-
stadt in der Kaiserstrasse № 97.
35* 547
(На полеђини:]
Госпођици Mapuju íloiionuh
(у кући тишлера Weinmanna)
у Будиму.
Воштани печат. АСАНУ, 8789/К
329.
Wien den 1. September 835.

Vor zwey Wochen bin ich hier angekomen. Die letzte Sen
dung der Gussletter war noch in Triest, weil das Geld vom Erz
bischof noch nicht angekomen war; wesshalb ich ihm auch
von dort geschrieben habe, und hoffe die baldige Sendung des
Geldes.
Ich bitte, meine Empfehlung an Herrn v. Kollar auszurichten.
ihr
ergebenster Diener
Wuk Steph. Karadschitsch.
(На коверту:]
Sr Wohlgeboren
Herrn Martin v. HamuljaK,
Rechnungsoficialen bey der königl.
Statthalterey (P. T.)
in Ofen.
LAMS.
{Превод:]
Б еч, 1. сеп т ем бра 1835.
Уваж ены ю сиоди не и пријаш ељ у,
П р е д в е н едељ е ст т ао сам овам о. П оследььа пош и/ька
ливених слова била j e јо ш у Т р ст у, је р новац о д мит рополит а
јо ги није био ст т ао. Зб о 1 т ога сам м у писао и о т у д , и л адам
се скорој пошиљци новца.
М оли м д а пренесет е м о ју п реп оруку ю сп оди н у К олару.
С пуним пош т овањ ем им ам част ост ат и
Ваш најиокорнији слуГа

548
Њешвом благородству
господину Мартину Хамуљаку,
рачунском чиновнику краљевскоГ намеснишшва
Пешта
330 .
У Земуну 29га Авг/11. Септ. 8351

лредрапй пр1ятелю!
У едномъ Вашемъ писму на нашегъ одабраногъ прјателл,
Господина 1гнЪ ВасшЪвиЬа, напоменусте, да ћете и мени
скоро писати. До садъ самъ залуду чекао на то Ваше обречено
ми писмо, и чекао бы юшъ и ду.тЬ, ништа Вамъ непишући,
да данасъ нисамь я найлешпу новину, а Господинъ 1гня за се
найвеселш гласъ, чуо. Познато Вамъ е, како е Гд. 1гнъи одъ
Высоке власти оностранске прелазакъ у Београдъ препреченъ
бью; стваръ се озбыльскга, и управо съ едне стране праведно
а съ друге сасвымъ по страсти претресала, а тако за насъ
доста дуто и затезала. Но данашня цариградска пошта, међу
осталымъ важными новинама, донела намъ и то, да е Гдну
1гнъи слободно, опетъ као и пре у Београдъ прелазити, и
службу свою по обычнымъ дужностима чинити. Ньина Свет
лость, Гд. Кнезь Метернихъ особито е писао Господару Князу
Милошу за нашега Г. 1гню, као за валяногъ чиновника и у
свему невиногъ човека, и на то необично и велико посред-
ствованЬ Господарь е дао одъ себе писмену речь, да е съ
НГгове стране Г. 1гньина стваръ тымь свршена, да одъ садъ
и као и до садъ оно буде и остане, што му неправда и р!)авъ
езыкъ злотвора узети не може. Мы се овде живо радуемо,
што се та стваръ за нашегъ пр1ятеля, а у млогомъ сматраню
и за насъ тако, лепо свршила. Я самъ ускорю, явити Вамъ,
да и Вы участвуете.
Знамъ да ће Вамъ мило быти, чути, како е Господарь
Милошъ у Царигра[д]у дочеканъ. Да су га Паше и Везири
свуда путемъ на найлепшш начинъ дочекивали и пршмали,
то сте, знамъ, све до садъ вейь обширно могли разумети. У
549
Цариграду одредю Му е Царь найлепшш конакъ, за ньга
само богато и депо намештенъ и накићеш». Пошто е кодъ
cbíio великаша и Посланика свое вјзјте учиню, есу га и они
сви лепо поодили 17° и. н. о. м. имао е честь, и предъ Цара
изићи, кои Га е врло лепо и милостивно дочекао, и обдарю га
е 1. са своимъ портретомъ у драгомъ каменю, кои као какавъ
орденъ може носити; 2. съ едномъ сабльомъ, богато дјаман-
тыма искићеномв; 3. съ срванюмъ съ копчомъ одъ скупогъ
камена и съ везеномъ якомъ, 4. съ еднымъ атомъ подъ скупо-
ценымъ такумомъ. — У томъ сви су сложни, да юшъ нико у
Цариграду одъ Порте тако лепо и славно ше досадъ дочеканъ
бью, као Господарь србскш; свака му се честь и любовь чини,
и свакъ живи у Цариграду чуди се и диви той редкости. После
авдденще дочеканъ е и кодъ Патрјарппе одъ С. Патрјарха съ
млогимъ владикама и свештеницыма; ту е лепо быо поздрав-
лГнъ и светымъ муромъ помазанъ. — За све то юче се у
Сербш свуда благодареше Богу парадно чинило. — Г. Ка-
петанъ 1ованче самь е прекюче изъ Цариграда у Београдъ
дошао, и што Вамъ являмъ, у отечество свое донео.
За оне ствари, кое одъ Гда 1гнГ зактевате, являм Вамъ,
да ћете íh1 тешко моћи добити, ако сами овамо нами не до-
ђете: путъ Вамъ е садъ кратакъ на дамшифу (либо пароплову).
У Cepéiit се ништа важно nie штампала, а ни садъ се ништа
особыто не штампа. Него дођите намъ Вы сами, па ћемо наћи,
ако не наштампаны, а оно баремъ устмены cTBapiň довольно,
кое ће Вамъ се допасти.
Обявлююйи Вамъ срдачньйй поздравъ и одъ Гдина 1гнГ
и одъ Г. Васе, кои ми надъ вратомъ стое, любимъ васъ
братски и есамь
Вашъ
искреный брать и слуга,
Докторъ, I. СтеиЬъ

Љубезни пршатељу!
Мене не ос.аје више ништа, само Вас поздравити, и по-
звати, да нам скоро дођете, макар на бабшье код
Вашег свагдашњег пријатеља
ВВасилијевића
550
[На полеђини:[
Herm
Wuk Stef. Karagich
in der Kaiserstrasse N 97 Josephstadt
in Wien.
15 Sep.
одговорено 3 Нојемвр. по Римск.
АСАНУ, 4157.
Вукова преПиска VI, 116—118.
1 У наставку прецртано gpyioxuie.
331.
ЈОСИФ МИЛОВУК — БУКУ КАРАЏИЋУ
Примиосам Ваше мени мило и драго писмо од 1ог овог,
и радујем се дасте здрави опет воскреснули —. Дасте кадкад
на Вашем путовању и на мене помислили, миломи je, ал ми
je жао што ми ни словца ниодкуд писали нисте —. За портрет
Владике Црногорског овамо донети немам тамо никога —,
ако би се тко удесио, молим ми га послати — овде je већ
прелитографиран. Г. Исидор Стојановић je још прољетос у
Сербију отишо, ал ми ни речи писо није — ! Г. Куљанчић
je овде, и оће Вам писати — Г. Колар, с’ коим сте се морали
састати, отишо je у Бемску да се жени. —• — Писма сам по
адреси предао. Матица je обтужена и већ je морала Конзи-
лији и рачуне и књиге показати или предати, па шта ће шњоме
бити незнасе. Овде се сумњају да ће Павловић медалију до
били. Он je у великом белају —, покупио новце на његов лист,
па су га сад о вашару хотели да поједу, те тако изда, да л>у-
дма уста запуши 1 № па сад опет Пути, а веле даје преко f.
4000 — примио. — Ако се ово расчује тко зна оћедул му
допустили да Медалију носити може. — Љетопис je целе
ове године изостао и то од како je Матица обтужена несмеду
ништа издавати и тако je и она и Павловић сав кредит из
губила. —
Пређе неколико недеља je овде био Г. Ранковић, дирек
тор београдске полиције. Он Вас je поздравио, а и Возаровић
Вас све једнако поздравља, и сви онострански Србљи. —-
551
У№ 10 Србски новина стоите и Ви међу пензионери од
f. 300 — или 150 Талира годишње — ja Вам гратулирам.
Г. Симо Милутиновић je у ПросвГштенија департаменту
за Секретара и Историописца намештен, а и он je у Цари-
град отишо с’ Књазом. Новине разносе глас, да сте у Петерс-
бургу печатњу купили —, јели истина? Сад се овде ништа
не штампа и све je готово престало —, гледаите да се што-
гођ штампа и Павловић поукује — да му болЬ Медалија
отликује.
Остајем Вас све, с’ целом мојом фамилијом, и с’ осталом
браћом поздрављајући
У Пешти 15ог Септ. 1835.
покорни
Joe. Миловук
Wuk St. Karadjits
mehren Gelerten Geselschaften Mitglied
in Wien.
Josephstadt, Kaiserstrasse № 97.
18. Sep.
одговорено 17./29. Окт. 835.
АСАНУ, 3164.
332.
ВУК ВРЧЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Будва, 26. септембар 1835.
Високоучени Гдне! и мой всеусердни Именякъ!

Да вамъ Hie познато добро что до мене ше зависило
послативамъ мое обећанГ, мораобыхъ се одиста стидити одъ
васъ, будући да е праветно било послативамъ йшштъ када сте
у Котору били; али Гднъ Јижичв Koie пакъ онъ мене обе-
ћавао одъ дана на данъ очекиваое подобно себи време да из
верти мою молбу коя се више него двадесетъ пута уствено
и писмено предъ нымъ преставляла. Ево дакле мой Госпо
дине! ШалГмъ вамъ неке коесамъ скулю, ни» веема мало,
будући да поста она коя коштуе и тако f2 само два фоля
напуню самъ, и кое здЬ вамъ облажемъ. Незнамъ какоће се
вами допадати, ма какве су да су га вамъ садашньомъ при-
ликомъ болы немогу бить, а ( ípfju н ем ам ь ку ^ь) , али ако вамъ
буде одпотребе, 1абих вамъ могао скупитъ и кою стотину,
само заповидите ми и обявите коимъ путомъ могао бихъ
вамъ послати, ма не чрезъ посте за скапулати трошакъ. 1а
шесамъ при сочнкЬню исти пшеница никакови знака одъ Ор-
Iографје мећао, ибо знамъ да вш есте у онолико колико ми
се чини данасъ найболы одъ cbíio Србскш Списателга у овомъ
дЪлу, найскусни могу рећи ербо самимъ искуствомъ познатое
не само мени кои шесамъ ни наймашЬ искусанъ, ни многимъ
ученимъ кои данасъ вамъ противо стое, а с’ временомъ ништа
лакше него да се к’ вами приближе, и т. д. За та узрокъ
дакле просимъ да вш поправите како знате. Мећао самъ оне
исте рјечи како говоре овденъ. Изванъ cbíio рјсчи гледаите
како ћете назначити ону р1ечъ „сачуваа“ ербо на досшетакъ
велико свое продолжение има, а не са ч ув а о као чтоје обичай
во обще.
Када не быхъ бю при цЪлой надежди даћу васъ на скоро
вцџети, вЬруйте даби мое ердце веома скорбно и опечалено
било, того ради просимъ прву кныгу коюбисте писали ма-
каръ коме драго, назначите кадаћете јопетн на ове стране.
Неизоставлямъ молити васъ, да у ту кныгу кою сада из
даете на Штампу сотворите ме участникомъ а что буде
трошка драговольно с’ хваломъ вамъ, плати ћу.
Ову обвиту за Г. Сима Милутиновичьа кою Г. Марко и
JwKO шалю молимъ вш ю пропишите и ставите внЪшньи
надписъ како bí и знате, будући да га ни они не знадемо гдЪ
се налази.
Мене ће радостъ моя сва бить испунЬна даме често
кратъ ономинЬте сами собомъ, и да ме у будуще наричете
како и досадъ, како ме нећете заборавитъ доклен се акобогда
йишетъ видимо. Остаемъ поздравляюйи васъ одъ стране
цЪле Фамшпе Г. Марка и Јшка Ћеловића, а га особито есамъ
грлейивасъ душомъ и ерцемъ моимъ до смерти
Вашъ все поданной ши, и доброжелателн4йш1и Слуга
Вуко Стеф. Врчевичь
Будва на 26 /14. Сетемвр1я 1835.

АСАНУ, 4392.
553
333.
Цетиње, 27. септембар 1835.
Высокопочитаемый Прјнтелго!
Быйе одприлике мГсецъ дана, да е Господарь писао Г.
ВладисавлГвићу съ препорукомъ да откупи она слова сла-
венска, а данась му шилГ за ньихъ 270 Г, као што Вы велите
одприлике да ће заклопити. — О овоме можете извГстити и
Г. Хамуляка.
По свой прилицы Ваше пословице неће быти готове npie
Божића, и изшеће до 20 печаташе табака. — Моя Грлица
готова е, и послаћу Вамъ колико приђе еданъ екземпларъ.
— Сете ли вейъ готови съ предговоромъ къ пословицами?
Явите ми, молимъ Вась, шта е и далГ было одъ Матице;
роили се ioiHTb, шта ли i ой би? Хоће ли почети излазити
Пфенигмагацинъ? Излазе ли какве нове кньиге у Пешти
или у Бечу?
Морачкоме архимандриту име е Димитр1е.
Поздравля Вась Господарь, Попъ Baco, отацъ Петроше
и Господа Сенатори.
Пишите штогодь
Вашемъ почитателю и слуги
Д Милаковићу
ЦетынЬ 15. Септ. 1835. год.
П. П. И выше бы Вамъ писао, но неймамъ када; гласъ

ми дође да ми е мати умрла.
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk Steph. Karadschitsch
(P. T.)
Josephstadt in der Kaiserstrasse № 97.
in Wien
11 Oct.
№ 8 фали
одговорено 31/14[!] Дек. 835.
Владици 10. Јан. 836.
________ 28 Февр. АСАНУ, 3568.
Букова иреписка V, 46—47.
554
334.
У Будиму 17./29. Сеп. 835

Љубезни и високопочитајеми Господине!
Ваше љубезно писмо којесте ми лане под 6м Ав: из
Тријеста писали, примила сам на Пошти из Варадина, сје-
дним малим извинителним писмом Г: Владисављевича пра-
ћено, накоје само зато одписала нисам, што сам држала да
ове песме које преписане имам трошак Поштански платити
непеду, а друго меје и совет Г. Г. Стојановића и Куљанчића
мало од тог задржао, кои су чули, да ћете натраг преко Вуко-
вара и Будима у Беч ићи, ово им поверујем, неотпишем, и ево
досад нисам никако могла дознати гди се наодите, и јестели
здрави, но сад из Ваш[ег] писма видим дасте с Милостивом
Госпојом, и љубезном дечицом здрави, чему се ми сви од
српа радујемо и надаље од Бога Вам желимо.
Стојановић je отишао у Србију (још лане у почетку зиме)
из ГГеште али како ми се види, тому план није испао како
je он желио, нити онако како му je обречено било, jep се
бавио код куће до половине лета, а од како je прешо, join
ништа Куљанчићу писао није, (ил овај неће да каже), а то
могу веровати, jep je Стојановић одвећ страшљив, па мисли
да га која искрена реч у сплетку не уваља. Толико знам, да
макар шта он патио, лако ће тамо поднети, кад себе код
М и л ут ин овић а зна.
Што се пак Куљанчића тиче, то Вам могу толико казати,
да га само онда видим, кад по њега поручим, док je Стоја-
новић ту био, тоје сваке недеље E x O ffic io i м о р а о доћи, а сад
од како Стојановића ту нема понео се, него ме се срећом
боји, па кад се што особито догоди, доће теми јави, сад на
пример, за Г : Павловича М е д а љ у сам ja знала, пре него Г :
П: jep je у Auwiiucny преко лета био, и тако се морала ова
прерадостна В Ь ст ъ Г. П. с ештафетом јавити. Taj сјајан
Феномен знам даће млого главобоље приузроковати онима,
кои р е д к е заслуге Г: П: у Стихови непрестано до неба дижу
— и Куљанчић се Медаљи чуди.
Лане je Марја кући отишла и добро јој посо ишо, на
пролеће дошла у Пешту, и покуповала што јој требало у
занат, из међ тог времена се помирила с Куљанчићом, после
555
неколико дана оде кући, и тако ми кадкад пише, ал свагда,
да je код куће задовољна. Летос je у Манастрире[!]с Стојано-
вићем одила, ваљда, су намерни били калуђеритисе ? ja чујем
од други даће сватова бити, али чак у Србију, сад миелите
кота ми Младожењу казали! Г: М и луш и новић а? истина да
je то празан разговор, али ако шта од тог буде тоћу Вам (кад
буде) јавити, за сад je здрава и весела, и у сваком Вас писму
њеном поздравља.
Овде су млоги разговори били овами, и вашем путу у
Црну Г ору, сваки je желијо знати узрок зашто путујете, прво
под зиму, а друго на тако дугачко време, па овде није чудо
ако су људи љубопитљиви, ал у Србији гди сам мислила да
они оником бригу неводе, опет су разпитивали штаћете тамо,
и неће да верују дасте у Црној Гори били. Лане сам читала
књигу коју je Владика Црногорски писао. Преко Зими ће
Гоъ: В идакови ч у Пешти задржати, морам гледати да се
шњим упознам. Ово дана сам имала срећу Г: Р: Пачић поз
нали. он мисе допао, као што се и досад млогим девојкама
допадао, за којеће Г. Пачић мало марити, преповедао мије
даје у Ћуру постао Sechziger, oder Wahlbürger,2 без даје пре
Bürger био. Зналасам добро да то у Мацарским К: Вароши-
ма бити неможе, и даје нечувено, еле опет помислим, може
бити дасу из3 призренија на његове заслуге то њему допус
тили, а кад се ja сетим да je шала, и да може лако Сехцигер
бити, кад 60ту годину тамо доживи, и без да je Bürger био,
онда се и сам смејао.
Ова he Вам се новина најбоље допасти. Оженио се Ланар,
Ваш бивши Хаусхер, и узео једну б ел у р у м е н у удовицу око
50. Година стару, из Мишковца; она je join продетое у Будим
дошла, и на све стране шшьала жене, да јој нађу мужа, од
ти посланица, отиђе једна Ланару па му каже, он буде готов,
направе контракт да je она од њене куће док je жива, Гос-
пођа, а кад умре, остаје њеном мужу, кућа вреди близу 3000 f,
има млого лепи ствари, од кои je и Јерини доста дала, а биће
код ње и готови новаца, јер се сваки дан спијаце млого кући
носи. Кажу да je привечери својој невести певао, тиси душо
љубве вредна, нитје теби равна једна и д.
А јасам читаво лето на путови с Машандмодом провела,
била сам у Темишвару, Араду, Великом Вараду, Доброцену,
Мишковцу, Ђинђешу, Кечкемету, Хатвану, у Гражалковича
Гедељу, и све илице и што сам у фришкоћи видити могла
видла сам, него дођем из Мишковца грозничава кући па ево
пет недеља како немоту да je се отресем, кадкад изостане,
па je опет добијем, зато сам код куће и остала, јер сам на-
мерна била у Токајску бербу с Машандмодом ићи, ал овако
556
ce нисам усудила, негоћу у нашу бербу ломало ићи, и још
коју песму овима додати, па по берби Вами послати. Аманет
кои сте ми оставили, т. je: од Mapje песме да прелишем, те
сам свршила, а друге су песме од моје Маме и Бабе Стани
шнике и песма Г. Берича коју ми je join лане у винограду
морао певати, у лајнској берби смо саме Тотице имали, па
сам том приликом преко табака Мали Тоцки песама препи-
сала. Србски песама имам досад 15, ал су све кратке. Осо-
бите новине које би Вас 1нтересирати могле овде немамо.
Мало ако недођем преко зиме једно месец два дана с једном
Госпојом одовуд из града у Беч, ja бисе том врло радовала,
јер таби Госпоја за своим послом ходила, а ja би то4 време
Машандмоди ишла, ал мојом срећом може ништа од свега
небити, ja се надам, па ако буде, то одбацити нећу. Мисмо
фала богу сви здрави (до мене једне) исто и код Госпоје Ди-
мичке, она Вас љубезно поздравља, тако исто Мама Мита и
Кача, а ja љубим руку Милостивој Госпоји и Поздрављам и
љубим Вашу милу дечицу како Розу исто тако и Саву коме
се врло радујем што му je тамо добро, само даму бог да
здравље и Среће па се за њега небрините. Остајем с сваким
високопочитањем Љубезни Господине
Ваша понизна
Марија Попович
[На лрвој страни на левој маргини:]
п. п. Ево згодне прилике да могу ове песме послати.

Персида Јоанович се примила песме Вам предати, ако што
узпита у ком форштату, цайгшмит седе, то ако знате, молим
упутитеје.
[На засебном листу:]
Љубезни и Високопочитајеми Господине!

Ово сам писмо предала Персиди Јоановича, која je у
Беч полазила да Вам га преда, еле мојом срећом се догоди
да њен Отац умре пре него штоће се на пут кренути, и тако
без да сам знала остане моје писмо скоро три неделье код
ње, а она до пролећа горе ићи неће, а сад моја Мамзела, и
сродница Г : Л а д ек код које радим иде у Беч, и понеће ове
песме, које од лане немогу да скинем с душе. Сад ћу се за
друге, и лепше бринути засад ћу молити да и као најлепше
сматрате.
Мож дасте разумели, да се лане оженио млади Несто
рович (Урош) и довео врло лепу, добру, и богату девојку из
Темишвара, која je у очи Митрова дана умрла, а дете остало.
557
после се Оженио Г : Павао Стојанович, узо из Острогона опет
лепу добру и куд икамо богатију девојку. Лане сам деле зиме
кашљала и често крв шьувала, а сад се опет кашаљ појавио,
само с разликом том, што крв непљујем, него кад кад гроз-
ницу добијам. Поздрав од Госпоје Димичке, Маме Мите Кате
и од мене Вами, Госпоји Милостивој, и љубезној Деци Хи-
љаду пољубаца од
Марије Попович
An der Hocliedelgebohren und Hochgelehrten
Herrn W u k Step: Karadszits
Doktor der Philosophie, und mehrerer gelehrten
Gesellschaften Mitglied, abzugeben in der Josephstadt
Kaiserstrasse № 97.
in Wien.
Sollte eine Antwort hierauf folgen,
so müsste diese bis morgen Abends bei Hr. u. Rute
vorab j4 s 57 Langengasse I Stock eintreffen.5
одговорено 1/13 Марта 836
(писато7/19 Нојемвр. 835.)
АСАНУ, 4101 и 4101а.
Букова йреписка VI, 33—36.
1 Службено.
2 Члан шездесеторице или изборни грађанин.
3 иза прецртано гьеюв.
4 иза прецртано још.
5 Ако одговорите, то мора бити до сутра увече код господина Руте
у Лангенгасе 57, први спрат.
335.
ПАВЛЕ КАРАНОТВРТКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Високоучени Господине Вуче,

мени особито почитаеми!
Ваша велика услуга и ревност, кою Ви Вашему роду не-
утрудно дан ноћ подносите и себе за нЬга жертвуете, та ме
уче и даю Вас познати. Прво мога страданя (коме већ треће1
лГто настало) имао сам срећу Вас у моме отечеству из Ваши
ПЬсана познати, а послГ пострадавши и приспГвши у Сер-
6iio у дворъ СвЈетлога Княза сербскога, онђе юшъ болГ ра
зумам за Ваше славно и велико име. Од оно доба на сваки на
чин желюсам дасе с’ Вама састанем, било у TpiecTy или Ду
558
бровнику или иайпослГ и у самой Црной Гори, но бавећисе
о Moioň великой бриги и сиротиньи, немого приспЕти на
BpieMe у TpiecTb, ђе сам мислю найболЪ с Вама о нашима
пословима разговорити и по совГтоватисе. Вама ће бити
зачудо шта я толико говорим а некажем тко сам и одкуда.
Нећу рећи за цГло, ма може бити да акоме лично и непозна-
ете, дЪла и страдашя моя биће Вам позната. — Я сам’ си-
ромашки Попо из Босне (недалеко од’ Бан'Ьлуке:) кои стра
дам са више мое браће за вЬру и народ! — Пезнам доклен
ће судбина гонити ме? Кад помислим ђе е мое отечество у
ком сам родю се, ђе ли мое добро, кое сам имао! — Ахъ
Боже! а сад од тога удалЪн и свега лишен, морам преб1ятисе
од немилога до недрага. Но све би nperopio и лако претршо,
само кад би знао даћу моюй браћи и отечеству ако и позно
од помоћи и користи бити. Овђе Hie любезни Гдне мГста,
да би Вам могао сву мою тугу, мисао и намГреше изказати,
но само од части назначуем Вам, да ми са Вашим великим
умом и духом у совету подпомогнете, коећу гледати на вели
ку користъ мое браће и отечества, обратити. Я ћу ioui овђе
неколико дана постити па послЬ отићу у Костайницу к-моюй
невольной фамилји, да тамо зимуемо, пак на пролГће што
Бог даде. — Опростите любезни Господине, што овлико,
први пут пишући Вам, с-пута салазим, али nie иначе. Молим
кад изволите одговорити ми, да писмо на Господина Enic-
копа управите у Карлштадт, коиће мени од туда сообщите.
Овай Сербльин кои Вам ово писмо предаде, може Вас доста
0 мени и моима страдашяма известите. ДалГ препоручуюйи
себе Вашой великой милости и прјктелвству остаем
Ваш
У TpiecTy 23. Септембра 835. покоряй слуга
Павел Карановичь
бивши Парох БанГлучкти.
АСАНУ, 4461.
Вукова преписка VI, 661—662.1
1 Натписано изнад прецртаног четврто.
559
336.
АВРАМ ПАНИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Шид, 5. октобар 1835.
У Шид8 23. 7В 83У

Высокопочитаемы Гдне!
ГДнъ Б8димировичъ (:садъ видимы) имао е право,
што ме ние посл8шао она 22. Цванщгера вама дати, само га
у томъ кривимъ што ми ние явю, те бы я јоштв онда мой д8гъ
платю. Онъ е велимъ имао право што е можетъ бытимислю:
Отацъ мой некасе јоштв мало пром8чи, докъ я до леба не
дођемв. Пакъ тако и б1яше. Овай примисе опетъ учителства
и сретно доконча ов8 годин«. А кадъ ти га я (:може быти:)
превари, да he MS сынъ до пролећа у Бечб остати, то онъ
брже болкузе речь натрагъ и опетъ, се у Грк8 за учителя
погоди. Има 180 f. 600. ока жита, 400. ока к8к8р8за, два
матора брава и потребна дрва за огревъ. То е за нЬга добро,
може себе содржавати, и с8пр8зи што е н8ждно послати. Не-
треба дакле Г. Аца ништа да м8 шал4, нити вама што за мене
даје, я самъ вашъ д8жникъ, я ћ8 вамъ како ме учите послати.
И садъ бы вамъ послао, да нисамъ, (:чини ми се:) јоштв лане
ч8о, да вамъ ни е збогъ (:овако лагаше:) неки ваши у посло
вица ставлЪни Л8дор1я забранено было такове штампати,
пакъ1 и то да сте се вы сасвим у Тр1естъ преселили. Зато я нез-
наюйи какове бы то л8дор1е быле ванъ2 да бы сте што ста
вили, којесе къ развращенто нравовъ и на отровъ млади
срца клони, морао самъ покойногъ Неделковића питати,
кой ми само на кратко шговори: да се за садъ пословице
ваше неће штампати, и дасте вы у Црной Гори, пакъ ћете паки
у Бечъ возвратили се. Кадъ е дакле тако, да сте сретно дома
дошли, и даће пословице изићи на светъ, то ћете и Новце
добити, само се претрпите, докъ видимъ штаће садъ прен8-
меранти рећи. Одавно е было, мог8 люди, кадъ ми и тако нис8
платили, узети речь натрагъ. Само ми молимъ васъ на скоро
явите, требамъ ли я делижанц« што да платимъ, и требамъ ли
я квит8 w делижанца имати. Я том8 нисамъ вештъ, а стид
меје поште питати. Не управляйте моеписмо крозъ Essegg,
Wukowar, еръ тако писма дођ8 до Илока, и т8 леж8, докъ се
выше писама у Шидъ не накупе, пакъ опетъ осимъ они 14.
хг. С. М. за свако писмо по 6. хг. С. М. писмоноши платити мо-
рамъ. Пакъ и Пошла Илочка чини мисе шеврда, н4м8 е све-
једно; та изъ Беча, та изъ Пеште или Сегедина, онъ све узима
14. хг. ако и јес8 писма једне ваге3, вейъ атрес1райте E s se g g ,
560
W erpolje W in kovcze zu Schid, и тако ће Товарничка пошта,
пролазећи крозъ Шидъ у Бачинде, меня писмо предати.
ДалЪ; одъ какосамъ ово ваше писмо добю у видю, да
сте (може быти) смислили вашъ РЬчникь прештампати дати,
я самъ на зактеванЪ ваше 5264 речи скулю, које и[!] Словар»
вашемъ нис». Ако међ» тимь јоштв коју до б iсм ь све ћ8 вамъ
ск»ла съ новцы послати.
Найпосле: Тамошни Г. Б»димировичъ у своем» подъ
4МЪ Аугуста на мене управлЪномъ писм» явлаюГш ми за
смрть Неделковића, и ово прилаже: све ствари, што се
нЪгови (Неделковића) потреба тицало, како у време боло-
ваня, тако и при погреб», надам се ови дана у редъ привести,
и онда ћ» вамъ о свем» обширније извјестије дати. Я м» на то
писа и моли га, да настои и потруднее не былисе што овой
Сироти Матери Неделковића у исплаћивашо д»га помоћи
могло; но до данасъ ништа неч8јемв? Може быти да онъ мое
писмо ние добю. Я м» правогъ Атресса нисамъ ни знао.
Мата и сестра Неделковића, које w жалости, које што у кас»
церковн» досадъ 243 f. 30 хг. давати имаю, а притомъ о прес-
лицы живу, већв се тако пог»биле, да с» скоро до шчаяшя
дошле. Зато нека Г. Б»димировичъ среће своје ради, лотр»-
дисе w томъ настояти, како ће ствари Неделковића склонити
да бы се у Новацъ учинити и тако овима сиротами помоћи
могло. То и васъ молимъ.
Аца нека пише, кадъ ће кући доћи.
Вашъ
п. ш.5
Herrn Herrn
Vuk Stephan Karaxics
in der Josephstadt in der Kaiser Strasse № 41.6
zu Wien.
—• ,, — Ofen
— „ — Esegg
— ,, •— Werpolje
— — Winkovcze
— ,, —- i n Schid
Воштани лечат с орнаментнма.
[Житови:] Petervardein franco
1 Иза прецртаног Я незна. АСАНУ, 2218.
2 Изнад прецртаног бојећи. Букова преписка II, 438—440.
3 Иза прецртаног Мере.
4 Извад прецртаног до 400.
5 Надредни знаци изостављени
6 Иза прецртаног 97.
337.
Трст, пре 6. октобра 1835.
Љубезни Гд. Вуче!
Ваше писмо и Токајер сам примио. Задовољан сам ca
трудом Вашим на коме Вам благодарим, а у име плате при-
кључавам Вам овде камбијану од 22 f.
Наше надежде да ће Милошу моћи служити оваи пут
на добро, боим се да ће исчезнути, да могуће je Богами да
ће се понети и вратити се join гори него што je био. Време ће
све доказати, али сам ja запета слабо задовољан с толиким
почестијама од стране свију осим Енглеза и Француза њему
указани.
Немам за сад више, писати Вам, а и у итости сам, него
Вас поздрављајући љубезно и од Вас свагда радо гласова
имати желећи, јесам
Ваш искр. приј.
Д. Фрушић
An Herrn
Wuk Steph. Karagich
in der Josephstadt № 93 do. 97.
a Wien
[Жиг:] Wien
6. Oct. АСАНУ, 1964.
Букова прейиека /, 692.
338.
Вуковар, 9. октобар 1835.
У Вуковару 27. Септ. 835.

Љубезш Господше!
Фала Богу, кад сте већ ту (ж1вј и здрав1)! Ja сам се с
Јустшом дао 6io већ у 6piry за вама, толшо времена нечу-
jyhi, гд1 сте како л1 сте? Дал1 сте штогод у Црној Topi по
жељ1 пронашл1? Новога Свеитеља ваљда сте вщш, i по за
кону богодавно (andächtig) му се поклонпп? Нека нека! Нек
и тако почјње напредак у просвет! народној! — У Дубров-
шку да лiсте могл 1 што от старше пронаЫ? Откако bí одо-
сте; престаше Сшсателй Hami книге Í3давать Сад нема шшта,
562
чујем, у Буд(му да се штампа. А у Бечу можда ÍMa? Да сте
моглi бар Дашцу наставт; a i Поело sine !здатј! Љетошс ове
годше престаде; а какве ÍMa Учредшке i машпуланте Hije га
hí квара! Народи i Лист теде нешто дабуде, па i он чин mí
се слабо корача: ваљада нема радюца i трошка. Да можете
bí таково што почет:'. Кршке i Рецензце да се могу бар у
једну книгу скушД; Граматша направт; Лекспсон допунт;
Народне песме (све) штампати, то je посо, у ком нетреба
оклевати. Наплата вас очекује.
Г. Новјћ превео je суасет Песама на немачю, i већ je
једну книгу Г. Картлебну у ферлаг послао; но неће да npiMi;
iMa млого посла. Манушкршт je сада код Г. Миловука, i ja
сам му nicao другог Ферлегера у П е н т да тражк ini да вама
пошаље, He6i ni bí тамо кака ферлегера Јзнашлј. А за труд
свој HoBih HeimTe Bime од 50 ком. књ. премда je от Карт-
лебна 100 fl. icicao, i tím можда га je i уплаино.
Предговор je Новјћев на немачком језЈку врло важан за
наше Стсатеље; јербо се у њему могу огледаД као на огле-
далу какав je Koji у српском кнлжеству? Вама oco6ÍTy чест
предговор донаша. Bi њега можда познајете: он je cíh по-
којног HoBÍha Обрстлајтнанта Í3 Јакова; он je ту тако некако
од 1820 до 827. 6io i 4 год!не права Немачка слушао, а сад
je cipoMa у — затвору овде код наше вармеђе зато, што je на
ону страну без пасоша iniao i контумац Hije одлежао. Његов
je затвор учшю, кога сам ja на ту míco навео, да се српске
песме i от Србаља на немачю преводе. Он je (a i то moím
наговором) саставю српску IcTopijy у ctíkobí, ani не онако
— као што je Србуанка, него по начшу и духу нар. песама, i
кад 6i bí пречјталј, не верујем, да 6i се од mi у чему разлК
ковале. Манушкрјлт je сав код мене (око 40 шеана табака).
Но то се 4Íhí Новјћу мало, зато je на ново почео чак от по
топа, i рад je у Tpi кн>. да јзда. За наш публшум бШе ове книге,
ако кад Јзађу, врло добро дошле као и народне neciv е.
Прво Парче моје Нем. Г раматке већ je штампано i
50 брожЈраН егземплара ja сам већ добю, а 450, још je тамо
(код MexiTapicTa) незвезано; зато 6i вас мол iо, да mí по ка-
кој npiniKÍ bí пошљете, а-кошкако, а оно бар до Г. Мшо-
вука сад о шућем Пешт. вашару, По моме рачуну остао
сам само 7 f. сребра за везање дужан; bí юплатНе, а ја ћ у
вам са благодарност! повратјтј. Друго пак Парче míchím у
Буд» 1}' печататј; јербо je штампа јефтшуа (10 f. сребра). А
i оне моје речЈ гледајте, да mí пошљете, па ако шете bí пре-
nicani, ja ћу; па ћу вам на hícto, ако требате, предат i. Ако
mí што уетшете, a bí mí јавјте за све, a i за стање ваше, што
мјслјте, да je за мене: Како сте путовал!? Куда сте пролазш?
36* 563
Јесте jri што acHijii? М iсл in ел i ту остам? Оћете .ni још кој i
пут у Cp6ijy? Јесте ni злрав1? Bi i Гocnoja ваша? Шта panine?
Jecyni дечјца жтва? Шта чујете за Саву вашег? Оћете.п га
скоро bíaítí? Оћете скоро шта јздавам? Оћете пословјце
печатам? Оћете Дашцу настав1т1? Шта чујете за Љетошс,
Mariny, за Народи i лјст? Оћете ni кад овамо ce citri, да се
састанемо i вјдјмо. ЧујетелЈ ко ће нам Дјректор 6 ítí место
Гер initia? Чујем да je тушта Адвоката рекурјрало. Да оће
дам Бог! да чест in човек постане, Koji 6i се за децу i за шко-
лске книге побршуо!
От свег срца i душе моје поздрављајуШ Вас i Miny Го-
споју Вашу, i желеЫ Вам дуг жч'вот i здравље, срећу i ве
селее, остајем свесрднј
Ваш почнатељ i доброжелатељ
Адам ДрагосављевШ1
VuKovar
Herrn Wuk Stephan. Karadgics
abzugeben
in Wienn.
[Жигови:] Wukovar Franco
15. Oct.
одговорено 10-/22- Јан. 836.
АСАНУ, 3717.
Вукова иреписка V, 277—279.
339.
ВЛАДИМИР ПАВЛОВИЧ ТИТОВ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, пре 4. новембра 1835.
Крайне сожалГю что не засталъ Вась, почтеннМшш

Вукъ Стефановичь. Очень бы хотелось Вась видеть еще
разъ во время краткаго пребывашя моего въ B int. Не мо-
жете-ли посетить меня въ среду nocni обГда; я буду дома
отъ 5 до 7 часовь; ко Mint, пожалуетъ и Г. Меглицкш. Для
меня это было бы великимъ удовольсптнемъ.
[У прилогу посетница:]
Mr. W. Titov
im Goleń Ochsen № 9. (Seilergasse).
АСАНУ, 4472.
Byкока иреииска VI, 676.
564
[Превод:]
Н еобично ж алим , иошш овани В у ч е С т еф анови ћу, ш т о Вас
нисам зат екао. В еом а б и х волео д а В а с јо ш је д н о м видим за
врем е мог краткоГ боравка у Б еч у. Д а ли м е м ож ет е посетити
у ср е д у после подне ? БиЬу к о д к у he о д 5 д о 7 часова. Д о ћ и he
м и и L МеГлицки. То би м и причинило велико задовољ ст во.
[У прилогу посетив ца:]

Господин В. Титов
„ К о д златног вола “ бр. 9 (ЗајлерГасе)
340.
На почитајемо писмо Ваше од 29'° прсш. имам Вам
чест ево лист Новина Србски № 10 овде пријужен послати,
изволте га на ползу Вашу употребити и мени приликом по-
вратити. —
Штоје у Србији од оног доба — штамлано немоту Вам
казати, jep ja ништа добити нисам мото, што су на граници
врло строги — него сам Г. Возаровићу писо, да нам јави, и
пошље ако узмож — Г. Милутиновић штампа Црногорску
Историју за коју сам ja неколико купферштиха наручио овде.
За Матицу се join ништа незна — Народњи Лист већ
иде, оћел се одржати Богзна — ваљда je учредник чувши да
ће Медалију добити к’ себи дошо, незна се јелију већ добю
— Ви ништа ми нејављате. —
Образ Црногорског Митрополита молим ми послати. Г.
Алекса Симић и Гавриловић су из Cep6ie отишли ко што
веле — побегли — први у Влашку а други у Земун, ил кући,
зашто join се незна.
Ja сам љетос поело у Петербург Импер. Академији сдан
сандучић наши кшига и пр. на поклон, молим Вас ако уз-
пишете онамо препоручите ме, jep ja ништа писо нисам.
У Пешти 5й 9врја 1835.
Остајем Ваш почитател.
покорни
[Вукова напомена:] Joe. Миловук
одговорено 10./22. Дек. 835.
АСАНУ, 3165.
Вукова ыреписка IV, 276—277.
5 6 5
3 4 1 .
В Л А Д И М И Р П А В Л О В И Ч Т И Т О В — В У К У К А Р А Ц И Ћ У
Б е ч , 7. н о в е м б а р 1835.
Крайне сожалею, почтеннЪйшш Вукъ Стефановичь, что

мне не посчастливилось лично проститься съ Вами и побла
годарить за оказанные мне знаки Вашего учасня и добраго
расположешя. Надеюсь однако что и впредь Вы меня не сов-
сЬмъ забудете. Съ моей стороны я всегда съ одинакимъ удо-
вольств1емъ буду воспоминать о нашемъ знакомстве. На
память онаго позвольте убедительно просить Вась о прин
яли прилагаемыхъ гостинцевъ для Вашихъ дЬтокъ и для
Вась. Надеюсь что не взыщете за такую безделицу, и будете
верить чувствамъ искренняго уважешя и пр1язни, съ кото
рыми пребываю
7го Ноября
Вашимъ покорнейшими слугою
В. Титовъ
Милостивому Государю
Буку Стефановичу Караджичу
одговорено 29. Авг. 836. (и послат му егземллар пословица).
АСАНУ, 4473.
[Превод:]
Н еобычно м и j e ж а о , пош т овани В у ч е С т еф ановићу, ш то
нисам имао ср ећ у д а се лично оп рост и м о д В а с и д а В а м се з а
хвали м на исказан ом и н т ересовањ у и д о б р о ] во/ьи. И п ак се н а д а м
д а м е u у б у д у ћ е нећет е сасвим заборави т и. Ш то се м ен е тиче,
j a ћ у се у в е к с ист им за д о в о љ ст в о м сећат и наш еi познанст ва.
З а ус п о м ен у на т о, до зво л и т е д а В а с у с р д н о за м о ли м д а при
м и т е прилож ены поклон за В а ш у де ч и ц у и з а В ас. Н а д а м се
д а м и нећет е зам ери т и на т о ј ситници и д а ћ ет е вероват и
осећањ им а искреноi пош т овањ а и наклоност и, с који м а ост ајем
7. н овем б р а В аш покорны слуга

В. Тит ов
Милостивом юсподину
Буку СШефановићу Караџићу
5 6 6
3 4 2 .
Т Е О Д О Р П А В Л О В И Ћ — В У К У К А Р А Ц И Ђ У
П е ш т а , 9. н о в е м б а р 1835.
Благородный высокоученый Господине,

Гдне особито почитаемш!
Съ пута вративши се юче, ваше любезно и почитаемо
писмо, у смотрешю В. 1мпер. Россш. Академюмъ мени да-
роване колайне писано ми, кодъ куће затечемъ; извините ме
дакле, молимь, што самъ се благодарность ону послати Вамь
закосню, кою за усердје ваше томь приликомь указано ми,
у серпу осейамъ; небы ни часа пропустю, да самь писмо Ваше
пре примю. 1а слутимъ, да е Вама мило, што се Сербльинь
тогъ отличјл одъ стране 1мпер. Россш. Академје удостошо,
и по томе и на томь учасыю благодаримъ вамъ о томе увТ-
равагоћи Вась, да е и мени отвейь мило было разумели, да е
иста Академия труде ваше о кньижеству опетъ са 100 дуката
наградили великодушно изволила. Повторително Вамъ бла
годаримъ на пр1ятельскомъ усердто Вашемъ, а Гдну Секре-
тару Покасовскомъ писаћу кои дань.
Съ поздравомъ и почиташемъ изостагоћи
У Пешти 9ог р. 9Ьга 1835. Вашъ слуга покорнш
©еодоръ Павловичь
Sr des Herrn
Vuk Stephan. Karadschics
Mitgliede mehrer Gelehrten Gesellschaften
Hochwohlgeboren
in Wienn
Josephstadt
Glacis N 41. franco
[Жигови:] Pesth Franco
12. Nov.
АСАНУ, 4470.
Букова пре писка VI, 673.
5 6 7
3 4 3 .
ВУК КАРАЏИЋ — МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ

Ваша Свјетлости,
Премилостиви Господару!
Још прољетос у Дубровнику имао сам срећу с преве
ликом радости разумјети, да сте В. Св. премилостиво благо-
изволели одредити ми пензију; а кад сам овђе прије два мје-
сеца дошао, ђекоји су ме увјеравали, да je мени отуда и пи
сано о томе. Зато се усуђујем (а и за дужност признајем), пре
покорно јавити В. Св. да ja 1 до данас нијесам имао среће ни-
каквога таковог писма примити.
Приликом овом не могу се уздржати, да Вашој Св. не
изјавим неописану радост, коју je срце моје12 осјећало чита-
јући у различним новинама, како сте В. Св. на срећу и на сла
ву народа Српскога, у Цариграду примљени и испраћени.
Свакога je правога Србина срце при читању и слушању
оваковије гласова од радости и од дике играло, а камо ли3,
онога, који4 се толико година5 што je гођ више могао о томе
старао и трудно, да славу В. Св. по свијету објави!
Радост се та моја join више умложила сад, чујући, да
сте здраво и мирно у отечество своје дошли.
Препоручујући се милости6 В. Св. и цјелујући Вам де
сницу и скут, с највећим високопочитанијем
У Бечу 1. Нојемвр. 835.

Букова преГшска II, 667—668.
1 У наставку прецртано отуда
2 Иза овог прецртано као и свакоГ правоi Србина.
3 Иза овога прецртано моје.
4 Иза овог прецртано сам се.
5 Испод овог прецртано трудио о слави и о ползи В. Свјетлости'.
6 У наставку прецртано блаюнаклоности.
568
3 4 4 .
М А Р Т И Н Х А М У Љ А К — Б У К У К А Р А Џ И Ћ У
Б у д и м , 13. н о в е м б а р 1835.
Ofen d. 13ten Nov. 835.

Wohlgeborner
Hochgeschaetzter Herr und Freund!
Dieser Tagen hat mir Hr. Schriftgiesserey Factor bey der
hiesigen Universitaets Buchdruckerey aufgedeckt, dass von der
letzten, Ihnen durch mich dto l te11 Mai 835 einberichteten Sen
dung an Typen Ihrer Bestellung, ein kleiner Theil, namentlich
illyrische Z iffe r von der D oppel-C icero S ch rift ЗУ2 % an G ew icht
aus Versehen hier zurückgeblieben ist, und er wollte mir diesen
Rest zur weiteren Absendung einhaendigen. — Ich ersuchte ihn,
eine schriftliche Note mir darüber zu geben, und einstweilen die
zurückgebliebenen Ziffer aufzubewahren.
Die erhaltene Note leutet folgendennassen: „In Gewicht
ЗУ2 'S). Diese Doppel-Cicero Illyrische Ziffern sind aus Versehen
nach dem Abwaegen zurückgeblieben, und gehören dem H errn
Wuk Karadschitsch — Ofen d. 10ten Nov. 835. Carl Knopp m. p.“
Ich bringe dies zu Ihrer Kenntniss, und erbitte eine Wei
sung, wohin und wie ich diesen Rest zu versenden habe? Zugleich
nehme ich mir die Freyheit, Ew. Wohlgeboren zu bitten, für die
Berichtigung des unter 10teu Mai 835. ausgewiesenen Restbe
trags gütigst zu sorgen.
Damit ich in Zukunft meine Briefe gerade zuschicken kann,
erbitte ich mir Ihre Adresse, und geharre mit der vollkommenster
Hochachtung
Ew. Wohlgeboren
Dienstwilligster Freund
Martin Hamulják
Sr Wohlgeboren
Herrn Wuk Steph. Karadschitsch
Doctor der Philosophie (p. T.)
in Wien.
geantwortet d. 7. Febr. 836.
АСАНУ, 3750.
Вукова прейиска V, 336—337.
569
[Превод:]
Б уд и м , 13. н овем бра 1835.

Благородны
високоуваж ени господине и п р и ја т ељ у,
О ви х дан а м и j e i. словоливнички ф акт ор при о вда ш њ о ј
У н иверзит ет ској ш т ам парији от крио д а j e о д п о следњ е ио-
ш иљ ке т и поеа прем а В а ш о ј поруџбини, о к о јо ј сам В а с извест но
1. м а ја 1835, је д а н малы g e o , найм е илирске бројке о д д у п л о i
цицера слова т еж ине 3 1/ 2 'S), ом аш ком за о ст а о о вде, па j e
хт ео д а м и т а ј ост аш ак у р у ч и како би х ia о да сла о дал>е.
Зам оли в сам ia д а м и о т о м е д а п исм ену бел еш ку, и д а за с а д
са ч ува заост а л е бројке.
П ри м љ ен а белеш ка гласи овако: „ У т еж ини З 112 % ове
илирске бројке д уп л и цицеро о ст але с у о в д е ом аш ком , после
вспагьа; и оне п р и п адају ю с п о д и н у Б у к у К араџ ић у. — Б уд и м ,
10. нов. 1835. К а р л К н о п с. р . “ .
Ja В ам ово ст ављ ам д о знагъа и м оли м за уп у т с т в о , кам о
гг како д а от п рем им о ва ј о ст а ш а к? У једн о са м слободан за -
м олит и В аш е б л а ю р о д ст во д а се и зволи побринут и за и сп р а вк у
износа ост ат ка исказаиог 10. м а ја 1835.
К ако бих убудуЬ е своја писма Moiao слати непосредно
Волга, молим з а В аш у адресу и остајем с йуним пюишовагъем
Ваш его б л а ю р о д ст ва
ус л у ж н и п ријат ељ
М арт ин Х ам уљ ак
господину Буку Стеф. Караиићу
доктору философије (Р. Т.)
у Бечу.
одговорено 7. ф еб р уа р а 1836.
345.
На почитајемо Ваше од 26 8в/7. 9Вимам Вам чест по пре-
поруки Г. Колара, за воспитатеља младе Господе Баића, Г.
Јована Тратнера означити, кои ми je ову пријужену цедуљу
570
дао, и коиће Вама ови дана из Ђура, куда на неко време одла-
зи, писати — Он je човек близу 30. година, све je школе свршио,
и знаде како Мађарски, тако и Немачки и Латински једнако
—, Литератор je и Лутеранског закона, и поношења лепог.
Ja сам му Ваше писмо изјаснио и он ће пристати, ко што
ми рече — ,преко света уговорите Ви ш’гыше. Како би и
Благор. Господину Баићу и њему право бита могло —. Срб-
ски, нит икаквог славенског нарјечија незна, него жели истом
онде учити —, а ди треба да га Бл. Г. Баић, кад кући пође
затече, уговорите ш’вьиме, и мене извјестити изволите ако
би нужно било —.
Поело сам Вам Лист Новина Србски. —
Остајем Ваш почитател»
У Пешти 16га 9вр1я 1835.
покорни
Joe. Миловук
Из Сербије се ништа штампаног добита неможе!

Seiner Wohlgeboren
Herrn Wuk St. Karadjits
Josephstadt, am Glacis № 41
in Wien
18. Nov.
АСАНУ, 3166.
346.
ЋОРЂЕ КУЉАНЧИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 19 новембар 1835.
Високоученом Господину Вуку Стефановићу Караџићу

филозофије Доктору, млоги учени Друштва члену, и Списа-
тељу, у Бечу.
Господине мени високопочитајеми!
Двапут већ изволисте ми преко Г. Миловука Ваш че-
стити и љубезни поздрав изручити, и уз сваки такође и жељу
-— да Вам пишем — јавилисте ми. Ja пак ево тек сад пожу-
5 7 1
рисе жељи Вам удовољити; и будући сам се закаснијо, то
пре свега надлежи ми извинење од Вас искати; зато дакле
повторително молим, да би писма ми закасњење извинили, и
њега с оном истом вољом, с којом би га и пре дочекали,
прими™ изволили. — Особито се радујем што Вас je Господ
Бог обдарио повољним здрављем, те сте после тако дугога
путовања мирно и срећно вратили се Дома. Узрок силне ра
дости моје јест’ жеља видити Вас опет у литералном Свету.
Ал’ о том, то јест да нећете што издати и несумњам; јер
како je свим оним душама које Вас почитују, што Ваша Да-
ница тријест пете године трпи помраченье, ласно можете по-
годити. Неби дакле желили да ни 36е год: Даница невиди
бела Света; јербо тек тако — мислим —■ могуће je дикоје
будаласте главе научити не само наст ојећа него и прош аст а
а и б уд ућ а ценити и уважавати. — Конац млоготрудног пу-
тованьа Вашег мора за Народност особито полезай бита. Ово
закључујем отуд, што се надам, да сте тисућу онаки Древ
ности, каке je Србин до данас непознавао, у оној земљи, ди
Првобитност наши Прапрадедова join живи, накупили. Ве
лика би пак штета била, ако би Високопочитајеми Господине
закасньивали упознати Србство с ти преважни предмета; а да
ће ји мили род српски радо и прерадо дочекати, о том нека
Вас увери дојакошњо задовољство људи право и путно ми-
слећи, премда увек треба дикоје ветрогоњске главе и луде
изузети. —
Међу тим да и о другом чему реч поведем, и то нека
пре свега буде о нашој Писмености. О како тихо ова дише,
и како се врло редко и споро њени показују Пулсови! А шта
je узрок и причина тог феномена незнам. Но баш да другим
Списатељима и неможесе то приписати, опет Матица осуду
трпи; јер њој нити трошка нити предмета не недостаје. Она
још се није изкобељала из процеса, томе je пак узрок ньена
неатост, због које нико толико неподноси као Љетопис; који,
ако се вечитом покоју поводом Маломудри дикоји Матичара
преда, велику сензацију у литератури оће учинити. — Сад
пак да се и мом стању вратим, будући сам уверен да и о
њему желите нешто разумели. Ja сам до Божије воље здрав
и свршивши ђеометрически курс (с којим сам у Србију на-
меравао био) учим маџарска права; дакле још три године,
бавићу се у Пешти, па после што ми бог да! — Ови дана
разумео сам лепу вест из Србије, то јест: да je наш Исидор
Стојановић постао најстарије класе Професор, — срећно му
било! Други глас, који ме je такође јако обрадовао, јест
сљедујући: да сте и Ви Господине један од они лица, којима
се због заслуга пензија плаћа. Србија je свима другима, осим
572
Карађорђиној жени, Луки, Проти и Вама, одрекла обећану
пензију. То сам чуо од млоги Србијанаца, који веле да смеду
на рачун Земље Вама и оним другим трома увек суму Пен-
зије положити. — И тако све што сам мислијо да he Вас
моћи интересирати верно саопштивши Вам, још од сљедујуће
Г.Г. као: Миловука, Јустина Михајловића Вуковарца, Кон
стантина Бранковића, Госпојице Марије Будинкиње и деле
јој фамилије, Неофитовића и Младеновића учитеља Пештан-
ског, примите поздрав.
У осталом високопочитајући и искрено поздрављајући
Вас с целим Домом Вашим, у дојакошњу Вашу мени повере-
ноет и благонаклоност препоручујем се и остајем
У Пешти 19/7 9врија 1835. Ваш
истинити почитатељ
Ђорђе Куљанчић
прве године јуриста.
П. П. Ако узимате доброту г .дгод писмом обрадовати
ме, то молим изволите на Г. Миловука атресирати.
Pcsthino.
Doctissimo ас Ornatissimo Domino
Domino Lupo Stephanovits Karadzsits,
Philosophiae Doctori, complurium Eruditarum
Societatum commembro, nec non Scriptori dignissimo,
Domino mihi Singul gratiosissimo
a Viennae.
In der Josephstadt am glacis № 41.
21 Nov.
одговорено 1./13. Марта 836.
АСАНУ, 4343.
Вукова прениска VI, 411—413.
347.
Петроград, пре 25. Новембра 1835.
Beste Aeltern!
Es ist nun zwei Jahre, dass wir getrennt sind; zwei Jahre
dass ich entfernt von dem Kreise der mich Liebenden meine Tage
verlebe. Ich bin nun zwei Jahre älter, fühle das, was Trennung
5 7 3
heisst; was mir früher unbekannt war, und bin doch nicht un
glücklich! — Ja! was hätte Ich anderes wählen können; an wel
chen Orte meine Jugendjahre, jene Zeit von deren Anwendung
nur zu oft das Glück unseres Lebens abhängt, mit grosserem Nut
zen besser zubringen können, wenn nicht hier. — Mir selbst ueber-
lassen, allein, vertiefe ich mich so oft in vehmütige Gedanken,
we[i]che so manche Stunde der Erinnerung ab, auch so manche der
Zukunft. Ich habe einen Freund, Mit verlebe ich die meiste Zeit
meines Hierseyns; mit Ihm schmieden wir Pläne der Zukunft,
schwärmen von glücklichen Zeiten, von dem Bewusstseyn, als
wahren Mensch gelebt zu haben. — Hier Ist der Ruf meines
Herzens an meine Phantasie:
Erheiterung find ich bei dem gold’nen Bild;
Das mich oft durch Regionen führt,
Wo der Unschuld Zähre nicht mehr quillt,
Und der Mensch sich nicht mehr eitel irrt. —
Wie oft verirre ich mich in das Labyrinthe meiner Ideen;
Dünke mich weit von hier, weit; in die entferntesten Länder in
eine romantische Einsiedelei, die mir meine Einbildungskraft, mit
so zauberischen Farben vorzeichnet! — Solche Minuten sind die
glücklichsten meines Hierseyns.
Ich beschäfftige mich mit der Musik, mit dem Zeichnen; habe
ein Tagebuch, über meine Gedanken; schreibe Erzählungen, Be
schreibungen, Balladen, Sonnete an die gewünschte Freundschaft;
Lese Bücher, unterhalte mich sehr oft und gern, aber die Ge
schichte trage alle mir möglichen Materialien zur Erlernung der
selben zusammen,besondersdie unserenZeiten, empfo[h]lenes Gutes
die ich bewundere; und über welchen ich oft in Streit mit anderen
gerath. — Das sind meine Hauptbeschäftigungen. Ueber unsere
Lectionen brauche ich gar nicht zu reden, sie sind so wenig und
leicht dass Ich sie selten vornehme. Mit dem Marschiren beschäf
tige ich mich nicht; meine Gesundheit lässt es nicht zu. —
Liebe Aeltern. Die Geographie und Geschichte treibe ich mit
grösserem Eifer; wenn Ihr so gut seyn würdet mir gesammte
Karten der Erde zu überschicken das ist meine einzige Bitte. —
Sie sind am besten bey Tranguillo dollo[?] am Kohlmarkt un
weit der Burg; zu 20. C. das Stück. —
Den 1 Mai fingen die Examen an, Ich hoffe Sie gut zu beste
hen. — Lebet uns wohl. — Grüsset alle unsere Bekannte nebst
meinen Schulfreunden.
Ich verbleibe Euer Euch
ewig liebender Sohn
Sabbas Karadchics
5 7 4
Ап
den Herrn Herrn.
1VucK Stephan.
Karadschics Doctor der Philosophie
wohnhaft in der Piaristen Gasse zu
den zwey grünen Bäumen. № 126.
Im ersten Stock.
in Wien.
одговорено 13./25. Нојемвр. 835.
АСАНУ, 8552/94.
[Превод:]
Н ајб ољ и р о д и т е љ и ,
П рот екле с у д в е године от како см о се раст али . Д в е Го
дине, како боравим да л еко о д круга својих драгих. Ст арији сам
за д в е Године. О сећам гита значи о дво јен ж ивот , ш т о м и j e
pan uje било непозиат о, а ипак нисам несрећан! Д а , па гииго
б и х друГо изабрао ? Г д е бих, б о љ е но о вде, и са већом корысти,
моГао д а проведем своје м л а д е Године, оно д о б а о д чије уп о -
гпребе сам о, чест о зависи срећа наше! ж ивот а.
С ам ом себи препуш т ен, сам , у д у б љ у је м се, врло чест о,
у сет не мисли и т ако одгоним о д себе попеки час сећањ а и По
мехи час будућност и.
И м ам пријат ељ а с којим проводим највећи g eo врем ена
свог овдашгьег боравка. С гъим кујем планове за б удућ н ост ,
сањ арим о сретним бременима, о сазнагъу д а сам ж ивео као
правы човек. Ч ујем како м и срце д о зи ва м аш т у:
В едри н у налазим к р а ј златые слике,

која м е чест о води к р о з регионе,
где с у зе невиност и выше не т еку
и Где човек выше није у за б л у д и д а j e бескорист ан.
К ако се чест о Губим у лавиринт у ceoju x u g eja l Чини м и се

д а сам дал еко о д а вд е, далеко: у најудаљ ени ји м зе м љ а м а , у
је д н о ј ром ан т ичној испосничкој колибици, к о ју м и бујна уо б р а -
зи љ а предочава т ако чаробним бојам а. То су м и најсрећнији
т ренуци от како сам о вде.
Бавим се м узи ко м и црт агьем. И м ам дневник ceojux мисли.
П иш ем приче, описе, баладе, сонет е п ри јат ељ ст ву ко j e ж е-
лим. Читам књ т е. За б а вљ а м се чест о и р а д о , али м и ист орија,
нарочит о ист орија нашеГ доба, доноси с в у моГућу Грађу з а и зу-
575
чавањ е ceeia, што се п реп оруч ује, чем у се дивим и због чега
чест о дол ази м у су к о б с друш м а .
Н е т реба д а говорим о наш им лекцијам а. М а л е су и лаке
д а их се р ет к о и дот ичем . М ари ш рањ ем се не зан и м ай , је р т о
не д о п уш т а м о је зд р а в љ е .
Д р а т р о д и т е л и , са вебом ревност и учим leoipatfiiijy и ист о-
p u jy. М оли м В ас сам о д а б у д е т е до б р и и д а м и пош а/ьет е
целокупн е Географске карт е. Н а јб о љ е с у к о д Траш вила Д о л а [? ]
на К о л м а р к т у , недалеко о д дворц а, по 20 кр. ко м а д.
H p e o í м а ја почињ у испиши. Н а д а м се д а ћ у их д о б р о по-
лож ит и. О ст ајт е м и зд р а во ! П о зд р а ви т е све наш е познанике
као и м о је ш колске g p y ío e e .
Ваш
син који ће В ас вечно волет и,
С ава K apayuh
Господину
Вуку Стефановићу. Караџићу,
доктору филозофије
са станом у Пиаристемасе
код „Два зелена дрвета“
бр. 126 на првом спрашу
Беч
348.
ВУК КАРАЏИЋ — ДМИТРИЈУ ИВАНОВИЧУ ЈАЗИКОВУ
Ваше Превосходительство
Милостивый Государь!
Съ величайшимъ удовольств1емъ я имели щасые полу
чить высокопочтеннейшее письмо Вашего Превосходитель
ства отъ 31. Мая/12. Тюня сего года, вмГстЬ1 съ векселемъ2
въ тысачу восемьдесять рублей ассигнащами, составляющихъ
сто червонныхъ, пожалованныхъ ми Г Императорскою Россш-
скою АкадемЈето3 въ спомоществоваше по случаю предприня-
таго мною путешесгая по южнЬйшимъ Славянскими пред
елами.4 Чувствуя въ полной M tpi ц^ну таковаго5 милостиваго
расположешя и внимашя ко мне, особенными долгомъ почи
таю, покорнейше просить Ваше Превосходительство уверить
Академйо и ея знаменитаго Президента, какъ въ моей безпре-
дельной къ нимъ благодарности, таки и въ продолженш
неусыпного старашя въ пользу Славянской Литературы.
576
При семь случай имЬю честь6 уведомить Ваше Превосхо
дительство, что я въ продолженш тринадесять мГсяцевъ, упо-
требленныхъ мною на cie путешеств1е по Чернной ropi,
Паштровичахъ, БоккГ Которской и7 Parysi, усггЬлъ собрать
неожиданное количество драгоцГнныхъ матерјаловв для
Сербскихъ Грамматики и Словаря и не малое прекрасныхъ
народныхъ пЬсенъ, наипаче относящихъся8 къ обычаямъ
сихъ южнЬйшихъ Славянъ. Въ продолжеш'е сей зими я буду
здЬсь, въ кругй семейства моего, заниматься приведешемъ
въ порядокъ сихъ матер1аловъ; а въ веснЬ будущаго (1836)
года намереваюсь продолжить cie путешествЈе по Кроацш
и Истрш, въ весне же 1837 года по Далмацш.
Поручая себя милостивой благосклонности Вашего Пре
восходительства съ безпредельнымъ9 почтешемъ и соверше
нною преданностью честь имйю быть
ВГна 16/28. Ноября 835. года
Вашего Превосходительства
Милостиваго Государя10
покорнГйшш слуга
Вукъ Стеф. Караджичь
[На почетку писма Вук забележио:]
НЗ. име?
Сухомлинов, ПаиорГя Российской академш, 589—590.1234567890
1 У концепту било написано въ мЪсто, па прецртано и натписано вмЪстЬ..

2 У концепту првобитно било отъ сто червой, па прецртано и написано
изнад тога въ а у наставку тысячу
3 После овог (у скраћеницама датог) у концепту било па прецртано:
по предложении.
4 У концепту написано, па прецртано Прошу покорнЪйше (није прецртано,
али je изостављено) В. П., изъявить мою величайшую благодарность
какъ Академш, такъ и Господину Президенту оной, по которою пре
дложение я сдЬлался участникомъ сей милости.
5 У концепту првобитно било За таковое милостивое, па je прва реч-
ца изостављена иако није прецртана, а наставци у осталим двема
речима преправљене у генитив и везане за претходне речи.
6 У концепту било долюмъ поставляю, па прецртано и замешено речима
имЬю честь.
7 У концепту въ РагузЬ.
8 У концепту написано касающихся па прецртано и натписано отно
сящихся.
9 У концепту било съ величайшимъ высокопочтешемъ, па прецртано
величайшимь высоко.
10 У концепту нема ове две речи, а у наслову писма додато туђом
руком Димитрт Ивановичь!
37 П реписка V 5 7 7
(Превод:]
В аш е п р ева сх о д ст во ,
милостивы Господине
Д м ит рије И ван ови чу ,
С највећим сам за д о во љ ст во м имао част д а доби јем
поштювано писмо В аш еi п р евосходст ва о д 31. м а ја /1 2 . ју н а
ове Године, за једн о с м еницом на х и љ а д у о сам десет р у б а љ а у
аст нацијам а, ш то чини ст о злат ника које м и j e додели ла И м -
перат орска Р у с к а академ и ја као помоћ за м о је пут овањ е по
најјужнијим словенским крајевима. Осећајући у пуној мери шта
значи т аква милост ива наклоност и паж њ а прем а мени, ja
особит им својим дуГом см от рам најпокорније зам олит и Ваш е
превасходст во д а А кадем ији и њ еном е знам енит ом председ-
ни ку пренесет е у ве р а ва њ е у м о ју безГраничну блаГодарност и у
продуж ет ак Mojeia неуморноГ ст араљ а на п о љ у словенске књи-
ж евност и.
У овој прилици им ам част обавест ит и В аш е п р евасход
ст во д а сам за т ринаест м есеци проведени х на п ут овањ у по
Ц р н о ј Г ори, П аш т рови/т м а, Боки К от о р ско ј и Д убр о вн и ку
у с п е о д а сакуп им неочекивано много драю ц ен е Грефе за срп ску
Граматику и речник, и приличан б р о ј врло л еп и х народных пе-
сам а, особит о оних које с у везан е за обичаје ови х најјуж нијих
С ловена. Д о краја зи м е j a ћ у о вде, у к р у 1у м о је породице, дово-
дит и у p e g прикупљ ену Грађу; на пролеће и дућ е Године (1 8 3 6 )
нам еран сам д а п родуж им п ут овањ е по Х р ва т ск о ј и И ст ри,
а на пролеће 1837. Године по Далм ацији.
П реп оруч ујућ и се м и лост и вој блаГонаклоности B aiuei пре-
васход ст ва, с безГраничним пош т ова/ьем и пуном оданош ћу,
им ам част биты
В аш е г п ревасходст ва,
Б еч, 16128. новем бра 1835. милостивы Господине,
препокорни слуГа
349.
ШИШКОВУ
Ваше Высокопревосходительство,
Милостив'кйшш Государь!
Возвратившись съ путешестая по южнЬйшимъ Славян
скими предЬламъ, я имклъ inacrie1 получить здЬсь высоко
578
почтеннейшее письмо В. В. отъ 31. Ivla1я12. 1юня сего года
и также12 сто червонныхъ, по3 милостивому предложена
Вашему пожалованныхъ мне Импер. Росс. Академзею на
воспомоществоваше по случаю сего путешествзя. Симъ но-
вымъ знакомь Вашей4 милостивой благосклоности ко мне5,
Вы снова столько обязали меня что я не нахожу словъ къ
выражешю сердечныхъ чувствъ безпредЬльной моей благо
дарности В. Высокопревосходительству.
Въ продолженш тринадесять месяце въ, употребленныхъ
мною на cie путешествје6 по Черной Topi, Паштровичахъ,
Bokkí Которской и РагузЬ, я успёлъ собрать неожиданное и
немалое количество драгоггЬнныхъ матер1яловъ для Серб-
скихъ Грамматики и Словаря. Въ продолжеше сей знми я
буду здесь заниматся нриведешемъ въ порядокъ сихъ ма-
гер!аловъ, а въ весне будущаго (1836.) года намереваюсь7
продолжить cie лутешествје по Кроацш и Истрш ,въ вес[н]еже
1837. года по Далмацш.
Не зная, какъ послать Г. Д. Момир. несколько обещан-
ныхъ книжекъ, осмеливаюсь приложить ихъ здесь въ пакете
и покорней, просить В. В., доставить оный Г. Момировичу.
Желая отъ всего сердца, что бы веемогушш творецъ
укрепилъ Ваше здоровје и продолжилъ драгоценный животъ
Вашъ8 еще на мнопя лета, и поручая себя всегдашней Вашей
благосклоности и покровительству, съ глубочайшимъ вы-
сокопочтешемъ и совершенейшею преданностпо честь имею
быть
16./28. Ноября 835 ААН, ф. 8, оп. 3, ед. хр. 7, л. 17.
1 У наставку прецртано съ величайшею радости, па преправљено у
съ величайшимъ удовольсшв1емъ, затим све то прецртано.
2 Прецртано вмЬстЪ c s и натписано и также.
3 Прецртано у наставку иредло[жент].
4 У речи блаюмилостивой прецртан први део.
5 У наставку прецртано Вы одолжили меня снова чувственнЪйшею бла1о-
дарностйо, для которой я не имЪлъ никакихъ словъ.
6 После тога прецртано которое пред.
7 Иза овога прецртано естъли толь.
8 У наставку прецртано предложилъ а.
[Превод:]
Ваш е високопревасходст во,
милостивы Господине,
Врат ивш и се са п ут овањ а по најјуж нијим словенским кра-
је в и м а имао сам срећу д а доби јем о в д е високойош т овано писмо
В аш еi високоп ревасходст ва о д 31. м а ја ј1 2 . ју н а ове Године, као и
37» 579
ст о злат ника које j e по В аш ем м илост ивом п редлогу мени д о д е
лила И м перат орска Р у с к а академ и ја као помоћ за ово пут о-
вањ е. О вим новым знаком Ваш е милост иве блаю наклоност и
прем а мени Вы ст е попово мене толико обавезали д а j a не на-
лази м речи д а б и х и зрази о срдачна осећањ а своје безграничне
захвалност и прем а В аш ем високоп ревасходст ву.
У т оку Шринаест Meceifu ко j e сам про ее о на пут овагъу по
Ц р н о ј Г ори, П аш т ровићима, Боки К от орској и Д убр о вн и ку
пошло ми j e за р у к о м д а саку Ним неочекивано велику ко личину
драю ц ен е грађе за С р п ск у Грамаишку и Српски речник. Током
о в е зим е j a ћу се овде бавит и сређивањ ем ове грађе, а у пролеће
и дућ е (1836) године нам еравам д а и роду жим то пушовагъе
по Х р ва т ск о ј и И ст ри, а на пролеће, пак, 1837. године по Д а л-
мацији.
П ош т о не знам како д а г. Д и м и т ри ју М ом ировићу поша-
љ ем обећане кгъше, сл ободан сам д а и х приложим овде у па
к е т у и д а најпокорније зам олим Ваш е високоп ревасходст во
д а и х дост ави i. М ом ирови ћу.
Ж елећи о д ceei срца д а свемоГући шворац поткрепи Ваш е
зд р а в/ъ е и продуж и Ваш драю цени живот на јо ш м ною Година
и препоручујућ и себе B au toj свагдаигњ ој блаю наклоност и и по-
к р о ви т ељ ст ву, с н а јдуб љ и м пош т овањ ем и пуном оданош ћу
им ам част бит и
16 /2 8 . новем бра 1835.
350.
ЮХАН ТРАТНЕР — БУКУ КАРАЏИЋУ
Раб, 1. децембар 1835.
Wohlgeborner Herr!
Ich hoffe, Sie werden verzeihen, dass ich Sie mit Gegenwärti
gem belästige; wenn Sie die Umstände erfahren, die mich dazu
veranlassen.
Durch Prediger Kollar wurde ich mit Kaufmann Milowuk
bekannt, welcher von Ew. Wohlgeboren den Auftrag hatte, Herrn
von Baics einen Erzieher zu verschaffen. Ich war damals eben
im Begriffe, nach Raab abzureisen; daher gab ich, auf Verlangen
des Herrn Milowuk, bloss die kurze Erklärung, die Ihnen wahr
scheinlich schon bekannt sein wird, ab, dass ich nämlich die mir
angebotene Erzieherstelle bei Herrn von Baics anzunehmen bereit
sei, dass ich aber auch über die dasigen Verhältnisse und Bedin
gungen Näheres zu erfahren wünschte, worüber ich mich binnen
580
einiger Tage in einem Schreiben weiter auszusprechen verhiess.
Allein durch unvorhergesehene Umstände wurde ich noch über
eine Woche lang in Pesth zurückgehalten. Da dachte ich denn,
es könnte wohl noch vor meiner Abreise eine Antwort auf meine
Erklärung an Herrn Milowuk einlaufen, wornach ich dann meine
weitere Unterhandlungen einrichten könnte. Doch ich harrte ver
gebens. Auch meine Hieherreise dauerte länger, als gewöhnlich,
so dass es mir erst jetzt möglich wird, an Ew. Wohlgeboren zu
schreiben; wobei ich keinen andern Zweck habe, als zu erfahren,
wie Herr von Baics meinen Antrag aufgenomen, was er von sei
nem Erzieher fordere, welche Emolumente er ihm verspreche,
ferner wie viel Kinder zu unterrichten seien worin und wo, ob
imer auf dem Lande, oder auch in der Stadt, endlich, wenn ich
die Stelle anzutreten habe u. m. dgl. Herr Milowuk wusste mir
über all’ dieses keinen näheren Aufschluss zu geben. Nur so viel
sagte er mir, dass Herr von Baics sich nach etwa zwei Monaten
auf sein Gut Varadia begeben, und dan gleich den Erzieher mit
nehmen wolle, dass der Zögling später in Pesth oder sonst irgend
wo die öffentlichen Schulen unter Leitung seines Erziehers besu
chen werde, dass von dem Erzieher Kenntniss der Deutschen,
ungarischen und lateinischen Sprache gefordert werde, und dass
der jährliche Gehalt 300 fl. CM. betragen solle. Auf meine Bemer
kung, dass dies wohl etwas wenig sei, wenn man berücksichtigt,
dass man bei solcher Entfernung und Abgeschlossenheit die früh
eren Verhältnisse und Verbindungen grossentheils aufgeben muss
— entgegnete er, dass ich dieses Anerbiten nur als einen vorläufi
gen Antrag zu betrachten habe, dass Herr v. Baics, wenn er einmal
seinen Erzieher näher kenne, mit diesem einen Vertrag für die
Zukunft abschliessen wolle. Über all’ dieses etwas Bestirnteres
zu wissen, wäre mir sehr erwünscht; daher ersuche ich Ew. Wohl
geboren ergebenst mir, sobald als möglich, nähern Aufschluss
darüber gefälligst zu ertheilen. Was mich anbetrifft, so erlaube
ich mir nur die Bemerkung, dass ich mich seit acht Jahren aus
schliesslich mit Erziehung und Unterricht, sowohl öffentlichen,
als häuslichen, beschäftigt habe, dass ich eben jetzt ein Elemen
tarlesebuch in deutscher und ungarischer Sprache vollendet, und
auch den Auftrag erhalten habe, sowohl eine deutsche, als eine
ungarische Sprachlehre zu bearbeiten. Sobald ich Näheres über
alles oben Erwähnte weiss, werde ich Herrn v. Baics selbst über
meine Person alle Aufklärungen geben, die er wünschen kann. —
Mit ausgezeichneter Achtung
Raab, am 1. Dez. 1835. Euer Wohlgeboren
b ei D r. В еке. ergebenster Diener
Johann Trattner
581
[Вукова напомена у левом горњем углу:]
geantwortet d. 8. December.
[Споља:]
S-r Wohlgeboren
Herrn IVuk St. Karadjits
in der Josephs-Stadt, am Glacis № 41.
in Wien.
АСАНУ, 4475.
[Превод:]
Р а б , 1. дец ем б р а 1835.
код др Бекеа
Высокородии Господине,
Н а д а м се д а heute опрост ит и ш т о В ам овим до са ђ ујем ,
к а д сазнат е околност и ко је м и за т о д а ју повода.
Свеш т еник К ол ар у п о зн а о м е j e с т рговцем М и ловуком ,
који j e о д B aiu ei блаГородства доби о за д а т а к д а Господину Ба-
ju tiy иађе једноГ васпит ача. J a сам т а д а уп р а во м о р а о пут о-
ват и у Р аб; зат о сам , на трсаисење Господина М и ловука, сам о
ук рат к о изјавио, u m o В а м j e вероват но већ познат о, д а сам
спрем ан прихват ит и понуђено м ест о васпит ача к о д Господина
Бајића, али и д а ж елим поближ е знат и т ам ош њ е прилике и
ус л о ве, и обећао сам д а ћ у се у р о к у о д неколико дан а писмом
д а /ье изјаснит и. М еђ ут и м , збоГ непредвиђених околност и за-
др ж а о сам се jo u t у П еш т и, вииле о д је д н е н е д е л е . Т а да сам
м ислио д а og io eo p на м о ју и зја ву Господину М и л о вук у м ож е
стићи пре мог поласка, п рем а ч ем у бих он да подесио д а љ њ е
üpeioeope. У з а л у д сам , м еђ ут и м , чекао. И м о ј пут овам о т ра-
ja o j e д у ж е него обычно, т ако д а м и j e т ек са д а моГуће д а пишем
В аш ем блаГородст ву, при ч ем у не м а м g p y io í ц иљ а до д а сазнам
како j e Господин Бајић примио м о ју п он уду, ш т а за х т ева о д
ceo i васпит ача, које м у поГодности нуди; д о л е , колико дец е
т реба поучават и, ч ем у и Где; д а ли ст ално на сел у или и у Граду;
на к р а ју, к а д т реба д а ст уп им на т о м ест о и д р . Г осп оди н
М и л о вук м е није знао о с ве м у т ом е ближ е обавест ииш . Рекао
м и j e сам о т олико д а Господин Бајић за д в а м есеца, от прилике,
д о л а зи на своје им ањ е В а ради ја и ж ели т а д а о д м а х са собом
повест и васпит ача, д а ће васпит аник касније у П еш т и, или
негде друГде, похађат и ја в н е ш коле под р ук о в о д ст в о м ceoi
васпит ача, д а се о д васпит ача т раж и зн а њ е немачкоГ, м ађар-
ског и латинскоГ је зи к а и д а ће Годишња плат а износит и 300 f
С. М . П рим ет ио сам д а j e т о заи ст а м ал о, ако се има у ви д у
д а се на т олике даљ и н е и одвојеност и рани ји односи и везе
већином преки дају. У зврат и о j e д а о ву п о н уд у т реба д а см а-
582
играм сам о као привремени уговор, д а he ю сп оди н Бајић, ка д
ближ е уп о зн а васпит ача, склопит и с њим y io e o p за б у д у ћ е
врем е. Веом а бих ж ел ео о свем у т ом е знат и нет т о одређеније,
за т о најоданије м олим В аш е благородст во д а м е , што j e м о-
iyhe пре, о т ом е изволит е ближ е обавест ит и. С а своје ст ране
слободан сам д а примет им д а сам се осам io дина и скљ учиво
бавио васпит ањ ем и поучавањ ем , како ја вн и м т ако и кућним,
д а сам уп р а во са д а доврш ио чит анку на н ем ач ком и м ађарском
је з и к у и д а сам доби о поруџбину д а и зради м не сам о је д н у не
м о ч к у нею и је д н у м а ђ а р ск у Граматику. Чим б у д е м ш то о др е-
ђеније о свем у ю р е поменутом. знао, сам ћу господину Б аји ћу
дат ы сва обавеш т ењ а о својој личности, о с ве м у ш то би ia
могло занимат и.
С особит им поштговагьем B aiuei благородст ва
најоданији слу!а
Јохан Трат нер
[Вукова напомена у левом горњем углу:]
О дю ворен о 8 . децем бра
[Споља:]
Благородном
Господину Вуку Ст. Караџићу
Јозефштат на Глацису 6р. 41
Беч
351.
Вуковар, 5. децембар 1835.
На писмо Ваше w 19. AvrSc. т. м. га самъ Вамъ joiub
некакш при конц8 Септ, преко Варадинске поште оговорю,
и пито Васъ да, кадъ я том» вештъ бы о нисамь, В ы мене пис-
мено известите морамъ ли я или Бы Дел1жанцъ платити, а за
ПренВмеранте за Ваше Пословице гавюсамь Вамъ да прече-
кате док невидимъ ес8л’ люди на старой речи на кое самъ до
данась ш Васъ йговоръ шчекиво и незнамъ естел’ мое
Писмо добыли. Я самъ данась посломъ некимъ у ВВковаръ
дошо и овде самъ из весы о се да може быти, да или я или Вы
за Дел1жанцъ платимо; зато ми не требате w томъ ништа
да пишете. Изъ ПренВмеранта на Ваше Пословице Вама
прислани избришите Jepea Станислава Радовановичьа Па-
роха Грачанскогъ, кои речь свою узима натрать: а за проче
583
лћ8 Вамъ новце послати, а ониће мени кадъ књиге добыю
повратити. Прилично самь загонетки добью и совок8пю и
речи ради Вашегъ Словара имамъ до 2000. Ово до Рождества
Хртова тр8дић8 се све речи на чисто преписати и Вама по-
штомъ првомъ приликомъ све ск8па послати.
Я ово тайно являмъ, да кадъ миелите Словаръ Вашъ
опетъ издавати, добро пазите, и све што е излишно, и свету
неповольно избришете; и то валяда и сами сећатесе и яЙ8
Вамъ др8гомъ приликомъ w свем8 мнЬше мое дати.
У В8ковар8 23й 9Ьг 835 Bann,

почитатель
Авр. Паничь
Парохъ шидъ
Herrn
Herrn Wuk Steph: Karaxics
in der Josephsstadt in der Kaiserstrasse № 97.
zu Wien.
Поздрав од J. Мих-ћа.
13 Dec.
одговорено 12./24 Маија 836.
АСАНУ, 2219.
352.
Високоучени и мени особито

Високопочитајеми Господ!
Je ли то срамота, да већ на Ваша три примљена тек сада
са овим једним одговарам. На прво мило ми je дасте здраво
кући дошли и све своје у здрављу нашли; Слаби сте сјели
овде у кола, пак сам се бојао, да Вам се што год неповољно
не догоди непрестано до Беча сједећи и трескајући се, али
фала Богу изишло je добро.
На друго Титова join не би овде, зар je окрено преко
Венеције или Анконе, а бијо би овде дочекан по Вашој и
нашој жељи. —
584
Од некуда je дошао Пакет један на Г. Фрушића и ja сам
га предао књижару Шубарту, да га на Volke у Беч отправи,
а да сте ми прије јавили, да га могу по дилиђенци послати,
то би ja радо бијо учинијо, јер сам и ja сам на то мислијо,
но ни сам смео преко Ваше наредбе поступати због Цензуре,
јер не знам шта je у пакету, а и овако мислим, да иде у Цен
зуру. — Ако што год друго дође знаћемо, поступати дру-
гачије.
Жао ми je што се join нисте са Г. Наком и Риђицким
састали, Бојим се, да јим није Client Шићар што год на Вас
говоријо, јер видим да je код Риђицкога у великој чести и
Он и Павловић. Нако ће ове зиме доћи амо. —
Збигьа! Ко посла Allgemeiner-y оно за Матицу Српску?
Бићете читали. Шта сад веле Матичари. Je ли истина оно
или ни je.
Г. Ђуро Савов Петровић Вас je поздравијо и млого Вас
почитује. Млого ми je повољан. Јавио сам му за књиге које
му не можете послати за Котор. Жеље своје ваља да Вам je
саопштијо, шта Вам се чини?
Грлица Црногорскиј овде још ни смо добили, а како јиј
примимо, оћу Вам једну по Вашој вољи послати.
Ja сам већ поодавно наручијо једноме мом добром по-
знанику за Б архан у Александрију, и ако изврши, као што
je обећао имаћемо га овде join около Божића. — Па кад на
јесен дођете, а ви га носите, а донде ћу се ja ове зиме с’ Ми
лошем покривати.
Владика Црногорски послао je новце и ja сам платно и
писмена послао, а када дођу и она заборављена, послаћу и
њиј.
Јуче смо читали у Allgemeiner-y за Њ. Свијетлост, а и
пишу и из Белога Града да je већ дошао и отишао у Кра-
гуевац. На мјесто Конштитуще донео je Штатуте готово онаке
као Конштитуща. Да би Бог дао, ал се бојим. —
Ко оцрни онако Давидовића у Новинама? у Новинама?
Жао ми je, што се Гавриловић вратијо, кад je онакови као
што сте ми га Ви овде join описивали. Могао би бити од Асне
народу с’ онаком Главом и Срцем.
Њиова Свјетлост добива код мене у важности, ако je
истина, да je и Вас заоставијо при одређеној Пензији, изоста-
вивши толике друге, то ће рећи, да je кадгод на тишини и
савјести послушао, а не само страсти.
Овде се у нас показала нешто мало колера, али не она
права него Пасторка њена, па je сад са свим престала, него
има јесенскиј болестиј, као свагда и то свуда. Него смо и
ми чули за Ваше Нервозе join поодавно. Чувајте се Бог ме.
585
Ви нисте само Ваши, него и наши и Ваши, пак чувајте барем
онај наш дјео, а не марите за свој. —
Мали Чедомил Фрушић веома je тешко бијо болестан
овиј дана. Били смо се уплашили за њега, али je сад већ
пошло на боље.
Наше Вас друштво љубезно поздравља. Moj колега кан-
целЪр Стојковић, Сима Црквењак, а Нале Вас баш и[з] вунда-
менте поздравља, и псује своме зету Мајку што му наручбине
није извршијо, да Вам пришље од својиј причта, читаву торбу.
Збиља! Говори сте ли Ви кад год са Шмитом штампаром?
Би ли се он примијо мота Нуме? да га препишем с’ Вашом
Ортографијом, и да му га продам. Нестало новаца, а треба
ми трошка на синовца у Новом Саду и у Кузмину. Пак велим
док сте Ви ту, могли би сте пригледати и наредити како ваља.
За Ваше писмо претрпитесе за овај пут [ . . . ] та ja
сам преписивати. Зар ћу га моћи скоро свршити. Не осудите
ми ову моју леност. Ево сад долазе сведи, паћу слободно
време на то само употребити, а послећу га одма по Вашој
наредби Вама прислати.
Сви Вас Ваши Пријатељи срдечно поздрављају с’ Вашим
свагдашњим
Високопочитатељем и Слугом
Дим Владисав.
У Тријесту
28° Новембра наш. 1835.
ПП: Обрадујте нас с’ одговором Њ. Свјетлости.

Юче сам заборавю ставити на Пошту и ево сад. 29. у
по дне.
H. W u K Steph. Karadschitsch
in Josephstadt am Glacis N 41.
im ltcn Stock.
in Wien.
14 Dec.
Одговоренјо] 23 Февр 1836
АСАНУ, 3270.
Вукова иреписка IV, 402—404.
586
353.
JO BAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —
Земун, 10. децембар 1835.
У Земуну 10° Дек. 835.

Високоученый Господине,
милый и почитаемый пр iягелю!
Мыслю самь, да Вамь на Ваше писмо одъ 3° Ноев. о. г.
топрвъ тамо око’ Ускр[с]а одговоримъ; тако да Вамъ се
осветимъ. Богъ зна! могу се ово до Божића юшъ и причес-
тити; зато ми валя, опростити Вамъ, што сте онолико према
мени немарльиви были. Ево Вам дакле мота писма!
Мило ми е, што пишете Грамматку; я очекуемъ одъ
Вашега труда само валяна посла. Дайте намъ п равы й образъ
милогъ нашегъ СрбскоГъ езыка; али, молимъ, узмитемало у
размышлЪнЪ и наше време, и erant нашега народа. Недайте
гинути вкусноме езгру маловажне люске ради.
Желите имати оностранске новине и кньиге! Желимъ ш
и я имати, али залуду: Мы ш, особито овде у Земуну, ни на
кои начинъ не можемо имати; дакле ни Ви преко насъ. Ни
самомъ Гд. 1гньи недаю, новине држати; онъ ш само у Кан-
целарш може читати, и то само службено. Кньига нема ни-
каквы. Симо ништа издавао Hie. Т и роль е Д о н ь Ж у а н а , не-
какавъ романъ, дао наштампати. Изишо е и еданъ Календарь
за нову годину. То е, боимъ се, све, што се на оной страни
целе ове године наштампало. Я самь имъ летосъ неке ствари
бью послао, да ш наштампао[!]; али е кньижевный судъ нашо
да ш Србска цензура зато, што су одъ м ен е и заи ст а валяне,
н есм е на светъ издати. — За садъ дакле не надайте се ни Но-
винама, ни кньигама изъ оне стране. Али немойте мыслити,
да Вамъ iň я н ећу да добавимъ! Я бы доиста кт ео; али не м о гу
и не см ем ъ: то ми веруйте. Но шадъ се другш путь, мало
позше, узмогне; претрпите се юшъ мало.
У Србскимъ Новинама нема ништа выше, него што у
Обштымъ новинама читате. Г о сп о д а р ь се срећно натрать у
свое отечество враг io; садъ е у Крагуевцу. Слава е на оной
страни, какогодъ и радость, велика. Премена одъ какве важ
ности у земьи юшъ нема; но быйе iň скоро по свой прилицы,
и то добры и полезны. Я се поуздано надамъ, да ће земальске
уредбе за народъ добро испасти.
Я самь здравъ, и животаримъ како се може моимъ тру-
домъ и посломъ; али ми е све око’ мене тесно и мало.
587
Ако ми успишете, оћу вамъ лисати. Лгобећи Вась и
братски поздравляюйи, есамь.
Вашъ
досаданый почитат.
Dr Стеићв.
Господ. Ећимбаша оклевао je одговорити вам, jepoo je
мислио да ћете нас поодити, и код њега у ваш стари квар
тир П. Костиној кући доћи. — Послано писмо на Симу Ми-
лут. оправио сам данаске у пут на Г. Милутина Радовано-
вића, које ће му без сумње у руке доћи. J ob. Гавриловић
нит je био, нит je амо долазио, него je онде на своме месту,
нити je ко друга од његова рода овде долазио, тако о свему
томе не знам вам шта писати. За Њ. Св. ето вам Г. Стеић
јавља, а за вашу пензију ja мислим да није изгубљена, јер
кад осталима буде се давало, шад се и ви не заборавите. А
како би било да ви отуд Њ. Св. срећан повратак из Ц. ле
пим начином честитате?! Кад му се сви и туђоземци радују,
зашто ви један урођеник не бисте учасник били исте радо
сти. Ja мыслим да то не би згорега за вас било.
Код мене je до воље Божије све здраво, моја мала Ми-
лева сад се рани, шад за годину научи и сама јести, то je
код мене као и код вас већ утук. Шта ћемо радити, кад смо
се тако на муку родили.
Будите здрави сви вас поздрављамо, и желим вам у
здрављу Божиће дочекати и весело провести. Остајем
ваш дојакошњи пријатељ
[На полеђинн:]
Herrn
Wuk Stefanowits Karagits
in der Josephstadt am Glacis № 41
in Wien.
16. Dec.
Васи 10. Дек.
АСАНУ, 4158.
Букова иреииска VI, 118—119 и III, 173— 174.
588
354.
JОКСИМ НОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

Мили Господине Вуче!

Ваше славне заслуге, за наш кукавни Језик, тако ми на
срцу леже, да сам незнам каквим би Вас дичнијим именом
могао назвати, него нашим мудрим оцем. Увјерени будите да
сам Ваш и срцем и душом послушни ђак и син, и да Вас
исти Ваш јединац Саво — Бог га нам живио — не може већма
волети него ja и мој љубезни Адам Драгосављевић. Ако сте
мој превод Њемачки добили из Пеште, молим Вас гледајте
нека на свијет изађе. Ja сам спјевао Српску Историју, по
певши од Потопа до данашњег вријемена, и раздјелио сам
je на три књиге; прва се довршује ca годином Ристовом 1389,
и биће на чисто брзо преписата, пак ћу Вам je послати на
аманет. Ja пишем и писаћу материним језиком, ja сам рођен
у Крајини Рвацкој, у Оточком Регементу; како се онђе го
вори онако ja пишем; а Сријемци и Бачвани нека пишу сво-
јим Диалектом, пак ћемо виђети чије се и коме боље уздо-
пада; а ja једнако мислим да je правица онако писати, како
Н а р о д понајвише говори, а јурве двојином свијета више го
вори бијело него бело; ja се тог реда држим, и то ако ми Ви
одобрите, jep ja сам Ваш ђак. Сила ријечи имамо ja и Адам
— готово четири шьаде — који je нејма у Вашим Р јеч н и ку,
зато Вас молим да не штампате прије Ваше сакупљене ријечи,
док се нама не јавите, jep смо и ми ради наше Вам тамо у
Беч по прилици пратити. — Пишите нам, и то на Адама,
jep да знате како се Вама свакојако радујемо, би нам белћи
сваке поште писали. Поздравите милостиву Госпођу, брата
малог Сава; ja Вам љубим руку и јесам удиљ
На Светог Николу зимњег 1835
Ваш понизни
Јосим[!] Новић
АСАНУ, 4476.
589
355.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОВУ ЖИВАНОВИЋУ
Благородии и високоучени Господине!

Још 1. Нојемврија предао сам овђе Г. Тоши Баићу једно
писмо на Њиову Свјетлост, и он ми je, на моју молбу,
обрекао, да ће га поуздано тамо оправити; но будући да су
Њиова Свјетлост млого доцније у Србију дошли, него што
je амо глас био, па се бојим, да се писмо у Земуну или тамо
ђе не буде забацило или изгубило; зато се усуђујем послати
Вам ову копију од поменутог писма и молити Вас покорно,
ако оно не буде тамо дошло, да je Њиовој Свјетлости до
ложите.
Особиту би сте ми љубав учинили, кад би сте ми на
ово писмо одговорили, макар у три врсте, само да знам, да
сте га примили. За које Вас молећи, с истиним почитанијем
остајем
У Бечу 10. Декемвр. 835.
(Josephstadt am Glacis № 41)
{Споља:]
Благородному и високоученому
Господину Јакову Живановићу
директору кабинета књажеског и пр.
у Крагујевцу.
Оригинал изгубљен, био у НБ.
Вукова преГшска II, 799—800.
356.
У Земуну 16. Двр 1835 п. н.

ЈБубезни пријатељу!
На брзу руку одговарам Вам на Ваше писмо од 10. о. м.
да сам оно Ваше приложено бивше попа Авраму предао, он
ће га својим путем брату оправити, за које бриге немајте.
Г. Перка вели за оно писмо, да je њојзи као аманет послано,
она ће се бринути како ће га послати, да се други у тај посао
590
мешати нема, дакле са обадве стране будните безбрижни.
Новина нема. Поздравите ми љубезно Г. Тошу Бајића.
Желим у здрављу Божић и остале празнике дочекати,
и весело провести, да сте откуд овде да на тавану печемо прасе.
Поздрављам Вас и све Ваше домашне
Herrn
Wuk Stefanowits Karagich
in der Josephstadt am Glacis № 41.
in Wien.
Суви печах.
З.Јап.
АСАНУ, 2555.
Вукова прешска III, 174.
357.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈОСИФУ РАЈАЧИЋУ
Ваше високопреосвештенство
Ваљало би, да сам Вам одавно одговорио на високопо-
читајемо писмо Ваше од 22. Марта 1834. године из Шибе-
ника; али које што сте се Ви онда премјештали из Далмације
у Банат, које што сам ja по том више од1 године дана провео
на путу по Црној гори и по оној бившој Вашој епархији, а
највише, што сам све очекивао, не би ли Вам послао посло
вице, на које сте ми онолико пренумеранта скупили, остало
je до данас! Па Вам ни сад пословица не шаљем; али се на
лам да ћу Вам ји кадгод послати.
Благодарим2 Вам од свет срца на Вашој милостивој
благонаклоности, по којој сте се онако својски потрудили и
скупили ми у онојз епархији онолико пренумеранта на по-
менуте пословице.
Казивао ми je поп Вуко из Рисна, да Вам je дао написано,
како Кривошијани нап ијају, и како се крвнина мири. Истина
да сам и ja по Црној гори и по Паштровићима којешта о
том биљежио; али би сам опет рад имати и то, што je Вама
дато; зато се усуђујем молити Вас покорно, да бисте ми то
591
све преко Вашије млађи вјерно преписали4 (по ситно и на
танкој артији) и у писму по пошти послали. Не сумњам ни
мало, да ћете ми ову милост драговољно учинити; само Вас
молим, кад би могло бита5 што п о б р зо ; јер пишем н е т т о о
томе, па и једну ријеч да нађем ту више, опет je за мене6 и за
ствар добитак.
Приликом овом усуђујем се Вашему Високопреосвеш-
тенству изјавити моју истиниту жељу, да би Бог дао, да ново
љето и остале лриближујуће се Христове празнике у здрав-
л>у дочекате и весело у сваком задовољству проведете, и да
ЈИ тако на много’ година дочекујете и проводите!
С овом истинитом жељом у срцу8 препоручујући се Ва-
шој дојакошњој милостивој благонаклоности и цјелујући
Вашу архијерејску десницу, с највећим високопочитанијем
остајем
У Бечу 17./29. Декемвр. 835.
Вашега високопреосвештенства
(Josephstadt am Glacis № 41)
ВДМ, 178/Г(2).
______ Вукова преписка VI, 242.
Сем уобичајених скраћеница и иницијала уместо потписа у концепту су
у односу на оригинал, и следеће разлике:
1 Натписано изнад прецртаног чиитву.
2 Испред овога прецртано Блаюдарим Ва. Најприје.
2 Натписано изнад прецртаног ми из Далматинске.
4 У наставку прецртано шта je у продужетку следеће речи подвучене
ио сишно и на шанкој.
5 Испод овог прецртано да било.
6 Иза овога прецртано добио.
1 У наставку прецртано премною.
8 Прецртано у продужетку и с највећим високопочишанијем.
592
1836.
38 П реписка V
Уе
358.
JOBAH M. РАДОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Високоучени Г. Доктор!
Кад овай прймйте лист морате без сумн4 зачудйтйсе од
кудае й шта содержае! Я Вас већ у моем уму чуем говорйти
ш т асе овай Нишков от никоГ непознатй о словесност и хо-
даюИи cHÚel“ Но кад познате да я нйсам безпосленй крйтй-
ческй дух, нйтй да сам йз тшчеславйя Ценсором постао но
побужден любовйю отечества, Вй ћете менй велйкодушно
опростйтй, спомйнюйисе оне наше пословйце „Валян коњ не
ст арасе за лаянЪ паса“ ; но вЪруюЙи пак да сам се первй лйцу
непознатом усудйо пйсатй: алй оно ако непознаем, дћла нй-
гова начертали су га О т ечест ва любйтелЪм, й како тай мойой
продерзлйвостй гн4в поклонпће.
За доћи на предмет у кратко описаћу Вам, прем да слабим
пером мое стан4, й пак верховне узроке за кой пйшем. —
Ерцег Нови у Боко-которском окружйю у Австрйской Ал-
банш од честних Родйтеля среднЪг имућа, вйдйо ме е на
свЪт изййи: Отац мой старао се поучйтйме сам онолйко
коликое знао у оскудйю Сербскй учйлйшча, но тое веома
недостачно било; послЪ хотйюйи предатйме каквом меканй-
ческом занату, коему смертно ј ротйван будем, залюбл4н
от йстества будући к ученЪм (Scienze), узрок за кой трудеМсе
непрестанно посветйм цв4т младости ученю Ьзику Ггалйанс-
ком(славн4йшемчрез Греческй й Латйнскй) учеййсе код Браће
реда Францискова (Fratíi Francescani) гд4 у мало времена
Реторику с задовољством Учйтеля совершим — Велйко чйта-
н4 књига од сваке версте учена дружтва, й пратйка кою сам
получйо у цесаро кралЬвски, полйтйческо-цйвйлнйм Офйцйям
од м4ста, допунйли су море бит кое мЬсто у школам праздно
оставше — Мало за тйм на зван!, УченЪйшег Господйна I. Ц.
38* 595
Главног члена нашег Обшчества (Capitano municipale)
пођем обшченародню канцеларию, гдГ за три године ос-
танем, од свйех членова, чрез н>йхову доброту, почтен.
Кое с’ обе гоятелства дананньйх, кое с’ ненавйдост и йно-
вЪрнйх, одлучйм прй концу Марта года прошедшег, внГ оте
чества срећу кушатй, ласкаюйи се да ћу у ТрГсту наћн спо-
собнй 1млЬг, й тако с’ сожаленГм Вост очнйх пођем но се
нађем преварен, й такосе мореплавнйю предам, получйо бу-
дући ученя на то потребна йошт у 829м году прй овой Ака-
демй.
Међу тйм кад бисе овдй безпослен находйо трудйосамсе
битй у дружтву добрй кньйга, кое сам примао од слав не Би
блиотеке Орландинй а средством некй мойх познанйка добй-
ваосам й кою сербску кгьйгу. Од овй послГднй за право Вам
рећи неке како Ваш е й йошт некй сш са т ел я садашгъйх радо
сам се забавляо чйтаюйи их, радуюЬисе да й у нашой Сербй
почео е u bít науке под покровйтелством М йшерве й М а р са
нидатй; но скорбно й печално вйдГосам нека издан ia спйсана
некаквом ђечином (да тако речем) йлй безнаметном момчади
штосу тек перве сербске школе прошлй, мйслейи да тай
нйшта незна кой што му драго печататй, не даде, без раз-
судитй дае трудно то без порока учйнйтй едному кой тек по-
четак едног самог Гзика знаде, а йошт оног, Гзйка кой е прй
прочйм за нашу несрећу под Варварскйм йгом йзостао; й за-
тобй бо.тЬ учйнйлй да тьйхова сочйненйя даду по налогу Со
кратову на леду йзрезатй й тако небй кукољ шенйцу каляо.
Особито вйдйосам неке Поете, койсе хоћу Tacy, Метас-
таспо й Арйосту [талйанском, Вйргйлйю Латйнском, йлй
Омеру Греческом сравншватй, сравшйватй велйм у )ьй-
ховой намети. Немойте Ви промйслйтй да за народне ntcне
я ово говорим, ербо я само велйм, за оне кой неке Оде Со
нете й подобна а особито Трагйческа й Драматйческа
сочинГша пишу. Зайсто оваковйм да може Апол би сву
свою Лиру око Главе йм сломйо, а Елйконске музе очи йско-
пале. Да онай младић кой се находй Естеством даром
слаткоречйя украшен, получй совершено ученя Гйназйална
Греческог Француског йлй н а й л а ш еi Ьалйанског taika
послГ штое свой научйо, й чйта добрй Стйхотвораца сочй-
неша, постао би добар поета й у нашем Сербском Гзику,
койе пуно йзобйлнй него иностраннй, й у коем много су
слађп стйховй, само кад их чоек зна наМ й правйлно тьйхова
свойства Mtpelin разположйтй. Я сам био совершйо едно
Епйческо составлйй у 24 пГваня хотйюйи датйга на штам
пу; но сам себй строгй Ценсор постаюйи прймГтйх многе
norptiuKc како у слаткорГчйю тако й у правйлам: й зато с’
596
временом акомй Бог дозволй по йсправлЕню порока (й
повратку из Амерйке полудневне гдЕ сад мйслйм полазйтй)
хоћуга на Ваше разсуждеше предложите — Но дасе на пред
мет повратймо.
Овакове спйсателЕ кой йз славолюбия союженог с’
интересом своя дЕла тйснешю предаю, морала би матйца
Сербска с’ осталйм спйсателшма Вам подобнйм то забранй-
тй й н>йх йз ученйх дружтва изключйтй акое й како могуће,
ербо онакй Спйсател>й race славу Сербског Априла — Дасу
многй овог мнЕшя (онй велйм што далЕ вйде од носа) свЕ-
доче многе књиге код Господе пренумеранта у праху лежушче
без дасу ни краевй лйстова порезанй.
Насе неколико дана дођсми пред очи Ваша Данйца йлй
Забавнйк за год 826, год у коем тек броях 15° лЕто возраста.
Гзвинйте Почйташа достойнй Господйне гдЕ узймам слободу
поднйети Ви нека моя мнЕнйя штосе каса Сербске Лйтера-
туре, о койой у реченой кшйжйцй разложйте под членом
„ Г л а вн е р а зл й к е и зм еђ у данаш нЫ СлавенскоГ й сербское је з и к а “
и другим „ O g io eo p р у с к о м Р ец ен зен т у
За све уедйнюем мое мисли (oppinioni) к’ Вашйма, само
у два пункта разлйкуем у первом члену „1° што све сла-
венске рйечй чрез Свяшченйческу глупост посерблЕне кой за
отликоватйсе у разговору прй простом народу, ктелй су го-
ворйтй Аганац, звездочатац, ваведеше, превазйлазй й по
добна на мою мйсао, требалобй йзоставйтй, йлй их свой-
ственом Етймологйом йзговаратй. Истйна да Г. Раић служио
се по там, но онЕ гледйо само на простоту народа нехотећи
право Славенскй йзговаратй порадй да болЕ разумйю слЕ-
дуюМ прймЕром древнйх Свяшченйка“ . „2° што се слово
X изоставля не нравй мй се ербо оно у устйм Еднога Сербйна
мора бйти прй некйм рЕченйам, будући да лйтература од
простонародног говора разлйковатисе мора, какосе разлйкую
веема у Италйанском Езику дйалектй Сйнезй (in Toscana) од
прочйе слабйе, како Млетачки, Фурлански, Мантовани и про
чая, и тако на мою мйсао, йзоставляюМ пйсмя х мй бй смо
учйлй глупост Сербско-народню, а не ову йсключавалй, нй
тй бй Старалйсе наш Ъзйк у болЪ станЬ прйвестй (piu
Urbano) уедйшаваюЬи се (uniformandori) простом й порочном
произношению — а квар би бйо за примере узйматй у Лй-
тературу Дйалекте разнйе села, Вароша, Страна и пр.
Што у Рускйм пйсмйма нема X него Г на мЬсто нТгово,
то нйе друго него што Свойству Руске Етймологие непрй-
надлежй: нйти у Райчу о том прйлйку нетреба прйматй ербо
он, море бйти уподобляюЬи се Руском произношенйю, хотйо
е слЕдовати их (како е й Езике мешао); а италйанско h нй
597
учем се не уподоблява нашем X будућие h безгласно слово,
служећи йм само толйко за прЕменйтй глас од G й С; но у
Енглеза й НЕмаца йма неко дебело пройзношеше свойственно
иьйовом Езйку коесе йз далека уподобляе нашему X . 1мена,
Усар, Офмайстер, Ерой треба гледати перво чйесу рйечи —-
какосе у њиховом природном Езйку пройзносе й пак послйе
судйтй о гласу слова X .
У В т ором члену
нравймйсе пуно одговор дан Р. Р., обаче моя мнЕшя й о тому

предложићу Вам „Слова h й ђ, потребнйсу нашем Езйку, но
за џ мЕста нйе у нйедной Слав, ни Серб, рйечй освем у тур
ским, коеби требало искл>учйти са свйм кад мйслйте к’ со-
вершеню свой Езйк довестй, а дотле моглоби чж мЕсто оног
занйматй, по Соларића прймЕру.
Слово „j“ од йталйянаца добивено кажете да е потребило
нашем говору —-прем да е протйвно многйх мнЕше — хайде
нека е тако! али оно неправйлно употребйе се. Бићете прй-
мЕтйлй у йталйанском Езйку да нека сушчествйтелна ймена
чйс. Едйн. коясе конче на io на пр. D a zio -G en io есу. у множ.
чйслу премЕнаюсе на „j“ или п како D a zj, Genj, даклем Е оче-
вйстно да „j“ валя за два i i и слЕдователно „језик јажа,
јуне, бјеше й пр. изговараюМ их собственом шйховом цйе-
ном, требалобй казатй йЬзик, й яж а, йю не, б и Ь ш е — када дак
лем добро о овом разсудйти вйдЕЬете да ю й я у едно с’ № и љ
потребйтйсу, како на против нетребую s, i (или й) 8, w, щ,
ъ, ь, ы, е a , w, ä, ф, 6, v, v, џ нй ново прймлЕнй „j“ што
гласно слово нйе него согласно (consonante) прем да е у нас
керштено ja, je, jo й jy за двогласнй слог (Dittongo) S edasi,
A becedario e S illabario, nonche g ’ E lem e n ti G ra m m a tica li p re sso
le Scuole n orm ali, сверха примЕч.
Казаосам да сам се морао мореплаванию предатй, й зато
наскоро мйслйм к южной Амерйцй пловйтй; но будући да ћу
се йошт мало времена овдй задержали, за то би жудио, ако
сам достоян; што берже од Ваше благонаклоностй одговор
получитй, являюйи Вй дае мой квартйръ на№ 248 й ако хо-
ћете можете и овде на Г. Васйлйя Комненовића преупоручйтй.
Знам да у овом наћићете множество Ортографическй по-
грешения, но како Едном неученом Ви ће те опростите, по-
фторавајући моя извйненйя, молйм да ми опростите, ймаю-
ћи чест зватйсе.
У Трйесту 22. Декемврйя 835.
Ваш покорнй слуга
1оанн Мйхайлов: Радов ић
598
Von Triest
Josephstadter Glacis № 41
AI Dottissimo Signore
II Sig. Łupi Stef. Caradxich
Dottore in Filosofia Soccio Onorario
della Letterat. Russa in Pietroburgo,
Profes, d’eloquenza Illirica, ec ec
Josephsttädter Glacis Nä 4L l r Stock
Viena
Vertaturi
13. Jan.
АСАНУ, 4490.
1 Натписано изнад ггрецртаног b. VoI k v. Karadschi zu ertragen.
359.
JAKOB ЖИВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 7. јануар 1836.
Благородный и Высокоученный Господине!

Почитаемо Ваше писмо одъ 10. тек. изъ Беча послано
я самъ юче имао честь пршмити, и по жельи Вашой усудю
самь се, сообщити га Н%говой Светлости Милостивейшему
Господару и князу моему.
Изъ коше, кою сте изволили на первомъ листу реченногъ
писма преписати, видю самь шта сте подъ 1. Ноемвр1я т. г.
Господару писали: но таково писмо заиста досадъ Господару
приспело Hie.
Што се тиче neHcie, о коюй сте чули, да Вамъ ю е Не-
гова Светлость милостивейше одредити изволила, о томъ
сте добро извещени: но Господарь Вамъ о томъ шип никад
писао Hie, и извГстЈе, да Вамъ е писао, неосновано е. По поз
нанному милосердно Неговому често е питао за Вась, где
се находите; но то ни одъ кота досадъ дознати ше могао.
Садъ, пак, разумевши средствомъ реченногъ Вашегъ писма,
да се у Бечу налазите, имао е милость высочайше наложите
ми, да Вамъ явимъ, да е задело пеная Вама од Негове Свет
лости милостивейше решена, и Вы, Господине! изволите
слободно однести се у истомъ предмету къ самому СветлГй-
599
тем у Господару нашему, и Ваше представлеше имаће свое
MÍCTO.
Радуюйи се, да я имамъ срећу, быти вГстникомъ ове ми
лости княжеске, съ отличными почиташемъ есамь
26. Декемврјд 1835.
У Пожаревцу. Вами покорный слуга
Яковъ Живановићв
Директоръ канцелл. Княж.
Seiner Wohlgeboren,
dem hochgelehrten Herrn
Wuk Stephanovitsch Karadzsitsch
Doctor der Philosophie und der Fr. Künste
Josephstadt am Glacis № 41.
in Wien.
[На почетку писма у левом углу жиг:] Netto di fuora et di dentro
АСАНУ, 2349.
360.
У Тријесту 9 Јануар. 1836.

Љубезни мои Гд. Вуче!
Имам ти велику моју несрећу јавити, да сам мога лрво-
родног сина од десет година мога доброг њежног Чедомила
изгубио на 31 Декемвр. 1835. од фебре нервозе после 40
дана тежка нГгова и нашег боловања. И сад сам join од
умора и жалости порушен, и за ништа нисам него за сузе и
за мисли о покойном. Неостаје ми начина тјешити се, него
временом и тршьом, и мислију да je тако оваи свет, и да je
све забадава.
Од Црне Горе и Рагузе незнам Вам ништа. Добри и
мени млого повољни Петровић Владикин брат неписа ми
ништа, а Гд. Гагић јавља ми да смо у исто ово време од исте
болести као мога сина изгубили и пуницу нашу Гд. Хажиницу
Лучићку.
600
Остајем поздрављајући Вас љубезно и Вашу фамилију
и Гд. Копитара.
Ваш
Димнтр. Фрушић
[Испод писма Вук записао црвеном оловком:]
Иванчевић
An Herrn
Vuk Karadschitsch
Josephstadt № 41 in[!] l ten Stock am Glacis
in Wien.
одговорено 6/18 Јан. 836.
АСАНУ, 1965.
Вукова Прейиска I, 693.
361.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Петръ Ивановичъ!
И прежде я всегда желалъ сердечно, что бы Вы въ Пе
тербур г находились, а наипаче теперь по причине, что сынъ
мой тамъ. Съ истиннымъ чувствомъ глубочайшей благодар
ности за все прошавшее прошу Вась покорнейше, и въ будуще
продолжать ко мне донынГшнее Ваше расположеше, наипаче
же касательно сына моего, какъ Вамъ г. Копытарь пишетъ.
При семь случае осмеливаюсь известить Вась о моихъ
нынешнихъ заштяхъ. Вамъ ужь известно, что я с давнаго
времени желалъ объехать южнейпие славянсше край (пре
делы), и теперь имея въ виде второе издаше Сербскаго
Словаря и подробной Сербской Граматики, казалось мне
cie неотложно нежнее [!]. И такъ я прошлаго (1834) года
решился предпринять cie путешестае по Черногорш,
Бокке Которской, Рагузе, Далмацш, Истрш и Кроацш, ко-
тораго намереше: 1) Продолжеше собирашя Сербскихъ на-
родныхъ песенъ, 2) Собираше пословицъ, загадокъ и прочихъ
подобныхъ произведенш народнаго духа, 3) СобиранЈе Словъ,
не имеющихся въ моемъ Словаре, 4) Особенное испытаюе и
описаше Сербскаго языка относительно наречш (дјалектовв)
601
его по вышепомянутымъ мЪстамъ, 5) Описаше народныхь
нравовъ и обычаевъ, 6) Изыскаше древнихъ Славянскихъ ру
кописей, могущихъ служить къ объяснешю древней Исто pi и
славянской Литературы, 7) Достопамятный Географичесюя за-
мЬча1пя. Я предпринялъ путешесыле cie безъ всякихъ къ тому
нужныхъ средствъ (какъ обыкновенно предпринималъ и про-
ч1я мои ßct лигературныя занят iя); но, при всемь этомъ, благо-
дарегие Богу, мне удалось въ продолжеше тринадесять мЬс-
цовъ, употребленныхъ мною на оное по Черногорш, Паш-
тровичахъ, БоккЪ Которской и Рагузе, собрать неожиданное
количество^ драгоценныхъ матерјаловв для Сербскихъ Сло
варя и Граматики, и немалое прекрасныхъ народныхъ пЬсенъ,
наипаче относящихся къ обычаямъ сихъ южнейшихъ Слав-
янъ. Теперь здесь, въ круге семейства моего, я занимаюсь
приведешемъ въ порядокъ сихъ матер!аловъ; а въ весне
сего года намереваюсь (естьли только позволять обстоятель
ства — а наипаче денежный) продолжать cie путешествје по
Кроацш и Истрш, въ весне же 1837 года по Далмацш.
Императорская Россшская АкадемЈл, по представлешю
знаменитаго Президента своего, пожаловала мне въ спо-
мошествованје по случаю предпринятаго сего путешестгня
сто червонныхъ, которыхъ я по возвращенш моемъ здесь по-
лучилъ и уже употребили на заплату долговъ, сдЬлаггныхъ
мною на сей первый годъ путешествјл. Я не осмелился про
сить АкадемЈго о подобномъ пособш и въ будуще (какъ ни
прежде не просилъ), только благодарили какъ Академш чрезъ
Г. Языкова, который мне ein деньги послалъ, такъ и Г. Пре
зиденту; естьли же она опять сама мне cie пожалуетъ, это
будетъ для меня особенное шасле.
Въ Черногорш я оставилъ для напечаташя около три
шысячи народныхъ Сербскихъ пословиць, с разными объясне-
Н1ями и примТчашями; надеюсь, что въ продо лжен! е сей зимы
я получу ихъ здесь, и тогда Вамъ пошлю.
Теперь довольно! Извините, прошу покорнейше; я при
знаюсь, что худо пишу по Руски; однакожь надеюсь, что Вы
будете разуметь.
Прошу покорнейше засвидетельствовать мое высоко-
почтеше Его Превосходительству Г. Аделюнгу и Его супруге,
а также и Вашей супруге, которая верно еще опоминается ме
ня по моей плавой шубе.
Прошу покорнейше, какъ можно скорее обрадовать меня
извесыемъ о моемъ сыне.
602
Поручая ceót всегдашней Вашей благосклоности съ со-
вершенымъ высокопочтешемъ и преданносп'ю честь имЪю
быть
Вйна 2./14. Генваря 1836.
Вашъ покорнМшш слуга
Вук Стеф Караджич
РОГПБ, ф. 894, ед. Хр. 22. on. 1.
Јагић, Новыя письма, 810—812.
[Напомена П. И. Кепена:]
Получ. 24. янв. 1836.
[Превод:]
М илост иви господине П ет ре И ва н о ви ч у,
И пре сам у век о д срца ж елео д а б у д е т е у П ет р о гр а ду,

а са д а понајвише је р м и j e сии т ам о. С истинским осећањ ем
н а јд уб љ е захвалност и за све ш то ст е м и до са д а учинили м о
лим В ас најпокорније д а и у б у д у ћ е наст авит е прем а м ени до-
сад аш њ у В аш у блаю наклоност , а највиш е ш то се т иче мог
сина, како В ам i. К оп ит ар пише.
О вом приликом бићу Слободан д а В ас извест им о мојим
садаш њ им пословима. В ам а j e већ позиат о д а сам j a одавно
ж елео да п ропут ујем к р о з најјуж није словенске крајеве,
и сада, имајући у ви д у друго издагъе Српског рјечника и
по дроби е срп ск е грамат ике, учинило м и се ово пут овагье не-
одлож но потребно. И т ако сам прош ле (1 8 3 4 ) Године реш ио
д а кренем на ово пут овагье по Ц р н о ј Г ори, Боки К от орској,
Д убровн ику, Далм ацији, И ст ри и Х рваш ск ој ca номером:
1 . наст авит и са к уп љ а њ е српских н ародни х песам а; 2. сакуп-
љ а њ е пословица, загонет ака и д р уги х сличних ш воревина н а р о д
ноi д у х а ; 3. сак уп љ а њ е реч и који х нем а у м о м е речнику; 4. по-
себно испит ивање и описивањ е српског је зи к а у погледу гъеГо-
вих наречја (ди ја л ек а т а ) по Горе пом енут им м ест им а; 5. опи-
сивагье народног ж ивот а и обичаја; 6. трагагье за сигарам сло
венским рукопи си м а који би могли д а п ослуж е за објаш њ авањ е
ст аре словенске кгыгжевиостш; 7. значајна географска запа-
жагьа.
П ош ао сам на ово пут овагье б ез икаквих средсигава
пот ребних за т о (к а о ш то сам обично започигьао и друге
м о је кгьиж евне п о д у х в а т е ); али и п оред свега тога, хва ла Богу,
усп ео сам д а у т оку т ринаест м есеци ко је сам искорисш ио за
603
то у Ц рн ој Гори, П аш т ровићим а, Боки К о т о р ск о ј и Д у б р о в
нику сакупим неочекивано м н о ю драю ц ен е Грађе за Српски реч
ник и грам ат ику и д о с т а дивних народных песам а, које се нај-
чешће одн осе на обичаје ови х н ајјуж н и ји х С ловена. С а д а се
о вде, у к р угу своје породице, бавим сређивањ ем прикупљ ене
грађе, а на пролеће ове године ( ако м и сам о д о зв о л е околност и,
а пре свега новчане прилике) нам еравам д а наст авим ово пут о-
вагье по Х р в а т с к о ј и И ст ри , а у пролеће 1837. Године по Д а л-
м ацији.
И м перат о р ск а Р у ска академ и ја на предлог свога славног
п редседн и ка д о д ел и л а ми j e као помоћ за п р едузет о пуш овагье
ст о злат н и ка, ко је сам по п оврат ку о вд е доби о и већ потрошио
за намиривагъе g yio ea , ко је сам имао приликом ове прве године
свога пут овагъа. Н исам им ао см елост и д а м олим А к а д ем и ју
за сличну помоћ и у б у д у ћ е (к а о игто ни ра н и је нисам м о л и о ),
сам о сам за х ва љ и ва о , како А к а дем и ји , преко L Ј а зи кова, који
м и j e о в а ј новац послао, т ако и п редседн и ку; а ако би м и А к а-
дем и ја о пет сам а до д ел и л а помоћ, т о би била за м ене велика
срећа.
У Ц р н о ј Г ори сам ост авио за ш т ампагье око три хиљаде
срп ских народны х пословица с р а зн и м објаш њ ењ им а и ггапоме-
нама. Надым се д а Ну и х у т оку о ве зи м е добиты и т ада Ну Вам
и х послат и.
Толико за сада! ОпросгТгише, м ол и м В а с најпокорније, при-
зн ајем д а лош е пишем р у с к и ; н а д а м се д а Нете м е, ипак, р а
з у м ет и .
Н ајп окорн и је В ас м олим д а и зр а зи т е м о је д у б о к о пошто-
вагъе гьеговом п р ева сх о д ст ву i. А д е л у м у и њ еговој с у п р у зи , као
и B aiuoj суп р у зи , која м е се jo tu сигурно сеНа по м о јо ј плавој
бунды.
М ол и м најпокорније, о б р а д у јт е м е , шило j e м огуће пре,
вест им а о м ом е сыну.
П репоручујућ и се В аш ој сваГдаш љој блат иаклоиост и, у з
пуно поигтовагье и о дан ост им ам част биты
Б еч, 2 /1 4 . ја н у а р а 1836.
Ваш препокорни слуга
[Напомена П. И. Кепена:]
П ри м љ ен о 24. ја н у а р а 1 8 3 6 .
604
362.
В А С И Л И ЈЕ В А С И Л И ЈЕ В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Земун, 14. јан уар 1836.
У Земуну 2/14 Јануара 1836

Оно Ваше писмо на Њ. С. пошље ми Г. Перка, да га
ja оправим, које сам преко Бике и учинио, и ево од њега од-
говор од слова до слова: „Ваша почитаема два писашя одъ
7. и 21. т. м. примю самъ, и приложена ми два писма за его
СвГтлостъ милостивЬйшегъ Господара и Княза нашегъ одъ
ма послао самъ, и здЪ прилажемъ Вамъ отговоръ его СвГт-
лости, на Господ. Вука Стефановића, и таково изволите му
га посилати“ (:прво писмо од 7. тицало се трговине:).
Кад Вам Њ. С. одговара, то се без сумње надам, да je
добро и берићетно за Вас, зато за бољу сигурацију предајем
ово писмо на рецепис, надајући се, да ће те трошак скорим
временом код мене уравнати, а особито се радујем, да преко
мене као Вашег пријатеља то писмо прелази, и у Ваше руке
долази. Сад ће те Ви веће и важније новине знати, него ми,
за то не поносите се и јавите овде и нама Вашим присним
пријатељима. Поздрављајући све Ваше домашне и Вас
Herrn
Recomandirt in Wien.
19 Jan.
одговорено 14./26. Јану. 1836.
АСАНУ, 2556.
Вукова йреписка III, 175.
605
363.
ЈО С И Ф (ЈО К С А ) М И Л О С А В Љ Е В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
П ож аревац, 14. јан у ар 1836.
Любезный Господине!
Има вейъ много времена, како самъ за Васъ распитивао,
но никако ни самъ могао разбрати, гдЬ се налазите. Ономадъ
самъ текъ имао прилику, разумГти, да сте амо изъ Беча пи
сали, и да се садъ у Бечу налазите. Могу Вамъ казати, да
ми е врло драго, што самъ за Васъ разумГо, да сте здрави.
Ако питате за Насъ овамо, Мы смо сви до Боябе волЬ,
здрави, и я садъ писагоћи Вамъ ово желимъ упитати Васъ ели
слободно поздравити Васъ каоно што Вы питате нГгда, ели
слободно Г. Вуићу наздравити? Кадъ оно бяше запрећеше
издано, да нико не cmí Вуића дирати и кадъ Вы непрестанно
питате, оће ли се и то у диранГ брояти, ако му се наздрави?
Ако желите разабрати за Г. Вуића, онъ е овд'Ь, и гради
0еатре, но и у здравлю и у возрасту свомъ све еднако ,,по-
куркећљ“ .
Ако што желите разабрати за рођака Вашегъ, онъ е доста
слабъ, но зуби су му баръ пояки, и то е !оштъ една велика
срећа за irłsra.
Брать Аврамъ ПетрошсвиНъ пита, смГ ли Васъ онъ поз
дравити, и да ли се неће и то у диранЪ рачунати?
Сви други, кои бол Г, кои ropt, као и на други мГсгы и
тако постои свГтъ. ОвдГ бы се ньи много подписало, да се
сада овдГ налазе, и пита ли бы Васъ, смГю ли Васъ поздра
вити, но кадъ iň не има, подписуемсе я самъ, и желећи знати,
ели Васъ, у смыслу Вашегъ за Вуића питаня, слободно поз
дравити, съ почиташемъ остаемъ
2. Януар1я 1836.
у Пожаревцу.
Вашъ искренный
1осифъ МилосавлГвипъ.
[Жиг:] Sigill sanitatis
АСАНУ, 4493.
606
364.
Д И М И Т Р И ЈЕ В Л А Д И С А В Љ Е В И Ћ — В У К У К А Р А Џ И Ћ У
Т рст, 20. јан у ар 1836.
Високоучени Господине
Млогопочитаеми Пријатељу!
Не могу пропустити ове згоде, баш ако и немам толико
времена, да Вам не јавим што год и од нас.
Ми смо сви овде добро и здраво започели ову нову го
дину, а тако смо je ради провести свршити са свим нашим
пријатељима а баш и ако би се који и Непријатељ нашао, нека
и он живи, и срећан буде, можда би га време дуго у покаја-
није привело. Само нам je Г. Фрушић стару Годину врло
ружно свршијо изгубивши онако добро и чувствително и пу-
нонадежно ДЬтешце свог Првенца Чедомила, за којим ће се
при свој његовој зрелој памети и красној философији тешко
и касно утјешити. ГГријатељске утехе малу силу имају код
њега, тако je опечаљен. Утјешите га и Ви отуда с’ каквом
по његовој жељи новином. Иберашујте га.
Не могу Вам ни сад Вашег писма послати, join га кисам
преписао. Рад сам најпре нешто да свршим. А како доспјем,
ето ме таки на писмо.
Ja сам најглавније нешто овде изоставијо join сдриједа,
а то честитати Вам Ново Љето, но то ко пише, мислим, да
јиј je мало који од срца пишу, јер срце не сљедује обичају
него чувству своме. Ja што би Вам год на Ново Љето желијо,
то Вам желим и на Велики Петак. А за сад Вам не могу друго
желити него оно што свагда с’ додатком једног, макар првог
Добитка од Тиволи тамошњег, да га с’ Вашом фамилијом и
с’ Вашим пријатељима уживате. — Ћилима из Александрије
join не би, а био би сам Вам га сад по овој згоди љепо могао
послати. На јесен дођите.
Пишите нам што ново од Авале. А ja поздрављајући
Вас од Ћале Колете мога и Симе и свију нас из куће јесам Ваш
8. Јануара 1836. свагдашњи Почита[тељ]
Дим ВладисавлГвић
607
Високоученому Гдину
Г. Вуку Стеф. Караџићу
У Бечу
Кроз руке пријашељске
23. Февр. одговорено
АСАНУ, 3271.
365.
ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Земуну 21. Јануар 1836

Ево прилажем Вам овописмо, које je од Глише Возаре-
вића де Кречански овамо послато. Како се Ваше име не у
усти, него и у писму спомиње, то je добар знак. Ришћан-
лук оне по староме држи. Ви сте још онда погодили, како
ће изићи, само беше Вам подуго чекати, шта му драго макар
се колико чекало, кад се je дочекало. Све ће добро бити.
Новине су нам овде у свему оскудне, ако се негде по
лањском обичају после ћутања, ьшто ново не појави.
Примите поздравље од свију Ваши по реду: Вашег кума,
Ећима, Арамбашића и остали, и поздравите ми Ваше до
машне од
Вашег свагдашњег пријатеља
Herrn
in Wien.
26[?[ Jan. АСАНУ, 2557.
608
366.
Беч, 22. јануар J836.
У Бечу 10./22. Јануар. 836.

Опростите ми, што Вам због различии сметњи прије ни-
јесам могао одговорити на љубезно писмо Ваше од 27. Септ,
пр. године. По том сам и од Г. Новића примио једно
писамце преко Г. Копитара; и ево Вам сад одговора обојици
заједн о (да ни[!] бисте у двоје пошту платити морали).
1) На путу моме ништа од старине (написано) нијесам
нашао, него сам доста накупио пјесама, пословица, ријечи
и т. д .; и ни мало се не кајем, што сам се намучио и по мору
и по камењацима Црногорским и приморским.
2) Ja помало радим; али управо не знам, кад ћу што
почета штампати.
3) За сад остајем овђе, и, фала Богу, прилично сам здрав.
За Саву такођер чујем, да je здраво и добро.
4) Вашу Њемачку Граматику гледаћу да истражим код
Јермена, и да Вам je пошљем.
6) За Љетопис ja не знам ништа, као ни за Матицу.
7) Г. Копитар молио ме, да Вас од њега поздравим, и да
Вам јавим, да он никаквога рукописа (од П салш ира, нити и
од чета) од Вас ни преко кога никад није добио.
8) Г. Новића ми je жао, што je тако пострадао; али се
с друге стране готово радујем, јер тако може народ наш у
њему добита знатнога Списатеља. Рукопис од превода ње-
гова пјесама народни наши ja нијесам још примио. At о буде
добро превео (чему се надам), и ако буде превео оне, које
Талфј и Герхард нијесу превели (даклем из чет врш е књиге),
ja се надам да ћу им ласно Verleger! наћи. А и Историји
тој његовој радујем се. Поздравите ми га љубезно, и кажите
му, да му врло благодарим на писамцу његову; нека ћера
тако, како je почео (што се језика тиче). Кажите му, да га
и Г. Копитар љубезно поздравља; он би му и сам одговорио,
али je join у већему послу, него je, и зато ме je молио, да
му ja одговорим. Кад рукопис (макар какав) Г. Новића амо
дође, ми ћемо драговољно гледати да учинимо за његову
корист, што се гођ буде могло. Што пише Г. Новић Г. Копи-
тару, да му je рад ту историју посветити, за то му Г. Ко
питар благодари учтиво, и моли га, да он то учини коме
другоме, који би кадар био на штампање књиге те што по-
клонити, а он ће му и онако, у чему буде могуће, бити при-
јатељ драговољно.
9) Ријечи оне Ваше гледаћу јамачно ове зиме да препи-
шем, и потом да Вам ји пошљемо[!] Кад сам ји оволико дуто
држао, није право да Вам ји непре[пи]сане шаљем и Вама
с писањем још да досађујем (а потом би ји ja опет у p e g мој
0 пет морао преписивати); него Вас молим за те, што сте
join (и Ви и Г. Новић) наново скупили, да ми ји препишете
и пошаљете (макар по делижанцу, ако друге поуздане при
лике не удесите) Г. Новић пише ми, да ји има око 4000! То
je Бог да прости! (Баш ако би ja и половину од тије имао,
опет je превелики добитак).
10) Поздравите ми љубезно Г. Јустина.
Вук Стеф. Караџић.
NB. Сад сам: Josephstadt am Glacis № 41.
Збиља! Еда би сте ми могли добити ону пјесму, како je

некаквога ђелина домамила к себи, па га н>ен муж застао и
т. д. А и ону, како je вино пио Д ојчин П ет ар варадински ба и ?
Herrn
Н. Adam Dragosavljevich,
Lehrer
per Ofen.
in Wukowar.
Essegg.
[Жиг:] Wien РОМС, 5527.
1 Издавав.
367.
ПЕТАР ИВАНОВИЧ КЕПЕН — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 22. јануар 1836.
Sehr werthgeschätzter Freund!

Ich habe so lange schon nichts von Ihnen gehört, dass ich
mich wohl wieder nach Briefen von Ihnen sehne. Was treiben
Sie? Bei Ihrer rastlosen Thätigkeit werden Sie gewiss wieder so
610
Manches Neue entdeckt haben. Theilen Sie mir darüber doch
die Nachrichten mit. Tn einem so eben für’s Journal des Mini
steriums des öffentlichen Unterricht aufgesetzten Artikel erwähne
ich Ihrer letzten (und auch der früheren) Arbeiten, und der Zwecke
Ihrer Montenegrinischen Reise. Ist es Ihnen nicht unlieb, dass
ich auch von den Resultaten derselben spreche, so bitte ich mir
Notitzen darüber aus. Meine Landsleute werden sich freuen gute
Nachrichten von Ihnen zu erhalten.
Ihr Herr Sohn befindet sich wohl. Aus dem beifolgenden
Billet ersehen Sie dass er fortwährend thätig ist. Seine Officiere
lieben ihn für seinen vorzüglichen Fleiss. Ich habe auf Ihren
Wunsch ihm zweimal eine Kleinigkeit an Gelde gegeben und bin
herzlich gern bereit auch fernerhin zu dienen. Viel aber kann und
darf diess nicht seyn. Das letzte Mal gab ich ihm einen Silber
rubel. Wenn es ihm nur schon erlaubt wäre auszugehen ohne
abgeholt zu werden (ohne Begleitung); das darf aber noch wenig
stens ein ganzes Jahr lang nicht geschehen, bis er in eine der höch-
esten Klassen tritt. Seyn Sie seinetwegen ruhig, und freuen
Sie sich einen so tüchtigen jungen Mann zum Sohne zu haben.
Leben Sie wohl. Herzlichst wünscht Ihnen alles mögliche
Wohlergehen Ihr
St. Petersburg
d. 10/22 Januar 1836. treuer Freund und Diener
Koeppen.
АСАНУ, 2889.
[Превод:]
В рло цењени п ри јат ељ у,
To лик о gyio већ нисам ништа чуо о В а м а д а о пет чезнем
за Ваш им писмима. Ш т а р а д и т е ? П ри В аш ој неум орн ој делаш -
ности ст урн о ст е о Нет открыли нет т о ново. П а саопш т ит е
ми о т ом е. У је д н о м у право заврш еном чланку за „ Ж у р н а л М и-
нист арст ва народне просвет е“ помшъем Ваш е последњ е ( a u
panuje) р а д о в е , и циљ еве В аш е i пуш а у Ц р н у Г о р у . А к о В ам
није мило ш т о ioeopuM и о р езул т а т и м а ucuioi, обавесш иш е
м е м олим В а с о т ом е. M oju зем љ а ц и ће се р а до ва т и ако
д о б и ју до б р е вест и о д В ас.
Ваш Господин син j e добро. И з прилож еноi лист а видит е
д а он непрест ано р а д и . Tbeioeu официри ia во л е з б о 1 његове
и званредне вредноћ е. П о В аш ој ж ељ и j a сам м у д в а п у т дао
н ек у сит ницу у н овц у, и о д срца сам сп рем ан и д а љ е д а п ослу
ж им . А ли т о не м о ж е и не см е бит и м н о ю . П осл едњ и п ут сам
39* 6 1 1
м у д ао је д н у сребрну р у б љ у . С ам о к а д би м у већ било д о зво -
љ еи о д а излази, а д а не б у д е и зведен (б е з Ггратгье); али то се
не м о ж е дою д и т и б а р јо ш је д н у ц елу годину, д о к не д о ђ е у неки
о д највиш их р а зр е д а . Б уд и т е због гьега мирны и р а д у јт е се
w ilio за сына и м ат е т ако ва/ьаног м ладог човека.
Збою м ! О д срца В ам ж ели све најбољ е Ваш
верни иријат ељ и слуга
К епен
П ет рогра д,
10Ј22. ја н у а р а 1836.
368.
САВА КАРАЏИЋ — БУКУ и АНИ КАРАЏИЋ
Петроград, 24. јануар 1836.
Liebe Aeltern!
Den letzten Brief habe ich von Herrn Mironowitsch nebst
einem Duk. empfangen; doch nicht von Ihm eigenhändig; denn
er fand mich nicht im Chor; indem Ich beym General-major
Dentschenytsch mich befand, bey dem Ich das Weihnachtsfest
feierte. Die Mutter bath mich in dem letzten Brief Ihr die Sachen
herzuzählen die Ich nach und geschickt bekam. — Hier sind sie;
so viel Ich mich erinnere. 3 Dukaten. — dann ein Packet mit Fe
dermesser, Brieftasche, Pfennigmagazin; Bleifedern und Papier.
— Den Brief an Herrn Götze; der wie Ich von Herrn Koeppen
gehört habe Exellenz geworden ist, konnte Ich nicht abgeben,
weil Ich Ihn noch nicht gesehen habe.
Herr Koeppen lud mich heute (den 12. Jänner) zum Mittag
mahl ein und hier ergriefe Ich die Gelegenheit Ihnen zu schreiben.
Wenn sie die Landkarten schon verschickt haben; so werde Ich
mich so behelfen; Lebet wohl! — An meine Freunde kann Ich
jetzt unmöglich wegen Mangel an Zeit schreiben.
Grüsset mir sie unterdessen wie meine Lehrer und alle Ver
wandten. Die Balladen, welche Ich Rosa versprach, werde Ich
Ihr bey der nächsten Gelegenheit schicken.
Ich verbleibe Euer
S.t. Petersburg den euch
12 Jäner. 1836. bis zum Grabe liebender
Sohn.
S. W. Karadschics.
612
НЗ. Еже ли бы вы мнЪ могли прислать ваши Портрети
то бы это меня очень обрадовало. — покрайней M tpi тоть
которые у васъ [ ...] снимали въ КарловцЪ. —
АСАНУ, 8552/95.
[Превод:]
Д р а ш р оди т ељ и ,
Последнее писмо сам примио о д iocüogim a М и рон ови ч а[!]
за јед н о ca је д н и м д у к а т о м , али не о д ibeia лично. H uje м е на-
luao у к о р п ус у пош то сам се налазио к о д Генерал м ајо р а Д ен-
ченића, к о д коГа сам прославио бож ићне празнике. М а јк а м е j e
м олила д а ј о ј набројим ст вари које ст е м и накнадно послали.
То с у колико се сећам ове: три д у к а т а , је д а н пакет у к о м е j e
био џепни ножић, новчаник, , , П ф е н т м а Г а з и н п е р о и харт и ја.
П и см о за Господина Г ец е-а, који j e , како сам чуо о д Господина
К епена, пост ао екселенција, нисам моГао д а предам je p ia
јо ш нисам видео.
Г осп оди н К епен м е j e позвао дан ас, 12. ја н у а р а , на р уч а к
и о в д е сам уГрабио прилику д а вам пишем. А к о ст е м а й е већ
поклонили, он д а ћ у се и б е з њ и х већ некако снаћи. ЗбоГом! Н е-
моГуће м и j e пријат ељ им а д а са д а пиш ем je p н ем ам врем ена.
П о зд р а ви т е м и м о је наст авнике и све ро ђ а ке! Б а л а д е које
сам обећао Р о зи послаћ у следећом приликом.
О ст ајем ваш син који he вас д о Гроба волет и
ПетроГрад, 12. ја н у а р а 1836. С ава Вуковић Караџић
Н .З . А ко бист е м и моГли послат и ваш е порт рет е т о би

м е вео м а обрадовало. Б ар т а ј који с у к о д вас [ . . . ] снимали
у К арловцим а.
369.
Ваша Свјетлости,
Са неисказаном радости имао сам срећу увјерити се из
писма Г. Јакова Живановића,1 директора канцеларије В. Св.
да je В. Св. по превеликој својој милости2 благоволела одре-
дит ми пензију. Не чекајући док примим превисоки указ
В. Св. о томе, усуђујем се изјавити Вам благодарна осјећања
613
срца мога. Овим новим знаком превисоке и великодушие
Ваше милости и свагдашње к мени благонаклоности, знаком,
којим je нова — срећнија — епоха живота мога и фамилию
моје основата, Ви сте мене обвезали новом благодарности,
која се само може осјећати, али ријечи никакви нема, којима
би се изјавити могла3; нити за то и каквога другога начина
знам, него се без престанка молити Богу4 за дуговјечно здра-
вље5 В. Св. и цијеле Ваше Пресвијетле Фамилије и за срећну
владу Вашу. А при том за мене ће бити највећа срећа и радост,
ако ми се каква прилика покаже, да у овоме столичном гра
ду Bainoj Св. у чему могу послужити и макар и пајмањи знак
моје безграничне благодарности и свагдашње привржености
к В. Св. дјелом показати6.
Приликом овога усуђујем се препокорно јавити В. Св.
да je овђе дошао знатни минералог и президент Париског
минералогическог друштва, Доктор Б у е , и на прољеће мисли
у Србију. Он je медицине доктор, али се сад највише забавља
испитанијама минералогическим и геогностическим: овим
je послом он путовао готово по цијелој Европи, и сад се
спремио за Турску (а особито за Србију и за Влашку). Као
што ми je казивао, рад je у Србији дуго бавити се, и носи са
собом алат, да мјери брда, воде, и остало што у његов посао7
иде. Он често долази к мени, и млого ме je распитивао, како
je у Србији, и може ли се слободно и мирно путовати; ja сам
му казивао све оно, што чини чест В. Свјетлости и народу
нашему, и мислим, да му ни у чему нијесам лагао. Он je
довде дошао с фамилијом својом, али je за сад мисли оста-
вити овђе, па ако види, да ће се у Србији дуго бавити, онда
ће и њу тамо превести.
Препоручујући се за свагда великодушној милости и по-
кровитељству В. Св. и целујући Вам десницу и скут, с најве-
ћим високопочитанијем остајем8
У Бечу 14. Јануар. 83бТ Вашој Свјетлости

препокорни и вјерни слуга
В. С. К.
Букова преписка II, 669—670.123
1 Натписано изнад прецртаног по преви[с]окаме и премилостивоме налогу

В. Св. јавио ми je директор канцеларије Ваше Авр. Јаков Живановић.
2 У наставку прецртано и свагдашњој к мени блаюнаклоносши иремилос-
тиво.
3 Написано изнад прецртаног за шакву милосш само.
614
4 У наставку прецртано да би Вас он, као ceeuoiyhu, по достојанству за
то Haipaguo.
5 Испод овог прецртано и за срећно.
6 У наставку прецртано Указ В. Св. о овој великодушној милости Вашој
обасјаће ме, као озеблу страну суще, и биће за мене најдраГоџенији акт.
7 Написано изнад прецртаног бавити се и да по своме послу мјери, брда,
воде итд.
8 Испод овог прецртано очекујући указа В.
370.
Вуковар, 29. јануар 1836.
у Вуковару 17га Јану. 836.

Није право, да живећи заједно на овој грудви земље,
едан здругим никад непроговоримо, а реткосе и онако ви-
ђамо. Ево ме дакле с неколико врсти вама на диван. Из
,,Цетиња у сред Горе Црне“ , примијосам ваше писмо од
16га Окт: 834 год. и такисам по зактевању вашој Госпоји
за Райкове књиге 25 f. WW. послао, Од оно доба одаосам
и ja духом с’ вама по црногорским кршима, разговарући[!]
се често овама, и надајући се да ћете нас од онуд поодити
— кад ал истом разберем у Пешти о Леополдову од Г. Ми-
ловука дасте здрави опет у Бечу. Од онда сам (:да право
кажем:) очекивао од вас какво тако известије. Ви сте ћутали.
Ваљда имате млого посла — дакле сад истом кад сте ипак
у Писму на Адама мене се споменули — ајде мислим да je
ћутање прекинем.
Јасам летос у Јулу месецу J o e y у Београду поодијо —
од 11 Саати до 7 у вече разговарао сам шњим доста комотно,
О свачем и о вама — да и овашој Пензији — и проодао сам
се по Граду — по вароши у накрст — поодио сам Г. Ву-
чичку — Исајловића, Типографију — видијосам порушено
Зданије ди je за Ђорђино време Сенат стајао — собу ди je
Доситије седијо — Место дије Чарапић погинуо — све за
мене interesant више него сва садања — незнам сам из ког уз-
рока? Ваљда из Сербијанке — и што Човек радије држи пар-
тију Несрећни и пострадавши. Нисам мого бити са Чубром,
јер je баш онај Дан ca Књазом у Цар: бијо отшпо.
Растанем се с Јовом, и у Познавши се са врсним Човеком
Л. Арсенијевићем, пређем исти дан у Земун, и после неколико
дана пише ми Jo во да су га у Цар: ктели да поведу, — и да се
6 1 5
одреко ићи. За време Отсуствија Књажева бијо je код Јефрема
у Крагујевцу, и сад je опет као и пре Секретар Суда у Београ-
ду. Здрав je, добромује, и чисто се помладијо. Колико су об-
пстојат: допустила, преповедаомије све што се лане у за л уд
збило. Од оног доба писомије већ неколико пута, али нара-
вно само о његовим стварима, И Исидор ми je пре месец
дана писао, зактевајући да му пошљем појетичка дјела рим
ски Србаља, које ћу и учинити — радо помагајући да се наша
Србчад уче Певању скојим се и понарави одликују! И Чубро
ми je писао, Ал вели: „Јошт сам пун Цариграда, па док се
измрсим и к себи дођем више“ . Лане мије О д у написао, што
сам у једном Чанићевом писму Сербијанку фалећи реко, дасе
она може лако разумети. О вашој одређеној Пензији вели
Јово да je истина — сад je каже време (:Илиње:) видићемо
оћел? и какоћемусе изплаћивати.
Ето вам Љубезни Пријатељу на душак све што сам чуо и
видијо, сад би на вас требало да дође ред мени што, то, пре-
поведити какоје тамо у „Растидолу Југовића србски“ . Шта
ви чуете? Шта видисте? Шта радите? Еда што год и од вас
да свету на видик дође? Престаде у Пешти и Матица — и
Касије — и Драгољуби — Зар ће те и ви престати. Неокле-
вајте Љубезни Пријатељу! већ кад вас je судбина на то место
поставила, радите, отимајте, док je живот у рукама. — Смрт
пуста негледа јесмол за њу спремни. ■ — А наш свет треба —
особито од вас — да бар виде потомци — да je било људи
који су д о б р о ктели, и озбшъски се оњему трудили. Имател
ту[у] Бечу Ilirske Narodnje Novině iDaniczu? Ja ји због Данице
држим, него чинимисе дасе родољубиви иначе Г. Гај, приб-
лижује Павловићевом цилу, штета што није на бољем путу
Поздрављајући вас љубезно
ваш сам ко увек
Јустин.
Wuk Steph. Karagjits
am Glacis Nro 41.
a Wien
am Platzl gegen Mechitarysten
franco
Воштани печат c иницијалима GM.
одговорено 1. Маија Римскога
АСАНУ, 4265.
616
371.
ДАВИД МИЛОШЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 2. фебруар 1836.
Господине!
Овн дана казао ми ie Адам за Вас. Вала богу да сте се
срећно прошли и вратили натраг своима. Предапе ово при
ложено писмо Герменима, и кажите им и Ви, да ми за ранил
ово oóiaBjieHuiE штампају и амо пошаљу, а том приликом
нека ми и цену гаве, па ћу им таки и новце за њега послати.
Како видим из корешподенцше Адамове с 1ерменима, кад
л CBoiy немачку граматику штампао, 1ермени скушье књиге
штампају, него што сте ми Ви писали. Казивао ми ie Адам,
да му к Миловук писао, да се у Будиму за 10 fr. табак може
штампати; али би га волео у Бечу код 1ермена, поклем к у њи
бољи ред, само ако одвећ скупље небуде. Ia им истина пишем,
пошто ће што бити, да ми гаве, него опет и Вас молим, опо-
мените in, да ми пишу, шта ће коштати табак на онаком па-
пиру, и са онаким словима, као што л 4та књига народни
ср. песама, а да к формат онакав, као што к „жил блаз“ .
Адам би и друго парче cBoie немачке граматике ту печатао,
али к чуо да к у Будиму лвтинше, него опет оставља док
чул, како ће Термени мени одговорити. Ако Гермени неби
тели штампати ово мои об1авленл без манускрипта, кажите
им, да ћу га и њега око ускрса наадуље послати, док иоле
видим, како ће ми пренумерацша ићи; а док се мало отопли
доћи ћу и га сам тамо. Гели, бога Вам Г. Саво Меркаљ жив,
радили што, како ли? Шчим се Ви највише бавите? Миелите
ли Српски речник наставити? Адам Вас л молио, да му Ек-
семпларе његове немачке граматике нешиљете по пошти, него
ако се кака прилика трефи, или о пештанскоме вашару до
Г. Миловука. Неколико Ексемплара задржите, казао Вам л
Адам, ако устреба, да можете коме поклонити. Ви 1ерменима
ништа неплаћаЈте, што Вам л Адам писао; он а ньима ономад
у писму послао, што ie био дужан. Moi дуг, за Вашу Гримову
граматику, одавно се потеже, и никако га Вам нисам испо-
ручити могао, због више узрока, него ћу гледати да Вам га
испоручим што ранил. Ако се може ooiaineum e штампами],
задржите и Ви кол код себе, ако би могли кога пренумеранта
скупит. ПоздрављаЈући Вас љубезно лсам
У Вуковару 21. Гануарига 836.
Давид Милошевић
поп.
617
[У прилогу:]
V om D a vid M illosch evich P rie ste r
Folgende Ankündigung ist der Vorbothe eines von mir ver

fassten Werkes, das ich mittelst Pränumeration herauszugeben
gesonnen bin; da ich aber das Werk daselbst in ihrer Druckerey
nach einem Formate von klein octav, und auf feinem Papier, gern
gedruckt sehen möchte, bitte mir den Preis, auf den Fall dass
ich 1000 oder 500 Bände Drucken lasse, so wir das Einbinden
in festen Broschüren ohne und mit Leder, bekannt zu machen.
Von dieser Ankündigung wünsche ich 300. Stücke gedruckt zu
haben, und zwar: ein Hundert auf einem halben Bogen, jedoch
mit dem Beisatze, des die Ankündigung nur auf einem quart ge
druckt werde, das andere viertel diene als Umschlag, und als ein
leeres Papier zu einem bequemen Briefe von mir an die Pränume-
ranten — Samler, und zwey Hundert wie gewöhnlich auf einem
quart, und auf gewöhnlichem Druckpapier; da die Bestimung
der Exemplare, so wie alle Verfügung meines Werkes von der
Zahl der Pränumeranten abhängt, ersuche mir die Ankündigung
je früher gedruckt herabzusenden, zugleich auch von dem Preise
derselben die Auskunft zu ertheilen, damit sie auch früher befrie
digt werden, und ich mit meinem Vorhaben dem Endzwecke gerei
chen könne.1
An Herrn
Vuk Stephan. Karadschich,
Hochwohlgeborn
franco.
in Wien
7 Feb.
одговорено 1. Маија Римск. преко Јустина.
[Вук забележио испод писма:]
1000 Ех 15 f CMZ.
500 - 11 — .
АСАНУ, 4179.
1 Од Давида Милошевића, свештеника:

Следећи омас je претходна најава jegnoi дела, које сам иаписао и намера-
вам да ia издам помоћу претплате. Лошто б их желео да видим да моје
дело тамо у Вашој штампарији буде штампано у формату мале осмине
u на финој хартији, молим да ми саопштите цену за случај да штампам
1000 или 500 Kibuia, повез чврсто броширан, без коже или са њом. Желим
да имам 300 штампаних примерака oeoi oinaca, и то: стоШину на пола
618
табака, али тако да се ово објављеније штампа само на једној четвртини,
да gpyia четвртина служи као омот и као празиа хартија за üoiogno
моје Гшсмо претплатницима, сакупљачима, — а две стоишне по обичају
на једној четвртини и на обичној штамиарској хартији. Пошто утвр-
ђивање б poją примерака као и све'ш што се односи на моје дело зависи
од броја претплатника, молим да ми се што пре овамо пошале одштам-
пано, уједно и да ми се саопшши цена иста, како би и Ви били пре под-
мирени, а и ja ca својим планом стишо до цшъа.
372.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈОСИФУ (ЈОКСИ) МИЛОСА ВЉЕВИЋУ
Високоблагородни Господине!
Прије1 осам дана имао чест примити почнтајемо писмо
Ваше од 2. о. м., и врло ми je било мило из њега разумјети,
да сте2 одавно за мене распитивали, и да Вам je драго, што
сте разумјели, да сам сад опет овђе. На томе свему благода
рим Вам од свега срца.
Ко ствар не разумије, онај би могао рећи, да je лудо
било оно питање моје: Јели Г. Вуићу слободно наздравити,
и да ли3 му се и то у дирање не ће примити; али ко ствар
разумије, онај ће признати, да има мјеста и ово Ваше питање:
Јели ме слободно поздравити. Тога правила држећи се ja ни-
јесам у писму моме на Г. Живановића никога смијо поз
дравити,4 јер сам се бојао, да не ударим на кога, који ће
поздрав мој примити за дирање; а и сад5 тога истога узрока
ради не смијем поименце поздравити никога другога, осим6 Г.
Аврама Петронијевића, за кога ми пишете, да ме пита, смије
ли ме поздравити, и да7 се и то у дирање неће рачунити.
Знајте8 даклеЭ и Ви и он и сви други пријатељи, да ме je сло
бодно поздравити, и да се то неће у дирање бројити. Кад се10
састанете с рођаком амиџом, поздравите ми и њега, молим
Вас; надам се, да он поздрав мој не ће примити за дирање.
А поздравите ми и остале све пријатеље и познанике, за које
знате, да поздрав мој за дирање не ће примити.
С овим писмом Вашим примио сам и једно о д 11 Лазе Зу-
бана, и видећи у један пут два писма из Србије и уз то join
опазивши на Вашему печат12 Панта Хаци Стоила, помислим,
да13 je у оном Зубанову указ Његове Свјетлости о мојој пен-
зији, а у Пантову14 полица; но кад ји отворим онда тек видим,
да није ни једно ни друго. Али ништа за то: мене су15 и ова16
писма обрадовала, а особито Ваше; а оно, што сам у њима
619
мислио наћи, очекујем сваке поште. Онај исти дан, кад сам
ово Ваше писмо примио, писао17 сам 18 једно писмо Њ. Св., за
које се надам, да ће данас тамо бити.
Не могу Вам казати, колико се радујем, што ће Њ. Св.,
као што се за цијело говори, на прољеће амо доћи, и што
ћу имати срећу и овђе пољубити Им скут.
Чули сте, да дуго времена нијесам био овђе, али не знам,
знате ли управо, ђе сам био. Био сам у Црној гори и у ономе
лриморју до Турске границе (близу Бара града): из Тријеста
до Дубровника нутовао сам морем осам,19 а из Дубровника
у Тријест девет дана; био сам у Рисну и у Перасту (ђе je сједио
Пивљанин Бајо), возио сам се Скадарским језером, и виђео
сам на према се не само Жабљак (ђе je сједио Иван Црно-
јевић), него и Скадар. А за што сам тамо ишао? Знате, да
нити сам шта куповао ни продавао; него сам тражио пјесама,
пословица, ријечи и остали такови беспослица20 за које су
мени и ту свагда биле најмилији посао. Истина21 сам се доста
намучио, и по мору и по суву (сила сам пута мислио, да ћу
с коња врат сломити, и да ми се ни кост с кошћу заједно
уставити неће; јер су по приморју и по Црној гори22 путови
млого гори него из Никоље преко Турчиновца у Преобра-
жење); али2? шта сам виђео, чуо и накупио, није ми муке
жао ни мало.24 Приморска су мјеста врло лијепа виђети, н. и.
ђе25 цијелу зиму у градини цвате руже и на дрвету жуте се
наранче, и ђе сад бадеми већ почињу цватити; али приморски
вјетар није за моје од цуга моанато тијело, a join магье при
морски путови зг моје ноге.
Ђе26 гођ знате да се пристоји, молим Вас, да пристојно
моје високопочитаније изјавите, и да поздравите свакога од
пријатеља и познаника, за кога миелите, да поздрав мој за
дирање примити неће.
Препоручујући се и у напредак Вашој пријатељској л>у-
бави с истиним почитанијем остајем27
Букова преписка VI, 704—705.12345678
1 На пометку прецртано Прије осам дана имао сам чест примити

писмо Ваше од 2. Јануарија, за које Вам заиепш врло б лаюдарим и бла
годарим Вам од ceeia ерца, и то врло ме обрадовало.
2 У наставку прецртано често.
3 Натписано ли изнад прецртаног не he.
4 Прецртано после овога што.
5 Прецртано иза овога из.
6 У наставку прецртано onoia, као.
7 У наставку прецртано Ми.
8 Натписано изнад прецртаног знајте.
620
9 Прецртано сви, да ме je свободно.
10 Омашком написано сше.
11 Прецртано испред ове речи Г.
12 Прецртано пре ове речи Г.
13 Прецртано у наставку једноме [?].
14 Изнад прецртаног једно gpyloia натписано Пантову.
is Натписано изнад прецртаног je.
16 Иза ове речи прецртано Ваше.
17 Преправљено йисао у писмо.
18 Прецртано Њ.
19 После овога прецртано дана.
20 Изнад прецртаног сшвари натписано беспослица.
21 Прецртано доста и натписано Истина да.
22 У наставку прецртано понајвише слабо je боли.
23 Ове речи натписане изнад прецртаних кад сам се жив враишо натрии
24 На маргини уздужно дописано па прецртано Свуда сам се опоми-
њао и liioia парода нашего: и оно су истина све Србли, брака наша', а.ш
je права .чаши народа пашет Србија, и жители су њени најориШналнији
Срби.
25 У наставку прецртана реч руже.
26 Пред овим прецртано Ако ђе зюдну прилику видите, молим вас,
да Iben Св. за мене пољубите скут, а и Госпођи Кљашљи руку.
27 Датум писма по „Државном издању” преписке.
373.
Wien den 7. Februar 1>36.

Zu erst bitte ich Sie um die Verzeihung, dass ich Ihnen so
spät auf Ihren werthesten Brief von 13. November verflossen
Jahres antworte.
Die 354 <tt> aus Versehen in der Schriftgiesserey geblieben
Ziffern bitte ich an Hl. Demeter Vladisavljevich (wie das Übrige
früher) nach Triest zu schicken.
Ich hoffe, dass Sie den Restbetrag schon empfangen haben.
Jetzt kome ich Sie wieder mit einer Bitte zu belästigen.
Die hier beigelegte „Anfrage an den Verein der Matitza Serbska
in Pest“ wünschte ich in der O fn er-Z eitun g zu erscheinen; darum
bitte ich Sie höflichst, Sie möchten die Güte haben, mir das zu
besorgen. Sie werden gewiss mit dem Redacteur derselben Zeitung
bekant seyn (wo nicht, so können Sie leicht werden). In den
ersten Blättern, die gewöhnlich die politische Nachrichten enthal
ten, wird das schwerlich aufgenomen werden, aber in der Beilage
(ich erinere mich jetzt nicht ob die erwähnte Zeitung ausserd.
6 2 1
gemeinnütziger Blättern noch eine Beilage hat). Kurz: ich bitte
Sie, diese Sache, wie Ihre eigene zu besorgen, wie am besten
möglich ist. Sollte der Redacteur das umsonst nicht aufnehmen
wollen, so möchte ich bis 5 f. W. W. zahlen (aber ich hoffe, Sie
werden das umsonst anbringen könen). Etwa 12 Abdrücke von
diesen Artikel wünschte ich extra haben, wofür Sie belieben was
nöthig ist zu zahlen, und mir die Abdrücke (Kreutzweiss einge-
wikelt und versigelt) mittelst Deližanz zu schicken. Ich bitte Sie,
Sie möchten trachten, das möglichst b a ld zu besorgen; aber ich
möchte nicht, dass die Leute von der Matitza das frü h er sehen,
bis nicht in der Zeitung gedruckt erscheint. —
Jetzt wohne ich in der Josephstadt am Glacis № 41.
Mit aller Hochachtung habe ich die Ehre zu verbleiben Ihr
ergebenster Diener
P. S. Wer ist der Janisch, der von Fürst Milosch 100 St 4£

bekomen hat? Und ob man sein Gedicht haben könte? Ist schon
gedruckt, und in welcher Sprache?
franco
Sr Wohlgeboren
Herrn Martin v. Hamuljan,
Rechnungsoficialen bei der к
Statthalterey
in Ofen
per Ret. Recepisse.
Wuk Steph. Karadschich.
Josephstadt am Glacis № 41,
[Жиг:] Wien
Recomandirt LAMS.
[Превод:]
Б еч , 7. ф ебруара 1836.
У важ ен а Господине и пријат ељ у,
Н а јп р е м олим д а м и опрост ит е ш то овако доцкан ogio-
варам н а В аш е цењено писмо о д 13. новем бра прогиле Године.
З 112 ф ун т е бројки ш т о с у ом аш ком ост але у словолив-
ници м ол и м д а пош аљ ет е (к а о и пре) i. Д и м и т рију В ладисав-
љ еви ћ у у Т рст .
Н а д а м се д а ст е ост ат ак износа већ примили.
А с а д В ам опет д о с а ђ ује м је д н о м м ол бом . Прилож ено П и
тание уд р уж е њ у М ат и це срп ске у П еш т и желео би х д а се
појави у „Vereinigte Ofner-Pester Zeitung“. СтоГа В ас најучт и-
622
вије м олим д а б уд е т е т ако добры и д а то обавит е за м ене.
С вакако познајет е ур едн и ка т о г лист а (а к о не, м о ж е т е Га
лако уп о зн а т и ). Н а првим ст раницами, које обычно са д р ж е
полит ичке вест и, то ће се т еш ко прихват ит и, али у д о д а т к у
( сад а се не сећам д а ли пом ен ут е новине, осим опш т екорисних
ст раница, и м ају и д о д а т а к ). У крат ко: м оли м В а с д а о в у ст вар
обавит е као сво ју соп ст вену, как о се н а јбо љ е м о ж е. А к о у р е д -
ник не би х т ео д а прихват и т о бесплат но, j a бих плат но до
5 / . W W . ( али н адам се да Пете то м оћи бесплат но о бјави -
ши ) . Ж ел ео бих д а и м ам посебно дван аест ак от исака т о г члан-
ка, за ш т а изволит е платити колико j e пот ребно, а мени от ис-
ке ( укрст оп лет спаковано и запечаћено) послати дилиж ансом .
М оли м В ас д а н а с т о р ш е д а т о ш т о пре обавит е; али не бих
х т ео д а т о љ у д и и з М ат и ц е виде пре неЈо ш то се појави ш т ам-
пано у новинама.
Ja сада ст анујем у Ј о зеф ш т ат у, Г лацис бр. 4 L
С пуним п о и т о ва њ е м , имам часы ост ат и Ваш најпокор-
нији слуГа
Р . S. К о j e т а ј Јаниш који j e о д кн еза М и лош а д о б и о 100

# ? Д а ли би се моГла добит и љ е/о ва п есм а ? J e ли већ ш т ам
пона, и на ком је з и к у ?
374.
ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Земун, 8. фебруар 1836.
У Земуну 27. Јануара 1836 п. н.

Обадва Ваша шгсма од 14. и 21. о. м. јесам исправно
примио, и у њима приложена бивша својим путем оправио,
које уверени будите, да су по адресу у руке обадва дошла.
Њиова Св. дошо je ономад у Београд с највећим и најлеп-
шим дочеком, и од наше стране поздравили су долазак Ње-
гов у Б. пуцањем велики топова, које до сад још није било.
У Б. начињени су Triumf bögen i где je пролазио, па не што
je сав Беогр. него и Авала je била илуминирата, и одовуд
се то врло лепо издавало.
Данаске су обадва Бега овде били и шњима Живановић,
Вуле, Милетин син, и Аврам Силиктар, сви у униформу и
с ордени изкићени, да ји je тешко готово познати, чисто
623
друга људи дошли, уз аљине променули су и бд, а уз ово
двоје биће и остало, док се не сравне са Европом.
Господар je Игњу особит о м и лост иво примио, посадио
га до себе, натерога шњиме заједно да пуши, давши му сам
чибук, и казао, да je све код њега заборављено, јер ништа ва
жно није ни било, и да je он њему благонаклон, као и пре.
Ваља да би тако исто и Вама сада казао. Поздравите све
Ваше Домашне. Збогом
Ваш
Herrn
in Wien.
14. Feb.
АСАНУ, 2558.
одговорено 18. февр. 836. Вукова иреписка Ш, 176—177.
1 Славолуци.
375.
Будим 11. фебруар 1836.
Ofen d. l l - ten Februar 1836.
Hochgeschaetzter Herr und Freund!
Ich beeile mich Ihr verehrtes von 7-ten dieses zu beantworten:
Die Redakzion der Ofner Ztg. erklaert, die an mich gesandte An
frage in ihre Blätter nicht unter 6 Gulden C. Mze aufnehmen zu
können, und in diesem Falle wolle Sie auch einige wenige Ab
drücke, über den gewöhnlichen Bedarf von demselben Blatte
für Ihre Rechnung veranstalten. Sollte Ihnen diese Bedingniss
nicht anstehen, so müsste die Anfrage auf einem abgesonderten
Blatte, und zwar, da die Numer der Zeitungen sich ad 2800 belauft,
in eben so viel Exemplaren abgedruckt, und den Zeitungen beige
legt werden, es müssten jedoch für die Beischliessung der Beilage
den Leuten der Redakzion 3 f. W. W. bezahlt werden; in welchem
Falle die Redakzion bereit wäre, in dem Hauptblatte selbst eine
Erwaehnung der Beilage gratis zu machen. Eine kleinere Auflage
dieser Beilage waere nach Meinung der Redakzion nicht rath-
sam, indeme sich sonst leicht ereignen könnte, dass die Beilage
624
gerade dahin, wo sie am nothwendigsten waere, nicht gelaenge,
und entgegengesetzt.
Die Kosten der zweiten Art würden gewiss jene der Ersten
übertreffen, und ausserdem ist die erstere Art dem Zwecke mehr
entsprechend; ich stimme also für diese, und gewaertige Ihre be
stimmte Ordre.
janisch ist Expeditor bey der Unternehmung der Ofner Ztg.
Sein fraegliches Gedicht ist deutsch verfasst, auf einem Bogen in
Folio gedruckt. Vielleicht wird es mir gelingen 1 Ex. von Ihm
selbst zu erhalten; da es — glaub’ ich — sonst nicht verkaeuflich ist.
Ich war schon seit geraumer Zeit nicht bei die Haibauer in
Pest; gestern habe ich bei ihnen anfragen lassen, und sie melde
ten, dass das Geld allerdings schon seit laenger da ist.
Heute also nahm ich die aus Versehen in der Schriftgiesserey
zurückgebliebenen circa 3 fb Ziffer unter Arm und wollte damit
zum Haibauer; da die Passage aber mit augenscheinlicher Gefahr
verbunden war, ging ich zurück. In Zukunft bitt’ ich mich bei
Zeiten zu avisiren.
Ich weiss nicht, ob H aibauer Ordre hat auch meine unter
Ю-ten Mai 835 ausgewiesenen Postauslagen pr. 6 f. 49 xr. C. M.
zu berichtigen, denn diese sind in der, der Buchdruckerey mit
188 f. 54 xr. C. M. noch zukommenden Summa nicht enthalten.
Soll ich die zu meiner Rechnung gehörigen Dokumente Ihnen,
oder nach Triest an Vladisavljevich senden?
Ich habe die Ehre mit aller Hochachtung zu verbleiben
Ihr ergebenster Diener
Martin Hamuljak
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk Stepli. Karadschitsch
D-r d. Philosophie (p. T.)
in Wien.
[Жигови:] Ofen Wien
13 Feb.
[Вукова напомена:] АСАНУ 3751.
g eantw ortet d. 16 Febr. 836. Вукова Прописка V, 337—338.
[Превод:]
Б уд и м , 11. ф еб р уа р а 1836.
Уваж ены Господине и пријат ељ у,

Хит ам д а одю во р и м на В аш е цењ ено ( иисм о) о д 7. о. м.
У редниш т во Vereinigte Ofner-Pester Zeitunga и зја в љ у је оно
преко м ен е послат о Питање не м о ж е уврст и т и у своје
новине исп од 6 Гулдена С .М . У т ом сл у ч а ју j e во љ н о да úpu-
преми, преко уоби чајен е п от ребе, и неколико от и сака истоГ
лист а, за Ваш ра ч ун . У колико В ам о ва ј у с л о в не о д ю ва р а , Пи-
тање б и м орал о д а се о дш т а м п а на посевном л и ст у, и т о у
2 .8 0 0 прим ерака, б уд ућ и д а се новине ш т а м п а ју у т ом т и раж у,
т е д а се лист ови прилож е новинама. М о р а л о би се, м еђ ут и м ,
за п рикљ учењ е прилоГа, платшти љ у д и м а и з У редни ш т ва 3 /.
W. W . У т ом сл уч а ју би У реднииппво било вољ н о д а у Главном
ли ст у бесплат но йомене прилог. M a /ьи т ираж т о г прилош,
по м и ш љ ењ у У редниш т ва, не би био п р еп о р уч љ и в, је р би се
лако могло деси т и д а прило! не д о с п е у п р а в о т ам о Где би био
најпот ребнији, и обрнут о.
Трош кови овоГ g p y lo i начина свакако би премаш или т ро-
ш кове првоГ. О сим тоГа, онај прей начин виш е o g io e a p a евреи;
Гласам да к л е за овај, и о ч ек ујем Ваш налоГ.
Јаниш j e експ еди т ор к о д п р едузећ а „Vereinigte Ofner
— Pester Zeitung“ . ЊеГова песм а, о к о јо ј j e р е ч , саст ављ ена
j e на нем ачком је з и к у и ш т ам пана j e на је д н о м т абаку, in
fo lio . М о ж д а ћ у усп ет и д а доби јем је д а н прим ерак о д њеГа
лично. М ислим д а иначе није у продаји.
Већ поодавно нисам био к о д Х а л ба уер о ви х у Пештш; ју ч е
сам се расп и т и вао к о д њ и х , па с у ја ви ли д а j e новац, дакако,
већ д у ж е врем ен а т у.
Д а н а е сам да к л е у з е о под м и ш ку one ом аш ком у слово-
ливници заост але бројке, око З 1/ј и а х т е о с њ и м а д а о дем
Х а л б а уер у; али, б уд ућ и д а j e п релаз био скопчан с очт ледн ом
опаснош ћу, врат ио сам се. У б у д ућ е м олим д а м е блаГовремено
обавеш т ават е.
Н е зн ам д а ли Халбауер ими налоГ д а и зравна и м о је по-
ш т анске т рош кове, и сказан е 10. м а ја 1835, о д 6 / . 4 9 кр. С. М .,
је р ови нису садрж ани у и зн о су о д 188 f 54 кр. С. М ., колико
јо ш üpuiiaga ш т ампарији.
Д а ли до к у м е н т а ш т о и д у у з м о ј р а ч у н т реба д а пош аљем
В ам а, или у T pcui — В л а ди са вљ еви ћ у?
Ч аст м и j e ост ат и с пуним пош т овањ ем
Ваш најоданији слуГа
М арт и н Х а м у /ь а к
ЊеГовом блшородству
Господину Вуку Стеф. Караџићу
др философије (Р. Т.)
у Бечу
Јозефштат, Глацис бр. 41
одГоворено 16. ф ебруара 1 8 3 6 .
626
376.
Wien den 16. Februar 836.

Ihr werthes Schreiben von 11. d. M. habe ich erhalten und
alles verstanden. Wen also anders nicht seyn kan, so bin auch
Ihre Meinung, dass besser ist 6 f. CM. der Redaktion zahlen,
als die Anfrage extra druken lassen und beilegen. So bitte ich
Sie, die Sache zu besorgen, wie Sie am besten wissen. Die extra
für mich abgedrukte Exemplare bitte ich mir, wie ich Ihnen ge
schrieben habe, zu schicken, und mir zu melden, was Sie für alles
bezahlt haben, damit ich Ihnen bei der Gelegenheit das Geld
schicken kaň.
Ich hoffe, dass Ihnen mit dem übrigen Gelde auch jene 6 f.
49 xr. CM. für Postauslagen geschickt sind, indem ich Ihre Rech
nung samt d. Conto von der Buchdruckerey in Cetinje bei dem
Sekretär des Bischofs gelassen habe; sollte das aber nicht seyn,
so belieben Sie mich nur zu benachrichstigen, damit ich weiter
schreiben kan.
Wert Sie den Herr v. Kollar sehen, so bitte ich Sie Ihm meine
Empfehlung auszurichten. Ich danke Ihm für den II. Bd der slowa
kischen Lieder (aber leider, wo soll ich den I. bekomen!); Sein
Paket habe ich geh örig ein gepackt, adressirt und abgegeben. —
Ihr
ergebenster Diener
Wuk. Steph. Karadschich
P. S. Schauen Sie, ich bitte Sie, dass die Anfrage gut corigirt
und dass nichts ausgelassen wird. Wäre nicht besser am Ende zu
sagen: mittels dieser Zeitung, als: mittels einer Zeitung? Wen
Sie auch meine Meinung sind, so bitte ich Sie das zu cofigiren.
Wuk
40* 627
Sr Wohlgeboren
Herrn Martin v. Hamuljau
Rechnungsoficialen bei der königl.
Statthalterey
in Ofen.
[Жиг:] Wien
LAMS.
Literárny archiv, 1969, 67—69.
[Превод:] Б еч , 16. ф е б р у а р а 1836.
Уваж ены Гост ди не и п ри јат ељ у,

П рим ио сам В аш е цењ ено писмо о д 11. о. м . и све р а з у м е в .
А ко д а к л е д р ук ч и је не м о ж е , он да сам и j a В а ш еi м и ш љ ењ а —
д а j e б о љ е У редн и ш т ву плат ит и 6 /. н ею оно Питање посебно
ш т ам пат и, па прилож ит и. М о л и м В а с ciuoia д а ст вар свр-
ш иш е како најбољ е зн ат е. М о л и м д а ми п ош аљ еш е посебно
одш ш ам пане прим ерке з а мене, како сам В а м п и с а в, и д а ми
ја в и т е ш ш а сш е за све платили, како б и х В ам за т у с в р х у мо-
iao послапш новац.
Н а д а м се д а В ам j e ca осш алим новцем п ослат о и оних
6 / . 49 кр. С. М . за пош т арину, б уд ућ и д а сам В аш р а ч у н , за-
је д н о ca I. кон т ом ш т ам парије, ост ави в на Ц е т и њ у, к о д Вла-
дичиног секрет ара. Али ук о л и к о т о н е би било, и зво л и т е м е
сам о обавест ит и, како б и х Moiao д а љ е писати.
А к о видит е i. К о л а р а , м олим В а с д а м у исп оручи т е
м о је п оздраве. З а х в а љ у је м м у за I I . т ом сл о ва ч к и х п есам а
( али, на ж алост , Где д а до б и јем l . l ) íb e io e п акет сам прописно
упаковао, а д р е со ва в и ода сла о .
С пуним п ош т овањ ем , и м ам част осиш ти
Ваш
нај покорнији слуш
Р . S. Г л ед а јт е , м ол и м В а с , д а Питање б у д е д о б р о кори-
ioea.no и д а ниш т а не б у д е и сп уш т ен о. Н е би ли било бо/ье на
к р а ју рећи: п ут ем ових новина, нею : п ут ем н ови на? А ко сш е
и Ви мог м и ш љ ењ а, м олим д а т о исправит е.
В ук
Блаюродном
господину Мартину Хамуљаку
рачунском чиновнику при краљевском
намсништву
Будим
628
377.
Майне, 19. фебруар 1836.
Ваше сам писмо примю l ra фебрара, у кое не стон забилt-

жено када е писато, ви захДевате да вам на нЕму брзо од-
пишем, што знам, али ви брзо, али поздно одписуем ербо
незнам колико е Ваше писмо траяло путом.
Ваше ће пословице бити брзо готове, а би и до сада,
да Hie била мала промЕна у штампарш; што цитате за конат
Милаковића, он bíc noHio, што сте му писали и етога к’ Вама
да Вас лично полази. ПЕсмознавца и пЕсмотворца 1ована Ко
вача, шесам могао добавит ербо е он у Турске руке, али сам
добавю Т еодора И к о в а Пипера, ни горега ни горевића; ови
знаде 120 ПЕсамах доста floépiex, и мисмо их већ више по
ловину преписали, када их све препишемо послаћемо ви их
на дар, но с’ тјем уговором, да их све штампати дате, да буде
за удивлеше людима, ови прости Србин, кои е оволико ПЕ
самах мота упамтит у свою просту главу; мое прошеше коесам
да Г. Татищеву за вас, íolut Hie никаквога гласа произшело;
нити я о нЕму ништа знам, не знам юште што ће од тога да
буде — могло би што ибити а лашше ништа. Я знам да сам
ви дужан одговор из Котора али сте ви они коићете опрос-
тити; кога гође поздравляте сваки вас троструко одпоздравля;
(Симовсюе) Я любазно вас, сву вашу фамшн'ю поздравлям,
све ваше прЈлтелЕ, и добротворе;
С’ богом остаи збильски србе,

Храни Србства душом грбе
Буди свагда оне ћуди,
Да ти Србством дишу груди;
Па ћеш србству Mio бити,
ВЕчноће те споминяти.
Махине Фебруара 7й 836

Твои искрени
В. П. Петровић
629
Буку Караџићу
у Бечу
An Hochgelehrten
Herrn Herrn Wuk Steph. Karadschitsch
Josephstadt am Glacis № 41, im l ten Stock
in Wien
12 Mar.
[С друге стране:]
Пишите у Триест вашими како сте?
одговорено 2. Марта, писато опет 31. Јулија; — 31. Августа.
ББА.
Срђ, 1902, бр. 23. и 24, 1037—1038.
378.
ВУК ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рисан, 19. фебруар 1836.
Високопочитаеми Г-дине, особити Родолюбче,

за дуто ми живи били, чуй о Хр-те Рођени!
Знамъ да сте, а и заслужуемъ, на ме све яде анатеме и
клете излили, и мезгру ми у костима проклели, а то само,
за дуто мучанТ мое, (скупите опростите и смилуйте се ако
сте одъ Бога и Божи човекъ, опростите велимъ грйшнику,
кои на колена предъ вама клеца и опроштенћ ваше! Еръ
шесамъ ни я са свимъ кривъ, но више люта оскудица важни
новина, задержала е управо перо мое, а иначе одма одговорю
би на премило писмо ваше. Знате шта наши веле „за не
волю бабу воде, кадъ ђевоИке не наоде“ , те и я за неволю
сам мучао, кадъ нисамъ родолюбивомъ сердцу вашемь, што
важногъ имао явити. Сердечно обрадовао самъ се виђети
ваше почитаемо писмо, много пакъ више, из истогъ чути да
сте по предугой жельи здраво у престолни градъ приспЬлп, у
кући Госпу и премилу дЪчицу весело нашли. За оставити
жельи вашой ширегъ овђе поля, нећу много говорити, док
шесте одма у почетку брбльомъ ме назвали, у послйдку како
вамъ драго, у кратко вамъ найпре честитамъ све веселе праз
днике, и желимъ да и за много година у крепком здравлю, съ
правимъ прштельма, и премилимъ родомъ и породомь до-
чекивате. ДалЪ являмЪ вамъ оно што е пргятельма иаймшне,
630
сви ваши знанци есу здрави, Ришняни обично весели, кои ме
место запиткую миелите ли опеть ђегоћв к’ нама доћи за моћи
дуже съ вама говорити, веселити се, и вишу вамъ любав ъ ука-
зати. Обичай женидбе Рисанске, послали смо вамъ по ста-
ромъ Лукети, кои се съ вашомъ любави много нама фали, но
за чудо намъ е шта се уради одъ нЬга, ништа ев о вейь три
м-Ьсеца ново не чуемо, еданъ и единацъ у майке одъ они у
тамницы 12 младића, умро е одъ великогъ яда, а остали ссу
здрави и любезно васъ поздравляю, и за дочекъ много зах-
валюю. Божитни ево вамъ управо како што и данасъ Риш
няни чине.
У очи Божића, то есть на батньи дань у ютру рано,
устане домаћица, и убере ловорке и сву кућу и прозоре
искити, после подне са свиломъ цервеномъ, и жицомъ зла-
томъ, обвје различито цвеће, около свакогъ батняка, дйвой-
чиде надмећагоћи се, коя ће браци лЬпше накитити управъ
е красота погледати. У первомъ мраку буде готова вечера,
и сва мушка челядь из куће изид8, две свУеће съ едне и друге
стране кућни врата метну, батняке узму, и носећи у кућу
редомъ називаю: добръ вечерь и честита вамъ наћашшф!]
вечеръ, домаћица дочека и съ шговоромъ ,,съ вама у здрав-
лю“ nocne и съ овсомъ. Домайинъ перви метне свой батнякъ
на ватру, и за ньимъ сви у накерсть редомъ, после избаци
пушку, и одма сфцну сви за сламномъ трпезомъ, наипре еду
се приганице и рама nie, и остало поено приправлено ело.
По вечери дЬчица носе свуда по кући у прегршъ сламе, и ба
цаю говорећи: куда слама, туда слава, а Домайинъ натакне
пециво на ражань, и съ русмаршомъ га закити, и сви осимъ
еднога пођу лећи, а ови остане чувати, кой би батнякь найпре
прегорю, да буде готовь посути га в'шомъ и избацити пушку.
Младъ Ришнянинь, са своюмъ младомъ, свагда би перве
године остао у очи божића на слами спавати, не били башъ
што ново урадю, да буде богато као и Божийь, а где кои би
истой и главу на батнякъ наслошо, да 1ой се болЬ прида, као
усЬчбини и батняку. Садъ мало кои остае, веГгь кои нема лћп-
ше постель. У ютру рано домаћица ум!еси чесницу и у истой
метне што годъ сребрено, и дукатъ тко има, и у ч!емъ се пар-
чету при ручку нађе тога оно и буде, одма припече се пециво, и
домайинъ да знакъ съ пушкомъ. После иде се на ютроню за-
едно и на летурђто, и нико ни кодъ кога, не сме поћи или што
искати пре полазника, или случайно нанешена или на предъ
звата. При савершетку ютронЪ у врУеме всякое g u x a x íe попъ
почне иконе целивати и са свакимъ миръ-божати се, и ос
тали сви редомъ; у сваћи кои су, млађи пође к’ старУему
и помири се. У кући съ фамильомъ исто бива, али свако челяде
631
у руцы держи воштану свјећу. После с^дну и найпре еду
6iene утробице печене, да би и све остало ело на сердц8 лако
пало; у средъ ручка запале свы исте свјеће, и шю у славу
Божлю, и исте угасе съ вшомъ, садъ донесу иссЬчено пециво,
и съ ражнЪмъ ћера домайинъ ђевопке из куће викаюйи: вуд
се зло из куће. Кроз све траянй ручка комппе се взаимно
дозивлю и у здравлю дочекивати нашлю. Пpiarent на пушко-
меть свогъ прштеля на васъ гласъ по имену зове говорећи
му: помага ти Богъ и честити данашньи и айде амо да се
нашемо и избаци пушку. Онай одговори и съ тобомъ у здрав
лю и ето ме не боре, и избаци пушку. Садъ кои мисли кота по-
лазити узме пунъ окићени бардакъ вша, и предъ куЬомъ када
дође избаци пушку, и домаћица nocne га съ овсомъ или пше-
ницомъ, онъ одма пође к’ ватри, и найдебльи домайиновь Пре
то р и и батнякъ, к’ ватри помакне и на истомъ метне тал1еръ
дукатъ како кои хоће и може. После сћдне и денесу му ко-
кошъ полазникову. На поласку врате му пунъ бардакъ дру-
гогъ вјна, и сувише домаћица даруе му кошулю или мараму
свиломъ и златомъ извезену. До малогъ Божића не диже се
слама ни мете кућа, и в’ MtcTO добро д-ютро и добръ[!] вечеръ
говори се ристо се роди, ваистину се роди.
Ево вамъ и неке примасне пйсмице, да се насм1ете малко,
само ако будете весели. Не могу вамъ казати тко ми и дик-
тирао, ербо на тверду божю B tpy и аматъ су ми казали.........
Опростите за ове претиле пйсмице, не би и вамъ списао
да нисамъ одъ истогъ учителя вами добро познатогъ уси-
лованъ. Ево вамъ и неке пословице што самъ и мимогредъ
чуо. — Hie кривъ ко прне, но ко чуе — ............................... —
Шта га Hie ни царъ га не ie — Bont и зао колачь него праз
дна торба — Не говори Сека што 'io се снило но што io е
мило — Не валя свакой птици соко бити да iой крила не
шпадну — Луду мани а лудъ се помами — Тко тептишъ
ћера роге носи — Да е добръ[!] заямъ и жене би се заимале
— Ко туђу кокош еде свою валя за ноге да веже — Тко
дћци дае на волю, себи чини тугу и неволю — Тешко вуку
не јући меса, а юнаку не шюйи вiна — Тко се съ кимъ руга
съ онимъ се понуда — У радише свачеса у нерадише ничеса
— Два без душе а трећи без главе — Ако се псу не обрани
не умоли му се — Тко доцканъ устае обоякъ му нестае —
...................................— Тко рано руча и ожени се никадъ
се не кае — Даровноме коню зуби се не гледаю — Не лае
куца села ради но себе ради — Међу два бана гола баби
глава — Ако волови терче земля е под!елЬяа — Буди ceio
собомъ добра биће тебе свака добра — Шћерца удата су-
сйдомъ назвата — Тко е коме mío и цервь му се чини 6io
632
—- Колико е узбердице толико е низбердице — Земля да-
нашня настала е курва — Попъ веле да е умро одъ проску-
рица, а онъ яданъ ше већБ одъ глади — Сва вика на вука,
иза вука и лисица е сита — Лаже коза као врагъ, да е село
као градъ — Да я держимъ зашть и ти, и би болЬ него ти
— Да се вукъ у сердце не узда, не би сирова меса io —
Потоня паметь магарцу подъ репъ — Ко гладне године иђеде
говно, сите се кае — Ко ме лани 6io, Hie ми ни ове године
mío — Намеће се као кила на дрво — Силомъ прди, а рђомв
смерди — Bont дЬвойкомъ чекати, него женомъ кукати —
Bont у роду чекати но у дому кукати — Било бешкота биће
фратара — Ако mí е носъ шупаль Hie мозакъ — Погледай га
на обућу па га пушти у кућу — Свадиле се зебе (птице)
око туђе землй — Д8гъ неплайенъ грех неопроштенъ — Сдна
потреба продае, а друга купуе — Bent фале у мале бисаге
— Пала м8ва на међеда — Свака свекрва на невћсту виче,
а не пада iой на умъ да е и она невћста была — Незвану
MtcTO за врата — У Mtсто слТ'епо блаженъ они тко има око
едно — Гузична шала и женинъ побратимъ не стой добро —
Самче по себе знанче — Кое е вино мукте напслађе е —
Радш бы кодъ тебе ести сува крува, него кодъ мене крува и
першута — ИзгорЬше Мостарске свјећс, контаюйи Сараевско
благо — Ђегођв е много дима, мало е печеня — Майка
шћерцу кара, а невйсти приговара — Що пянъ nonie, и санъ
иђеде, и старъ из . . . све щета однесе — Узъ к . . . . свирао,
и пяну казивао све едно — Безпосленъ Myio фишеке саы'я;
оће рећи: лћнчина кои не пази себе, но туђе после — . Ево;
вамъ и ова ntcMa смЈешна:...........................................................
Тешко томе ко памети нема, самуръ капи на йелавой глави
д8гъ долами на плећи гобаве, а копчама на ногамъ крјвјемв;
бриткой сабльи у страшиве руке, а ногама подъ манитомъ
главомъ, суву злату на каляву врату, а юнаку у братству
неяку. Тешко земльи куда войска прође, и ђевоики коя сама
дође, друго io е ютро прекорено да си добра не бы дошла
сама — Богъ y6io чифутъ бакалая, кой превари Томана Се-
нића, тикву му е за восакъ продао, юштъ му иште за ню
сансарио, за HtroBy вишу фурбарпо — Ево и една, одъ седмъ
Рисанскы здравица (Домайинова)......... Ако вамъ се ова
допадне служићу васъ и съ остали 6. и други опеть 7. сватов-
ски. Пословице ваше из Церне горе нису дошле; а Милако-
вичь mí е казао да су штампане, онъ е отишо у Тресть; ништа
за ню немамъ нова и что добра казати. Лунбардичь linia,
и Огненовичь Нико стари, пошли су вейь да се не врате
никадъ. Марта, богме оца плаче, кад кадъ отидемъ и тйшитъ
е не престаемъ, но всуе видимъ да Той фали онай ко! е до
633
садъ неизвЪстанъ (вЬреникъ). Она и сви ваши пр1ятельи и
познаници любезно васъ поздравляю, броянице послао самъ
и све е мирно остало. И есамъ вашъ
У Рисну 7. Феб. 836. Вуколъ Поповичь.
Г. Ћирковић особито поздрав: васъ, моя пуница пакъ

одвеЬь. Пошльите ми кою пренумеращю, али коя ће обећан ћ
и испунити. Добронски песама кадъ доста искупимъ послаћу
вамъ, мени нико за васъ юштъ ше ни по песме послао. —-
Кад има и овђе мЬсга: Молимъ васъ пошльите ми на Влади
славлЬвича, писма Досчоеова, 2. части Сликона, Kaciio
Царицу Видак: и за метнуть на штапъ еднога кучка или
лава одъ филдиша израђена, и щену за све, да истоме пршма-
оцу пошлЬмъ съ зафалом.
[Н а полеђини:]
А1Г Illustrisimo Signor
II Sig-r Vuk Stef. Karaęich
Dotor di filosofia.
in Vienna.
одговорено 3. марта 836; писато 9./21. Окт.
(за послате књиге и пословице).
Штампа се по: Вукова прейиска VII, 1—5.
379.
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 21. фебруар 1836.
Любезный Вуче!
Пршмивши писмо Ваше одъ 14. Я нуар in т. л. не изо-
ставлямъ изв'Ьстити Васъ, да самъ за награждеше трудова
Ваши о литератури Сербской определю Вамъ соразмерно
спомоществоваше къ уживлешю Вашему, у следствию когъ
опредЪлешя могъ пршмаћете Вы одъ мое стране по 100.
талира о Дмитрову а по 100. о Ђурђеву дну. Препроводећи
Вамъ съ овымъ писмомъ посредствомъ могъ зета ©еодора
X. Баића 100. талира, у име прошлог Дмитрова дне, желимъ,
634
да се постарате и унапредакъ свагда, цЪли сходно, прилагати
къ Литера тури Нашой, да бы тако бога tíh и поносшя бывала.
У осталомъ поздравляюйи Васъ съ благоволешемъ есамъ
И. № 31. Вамъ доброжелателный

9. ФевруарЈн 1836. Милошъ Обреновийъ,
У Крагуевцу. Князъ Сербскш,
По заповести княжеской
Яковъ Живановийъ
директорь канцелларје княж.
Буку Стефану Караџићу
списателю и пр.
у Бему.
И. № 31.
Воштани печати са натписом: 1. Милошъ Обреновичъ Князь Сербскш
2. Sigil. Sanitatis Semliniensis.
[Жиг:] Sigilium sanitatis.
примљено 23. а одговорено 28. Фебруара.
АСАНУ, 2351.
380.
Пешта, 1. март 1836.
На Ваше почитајемо писмо од 22-ог Хвр. нисам досад
мого ништа одговорити, окром, што сам Вам чрез Дундера
објавлеше Матице поело, зато, штосам сам, и што сам све
једнако слабой здравља — а сад пак имам Вам чест јавити,
да сам на Фолке, преко овдашњег Егенбергера захтевану Ис-
торију Раићеву оправио, зато изволите ју кад приспје примити,
и мени добри f 12. 30. забељежити. Будући да од наши књига
већ ништа непролази овде, затоћу све туђе књиге овог ва-
шара гледати да натраг оправим, да бадава овде не леже,
па би и Вас молио, да бисте Ваше књиге коме другом пре
дали. Нисам рад да ткогод после смрти моје штогод на мени
тражи —.
635
Г. Исидор Стојановић je још давно узо Ваши књига, ко
штоћете у рачуну видити за f 15. 6. WW. na још новце
поело није зато изволите му у Сербију писати (: он je онде
професор :) нек Вама новце пошље. Што се овог пријуженог
мота рачуна тиче, изволите га прегледати, и мени јавити,
јели добар покојем би В ијош одмене имали добити f 12-10
WW.
Господин Баић je овде био, и ja сам га хотео поодити,
алсам мислио, да неће помислити, да га ja поодим зато,
што би ми за Тратнерову препоруку зафалити имо — па у
оваковој мисли, нисам мого срећу имати се ш’ њим састати и
упознати — .
За Матицу се join ништа не зна — Павловић и остали
Матичари кошто ми се чини и немисле на њу више —
Прошасте недеље je у Будимским Новинама за њиову грама-
тику неки вопрос бијо, незнам оћедул га моћи и знати од-
говорити, јербо они би за ти 100 # ради граматику себи
прибавити, да после они шњом тргују —. Берман je с’ њего-
вом Супругом овде, и ступио je у печатњу Ландерерову, код
мене je изпочетка један пут био, па га одоно доба видно ни
сам — незнам заш то-------
Остајем Ваш почитатель
покорни
у Пешти 1га Марта 1836. Joe. Миловук
Јели изашла Србска Зора, имали шта у њој. —
Доказање моје (: Ausweis :) примљени књига:

18 комада Пјесама 1. и 2-ге Части Затичесе код мене
10 „ „ „ „ „ „ посла у Беч Вама
20 „ „ „ „ „ „ Кириаковићу
7 ,, ,, ,, ,, ,, ,, продано
Свега 55 комада Пјесама 1. и 2. Части.
7 комада Пјесама 4-те Части Затичесе
3 ,, ,, ,, ,, продане
Свега 10 комада Пјесама 4те Части.
70 комада Милош Обреновића Затичесе
10 „ „ „ послано Кириаковићу
Свега 80 комада Милош Обреновића.
2 комада Огледи Св. Писма Затичесе

Свега 2 комада Огледи Св. Писма.
636
19 комада Поезија Затичесе
1 „ „ продана
Свега 20 комада Поезиа.
186 комада Даница 1826. и 1827. Затичесе
10 „ ,, „ „ „ послано Кириаковићу
3 „ „ „ „ „ продане
Свега 199 комада Даница 1826. и 1827.
36 комада Даница 1828. Затичесе
1 „ „ „продана
Света 37 комада Даница 1828.
323 комада Даница 1829. Затичесе
12 „ „ „ послано у Беч
30 „ „ „ „ Кириаковићу
4 „ „ „ продане
Света 369 комада Даница 1829.
84 комадаДаница 1834. Затичесе
29 „ „ „ продане
Свега 113 комада 95 претекло 1 1834.
18 поело ми Мирковић ) lo g u m
15 комада Србски Буквара послано Кириаковићу
5 „ „ „ продано
Свега 20 комада Буквара.
5 комада Serbische Revolution Затичесе
1 „ „ ,, продана
Свега 6 комада Serbische Revolution.
Ово сте Ви мени дужни:

1833. По гласу Вашег од 25-го 8-вра
1833. остасте ми дужни . . . . 11 21
Провизије на f 197 50 х. . . . 39 34
8-вра 28-го и 29-го за П и с м а .............................. 2 8
28-го Кирије за Данице 1834................... 9 5
Папира за умотавањ е.................... 1 10
Нојемвр. 14. 1 Љетопис и 1 Пчелу 1834.. . . 2 15
„ 30. Армиције за К њ и г е .................... 4 25
Х-вриа 20. за Писма П ор т е.............................. 11
1834. Февр. „ „ „ ................................ 1 5
Марта 17. 1 Љетопис чрез Неофитовића 1 15
Априла 13. за П и с м о .......................................... 33
Јуниа 10. Егенбергеру за Паклу Књига 13 15
Trage ry1 за Књиге Кириаковићу 39
637
1835. Септ. 3. за П исм о............................................ 1 3
,, ,, овогодшшьа . . . . 1 5
1 Ех. Историје Раићеве . . . . 12 30
Исидор Стојановић узео Ваши
Књига и о д н о .................................... 15 6
Join Ви имате добри код мене 12 10
WWf 129. 30
А ово сам ja Вама:
1833. Нојемвр. 5-го Прими од Јустина Михајловића 30 ,
6. „ Брановачког . . . . 8 20
11. „ ,, Ар. Поповића из Ст.
Б е ч е ј а ..........................17 30
1834. Нојемвр. 7. „ „ Ј. С. Поповића из
Вршда . . . • з „
За пренос . 58 50
Пренето . 58 50
Прими за П р о д а н е К њ ш е :
7 ком. Пјесама по f. 4 ......................................... 28 „
1 „П о ези ю .............................................................. 2 „
3 „ Данице 1826. 1827 ...................................... 3 „
1 „ „ „ 1828..................................................... 1 30
4 „ „ „ 1829..................................................... 4 „
29 „ „ „ 1834................................................... 29 „
3 „ Пјесме IV......................................................... 15 „
5 „ Б у к в а р а ............................................................ „50
1 „ Serbische R evolution...................................... 5 „
f 88.20
Одбијам Провизије.................................... 17 40 70 40
f WW 129 30
Тако сам ja Вама д у ж а н ..................... WW. f. 12. 10
У Пешти Марта 1836. Joe. Миловук
[На посебном листу:]

У пакли се налазе сљедујуће књиге:
20 Ех Милошеви житија
14 ,, Писма 1 и 2 части
5 4 те
5 ,, ,, Serbicshe Revolution
36 ,, ,, Даница 1826 и 1827
36 „ „ „ 1829.
638
Seiner Wohlgeboren
Herrn Wuk St. Karadjits
Josephstadt am Glacis № 41
in Wien
[Жиговв:] Pesth Wien
3. Mar.
одговорен[о] 6./18. Марта 836.
АСАНУ, 3167.
Вукова прейиска IV, 278—281.
1 Носач.
381.
Петроград, 2. март 1836.
Вукъ Степановичи!
Письмо Ваше отъ 2/14 Января доставило мнГ большое
удовольств1е. Благодарю Васъ покорнЪйше за свГдешя сооб-
щеняыя мнЬ о Вашихъ поГздкахъ уже совершенныхъ и вновь
предпринимаемых^ Да благословить Господь путь Васъ. Я
часто мысленно радуюсь Вашему усерд1ю къ новымъ откры-
л ямъ и успешному преодолГвашю затруднешй при приведе-
híh въ дГйство новыхъ полезныхъ предпрјлтш,
Савву Вуковича я иногда вижу у себя, съ дозволешя
его начальства. Здоровье его поправилось сколько я заме
чаю, и онъ теперь не жалуется на грудную боль. Прилагаю
у сего письмо имъ у меня написанное, которое не отправлено
къ Вамъ по тому только, что разныя заняня недозволяли
мнГ отвечать Вамъ.
Желая Вамъ, отъ всего сердца ycnixa въ Вашихъ пред-
пр1ят1яхъ, я съ совершенным!, почтешемъ им1,ю честь быть,
С. Петербургъ Милостивый Государь
19 Февраля 1836. Вашимъ покорнГйшимъ слугою
П. Кеппенъ
АСАНУ, 2890.
639
[Превод:]
М илост ивы iocuogtm e
Б уч е С т еф анови ћу,
В аш е писмо о д 2/14■ ја н у а р а пруж ило м и j e велико за д о -
вољ ст во. З а х ва љ ујем В ам најпокорније за вест и ко је ст е ми
јави ли о својим пут овањ им а, која ст е обавили и ко ја попово
п редузи м ат е. Н ека Г о с п о д благослови Ваги пут ! Ч ест о се у
м ислим а р а д у је м B au ioj ревн ост и прем а новим от крићима и
успеш ном са вл а да ва њ у т еш коћа при ост варивагъу нови х ко-
рисних п одухват а.
С ава Вуковић п онекад бива к о д м ен е у з д о з в о л у својих
старегиина. Колико прим ећујем , зд р а в љ е м у се поправило, и
он се са д а не ж али на бол у ip уд и м а . У прилогу ш а љ ем и писмо
које j e он к о д м ене написао, ко је В ам није било послат о сам о
зат о ш т о с у м е р а зн и послови спречили д а В ам о дю вори м .
Ж елећи В ам о д ce eí срца у с п е х у Ваш им п одухват и м а, у з
пуно пош т овањ е им ам част биты,
П ет рогр а д, 19. ф еб р уа р а 1836. м илост ива господине,

П . Кепен
382.
ЈЕРМЕНСКА ШТАМПАРИЈА — БУКУ КАРАЏИЋУ
Беч, 5. март 1836.
Titl. Herrn v. Wuk.

Während Ihrer Abwesenheit wurden von Seite des k. k.
Bücher Revisions-Amtes die Pflicht-Exemplare von dem letzten
Bande Ihrer Lieder abgefordert; da wir in der Buchdruckerey
nicht ein einziges Exemplar hatten, so haben wir sie vom V olke
genommen. Nun aber will die Volk’sche Buchhandlung Rechnung
schliessen, und diese 3 Expl. entweder in natura zurück oder be
zahlt haben, worüber wir Ihre gütige Antwort erwarten.
Hochachtungsvoll pr. ergebenste

Mechitaristen
Buchhandlung
Wien am 5. März 836. Al. Schlögl
640
[На полеђини Вук забележио:]
19 4/19/4
19 16
38 3
4 -4 5
4 f 45 АСАНУ, 2969.
Букова прейиска IV, 32.
[Превод:]
Н асловљ ен о господину Б у к у
За врем е В аш еI о д с у с т в а Ц . к. надлеш т во за р еви зи ју
кгьша т раж ило j e о б авезн е прим ерке последгъег т ом а Ваш их
песам а. П ош т о нисмо имали ниједан прим ерах у ш т ампарији,
у зел и см о и х о д Ф олкеове ю ъиж аре. С а д а , пак, Ф олкеова кгъи-
ж а р а хоћ е д а свед е р а ч у н и гараж и или д а врат имо (о в а ) три
прим ерка или д а и х плат имо, о чем у о ч екујем о Ваш љ уб а за н
ogioeop.
Б еч, 5. м арт а 1836. С особит им поштовагьем

најпокорније
М ехиш арист и чка кгъиж ара
А л о јз Ш л еи
383.
Беч, 11. март 1836.
В. Св.
У прошлу неђељу имао сам срећу примити премилостиво
писмо1 В. Св. од 9. Февруарија под № 31 као превисоки указ
о милости, коју сте ми благоволели великодушно одредити,
и с њиме сто талијера у име прошлога Дмитрова дна.
Никакво писмо у моме дојакошњему животу није ме
могло овако обрадовало као ово.2 И сад сам још као пијан
од радости. Колико ми je ова милост В. Св. мила и драго-
цјена као помоћ к живљењу у мојој старости и слабости,
још ми je много милија и драгоценија као знак милости и
благонаклоности В: Св. У име моје благодарности, која3 ме
je света обузела, ja Вам ништа друго не умијем рећи, него
опет оно, што сам и у пређашњему писму казо да ћу се с
фамилијом мојом без престанка молити Богу за дуговечно
41 П рсписка V 641
здравље В. Св. и пресвијетле Ваше Фамилије и за срећну
владу Вашу. Што гођ више узмогу трудићу се дан и ноћ,
да би се пред свијетом достојан ове милости Ваше показао.
Ja сам се и до сад трудно, колико сам могао, о литератури
нашој, и то највише из љубави и ревности к њојзи и слави
народа нашега; но сад, знајући, да јавно имам такова бла-
годјетеља и покровитеља,4 чини ми се при свој слабости
здравља мота,5 да ће родољубива ревност моја нове силе
добити.
Препоручујући се за свагда превисокој милости и вели-
кодушност покровитељству В. Св. и целујући Вам десницу и
скут с највећим високопочитанијем остајем
У Бечу 28. Февр. 836. В. Св.

препокорни и благодарни слуга
век
1 Иза овог прецртано превисоки указ.

Иза овог прецртано као ово високопочитајемо Ваше Свјетлости.
3 Иза овог прецртано никаквим ријечима исказати не може, ja ћу се
с фамилијом мојом једнако молити Богу да би Вас он, као свемогући,
за оваку милост по достојинству и по жељи достојно наградив.
4 Иза овог прецртано који he се мојим ойштеполезним пословима радо-
ваши, шедаћу.
5 Иза овог прецртано слабости мојој.
384.
ВУК ВРЧЕВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Будва, 14. март 1836.
Високоучени, и достожелаеми
мой Господине!
Будва на 2/14. Марча 1836.
Од иста ваше писмо када сам имао чест, и срећу, по-
лучити, Hie могуће описати ону желю и радост кою сам имао
у они час, и од преизрядне желЬ и любови, кою спрамо вас
чувствуем, више неголи едан пут прочитао сам е. Hie было
могуће да вам брже на исту одговорим; ер изван другш по
садах, кои ме са сви страна окружаваю, пребивао сам два-
десет, и више, данах код Сто В. П. Гдна Владике Црногор-
642
скога (о коему у слЪдуюште писаћу вам) у Монастир под
Майне, Koie дошао да пребива до Васкресеша, пишећи[!] му
разне одлуке нЬгове, у шсуствјго Г. Милаковића. Но будући
дасам се вратю код свое фамшпе за кое BpieMe, одма сам при-
нео се к’ Г. Бердару (будући он Секретар од Комунитади
Паштровске, Код кое га е и Аркивю стар iи обичая), и с’
помоћу utroBOM изнашао сам сва Племена, и села Паштров-
ска, и извадю оне ствари, кое м . и иштете, како ће те из,
овде приложеног листа виђети.
Шта желите да вам назначим „Штаће рећи овде брчно
П е р о ? “ Ово значи оно найпрво перо у крило птице, коя даюй
се изчупа неможе више лећет, може, али врло мучно. Тако,
називаю овђен оне прве и главне люди, н: п: брчны чоек. Па-
штровићи не имаю више други владаоца, оли старЪшина,
толико манЪ Кнезовах, развћ сами Синдак су четири, тако
названи, Суђе, италЈански „ A g g iu n ti C o m u n a li“ , кои по себи
не суде ни найманю ствар, освем само ако е могуће кою ствар
осудити чрез К м ет о в а х , а и то Цивиле, а не Криминалне
ствари међу особама ньихове Комунитади, нако сваку най
маню погрешку, представи принадлежаштой Претури, коя
већ уведе и суди по Кодицама. За Баряке, и данас млоги при-
ватни люди имаю свое Баряке, а они кои их немаю, узимаю
из свое Цркве т. е. из Манастира — Паштровићи имаю че
тири Манастира Прасквица, ДулЪво, Режевић, и Градишта,
у кое сви они кои е к’ коему ближни копаю се, друго нигђе,
макар и код куће имали цркву, и млого далеко од Мана
стира были, развТ саму ђецу кои Hie су прошли 4. године.
Ствар е одиста достойна за назначити публики они древни
обичай кои се и данас обдржава у Паштровиће када умре
челяде већ дорасло, и с’ ocTanieMa стварма (за кое ћу сва
могућна средства употребит за изнаћ вам што више узмогу),
послати што приђе узмогу на Г. Гагића, као што ми запо-
вједате. На крштеню не има никакови особити обичая, олити
Церемоша, нако на просту — С’ ђететом бабица, пође у
Цркву, ђе нађе Попа и Кума, па по крштеню шньиме дома.
Када би зависило ово ваше исканЪ, о самоме мени, и
моему труду, т. е. да я све ове ствари знам каи оче наш , b í -
руйте Господине мой, да не бих заштедю мой живот и изо-
ставю све друге после, макар и спаванЪ, доклен гоћ бых ово
вам описао, но ево муке кад неоћу неки да разум1е, ваше
намЪреше, а мою спрамо вас кратку услугу, нако кад виде
шта тражим, представи им се за посмЪх, и на неки начин,
кан да се стиде неоћу да казую, обаче, какосам вам више
рекао, яйу, ако не од еднога, а оно од другога, штогоћ више
узмогу извадити, и све оно што ми вји пишете радићу вам
41* 643
послати, а и юшт штогоћ, што, по моему m h íh íio , и искуству
вашему, што ми се представи на ползу вам, скупићу — како
вам, около смрти — како се крађа изнаоди а Лупеж казни,
— како, и зашто Паштровићи не пеку Пециво с’ Главом, —
како се миру Главе (крвно коло), и оваквје работа, кое, само
ако мотах извадити од овдашньи жителя, нећу мой труд по
жалит. — За овакове ствари, а особито за вЪнчанЪ и свадбе
Паштровске, нико ми боле неможе казати кои ове старе баке,
само теке ако ме бог угоди ньиховой Симпатш, вш се смште,
а веруй те нико боле.
Евоме дакле да вам кажем што сам радю код Гдна Вла
дике! Он е сочиню у слоге (осмеросложне), сва рвешя и боеве,
кое су проводили Црногорци с’ Турцима, од времена Митро
полита Данила, до найпослЪднЪга боя с’ Мамут Пашом, и
коега сам му я преписао. Од иста коме Hie добро познат Г.
Владика, и кои Hie шньиме провео кое BpieMe трудно би вЬ-
ровао, да е он ово сочиню, будући да веема яки здрави ум
види се у овом сочинЪшю, али пЬгово наравоучеше, и садаш-
h í упражнЪше науке одиста достоян е сваке чести и похвале.
Но незнам оћели му одобрити Двор Руски (ер оће да посвети
сочинЪше исто Наследнику Гмператорскому), будући да се (у
разлогу) много тужи против Млечанина и Тураках. Исти Г.
Владика, уложио е трапити силну землю код Манастира овђе,
и мисли потрошити пет хиляда ТалЈера — Баш учиниће едну
лепоту — А и манастир понаправля — КазиваомЈ е и вашу
кныгу, кою сте му писали.
Г. Марко Ћеловић, и мой зет I wko благодаре на поз-
драв ваш, и поз дравля юйи вас ердечно, моле тошЉише да
како гоћ знате найболе, дознате од Г. Сима Милутиновића,
ели ону кньигу од ньих примю, кою сам преко вас послао,
ербо велика потреба она кныга их е нагнала да му пишу, и од
днева на дан (као озебао сунца) чекаю. Моле вас, да му пи
шете, да ако е буде примю, нека им да одговор што приђе;
молећи вас ако дознате да е Hie примю, дайте ми на знане,
и неизоставите казат по коему путу би было найболе посла-
тиму е. Све остале кое сте ми наложили, поздравиосам, и сви,
вас любезно поздравлаю. — Вука Поповића, шесам ни юшт
виђао, али кадага видим рећићу му за оне песне да вам скупи.
— Што могу, мой Господине!, богаради, без никаковог изго-
вора (као што у овђен поменуту вашу говорите) да ми бла
годарите, и да ће те се старат за мой труд надокнадите, ер
я не тражим већега добра, нако кад мой веема кратки ум,
и услуга, може штогоћ послужити, вас, и вам подобним, а
чим друго мое бедно стане може, нако самим животом,
кое га нећу заштеђети у све оно, колико кратким ногама ума
644
могу досећ спрамо вас, а безконечно. О Где Боже! дай да
видим испунЬпо ваше обећанГ, да дођете юпет да се едном,
али и више пута, видимо. Радуем се чути дасте болье него
када сте овамо были, и желим вам од Гда Бога, да вас укр
епи, како ће те до глубочайше старости спроводити, у здрав-
лю, и веселю (а у чести знам да оћете) све BpieMe вашега жи
вота. — УвЪри те себе, да свака кныга ваша дух би ми крепо
сти давала у услажденю читаня, но разликост, коя е од вас
до мене забранюе ми да вас молим да ми ђегоћ пишете, али
cacBieM tícm я се уздам у ваше благонрав1е, кое му е познато,
ништа друго од мене нако, простосердчје, неће ме заборавит.
Евоме дакле већ на концу овога листа, шта сожалуем,
ер мислим да е колико найвеНи, неби ми се досадило пре-
стати писат, будући да ми се на неки начин преставля каи,
да се с’ вама уствено разговарам, а то од не изречене срдца
желГ спрамо вас, али вш, аки благоразуман, имаћете за опро
стит. Изостаеми даклен рећи вам, да све оно што узмогу ску-
пићу вам, и послати на Г. Гагића попраћено с’ едном кньигом,
молећи га да вам пошле. Жел! о бих знати ако е могуће, ели
ово она пословица С рбска коя се штампае на Цетине у Црну
гору, што у 1834ту годину понеђени су били многи од Gro
В. П. Г. епископа Раячийа, да се пренумераваю, и я сам бю
послао 12. пренумерата (међу KoieM и я сам ту) и послао
аспре, пак се íohit невиди ништа. Моли вас Г. Марко, а и я,
да ако би было кое либро издано од вас на штампу да ста
вите нега и мене у пренумерате, а трошка коликоби было
платили би смо.
Всеконечно, као и до сад, и ако незаслужуем држите ме,
неговорим како нр|'ятеля, него како вернога слугу, кои есам
поздравляюпи вас, и при надежди да ћу од вас получити
одговор, есам до гроба
Ваш доброжелателни Слуга
Вуко Стеф. Врчевић
[На унутрашњој страни коверта:]
П аш т ровска села
1. Бечић 2. Чучук 3. Витодо 4. Дуклян 6pier 5. Под-

бабац 6. Лукане брдо 7. Добковић1 8. Славньина 9. Рустово
10. Маровић 11. Чело-брда 12. Буране 13. BpiecHO 14. Пржно
15. Поличак2 16. Свети Шћепан 17. Ђенаше 18. Врба 19.
Тудоровић 20. Близикуће 21. Дробнић 22. Режевић 23. Кр-
стац 24. Катун3 25. Чамин доо 26. Жуковица 27. Кнежево
село 28. Брдо 29. Ново селе 30. Калудерац 31. Каштел Ла-
645
ства 32. Прјеворац 33. Попова Ньива 34. Магазини 35. Џу-
паньица4 36. Ђуровић 37. Голубовић
Овђен e *• Монастир ДулЪво, храм Свети Стефан.
2- Монастир Прасквица храм Свети Никола.
3- Монастир Режевић, храм Света Троица.
4- Монастир Градишта, храм Свети Никола.
П лем ена.
Бечић Казанегра Ђурановић Любише Калађурђевић Ре-

жевић Серзентић Давидовић Главой Срменко Миџор Медин.
Ово су 12. племена, држани како благородии, будући од
старине; Има их много друпех браства, али произишли су
од ови дванаест, и зову се другояче и. п. од Марка зову се
Марковићи, од Рада Радовићи, и т. д. али ове су 12. прве
и HaiłcTapie, како ондар тако и данас.
An Seine des Herrn
Herrn Vuk Stephan Caradscich
Dr der Philosophie Wohlgeboren
in Wien
Abzugeben in der Josephstadt im Haus № 41
[Жигови:] Budwa Wien
31 Mar.
[Вук црвеном оловком забележио:]
Н аш ају и ваш ају?
АСАНУ, 4393.
385.
ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 23. март 1836.
У Београду 11го Марта 836.

Многопочитаеми мили Го: Вуче!
Са писмомь овим долазим васъ покорно и учтиво молити.
дами незакасно и буди каквом приликом пошалите еданъ
ексемпларь, тоест календарь коие у Бечу у штраусовой пе-
чатньи изашао, за 820 годину, под именомъ Гемаинцигеръ
ундъ ераитерендеръ хаускалендеръ фиръ дасъ естраикише
каизертумъ. Па ако неби одма управо овамо писати могли,
то пошлите баръ до Го: Миловука у Пешту, па неками онъ
646
по дамшифу часъ пре овамо пошалФ. а шта коштавао будне,
явите Го: Васи Василћвићу у Земунъ да нЬму новце положим.
Ясам Богу фала и мо! здрави, такођери и Го: Давидовийъ,
коисе юче доселио у Смедерево са целом своюм фамилиом
даживи, икупиое иман'Ь некога Панте Ћирића, одъ Господара,
за 300 ц: к: дуката, коесе састои из 40. коса ливаде, 8. дана
ораня, 10 мотика винограда, са неколико стотина комада
шлива и воћа, све у еднои огради, на месту Ћириловцу, и у
вароши на найболим месту кућа.
Овде е изишла и црногорска история у кварту са куп-
ферблатом Данила владике гробом, и нЬговим писмомъ по
оригиналу. А я Богуфала еднако радим кньиге Доситееве, и
садае већв упечатньи и седма часть, и овога лета ако ми-
лостиви Богъ даруе здравлФ прерадићу сва дФла нЬгова.
Поздравитеми молим покорно прво вашу почитаему фа
милию. Па поздравитеми мота шогора Го: Захарияда, и
мою шогорицу Кату са домашнима, такођерв и Сина Якова
Срмана, мота почившега Го: коимее занату научно, вГчнаму
буди память, реците истому Го: Якову дата поздравлямь и
любимъ како свою душу, равним начином и нйгову почита
ему браћу и сестру, кою еднако пренумерирам накниге Доси
тееве. ако видите и сина майсторъ 1ове ковача, Живка поз-
дравитега любезно.
Вась люблЫш, до навЬки, навЪки
и остаем ваш искренш
и понизни
Г. Возаровийъ
Списателю србскомъ
у Бечъ.
Воштани печат са натписом Sigil. Sanitatis Semliniensis.
Имам 1833
заб за 1834
лиру
закону 833
— 834
АСАНУ, 3774.
647
386.
ЕМИЛ ХИРШФЕЛД — БУКУ КАРАЏИЋУ
Загреб, 23. март 1836.
Agram, den 23. März 1836.

Herrn Wuk St. K[a]radjits in Wien
Durch die Güte des H: Milowuk aus Pesth, dem ich auch
Ihre werthe Adresse verdanke, würde ich auf Ihre werthhaften
serbischen Ausgaben aufmerksam gemacht. Da ich mir es zur
Aufgabe mache die slavische Literatur nach Möglichkeit zu verb
reiten, und hierzu durch die Verbindung mit dem H. Milowuk
in Pesth bereits die gehörige Einleitung getroffen ist, so wäre es
mir sehr erwünscht auch Ihre Ausgaben auf mein Lager zu er
halten.
Haben Sie also die Güte mir ein genaues Verzeichniss Ihrer
serbischen Ausgaben, dann die mir hierbei zu stellenden Beding
nisse mit nächst umgehenden Post bekannt su geben.
In der angenehmer Hoffnung dadurch Gelegenheit zu er
halten mit Ihnen in freundschaftlicher Berührung zu kommen,
und für den Absatz Ihrer Ausgaben aüfs beste wirken zu können,
bin ich mit aller Werthschätzung
Ihr ergebenster
Emil Hirschfeld,
Buch u. = Kunsthändler
Herrn
Wuk St. K[a]radjits
Josephstadt, Glacis № 41.
in Wein.
[Жигови:] Agram 23/3 1836 Wien
26. März.
АСАНУ, 4636.
Вукова прешска VII, 446.
[Превод:]
Загреб, 23. м арт а 1836.
Г осп оди н у Б у к у С т . К араџићу у Б еч

Д об рот о м Господина М и л о вук а и з П еш т е, ко м е сам за -
хвалан и за В аш у а д р е су , ск ренут а м и j e п аж њ а на В аш а вредн а
српска и здањ а . П ош ш о сам себи сШавио у за д а т а к д а , колико
Moly, ширим славенску кгъиж евност, и у т о м е сам уп р а во на-
648
ишао на помоћ. З а х ва љ ујућ и вези ca Господином М и л о вук о м
у П еш т и, већ с у изврш ене и пот ребне припрем е, т о бих веом а
ж ел ео д а и В аш а и зд а њ а до б и јем у своје складиш т е.
Б уд и т е д а к л е љ у б а зн и па м и сл едећ ом пош т ом дост ави т е
т ачан списак Ваш их срп ски х и зда њ а и у с л о в е ко је ми с т им у
вези п ост ављ ат е.
У пријат ној нади д а ћ у Т и м е доби т и прилику д а с В а м а
усп ост ави м п ријат ељ ску в е зу и д а ћу се на најбољ и начин по-
сГпарати за прођу В аш и х и здањ а, о ст ајем с пуним поштювакьем
Е м ил Х и рш ф елд,
књ иж ар и трГовац ум ет ни чким предм ет и м а
Господину
Буку Ст. Караџићу
Јозефштат, Глацис 5р. 41
Беч
387.
У Земуну 12/24. Марта 1836.

Ово писмо de Кречанског дође у последњем магновењу
поште, зато вам за сада даље не могу писати, него вас, и
делу фамилију љубезно поздрављам, и желим Ускрс у здрављу
да дочекате
ваш пријатељ
Herrn
Wuk Stephanowits Karagich
in Wien.
АСАНУ, 2559.
649
388.
Пешта, 31. март 1836.
У Пешти 31ог Марта 1836.

На Ваше почитајемо писмо од 6./18. овог, имам Вам
Чест одговорити, дасам Г. Куљанџићу и Госпођици Маци
писма предао. Г. Хамуљак je пре Вашег писма код мене био,
па одоног доба га није било, а ja немадо кад к’ њему до данас
— Захтеване књиге сам (: означене на оној страни:) јуче
предао у једној пакли № 1. Кочијашу Wilmann-y, адресиране
на Г. Фрид. Фолке у Беч, за којећете Кирије f 2 — WW.
платити, a ja сам за Експедицију и писмо издао f2 . 51 х. WW
тако сам ja Вама join дужан — 9. 19 х. WW.
Касије Царице, а и Писама Доситејева се добити немож.
Драго ми je разумети, дасте већ Пензију Кнеза Милоша по-
чели добијати. Кад се трефи прилика Лист С рбски Н ови на ми
молим послати.
За Павловићеву се Медалију овде ништа прознати немож
— веле људи, да није истина да jy je добио, или ваљда таји
што je Матица у Шкарту. — Матичари, кошто чујем о њиовој
препоручи ништа незнаду, ваљдаје сам Павловић Академији
писо и иско. — Секач je свој превод Матици поклонно, тако
ми je био казо. Изволите Фолки казати, да књиге иду, па да
се за Ранкине књиге шта нестане. —
покорни
Joc. Миловук
Seiner
Wohlgeboren
Herrn Wuk St. Karadjits P. T.
Josephstadt am Glacis № 41
in Wien
3. Apr.
АСАНУ, 3168.
Букова йрейиска IV, 281—282.
650
389.
ПЕТРОНИЈЕ ЛУЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Цетиње, 1. априла 1836.
Благородный и Высокоученый Господине!

Честь имамъ поздравити Вась и Вашу благородну фа-
мшню наступающимъ Христовимъ воскресешемъ желећи
Вамъ сваку срећу и здравлГ Примю самъ 18ог Мар: писмо
исподъ Майне одъ Высокопреосвештеногъ Господара, съ
Вашимъ за едно, у коему писму налаже ми да Вамъ пошал Ьмъ
по Вашемъ зактеваню преко Г. ВладисавлФвића, по пб табака
одъ Пословица, кое Вам и шилФмъ, починюйи съ 23а и свр-
шуюйи до 47^2 и међу ньима 8га табака страницу 57у на
коюй е била погрйгака, а може бити да сте и Вы приметили,
зато смо и прештампали.
Са Высокопочиташемъ остаемъ
ЦетилЬ 20га Марта Вашъ
1836 год. Покоршй слуга
Петр oni й
АЕМ. IepoM.
Поздравля Васъ Г. Директоръ Штампарје М. Петровийъ.

Porto
Господину Вук. Стеф. Караџићу
Доктору Философје и разныхъ
ученныхъ друштва члену &. &.
Букова преписка VII, 447.
390.
Петроград, 2. април 1836.
С. Петербургъ 21 Марта 1836.

Вукъ Степановичь!
Посылаю Вамъ письмо Вашего сына. Онъ на бумагЬ, какъ
изволите видйть, предается мечташямъ и говорить Вамъ что
651
мало занимается уроками, потому что они его не затрудн-
яютъ. Но на д-ктЪ онъ кажется не таковъ. Въ корпусе его
любятъ и очень хвалятъ за его старательность. Хорошихъ
учениковъ тамъ награждаютъ тЪмъ что ихъ возятъ въ театръ,
и ему не разъ уже случалось видеть оперы и разныя друпя
представлешя. Прямо дуппе его мне очень нравится. — Здо
ровье его очень х о р о ш о ; Грудь давно уже не болитъ и Вамъ
опасаться нечего. Будьте спокойны въ этомъ отношенш.
Если его не заставляютъ маршировать, то это, кажется,
ничего не доказываетъ. Онъ вовремя (d. h. zur rechten Zeit)
быль нездоровъ, и тогда ему дозволено было быть свобод
ными отъ воинскихъ ученш, а теперь онъ пользуется только
прежнимъ разрГшешемъ.
Посылаю Вамъ два оттиска статьи напечатанной мною
въ Журнале Департамента Народнаго ПросвЬщешя. Въ
следующей за симъ статье я поговорю о новЬйшихъ Ва-
шихъ поГздкахъ. —
Сомневаюсь я въ томъ, чтобы отъ Русской Академш
можно было исходатайствовать для Васъ опять какую либо
сумму; однако жъ я не премину поговорить объ этомъ съ
Президентомъ, Секретаремъ и некоторыми Членами, и мо-
жетъ быть дастъ Богъ удастся. Поверьте мне, что я бы этому
душевно порадовался.
Въ следующемъ моемъ письме я Васъ уведомлю о по-
следствш.
Будьте благополучны и пишите ко мне съ дороги чрезъ
наше Венское посольство.
Душевно Вамъ преданный
покорнейшш слуга
П. Кеппенъ
АСАНУ, 2891.
[Превод:]
П ет роград, 21. м ар т а 1836.
М илост ива господине
В уч е С т еф ановићу,
Ш аљ ем В ам писмо Ваш еI сина. Он се на хартији, као ш то
и зволит е видет и, п редаје са њ а р ењ у и Говори В а м д а м а л о уч и
је р Градиво није за гъега т еш ко. А л и у ст вари он j e , и згледа, д р у -
Гачији. У војн ој ш кола ia воле и веом а х ва л е за њ его ву приљ еж -
ност . Д о б р е уч ен и ке т ам о наГрађују т ако ш т о и х в о д е у по-
зориш т е и он j e већ виш е п ут а Гледао оп ере и р а з н е д р у ге пред-
ст аве. Њ егова непосредн ост м и се веом а д о п а д а . С а зд р а в љ е м
652
j e веома добро. Г р у д и ia одавно не боле и Ви немат е за ш то
д а се бојит е. Б уд и т е мирны у т ом п о ы ед у . А ко ње1а не т ерају
на м арш , т о јо ш , мыслим, ништа не знача. Он j e неко врем е
(т.ј. у право време) био болест ан и т а д а м у j e било д о зв о
л е н о д а б у д е ослобођен о д војничких за н и м а л а , а сада он сам о
корист и пређаш њ у д о зво л у.
Ш аљ ем В ам д в а сепарат а чланка који сам ш т ам пао у
Журналу Министерства народнаго прссвЪгцешя. У следећем
чланку ћу ю ворит и о Ваш им пуш овањ има.
С ум њ ам д а би се о д Р у с к е а кадем и је Moiao опет и здеј-
ст воват и за В ас било какав износ. И п ак нећу пропуспш т и д а
о т ом е поразю варам с п редседником , секрет аром и неким чла-
новима и м о ж д а he дат и B o i д а ћ у усп ет и . В ерујт е м и да
б и х се о д ceei срца т ом е обрадовав.
У следећем п и с м у обавест ић у В а с о и сходу.
Ж елим В ам срећу и пишите м и с пуш а преко наш ei беч ко '1
посланст ва.
О д срца В ам преданы
препокорни слу1а
П . Кепен
391.
Пешта, 9. април 1836.
Ja сам вам имо Чест у моме од последњег прош. јавити,
да донде нисам Г. Хамуљаку, нит писма, нит новце означене:
f. 7 21 X. Сребра предати мото, зато сад Вам морадо опет
писати, да Вам јавим, да сам му и писмо, и новце предо —
Тако ja имам сад опет код Вас f. 9. 4 х. WW. добри, које
би сте могли чрез, тамо, код Г. Владислава налазећег се Сина
овдашгьег Мише Јоановића послати, па бисмо онда сасвим
равни били —.
Матичари (: Ко што ми један, од Ар. Добровојевића, Ма-
нипуланта глас донесе:) држе сутра генералну Скушптину,
у којој ће Манипулант своје 2. годшпње рачуне предати, и
кондицију јим одказати — јер су јим остали рачуни сплетени.
Павловић и Шићар су купили, како Дуг тако и прилоге но-
ваца, па нема рачуна!! А за Матицу досад Павловић ни пера
653
умочијо није — Веле, даће Хаџић амо доћи, да Матицу из-
ради — Код Шићара je већ одавна Матичин Печат, па ваљ-
даје он с’ Павловићем у име Матичино Колајну измамио
— акоју je добијо — овде се ништа незна, ваљда несме ш’
њом на свет —. Прекојуче саранисмо Мајора Радишића.
У Пешти 90г Априла 1836. п. р. покорни
Јос. Миловук
молим ми 1 Ех. Зоре србске у рачун послати —

Seiner Wohlgeboren
Herrn D r Wик St. Karadjits
Josephstad л Glacis № 41.
in Wien.
Воштани печат c иницијалима JM.
11. Apr.
АСАНУ, 3169.
392.
ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Харков, 16. април 1836.
Высокоучени Господине и Любезни

Пр1ятелю,
Христос Воскресе!
Я мним да се е мало тко ове године на путу тако на-
мучю и напатю као што сам я идући од Беча, а особито од
Радзивилова, овамо. На хиляду мЪста вальда сам се извратю
са саоницама. Сврх тога убили су ме и рђави сонаци а гора
храна постна; но опет, хвала Богу! кое како дошао сам жив,
премда управ у злу руху, у кожуху, а у горой капи, у шу-
бари, кою сам у Житомиру кушо. — Припов1едаю Ко-
торани, да е Пайтонов син, момак од 18 година, идући едан-
пут из Котора у TpiecT на броду, од страха од велике буре
сав поаедио; ваистину! мало се и од мене то Hie догодило
идући сад кроз Pyciio, но опет ми е трећи дю косе побјелило,
а док се у Црну Гору вратим, вальда ће и ово остало све по-
а'едити, ема да могу еданпут у ню доћи, неби за косу млого
марю — Овђе ми е, любезни Господине! досадно и управ
654
скучно, да неможете вГровати. По ваздан у соби сам као
кукавица сГдим; ниђе од лјека да могу еднога Србина наћи,
а нейма, kotíc, ни кахвана, да чоек и оле мало проведе врјеме.
У гостионице не торна ми конат ходити, ер у ньима, ако хоће
чоек да се Mienia с дружтвом, или се мора играти у новце,
или се мора трактирати скушема винима. И у шетню, као
ни с KÍeM непознату, Hie ми пута, а до душе до сада Hie било
Hienie времена за шетню, па да су и найлЪшпа времена, чим
кап дажда овђе пане, начини се блато грђе него у Сегедину;
едном pic4H, незадовољан сам и едва чекам да одавде изиђем.
npie неколико дана писао сам по пошти моме Госпо-
дару, па ништа не знам хоће ли му мое писмо доћи или не;
ер бозна[!] неће бити упућено било куда валя, а то заключуем
из овога: ономадне предам писмо на пошту за TpiecT, па ми
поштар рече; „неправда ли, что это писмо надо чрезъ Грецпо
отослать.“ Какву Грещю, какву ли спецпо, помислим, чудо
га нашло! као што ће мене овђе наћи ако дуго усчекам одго-
вора од Господара. Из тога узрока, за већу сигурност, на-
писао сам Господару опет писмо, кое овђе приключуем, мо-
лећи Вас да га изволите предати ту на пошту.
Имате ли Ви каквога гласа из Црне Горе? Gey ли Вам
већ пословице дошле? Шта се чуе из Пеште, шта ли из Србје
од напие кньижевника? А збиля, имадосте ли већ писмо од
Княза да Вам е доиста пенено лотврдю, и примате ли е већ?
На ово ми, молим покорно, одговорите, и юшт ако што но-
вога знате напишите ми, али доста напишите, да се у самоћи
бар штогод Србскога начитам, а писмо ће ме Ваше овђе за-
стати, не бойте се, ер ћу юшт постаяти добрје два мГсеца
дана.
Мое високопочиташе изволите изручите Вашой честной
фамшпи, а и я ћу од нГ, ако Бог да кад дођем у Пбург, поз-
драв изручити Вашему сину. Поздравите ми Господ. Бояцпо,
Маринковића, Седоглавића, Владислава, Константина и све
остале с ньима ту СрблГ познате и непознате.
Будите здраво и весело многолГтно, и увГрите се о мом
к Вам високопочиташю с koícm остаем
Харков, 4. Априла 1836. год. Ваш искрени слуга
Ваше писмо, кад успишете мени, треба да адресирате и

н1>мачки и руски, овако:
Dem. Mil.
р. B ro d y zu Charkow
in Galitien in Russland.
655
Дм. Мил.
на больошой[!] московской улицЬ въ домЬ купца
Луюянова напротивъ Губернской Гимназш
въ ХарковЪ .
Адрес велик, но нуждан; е иначе не би ме кньигоноша

нашао.
[Споља:]
Sr. Hochwohlgeboren dem Hohgelehrten
Herrn Wuk Stefph. Karadschich
Doctor der Philosophie (P. T.)
Josephstadt am Glacis № 41 im l ten Stock.
Wien
чрезъ Радзивиловъ
въ BtHy въ Австрш.
одговорено 29. априла 836.
АСАНУ, 3569.
Вукова преПиска V, 47—49.
393.
Беч, 1. мај 1836.
У Бечу 1. Маија Римск. 836.

Благодарим Вам на писму Вашему од 17. Јануарија о. г.
Опростите ми, што Вам пре нисам на њега одговорио; томе
je највећи узрок, што сам слаба здравља (глава ме тако за-
буњује, да често по неколико недеље дана врсте не могу на-
писати); и за то Вам ни сад мл ого писати не могу.
Мило ми je, што сте ми јавили за Г. Јову Гавриловића,
јер ништа о њему нисам знао. Ако бисте се опет кад с њиме
састали, поздравите га од мене.
Одређена ми пензија од Његове Светлости (400 f. СМ.)
почела се исплаћивати. Знам, да ћете и Ви, као пријатељ мој,
томе се врло радовати и рећи (макар у себи): Да Бог поживи
Његову Светлост.
Ja сам се на путу моме по приморју и по гори Црној
доста намучио, али сам и накупио доста којешта, што je
вредно онога труда и муке. З а сад сам овде, и, колико ми
656
стање здравља допушта, радим помало, и то највише о је з и к у
нашему.
Молим Вас, да ми поздравите Г. попа Давида Милоше-
вића, и да му кажете: 1) да се објављеније овде штампати
не може, док се књига не цензурира; 2) да на мене више не
шаље ни објављеније, ни књиге, jep ja може бити да ћу опет
отићи куд одавде; 3) да су ми Јермени казали, да на она-
кој артији и у онаком формату, као што je он мени писао,
јефтиније не могу штампати, него: 1000 егземплара за 15 f.
СМ., а 500 егз. за 11 f. СМ.
Поздравите ми Г. Адама (Јермени су ми обећали, да ће
његове Граматике послати пред идући Пештански вашар на
Миловука), а тако и Г. Новића, а остале пријатеље и по-
знанике.
Ваља да сте читали у 15.№ die verein, Ofner-Pesther Ztg.
„Anfrage an dem Verein der Matitza serbska in Pesth“ .
С истиним почитанијем остајем препоручујући се за
свагда Вашој пријатељској љубави
Ваш истини почитатељ
П. П. Писмо Ваше свагда ће ме обрадовати, само ми

опростите, ако Вам на њега не одговорим, као што би ваљало.
АСАНУ, 8552/56(8).
Јавор, 1887, бр. 39, 620—621.
394.
ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Трст, 1. мај 1836.
Млогопочита еми Господине!

Ви се ваљада већ начекасте каквога год писма од мене,
али кад расудите, да ме je у томе нешто одлагање од данас
на сутра, нешто у цркви Богомоља у часни пост и сада у
празнике, а нешто и моји школски послови преправљајући
се за егзамен смело, те овако ево протего све до данас, онда
судим, да ми нећете за зло пријмити.
Ви нам нисте могли боље радости узроковати од оне,
коју сте нам учинили новином од 9 фебруара прошастога из
Кракуевца[!]. Г. Доктор Фрушић заборавијо се само онда своје
туге радујући се Вашој Срећи и задовољству. Ja сам чисто
као пијан од радости још и сада из премлого узрока. Дај
Боже! да je дуго и здраво уживате! више не знам шта рећи.
А знам да нећете престати радити, као што сте и до сад, за
род, jep je све остало, како je Бог дао. Ето Матица, каква
je, така je, и она престаде. — Народни Лист рамље. А у
осталоме нигди ништа. — Дед пробудите се мало и Ви
мало јаче, и погледајте, шта ради Гаји у Загребу. Његова
Даница je добра, али би какве Смјесице Учевне више користи
доносиле, кад би народни Лист или какве Новине Српске у
Бечу или у Будиму излазиле. Дај Господине пропитајте мало
о томе пак настојте, Нитко за тај посао не би бијо бољи
него Ви. —
Ваљада знате, да je Берман у Пешти као фактор у једној
штампарији добијо од Њиове Свјетлости 800 f. на дар. — Да
некакав трговац оће да оснује некакав Ферлаг у Пешти зар
за Српске књиге, ваљада он? — Да je дао сливати Српска
Писмена у Пешти.
Ово не би било ружно запитајте Миловука он ће Вам
о томе штогод болье знати jaвити, а можда већ Ви за то што
год боље и више знате!
Промислите мало о том. — Оћете ли нам овамо на јесен?
— Ономад ми дође за Вас пакет чини ми се Пословице из
Црне Горе, пак ми не пријми Дилиженца шиљући ме на Пошту,
а ja не ктедо, јербо скуп je подвоз, него чух да ће некакав
шваба ићи у Беч, пак га тедо да замолим да Вам понесе, кад
ja, ал га Белај однео. Отишао. Данае ћу join за кога распи-
тати. Ако не нађем, а оно отворите кесу, пак Трошите, сад
сте Господин, имате, па ко ће с’ Вама.
Још ми не дође Барихан из Египта, пак не би сам рад
да га овде не затечете, него сам и другу штафету отправијо.
Камо Ваши Глаголи? Што би од њиј? Ja избечих Очи.
Ево јиј, ено јиј, па join ништа.
Изиђе ли она Зора? Шта ли je? Од Јовића у Бечу, зар
гди му ja ни сам никаквога принумеранта наћи могао, ни
je могла да изиђе? Ако je изишла добите једну и пришљите
ми по првој згоди.
Наш добри Г. Старчевић ономад се упокоји после дво-
месечног боловања. Овде имамо колере, али он je није имао,
пак опет умре.
Вама и свима Вашим желим здравље и задовољство као
Ваш истиниУ
У Тријесту
1. Maia шокачког 1836.
Почитатељ и Слуга
ДимВла дисав љевић
658
H. Wuk Steph. Karadschitsch
in Josephstadt am Glacis
№ 41. l ten Stock.
in Wien
4 Mai.
[Буков а напомена:] ___
одговорено 6/18 Маија 836.
АСАНУ, 3272.
395.
Будва, 5. мај 1836.
Високоучени Гдне, всеусрднш мой!

Будва на 23го Априла 1836. славено.
На почитаемо ваше 12./24. 1ануар1я прошлог, имао сам
чест одписати вам, и послао у исту мою разне назначителне
р^чи, и друго колико сам найболЪ могао изнаћ, по пошти,
кою уздам се да сте већ одавна у руке шмали. Од времена
када сам вам исту мою послао настояо сам (по моему обе-
йаню) да вам скупим кою пЪсницу, и друпех кое какви ствара,
кое по моме мнЬнпо уздам се даће вам ако не на ползу, а
оно барем за разговор угодно бита. Кушћћи ове нЪснице,
радюсам да не опишем кою од оше кое сам вам у Будви по-
клошо, а юпет кушао сам код Г. Учителя Поповића у Рисан
да Hie он истјех писао, кое залудня би работа била. Велшбе
Писана (од Гусалах) на ове стране шесам могао скупити да
валя, баш николико, али послаће вам Г. Владика Црногорски
nieno число кое е кушо када сам код utra бю. Могло би бита
да од OBie кое вам я сада шилЪм, да ће те доста избачити,
будући да немаю многе никаквог внутреног вкуса у содржа-
шю, обаче остае, да ако их bíh не поправите, ер дебото без
поправлЬня шедна неваля. Никако шесам могао уд а р и т у з
об раз, н. п. почне ми казиват коя nicny, и кад станем писат,
валя да и свршим, ер юй немогу рећ Hie та ni ела. Препишивао
сам свеђер у преши и Hie сам никакови знака ортографје
мећао и ако сам по смислу могао досећ, но т е сам право
писанию за пару до бар као што ево фала богу видите, пак,
42» 659
говори се ,,болЪ се пош тено сакриш , нею срам от н о п ри казам “ ,
а х ......................... Него вш направляйте како знате.
Виђе ће те да су све ове нЪснице старачке, ер сам свеђер
истраживао код cTapiex Harniex србкиня, а ови садашњи мла-
ди нараштай пође све у м о д у , и у зел и с у м е неке у о м р а зу и
спрднъу, ер се сад ове неупотребляваю, него по музики, и
бали, а не више србске праве игре и Србске шЬсне. — Но
што я марим да се самном луде дугокосе посмЪхую, кад я
знам да моме до смрти люблЬпоме К араџ ић у, угађем. Али
ioneT неваля се (сохрани боже! . . . . ) на ньима мразит. —
Опрости те христа ради е будалим, и узимам слободу, као
што се говори „коли ко д а см о и з едноГа ваш на сркали “ , но
одбите на простосрдечну любов.
Ево дакле одлазим ондан, за Дубровник, и носим собом
све ове пйснице кое ћу предат Г. Гагићу као што ми запо-
вједа те у отраг назначену вашу, кое му ћу препоручит уствено
да вам пошлЪ што приђе. Ако знате юшт какови ствари
да вам пошлЬм од ове1 стране, пишите ми. Повторително
ioneT сада долазим вам препоручити да неизоставите мене
и Гдр Марка у свако ваше Либро пренумератом сотворити,
макар коштовали и скупо, што буде послаће мо.
Имао е Гдр Марко, и 1око одговор од оне кньиге кою
су преко вас послали Г. Милутиновићу, кои вам остаю обве-
зани, и поздравляю вас срдечно.
Молю бих вас, да ми добавите, ако мога сте игђе наћ,
Граматику НЬмедку и Словинску, кою видите да би ми
могла ползовати о краснорГчЈго, и правописашю НГмецком,
а богме и словинском — Чуо сам, већ незнам ели истина, да
сте вщ издали либро о правописашю (ortografia) правог
србског изговора рГчи, ер бих штудј[р]ао да баре колико гоћ
могу досећи, о произношешама ю, я, е; даклен ако е тако
молим да ми чините имат и едно и друго, а све оно што би сте
поарчили пишите ми. Средство, по кое му моглиби сте пос-
лати, ако е могуће на Г. Гагића по прилици каковой, аколи не
a bíh у Tpienilie на Г. Крста Поповића, кое му два слова пиши
те да ми их пошлГ. — Могло би бита да ћу и я овога пр. до:
Августа у Tpienihy, за после од трговине, поћи.
Ожидаваюйи од вас одговор, само да знам естели при-
мили ове иЬснице а и прву, кою сам ви по пошти послао,
есам кои вас срдечно поздравлям, за вазда
ДоброжелателнГиши Слуга
Вуко Врчевић
660
Високоученому Гдну
Гдну Буку Стеф. Караџићу
Философе Доктору, и проч.
у Бечу.
АСАНУ, 4394.
1 У продужетку прецртано сшвари
396.
МОРИЦ ПИРХМАЈЕР и АЛЕКСАНДАР РАЈАЧИЂ
— БУКУ КАРАЏИЋУ
Karlstadt am 5. Mai 836.

Euer Wohlgeboren!
Hochgehertester Herr Doctor!
Der Wunsch, mir sobald als möglich, die für meinen Beruf
notwendige Kentniss und Fertigkeit in der hier Landes herschen-
den Sprache eigen zu machen, veranlasst mich zu der Bitte mir
sobald als möglich Ihr Wörterbuch der Serbischen Sprache, so
wie auch Ihre von Grim neu regidirte Sprachlehre durch die Dili
gence zuzusenden, wo ich sodann nicht entstehen sogleich den
mir gefälligst bekant gegebenen Preis dafür portofrei einzusenden.
Zugleich bin ich so frei Sie zu ersuchen mir unter einem gefälligst
bekannt geben zu wollen, welche Werke zum Lectüre für einen
Anfänger die passendsten wären. — Mein Freund u. Collega
Rajacich, der sich Ihnen vielmals empfehlen lässt, versicherte
mich, dass Euer Wohlgeboren mir gewiss meine Bitten erfüllen
werden.
Indem ich hoffe dass Sie diese Zeilen nicht ungütig aufneh
men werden, verharre ich zu sein mit Hochachtung
Ihr ergebenster
Moritz Pirchmayer
Obrlt: Auditor im Szluiner Grenz Rgmte.
P. S. Um das Porto etwas zu ersparen, bin ich so frei zu er

suchen, mir die beiden Werke bloss unter einem Kreuzbande
zu schicken.
661
[На посебном листу писмо А. Рајачића:]
Почитаеми Господине и Пријатељу!
Молим испуните вољу мога коллеге, ja сам му Ваша дела
препоручило, уверен будући, да ће овим путем своју жељу
најпре достићи. Он ће одма новце положити. Пишите ми, шта
радите и чим се саде бавите. Лањскога лета неодржасте реч.
Рекосте да ћете из Далмације у Ервацку доћи. Поздравите
Вашу добру Госпоју, Г. Мушицкога и све моје пријатеље. Пре-
поручујићи се у Ваше пријатељство остаем
5. Maja 836. Ваш искрени

Рајачић
аудитор оберл;
[Споља:]
Seiner Wohlgeboren den Herrn Stephan Wolf
Karadyich, Doctor der Philosophie, und Mitglied
mehrerer gelehrten, Gesellschaften
Kaffehause am alten Fleischmarkt.
in Wien.
[Букова напомена:] __
одговорено (Рајачићу) 9./21. Јун. 836.
опет писано 6./18. Окт.
АСАНУ, 4638.
Букова преписка VII, 447—448.
[Превод:]
К арловац , 5. м а ја 1836.
високопош т овани Господине до кт оре,
Ж е љ а д а ш т о j e моГуће пре ст екнем зн а њ е и пост анем
вичан је з и к у који вл а д а у о во ј зем љ и , ш т о м и j e пот ребно за
м о ј позыв, п обуђ ује м е д а В а с зам оли м д а м и ш т о пре поша-
љ е т е дилиж ансом Ваш Рјечник српског језика, као и В аш у
Граматику у Гримовој редакци ји , а j a н ећ у пропуст и т и д а
р еч ен у м и цену за т о, о д м а х , с плаћеном пош т арином , поша-
љ ем . У једно сам Слободан м олит и В ас д а м и п од. . . и зволит е
саопш т ит и која би д е л а била најподеснија као ш т иво за по-
четника. М о ј пријат ељ и колеГа Рајачић, који В а с много поз -
д р а в љ а , уверава о м е j e д а he В аш е блаГородст во ја м а ч н о ис-
пунити м о ју м ол бу.
Н ад ајућ и се д а ове р е д о в е нећет е примит и н еповољ н о,
ост ајем с пош т овањ ем
М ори ц П и р х м а јер
Р . S . Р ади уш т е д е пош т арине Слободан сам зам оли т и В а с

д а м и оба д ел а пош аљ ет е сам о у j e дн эм ун акрсн ом за во ју.
662
397.
Высокоучены Господине!
драгш щлятелю!
Зло ти мы иза обычая излазимо, еданъ другомъ почесће
и братски писати. Я самь на Ваше одговоре месецыма чекао;
па готово ни ваше чеканЬ на мой одговоръ Hie краће было.
Како му драго; ал’ ако смо се мало и уленьили, у међусоб-
номъ нашемъ щйятельству оладнити нећемо. — Я самь и пре
знао, да сте п е н с т одъ Cep6ie добили; али ми е и онда мило
было о ньой чути, кадъ сте ми вы писали, и явили, како лепо
съ ньомъ и у спомену Господаревомъ стоите. Уживайте е
дуто и срећно, и, као што сте е и заслужили, чувено и славно!
— Оне ваше контрафе, гледаћу да Вамъ ж приликомъ по-
шлГмъ. -— Пишете ли што? радите ли о езыку и око грам-
матјке? Явите ми што о томе, да се одъ све неволГ каквомъ
добру надамъ! —
До месецъ дана найда лГ, бы’Ьу и я съ моимъ рукописомъ
за едну кньигу готовъ. Међу осталымъ предметима писао самь
и я нешто мало о нашемъ србскомъ езыку и о начину, како
намъ валя кньиге писати. Што самь мото и умео, казао самь,
истина накратко, али, ако се не варамъ, основно и ясно. — —
Сданъ ми Матичаръ иште овай рукопись, да га С. Матица о
свомъ трошку наштампа и на светъ изда. Оћу л’ га дати?
Ако га не будемъ дао, посла’йу га онамо Вама у Бечъ, да га
дате кодъ 0 0 . Mexirapicra печатали. Дотле гледайте, да имъ
приликомъ у тллгографто отиђете, и да се ту упытате, како
се и пошто садъ кньиге на србскомъ езыку кодъ ньш раде.
Одъ овогъ могъ рукописа моћи ће една кньига одъ едно 20
та бака изићи. Папиръ мора быти лепъ и посао у свему чистъ.
Све, молимъ Васъ, добро распытайте, па ми братски явите,
и то юшъ, колико ћемо напредъ морати платити? — Гледа
ћу ово дана, да доб1емъ ону латшску кньигу Г. Копитара.
Онъ ће, надамъ се, имати право; али зато не знамъ, оће ли
глаголтческа слова већу важность добыта, него што су до
садъ имала, и оће ли се доказати, да су западни свештеницы
за Славене одъ важше древности него они источни. — Међу-
тымъ свака основана на истини новость лепа е и полезна
у кньижеству, особыто у нашемъ славенскомъ.-------У кня-
жеско-србской Тгпографш готово се ништа не ради: нешто
мало црквены кньига, и ВидаковиЬевъ „УсамлГный юноша“
6 6 3
(!) чуемъ да ће на светъ изићи. Чини ми се, да и Чубро Чой-
ковийъ нетто изъ icTopie Србске издае: дай Боже, да буде
што валяно!
Садъ е у Крагуевцу велика, као што чуемъ, скупштина;
шта ће се на ньой учинити и свршити, юшъ ништа не знам.
Одъ издаваня земальскш закона до садъ нема юшъ ништа;
вальда ће одъ садъ што быти. Споро се на свакш начинъ у
напредакъ иде. — Г. Тюка ПротиЬъ, кои е неко време Ис-
правникъ у Београду быо, прешо е на ову страну, и ево га
съ фамшомъ у Земуну. Наша га власть Hie нашла крива.------
Давщовийъ е пенсюзнратъ и живи у Смедереву. —- Бошняцы
неће да мирую, и Господарь е ово дана оправю нетто вой
ске и сву ггЬгову Гарду онамо на Дрину: ,,оће л’ се побита,
ил’ ће се смирити“, види’Йемо.
Овде е све по старомъ; само Васъ сви пр1ятельи и по-
знаницы, особыто Г. Г. Васгтћвићи, Кирица, Спирта, Гованъ
Ковачъ, любезно поздравляю. И я любезно поздравлямъ
како Васъ тако и Вашу Госпођу, и Гдина Копитара, иостаемъ
Вашъ искреный пр1ят[сль]

У Земуну 9ог Main 1836 п. Р. Доктор I. Стеийъ
П. П. Гдинъ Спиридонъ 1овиЙъ, Издатель Срб. Зоре,

пише ми едномъ, да ће за идућу годину П. ч. Зоре издати,
и томъ ме приликомъ умолява, да му и я какавъ прилогъ за
тай нйговъ посао пошлТмъ. Ако га гди нађете, поздравите
га съ мое стране, и кажите му, да ћу му првомъ приликомъ
писати и нетто по зактеваню нГговомъ задело послати. Са
мо нек’ учи Србски!
Herrn
in der Josephstadt am Glacis
in Wien.
Воштани печат c иницијалима J S.
[Жигови: ] Semlin Wien
14 Mai.
[Букова напомена]
АСАНУ. 4159.
Букова преписка VI, 119— 121.
664
398.
Дубровник, 15. мај 1836.
Рагуза 3/15 Main 1836.
и Любезный Пр1ятелю!
Ясамъ закасшо съ отговоромъ на Ваша любезна 2. писма,
прво отъ 17/29 прошастога Декемвра, а друго безъ дата,
коесамъ npiMio 22. прошастога Марта. Узроцысу тому мно-
гш; првый е Смерть мое ГГунице; за тимъ смрть првороднога
сына Фрушићева ■ — Чедомила; посл1е тога моя болесть рев
матика, коя ме е нЕколико у одру задержала, — све ме е то
забунило было за нЕколико мЕсецы. Притомъ, очекиваюйи,
пош ш у по пош т у, отъ СЕвера благовЕсые о мойой судбы,
съ коимъ самъ радъ бью и Васъ почастити заедно съ отго
воромъ, — и неимагоћи до данасъ никакве утЕхе, коябы ми
Ипохондрпо разагнала, — сада, акоће и преко срца, узимамъ
перо по едной дужности пр1ятельства, отговорили Вамъ, ако-
ће и касно, на Ваша вышеречена писма.
Иванъ Бегова е Диплома Монастыру Цетыню отъ зц, ei.
(ЛЕто 6900, индикт. 15.) д гкнара; у истой Дипломы Ми-
трополитовъ титулъ: Прешсщенный Митрополитъ Зетскш
К\'ръ Висаршнъ. — Наша Црква у Дубровнику, почелае были
приватно или сакривено отъ 1785е године, у истой кући кодъ
Сврейскогъ гробля, гдЕ е и сада, и рЕдкосе у ньой служило,
найвыше 6. пута на годину, и то съ немаломъ опасностью
Свещеника, коису крјнзћи изъ Херцеговине долазили и го
нимы бывали отъ Дубровчана. Кадъ е дошао у Дубровникъ
Россшскш Консулъ Фонтонъ, 1804е године сфищално по-
тврдиласе иста Црква (у почетку Револуще Србске!) и отъ
тога доба до садъ зовесе она кућа Л а р о х јл л н а Ц рква Г рчка,
и служисе у ньой публично, како Вамъ е познато. — Кад’
су грађени СтанЕвићи? то и Црногорскш Владыка незна;
ясамъ га офищялно нЕколико пута питао, ишемизнао казаги
— Црногорцы су походили на поселенье у Руссчю 1817е и
вратили ихъ турцы изъ Цариграда 1818е године. — Г. Оцу
Николаевићу говор1осамъ, да Вамъ пошлЕ Дубровачке обы
чае и проч. и онъ говори, да е радъ све то учинити, но съ вре-
меномъ; ербо е самъ, а у великой Парохш. Онъ е постао
Прота, безъ Протопошята; паше црвены поясъ и облачи цр-
вене блЕчве. — Отъ Лаиновића и отъ попа Бука Риснянина,
послаосамъ Вамъ йоште лани два пакета преко Г. Фрушића.
— Баронъ Шаллеръ шилЕ Вамъ поздравь за поздравь; Флукъ
665
ce e премЬстю одавде у СплЪтъ — безъ аванцамента: довде
Вамъ е отговоръ на прво писмо. Садъ Вамъ отговарамъ на
друго: —
Радуемъ се у велике, дасе е князъ Милошъ, относително
Васъ, просвЬтю и опредЬл1о Вамъ neHcioHb 400 f. Сердечно
Вамъ то честитамъ. Ясамъ предчувствовао, да се Цетыньской
прозбы неће удовлетворили. — Люба мала и садъ пати отъ
оне болЪтице, како знате; сасвимъ тимъ, она готово сваки
данъ Васъ споминй. Жао мие, да и Ваша мала отъ исте бо
лести пати! — Милена е здрава, добра и доста паметна,
проћу нЬнога возраста. — Кодъ насъ е ове године велика и
необыкновена зима была; нико у Дубровнику непамти подо-
бну, коя се до сада по мало продужуе. — Вину простому овди
е цЪна — отъ какосамъ я у Дубровнику — отъ 3 до 5 f. най
скупл%; ове е године по 2 f 30 хг. барило отъ 42. оке, и то све
ново; ербо овди рЪдко у койой кући налазисе отъ двје го
дине вина, каквогасте кодъ мене пили. Ако бы Вамъ га по-
слао у пролеће или у л1л о, дошлобы у BieHy оцатъ — или
сирће. Дакле промыслюсамъ послати Вамъ два барила у Но-
емвру или Декемвру будущему; пакъ, ако се смрзне, а Вы
провртите буре на средъ дна и източите Есенщю, а ледъ
унаоколо нека остане за себе, — и онда ћете оно мало, али
най бол t r a вина имати. — Вы ми пишете, да Г. Копитаръ у
свойой кньизи доказуе, дасу глаголитска слова crapin отъ
Тшршкшехъ! Зашто ми непосласте баремъ нйгову кньигу?
Ако су HtroBa нова доказателства за глаголитику, основана
на Памятницыма и живымъ документыма, како штосу осно
вана она за Ћирилову Буквицу; онда е йоште ни rant, гд-Ьсу и
зашто су тый документи до сада закопаны были, и зашто се
нису баремъ онда открыли, кадъ се е пропаганда безполезно1
усиляавала опровергнути первенство Ћирилике? ЯЙу се све
сумняти о достаточности доказателства Копитарова, докле
ме HtroBa кньига не yßtpn, кою надам’се даћете ми послати. —
Читаосамъ недавно у Аугсбургскимъ новинама, непам-
тимъ у коемъ Нумеру, да е нйкш Михановийъ изъ <Епуме,
опредйленъ Австршскимъ Консуломъ у Cep6ifo; ели то исти
на? — НЬкш младийъ изъ Будве трговацъ, предаоми е недав
но, еданъ пакетъ за Васъ, кои содржи различие обычае и шЬсне
Грблянске. Истый пакетъ шш^мъ при овомъ писму у Tpiecrb,
да Вамъ га отъ туда доставе. — Дабы освободитисе отъ Ипо-
хондрје — мое найвейе мучителнице — искаосамъ допуштенЬ
на три мйсеца, да пођемв преко TpiecTa у Итал1ю са свомъ
фамилюмъ, и добюсам га. Дакле я се спремамъ и отправи-
ћусе у почетку нашега 1юшя у Тр1естъ; и зато ако бы ме
666
хотели почастити съ Вашимъ писмомъ, а Вы изволите ми пи-
сати у TpiecTb чрезъ Фрушића.
Поздравите ми Г. Копитара и рецыте му да я очекуемъ
известный Вамъ Лексиконъ Русскш — ; равно и Г. Тирку по
здравите ми любезно. —
ПоздравляюЛи Васъ и сву любезну Вашу фамилгю,
остаемъ
Вашъ непременный Почитатель
и Слуга
lep. Гагичъ
АСАНУ, 2446.
1 безполезно дописано над редом.
399.
Вуковар, 19. мај 1836.
У Вуковару на Спасовдан 836.

Љубезни и почитајеми Пријатељу!
Да неби ове удесне Прилике неби вам заиста с’ моим
писмом досађивао; знајући да ви доста посла и осим оваки,
имате. Али знам да ће вам повољно бити ово писмо, што
вам могу нешто ново о нашем Јови јавити.
Последњи пут пишеми он концем Ферфара Мца из Бео-
града, ja му одговорим на то обширно и доста слободно о
неким стварима које мене, њега, и мислим сваког правог чо-
века, интересирају — и очекивајући од њега мњенија чујем
наједанпут од И чка М и т е даје Јово код конзулата Србског
у Букарешту Секрет: постао — и на опредељено место отишо
— од оног доба до данас има већ готово 3 мца — нигда
више од Јове ни гласа ни трата — а мораобими писати. —
Бил оно истина што ми Ичко проповеди — Шталије незнам!
Jep ово je дана бијо Поп неки босански К арановић који je друг
попа Јовице из Б осн е — и који je зиму у Србији провео и
вели да je Јово и[!Ј Крагујевцу — да je бијо заиста у Букуре-
шту, и даће опет тамо. — Овај исти поп носисе по мом
мњенију неким планом за Босну, и врзе се овуд по граници —
Човек мудар — зрео — и на ону форму као што ми ви је-
данпут о Ерцеговцима дасу, преповедасте.
667
Исидор ми иска Шлавонске Песмотворце и ja му набави
којекако — D o s e m — Седмоглавну Аждајују[!] — Каниж лића
Р ељ к ови ћ а: и нешто од В и т езови ћ а —- Мислим даће се моћи
више ползовати — нег из једног од наши П е в а ц а осим На-
родни.
Јасам се као из далеке уздао — да ће те о Мед: ваша-
ру од куд у Пешти бити — ирадово самсе што ћу се ту с
вама састати — кад се већ неда те неда о ед е видити — ал
сад видим из вашег Писма од 10г Maja да од тог ништа
нема. — „Како за Бога! Не јављате, куд миелите ви не-
знате како се ми овде за вас интересирамо!
Јасам чатијо оно Питање у Будимским новинама — онде
je оно речено — што сам сам давно мислијо — ил’ су оно
Људи — који се ни Људи — ни Бога нестиде — нити који
знаду штајето с публиком говорили?!
Оно што сте ми говорили — испоручијосам и Адаму и
Попа Давиду —
Једно je што би вас молијо, — да ми, ма неколико врсти
јавите — кад кад да знам гди сте:
Ако и како можете што то овом младом Човеку (:Исајло-
вићу:) у помоћи бити да може коју кондицију добити — добро
велико учинили — учитељовао je, мого би у тој струди што
год за корицу леба — служили. — Он ће вам сам казати
намеру свог пула — а казаће вам што, као очевидац србске
Револуције — и о томе што ви можда незнате.
Шла вам С а во у Русији ради?
Итећи вам ово пишем — јер ми се сад истом чекајући
на Димшић јавио — и не могу више — само јошт рећи — Да
Бог поживи М — . који услугу наплаћује! да и вас Бог поживи.
Искрено жели Ваш
најпреданији Пријан.
Јустин
АСАНУ, 4266.
6 6 8
400.
У Земуну 11/23. Maja 1836

Ja сам Вам одговор на неколико писма дужан, на пре-
ђашња неопомињући, ево само на ово последње од 28. Априла
одговарајући уверавам Вас, да сам оно Ваше приложено бив-
ше писмо de Кречанскоме послао, и такођер онај Календар
од 1820 године већ му je у рукама, и ако ми одонуд какве
књиге пошље оћу Вам ји оправили, али мислим да ће то отуд
боље Бика уредити моћи. — Фала Вам на вести за Михано-
вића, за њега се даље ништа не чу, него да je само Конзулом
постао. Ви сте у Вашему писму понајвише о њему нас из
вестили, и jecTj нам зрло драго кад га и Ви тако лично поз-
најете. Ево дакле и Вама велико поздра ље од Вашега кума,
и он Вас особ го моли, друкчије да не учините, него се
потр дите и распитајте с каквом je плаћом Беогр. Конз.
намештен? оће ли имати и свога Секретара? и оћели овога
он сам или ераријум плаћати? и ако будне Секретар од ера-
риума пл i ан, то Вас моли кум Ипьа да се са Миханови-
ћем састанете, и да му га препоручите, нека он њега по
именце за Секретара иште, а уверен ће бити, да му други у
томе званију бољу службу и услугу неће моћи учинити, нити
ће се он с Игњом постидити. Преко свега не изоставите об
ширно известили се код Ваши пријатеља у Овкригсрату, које
без сумње имате, шла ће овде бити са ова садашња два тол
мача, јербо кад има у Б. Конз. онда овде у 3. неће требати
толмачи. Зато о свему испитајте, и не пропустите одма одго-
ворити. Игња Вас баш озбиљски моли, да ви труда не по-
штедите, и као кум и пријатељ у овој важној за њега про-
мени, о свему колико се тога тиче, да се упитате и одгово-
рите. Мих: ваљада je већ у Бечу и шњиме сте се састали и
као стари познаник оће Вам лако бити сву ову жел>у Игн.
испунити.
Иг: највише радио да докаже, како je у Б. потребан
Конз. и то je доказао, али je за другога све то.
Новина Вам не знам важни, ваљда ће шло скоро бити.
Поздрављам Вас и све Ваше домашне, и честитам Вам Српску
пензију, нека нека, Ви сте погодили, да ће се за неколико
година ришћанлук на Вас смиловати. Сад се и Ви ваши речи
669
опомените, и постарајте се, да Вас овде у Тевтеру избришем,
које не сумњам, да ми и Ви сами ово искање одобрити нећете
Ваш свагдашњи пријатсљ
Herrn
in der Josephstadt am Glacis № 41
in Wien.
28 Mai.
одговорено 22. Маија (нашега) 836.
АСАНУ, 2560.
401.
ДИМИТРИЈЕ МОМИРОВИЋ СТОЈАНОВИЋ
Одеса 23. мај 1836.
Вукъ Стефановић
Велико и любезно писмо Ваше од 16/28 Новембра, про
таете 1835 године, я самъ примю у Петробургу 28га Де-
кемвра. Я кажемъ у Петробургу, ербо самъ садъ у Одесси
по други путь. — Изъ Петробурга нисамъ могао Вамъ ништа
одговорити, ербо самъ се спремао на путь, кой самъ предузео
за овамо 6га Генвара ове године. — Овде пакъ до садъ
нисамъ могао ништа писати, ербо самъ заузетъ по цели данъ
пословима нашега Министра.
Колико самъ у ову едну годину света прошао, самъ се
чудимъ. — 1834 године 6. Октомвра изишао самъ изъ Петро
бурга и преко Радзивилова, Лемберга, Бела, TpiecTa, Рагузе,
Боке до Црне горе и натраг опетъ преко Tpiecra, Бела,
Варшаве у Петробургъ дошао 9га Априла 1835 года. Исте
године 21 Августа из Петробурга преко Кјева у Одессу, а
отудъ 10 Октовра, на параходу, около свога Крима до Керчи,
отудъ између Азовскогъ и Сивашског мора преко Екатерино-
слава, Харкова, Орла, Туле, Москве у Петробургъ 9га Но
вембра. И найпосле изъ Петробурга опетъ у Одессу, гди самъ
ево вейъ четири месеца и бавићу се, мислимъ, юштъ толико.
670
Све по вишереченноме писму Вашему есамъ, испуню; —
ама све, у томе да сте увЪрени. — Садъ ми остае надати се,
да ћете Ви обешташе Ваше по предмету мота покойноГа ис-
пунити, и мени велику радость учинити. — Што се пакъ
Вась тиче, знайте, да ћу свагда себи за найвейе удовольствие
ставити, одъ пользе Вамъ бита, колико годъ могу. —
Благодаримъ Вамъ одъ душе, за ваше Данице; оне су ме
юштъ више съ Вама познале. Молимъ неизоставляти и у на-
предъ мене Вашима сочинешама дарити. Ако Богъ да, те што
и я сотворимъ, и я ћу Вамъ моима служити. (Баремъ обе-
штавамъ!) — Радуемсе, што е Кнезъ Милошъ пенсто Вамъ
назначю: фала Богу, фала истиноме.
Опростите што Вамъ више за садъ не могу писати; оста-
влямъ на други путь. — Сви наши Срби овде, манье или више
у добру, здрави су; а између ньи, веома поздравля Васъ до-
стопочитаеми Филипъ Лукьяновичъ Лукийъ! —■
Прстенъ, кой е предать Г. Покасовскому, есть мой; онъ
е предать нЬму младимъ Д окт ором ь Теодоровийемъ. Молимъ
Васъ примите на себе трудъ, заедно съ изъявлешемъ любез-
ногъ поздрава Г. Покасовскому, казати му: „ако Hie онъ мой
прстенъ пратю къ мени у Петробургъ на име нйговога брата,
кои служи у Почтамту, а онъ нека га пошалй на мое име
овамо у Одессу.“ —
Молимъ, и молимъ, и опетъ молимъ пишите ми колико
годъ можете чешће и о чему годъ знате и хоћете, како по
части Ваши трудова, тако и по части с ве т а у којему живимо:
ту разумемъ новине: Ваша писма узроковаћеду ми свагда ве
лику радость. — Међу тимъ изручите мое искренно почи-
таше и уважеше Госпођи супруги Вашой, и поздравь свой де-
чици, ако ме памте. •— Тако1)еръ, при свидаши, поздравите
Г. Библиотекара Копитара и Г. Попа Русина, а ако видите
и Г. Теодоровића младогь. —
Желећи Вамъ свакогъ добра, остаемъ уважаваюйи и по-
читаваюйи Васъ и свагда готовь ко услугама Вашимъ
Одесса. Mai 11./23. дня 1836. Д. Момировичъ
А Monsieur
Monsieur de Wouk S. de Karadjitsch,
a Wienne.
Bey Hr. Voire Buchh.
v. St. Ulrich gegenüber der P. Mechitaristen
[Жигови:] Одеса Wien
1836 Mai 15 6 Jun. АСАНУ, 4362.
671
402 .
Шид, 24. мај 1836.
Высокопочитаемый Гдне!
На зактеванЪ ваше собро самъ вамъ подобро число речи.
Б8д8ћи пакъ да ми е р8ка доста отещала и не мог8 толико
много а лепо и фришко писати, а и моегъ многогъ сл8жбе-
ногъ писаня ради на то ни времена немамъ; зато самъ смислю
w cbík > речи, само речи хточишоћесе съ Писменомъ П вамъ
за проб» послати. Сдва самъ двоиц8 намолю те с8 коекако
у редъ овай ставили. Писано е управо, и као што ће те видити,
по Грамматши Бабе Смиляне. Но ништа зато, само кадъ има-
те речи, а вы ћете знати на ваш8 Ђ8шк> дотерати. У ови 20.
табака има 2400 и више речи. Овде има речи, кое се и у ва-
шемъ Рјечник» налазе; но кадъ и съ вашегъ Рјечника речма
сравните, види ћете, зашто самъ и noBTopio. У превод8 на
Немецки и Латински, гди ни самъ знао, држао самъ се у
788. ЛЬт8 изданогъ Словара Шеллерова, но доста самъ се
помого изъ оногъ могъ започетогъ Рјечника и изъ некогъ р8-
кописа. Овай мой посао прегледайте на време пакъ ми явите,
сл8жили вамъ на потреб8 и олакшанЬ тр8да вашегъ, да Mors1
и на сва остала писмена при мени налазеће се собране речи
на чисто преписивати дати, и ако ми мог8ће б8де собрате
умножити. Я самъ краткости ради времена при многима
речма при превод8 едне речи све смисле стрпао2 у едно, а вы и
можете на членове и Н8мере довести Неке речи као за3 преводъ
лаке нисамъ ни преводю; а неке превести нисамъ ни знао.
Ако бы се догодило, да знаменоваше које речи недок8чите,
то ми явите, пакъ ћ8 вамъ durch Umschreibung4 показати.
Но шта я ч8емъ мени досадъ не познано; Нашъ учитель
Урошъ МаШмовичъ. сынъ нашегъ Проте каза ми ови дана,
да е пок: Магарашевичь са содр8жествомъ своимъ Србскш
Словар Градю, и да е w томъ и неко обявлеше излазило.
Др8го: ономадъ самъ бю у Град8 Рачи (:на уток8 Дрине у
Сав8:) кодъ могъ у ка ГД. капетана Прода овића, таста поч:
Шне Радивоевића изъ Каменице, гди на!)емъ едногъ трговца
изъ Панчева съ п8номъ ла1;омъ жита у Сисакъ и КорнЬ[!] Кар-
ловце пловВЙомъ, кога кадъ самъ упито како лађари зов8
Vorder-und Hinter-Theil eines Schifft s5 што Латини зов8 prora
и puppis речеми: Фарра и Башъ, кои, кадъ ч8 одъ мене нашто
я то требамъ, сакоеми[?]: да е онъ у 832 ЛЪту к8пю у Пешти
такови Словарь у три части т: е: Србски Немецки и Латински.
672
Я не знамъ ели то истина, и иматели вы тай Словарь. Ако
имате, то с8дите добро, ели за садъ н8жно да се ми толико
трбдимо и м8чимо, да намъ не б8де тр8дъ бадава, ако люди
имаюйи веНъ еданъ неустед8 др8ги7 к8повати. Истина да онай
не треба да cie проје кои се бои врабаца, и да многи има-
юйи добро одело куп8ю и др8го и треће; но слабе су настале
Године, и веЬъ овамо многи старо крпе и тимъ се служе.
Састајете ли се съ Б8димировичемъ, шта вели, мислилъ
и кадь ће овамо доћи? К8да ли се деде сиротиня и ствари
покойногъ Неделковића?
Я мишля ово до CoiHecTBÍH у В8коваръ ићи, и по Дели-
жанц8 како ове речи, тако и они 20. Цванцшера вама по-
слати, но улбчивши ов8 прилику шилЪмъ ево саме речи у
Пешту, да вамъ се по коем8 Бечлији пошалю које ће васъ,
ако не бадава поне олакше проћи, а новце опетъ задржа-
вамъ да се не бы одъ р8ке до р8ке ид8ћи пог8били. А кадь
вамъ шстале речи пошалЬмъ онда ће те и Новце по Дели-
жанц8 добити, само ми явите ако квартиръ промените.
Ссенасъ 6io самъ у вшоградской берби кодъ сестре Даше,
с8пр8ге покойногъ Радивоевича у Каменици, гди самъ одъ
безобразии Бачвана и БачкЬ ля Чаброноша и Берачица Да-
т т т и н и ове Плајевазомв писане загонетке собрао, и кое почти
све нис8 за печатан!,; но само и вама на прочиташе шалГмъ.
У Шид8 12г Maia 836. Вашъ
П pi ятель
Авр. Паничъ.
Р. S. Гди у мене после србске речи видите Немецкб auch

то значи да се србска8 она речь на Немецки или Латински
и онако казати може, н. пр.
Паспаль, у васъ стои;9
Mühlstaub, а у мене Fussmehl.
АСАНУ, 2220.
[Букова напомена:] ____
одговорено 16/28 Јунија 836.123456*9
1 Изнад прецртаног знамъ.

2 И за прецртаног Гомилу.
3 Иза прецртаног Лаке.
4 У препису.
5 Предњи и задай део брода.
6 И за прецртаног речеми.
i И за прецртаног неки.
* Иза прецртаног и онако.
9 Надредни знаци изостављени
43 П р е н и е« V 673
403.
ДИМИТРИЈЕ ВЈ1АДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

Трст, 26. мај 1836.
Млогопочитајеми Господине!
Ономад сам Ваше почитаемо од 6/18 тек. примијо, из
кота сам разумео све, што ми јављате. Жао ми je, да Вас
Главобоља уздржава од Вашиј послова. Књигу желајемунити
по Дилиђенци, ни по пошти, ни по Шубарту, не могу послати,
јер по првима je скупљи подвоз от књиге, а Шубарт врло
малу ствар има, коју и он не може ни по карадору, ни по
пошти, него чека згоде као и ja. Ономад ми оде један чизмар
одавде обећавши најпре, да ће понети у цепу кгьигу, а после
je оставијо, не знам или je неотице или отимице оставијо.
Али доста je то, да je књига још код мене. — Јуче дође ми
5 свеза вашиј Пословица из Црне Горе, незавјено ни у Ар-
т'ю, ни у без, ни у сандук, и ено т у Дивони. Ja јиј у Беч
не могу шиљати npie Вашега одговора на ово. Оћу ли јиј
упутити на Volke? и оћу ли све? или ћу што год овде заус-
тавити? ако допусти Догана. Како Ви желите, јавите ми неот
ложно за моју управу. Не растежите са одговором, jep се
мора плаћати кирија у Догани за исте. — Овде смо сви здра-
ви, а то и Вама сви желимо. — По новинама доћи ће скоро
тамо Гдар од Cp6ie. — Отидите поздравити Г. Вучетићку
и питајте е: јесам ли ja штогод за Вас преко њиј послао,
(:јер ми je обећао Гдар послужити у том:) тим ћете видити
остале Ваше дужнике, и сетиће се да Вам плате може би
та. Гагић je имао овде доћи овш дана, па ево синоћ у ка-
фани чу, да не сме због колере, које, некиј дана нестане,
а некиј дана навре као Бунгур на — Јуче кажу, да je било
неколико случаја, но кажу, —- ja ни сам видијо, него вјерујем,
jep je опет нешто заладило. Ни сам бијо синоћ код Доктора
заговорившисе са једним Ф1уманом у кафани, да га питам,
шта je по граду, али ни до сад ни je било ништа особито.
Слаго je онај, који je писао Алгемајнеру, jep има нека бо
леет, којој доктори дају име колерин а, а боле трбу и блгоје
се, али проста чељад љече je са Уљем и мало узњега оцта
или лимуна, па ваљада то зову на пољу Колера. Ако не дође
која гора, ова до сад није била тако зла. Али све треба пре-
трпити, кад je од Бога. А и он није Турчин. На пољу се
млого више чује, него ли овде. Ми смо се смејали Алгемај-
неру. Али ни je ни он крив, него његов коришпондент.
6 74
За Српске Новине добро судите. Разгова[ра]ћемо се
други пут о том на тенани. — Мени Милаковић овде ни je
ништа говоријо за светиню, а онај je морао сам што год из
своје главе измислити, чујући, гди ja о Вама добро говорим,
а вране на Сунце грачу. —
Вими будите здрави са свима Вашима и одговорите одма
У Тријесту 14/26 Мајија 1836. Вашем истиноме
Почитателю и
слуги
Д имВладисавлквићу
[На омоту:]
Н. Wuk Steph. Karadschich
wohnhaft in Josephstadt
am Glacis № 41. l,en Stock.
in Wien.
29. Mai.
[Вукова напомена:] АСАНУ, 3273.
одговорен[о] 18/30 Маија. Вукова преписка IV, 407—409.
404.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАЦЛАВУ ЈИРЖИЈУ ДУНДЕРУ
Беч, 8. јуни 1836.
Wien den 8. Juni 836.

Herr von Dunder!
Ich habe Ihnen gestern beim Empfang der Rechnung be
merkt dass die Buchhandlung mir den Kačič „gratis“, ohne mein
Begehren zugeschickt hat; jetzt habe ich die das bestättigende
Note1 der Buchhandlung gefunden. Darum erklähre ich himit,
dass die Buchhandlung mir für den Kačič abgezogenen 4 f. С M.
geben muss, und wen Sie es bereuet dass Sie mir denselben hat
schenken wollen, so kan sie ihn, ohne sich im mindesten zu geni-
ren, zurücknehmen. Als Geschenk hätte ich ihn nicht verworfen;
aber um Geld brauch ich ihn um keine Preis (noch weniger um
4. f. CM.) da ich den alten, für meinen Gebrauch eben so guten
habe.
Was Sie mir gestern erwähnten, dass ich versprochen habe,
Ihnen (oder der Buchhandlung) einige von meinen Bücher zu
schenken davon weiss ich gar nichts, und will auch nicht wissen
43* 675
(ausser wen man mir so schriftlich beweist, wie ich beweisen
kafi, dass die Buchhandlung mir den Kačič geschenkt hat). Es
ist Ihnen genug (und über genug) geschenkt, wen Sie mir für
die Serbische Rewolution von Ranke nur 1 f. CM. zahlen, während
Sie überall über 2 f. CM. kostet.
Ich bitte mir also die abgezogen 4. f. CM. zu schicken, und
der Überbringer kafi allenfals auch den mir zugeschickten Kačič
zurücknehmen.
In der mir gestern gegebeue Rechnung fehlen sowohl die
Exemplare von meinem Додатак к Сант-Петербургским Срав-
нитељним рјечницима etc. (von welchem auch Herr v. Titow
ein Exemplar bei Ihnen gekauft hat), als auch die 42. xr., die ich
Ihnen für den Еликон zu zahlen habe2 und die Sie jetzt von
dem eiwähnten 4 f. abziehen köflen.
Ihr gehorsamster Diener
АСАНУ, 4640.
_____ Вукова прейиска VII, 450.
1 Прецртано последње слово и.
2 Ове три речи натписане изнад прецртаних schuldig bin.
{Превод:] Бец> g j y m j g 36
Г осп оди н е ф он Д у н д е р у ,
Ј уч е сам. В а м приликом пријем а р а ч ун а н а п ом ен уо д а м и
j e књ и ж ара послала К ачића „ip a iü u c“ , без мога тражења; с а д
сам наш ао писамце књ и ж аре ко ја т о п от врђује. Зат о овим
и зја в љ у јем д а м и књ и ж ара м о р а врат ит и 4 ф орин т е ко је м и
j e одб и ла за К ачића, а ако се к а је ш т о м и ia j e х т е л а покло-
ниши, м о ж е ia оп ет у зе т и ни н ајм ањ е се не ус т р у ч а ва јућ и . Ja
ia к а о поклон не б и х одби о; али з а новац м и нипош т о није по-
гиребан (јо ш м а њ е за 4 ф о р и н т и ), пош т о и м ам cw a p o i, ист о
т ако д о б р о i за м о ју у п о т р е б у .
Шило ст е м и ју ч е пом енули како сам обећ ао д а ћ у В ам а
(или књ иж ари) поклонити н еке м о је књ ш е, о т о м е j a ништа
н е зн ам , а и не ж ел и м зн ат и ( сем ако м и се т о писмено до -
каж е, као ш т о j a Moiy до к а за т и д а м и j e књ и ж ара поклонила
К ач и ћ а ). В ам а j e д о во љ н о (и суви ш е) п оклоњ ено к а д м и за
Р ан кеову Српску револуцију плаћаш е сам о је д н у ф оринт у, д о к
она с с у д а ст аје преко д ве.
М о л и м Вас, да кл е, д а м и п ош аљ ет е о дби јен е 4 ф оринт е,
а доносилац мож е ако x o h e д а са с о б о й понесе и К ач ић еву књ и-
iy к о ју ст е ми дост авили.
У р а ч у н у ш т о ст е м и ia ју ч е дал и н е д о с т а ју како при-
мерци Moia Додатка к Санкт-Петербургским Сравнитељним
676
рјечницима иш д. (о д к о ји х j e u io cu o g im Тиш ов куи и о је д а н
примерах, к о д В а с ), т ако и 4 2 крајц аре к о је т реба д а В ам пла
т им з а Еликон и које с а д мож ет е одб и т и о д пом енуш е 4 ф о
ри н т е.
Ваш о дан и с л у 1а
B y к С т еф . К араџић
405.
У Земуну 28. Maja 1836 п. н.

Ияттт заједнички пријатељ Господин Тоша w Баић поручио
ми je, да ће данаске овде на Ерберг доћи и Вама писати. Међу
тим док он дође ja не дангубим на Ваше писмо од 22. о. м.
одговорити, и благодарити Вам на известију за Миановића,
које кад се шњиме састанете Вашему по пространоме писму
надамо се, јер смо о Вашему пријатељству уверени, а раду-
јемо се да сте Ви у стању о свему нас обширно известити,
јер овде ни о чему није још извесно, и због неизвесности те,
морао се Игња данаске помешати, а све je једнако оклевао
не бил га Контумацка служба мимоишла.
Новина слабо што за сада имамо. У Ришћанлуку била-
je сада о Дуови скупштина, како што се чује, на њојзи je
најважније то уређено, да се одсад имају по сви епаркија
Конзисторије завести, који ће црквена дела и поповске по-
слове оправљати, ђаконити и попити, а кад где Прота поста-
љати се ваља, то Конзисторија три свештеника владенију пред
ложите треба, па ће владеније Проту наименовати.
Књиге IV. ч. Песнарице што сте ми послали јесам по
Вашој наредби раздао, али сам за њи слабо новаца примио,
јер Г. Стеић je казао, да ће се он за оне књиге с Вама, а не
са мном намирити, али зато ништа због они 70 f сребра
то ће те с Ваши нови књигама, које нестрпељиво очекујемо
намирити. А у Тевтеру je остало 134 f 37 х. W. W. које сте
Ви и код Вас забележили, и join к тому платно сам поште
за Ваша зимушња писма на Милутиновића, Живановића,
књаза, и чича Јокси 2 f 25 х. сребра или 6 f 1 х. W. W. дакле
свега на чисто остаје у Тевтеру 1 4 0 f 3 8 x r . W . W . које Вас
молим да би се постарали што пре измирити да Тевтер
очистим.
677
Да Њ. С. у Беч долази, то још неверујем пре неће, него
оће, али да ће до десетак дана у Београд доћи, то се јако
говори, па ако Ви узимате времена можете амо доћи на
састанак, али ja не верујем, да би Ви сада у пролеће Беч ос
тавили, па амо желили, особито како ове године join чести-
та времена не имадосмо.
Будите здрави примите поздравље од свију Ваши прија-
теља, особито од мене и од моји домашни
Ево већ 5 сати после подне изби, а ћир Тоше још нема,
од какоје спаија, сад се већ ca свим спајиски влада! Кад ми
успишете реците и за њега неколико речи, барем поздравље,
јер ми одономад казао, да што год сте Ви у Бечу н>ему рекли,
све му се онако исто збило.
Ђока Протић отишо je у Темишвар.
Herrn
in Wien.
14. Jun.
АСАНУ, 2561.
406.
У Трсту 9 Ђуна 1836
Љубезни мои Гд Вуче!
Ниједне године нисмо се тако мало разговарали мислим,
ни преписивали, као ово неколико месеци. Толико ме je
овладала жалост за незаборавимим моим сином. Ja сам од
млоги пријатеља и од Вас, и од мене самог, и стари классика
совјета и искуства имао на утјеху, али по начину чувстви-
678
телности сваки je човек другојачији, и видиосам, познао, и
видим, да je за мене лека у времену само!
Шло сте писали Гд. Владисављевићу у име Новина и
Журнала литералног са свим бисе радовао, ако би сте могли
коим год начином ту мисао издјелати. Ma на Гд. Владисав-
љевића није још надати се.
Писао Вам je Димитријевић кирург у име наши разговора
за моћи помоћу Гд. Милоша у Паризу учитисе. Шта сте на-
мислили чинити, јавите ми зашто усмено шњим говорили,
неће били могуће, како се мора веровали, да пре не, него да ће
у Виену доћи. Ja сам писао Давидовићу за њега, али су од-
говори од њега и досад врло доцне долазили, а у овом послу
незнам оћули га и имати, или je може били и немогућан
послужили1 нам.
Бог зна, да нећете ове године куда кроз Рватску, и тако
и кроз наше стране, те би врло радосно Вас овде опет оче-
кивали. За Момировића никад ништа незнам, Ви ћете може
били штогод знати. Дали смо му комиссион join лане у лето
за плаштанице, па одговора немамо, нити знамо јели боље
на њега чекати тако неизвјесно join за неко време, или као
шло се мени паметније чини, већ join сад за12 извјесније другом
коме јавити.
Поздравите ми Гд. Копитара љубезно, и ако дође, или ако
je join ту, Гд. Михановића конзула нашег у Београду, кои
Вас познаје и почитује. Совјетуитему у Ваше и моје име, да
само полако иде, да се не уверава у свакога, да се сам себе
исто у жару честности национализма, заслуга, доброчињења
чува, као3 и други, кои je већа част пре на зло готова, него
ли на добро, а његово ће место за први година били шка-
кљиво мучно, и сплетака препуно.
Остајем Ваш истини пријатељ
An Herrn
Wuk Steph Karadsich
in Josephstadt am Glacis № 41 in l ten Stock
in Wien.
[Жиг:] Wien
17. Jun.
одговорено 11 ./23. Јунија 836.
АСАНУ, 1966.
Вукова йреписка I, 693—695.
1 Првобитно било служити па je преправљено у послу жити.
2 за дописано изнад реда.
3 као над предртаним како.
679
407 .
ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ КОДЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пешта, 16. јуни 1836.
У Пешти 4. Јушл 836.
Високоучени и почитаеми Господине!

Мужу, и србском филологу, и вкусноме српства Гласнику,
ко што сте Ви, ако сам се и усудю с’ моим дФлцем продер-
зльив быти, ние чудо, јер се сваки цвет радо окреће сунчаном
зраку, нјеговим се жаром пита, и нјежи. —
Пре нет што ишта издам, судим, и за добро, и нужно
налазим с’Вама се поразговорити, ако не усмено а оно барем
писмено, и замолити на моје овде приключено дјелце под
надписом: „Любов грлице к’ своме другу“ Аллегор1у на
пар л>уди, кои се лјубе, ваше мјеше, и строгу критику.
Имајте дакле љубов дјело с’ критиком по овом Г. Фоти
натраг послати
покорнЬиши Слуга
Ђорђе Марковичъ
Юратъ.
Маца Вас поздравлја здравае, Мита, Г. Димичка, Г.

Савка, за Качу ништа нечујемо, Тетка Юла мије у Сегедину
код Чаковца была ко виртшафтерка, а од туд изашла (:Узрок
незнамо:) исад се налази код, Г: Сервицког Спаие, у Канижи
In der Ratzen Gasse № 348 Horvatischem Hause —
Dicht am goldenem Schloss. — 1
Гдну Стефану Вуку Караћићу
Кр. Гетшгск. ученог Содружества
члену и п. р. с’ чесЕю да вручитсја.
у BieHHU
одговорен[о] 27. Јунија нашега
680
[Вук црвеном оловком забележио на 4. страни:]
n eig и
ди где
храни(чува)
лади
Брчно перо?
господична
Крани
шко
т елце
кам ђе
п орез
олмсша(стакло)
гњиздо
варварст во
1 У Рацкој улици бр. 348, у Хорватовој кући, крај самог „Златног

замка“ .
АСАНУ, 4641.
Букова преписка VII, 451.
408.
МАРШ А ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ) —
Будим, 17. јуни 1836.
У Будиму !/г 2- сата у јутру 5Г Јуниа 836.

Благородии и Високоучени
Господине!
Све сам чекала небили како до које Песме доћи могла
па даје с писмо[м] Вами оправим, еле до данас није ми се
ништа допало, које би вредно било горе шиљати, негоћу
чекати бербу а онда ће и баба Станишићка радије певати,
него сад.
За Пензију која Вам je праведно одређена, слушала сам
куд и камо пре него што се Ви Љубезни Господине имали
доброту јавитими, еле никако од посла нисам могла толико
времена имати, да би Вам укратко моју радост изразити мо
гла. Ja сам уверена да ми замерили небисте, баш дасам још
о три Месеца доцније одговорила на Ваше од Марта писато
Писмо, ни ти ћете сумљати о истини ако Вам кажем да се
681
овде у Будиму кром мене нико више, ни искреније, томе ра-
довао није. Желим да млоге млоге године заједно с Милос
тивом Госпојом и Вашом љубезном дечицом здраво и мирно
уживате ту награду, за Ваше млоге трудове које сте драго-
вољно за обще Добро жертвовали, и још жертвујете. Кад
Човек то тек1 као новац сматра, чиннее ком мало, ком пак
млого, али као знак награде! онда знам даби неки људи и
пет пута радије више изгубили, само да се то догодило није.
Куљанчић мије први ту новину казао, нити се опомињем да
ми je што радосније од тог приповедио о вакације одлази а
Марја опе[т] натраг, јер како чујем то јој посо, хрћаво иде.
Ja се помало таворим, него моја мама je пренуждена била нас
оставили и отишла Г. Ч а к о вц у у Сегедин, гди 100 f. СМ. има
годишње, а тек на ситну децу, која су без Маматере [!] остала,
има да пази за годину или две. Мисмо фала богу сви здрави,
а особито j a , jep као што сам зло била тако сам сад опет
оздравила. Љубим Милостивој Г. руке, Розу и Вашу осталу
дечицу љубим небројено пута, а исто и моја Сека Димичка
Вас љубезно поздравља, Мита и Кача, ja пак остајем с сваким
високопочитанијем и правим пријатељством Ваша
искрена и понизна
Марија Попович.
Овом приликом шаље и мој сродник Маркович вами

његове послове.
АСАНУ, 4102.
Вукова прешска VI, 36—37.
1 Иза прецртаног ко.
409.
ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЂУ
Праг, 17. јуни 1836.
Prag den 17 Juni 1836.

Hochgeehrter Freund!
Nachdem ich so lange von Ihnen keine Kunde gehabt, keinen
Brief erhalten, überraschte mich Ihr Schreiben von 1/13 1. M.
auf das angenehmste. Mit grossem Vergnügen habe ich daraus
ersehen, welche Schätze für die serbische Literatur Sie auf Ihren
neuesten Reisen gesammelt haben, woran ich übrigens nie zwei
felte; und wünsche nur, dass Sie uns bald mit deren Bekannt-
6 8 2
machimg erfreuen. Es ist überflüssig Ihnen noch ausdrücklich
zu bemerken, dass ich den wärmsten und herzlichsten Antheil
an allen Ihren literarischen Unternehmungen nehme. Gott gebe
Ihnen die nöthige Gesundheit dazu.
Meine Starožitnosti erscheinen vorläufig nur Böhmisch: das
l te Heft ungefähr am 15. August. Wegen einer deutschen Bear
beitung werden eben jetzt Unterhandlungen gepflogen und ein
Plan dazu gemacht: wenn Sie aber auch zu Stande kommt, so
wird der Druck vor Beendigung der Böhmischen, also vor 1 Уг
bis 2 Jahren nicht beginnen.
Die Beschreibung des alten петраиль, welches für die Stola
des h. Sawa ausgegeben wird, würde mich nur dann sehr interes-
siren, wenn darauf auch Inschriften, gleichviel ob grössere oder
nur einzelne Wörter, Vorkommen. In diesem Falle würde ich Sie
um baldige Mittheilung bitten, um es meiner Sammlung altser-
bicher Schriftdenkmäler einverleiben zu können. Sie wissen, dass
ich für dieses Werk eine grosse Sammlung angelegt habe. Nach
Beendigung der Starožitnosti und der Geschichte der Literatur
werde ich mich unverzüglich an die Herausgabe meiner Altserb.
Denkmäler machen, was freilich erst nach ein paar Jahren ge
schehen kann. Also, wenn Sie etwas der Art haben, legen Sie es
in meinem gemeinschaftlichen grossen Magazin nieder unbescha
det der eignen frühem oder spätem Publication: ich werde jeden
Beitrag dankbar nennen und auszeichnen.
Was macht Gagics in Ragusa! Lebt er? Ich habe auf zwei
oder drei Briefe vom Jahre 1834 keine Antwort von ihm! Ich
bitte Sie, schreiben Sie mir darüber sobald als möglich.
Hochachtungsvoll
Ihr
aufrichtiger Freund
P. J. Schaffarik
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk Stephanowitsch Karadschics
Doct. d. Philos. Mitgl. m. gel. Ges.
(P. T.)
Josephstadt am Glacis Nr. 41.
in Wien.
Воштани печат c иницијалима PJS.
19. Jun.
одговорено 11./23. Јунија (no Matieiowskom) 836.
АСАНУ, 3463.
Вукова йреписка IV, 680—681.
683
[Превод:]
П р т , 17. ју н а 1836.
М н ою пош т овани п ри јат ељ у,
П ош т о т ако g y io нисам имао вест и о д В ас, ниједно писмо
нисам примио, веом а пријат но м е j e изненадило В аш е писмо
о д 1 /1 3 . о. м . С великим за д о во љ ст во м сам и з ibeia видео какво
ст е б л аю за ср п ск у књ и ж евн ост сакупили на Ваш им најновијим
пут овањ им а, у ш т о, уо с т а л о м , никад нисам сум њ а о , и ж елим
сам о д а нас ус к о р о о б р а д у је т е објављ и вањ ем то1а. Сувиш но
j e д а В ам јо ш изричит о напом ш ъем , д а j a најт оплије и најср-
дачније уч ес т в ује м у сейм Ваш им књ иж евним йот хват има.
Н ек а В ам B o i подари за т о пот ребно зд р а в љ е!
M o je Старожитности и зл а зе за с а д сам о на чеш ком; прва
свеска —- око 15. авГуста. У п раво се са д а во д е upeioeopu око не-
м ачке п рераде и права се план за то. А к о се то и ост вари,
ш ш ам пањ е liehe почеши пре заврш ет ка чешко1, д а к л е пре је д н е
и по д о д в е Юдине.
О пис ст ар о i п ет рахи љ а, за који се м исли д а j e ст ола св.
С аве, м ен е би сам о т а д а м н о ю и нт ересовао, ако на њ е м у има
и нат писа, свеједно д а ли д у ж и х , или сам о појединих речи.
У т ом сл уч ају зам олио б и х В ас з а б рзо обавеш ш ењ е, д а то мо1у
ун ет и у с в о ју Збирку старих српских књижевних споменика.
Ви зн ат е д а сам з а т о д е л о планирао вел и ку зб и р ку. К а д завр-
шим Старожитности и Историју књижевности, см ест а ћ у се
дат и на и зд а ва њ е своји х ст а р о ср п ски х спом еника, ш т о Не,
наравно, моћи д а б у д е т ек после неколико Юдина. Д а к л е, ако
неш т о т акво им ат е, ст авит е т о у м о ј заједн ички велики м а-
шщш, б е з ш т ет е по соп ст вен е pan u je или касније публикације.
J a Ну сваки ü p w io i ca захвалнош Н у навест и и истаНи.
Ш т а р а д и Г ат ћ у Д у б р о в н и к у ? J e ли ж и в ? Н а д в а или
шри писма и з Юдине 1834. н ем ам никаква o g io eo p a о д њ е\а!
М оли м В ас, пиш ите м и о т о м е чим б у д е моГуНе.
С п ош т овањ ем
Ваш
искрени пријат ељ
П авле Ј о зе ф Ш афарик
ЊеГовом блаюродству
Господину Вуку Стефановићу Караџићу,
др филозофије, члану многих учених друштава
у . T.)
Јозефшшаш на Глацису № 41
Беч
684
410.
КАРЛ СТЕФАНИ - БУКУ КАРАЏИЋУ
Semlin 19* Juni 836.

Wohlgeborner
Insonders hochgeehrter Herr!
Das viel- und mehrfache Ansinnen einiger guten Freunde
im Auslande, mit denen ich in belettristischer Correspondenz
stehe: ihnen vom Leben und Treiben meiner Grenz-Nachbarn
Ein Mehres mitzutheilen, — dann die freundschaftsvolle Wohl
gewogenheit, mit der mich Ew: Wohlgeboren bei Ihrem Hier
sein besonders erfreuten, macht mich dreist zu bitten; womit
dieselben mir in etwaigen Musse-Stunden zeitweise etwelche Zei
len = Lebensweise dermalige, Treiben, Abweichungen von der
frühem Art, Natur-Seltenheiten oder Merkwürdigkeiten noch
wenig besprochen, neue Ereignisse die in’s naturhistorische, oder
topographische Nachrichten, die in’s Geographische gehören,
neue Grenz-Vertheilungen etc: etc. = zufliessen liessen, welche
sodann mit einigem Mode Tone bekleidet weiter spediren dürfte.
Nehmen Ew: Wohlgeboren meine Bitte nicht ungütig auf, denn
ich liefere gerne von meiner Umgebung Data, die derselben in
historisch-topographischer Hinsicht durch Publicität nützlich sein
dürften.
Genehmigen dieselben übrigens die ungehäuchelte Verehrung
mit welcher ich verbleibe Euer Wohlgeboren
ergebenster
Carl: Stephány
Revisor in der Contumaz
[Жиг:] Sigillum sanitatis
АСАНУ, 4642.
[Превод:]
Зем ун, 19. ју н а 1836.
Б лаю родни,
особит о высоко по ш ш овани Господине,
М ного и виш ест руко наваљ и вањ е неколицине добры х при-
ја т е љ а у иност ранст ву, с којим а сам у белет рисш ичкој ко-
респонденцији, д а им неш т о выше саопш ш им о ж и вот у и д е
л а п у м оји х су се д а на Границы, зат им п ријат ељ ска наклоност
којом м е j e В аш е блаГородст во обрадовало приликом c e o i бо-
685
р а в к а о вд е, g a jy м и сл о б о д у д а В а с м олим , д а м и у слободним
часовим а, поврем ено, ш аљ ет е по неколико р е д а к а : о садаш њ ем
начину ж ивот а, д е л а њ у , о д с т у п а њ у о д p a n u jei начина, о при-
родн и м рет кост ш м а или знам ени т ост и м а о који м а j e м ало р а с -
прављ ано, о новим зби вањ им а к о ја с п а д а ју у п ри родн у ист орију,
или топоГрафске п одат ке, који с п а д а ју у ГеоГрафију, ule нове
по д е л е Граница и т д. и т д., ш т о б и х j a он да, за о д ен у т о дон екл е
саврем еним т оном , см ео д а љ е слат и. Н е к а В аш е блаГородство
м о ју м о л б у не прими ненаклоно, je p j a сам р а д о д а јем о својој
околини п одат ке који би јо ј, за х в а љ у ју ћ и п убли ци т ет у, у ист о-
ријско-т опоГраф ском поГледу моГли биты корисни.
П рим ит е, на к р а ју , искрено п ош т овањ е с којим ост ајем
Ваш e i блаГородст ва
најпокорнији
К а р л Ст еф ани,
р ев и зо р у ко н т ум ац у
411.
БАСИЛ ИJE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
У Земуну на Видов дан 1836
Баш Вам велика фала на обадва Ваша писма од 5. и 9.
о. м. Овде Михановића фале коме су год уста просечена, а
да га je Игња тамо десетогубо у звезде ковао, то и без тога
зяам да сте уверени, особито пак што жели под њиме Секре-
тар бити. Он je о њему у Београду најбоље мнЕше приуго-
tobío , о ком ће се и сам осведочити. Што je лане због Бер
мана било, то je Њ. Св. са свим још пролетос заборављено,
јербо je још онда Игњу пред свима својим Великашима од-
ликовао, и наручку близу себе посадио, а сада у Топчидеру
бивши опет му je своје благоволеније показао, дакле ту о
противноме нема ни најмање сумње више, — а и сам Игња
неби желио онде бити, гди би и најмање дознавао, да су му
непријатељи. — Њ. Св. бавећи се 4 дана у Топчидеру отишао
je данас натраг у Пожаревац. —• Устав очекују сваки дан
да дође, па ће онда бити велика скупштина, и обнародовање.
О Дуовској малој скупштини наређене су конзисторије при-
времене, и постаљене дужности. Гренцкомеданта, Капетана,
и Исправника, а зашто je Ђоко Протић овамо прешо изтол-
кујте Ви сами из приложеног исписа последњи новина без
686
мога даљега примечавања, јер ће те Ви ту ствар боље од
мене разумети! — Што год се будне знања вредно онамо
догодило, нећу пропустити Вас о свачему известити, међу
тим не пропустите и Ви за ово време бављења Г. М. у Бечу
што се овде тицало будне назначити ми, и да Ваше писмо
g p yiu нико незна, о том мислим не треба Вам ни споменути,
и јавите барем шта сада пишете, и очему се бавите. Примите
поздравље од Ваши пријатеља, и поздравите ми све Ваше
домашне
Herrn
in Wien.
2. Jul.
АСАНУ, 2562.
412.
ПАВЛЕ ЈОЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Праг, 4. јули 1836.
Prag den 4 July 1836.

Hochgeehrter Freund!
Mein Neffe, Mediciner an der Wiener Universität, ist von
mir ersucht worden, diesen Brief zu Ihnen zu überbringen. Der
selbe wird mich zu Anfänge des künftigen Monats August hier
in Prag besuchen. Ich bitte Sie daher, suchen Sie die bewussten
Inschriften und was Sie sonst für meine Sammlung altserbischcr
Sprachdenkmäler brauchbares haben, auf, und schicken mir es
durch meinen Neffen. Es ist die beste Gelegenheit, die sich nicht
sobald darbieten wird. Meine serb. Denkmäler werden schon zum
Drucke vorbereitet: das Nähere, sammt Druckproben, werden
Sie durch meinen Neffen nach seiner Rückkunft nach Wien er
fahren und erhalten.
Um welchen Preis könnten Sie uns die d re i ersten Bände
Ihrer serbischen Nationallieder ablassen? (Versteht sich, gegen
gleich baare Bezahlung).
687
Maciejowski ist noch immer hier und grüsst Sie.
Mit Hochachtung
Ihr
aufrichtig ergebener Freund
Schaffarik
Sr. Wohlgeboren
Herrn Wuk Stefanowitsch Karadschitsch
Doct. d. Philos. Mitgl. m. gel. Ges.
Josephstadt am Glacis No. 41.
in Wien.
АСАНУ, 3464.
[Превод:]
l í p a l , 4. ју л а 1836.
В еом а пош т овани п р и ја т ељ у,
Зам олио сам ce o l нећака, м едицинара на Б еч ко м универ-
зиш еш у, д а В ам п реда ово писмо. Он ће м е п очет ком u g yh ei
м есец а посет ит и о в д е у П р а гу. С т ога В а с м оли м , пот раж ит е
п ознат е нат йисе и ш т о иначе и м ат е, гито би се могло у п о -
ш ребит и за м о ју зб и р к у ст а р и х ср п ск и х је зи ч к и х спом еника,
и погиаљигие м и иго по м о м нећаку. To j e н а јб о љ а прилика, која
се неће скоро пруж ипги. M o je ср п ск е сй ом енике већ припрем ам
за ш гиам пу; подробније ћет е, за једн о са гитам паним п робам а,
дознаш и и добииги о д мог нећака по њ еговом п о вр а т ку у Б еч .
Н а к о ју цену бист е нам могли снизит и три цр е е кгъте В а
ш их Српских народних пјесама? (Р а з у м е се, д а се плат и о д-
м а х , у го т о ву.)
М а ћ ејо вск и j e јо ш у в е к о в д е и п о зд р а вљ а В ас.

С погитовагъем
Ваги
искрено одан и пријат ељ
Ш афарик
господину Буку Стефановићу Караџићу,
др филозофије, члану многих ученых другитава
Јозефгитат на Глацису № 41
Беч
688
413.
Нови Сад, 6. јули 1836.
Любезный и драги Пр1ятелю мои
Здравств[у]ите!
На Ваша два писма дужностъ бы была моя одавна одго-
ворити, но узрокъ е таи што кодъ куће бью нисамъ. Закте-
вани рачунъ изволите примити, колико е продато, коликосте
примили, и колико еще книга кодъ насъ остае.
1а самъ Вамъ писао да исте књиге нису юштъ одъ 22й
Декемврја 834. године у моимъ рукама неги» у нашемъ Ма-
пстрату по заповести Конзшума, све књиге кое су кодъ мене
нашли више одъ 700 комада у Секвестъ узели, и дошло е одъ
конзшума, да мени Hie слободно књиге продавати, него сва-
комъ свое књиге дасе врату; ако имате волю можете на нашъ
Мапстратъ писати, да мени натрагъ врате, и могу Вамъ по
наредби Вашои гди будете волю имали оправити — или кодъ
мене за неко време да остану.
1а самъ юштъ прошасте Године послао рекурсъ на Кон-
зшумъ, да ми допусте књиге продавати, и ево ништа досада
недолази, незнамъ шта Г. Павловичъ ради, слабо настоява,
а и кьюви књига подоста имаде. Ако имате кога щйятеля у
Будиму, препоручите му стваръ, я одъ мое стране немамъ
никога.
Да самъ имао Ваши књига зато време у рукама могао
бы самъ доста продати.
1авлямъ Вамъ да Mie пренумеращю слободно купити, и
књиге раздавати, и то юштъ радимъ више люди пренуме-
рирамъ, пакъ после у нлово име, аки њшве књиге продаемъ.
1а бы желю да бысте ми што на пренумеращю послали,
яйу се колико више могу старати, само пошаљите по доста
обявлешя, да могу свуда разаслати, и на ону страну.
Пишете ми за покоинога 1овића, ако е таи Спиридонъ
[овийъ, кои е Србску Зору списао, покойны сожалуемга. —
Поздравлен^ имате одъ Гдна 1оана Хажића, Едина
Баичевића, и Гдна Милашиновића, одъ мене примите особито
любезни поздравь, и остаемъ съ величаишимъ Высокопочи-
ташемъ
У Новомъ Саду
на 1ванъ-Данъ 836. год. Вамъ Наслужби
Г. Кщнаковичъ
Гдаръ 1оаннъ Димитрјевичв кои Вамъ рачунъ и ово
писмо донесе, примићете одъ irhra 9 f. 27 х. W. W. какю у
рачуну стой, и сотимъ е намирено.
Г. К.
1832. Рачунъ Гдина В8ка Стефановича

ПриманГ укнигама у комисш.
8. книга Народив Песме Часть 1а 2а 4 f . .f 32
20. Даница за Годину 1828................. 2 . . 40
32. „ „ „ 1827................ 1 . . 32
12 „ Соревнователя .................................2 . . 24
1 ,, Жизни и подвиги Милоша
Обреновича.................... .................... 4 . . 4
15 „ Жит1я Милоша ........................ 2 30 37.30
1833. 19. Апршна
43 ,, Опитъ Наставлешя..................2 . . 86
10 „ Огледи Светогъ Писма . . . — 50 8.20
1833. 10. Августа
Готовихъ прими w Оца У р о ш а ...............-— . . 18
36. Народив Песме . . . Часть 4...................3.20 120
1833. 15го—9Ьег
100 Даница за Годину 1833...................... 50. 83.20
1834. 3. Марта w Госифа Миловука
10 „ Жиля Милоша Обреновича . . . . 2.30 25
10 „ НароднГ Песме Часть 1а .............. 4 . . 40
10 „ „ „ „ 2 ................. 4 . . 40
10 „ Даница за Годину 1826 .................... 1 . . 10
30 „ „ „ „ 1829 .................. 1 . . 30
15 „ Буквара ............................................. 9 2.15
1834. 14° 1уша
39 „ Буквара w Г. 1сидора Стоја-
н ов и ч а................................................ 9 5.51
60 „ НароднГ Песме Часть 1а ............. 2.30 150
10 ,, Сербише Р ев ол уц и он ь.................... 4 . . 40
50 ,, Додатакъ Бугарскогъ Езика. . . . — 30 25
50 „ Огледи Светогъ Писма ................ ■ — 30 25
20 „ НароднГ Песме Часть 4 ................ 5 . . 100
1834. 21° 9Ьег Примили есмо w Г. Адама
Миркович Пароха Митровачкогъ
20 Опита Наставлеша........................... 2 . . 40
7 „ Огледи Светогъ П и с м а ....................30 f 3.30
1021. 46х
690
Сще Находисе кодъ насъ укнигама 1021. 46х
10. Даница за Годину 1826 . . . . fl f 10
25 „ „ „ 1827 . . . . 1 25
15 „ „ „ 1828 . . . . 2 30
31 „ „ „ 1829 . . . . 1 31
51 „ „ „ 1834 . . . . 50 42.30
12 Соревнователя ................................. 2 24
7 Жштя Милоша Обреновича . . . . 2. 30 17.30
48 Опитъ Наставлешя........................... 2 96
47 Огледи Светогъ П и с м а ................. 30 23.30
10 50 8.20
10 НароднЬ Песме Н° 1 ° .................... 4 40
10 „ „ „ 2 .................... 4 40
60 „ „ 1 .................... 2. 30 150
20 „ „ 4 .................... 5 100
49 Буквара .............................................. 9 7.21
1 Сербише Револущ онъ.................... 4 4
44 Додатакъ Бугарскогъ Езика . . . . 30 22 6 7 1 .lix
f 350. 35x
Дефалцирамъ 20 procento . . . . 70. 5
W. W. f 280. ЗОх
1832. 2° HojeMBpia
ИздаванЪ Господину ВЬ’ку Стефановићу
Готовихъ Новаца Лаутъ облигащ а.................... f 50—
За Д8ванъ штое у градъ однеш енъ.................... —24
За пи[с]мо изъ Б е ч а ............................................... 1.15
За Ж mia Милош. Обреновича плаћено изъ
Пеште ......................................................................... 1.15
За Опитъ Наставлешя плаћено изъ Пеште . . 1.39
1. Опить Наставлеша Г. Урошу Романов, napo. 2,—
1833. 3. Iynia
ш Гдара 1оана Хариша Г отов и хъ ........................ 50
За 2. Писма п л а ћ е н о ............................................ 1.15*1
1833 19 8Bpia
Послато на Делижанцу ........................................ 100.—
За Данице П лаћено.................................................. 50
1. Даницу Г. Урошу Романовичу........................ 50
3. Данице Г. Госифу Мачванскому........................50. 2.30
44* 691
1834 2° Априлја
Послата Вексла на Г. Николича у Б е ч ъ .............. 50.—
1. книгу Народни Песма Гр8и Меанџићу . . . . 3.20
1834. 3. 10Beia
Послато Вами на Г. Марка Николкћа у Бечу
15 f CMZ. Б8д8ћи да су 14 f CMZ. Гдина Адама
Мирковића Пароха Митровачкогъ били, тако за
испунити Суму еще есмо 1 f. CMZ додали . . . . 2.30
1. Даницу Раичу Адвокату Год. 1828................... 2.—
2. Писма изъ Беча .................................................... 1.15
f. 271.Зх
Еще Примите Г отов и хъ ........................ f. 9.27
W. W. f 280-ЗОх
одговорено 7./19 Августа 836. и писато да му се шаље 100

књига пословица, којима je цијена по чет ири сребрне
цванцике.
АСАНУ, 4207.
414.
У TpiecTy 27. 1юня/9. Воля 1836а год.

Высокопочитаемый и Предрагш Пр!ятелю,
Моя писма отъ Main мЪсеца изъ Дубровника, надам’ се
дасте давно већв прјмили съ пакетыма заедно и да знате,
дасе веВъ 20 дана находимъ съ фамшпомъ у TpiecTy. Сваки
часъ очекуемъ отъ Васъ извЬсДе, пређе него пођете у Кро-
ац)ю и Далмащю, какосте Г. Фрушићу писали. Несматрашћи
на свирепство Колере у Италш, предаваюйисе у руке Божје,
я намЬравамъ отъ данасъ до 8. дана са Стакомъ и Миленомь
отправитисе преко Венеще у Итал1ю, кои путъ съ помоћу
Б ожјомб надам’се учинити за 15. дана и до 23. дана вратити
се у TpiecTb, гдГ се надамъ наћи Ваше писмо. Мала Люба
поздравля Васъ; онаће остати кодъ Г. Фруш. док’се ми вра-
тимо.
6 9 2
Међу тимъ, ово овди приложено писмо на име Гна Ро-
дофиникина, молимъ Васъ, предайте Гну Покасовскому и по-
здравившига любезно —• замолитега отъ мое и Ваше стране,
да га съ првомъ приликомъ сигурномъ отправи по принад
лежности, ербо е ово писмо за мене отъ велике важности.
Поздравляюйи, како Васъ и сву фамилпо Вашу, тако и
Г. Копитара и старога Тирку и очекиваюйи любезный Вашъ,
отговоръ. — есамъ
Вашъ непременный Почитатель,
Пр1ятель, Братъ и Слуга
1еремшя Гагичъ
Sr Wohlgeboren
Herrn Vuk Stephan. Karagich
D r der Philosophie &c. & c.
in Wien.
[Жигови:] Triest 10 July 1836 Wien
13. July
одговорено 21. Јулија нашега (преко Фрушића).
АСАНУ, 2447.
415.
ВАСИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
У Земуну 2/14 Јулија 1836.

Ево недге[!] особитим неким догађајем наиђем на ове по-
цепане остатке Н. С.1) у који и Ваше име и одређена Вам пен-
зија стоји, а опомињем се да сте ми join лане писали, ако
се узмогу добити, да Вам ји пошљем. Ако досада Вам до
руке већ дошло није (:које сумњам:) мило Йе ми бита, ако из
ови мали парчета, колико толико што докучити можете.
Друго Вам јављам као своме пријатељу, да моју Ниницу
удајем за Васу Дино трговца у Чаково (:где се Доситеј ро-
дио:) момак здрав и угледан (:Тодор) има још у кући два
старија брата нежењена и стару мајку, колико ји ca стране
фале, колико н>и толико и њино стање, ако полак будне ис
тина, надам да Йе све добро бита, али да се при том и моја
693
кика пуши, не треба да Вам јављам, то се и по себи разуме.
Свадба ће бити 26. Јулија по нашему. Дођите нам у сватове
да се својски провеселимо.
Треће Вам кажем, да je велика Госпођа Госпоји Перки
писала да ће ови дана са Бегови доћи у Контумац, и ићи ће у
пооде обема кћерима, али у који ће дан доћи није извесно
назначено. Шњом ће доћи Зорић и Буле, а за друге се не-
зна извесно, коће још бити.
Поздрављамо Вас љубезно Игња и Г. Стеић, ако Вам je
могућно у сватове доћи, учиниће те нам велику љубав. Г.
Стеић Конак je преправио. Са сваком поштом очекујемо од
Вас писмо, да нам што извесно јави, да ова неизвесност Игњу
не мори.
Herrn
in Wien.
18. Jul.
одговорено 10/22. Јулија 836.
АСАНУ, 2563.
i У прилогу комадићи од бр. 10 Новина Српских од 9. Марта. [Han.

Љ. Ст.]
416.
Славонски Брод, 17. јули 1836.
У Броду 17. Серпња 1836.

Љубезни приатељу!
Ваш угодни лист од 12/24 Јуниа о. г. истом сам на 8.
овог мЪсеца примио, и имавши грозницу немого Вам до сада
одговорит. — Што један другом тако дуго нисмо писали Ви
сте криви. — За што ми се никад из Далмацие, зашто из
Церне Горе нејависте? — Ja сам Вам у Задар писао прие, реци,
694
полдруге године, — с’ намГњењем да Вам се лист у Церну
Гору пошаље, (јер ми je Г. Копитар писао да сте тамо оди-
шли.) али од Вас никад одговора, а ни мога листа никад
натраг неприми. Желио сам да бивши Ви у оним странама,
моје знанде Г. Апендиниу у Задру (онда je чини ми се join у
Дубровнику стајао) и Г. Симу Старчевића Парока у Карло-
багу походите, свеобадва би вас, особито Старчевић верло
радо примили, и дочекали, ja сам jim јавио, да сам Вас к’
њима наслао, и оба ми се потужише, да јих нисте походили
— они су илирски Граматиди као и ми, пак јамачно да би
јим мило било с’ Вама се састат и разговорит, еле facta in
fecta fieri nequeunt!1 —- Ej мој Вуче вуци те драпали! —
Из Босне Вам нејмам млого јавит, Около нас je све мирно,
нит се Турци боје Султана и Сарајевског везира, нит се боје
овй њиу — и тако ствари леже, али у Турској Хорватској
није тако, тамо се буне, тамо бију, тамо je сила, и у Турској
Турци с’ Турцим, и Турци с’ нашима. Како се од тиу дога-
ђајах из илирских загребачких новинах боље извГстити мо
жете. Што се пак тиче ускоках, то су Вам људи од суве међе
од Це п на, и од оних крајевах. Прошли су они ево овуда, и
с’ већом страном кроз Брод, било јих je како онй сами казују
— около 200 фамилиах, више од 1000 душах, Христианах и
Кершћанах на умГш, и отишли су у Сербију — 1мали су са
собом доста марве коњах, Воловах, кравах, и свињах, и то су
путем продавали само да од глади неизгину. Керштеници око
нас у страху живе, али се ништа нечује, да јим Турци какву
силу или зулум чине.
Ja више од године данах скоро ништа нерадим. — Упла-
шио сам се, видивши илирске новине и даницу, сад незнам
чији сам, кудли би се, на коју ли страну окренуо, и тако ми се
ништа немили. — 1здао сам Керстовку Палмотића 1835. не
знам јесте л ју добили, ако нисте послат ћу Вам. Будимски
илирски Календар за год. 1836 код Ђуриана и Бого — тако-
јер за год. 1837 сад се штампа; й Новосадски илирски Ка
лендар за год. 1837 написао сам. Ако од ових нејмате, послат
ћу Вам, да ме цензурирате. Кад доением пишем којекакве
ситнежи за забаву и подучење, али о ничем великом и глав
ном нерадим, моју Граматику — кад ми се шта деси, поправ-
љам, у осталом бавим се како ћу са женом и петоро ДТце
живЬт.
Љубезно ми поздравите Г. Копитара, и Г. Топаловића
Ђаковачкога Клерика у Пазманеуму, који je сад јамачно осо-
бити и најбољи илирски Поёта. Поздрав његов новом Ђако-
вачком Владики Куковићу мени се тако допада, да Вам не-
695
могу изказат, познајте се с’ њим ако га јурве непознајете,
нећете се кајати. —
Сада Вас љубезно и братински љубећ и поздрављајућ
остајем
Ваш до смрти Приатељ
и Брат
Ign. Al. Berlich
Brood.
Ser des Herrn Vuk Steph. Karacxich
D rs der Philosophie, und vieler gelehrten
Gesellschaften Mitgliedes Wohledelgeboren.
Wien
in der Josephsstadt am Glacis № 41.
28. Jul.
одговорено 25. Авг./6. Септ. 836.
АСАНУ, 3638.
Вукова прейиска V, 159—160.
1 Што je урађено, не може бити неурађено.
417.
Оваког истог садржања, као што je ово привијено писмо,
6io сам пријмијо заједно ca књигама посланима пут Беча преко
Тријеста, и послао сам од ове догане сведоцбу, да су ктьиге
исправно овде дошле, али ево ни je Которска Догана со тим
задовољна за ослободити оне људе от јемачества, за то дакле
Бог Вам а Душа Вам. Настојте около тамошње догане и по-
шљите им, што траже, а мени јавите: Jecy ли Вам дошле
књиге [у?] кашуну, јестели јиј пријмили, како год и Два друга
завеска мала, која сам Вам преко Шубарта за Volke одавде
послао? Ове последње je донео Г. Гагић овде, који се join
овде с’ Госпојом наоди. Ми смо сви до сада здрави, али нас
страши колера, која je доста горопадна. Оћете ли к’ нама?
или у Кроацију најпре? Издаде ли Јовић онај календар у
696
Бечу? Оћете ли давати који Забавник, да се заштедимо од
Другиј с’ Принумерацијом. Будите здрави Вашем
У Тр. 5/17 ЈулЈа 1836. правом почитателю
ДимВладисав
[У прилогу писмо Василија Лумбардића Д. Владисављевићу:]
Благор. Г. Д. Владисавлиевићу
У Которъ 1. Л8ћа 1836.
ripiMio есамь лиубезнб Вашу 4. >ItiSapia прошастога, с8

унбтра Булетомь w те Ваше Дивоне такосамь презентао
овой коя нећће[!] да зна, него оћће он8 ист8 щое ова Дивона
исп8щила, за коие молимь Вашу доброт» да по сваки начинь
чините давие пошалию насе изь Беча, и да мог8 опће ослобо-
дити се w пиећалие, и м8лте темесе тиче, кое очекивамь ко-
лико прие, и есамь Вашега почитовашя
Покор. С. и приятель
В. Лвмбардийь
[На полеђини:[
All Egregio Signore
Sigre D. Vladisavlievich
Trieste.
Dem Hochgelehrten
H. Wuk Steph Karadschitsch
in der Josephstadt am Glacis
№ 41. im l ten Stock
in Wien
30 Jul.
одговорен[о] 11./23. Јул. 836.
АСАНУ, 3274.
418.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ВАСИЛИЈЕВИЋУ
Беч, 22. јули 1836.
У Бечу 10/22. Јулија 1836.
Фала Вам на писму Вашему од 2/14. о. м. Мило ми je,
што удајете Ниницу, да јој Бог да срећу! Рад би Вам доћи
на свадбу, али се не ће моћи! И ja имам бабине код куће:
697
пређе десет дана добио сам сина, Д и м ит рија. Молим Вас, да
ми јавите, кад дође велика Госпођа у контумац, и ко j e још
с њоме, осим Зорића и Вула (али како дође, по првој пошти
да ми то јавите). Г. Михановић ми je синоћ казао, да ће
прекосутра поћи одавде у Пожун, а оданде преко Панчева
у Земун, где се нада око 10. Августа (римског) приспети.
За секретара ми je опет казао, да стоји при ономе, што сам
Вам пређе јавио (т.ј. да je о ст а вљ ен о њ е м у на в о љ у , да узме,
кога оће, и да ће узети г. Игњу, ако му Његова Светлост и
Г. Јефрем кажу, да против њега ништа немају. Каже ми и
то, да му je Индогла препоручивао некакав велики Господин,
али се он на препоруку моју обећава узети Г. Игњу. Сад
Ви ишмо гледајте, како знате. Ja би желио, д а Г. Ш њ а
буде паметан, кад Г. Михановић ту дође, да га он одведе
у Београд).
Шта учини de Кречански с оним књигама, што сам му
наручио? Опомените га, молим Вас.
Поздравите ми љубезно Г. Стеића. Фала му, што ми je
конак преправио. Шаљем му по Г. Михановићу оне рукописе,
што je био послао п окојном е Јовићу за Зору (а и Б уди м н -
ровић се упокојио од колере). Премда ми je дужан одговор
на једно писмо, али може бити да ћу му ja опет где наскоро
писати.
Поздравите ми и Г. Тошу Баића: баш je права лен-
штина, кад не кће да ми одговори Макар само са две речи,
да je писмо моје примио и приложено Н>. Светлости оправио.
Поздрављајући и Вас и Ваше домашње и Г. Игњу, с ис-
тиним почитанијем остајем
Бранково коло, 1896, бр. 1, 27—28.
419.
JOBАН СТЕЈИЋ, ВАСИЛИЈЕ и ИГЊАТ ВАСИЈ1ИЈЕВИЋ —
У Земуну 1а Августа 1836
Благородный и любезный пр1ятелю!

Ево Вам одговора на Ваше последнй драго ми писмо.
Да л’ ће се у обичай увести ова наша леньость у одговараню
698
Hämin писама? Сачувай Боже! Оклевао самь досадъ, небы л’
Вамъ какве важне новине явити могао. Tíh овде нема; али
Вамъ писати морамъ, было, што му годъ драго, само да се
не заборавимо. — Изъ писма Вашегъ на нашегъ д р а т ь прия
т еля разумео самь, да сте здрави и да сте сына добили. Нека
га Богъ подржи, на дику рода и обрану Ваше старости. По
любите га кои путь и у име мое. — Збильомъ; зашто ми
еданпутъ не явите, како е и шта намъ Савва у Петерсбургу
ради? Докле е већ у своимъ наукама дошо и кудъ е пошо? —
Я самь здравъ; али ево холере свуда око’ насъ. У Земуну е
юшъ врло редка; оће ли насъ далЬ на миру оставити, види
’ћемо. Ко намъ е садъ торга: Богъ, старый онай крвникъ, или
зли люди? Поморъ съ едне стране, а злоба невалялга, малга
и великга, людш съ друге стране; живи садъ! — Шта радите,
закона Вамъ!? Камо рода од Вашега труда и плода изъ Ва-
шега пера? Дакле целе грамматже неће быти! Сете нули:
све или ништа! Нашто све делова и одломака? Найпосле како
знате; дайте само: одъ Васъ е све, особито за мене, лепо и кра
сно. — Мало самь се погосподю, а мало самь и лень, па кућу,
кою самъ самъ зыдао, ни самь ктео самъ и покрити. Вашъ е
саветъ бью паметанъ, и Ваше се пророштво испунило. Вы сте
ми писали, да дамъ самъ мой рукопись у Бечу наштампати;
то е было паметно; али я самь га дао Матицы, и то е было лу-
до. Вы сте ми казали, да у Матицы „нема ни еднога паметногъ
и поштеногъ човека“ ; то е было истинито; али я ни самь
ктео сасвимъ веровати, и то е было мало выше, нег’ лудо. Я
самь лакоумно помыслю, да е дошло време, да могу и опан-
чари и о стасу човеч1емъ колико толико валяно умствовати.
Што се садъ лютимъ и у ерцу за то гриземъ, доста ми е мучне
награде. Писао самь Матицы, да ми рукопись мой натрагъ
врати, ако не ускте, онако свое дужности како према моюй
кньизи тако и према мени испунити, као што е право и као
Што я оћу и зактевамъ. Чисто видимъ и осейамъ, како Вамъ
е мило, што ми се одъ Матице такова неповольность дого-
дила, па юшъ преко све Ваше братске науке. Нека бы! шадъ
юй вратимъ заямъ. -— Очекуемъ свакга данъ кньигу Гдина
Копитара; мило ми е што самь одъ Васъ дознао, шта е тымъ
своимъ кньижевнымъ трудомъ, на дику и славу Славенства,
доказао. — Добро сте погодили, шта самь о нашой ореогра-
фш у момъ рукопису казао: управо, као да сте читали. Али
шта ћемо, кадъ смо тако несрећни, да се по будалама и ми
тобож ’паметнга морамо владати? Велика е наша Авдера, па
зато и силна. Вы кажете, да се нигда нисте ни надали, да се
ваша ороографја сасвим ъ прими; я велимъ, или сасвимъ или
никако! Како е я одобравамъ и за валяну признаемъ, казивао
699
самь, кажемъ и свагда ћу явно казахи. — О нашемь езику ни
самь као учитель, но само као дшетантъ говорю. Добро, ако
се што коме допадне; све толико, ако се ништа не одобри.
Оно самь накратко и као узгредъ реко, што самь приликомъ
само осећао и мыслю. Види’ћете, и Вашъ ће ми судъ най-
милш быти. — У Сербш Hie се у ово напновје време ништа одъ
какве важности догодило. УстановлЬнъ е само Консјсторјумв,
и opraHÍ3Ípa се некаква регуларна войска. На што ова? Гос
подарь е здравъ и земля е мирна.
Засадъ доста. Поздравляюйи Гдина Копитара врло уч
тиво и любезно, есамь, као што самь свагда бью,
Ваш искреный щлятель,

Дкр. 1ов. Стеийъ
[У наставку писмо Василија и Игње Василијевића:]

И ja Вам честитам ново добијенога сина Димитрија, да
Бог да да дочекате са Вашом Госпојом у здрављу; да га оже
ните и фала Вам на честитању за Ниницу, и о вести за Г. Ми-
хановић., кога ови дана очекујемо овде да дође. — Велика
Госпођа већ неће ове године овамо прелазити. — Поздрав-
љам Вас и Ваше домашне.
Писано на Ербергу.
И ja налазећи се сада у слободи и баш при писању овог

писма, поздрављам Вас љубезно и јесам
Ваш почитатељ и кум

Игња
700
Herrn
in der Josephstadt am Glacis N 41
in Wien.
6. Aug.
одговорено 11/23. Августа.
нз матичарима
АСАНУ, 4160.
420.
АТАНАСИЈЕ НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 8. август 1836.
Драги и льубезни Господине!

Нужда и невольа — ако не право пршатељство — потера
ме, да у нужди пртатеља тражим, у тражењу том мислећи
на кога ћу наићи у великом Бечу, ево среће, баш наиђем на
Вас. Господине драги! ia сам већ четир године код Бачке
Вармеђе земљемјер без плате, велике и славне послове свету
показао, али радећи свету, о своме лебу говеда сам чуво, и
тако што сам са другом женом мало новца добио, то сам
све у служби потрошио, у надежди живећи, да кад будне
празно место, ia као заслужан добием предпостављење. Али
на Moiy наЈвећу жалост, са свим противно се случи: мое име
стой у протоколли iaKO накићено, али ево невоље, закон
посао квари, доведоше opiátu са свим странна човека и
метуше предаме, a ia гледим, гледим a Moia се надежда рас
топи. Кад е тако мислим, айде даље! —■Ia сам овом поштом
Г. Барону Синни писао, и њега молио, да ме код Елчие
Руссиског Татищева препоручи, а то и Ви љубави ради надам
се да ћете учинити, а знајући да с’ њиме познати есте. 1а
сам чуо, да се цела Русси ia мери, и тако Moia би жеља била,
ако е истина тамо прећи и участник те мере бити, или за
кратко време, или што би горећа Moia жеља била, на BieKH.
Ви ми сад помоћи можете и с’ koíom речицом Елчшу информи-
рати, да ia после сва аттестата и документа послати и дока-
зати Moia ш'ежества могу. Сдан сам атестат само Г. Барону
Синни послао, из кога се доволно о вЈежествама моима су-
701
дити може, макар да e OHai аттестат наЈвећи moí непршатељ
писао. Учините ми дакле ту љубав велику и запитагге код
Елчие Руссиског, били они мене као дипломатическог Зем-
jbcMiepa и Шихнера потребати могли и како, и то ми што ско-
рие јавите, ia ћу Вам онда формални рекурс са аттестати
снабдјен послати. А отидните код Г. Барона Синие и тамо
ме у толико као што познаете препоручите, не били ми он
руку помоћи пружио, ербо сам ia сад у невольи без леба
свакидашњега; око чега сам одно, то се измигољило, а друго
се ние придобило. Данае сам писао An das Comité der Wie
ner Bochnia Eisen Bahn Unternehmung1, од све невоље, барем
тамо да добием забаве. Зато Вас опет молим, извидите на
ова три места, и iaBHTe ми што скорие, оће ли што бити, да
ме Бог помогне, ако ли не, да се даље обзирем. Ово Вас
Бога ради молим, учините ми љубав и Елчшу запитајте,
узмите или од Барона Синие, или пак од гореречене Бечке
Comité од гвоздена пута, moí Nationale; т. e. ia сам њима
цело мое стање, ко сам и шта сам и шта знам описао, кое се
и Елчши показали може. Ово Вас понизно молећи, на љубов
и пршатељство Ваше ослоњајући се остаем Прјателвству
Вашем препоручен
у Новом Саду Ваш искренни пршатель
8га Аугуста 1836 Атанасие Николић
земльем1ер
П. П. Обширние ћу Вам у другом писму мени учињену об

иду iaBHTH, доста, да сам четири године о мом лебу слижио[!],
а данас кад би под плаћу доћи могао, данас доведоше дру-
гога из света и мени предпоставише, ево мое невоље. А на-
кратко ево Вам мое Nationale.
Athanasius Nikolits von Zombor aus Ungarn gebürtig, 32
Jahre alt, ein Serbe; griechisch nicht unir. Religion, verheirathet,
ist im Jahre 1828 zum approbirten Zeichnungs-Meister, und anno
1829. zum approbirtern Ingenieur graduit, hat mehre bey priva
ten Herschaften geometrische Arbeiten unternommen und zur
Zufriedenheit ausgeführt, von anno 1832 bey dem löbl Bacser
Comitat als honorar Ingenieur mit Auszeichnung und Belobung
dient, spricht Latein, Deutsch, Ungarisch und Serbisch. Mit allen
diesen ihn empfehlenden Zeugnissen wohl versehen, wie aus von
Bacser Publio.f?]2
Очекивајући од Вас
Надежде пунни одговоръ
остаем Ваш
искренни Николић
7 02
[Н а п о л еђи н и :]
N 59
Herrn
Wuk Stephanovits Karadschits
Wohlgeboren
Josephstadt am Glaciss № 41
in l ten Stock
in Wien
franco
13. Aug.
одговорено 4/16. Августа.
АСАНУ, 4643.
Вукова преписка VII, 452—454.
1 Управном одбору бечког предузећа за изградњу Бохињанске железнице.

2 Атанасије Николић, родом из Сомбора у Угарској, стар 32 године,
Србин, православие вере, ожењен; постао године 1828. мајстор цртања,
а године 1829. инжкьер. Предузимао je геометарске радове код многих
приватника и извршио их на њихово задовољство. Од године 1832.
у служби код славне Бачке жупаније као хонорарни инжењер, ca одли-
ком и похвалом. Говори латински, немачки, мађарски и српски. Са
свим овим сведочанствима која га препоручују располаже. ..
421.
ЈУСТИН МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ
Вуковар, 10. август 1836.
у Вуков. 29га Јула 836.

Ову згодну прилику немогу пропустили, да Вам нејавим
узрок, зашло од мене жељени У к а з до данас непримисте. Таки
после какомије Исајловић писао, спремиосам га за Дилижанц
бијо, ал се овде ствари ohne W erth 1 без франкирања непримају
— франкирање пак кошта 48 х сребра — и тако га послали
изоставим — до удесније прилике, која би то исто без паре
учинила.
Овом истом Г. Листодавцу нектедо спомињати да понесе
— и тако остаје опет за згоднију прилику — ту ћу очекивати
— а еда одкуд и Ви у Пешту дођете?!
Јасам здрав — ал’ на великом белају — због којекакви
тричави — обштински ствари, које смо се латили — испра
вили, пречистити и уредити — а то — знате препона — зала
703
— сијасет — производи. Интерес кад се гьудма повреди гори
су од Давиде којој се штенди отимају. Већ се и курталисавам
и Школе и (:боже прости:) и Цркве —.
Овог Вашара нећу у Пешту доћи — нег о Леополду.
Адама смо ради наступајуће године систематичним (:до сад
je бијо само приватан:) учитељом учинити[!].
По гласу неком надамосе са данашњим Паропловом
Симу — Чубру — овде видити — и ja и моји другови радису
га задржати неколико дана — видићемо оћел доћи!
Исидор je 835. Г. једну оду Читатељма и Слушатељма
— С ербијанке особито Вуковарцима — написао — сад оћеју
ови м оји даје даду ту у Бечу печатати. — Молим Вас дакле
пишитеми бил je смели и могли на Вас послати — да je ту
цензурирате и печатате.
Јово ми je неки дан из Букурешта први пут писао —
здрав je и добро му je. — Вели даје нерадо из Београда отишо.
У србској књижарији — настаде ово две године Windstille12
— нити ко шта пише — нити издаје — фала им! Публикум
баш нештетује! Рвати се пробудите и можемо се надати да
ће из /ьи пре што бити него од нас, особито акоје веровати,
даће ју кирилску Азбуку примити? !! Тоби бијо корак —
вреднији — од 50 Година пискарања.
Збиља шта велите за Граматику од Бабукића у Даници?
Адам вели да невреди млого. Ал ja би реко — jep и он неће
да буде Референт — већ Поправитељ језика — а то je
мислим штогод које мора на странпутице одвести.
Пишитеми молим Вас и за молбу моју — и да чујем
какосте Ви? — Шта Вам Саво у Русији ради? Пишите Вашем
најискренијем пријатељу
Јустину.
[На омоту:]
Sr Wohlgebohren dem hochgelehrten Herrn
Dr Wuk Steph. Karagjits
Josephstadt am Glacis Nro 41.
a Vien.
Воштани печат c инцијалима GM.
одговорено 8/20 Септ. 836.
АСАНУ, 4267.
1 Без вредности.
2 Тишина.
704
422.
ВУК КАРАЏИЋ — ПАНТЕЛЕЈМОНУ ЖИВКОВИЋУ
Декемврија 17./29 пр. године писао и молио сам Вас,

да бисте м[и] [.. .] шијани напијају, и како се [.. .]i
Може бита, да сте се расрдили, што на [ . . . ] нијех посло
вица овако дуго не шаљем, те ме нијесте удостојили одговора
на оно писмо. Ви бисте имали право срдити се, кад помис-
лите, да сам Вас пре варио (покупио новце, а књиге не издао,
као што су многи списатељи наши чинили); али да знате, с
каковим сам се сметњама ja борио, док сам ове пословице
наштампане виђео, онда бисте се и чудили и сажаловали ме
и назвали ме јунаком. Но било, како му драго, хвала Богу,
кад je прошло! Осим ове, мало љепше за Вас везане, књиге
пословица нашијех, послао сам Вам преко Пештанскога тр-
говца Јосифа Миловука још 11 егземплара, 10 Вама, а 1 Г.
протођакону Вашему Крагујевићу. О [ ... ] у [ ? ] нију [...]
[пренујмеранта, који су je (као п рав [...]
[ун а јп р и јед платили, не смијем [...]
;остали пак, који новаца [. ..]
дали, платиће (и мислим р а д о ) мјесто два чет ири цван-
цике.
Мени ће неисказано бита мило, ако Ваше Високопреосвеш-
тенство ову књигу моју нађете достојну оне милостиве пре-
поруке Ваше и купљења пренумеранта на њу.
Препоручујући се за свагда Вашој милостивој благо-
наклоности и целујући Вам архијерејску десницу с највећим
високопочитанијем остајем.
Вашега Високопреосвештенства
У Бечу 1./13. Августа 1836 препокорни слуга
Вук Стеф. Карацић
_____ АСАНУ, 9306/III.
1 На овом и овако означеним местима писмо оштећено.
45 Препиека V 705
423.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕВРЕМУ ОБРЕНОВИЋУ
Ваше Сијатељство,
Милостиви и високопоч. Гдару!
За знак високопочитанија и благодарности усуђујем се
послати Вашему Сијатељству моју нову књигу народнијех
наших пословица.
Препоручујући се Вашој милостивој благонаклоности,
с највећим високопочитанијем остајем
В. С. препокорни слуга
У Бечу 1. Августа 836. В С К
Букова пргписка V, 499.
424.
ВУК КАРАЏИЋ — ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ
Свијетла и Честита Књагињо,

Премилостива Госпођо!
За знак мога истинога високопочитанија и незаборав-
љене благодарности како Вама лично, тако и цијеломе сви-
јетломе дому Вашему, усуђујем се послати Вам двије књиге
народније наши п ословица, с препокорном молбом, да их
предате свијетлим и честитим синовима Вашим, једну Милан-
-бегу, а другу Михаил-бегу.1
Препоручујући се Вашој милости и цјелујући Вам дес
ницу с највећим високопочитанијем остајем
У Бечу, 1га Августа 836. Ваше Св.

препокорни и благодарни Слуга
век
Букова прейиска IV, 539.
1 У наставку прецртано Ja ћу за особиту срећу и чест примити
На мартини прецртано Знајући ja, како се Ви мени на сваком мјесту
милостиво показывали, надам се, да
706
4 2 5 .

ВАША СВЈЕТЛОСТИ,
С нгјвећим високопочитанијем усуђујем се послати ВА-
ШОЈ СВЈЕТЛОСТИ књигу народнијех наших пословица1;
за мене ће бити превелика срећа и највећа награда за двадесе-
тогодишњи труд око ове књиге, ако je В. С. примите онако
милостиво, као што сте се онда радовали, кад сте прије не-
колико година ту дознали, да ja и ове народности наше скуп-
љам.2
Приликом овом3 не могу пропустити, да не јавим препо
корно ВАШОЈ СВЈЕТЛОСТИ, да још нијесам имао среће
(по премилостивоме писму ВАШЕМУ од 9. Февруарија ове
године — на које сам одговорио преко Г. Теодора X. Баића
под 28. онога истог мјесеца) примити полугодишњу пензију
у име прошлога Ђурђева дне. Ваља да су хазнадари ВАШЕ
СВЈЕТЛОСТИ, збуњени различним другим пословима, за-
боравили послати ми je. За то се усуђујем препокорно молити
ВАШУ СВЈЕТЛОСТ, да би сте премилостиво благоволили
заповједити, да се препоручи овђе каквоме трговцу, да ми ту
великодушну милост ВАШУ у одређено вријеме на квите
моје даје (као, од прилике што Курти даје Радомировићу).
Ja не желим, да ми се даје свакога мјесеца, него само у одре-
ђено вријеме н. п. на Ђурђев дан и на Дмитров дан, или 1га
Маија и 1га Нојемврија; или мјесец, макар и два и три доц-
није; само да знам одређено вријеме, у које могу трговцу
отићи и ту премилостиву помоћ ВАШЕ СВЈЕТЈ10СТИ на
моју квиту примити.
Препоручујући се великодушној милости и покровитељ-
ству ВАШЕ СВЈЕТЈ10СТИ, и цјелујући ВАМ десницу и скут
с највећим високопочитанијемј. остајем
У Бечу 1га Августа 8367 ВАШЕ СВЈЕТЛОСТИ

препокорни и благодарни слуга
Букова пре писка Я, 672—673.
45* 707
1 Прецртано у наставку које сам скуи/ьао око двадесеш Юдина. Опоми-
њући се, како сте се Ваша Свјетлост.
2 У продужетку прецртаног надам се, да ћете књту ову примити са
особитом милости, и то he за мене бити превелика срећа и највећа
награда за мој двадесешоюдииаьи труд око ње.
3 Написано изнад прецртаног принуђен сам препокорно.
426.
У Бечу 7./19. Августа 836.

Љубезни и почитајеми пријатељу!
Примио сам Ваше писамце, писато на Спасов дан и по-
слато ми по Исаиловићу. Мило ми je било разумети за Јову
нашега, да je здрав; али ми je жао, што није онде, где je ме
сто за њега. —- То су све интриге његови земљака и другара,
који се боје, да не постане онде (као што je и у себя) претеж-
нији од н>и. —
Намолио сам ЛазуГрчкога, те1 Исаиловићу даје р у ч а к ;
и то je најважније и најпотребније. Од тога доба слабо ми
долази, него чујем, да je здрав и иде у академију.
За Саву чујем да je здраво и да се врло д о б р о учи и влада.
Ja сам овога лета мислио ићи у Рватску и илиџе, па се
изнајпре задржа чекајући Господара од Србије овде да дође,
а потом се појави колера у оним крајевима, па не смедо.
Послао сам на Миловука, да Вам оправи сад о вашару
22 књиге народни наши послови ца за пренумеранте, од који
сте ми имена још 8. Маија 1834. Ja сам у објављенију казао,
да ће књига бити око 15 табака велика, и да joj je цена д в е
цванцике; но сад je књига, као што ћете видети, готово 30
табака, и за то јефтиније не може бити од чет ири цванцике
(т. ј. 1 f. 20 xr СМ. или 3f . 20 xr W. W.). Ja сам уверен, да
ћете се Ви драговољно потрудити, да што брже новце за
те књиге скупите и мени ји (т. ј. за 20 књига, а две су Ваше)
по делижанцу пошаљете.
Поздравите ми Г. Адама и Г. Гавру Степанчевића (с ко-
јим се овде мало познао, и који ми je казао, да не ћете сад у
Пешти о вашару бити; а иначе може бити, да би и ja био
сишао до Будима, да се видимо), а и остале пријатеље, које
знате.
708
Збиља! Шта би од онога У ст ава, за који Вам je Исаи-
ловић писао, да ми га по делижанцу пошаљете? Ja би врло
рад то видети!
Молим Вас, да ми и Ви и Г. Адам бележите пословице,
кад Вам која падне на ум, које у књизи не буде.
Ваш пријатељ и почитатељ
П. П. Знајте, да ће ми свагда писмо Ваше бити мило;

само немојте се срдити, ако Вам одма не одговорим, и ако
Вам се одговор мој кратак и сув учини.
АСАНУ, 8552/56 (6).
_____ Јавор, 1887, бр. 39, 621.
1 У наставку прецртано je.
427.
ВУК КАРАЏИЋ — ДМИТРИЈУ ИВАНОВИЧУ ЈАЗИКОВУ
Дмитрщ Ивановичь!
Получивъ1 два экземпляра тетрадки2 подъ назвашемъ:
„Засфдаше, бывшее въ Императорской Poeciйской Академш
18 Января3 1836 года“4 препровожденные ко мнУ по пору-
чешю Императорской Poeci йской Академш,6 я прибегаю къ
Вашему Превосходительству съ покорнейшею прозьбою, изъя
вить Академш безпредЬльную мою7 благодарность за Ея
высокое ко мне внимаше.
При семь8 честь имею препроводить къ Вашему Прево
сходительству экземпляръ9 изданныхъ мною: „н ародн ы хь
С ербскихъ пословицъ и р а зн ы х ъ подобно имъ уп о т р еб ляем ы х ь по-
ю во р о к ъ “ ™ съ новою покорнМшею прозьбою, представить11
оный Императорской Россшской Академш. Книга ci я можетъ
почеться плодомъ нутешествЈл,12, зделаннаго мною въ те-
чеши 131834 и 1835 годовъ13; наипаче предиедшйе, которое
содержитъ краткое назначение д1алектовъ, открытыхъ мною14
въ15 языке сихъ южнейшихъ Славянъ. Я почту особенною
чеспю и щаспемъ, есть ли Императорская Россшская Акаде-
míh усмотритъ въ ней16 оправданными свои надежди по отно-
шешю къ тому человеку, которому она оказала17 столько18
знаковъ своего19 высокаго и благодетельнаго покровительства.
709
Съ величаишимъ прискорб1емъ уведомляю20 я Ваше Пре
восходительство, что разныя21 препятств1я (между которыми
первое mícto занимаютъ недостатокъ денегъ и колера22) не
позволили мн4 по моему нам4решю и желанию23 въ семь
лЬтЬ продолжить предпринятое прежде24 путешествЈе.
Поручая себя25 благосклоности Вашего Превосходитель
ства, съ глубочайшимъ высоколочтешемъ и26 преданноспю
честь имЬю быть.
Вашего Превосходительства
В4на 10/22 Августа 836. Милостиваго Государя
покорнейший слуга
Вукъ Караджичь
[Адресат записао:]
№ 231 10 новб. 1836
Записано вь журнале 28. новб. л. 5.
ААН, ф. 8, оп. 3, ед. хр. 6, лл. 54 и об.
1 У концепту je првобитни почетак гласно ИмЬвь честь получить, па
су прве две речи прецртане, а трећа преправљена у Получивь.
2 У концепту реч кнти прецртана, па на мартини са знаком за уме-
тање дописана реч тетрадки.
3 У концепту въ Ими. Р. Академт 18 январа.
4 у концепту иза овога било посланныя мнЪ па прецртано посланным
а уметнуто ко.
5 У концепту иза ове речи прецртано В. Превосходителъствомъ.
6 У концепту после овога прецртано при письмЬ Вашемъ отъ 12. Мая
ceio Года, прошу покорнЪйше В. П. изъявить Ак. мою величайшую бла
годарность за cie, для меня июль ласкательное и драюфнное, внимате
ко мнЪ.
7 У концепту било мою Акад па друга реч прецртана и дописана напред.
8 У концепту иза овог прецртано случаЪ прошу мнЬ послать при семь.
9 У концепту прецртано вь теченш ceio ceio.
10 У концепту било изречети па прецртано и натписано поюворокъ.
Н У концепту било доставить оную па прецртано.
12 У концепту иза ове речи прецртано моею.
13-13 у концепту дописано на маргини уместо прецртаног прошлою
юда.
14 У концепту натписано па прецртано шеиерь па дописано у наставку.
15 у концепту првобитно било въ Сербском языкЪ, па je средња реч пре
цртана и замешена изразом въ языкЪ сихь южнЬйшихь Славянь.
16 У концепту прецртано найдешь достоину человЪка.
11 У концепту показывала па прецртано и натписано оказала.
18 У концепту прецртано мноие.
19 Иза овог у концепту уважения.
20 Првобитно било у концепту я принужденъ увЬдомитъ.
21 У концепту прецртано против.
22 У концепту прецртано у наставку появившГяся.
23 Прецртано у концепту продол[жтъ].
24 У концепту прецртано cie [путешесте].
25 Прецртано у концепту после овог милостивой.
26 Прецртано у концепту равно.
710
[Превод:]
М илостивы Господине
Д м ит рије И вановичу,
Д обио сам д в а примерка свеске п од насловом „ З а сед а њ е
И м перат орске Р ус к е академ и је одрж ан о 18. ја н у а р а 1836. io-
дине" који с у м и уп ућ ен и по налогу И м п ерат орск е Р у с к е ака-
дем ије, па се обраУшм В аш ем п р евасходст ву с препокорном
м ол бом д а А кадем и ји пренесет е м о ју бескрајн у за х ва л н о ст за
високу паж њ у к о ју м и поклања.
У једно им ам част д а В аш ем п р ева сх о д ст ву пош аљ ем при
м ерах ceoi и зда њ а Народне српске пословице и друге разли
чие, jcao оне у обичај узете ријечи с новом препокорном м олбом
д а то предат е И м п ерат орској Р у с к о ј академији. М о ж е се
см ат рат и д а j e ова књ т а плод пут овањ а које сам обавио 1834.
и 1835. Године, нарочит о üpegioeop, који садрж и крат ак пре-
Глед дијалекат а које сам от крио к о д ови х најјуж нијих Сло-
вена. С м ат раћ у за особи т у част и ср ећ у ако И м перат орска
Р ус к а академ и ја из ове кн>те виды д а с у биле оп равдан е н аде
полаГане на човека к о је м у j e у к а за л а т ако много зн акова сво-
je ia високоГ и доброт ворноГ покровит ељ ст ва.
Ваш е п ревасходст во обавеш т авам д а ми, на м о ју највећ у
жалосш, различи е препреке (м еђу којим а прво мест о за узи м а
недосш ат ак новца и колера) нису дозволи л е д а oeoia лет а пре-
м а својој намери и ж ељ и наст авим рани је п р едузет о п ут овањ е.
П репоручујућ и се блаГонаклоности ВашеГ п ревосходст ва,
с најдубљ им пош т овањ ем и оданош ћу имам част бити
ВашеГ п ревасходст ва,

милост ива Господине,
препокорни слуГа
Б еч, 10122. авГуста 1836. В ук Караџић
428.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈАКОБУ ГРИМУ
Wien, den 24. August 836.

Schon lange habe ich Sie mit meinem Deutschen nicht be
lästiget. Dass ich mich imer mit dem Gefühle der grössten
Dankbahrkeit Ihrer erinere, dass, glaube ich, ist nicht nöthig
Ihnen zu sagen.
711
Hier habe ich das Vergnügen Ihnen zwcy Exemplare meiner
serbischen S prü ch w örter (ein für Sie, das andere für die Univer
sitätsbibliothek) zu schicken. In Ihrem Exemplare habe ich eine
Menge Druckfehler, d ie ich b is j e t z t b e m e r k t habe, corrigirt; ich
hoffe, das wird Ihnen nicht unangenehm seyn. Für mich wird
die grösste Belohnung seyn, wen Ihnen das Buch gefalle; beim
Schreiben vieler Sprüchwörter und ihrer Erklährungen habe ich
an Sie gedacht. Sie werden darin auch vieles finden, was im wahren
Sine keine Sprüchwörter sind; da man aber über die serbische
Sprache und Nation zu wenig was Gedrucktes hat, so hoffe ich,
Sie werden mich entschuldigen. E in ige H u n d e rte der schönsten
Sprüchwörter habe ich wegen obscenen Ausdrücken auslassen
müssen; um einige derselben ist mir wirklich besonders leid, wie
z. В. пристао као лисица за овнујским мудима (als Erklährung
davon erzählt man: der Fuchs hat gesehen, dass dem Widder die
Hoden hängen, und hat geglaubt, das sey ein Stück Fleisch, der
bald wegfallen wird, und mit dieser teuschenden Hoffnung ist
er lange Zeit dem Widder nachgegangen. — Dieses Sprüchwort
ist auch in meinem serbischen Wörterbuch bei овнујски); aber
jetzt habe ich nicht anderst thun köiien (wahrscheinlich werden
Sie sich der Geschichte dieses Buches — dass sein Druck vor drey
Jahren h ier angefangen und der dritte Bogen schon in Arbeit
war — erinern).
Ihre D eu tsch e M y th o lo g ie habe ich noch nicht köiien nach
der Reihe durchlesen und für Sie über die serbischen Sachen etwas
zu bemerken; aber ich hoffe im körnenden Winter das thun
zu köiien. Auch unter diesen Sprüchwörter werden Sie vielleicht
etwas finden, was Sie dazu werden (zur zweiten Auflage) brauchen
köiien, wie z. Вједогоња (јак, као вједогоња, Seite 109). Vjedo-
gon ja ist in Montenegro und in dem benachbahrten Küstenlande
bekaiit, in Serbien aber (so viel ich weiss), sagt man nur видовит
човек. V jedogon ja ist auch als Mensch stärker als andere, gewöhn
liche, Menschen; im Schlafe aber gehet sein Geist heraus, reisst
die grössten Bäume aus der Erde und wälzt die grössten Steine
u. s. w. Mehrere solche Geister eines Landes führen (sowohl in
Waldungen und Felsengebürgen, als auch auf dem Meere und
in der Luft) den Krieg mit solchen eines andern Landes (z. B. die
vom serbischen Küstenlande mit den Puliesischen) und die Sieger
ziehen die Fruchtbahrkeit jenes Jahres auf ihr Land. Auch ein
Frauenzimer kan ein V jedogon ja seyn, aber nur so lange sie
ledig ist. Nach dem Tode wird ein V jedogon ja im Grabe lebendig,
etwa wird ein V ukodlak (Vampir, welcher dort auch тёнац heisst:
дебео, као тенац, Seite 59); um das zu verhindern sollte man ihm
(bevor man ihn ins Grab niederlegt) Weissdornen unter die Nägel
hineinstechen (hineinschlagen) und die Flachsen unter den Knien
712
aufreissen. (Komt bei diesen Operationen das Blut heraus, das
st ein Zeichen, dass der Verstorbene wirklich ein Vjedogonja war).
Herr Kopitar ist in Baden.
Mit grösster Hochachtung habe ich die Ehre zu verbleiben
Ihr ganz ergebenster Diener
P. S. Auch добра срећа werden Sie unter den Sprüchwörter
finden (Seite 61: добра ти срећа und Seite 279. Разминуше се,
ка’ и вукац и добра cpeha). Mehr darüber kaň ich Ihnen der
weil nichts sagen, als, dass man in Montenegro auch зла cpeha
sagt, z. B. wen jemandem ein Unglück geschieht, sagt man: то
je његова зла cpeha (учинила oder крива); није му зла срећа
дала (wen man einen beschuldigt, dass er etwas nicht anderst
— besser — gemacht hat) u. s. w.1
Grimm-Schrank, 476.
Vasmer, Bausteine 29—31.
i На листу, на којем je концептирао писмо П.И. Кепену од 29. ав
густа 1836. Вук je записао II реченицу I пасуса овог писма и тезе
за њ: 1) с рђавим Њ. јез. 2) брагодарност 3) пословице (њему и
библ., поправ, погрје, што нијесу пословиц, срамотне шта није Њ.
митологиј добра срећа вједогоња
[Превод:]
Б еч , 24. авГуста 1836.
В и сокопош т оват Господине и п ријат ељ у,

Већ одавн о В ам нисам досађивао својим немачким је зи к о м .
Д а В ас се ув е к сећам с највећом захвалнош ћу, т о мыслим д а не
т реба ни д а В ам Говорим.
С ад а В ам са за д о во љ ст во м ш аљ ем д в а прим ерка м оји х
Српских пословица, је д а н j e за В ас, a g p y iu за У ниверзит ет ску
библиот еку. У В аш ем п рим ерку сам и сп равив мноГе ш т ам пар-
ске Грешке које сам до сада приметно. Н а д а м се да В ам то
неће биты непријат но. За мене tie биты највећа naipaga т о ако
В ам се књ ш а доп адн е. П риликом записивањ а mhoíux пословица
и објаш њ ењ а у з њ и х мислио сам на Вас. Наћи ћет е т у и мноГе
које нису пословице у правом смыслу; али пошто има мало
ш т ампаних ст вари о српском је з и к у и н а р о д у, то се н адам да
ћет е ми опрост ит и. Неколико стотина најлепш их пословица
м орао сам и зост авш ш збоГ неприст ојних и зр а за . ЗбоГ неки х о д
њ и х ст варно ми j e жао, као нпр. пристао као лисица за овнуј-
ским мудима (к а о објаш њ ењ е прича се: лисица j e видела како
овн у висе м у д а па j e мыслила д а j e т о к о м а д м еса који he ус-
коро от паст и, и у т ој у з а л у д н о ј нади ишла j e g y io врем ена за
овном. — О ва пословица се налази у м ом Рјечнику у з овнуј-
713
ски), али сада нисам моГао д р у к ч и је учинит и ( Ви се, вероват но,
сећат е сл учаја ca овом књ т о м ■ — д а j e пре три Године била
о в д е зап очет а д а се ш т ам п а и р а ђ ен j e већ т рећи т а б а к ).
В аш у Немачку митологију нисам јо ш Mofao д а прочит ай
о д р е д а па д а В а м напом енем неш т о о српским ст варим а, али
j a се н адам д а ћ у и дућ е зи м е м оћи то учинит и. И у овим По-
словицама lieiTie, м о ж д а , m h u неш т о гито ћ ет е м оћи д а у по
т ребит е (з а g p y io и з д а њ е ), ка о нпр. вједогоња (јак, као вје-
догоња, ст р. 1 0 9 ). Вједогоња j e познат у Ц р н о ј Г ори и у cy
ce дн ом прим орју, а у Србији се (колико зн а м ) каж е сам о ви-
довит човек. Вједогоња j e и као човек ја ч и о д ост алих, обич-
них уьуди. Д о к он сп ава, њелов д у х и злази из њ ет , чупа највеће
дрвећ е и ва љ а највеће к а м ењ е и т д. Выше т акви х д у х о в а из
j e g n o i краја во ди р а т (к а к о по ш ум ам а и кам ењ ари м а, т ако
и на м о р у и у в а з д у х у ) са ист им а и з g p y io i кр а ја (нпр. они из
српскоГ прим орја са п у/ьеж а н ски м а ), а победници о д в у к у плод-
пост т е Године у свој крај. И ж ен а м о ж е бити вједогоња,
али сам о д о к j e н еудат а. П о с л е см рт и вједогоња ож иви у Гро
б у, пост ане неш т о као вукодлак (вам п и р, који се ш амо зо ве
и тенац: дебео као тенац, ст р. 5 9 ) . Д а би се то спречило, т реба
м у ( пре неГо ш т о се полож и у Гроб) забост и (за б и т и ) ГлоГове
клинце п од нокт е и пресећи м у ж и ле и сп од колена (А к о к о д
т их операција пот ече крв, т о j e знак д а j e покојник ст варно
био вједоГоњ а).
Г осп оди н К оп ит ар j e у Б а ден у.
Част м и j e бит и с највећим пош т овањ ем
В аш о дани слуГа
B y к С т еф . Караџић
Р . S . М е ђ у пословицам а ћ ет е наћи и добра срећа ( ст р.

61: добра ти срећа, и ст р. 279: Разминуше се, ка и вукац и
добра срећа). О т ом е В а м за са д а не зн ам ниш т а выше рећи,
осим д а се у Ц р н о ј Г ори каж е и зла срећа, нпр. к а д некоГа по
роди нека несрећа, ка ж е се: То je његова зла срећа (учинила
или крива); Није му зла срећа дала (к а д некоГа окр и вљ ују је р
неш т о није учинио друкчи је, б о љ е ) ит д.
429.
ЉУБИЦА ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Пожаревац, 27. август 1836.
Любезный Господине и брате Вуче!
Пришивши данасъ съ почитаемымъ писмомъ Вашими
одъ 1го тек. две кньиге Народни Наши пословица, као плодъ
7 1 4
тр$рда Вашега, прелюбезнымъ Сыновима нашимъ Милану и
Мияилу, на даръ поднешене, врло самь се обрадовала, съ
тымъ већма, што поднешешемъ овымъ явно засведочавате,
да Насъ юштъ заборавили нисте. За ово усердје Ваше, я Вамъ
свесрдечно благодаримъ, кои се толико за родъ Нашъ ста-
рате о просв'Ьшешю и умложешю Кньижества Нашегъ, и
свагда ову цГль предъ очима Вашими имате.
Особито ми е драго, да сте здрави, но жао ми е, што
сте у писму Вашемъ явити изоставили, и за Фамшию Вашу,
како се находи и естели намъ сви совокупно, здрави и на
миру.
Што се Насъ тиче, Богу хвала, овдГ сви у пожелател-
номь здравлю находимо се, при коемъ поздравляю!!и и Васъ
и цЬлу фамилпо Вашу, како одъ стране мое, тако и одъ стране
прелюбезны Сынова, съ коима Вамъ обавезна остаемъ, и
есамь Вамъ
15. Августа 1836. доброжелателна
У Пожаревцу. Любица М. Обреновића
Княгиня Сербска
А Monsieur
Monsieur Vouk Steph Karadzisch
Docteur en Philosophie et Auteur Serbe
ä Wierne
Josephstadt № 41.
Воштањи печати
[Жиг:] Semlin
[Букова напомена (преузета из Државног издања):]
одговорено 27. Априла 837.
АСАНУ, 3377.
430.
ВУК КАРАЏИЋ — ПЕТРУ ИВАНОВИЧУ КЕПЕНУ
Петръ Ивановичъ!
Давно бы должность моя была писать къ Вамъ и отвћт-
ствовать на почтешгЬйпня писма1 Ваши отъ 102/22. Генваря,
19. Февраля и 21. Марта; но разный препятств1я и ожидан1я
задержали меня до сего дня.
Во первыхъ чувствительнГйше благодарю Васъ за все,
что Вы дЬлали и дЬлаете мнГ и сыну моему СаввЬ, и прошу-1
715
покорнейше, и въ будуще продолжать къ намъ донынЬшнее
Ваше расположеше.
Такъ же благодарю Вась за литературные посылки (изъ
ЈИтописи Несторовой4 и изъ 2ой книжки журнала Министер
ства народнаго просв-Ьщешя), который меня очень обрадова
ли. Достойно примЪчашя, что почти B ei t í слова изъ Несто
ровой летописи, который Вы (какъ5 малоизвестна въ ныне-
шнемъ Рускомъ языке) изъясняете, въ Сербскомъ языке сущес-
твуютъ6 и днесь,7 н. п. р о з ы я д а ю т ъ по Сербски р а з п е д а ю ;8
сит а въ Сербскомъ языке означаетъ9 родъ10 т е к ущ а ю м еда , ко
торый безъ всякаго искуства исцеживается изъ сота;11 bmícto
Рускаго совЪ т ь можно въ Сербскомъ народе слыхать и
савЪтъ, но много чаще свЪ т ъ и свЪ т оват и (древно Славян
ски съвЪтъ и съвЪ т оват и ); т аль по Сербски т алац ъ (см.
въ III. ч. народныхъ Сербскихъ песенъ на стр. 240 въ 1 и 2
строкахъ;12 такъже и въ обыкновенной беседе12 говорится въ
южной Сербш и въ Черной ro p i не только т алац ъ, но и
т аост во, н. п. дали га у таоство); bm ícto вЪче въ Сербш
говорится вијећа, въ Рагузе (еще близше къ рускому) вијеће,
такъ же и глаголъ еијећат и и свијећат и, и вщ'еНникь-советникъ
(Сербское ћ доказываете что бы по нынешнему Рускомъ
правописашю должно писать вЪчье, Славянсюе e b ig ie , съ
i оторымъ можно сравнить вЪщати и совЪ щ ат и и пр.).
О Дундаръ Вы сказали прекрасно, но для его очень
учтиво и по тому14 непонятно; онъ остается дуракомъ и обман-
щикомъ (прежде три дня я читали15 въ 34 № здешняго Мог-
genblatta его статью о 16 Славянскомъ и Рускомъ языкахъ;17
одинъ Руской Господинъ показывая18 m h í cie прибавили:
изъ сего видно, что у того человека умъ не на m í c t í ).
При всемъ моемъ желанш я не могъ въ семь h ít í по
намеренно моему19 продолжить путешествия въ Кроащю и20
Истрто. Главное препятетае тому недост ат окъ денет ] но21
для того22 я съ начала весны ожидалъ здесь пришесты'е князя
Милоша, а когда уведомился,22 что онъ въ семь годе не npi-
идетъ сюди, тогда появилась колера въ t íx i > самыхъ преде-
лахъ, которые я желалъ объезжать. И такъ осталось до ныне.24
При семь честь имею послать Вамъ три25 экземпляра из-
данныхъ мною: „народны хъ Сербскихъ пословицъ и разн ы хъ
подобно имъ уп от ребляем ы хъ пою ворокъ“ , одинъ для Васъ,26
отъ прочихъ же двухъ одинъ прошу покорнейше вручить отъ
имени моего Его Высокопревосходительству Господину Алек
сандру Семеновичу Шишкову27 (въ Академпо я послалъ28 одинъ
экземпляръ посредствомъ Его Превосходительства Господина
Дмитр1я Ивановича Языкова), 29а другой Его Превосходи
тельству Г осподину ©еодору Павловичу Аделунгу.29 Книга ci я
716
можетъ почеться плодомъ путешествия, зд'Ьланнаго мною въ
теченш двухъ прошлыхъ годовъ; наипаче прсдислов)е, которое
содержитъ краткое назначеюе д1алектовъ, открытыхъ мною въ
язык!, сихъ южнМшихъ Славянъ. Надеюсь,30 что теперь воз
можно будетъ исходатайствовать мне у Императорской Рос-
сшской Академш новое вспомоществоваше.31 Я уже им~Ьлъ
щаспе несколько разъ быть награжденъ отъ Академш за
труды мои (серебренною медалью, однов[р]еменнымъ денеж-
нымъ даромъ); не можно ли теперь надеяться, что бы Лкадехня
на основанш 5го и 6го параграфовъ Iой Главы устава своего
определила m h í ежегодную nenciio на десять л±>тъ? Таковою
милоспю32 АкадемЈл поставила бы меня въ33 состояние лучше
жить и безпечнее продолжать литературный мои заня
тая. Вамъ известно, что я не имею никаких иныхъ доходовъ,
кроме, по ходатайству Президента Академш, всемилостивей
ше пожалованныхъ сто34 червонныхъ въ годъ; теперь предста
вите35 себе, какъ принужденъ я36 съ семействомъ, состоящимъ
въ 7 душъ кроме меня,37 жить въ ВЬнЫ Въ 10 № Сербскихъ38
газетъ отъ 9. Марта 1835. года стоить, что князь Милошъ
определилъ мне 150 талеровъ (300 f. СМ.) въ годъ пенсш39 по
смерть; князь Милошъ писалъ мне подъ 9. Февраля сего года
подъ № 31,40 что онъ, за награждеше трудовъ моихъ въ
Сербской Словесности,41 определилъ мне ежегодное вспомо
ществоваше къ уживлешю,42 состоящеся въ 200 талеровъ43 въ
годъ, которые будутъ доставляться мне по половинамъ года
(100 талеровъ о св. Димитрто, а 100 о св. Теорию), и вместе съ
симъ письмомъ послалъ онъ мне 100 талеровъ за прошлую
Дмитровскую половину; по сему44 я совершенно надеялся о св.
Теорию получить 100 талеровъ (и душевно ужъ радовался
какъ буду съ ними предпринять путешествје45 въ Кроацпо
и Истр1ю); но до сего дня не получилъ еще ни копейке!
Изъ сего можете46 заключить, какъ можно положиться на ciio47
пению. — Касательно же сего путешеств1я моего я думаю,
что бы совершенно могъ надеяться о собен н ом у вспомоще-
ствовашю или отъ Рускаго Правительства, или отъ Академш,48
одной или другой. Есть ли бы я имелъ щаспе, достать49 нуж ное
вспомогцествоваше къ сему предпр1япю, я бы по совершеши
путеш еетя по Кроацш, Истрш и Далмацш, желалъ продол
жить оное (по обстоятельствамъ времени) въ50 Босшю, Хер-
цеговину, южнейпне пределы Сербш (Косово поле, Метохто,
где Призренъ, Ипекъ51 и пр.) и Болгар1ю (мы еще не знаемъ из
вестно, какъ далеко говорится Славянскш языкъ въ Албанш и
Македош'и,52 и въ сихъ юговосточныхъ пределахъ,52 где гра
ницы Сербскаго и Болгарскаго языковъ). Прошу Васъ покор
нейше, по благоразсуждешю Вашему поговорить о семь съ
717
Александромъ Семеновичемъ и съ Дмитр1емъ Ивановичем!.,
и с прочими, съ кЬмъ Вы знаете (н. п. съ53 Господиномъ Аде-
лунгомъ, съ Господиномъ Балудянскимь — сей послЪднш
могъ бы рекомендовать меня Господину Уварову, нынешнему
Министру народнаго просв-Ьщешя54 и Президенту Академш
наукъ, которое онъ и во время бытности моей въ С. Петер
бург Ł по55 благосклонности своей ко мне самъ отъ себя обФ-
щавалъ здЪлать). Вы можете о семь и письменно представить,
где почитаете нужнымъ; только я бы желалъ, что бы56 по ныне
не печат ано нигде о намЪреши моемъ путешествовать по
Турецкимъ областямъ. Я57 совершено увЬренъ, что Вы, какъ
по Вашему ко мнй расположешю,58 такъ и изъ любви къ Слав
янской Словесности,59 съ радостно постараетесь, все60 возмо
жное здЬдать по моему желанно и намеренно.
Я желаю61 послать, по62 экземплярь всЬхъ63 мною из-
данныхъ книгъ нынешнему Министру народнаго просвЬщешя
и Академш наукъ; cmíio ли препроводить64 къ Вамъ ein
книги, что бы6? Вы оные тамъ66 вручили отъ имени моего?
Приложенное при семь письмо прошу покорнейше до
ставить сыну моему Савве,67 котораго и паки рекомендую
Вашему доньгаешнему расположешю.
Господинъ Копытарь кланяется Вамъ учтивейше.68 Онъ
быль въ Бадене почти целый сей месяцъ, и по тому не могъ
сравнить того, о чемъ Вы ему писали; книгу, за которую Вы
писали ему, онъ ожидаетъ изъ Майланда.
Съ истиннымъ высокопочтешемъ и преданоспю честь
имею быть
Вашъ покорнейшш слуга
Вена 17/29. Августа 836. Вукъ Караджичи
РОГПБ, ф. 894, on. 1 № 22.

Два концепта. АСАНУ, 2892.
Јагић, Новыя, письма, 812—-816.
[Уврх писма адресатова напомена:]
П о л уч . 7 Н о я б р я 1 8 3 6 . У
У односу на оригинал у концептима сем уобичајених скраћивања и

незнатних разлика у пасусима, су следеће разлике:
1 У оригиналу писма у оба концепта пак письма што смо и преузели.
2 У оригиналу 11/22; у концептима 10/22. што je исправније.
3 У концептима иза овога било Вась.
4 У концептима изъ Нестора.
5 У II концепту испред ове речи стоји вЪроятно.
6 У концептима находятся.
7 У концептима до сею дня.
8 Иза овога у I концепту свЪтъ вмЪсто сьвЪШь.
7 1 8
9 У I концепту место ове речи било знаменуешь, што je у II концепту
прецртано и натписано означаешь.
10 После овог у концептима жидкою.
11 У концептима унеколико друкчије, углавном у редоследу речи.
12 У концептима строкЪ.
13 У I к. преправљено од обыкновеномъ ioeopb.
14 У I к. иза овога (для eio).
15 У I к. нема речи читалъ.
16 У I к. после овога било превасходствЬ; у II к. изостављено.
17 У I к. овде je тачка, а наредне речи нема.
18 Уместо ове речи у II к. который показывалъ.
19 У I к. намЪренш моемъ.
20 У I к. поновљено еъ.
21 У оригиналу и оба концепта стоји йодля: исправили смо на но для.
22 У I к. то ia.
23 У I к. удостовЪрился.
24 У I к. после овога и по нынЬ.
25 У I к. два.
26 Иза овога у I к. gpyiou же (етотъ красный-червенып).
27 У I к. прецртано иза овога оть имени моего и пренето после речи
вручить.
28 У I к. (вь Императорскую Росстскую Академгго я посылаю . . .
29-29 у к_нема ових речи; у II к. додате у скраћеницама.
30 У 1 к. Теперь надЬюсь.
31 Други концепт се овде прекида. У I к. je и следећи текст Позвольте
мнЬ прошу покорнейше, изъясниться предъ Вами здесь, какъ есть ли
бы устмено имелъ щасп'е съ Вами говорить. У наставку прецртано
Академ1я вь 1820 ГодЬ наградила меня [изнад тога: имЬлъ честь] за
Сербскт Словарь серебронную медалью; сь которою вмЬстЬ послала
мнЬ 400 рублей Ассигиащами. [Између редова:] издавъ по нынЬ въ
ЛейпцигЪ большое собрате народныхь Сербскихъ пЬсенъ, президентъ
Академт вновь ощастливиль меня изходотаиствовамемъ у Государя
пенст оть сто червонныхъ въ ютъ; [прецртано пос] съ того време
ни я издали пять книжекь Даницы вь которыхь [прецртано сташ ста
тьи] почти всЬ статьи оритнальныя о Сербскомь народЬ и языкЬ,
и Акад прошлою Года какъ за уважете сихь трудовъ такъ и въ пред-
принятоме мною путешествш пожаловала мнЪ сто червонныхъ.
32 У I к. преправл>ено од номинатива.
33 У продужетку прецртано Я знаю, м. Г. что не пристоитъ самому
себЪ искать [2 пута написано] награждения, но трудное положенге мое
принуждаешь меня къ тому, а [прецртано вЬр] йритомъ и бЪда прину
ждаешь, а впрочемъ истинному йртятелю и доброжелателю своему,
Вамъ извЬстно мое положете.
34 У к. мнЪ 100.
35 У к. Можете ли представить.
36 У к. натписано изнад прецртаног должно мнЪ.
37 У к. съ женою и съ 5 детей.
38 У к. у наставку прецртано новинъ.
39 У к. нема следеће две речи.
40 У к. ( под № 31).
41 У к. литературЬ.
42 У к. нема две наредне речи.
43 Као под 42.
44 У к. томе.
45 У к. и сь рад[остгю] употребить ихъ на пут[ешествге].
46 У к. натписано изнад прецртаног видно, что.
719
47 У к. Сербскую.
48 На маргини прецртано: Вамь извЪстно
Прецртано у наставку КромЪ [изнад написано, па прецртано къ] Вамь
цЬль [прецртано сего] йутешеспгвгя моею, которой прибавлю Вамь
здЬсь и cie: Мы еще не знаемъ извЪстно какъ далеко обытюютъ Сла-
вяны Албант и въ Македоши и каюе Славяны: Сербы или Болгары.
49 У к. нема три наредне речи.
50 У к. чрезь.
51 У к. Иепек.
si-52 у к. нема ових речи, а у наставку прецртано каковое нарЪчге Сла
вянскою языка.
53 У к. у наставку прецртано Г. АделюнГъ.
54 У к. нема четири наредне речи.
55 У к. натписано изнад прецртаног изъ.
56 У к. изнад прецртаног Вы.
57 У к. у наставку прецртано изъ искуства.
58 У к. претходне четири речи натписане изнад прецртаног благосклон
ности ко мнЪ.
59 У к. литературы.
60 У к. изнад прецртаног будете да бы что возможно будешь.
в1 У к. Я бы желалъ.
62 У к. изнад прецртаног два.
63 У к. у наставку прецртано моихъ до нынЪ.
64 У к. послать.
65 У к. у наставку прецртано их, а без речи Вы.
66 У к. тамъ уместо стоји Господину Уварову.
67 Уместо наредног дела ове реченице у к. стоји Я отгдалъ здЬсъ вь кан-
целляргго одну разныхъ Карть (которую такъ же прошу, по по-
лучетю досгпавить ему.
68 У к. нема ове речи, а у наставку прецртано за. Нема такође ни следеће
реченице Какъ сь Сь 1. Августа онъ [изнад тога дело] имЪетъ фер1енъ,
то онъ бы по получент оной онъ пишешь Вамь и проче одь чемъ Вы
ему писали [ . . . ] обыкнов библютек въ мЬсяцЪ АвГустЪ запер.
[Превод:]
М илосш иви ю сиоди не,

П е т р е И вановичу,
О давн о сам био д у ж а н д а В ам пиш ем и одю во р и м на веом а
цеььена В аш а т е м а о д 1 0 /2 2 . ја н у а р а , 19. ф еб р уа р а и 21. м а рт а,
али р а з н е п реп реке и иш чекивањ а за д р ж а л и с у м е д о данас.
П р е свет , најискреније В ам за х в а љ у је м за све ш т о ст е
чинили и ш т о чините за м ен е и moí сина С а в у и најпокорније
м олим д а ост ан ет е и н а д а љ е блаю наклони п рем а нам а.
Т акође В ам за х в а љ у је м за књ и ж евн е пош иљ ке ( и з Н ест о-
p o e o i леш описа и и з 2. кгъте ,, Ж ур н а л а М и ни ст ерст ва народнаю
просвЪ щ ет я“) , ко је с у м е вео м а обрадовале. З а с л у ж ује п а ж п у
д а скоро све о н е р е ч и и з Н е ст о р о во i лет опи са ко је су , као што
Ви у к а зу је т е , м а л о п ознат е у дан аш њ ем р у с к о м је з и к у , у ерп-
ском је з и к у п ост оје и да н а с, нп р.: разглядаютъ — српски раз-
720
гледају; сита у српском је зи к у значи вр ст у текућег меда који
се лако исцеђује из саћа; ум ест о рускоГа cobítb у српском на
р о д у се м ож е чути савЪтъ, али м н ою чешће свЬтъ и свЪтовати
( ст арословенски съветъ и съвЪтовати), тал српски талац (в . у
I I I књизи Народных српских пјесама на ст р. 240 у 1 и 2 р е д у
а т акође и у обычном говору у ју ж н о ј Србији и Ц р н о ј Г ори каж е
се не сам о талаць него таоство, нпр. дали ia у т а о с т во ); ум ест о
вЪче у Србији се каж е вијећа, у Д убр о вн и ку (јо ш ближ е р у с -
к о м ) вијеће, ист о т ако и п а ю л вијећати и свијећати ивијећ-
никъ-совјетникЂ (ср й ско ћ д о к а зује д а бы по садаш њ ем р у с -
ком правопису т ребало писати вЪчье, вЪтще славенско с којим
м ож ем о уп оредит и вЪщати и с о в р а т и д р .).
О Д у н д е р у ст е Ви лепо казали, али за њ е 1а исувиш е уч т и
во и зат о нејасно. Он ост аје б уд а л а и йреварант ( пре т ри дана
читао сам у 34. б р о ју овдашњеГа ,,M o r g e n b la tt“ a њеГов чланак
о словенском и р ус к о м је зи к у ; је д а н р у с к и Господин, показујући
м и т о, реч е: из oeoia се виды д а овај човек није при зд р а в о ј па-
м е т и ).
И п оред све своје ж ељ е нисам Moiao ове Юдине пут оваш и
по Х р ва т ск о ј и И ст ри, како сам нам еравао. Г лавна препрека
т ом е било j e оск уди ц а новца, и зб о 1 тога сам о д почетна про-
лећа очекивао д о л а за к кн еза М илош а, а к а д а сам сазнао д а он
ове Године неће доћи овам о, појавила се колера баш у оним кра-
је в и м а које сам ж елео д а обиђем. И т ако j e ост ало све д о сада.
У з ово писмо им ам част д а В ам пош аљ ем три примерка
Народних српских пословица и других различитих као оних
у обичај узетих ријечи, које сам и здао, је д а н за В ас, а о д два
преост ала је д а н најпокорније м олим д а у м о је име ур уч и т е
ЊеГовом високоп ревасходст ву Господину А л ек с а н д р у Сем јоно-
вичу Ш иш кову (А ка дем и ји сам послао је д а н примерак преко
ЊеГовоГ превасходст ва Господина Д м ит ри ја И вановича Јази-
к о в а ), a gp yiu ЊеГовом п ревасходст ву Господину Ф јодору П авло
вичу АделунГу. М о ж е се см ат рат и д а j e ова књ т а плод путо-
вањ а која сам обавио у т оку д в е прош ле Године, нарочит о пред-
Говор који садрж и крат ок преГлед дијалекат а ко је сам открио
у је з и к у ових најјуж нијих Словена. Н а д а м се д а he се са д а моћи
и здејст воват и за мене к о д И м перат орске Р у с к е академ и је нова
помоћ. И м ао сам већ част д а неколико пут а б уд ем наГрађен о д
А к адем и је за м оја д е л а (сребрн ом м е д а љ о м и ист овремено
новчаним п оклон ом ). Д а ли j e моГуће надат и се сада д а би ми
А кадем ија, на осн ову 5 . и 6 . члана прве Главе ce o i С т ат ут а,
одреди ла Годишњу п ензију у т оку д есет Година. Т аквом ми-
лош ћу А кпдем и ја би м и омоГућила б о љ и ж ивот и безбедн ије
наст ављ ањ е м оји књиж евни послова. Ви зн ат е д а j a нем ам
никаквих g p y iu x прихода осим ст о злат ника Годишње, које
сам доб и о за х ва љ у јућ и бризи п р е д с е д ш к а А кадем и је. С ада
ћет е схват ит и како моГу са седм очланом породиц ом , не р а -
чунајући м ен е, ж ивет и у Б еч у! У 6р. 10 „ С р п ск и х новина“ , о д
9. м а р т а 1835. Године, ст оји д а м и j e кн ез М и лош д о д е л и о 150
т алира дож и вот н е Годишње пензије. К н е з М и лош м и j e 9. ф еб-
р у а р а ове Године, у пут но писмо ( бр. 3 1 ), д а м и j e он као награду
за м о ја д е л а и з срп ске књ иж евност и о дреди о помоћ за и здр-
ж а ва њ е по 200 т алира Годишње, која he м и бит и уп ућ и ва н а за
по пола Године (1 0 0 т алира о М и т р о вда н у, а 100 о Ђ урђев-
д а н у ) u заједн о с т им п исм ом послао м и j e 100 т алира на р а ч ун
протеклоГ М иш ровданскоГ полуГођа. П р ем а т ом е, ст урн о сам
се н ад ао д а 1гу о Ђ ур ђ евда н у доби т и 100 т алира (и р а д о в а о
сам се у душ и како ћ у на р а ч у н т ога п р ед у зе т и п ут овањ е у
Х р в а т ск у и И с т р у ), али д о дан ас нисам доби о ни пребијене
паре! И з oeoia м о ж ет е зак.ъучи т и како се моГу п о узд а т и у
о ву пензију. А ш т о се т иче т о г м ог п ут овањ а, м и слим д а бих
се у пот пуност и могпо н адат и п осебној помоћи или о д
р у с к е влад е, или о д А к а д ем и је (је д н е или друГе). К а д бих имао
срећу д а до б и јем н е о п х о д н у помой за о ва ј п о д ух ва т , по завр-
ш ет ку пут овагъа по Х р ва т ско ј, И ст ри и Д алм аци ји ж ел ео бих
д а ист о наст авим (зави сн о о д врем ена) по Босни, ХерцеГовини,
најјуж нијим крајевим а С рби је (н а К о сово и М е т о х и ју , Где j e
П ризрен, П ећ и д р .) и по БуГарској (м и јо ш тачно не знам о
до к л е се јо ш Говори словенски је з и к у Албанији и М акедонией
и у овим јуГоист очним крајевим а, Где с у Границе српскоГ и бу-
ГарскоГ је з и к а ). М оли м В а с најпокорније д а прем а свом е на-
х о ђ ењ у поразГоварате о овом е с А л екса н др о м С ем јоновичем
и Д м ит ријем И вановичем и са ост алим а к о је зн а т е (нпр. с
Господином АделунГом, с Господином Б алуђанским — о ва ј по
следней би моГао д а м е препоручи Господину У ва р о ву, садаш њ ем у
м инист ру народне п росвет е и п редседни ку А к а дем и је наука,
ш т о ми j e он, к а д сам био у И ет роГраду, и з своје блаГонакло-
ност и сам обећао уч и н и т и ). Ви мож ет е у вези с овим уп ут и т и
и писм ену предст авку т ам о Где нађеш е д а j e пот ребно. Једино
би х ж елео д а не б у д е н т де о д с а д о бјављ ен о о м о јо ј жељи д а
п уш ујем по т урским област им а. J a сам п от пуно уве р ен да
he т е се Ви, како збоГ Ваш е блаГонаклоности према мени т ако
и и з љ убави према словенској књиж евности, р а д о пост арат и
д а учин ит е ш т о j e моГуће за о ст варењ е м оји х ж еља и нам ера.
Ж елим д а пош аљ ем по је д а н прим ерак сви х књ т а које сам
и здао садпш њ ем М и н и ст арст ву народне п росвет е и А кадем ији
наука; моГу ли послат и В а м а т е књ т е д а и х Ви т ам о ур уч и т е
у м о је им е ?
П рилож ен о писмо најпокорније м олим д а п редат е м о м е
си лу Сави, ког попово п р еп о р уч ујем В аш ој д о с а д а ш њ о ј паж њи.
722
Г осподин К опит ар В ас најучт ивије поз д р а в љ а. Био j e у
Б а д е н у скоро цео о ва ј м есец и зат о m j e Moiao д а у п о р ед и оно
о чем у ст е м у писали. Кгьигу о ко јо ј ст е м у писали он очекује
из М ајл ан да.
С истинским пош т овањ ем и оданош ћу им ам част бити
Б еч, 29. август а 1836. В ук Караџић
431.
БРАЋА ГЕРМАНИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 12. септембар 1836.
Высокоучени Господине!
По налогу Княжеско-Сербскога Казначейства шштЬмо
вама через тамошнЬ Господ. Бр. М. Думба 100 талира кой
изволите примити, и квиту за ньи дата у коюй да гласи да сте
примили 100 талира за одрегеной[!] плати одъ СвГтлога Срб-
скога Княза за шест месеци т. е. од Ђгорђева дну 1836. до
Дмитрова дну т. г.
Остаемо ваши приятели
У БФоградъ
1836 Авгу. 31г Брата Ђерманв
Господину Буку Стеф. Караџићу
Списат. србскомь
у Бечу
Воштани печат Sigillum sanitatis semliniensis.
[Жиг:] Sigillum sanitatis
одговорено 7. Септ. 836. АСАНУ, 4644.
Ђукова иреииска VII, 454—455.
432.
Цетиње, 14. септембар 1836.
Почитаемый Господине!
ШилЕмъ Вамъ остатокъ одъ Пословица] 300 Екземплара
на Г. Владисавлћвића у TpiecTb, тако исто и Преводъ Но-
46* 7 2 3
вога Завета на Србскш Езикъ; а за ону рукописну Црковну
кньигу што пишете да сте оставили у Брчели и отоленъ да
е понешена на СтанЕвиће, я ћу гледати да е изнађемв ако
небуде изгублена пак Йу Вамъ послати; што ми пишете да е
изишла на cbítb Исторш Црногорска списана Симомъ Милу-
тиновићемв, я сам е добавю, но оно ше Исторји но само
преписъ Грамата, а видићете кадъ е добавите и станете чи-
тати шта вреди, и да Истор|'я не може се назвати. — Што
се каса Новога Завета кое желите да я будемъ благодетель
и да приложимъ 100 # да се съ благословомъ и трошкомъ
на мое Име Штампа, я вамъ за садъ не могу на Ваше закте-
ванЪ одговоръ дати, но Йемо се други путь преко писма раз
гов ор и т за ту стваръ.
Съ високопочиташемъ честь имамъ остати
ЦетинЬ 2а. Септем: Ваш Доброжелатель и слуга
1836. В. Ц. П. Петровић
Ап
Н. Wolf St. Karadsitsch
Wohnhaft in der Josephstadt am Glacis № 41.
in Wien
29. Sep:
„ л —— АСАНУ, 4306.
ОДГОВОренО 2. Окт. 836. Вукова преписка VI, 365—366.
433.
Будва, 16. септембар 1836.
и мой Срдечни!
Не бих xtío (као што у страху двоумим) да небудете
получили чрез иегова благоро/пя Г. конзула Гагића неко
число различити Мали песница и поскочица а последном при
ликом за TpiecTe преко Г. Кап. Крста Поповића Песне, од
почетка свадбе Паштровске до свршетка, као што сам вам
6io обећао у мою коя е пратила песнице преко вишереченог
Гдна Гагића. Да о овому двоумим, узрок е, за што узда о сам
7 2 4
се имати одговор на мою прву, и овако у овом утврђен оче-
кивао сам од вас (као озебао Сунца) одговор; a iошт к’ томе
надао сам се: да ми юшт штогод наложите ако бих у срећи
способан 6io вас послужити. Мало би за мене штете было
ако небудете примяли едно и друго, али би ми врло мучно
было ради вас, ер могли би сте рећ „валай му фала лјеполи
ми посла“ . — Дакле молим вас пиши те ми: естели при
мяли?, и ели вам юшт штогоћ од потребе?, да бих вам могао
скупити на ову страну; ер ако шесте да их вам юпет пошлГм,
ако само бых на 6pieMe.
С’ помоћу моет Принципала Г. Марка Ћеловића ску-
шосам около тристотине различити л1епи Србски пословица,
од Koiex виши дю неналази се у вашим Пословицама, и у
нащнед кою бих могао чути запишиваћу, свеђер при надежди,
тобож да би вама требовало — ко зна, кадаби сте хћели, дако
издате као другу част „Србскш пословица“ на cbít.
Мислим да ћете бит чули шта ради у Tpienihe злосретня
К оллера, коя већ ево се дошумала до Силtra ђе умире по
седам-осам на дан; већ бог Господ некати зна оћели сврнут
у Боку. — Ако до ове десетак дана престане у Трјешће ре-
чена болеет већ ми е справан Пасош за тамо, и за Млетке,
и ако дођем писаћу вам что из Tpicinha.
При Целой надежди даћу получит од вас брзш одговор,
есам, увГравагоћи вас моим високопочиташем, до мою Смрти
Будва 4./16. Сетемврјл 1836. ваш обвезани Слуга

Вук Стеф. Врчевић
П. П. Срдечно вас поздравляю, Г. Марко Ђеловић, и
мой зет IoK O .
An Herrn
Herrn Vuk Stephan Karadsich,
Doctor: Philosophie
in Wien.
Landstrasse № 57. l ten Stock rechts.
[Жигови:] Budua Wien
6. Oct:
одговорено 29. Септ по нашему.
АСАНУ, 4395.
725
434.
На Ваше почитајемо од 4/16™ прош. имам Вам Чест
одговорити, да сам Пословице примио, и све по наредби
Вашој предо и распосло, до само Брлићеве пакле, коју нисам
мого послати што ми je Брлић умако —-. Трошка je при
овим књигама свега било f. 28 1 х. W W. који изволите
мени добри забељежити.
Ово љето je и коднас колера била, и млоге je људе по
морила — ja, и моја супруга смо такође протресени били,
тако, дасте нам на вашар дошли join би сте нас слабе за
стали; а сад смо фала Богу, од како je болеет се уталожила
опет здрави. — У Сербију нисам мого ниједног Ex. продати
— људи су сви забуњени били ер je млого и странни помрло
— једвасам и ове пакле распослати мого, у ком ми je Г. Ки-
ријаковић млого помого однесавши сам неке пакле —.
За Матицу je одтуд дошло на Конзилијум да се обширна
Информација пошље, па ако није на штету, веле, да ће се
одобрити —.
Сад у недељу je Г. Сава Тукулија с’ нашим обшчеством
свршијо, да нашу обштине кућу изнова сазида на кат о своме
трошку, с’ тим условијем; да буду у њој 3. Собе за 12. ђака,
којеће он с’ Штипендиом снабдјети, и 3. Собе и Кухиња за
учредника, и 1. сала за Библиотеку и за скулљање Матице,
које смо ми одобрили, и тако нам je таки положио f. 15.000
W W. а остали ће трошак дати доцније —. Кућа мора до
сад година готова бити. \ < ^
покорни
Joe. Миловук
У Пешти 16го Септемв. 1836. п. р.
До сад je само 5 Ех. овде продано. —
[На омоту:]
Seiner Wohlgeboren
Herrn WuK St. Karadjits
in Wien.
19. Sep:
[Вукова напомена:] __ _
одговорено 14./26. Септ. 836. АСАНУ, 3170.
Вукова иреииска IV, 283.
726
435.
ЛАЗА ЗУ БАН — БУКУ КАРАЏИЋУ
Крагујевац, 18. септембар 1836.
Високопочитаеми Господине, Любезни

пр1ятелю!
Писмо ваше одъ 18. февруар1я т. г. писано ми у смо-
треню значеня чл: 2240 Code Napoleon примю самь у почетку
месеца Марта т. г. у Београду, онда тамо догодивши се, и
чимъ самъ га доб1о одма се некако загуби, и нисамь мого
наћи га до данасъ, те самъ зато тако дуго изостао съ одго-
воромъ, кои сте были ради одъ мене имати, да видите есамь
ли толкованГмъ вашимъ задоволянъ.
Ваше ми то лкован!. Hie по ћуди; а мислећи да вы цело
исто писмо у копти имате, нећу све да споминЬмъ, но само
оћу да вамъ кажемъ, шта ми nie по ћуди. Кадъ Милованъ
мени даде свою кућу, као Eigenthümer1 подъ кирпо, онда одъ
насъ двоице у смотреню те куће ни еданъ ниукаквоме дога-
ђак> не може der dritte2 быти, €рбо онъ осгае Eigenthümer,
а я Abmiether3, нити можемо друго што еданъ прама другоме
быти; а ви велите да е Eigenthümer der dritte. А башъ да
бы то и могло быти, и да бы ми Милованъ исту кућу продао
или поклоню, као што наводите, да онъ то учинити може,
онда, кадъ бы онъ то учиню, и тимъ бы мой Besitztitel4 про
меню, шта бы ми и према коме бы ми, нуждна была застар е
лость, кадъ бы я чрезъ саму продаю или поклонъ Миловановъ
исте куће Eigenthümer5 одма постао; а цело е теженЬ истога
плана да се каже, како бы я, на штету Милованову, проме-
номъ Besitztitla чрезъ застарелость мого постати Eigenthü
mer оне куће Милованове, у коюй самъ кирайцюмъ остао,
кадъ се е онъ одскитао.
Ваше толкованЬ тиче се плана: 2236. а не 2240. кога е са-
свимъ друго значенГ. У чл: 2236 каже се, да се кирайшя
никако не може ползовати застарГлосћу, а у 2240. каже се
како се може догодити да се ньоме може ползовати и онай
кои то право испрва ше имао но текъ поздше, поступкомъ
трећега, добјд га; и я самъ васъ питао, ко е тай трећи. И будући,
да Милованъ као Eigenthümer, не може према мени као
према своме Abmiethery, der dritte быти; то молимъ да се
болЬ известите, ко бы тай dritte мого быти, и то ако не при
Миловановой кући, а оно у другоме догађак». Притомъ мо
лимъ да се добро известите и примеромъ истолковали чл:
2232. Code Napoleon, да ми пошалите. СодржанГ пЬгово ово е:
727
— „Handlungen freyer Wilkiilhr (actus merae facultatis) und
blosser Gefälligkeit können weder Besitz, noch Verjährung be
gründen.“6 —
Простите што вас обтерейуемъ. Я не бы то чиню, да се
не уздамъ да ћете ме послушати, и ако вамъ е, може быти
по слабости вашой, тешко; добро дкло, кодъ васъ, не про-
пада, а ово вамъ да е прилику да то учините.
Поздравите почитаему ми фамилпо вашу како одъ мене,
тако и одъ мое фамите, коя се, за овай паръ, овде состой
изъ мене, мое жене и сина мога Мяйла, садъ вейъ у петой
години. Поздравля васъ и све одувда, кое васъ познае, и то
свесрдно као што з и вашъ поздравь примило.
У Крагуевцу ___ Вашъ истинни почитатель
6. Септемвр1я 836. Лазо Зубанъ
An den Herrn
Wuk St: Karadzsics
Am Glacis in der Josephstadt № 41
in Wien.
B. Госпоја дође данас у 4 сат. после п.
1. Oct:
Воштани печат Sigil sanitatis semliniensis
одговорено 16./28. Окт. 836.
АСАНУ, 3980.
1 Власник.
2 Трећи.
3 Закупай.
4 Права поседовања.
5 Поседник.
6 Трговање самовољом и не могу се само на љубазности доказивати ни
посед ни застарелост.
436.
ВУК КАРАЏИЋ — БРАЋИ ГЕРМАНН
По почитајемоме писму Вашему од 31.1 прошавшег мје-

сеца примио сам данас 2 преко Господ. браће Думба сто та-
лијера у име премилостиво одређене ми пензије од Њ. Св. Г.
и Књ. Србск. М. О за шест мјесеци, т. ј. од Ђурђева дне до
728
Дмитрова дне ове (1836) године, на које сам дао и3 квиту4
онаку исту, као што ми Ви у писму овоме пишете.
Благодарећи Вам на труду Вашему и препоручујући се
Вашој пријатељској љубави, с истиним почитанијем остајем
Ваш
[На истом листу Вукове забелешке:]
свију ?
стр. 18. талијанске ријечи, ђе je љ у ј претворено Alfabet латински.
н. п. tajare (m. tagliare), fija
(figlia), fojo (m. foglio), voja (m. voglia) и т.д.
[На другом листу:]

Квита
Од сто талијера, које сам преко Г. Г. Браће Думба примио
у име премилостиво ми одређене пензије од Његове Св. Г.
и Княза Србскога5 М. О. за прошавше6 по године (од Ђур-
ђева дне до Митрова дне 1835)7
23 фев.
— 6. марта
За шест мјесеци, т. ј. од Ђурђева дне до Дмитрова дне ове
(1836.) године
Концепт. АСАНУ, 8552/58.
1 Натписано изнад прецртаног августа.

2 Написано над прецртаним од.
3 У наставку прецртано особиту.
4 Испод овога прецртано дао онако.
5 У наставку прецртано Го.
6 Натписано изнад прецртаног прошавшије 6 мјесеца.
7 У продужетку прецртано Године.
437.
ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ
У Београду 7го Сеп: 836.

Почитаеми Го: Вукъ!
С писмом овим являм вам дасам вамъ 1. сандукъ одъ
53. ко: кньига Поело различити, како долу елфдуе. и то по
налогу вашему транзито на Фридрика Волкера Букандлугъ.
729
тако Примите Част 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. дГла доситеева. и
Забавнике одъ 834, 835, 836. и 1. календарь 836" 1. лира 1.
донжуанъ, 1. Буна Срба, 1. Нравоучителне Повести, 1.
Саноникъ, 1. Сражение Княза Лазара, 1. Жертва Аврамова,
1. Житие Прекраснога 1осифа, 1. Алексия Бож1ега Човека,
1. Стикови Цару Фердинанту, 1. История Црне-горе, 1.
тарифа лутрие, 5. мали кньижица бугарски, 1. Аритметика
Зорића, 1. Катикизусъ бугарски, 1. Жилблазъ, (но готови су
6. части.) 1. милошияда и 10. ко: вашие Речника од Го:
Милутина. Онмие дао 11. ко: но задржосам я 1. ко: за
мене. Ово е довде све вами одмене на даръ. а особито у
истом сандуку шилкмъ да Предате ћери Покоинога мога Го-
сподара Срмина, 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Часть дЬла D: О:
Од мене на даръ, на коесаме Части и пренумерирао. Я сам
им писо да ћу преко васъ послати и шилЬм моюи Шогорици
Кати закариядовои 1. Робинзонъ, за кога мие поручила даюи
Пошал'Ьмъ. и молим у истом сандуку има 1. кньига у папиру
завиена одъ фраиле Анке нравоучителне Повести, да ПошлЬте
Го: Мушицкомъ, и на првом листу е атресирала на истога
Го: C boíom руком фраила Анка.
Молећи васъ покорно када примите и све свршите одго-
ворите ми. и опроститеми што вам нисам мого досада послати,
рад сам био, но из више узрока нисам мого.
Го: Сима Милутиновић е већв у контумаду, и доћиће
кои дань у Бечъ.
Поздравите све приятелГ, а особито вашу почитаему
фамилию
Остаем вамъ
понизил
Г. Возаревић
Г. Михановић прешао je 2/14 Септ, ca пуцњавом то-
пова на шајци од наше, а ca града ca Турске стране. Го-
сподар je у Топчидеру већ седам дана, и код њега je ca при-
стојним одличијем дочекан и примљен.
Великој Госпоји надамо се преко сутра да дође овде у
Контумац, а одатле у госте својим кћерима, али док не будне
са свим овде још неверујемо.
Поздрављам Вас и Ваше домашне љубезно.У
У Земуну 7 Септ. 836. Ваш свагдашњи пријатељ

В.Василијевић
7 3 0
Herm
Wuk Stef. Karagich
in Wien.
[Жигови:] Semlin Netto di fuora et di dentro Wien
24. Sep.
одговорено Васиљевићу 15/27. Септ. 836.
АСАНУ, 3775.
Вукова преписка V, 370—371 и III, 184.
438.
ВУК КАРАЏИЋ — ЈУСТИНУ МИХАИЛОВИЂУ
У Бечу 8./20. Септ. 836.

Предраги пријатељу!
Прије неко три неђеље дана примио сам писмо Ваше од
29. Јулија, које сте ми послали по Г. Мати Ивановићу, апа-
текару Бијоградскоме. Надам се, да сте међу тим и Ви при-
мили моје писмо, у коме сам Вам јавио, да сам Вам о про
щавшему Пештанском вашару послао (преко Миловука) 22
књиге пословица , да их пренумерантима Вашим раз дате по
чет ири (сребрне) цванцике.
Не могу се начудити, како сте могли због 48 хг. сребра
тај У ст ав толико дуго задржати, да ми га не пошљете. Молим
Вас, да ми га по п рвом делижанцу пошаљете, па што ту пла
тите за њега, оно одбијте, кад ми новце за пословице узаша-
љете. Баш ако би се и десио ко, да управо амо полази, ja опет
волим, да ми т у ст вар по делижанцу пошљете.
Ако ми ту Исидорову оду пошаљете, ja ћу гледати, по
наредби Вашој, да je дам штампати; само Вас молим, да по-
шаљете два пут преписану (јер се у цензуру овђе два једнака
рукописа морају дата).
Кад успишете нашему љубезном Јову, молим Вас, да га
од мене поздравите љубезно.
Граматику Бабукића у Даници још нијесам читао. Гај
има добру вољу и жељу; али хоће ли што учинити моћи, то
ће вријеме показати. И име je једно од великијех сметњи: њих
je тешко наговорити, да признаду, да су Срби, а ми бисмо
луди били, кад бисмо пристали на то, да оставимо наше славно
731
име, а да примимо друго мртво (И л и р и ), које данас у себи
ништа не значи.
За Саву сам Вам писао у ономе пређашњем писму, на
које се већ надам одговору од Вас. Ja сам прилично здрав,
само што не могу много да радим.
Поздрављајући и Вас и остале пријатеље, с истиним по-
читанијем остајем
АСАНУ, 8552/56 (7).
Јавор, 1887, бр. 39, 621—622.
439.
Славояски Брод, 21. септембар 1836.
У Броду 21 Рујна 1836.

Драги мој лријатељу!
Ваш угодни лист од 25 Авг/6, 7ог радо сам примио.
Задержавши се верло мало времена у Пешти, нисам могао
Г. Миловука лоеЬтити — зато Ваших пословицах још до
данас нисам добио —- него молим Вас ако Г. Миловуку уз-
пишете, пйшйте му да јих предаде Г. Хартлебену — који ће
до мене опремити.
Перва прилика која се деси — донйт ће Вам моје п ослаке
од 835 и 836 године, ал ме молим Вас немојте верло чешљат
— м а л о Вам буди слободно и допуштено.
Драго ми je што сте се с’ Топаловићем познали, то Вам
je сад за сад наша славонска дика — нек Вам даде да про-
штиете Честитку коју je Габри Канонику и владики Куковићу
написао — и видГг ћете quod intra nostros poetas referen
dus sit.1
Куд ce je дћо Марешевић? чујемо да je из Беча отишао,
а овдЪ га није! — да га није Бог или Враг у Русиу однео
—- од ње je млого сањао.
Как ого д сам у Граматици мојој казао — при цириличкој
азбуци В аш еi р е д а остајем, а што они сањају није ме страх
— али ми je жао што се од доброг пута оддаљујемо. Мене
су до душе, лани сплели да сам њихове мисли — али су
лагали —- међутим знам да јих се нетреба бојат — Бог би
дао да се уздерже, какви су такви су — наши су! —
732
Што се Босанске војске тиче — могу Вам јавит да je то
све магарећја терка. Бошњаци се спремају на војску — као
Гладан срат . — Скупило јих се je једно 2—3000, и дошав
к’ Травнику — гд4 се Везир находи — и к’ Сарајеву, као
у поглавити варош — буду 17. и 18 овог мЪсеца тако по-
тучени дасу се сви разпершили као прах по в1,тру. — Везир
има једно 1000—1500 људих регуларне турске трупе, све
самих Арнаутах ■ — ови су по бусиама дочекали Бошњаке, и
побили јих тако да je до 500 мертвих остало —■ и 1000 ра-
њених — и да су тежко побћгли који су живи били. То je
у кратко сва Босанска Ребелија од 1836 године. Бошњаци су
(Турни) такве кукавице, да није врЪдно б њим говорити, а
мање писати.
Плајелово описање од Босне, непознајем, али сцЪним:
премда млого није вредно, опет да je боље него сва друга
олисања, која се у штампаним књигам находе.
Неимав што више писат, молим да ми Г. Копитара љу-
безно поз[д]равите, да му на поклону — (кога до душе join
нисам примио, jep немого до Берића отиЫ) лЪпо зафаљујем.
Такојрј!] поздравите ми Топаловића и остале приатеље, Вас
сердчано и братински целивајућ остајем
на служби
1гњ. Ал. Берлић
v. Brood.
Herrn Dr Vuk Stefanovich Karacxich
Mitglied mehrerer gelehrten Gesellschaften
Wien
2. Aug.
Landstrasse № 57 im Hofe links
l ter Stock rechts die Thür. АСАНУ, 3639.
1 Да буде унесен међу наше песнике.
440.
ВАСИЛИЈЕ ЛУМБАРДИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Котор, 21. септембар 1836.
Милостивоме Г-н8 Вукь С. Карачићу и п.
У Которъ 9./21. Септембра 1836.
На многе ваше есмо д8жни вами благодарити на спомень
те садержавате да насъ поздравлиате, за кое овомъ вамь за
733
све зафаливамо, и w стране све наше фемилие желиећи ви
миръ здравие и свиакога благополучия, w вн8треня серца
нашега, и есамъ за вазда вашего почитания
Покорни Сл 8га и пв
Василие Лбмбардийь
Сада преко Г. Владисавлиевића шалие вами високо Прео-

свещени три кашете листова штампатие како ће ви бити явно,
али иоще ниесам се ослободио пиећиарие w первие те сам ви
послао, него очекивамь w Гуверна за кое самь могао просити,
и тако уфам се полбчити, али за садашне молио самь Г. Вла-
дисавлиевића да ми пошалие на се ист8 булет8 w ове дивоне.
Благородноме й Милостиве:
Гн8 Вукь С. Карачићб
у Бечь.
АСАНУ, 4327.
441.

И зъ З ем ун а 2 2 а 7вр!я 1 8 3 6 .
Благородии и Высокоученый Еосподине,

драпй Пр]ятелю!
Ваше писмо одъ 23ег пр. м. съ радошћу самь примю;
ево Вамъ садъ и одъ мене едно. — Одъ Матице ни самь ни
одговора, ни мой рукопись добю; али е П о з ы в ь на мою
кньигу раздать, и пренумеранти се купе. Види’Йемо, шта ће
дал'Ь быти.
Жао ми е врло, што сте слаби. Чувайте се, и гледайте,
да намъ скоро оздравите. Не бы вамъ се валяло холере бояти;
она е гора, како чуемъ, тамо кодъ Вась, него овде око’ насъ.
Могли бы намъ безопасно доћи, и путь бы Вамъ за цело одъ
лепе помоћи бью: я мыслимъ, да бы путованЬ за васъ най-
болый лекъ бью. Само не бы Вамъ требало друпй сметньи у
путу имати.
734
Мило ми е, што се Вашъ и нашъ Сава добро влада и
лево учи. Поздравите га едномъ съ мое стране. Я м у желимъ
свакщ добаръ напредакъ у животу и у срећи.
Нашъ Консулъ, Г. Михановийъ толрвъ е 14ог на ону
страну, у Београдъ, прешо. Петь неделя дана сед iо е овде у
Земуну, све чекаюйи на Г. Княза, докъ у Топчидеръ дође.
Господарь е онамо дошо, и 15а е Г. Консула лепо и као што
валя дочекао и примю. Консулъ е до садъ весео и задоволянъ;
еръ е оно нашо, што е желю и чему се надао. Али колико
самъ я Г. Мих. познао, мыслимъ да ће и нГму кадшто по
еданъ коштунявый ора међ’ зубе доћи. Док се Г. М. овде бав1о,
быо мой гость свакщ боговетный дань, а и, као што се на-
дамъ, добаръ другъ и пр!ятель.
Овде намъ се Консулъ врло допао. Само бы му я желю
мало выше ладне крви. Г. Хиндоглу е съ ньиме на ону страну
отишо; али засадъ само до идуйегъ месеца. После е Игньинъ
редъ, да се помета: мы, Г. ИгнЬ, щмятельи наодимо, да бы
за нГга бо.т1> было, да намъ остане овде у Земуну, како е и
што е.
Ришйанлукъ е све онако, као што га знате. Ново засадъ
нема ништа: све е мирно и по староме. Знате, да се Србска
флагга на водама свуда респекпра: то е све. Господар е здравъ,
и я желимъ, да га Богъ поживи. — Юче е Госпође КнягинЬ
свита у Контумацъ ушла; до петъ дана ево и n i кодъ насъ
у Контумацу, заедно съ младимъ Кнежевићима. Дотле ће
быти съ Господаромъ у Топчидеру и у Београду. Одавде ће
ићи, да пооди свою кперь у Мацедонш.-------
То е све лепо; али садъ ’ћемо, да се мало свадимо! При-
милисмо Ваше Цетиньске Пословице, и я самъ in све редомъ
прочитао. Фала Вамъ млога на оноликомъ Вашемъ лепомъ
ТРУДУ> и на позору, што у ньима никаквы срамотны или праз-
ны нема. Али не фала Вама, наравно садъ одъ мене само, на
ономъ езыку и на оной ореографш, коюмъ сте у Шиячкомъ
(тако сте га сами у едной Пословицы назвали) езыку красне
наше Пословице писали. Одосте у Б о кезе, гди сте „до 30,000
душа нашли и гди се у свакомъ месту другае говори“, па сте
узели „шиячки“ €зыкъ, и начинили га обрасцомъ за насъ,
кош насъ до 2 000 000 има. У чему сте код ньй већу правил-
ность и лепоту у езыку нашли? Ону вальда у неправилномъ
и нееымолопческомъ (то сами кажете у Предговору) писмена
X', ову у растезаню просты самогласны писмена и у млогомъ
изговараню ль, ћ и ђ? Простъ Вамъ быо Вашъ вкусъ; али мой
е запета другоячш! И я Србе мало позиаемъ, и по ономъ,
што самъ у ный нашо, заиста не наодимъ нигди основан огъ
повода, онде лепоте и правила тражити, гди е ный найманГ,
735
и гди е и оно мало народа юшъ на найнижемъ степену кул-
туре. Вы сте вальда о другомь чемъ уверени; али се мени
изъ свега чини, да вы у томъ найвыше радости наодите, да
се само у едномъ реду съ другимъ списательима не наодите,
да све сами, као какавъ особеникъ, стоите. Но у ято голубе!
— Или сте вальда ’тели, да намъ у овымъ пословицама по
кажете, какво e napeaie и оно приморско. Добро; али нашто
сте онымъ езыкомъ ове наше пословице, кош у ный нема,
писали? Зашто не остаде нашъ човекъ ч о ве к ъ , но се учини
чоекъ? Могли сте юшъ краће рећи „ ч о к ъ или ч е к ъ “ , па да га
нимало овуда не разумемо. Нашто Вамъ све крайности? Мы
смо вальда ближи нашимъ старима, кои су человЪкъ или
чловекъ имали, него приморцы кои, чоек или чок — чекъ изго-
вараю, & &. — А што радите и съ Вашомъ о р в о 1р а ф ю м ь?
Камо у Вашой азбуцы ф, ъ и х? Я самъ юшъ мого трпити она
два; али х башъ ми заседе у врату. Како се надате, да Вамъ
щмятельи ореографјто бране, кадъ сте юй Вы сами зло-
творъ? Вы оћете, да сте за насъ законодавацъ у писаню на-
шегъ езыка; а съ друге стране навалице радите, да Вамъ
онолики негф)ятельи погрешке непостоянства лако нађу. X !
Милый Боже, шта самъ одъ Васъ дочекао! Я самъ му великш
непрЈлтелБ, нити ћу се съ ньим икадъ помирити; а Вы кадъ
сте га онако у волю узели, валяло е, да сте га найпре у Вашу
азбуку примили, па после свуда, гди годъ треба и гди га годъ
народъ и чистый и безячкш и шиячкш употреблява, написали.
Онда бы я еданпуть уздануо и рамены слего, па реко: есть
тако по обычаю и по правилу! etc. e t c .-------
Сете ли читали Гдина Копитара G la g o lity , пре него што
сте дали Ваше пословице, да се наштампаю? Не веруемъ!
Иначе нити бы были онымъ езыкомъ писали, нит’ онако ки-
рјллгческа црквена писмена штроили и преиначавали. Я самь
Glagolity прочиту [!] и заиста самь мл ого изъ Hira научю: фала
и слава велика Г. Копитару!
Драпй прјлтелк), примите ове мое речи за братске речи,
и никако друтае! Я зато опетъ остаемъ Вашъ те Вашъ; ако
и ни самь выше у свему Вашега мышлЪня. Вы идите Вашимъ,
а я ћу моимъ путемъ. Вы сте притежнш одъ мене; я ни самь
достоянь, Васъ учити, но само Вамъ кажемъ као узгредъ, садъ
што мыслимы Ово е само едно шальиво писмо, а никаква Kpi-
тјка, или реценсја.
Съ особытимъ почиташемъ, любезно Васъ поздравляюйи,
есамь Вашъ
искреный npiaT.
Докт. 1ов. Стеийъ
736
[У наставку ггисмо В. Василијевића:]
Да незадоцним Пошту немам времена вам што више пи-
сати, али се надам да ће те ви на ово писмо умети онако
својски одговорити.
Ваш свагд. приј.
Herrn
Wuk Stefanovits Karagits
in der Josephstadt am Glacis N 41
in Wien.
27. Sep.
писано Василијевићу 30. Окт. наш.
Стеићу 13/25 Нојемвр.
АСАНУ, 4161.
442.
ЈЕВРЕМ ОБРЕНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Высокоученный,
Почитаемый Господине Карацићу!
У союзу съ писмомъ Вашимъ одъ 1га Августа тек. года
пршмившш съ немаломъ радосћу и другу нову кньигу Вашу
дГло: „Наше НароднГ Србске Пословице“ са живЬйшимъ
чувствовашемъ, благодаримъ Вамъ усерднГйше, прво на при-
слан1ю Вашемъ исте, а друго, на тако жаркомъ одушевлЬн-
номъ родолюб1ю Вашемъ и просвГщешя ревности, съ коимъ
непрестаете и еднако кньижество наше подпомагати. За такву
ревность и дЬятелность Вашу, некъ Вамъ и сада и свагда
топла признателность и благодарность моя буде, у име, и за
знакъ кое, пршмити изволите по Милутиновићу пошилюйи
Вамъ се 20 фор. Сребра.
УвЬраваюЫй Васъ о свагдашнГмъ благоволешю момъ
къ Вама, есамъ
16га Септемвра 1836
у Београду. Вамъ благонаклонный
Сфремъ Обреновийъ
47 П репйска V 737
Господину Благородномъ и высокоученомъ
Буку Cíli. Караџићу
Списателю Србскомъ, и различии учени дружства члену,
у Бему.
Воштани печати: 1. Ефремь отъ Обреновичъ. 2. Sigil sanitatis semliniensis.
[Жиг:] Neto di fiiora et di dentro
АСАНУ, 3860.
Букова преписка V, 500.
443.
ЈУСТИН МИХАИЛОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Вуковар, 30. септембар 1836.
Вуков: 18га Септ: 836.

Прељубезни и Поштени Пријатељу!
Ево вам опет писма — а преко сутра ћу вам онај У ст ав
по Делижанцу послати. Нечудите се нимало што га несмедо
пре послати — јер није баш оно 48 х узрок — већ бојање да
неби што Цензура ил Полиција напут стала; ал кад ви већ
сами то зактевате, то ћу као што реко неотложно — послати.
Ваше писмо од 19тог Авг: дошло je кад су већ наши у
Пешти на вашару били, тако јим за П ословиц е и не мотах
ништа наручити; зато сам их баш онај дан, кад и Ваше Писмо
од 20ог п. р: чак преко Н. Сада, плативши неку кирију 30 х.
среб: тек примијо. Још кад сам цену чуо мислио сам да ћу
их тешко распачати, а сад, како нити ja нити Г. Адам воље
ни времена имам око тог посла однти — сад ништа више но
само то могу јавити — да сам 2 ком: м ечи и А д а м у продао
— и да сам у великој сумњи оћел се сви Егз: и потрошити
моћи. Мислим да нећете сумњати, ди ћу ja сва могуће чинити?
и Новце таки вама послати.
Узрок пак што ja и Адам нит во.ъе нит времена имамо,
тај je: Што се сад ради да он систематичним учитељем И
класе у Н о в о ј Школи постане, и Р а сп р а коју je сљедством тога
и други узрока — Јови н брат!! у обштини нашој начинијо.
Но засад вам као Адамовом Пријатељу јавити могу, да ће он
надамо се тврдо Учитељем постати. Србљин без зависти не
мож бити, и ди су дасу •— та ји куга мори!
Ja свакако моју Дружину одговарам да О д у Исидорову,
у којој В ук о ва р ц е и С и м у превазноси, не штампамо. — Ако
то пак узбуде — моли ћу вас да се тог посла латите.
7 3 8
Бабукићева je Граматика печатана и посебице осим Да-
нице — и Дундер ће без сумње имати, вредно би било да je
видите.
Вићете и умрети (:бојим се:) неиздавши Граматике,
којом би све Надрикњиге затушили, и своју и народњу славу
— увеличили. Време лети! Господине! Висте слаби — кад
вас je Судба на то место ставила —■радите — док je света.
Јазнам шта ће[те] ви мени на то одговорити — ал се ja по мом
природном нестрпљењу на то не осврћем — већ желим да се
већ престане говорити; немамо Граматике.
Опет мије јуче J o во од 40г Септ: писао. ово су о Вама
његове речи „Кадъ Г. В. узпишете, поздравите га, гледа
ћу и я да му што пишемъ или непосредствено или преко
Васъ“ . О себи ми ништа не пише — нити од кота из Ср-
бије писма више добивам — Чанић ми je престао писати
а Ч убро само један пут и то по Чубрински!! И сидор пак?
Taj je човек код мене нека загонетка — да несме то није истина
— да нема шта то je лаж! — да неће? то je. А требалоби
дужан je, и мораоби писати; тако ми се у Пешти тужи на
н>ега и Миловук и Куљанџић — заиста неблагодарни Поз-
наник.
Данае ћу Јови писати — дугачко предугачко писмо —
по мом обичају — а то je зато што сам о еде лишен Људи
с’ ким би мото, кошто, и о чему желим беседити, па ми je
т о као нека накнада.
Тамо око 7М0Г до 13ог Нов: п: р: задржаваћу се у Пешти
— ајде! сиђи те доле да се видимо и поразговарамо који часак.
— Но ja знам да je за вас онда зло и мучно путовати — зато
се слабо и надам.
Да су земљаци Јовини гледали њега од онуд да истисну
•— знам ja то — dass er aber mit seinem geraden Sinen dort
nie aufkörnen wird1 — о томе je и он уверен: Срећа што још
добро плаћају, те je бар с’ те стране као без бриге.
Тип пословица ваши неугодан je очима — а ствар je као
свака Народња красна и честита — предговор сам само flü
chtig2 прочитао — ал сам ипак видијо да сте због х важан
узрок имали — и баш сте стим показали — да се ви ничег
за Инат — не одричете — већ што je боље и правије примате
—. Кад би се млоги на вас угледали!!
Поздрављајући вас,
ваш сам као и увек
Јустин
47* 739
Sr Wohlgebohren dem hochgelehrten Herrn
Dr W uk Steph. Karagjits
Vien
Landstrasse N 57.
Воштани печат c иницијалима G М.
6. Oct.
АСАНУ, 4268.
1 Али да он са својим поштењем онде никад неће прокопсати.

2 Брзо, површно, летимично.
444.
ТОМА ЖИВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Братислава, 5. октобар 1836.
Високоучени
и многозаслужени Господине!
Бијући се млого по памети, како би песме, како јуначке
тако и асталске (женске), које сам по Срему, Славонији и
Бачкој сакупијо, лишен будући средства, свету саобштијо,
прибјегавам к’ Вама Србину достославном и у млогом призре-
нију великоме нашем просветитељу, ласкајући себи, да ће те
Ви родољубиви Господине издатељ будући и љубитељ Српски
песама, и овим песмама добродошну руку пружити. Песама
ће ови до једно седам табака лечатани бити, прилагајући
к’ томе различие народа обичаје и многе царствујуће у на
роду Српском преповедке. Ако дакле благородии Господине
ово за добро и полезно налазите, то ми изволите колико сутра
објавити, я ћу и сам собом к’ Вама донети. Јасам за путом,
и немогу се овде (у Пожуну) дуго бавити, зато Васъ и по
други пут умољавам, да би сте ми одма мњеније Ваше саоб-
штити благоволили. Јесам с’ високопочитанијем
У Пожуну 5а рим. Октом 1836.
Ваш
искренни уважатељ
Тома Живановић
у Лицеуму Евангел: ученик.
Am Nonneubahn-Gasse №304.
740
An den wohlgeboren Herrn
Stephan Tapavitza Hörer der
Philosophie, an der k. k. Universität,
a Wien
Schönlatern-Gasse № 674.
Брате Стево! Предайте ово писмо што CKopie можете

Г. Буку Стеф. Караџићу; а Ваше ћете добити што CKopie,
Ваш брат
Живановић
Стево! предај ово писмо Г. Вуку одма изастопа ним при-

миш, ствар je врло итна, да се незадржава ни по минута. Г.
Вук живи у Јозефштадту; у Reisnerstrasse; дакле како идеш
одовуд, то прво проћићеш један сокак кој пресеца с леве
стране Kaiser Gasse и како мало далье пођеш у другој или
тр. кући запитај ту je квартир.
АСАНУ, 4645.
[Жигови:] Pressburg Wien
8. Oct.
445.
ПАНТЕЛЕЈМОН ЖИВКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Сент Андреја, 6. октобар 1836.
Благородный и высоко»ченый Гдине!

Послан» ми w Вашегъ Благородјл книг» народныхъ на-
шихъ пословица пршмю самъ срдечнш благодаретьи на вни-
машю кое сте ми овымъ поводомъ указали, и шбвезана себе
држетьи. Драго ми е, да самъ у числ» Прен»меранта назна
чены
Препор8ч8ютьи себе далшей любови Вашей съ Высокопо-
читашемъ иютаемъ Вашегъ БлагородјнУ
У СентАндреи 24г Септ. 836
сл»га покорный
ПантЖивковичь
Епкпъ.
7 4 1
An Seine Wohlgeboren
Herrn WuK Stephan von Karadzics
Doctor der Philosophie und mehrerer
gelehrten Gesellschaften Mitglied
zu Wien
franko
Воштани печат c иницијалима PZ.
[Жигови:] Ofen Franco
9. Oct.
одговорено 26. Маија 837.
ť АСАНУ, 4646.
Вукова преписка VII, 456—457.
446.
ДИМИТРИЈЕ ВЈ1АДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Високоучени и млогопочитајеми Господине!

Пријмио сам Ваша Два дењка предговора на Пословице,
от којиј сам један наређени већ упутијо у Црну Гору, а овиј
сам дана пријмијо и одунда пословице, и упутићу јиј, камо
наређујете, само треба мало времена и згоде. Јавијо сам и
Г. Лумбардићу за Булету, али je он све једнако изгледа, као
што ћете из овога приложенога Писма видити. Пословице
још ни сам отворијо, за то Вам ништа у име њиј за сад немоту
казати. За досаду мени причињавану што иштете опроштења,
не могу Вам опростити, јер би ми сте се онда управо одужили,
па кад би Вас ja за оваково штогод замолијо, а Ви би ми онда
имали право рећи. Ни сам дужан, јер ми je дуг опростијо.
А ево га баш овде: Наоди ли Цензура теготу чију другу
(од Австријскиј подајника) књигу штампати с’ Вашом орто-
графијом? Да не смета Њ. Е. и ту у томе штогод. (На уво).
Ja би рад послати тамо ово моје назови Граматике, да се
штампа, али најпре би Вас молијо, да ми je прочитате, пак
барем оне велике погрјешке, да избришете, а мале оставите,
нека се имају критици шчиме девертирати. Још ми нешто у
Глаголима трапаво иде, а Ви не дадосте Вашиј на свјет, да
украдем што год и из њиј.
Читао сам Ваше предисловие, паме оно убиј, јер се моја
Граматика не врже около ситница. Па се тјешим говорећи:
Ово ће бита за Свеопшту Граматику посао, а ова je моја само
за Шћу класу.
7 42
Ни сам се с’ Г. Доктором разговарао у име Ваше књиге
за опшчество, jep je колера била па млого посла, а сад je
отишао мало у Горицу на Теферич, али кад се врати, разго-
вараћемо се о томе. Али га мислим, да не би сте зло учинили,
и то управо Ви са једним писмом, али опет почекајте мало
док се шњим разговорим, пакћу Вам јавити мњеније његово.
Жао ми je што Вам закасни Пенсије Половина, бојим се
да не узима срећу join неке, ал ваљда неће и недај Боже! —■
Ево вам Баракана, али по коме ћу послати, неће се нико
да пршми. Препоручите Ви коме знате отуда да долази
амо и скоро се опет враћа тамо, јер другачије не знам, кад
ћете га добити.
Дође ли Сима Милутиновић? Реците му нек ми пише.
Ако се познајете са Дундером Издатељем Качићевиј ствариј
реците му нека пошље амо оно што није послао од онога
што je готово. (Ово наручује Г. Стојковић). Гагић оде и већ
je писао из Дубровника, а Томић сирома враћајући се одавде
на мору изгуби сина от колере у Барки и морао га у једној
ади Далматинској саранити. — Овде престаде колера не са
свим, join има по Два по Три случаја. Недај боже! да се
врати. А чини се већ овде други свјет, који се повраћа од
стра, као да су се преродили. Однесе нам доста познатиј и
Пријатеља, ако и јесу Лацмани.
Будите ми здрави и ако имате што ново јавите ми, а
особито од Србије.
Љубећи Вас срцем и душом јесам
У Тр. у Недељу
9Г Октобра нов. Ваш свагдашњи Почитатељ
1836 и Слуга
Дим Владисављевић
H. Wim Steph. Karadschitsch
in Wien1
Vertatur
Landstrasse № 57
in Hof links l 1 Stock rechts
12. Oct.
одговорен[о] 3/15. Окт. 836
АСАНУ, 3275.
1 Изнад овог натписано и прецртано in der Josephstadt am Glacis № 41
l ten StocK.
743
447.
Правый Србини, добрый любезный

и милш мой Пр1ятелю Стефановићу
Здравствуйте!
Имамъ Вамъ честь явити да самъ одъ Гдара 1шсифа Ми-
ловука 100 к. за мене, и више пакли примю и раздао есамъ.
Што се пакъ Ваши књига тиче, толико могу Вамъ казати,
да врло тешко иду и продаю се, многи кои су узели на трагъ
врайаю, да се лютити морамъ, неки нећеду одъ 2. цванцига
више да плате, ерб w кажу да су се натолико пренумерирали,
я имъ Ваше писмо показуемъ но бадава. Некима пакъ књига
по вољи Hie, веруйте ми да одъ 100 комада ни 20. нисамъ
про дао, кое Вамъ Гднъ Мушитски за сведочити може, на-
мислю самъ по 3. цванцига пустити, но безъ Вашега дозво-
лешя несмемъ.
1а се заиста за Вашу любовь, колико више могу трудимъ,
но све бадава.
У овомъ заключеномъ писму чрезъ Гдна Симе Милути-
новића кое будете примити 20 f. Сребра и то Вамъ ако ве
руете више одъ мои новаца шалЕмъ, него што самъ примю,
ако Богъ да срећу да се само болЪ узпродае я бы Вамъ ра
достно послати желю.
ПоздравляюЙи Вась любезно есамъ Вамъ
У Новомъ Саду 30: 7Ьег 836 На служби

Благородномъ и Высокоученому Господину
Буку Стефановићу Караџи.
Списателю Србскомъ и различии учени друштва члену,
моему Высокопочитаемому Господину
у Бечъ.
С’ приложени 20 f CMZ.
АСАНУ, 4208.
744
448.
ДИМИТРИЈЕ П. ТИРОЛ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 16. октобар 1836.
Благородный у [!] высокоучены Господине!

Любезный пр1ятелю!
Я самь на Антона Фридриха Vollkaische Buchhandlung
14 ком. моега ЗемлЬописашя послао, зато се усуђуемв Васъ
неимаюГш ту другогъ, препокорно молити, да исте кньиге
одъ предсказанога Фридриха примите, и по одобренпо Цен
зуре у Новый Садъ на Г. ГлигорГя Андреевића, пароха, по
удесной прилицы или средствомъ паравлова[!] опремити бла-
гоизволите. Што ћете зато трошка чинити, изволите ми явити,
да Вамъ паре съ благодарношћу пошлЪмь.
Надамъ се, да сте кньиге кое самь Вам на даръ послао,
вейъ примили. Како Вамъ се допада Анкина кньига? — За
преводъ Доне Теодоре нећу да Васъ питамъ; еръ самь приз-
наемъ, да е доста свакояко, и то зато што езыка Србскогъ
юштъ добро незнамъ. По жельи и мнЬшю Доминусовомъ
Харисимовомъ и Ялакардашевомъ шадъ бы на край изићи
могао; али тако поремећено нисамъ радъ.
Съ Конзуломъ, кои о Вама свагда и свуда добро говори,
састаемъ се често и юче дао ми е еданъ прилогъ, да у У раш ю
за год 837. ставимъ.
Молимъ Васъ, ако мота шогора 1ована Никифора, слу
шателя медицине у IV год. видите; а Вы га свойски посавк-
туите, да се добро влада, и да тако не прође као негдашньй
НедклковиГгь.
Господ, е нашъ здравъ; но велика жалость що непрая-
тельи триумфираю и трудесе доказати, да е негдашньий
членъ Нов. Свеоб. истину говорю. Прави пр1'ятельи Г. на-
шегъ мораю очаявати.
Буря е прошла, и садъ опетъ еданъ другому слободно
писати можемо. Ако што одавде желите знати или имати; а
Вы пишите, да Вамъ тако одслужити могу.
Господ. Копитару, молимъ Васъ, изволите мое поздравлк
изручити.
ПоздравляюЬи Вас, Вашу Госпою и сву фамилию любезно,
съ истинымъ почиташемъ остаемъ и есамь Вашъ
старый пр!ят.
У Београду 4. Октом. 836. Димитр. П Тироль
745
П. П. Будући да кньигопродавцу Фридрику ништа узъ
мое кньиге писао нисамь, зато Васъ молимь, да му одма явите,
да те кньиге нЪму долазе, и да ћете ш Вы одъ utra узети, и
кудъ принадлежи опремити. Ово нека Вамъ мукаетъ буде.
Гди е садъ Вашъ Сава, и шта ради? кадъ му узпишете,
а Вы му и мое поздравл'Ь изручите.
Тироль
[Жит:] Netto di fuora e sporco di dentro
An
Wohlgebornen, Hochgelehrten
Herrn WuK Steph. Karadzsits
serbisch. Literator, D r der Philosophie
und Mitglied mehrer
gelehrten Geselschaften, mit Briefen
des H. Derrr. T. Тугка
in Wien.
[Жигови:] Semlin Netto di fuora et di dentro Temesvar Wien
22. Oct.
Одговорен[о] 1. Маиј[а]. 1837.
АСАНУ, 3422.
449.
ВЛАДИМИР ПАВЛОВИЧ ТИТОВ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бијик 26. октобар 1836.
Буюкдере 14/26 Октяб. 1836
Вукъ Стефановичь,
Примите мою искреннюю благодарность за дружески
подарокъ Вами m h í сделанный присылкою вновь изданныхъ
Вами Сербскихъ пословицъ. Я розбираю ихъ съ помоиую
вашего же Словаря, и всегда съ удовольств1емъ буду хранить
их въ воспоминаше пр1ятнаго для меня съ Вами знакомства.
Преданный Вамъ слуга
Титовъ
Милостивому Государю
Вуку Стефановичу Караджичу
въ ВЪпЪ
АСАНУ, 4474.
746
[Превод:]
Бијик, 1 4 /2 6 . окш обра 1836.
М илосш иви господине,

Б уч е С т еф ановићу,
П рим ит е м о ју и скрену захвал н ост за пријат ељски поклон
који сш е м и учинили ш аљ ући м и Српске пословице, к о је сте
поново издали. Ja их чит ам корист ећи Ваш Рјечник, и у в е к ћу
и х са зад о во љ ст во м чуваш и, као у с п о м ен у на пријат но поз-
нанст во с В ам а.
Ваш о дан и слуга
Тит ов
450.
ГЕОРГИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Дубровник, 29. октобар 1836.
Високоучени, мени почитаеми

Гдинъ Вукъ Стефановийь!
Ваши прекори, кое преко Гдина Гагића примамъ, есу
знаци Ваше къ мени любави. Вы ме се сећате, и поздравляте,
а я Вамъ пуно зафалямъ. — Што Вамъ досадъ обећане Вамъ
обичае Дубровачке послао нисамь, немойте ми ни найманЬ
замГрити, но сву кривицу обалите на вышереченогъ Год
Гагића; еръ ми онъ нЬки путь, кадъ Вамъ башъ справляхъ
преводе да пошлГмъ, говораше, да ово нису нацюнални
Дубровачки обичаи, и да се Селяни, као што и есть, овиехъ
обичая недрже; но само да су се бывша Властела Опћине
Дубровачке по ньима владала; Сувише да су ово обичаи
(разумГсе што се укопа тиче) св:ю Европейскйехъ дворова,
следователю Шпещални, а нису обшти. Дакле чувши
нГгове разлоге, изостанемъ съ ньима, а Лайновийа, комъ самъ
у исто доба нЬколико л1епиехъ пословица за Васъ предао, за-
молимъ, да Васъ онъ о свему тому извГсти, и да Вамъ справу
ђеволчку опише; ели пакъ то Лайновићв учиню, незнамъ,
но боимъ се да H ie , како тако неизоставно за овима обичаима
настоите. Будите дакле увйрени, Господинъ Стефановийъ,
да ћете iň съ првимъ одовудъ посланимъ пртлягомъ примити.
Имате ли први Далматински Алманахъ 1836. и нађосте ли
што у нйму? мени се, премда добро неразумГвамъ се, то-
лико недопада, нема, што ТалЈани веле, Шуга. Нећеду ли
напредашньи бити важнш?
7 4 7
И Батара Штампатуръ Задарски добавля Србска слова
изъ Беча, да Србске кньиге штампа; но ко зна хоћеду ли быти
правичне? да небуду као МлЬтачке?
Е нестаде намъ и Стратимировића! отиде за любимцемъ
ЛазаревићсмЂ. Да намъ смрть иегова каквиехъ промена не
донесе? Шибенички Владика садъ задало бы he Теркуля. —•
А чуете ли што за фалРногъ Раячийа!?
Има доста люпиехъ пословица у Апендиновой Граматики,
кое, ако немате, а Вы ми явите, да Вамъ т препишемъ.
Остаемъ съ почиташемъ
Вашъ покорни
У Дубровнику Георпи Николаевићв
17/29 Окт. 836. Парх.
НевГруемъ да знате, да намъ е Госпоя Гагићка бређа,

желио бы имъ Сина! —
An Seine Wohlgeborn
Herrn Vик Stephanovich
Landstrasse № 37
in Wien1
Ungergasse Landstrasse gegen über den Voith
10. Nov. АСАНУ, 4650.
Букова иреписка VII, 461—462.
i На адреси прецртано Веу Herkules Christen Grabeu wird nicht abge

holt zuerfragen.
451.
ПЛАТОН АТАНАЦКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Бездин, 7. новембар 1836.
Любезный Господине Пр1ятелю!

4 8 дань сл8чай! Я читамь пГснариц8 Ваш8 драгоцГннб
а писмо ми Ваше мило башъу тай паръ дође! Видите дакле,
да самь я съ Вама, аки» ми и нисте п8ны 8. година писали.
Боястесе да ми не шкодите? Я се ваистин8 тога нисамь никда
бояо. И пре 4. мца враћагоћшсе изъ Пеште й заставили у К.
7 4 8
— у cv-нодалной соби старца, гди Бсвсреп'я чита рекнемъ М8,
да самь й я Беверепа стекао. На пытанЪ нЪгово: какш самь
га и гди добью? к8ражни> м8 йговоримъ: Г. Копытаръ к8пю
ми га е у Французской. До д8ше не знамъ кой Вась е у всйой
код Htra графи быо?! — Еле видите, да се я Вась Пр1ятеля
моихъ не сама» никда стыд iо нисамь, но самь се јоштв съ
Вама дычю й noHOcio. Ал’ айд’, то’ было па и прошло, и тай
се запиняло камень уклони съ п8та; да видимъ, хоћемо л’
йсадъ чешће се чрезъ писма састаяти, кадь страа више Hie ни
съ Ваше а ками> ли съ мое стране. —
Сладке с8 ми быле писма Вашегъ речи: Я и Г . Копы т аръ
велимо д а ст е садъ кою м ъ среЬомъ В лады ка! Зато с8 ми, сладке,
што любовь имате, сећати ме се пр1ятельски. Но смеяо самь
се кад рекосте: Б ар ем ъ w све м$ке, д а х оћ ет е о д м а х пост ат и
Адм инист рат ор А р а д ске епархије\ А к8дъ сте наумили с Ра-
цомъ Владыком? Вальда га не мыслите у Даль? И шта мы
слите са мномъ у Арад8? Дед’ Вы смышляйте, гди е ширш
кр8гъ дЬятелности! А Бога Вамъ еда ли сте й Васъ два што
подпомоћи кадри тамш близ8 Богова живећи? Знамъ, да се
Г. Копытаръ не пача у мацарске ствари, ма се то и найболЪгъ
нЪговогъ прјлтелл тицало; а чини ми с’ зато, што е вальда
кадгодъ южеженъ, па садъ и на ладно пири. — Шта се тами>
гласа, тко ће быти Митрополыъ? Хоће ли быти соборъ на
родный? ------- Зовете ме у Бечь, а не кажете ми, каква бы
посла я тамо могао имати; дед’ найпре задайте ми посла ка-
квогь. A mw бы цео светъ нашъ у гласъ за мномъ повикао:
Оде, да тражи ово и о н о !-----— -------Вы имадосте любовь
рећи: д а м и е друкч и је бихъ вас и üoxogio. Истолк8йте ми,
молимъ, то друкчи јс. Да Hie Фшанщя т8 што уплетена? Та
заръ и нЪна шбстоятелства нису непобедима — дед’ Вы зака-
нитесе! Ала! Ала! да можете којомв срейомъ и т8 npuKG-
ваногъ Г. Копытара покренути! — ? — Заборавихъ горе ка-
зати и ово: У cv-нодалной соби рече ми старацъ: есамь ли
читао Копытаревъ составь w кормчш? На атоворъ мой да
есамь, до да старацъ: е добро, а ты садъ слушай, шта самь м8
я на то возразю — пакъ онда ми прочита неюй кратакъ сос-
ставъ, свой на латшскомъ езык8. — Ово наравне зато Вамъ
пишемъ, да сообщите Г. Коштар8, кога прелюбазни) поз-
дравлямъ. Отдавна самь м8 писали x o tío , но д 8го самь гроз-
ничавъ быо, по кое то кое опеть и оффщюзно там w амш пу-
тованћ уздржа ме досадъ. Палласа нЬговогъ съ крајсмв
Б1блЈе Острозске јоштђ пролетосъ послао самь быо Г. Бе-
рић8 у Будимъ, да га йт8дъ къ h ím 8 сйпед!ра па ми га опетъ
некако натрагъ посла шу8да. Гледаћ8, да га с8тра по Пештан-
цы изъ Арада пошл^мъ.
749
Поздравите ми любезно и Ваш8 Госпою съ миломъ ми
фамшомъ Вашомъ. Шта ради Савва у дальини? Како се
влада? да ли се сећа пратнЬ оне у Сомбор8, кадъ е преко ctí-
хара падао? Одвейъ бы ми мило было, кадъ бы усердствовали
писати ми зань какш е съ ньимъ тамш, као и w томъ, какви
с8 то ордени, што добише Пр1ятельи наши Г. Г. Копытарь и
Шаффаркъ? Я држимъ (:до садъ:) Бечке Новине, па у ньима
то не стаяше.
У Вашемъ писмб беяше и то; ево В ам ъ починЪмъ писати.
Мила ми е та речь: починЪмъ, caMw, молимъ, не дайте да
кодъ h í западнемо.
Б8дите увЪрени w мојои свагданьой любови, и почита-
шю правомъ, с коима не престаемъ быти Вашь
У БездинИ на Дмитровъ дань 836.
искреннЪйнпй Пр1ятель
Платон Аеанацковичъ
По овоме найбрже ми писма &8дъ долазе: per Ofen,

C zegled, A rad, B ezdin i.
Sr Wohlgeboren
Herrn WuK Steph. Karadzsics,
Mitgliede mehrerer Gelehrten Gesellschaften
per Czegled,
— Ofen. in Wien.
mit Briefen des H. Hofbibliothek-
Custos H. v. Kopitar. Franco.
[Жигови:] Arad Franco
11. Nov
одговорено 9/21. Нојемвр. 836.
АСАНУ, 1837.
Вукова преписка /, 520—522.
452.
ВУК КАРАЏИЋ — ВАСИЛИЈУ ВАСИЛИЈЕВИЋУ
У Бечу 30. Октобра (наш.) 1836.

Последње писмо од Вас и од Г. Стеића примио сам од
22. Септ., на које одговор Г. Стеићу још нисам д о вр ш и о ;
750
ако буде и позно, надам се, да ће бити скозно. Поздравите
ми га љубезно.
Еда што можете продати од тих пословица, што сам Вам
послао? Хоћете ли join да Вам их пошаљем? Како би било
да их неколико у Србију (за продају) коме пошљете? Не
бисмо ли, ако ништа више, барем онолико новаца из њих из-
вадили, да Вам се одужим!
Приложено овде писмо оправите у Београд, да се поуз-
дано преда Милутину у руке, не би ли Вам и он коју фо
ринту за мој рачун послао или предао (за неке књиге, које
сам 1831. г. код њега за продају оставио).
Надам се, да сте Г. Тоши Баићу казали мој поздрав за
сир; напомените му га опет, да не би заборавио и осрамотио се.
Да ли je у Српским новинама штампана она историја
преклањске буне (die letzte Verschwörung in Serbien), што je
пређе неколике неђеље било у All. Zeitung? И ако јест, да би
сте се постирали, добити ми (м акар к а ко ) оне листове (оно
су знатни акти за историју оне земље).
Збиља! Ви ћете јамачно имати Српски у с т а в од године
преклањске, пошљите ми га на реву и на вересију, само да
га видим, па ћу Вам га од м а х натраг вратити! Хоћете ли?
Јавите ми, ако имате што ново. Поздравите Ваше до-
машње и пријатеље од
Вашега свагдашњега пријатеља
Вука Стеф. Караџића
Додатак: Ако ли оно не буде штампано, бисте ли ми

могли послати какав други најновији лист Српских новина;
да видим језик њихов. То би ми требало ради овога одговора
Г. Стеићу. Помозите ми.
Бранково коло, 1896, бр. 4, 123—124.
453.
ВУК ПОПОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Рисан, 13. новембар 1836.
Рисанъ. У ново-сазиданой по моди
кући Moioň 1./13. Новем. 836.
Високоучени Г-дине особити мой Пр1ятелю!
Тражећи различии народньи песама, пословица, прича,
загонетка, и остали (опростите) спрдалица, изостао самъ ово-
лико, те вам ъ нисамъ на перво ваш е мени предраго писмо
751
одъписао. Садъ видећи и читаюйи опетъ друго одъ 9. Октом.
писато, одъ стада управъ мога врући mí е пламень уз образъ
полетю; за ови дакле путь, колико молимъ да ми опростите,
а у напредъ желимъ, да ме башъ, и писмено по носу, ако самъ
и попа, нисамъ божи светацъ, куцнете, док самъ млађи
да се научимъ памети; толико да и ово писанце, съ коимъ
желимъ любавь ваш у утЬшити, и дугъ мой с’ леђа свалити,
пр1ятельски пршмите. Дође намъ едва и Лукета, а нисмо му
се надали колико ни майка мертву сину, фали се много на
дочеку, говору и любави вашой, и свима Ришнянима 50 —
по — 100 мили ст е и угодни саде. Мене пакъ с’ ваш им ь да-
ровима натоварили ст е да не могу управъ носити, то есть:
стадимъ се и стидићу се оволике без заслужне любави, до
мое смерти. Особито лавъ, кои е лйпотомъ своюмъ у зачудо
многе довео, неизречено mí е по вольи. Книге одъ Г. Влади-
савлйвича нисамъ юшъ добю, а када и примимъ свакомъ cBoie
по опису ваш ем у предаћу. А за пословице кадъ скупимъ одъ
пренумеранта новце на истогъ Владис: послаћу. Молићу васъ
за кое обявлеше, ербо самъ и желянъ видГги, кое ни найманй
Hie ми мило, будући да е юле летература наша у Мацарской
жива, не бих васъ баремъ за ово молю. Иза планине без
шедне препоруке, пршмю самъ потешко бреме пГсама, и одъ
туђина знашћи да су за васъ, опремимъ и я съ препорукомъ
на Г: Гагића у Дубровникъ. У Рисну и у Перасту искупю сам
неколико nicaMa, а из Доброте, Столива и Перчаня мучно е
добити ербо сви мисле да е нечесова прјевара. Момче оно
вам ъ добро познато изъ Доброте, донео mí е био неке nicMe,
али изписате су биле, кое ли е пак 6io чуо, пошао ie поправляти
по свомъ мудр1емъ начину, говорећи: да онако неваляю
ништа, вейь да би се светъ с’ ньима ругао. Здравице наше
одавна би вам ъ послао, да самъ икако могао, састатъ се съ
онымъ, кои mí е и ону едну Домаћинову казао. Онъ е из Гра
хова (Баю Станийь) и будући да су збогъ оногъ несретногъ
пашалука и напредъ много устрашени и забунГни били, нису
доле ни слазили управъ одъ Априла м-ца; а садъ изгубили
све куће, имовину, а многи свое родителГ и хранитслГ, са
свимъ не долазе у Рисан но врище и пиште тражећи по сту-
денимъ кршима и пећинама спасеше. Знамъ обаче за цело да
е онъ остао живъ, и смислю самъ тайно послати брата мога
управъ к’ HiMy да и препише, и одма по пошти пршмићете и.
Чудимъ се да ме за састанакъ они ништа не питате, валя да
ст е одъ кога нули, или знагоћи како е за Церногорце и збогъ
ньи за Граховляне наопако испало, неда вамъ сердце Србско:
о овоме споминяти. Скуплйне пйсме послаћу вам ъ преко Г.
752
Гагича, а овђе кадъ имамъ чистогъ места, чуйше одъ свашта
по мало:
Пословиц — Да ти роди ражъ, како што знашъ скроити
лажъ, неби никадъ огладню; ово реку тко много лаже — У
сита оца прде ђеца — Помози Боже доста ручица, а уби
доста гузица — Богъ е дао, а врагъ саставю — Свака е риба
вода; а бакалай е войвода — Жао е пћшцу на коньицу —
БолЪ е носить него просить — Башъ пала е пчела ђе ће
медь наћи — Пошльи рђу на путь рђа ка’ и рђа — Сладка
pie4b и царева врата отвори — Кудъ ће крушка съ крушке
но опеть подъ крушку. — Доста пута више валяю ноге него
глава — Пошао е у све трке да o6pie берке — Еремја уз’
noni, а све 3Mie у море; ово говоре Крушевичани, кадъ носе
л т ю преко свое землЬ — У ђевопке бубань 6ie, а у момка
ни умъ т е — Иль се мрчи, иль ковачъ шеей — БЬхъ добро,
Ьахъ болЕ, легохЕ овђе без нсволЕ — Играла се була и
калуђерв то е коло шарено; реку обично кодъ насъ къдъ[!]
виде фратра и нашегъ попа разговарат се — Jliena е скужа и за
жива мужа — У говнима смока nie; кадъ се ко за малу стваръ
свађа — Што е крива Босна да е гладна Ерцеговина —
Даће бака што е яка — Питали баку, како бако на пиру
тешко безъ бритве [мали нож]. Тешко руцы по поруцы —
npie него се метне магарцу воде у уши, незна пливати —
Немамъ те, ни у пети, а камо ли у памети — Без путовођа
чубрана тамо пута нема — Кадъ се синовацъ женяше стрица
непиташе, а кадъ се раженяше и стрину припитиваше — У
мила пр!ятел>а често неулази — Загрми као громъ а смилуй
се као Богъ — Кад се фали конатъ рече се: са зла конта на
добаръ — Ђе се надахъ масла ести ту ме има пасъ иђести
— Уздала се маћа у пасторка па остала ялова; кадъ слаже
што уздайни npi ягель — Мука е быти кад iя, а масла му не
майка (фали) — Шукадаръ букадаръ већв я тамо ника-
даръ; ово ћете бити ви рекли, кадъ сте из Боке отишли —
Ако самъ ти у кућу шесамъ ти га у гузицу: кадъ виче кога
Домайинъ страногъ — Биће свашта а неће насъ — Несретньо-
га лубарда 6ie — Kora серби некъ се и чеше — Нити валя
медъ бити да те разлижу, нити чемеръ да те расплюю — Тко
ће рећи да е курвинъ синь; кадъ се пита за що украдено —
Jlieno е злато ма валя виђети шта е подъ злато — Какавъ
дань таки и даръ —• Какавъ попъ таки и приходъ — И npie
е куга до лазила па намъ Hie у гузицу улазила; реку ономе
кои прети — БЈсле виде пробакташе млада Марка проведоше;
кадъ се што сверши — На сиротна свакомъ е лака рука —
Тешко мени у зло добро чекаюйи — Али мрцы као вуци,
али церни као овце; обично реку ономе кои из’међ дружства
оће што другч1е пити или сети — Ко не остави одъ ручка
вечери кае се после — Jliena делЈн празна Йел1я — Злу вазда
мећи напрТедъ — Свакъ свою потребу зна — БолЪ е ново
развальиватъ него старо градити — Пинята се повразу ру
гала, а оба су омрчена друга — Пуне очи пуно е и срдце
— Никла блитва из гована; рече се ономе, кои се из сиро-
t h h í возгорди — Зло е пойъ, а юшъ горе не дойъ — Лези
жено законъ те веже; ово рекне мужъ жени своюй, кадъ се
нећа перви вечери да с’ ньиме леже — Скочи срна иза терна
ђе задрје ту yMpie — С’ добримъ чубраномъ може се и у
Турской крува наћи — Рђав оспремачъ готова штета — 1адни
ти бакини разговори кадъ е бака ђеда изгубила — Ради самъ
погинутъ него срамотно живЬтъ •—• Терпи душо Бога ради;
ово реку увређени люди — Ндесамъ се могла одговорити
кнезу; рекла една удовица бређа кадъ су е питали зашто е
дала — Ради самъ на путу погинутъ него у дому кукатъ
(гладоватъ) — Нитъ се у богатству понеси ни у рђи подай
— Ко чини конатъ без оштара чини га по два пута — Што
трезвенъ мисли, пянъ изговара — Яданъ дука залуду ти мука
— Плети котацъ, ка’ ти и отацъ — Ручао е и они ко е во-
лове изгубю; реку кадъ обЪдъ одоцни — Чести пути губе
цЬливе — Кадъ дође снага дође и паметь — Ђе иде юне
некъ иде и уже — Hie ко има но ко yMie (зна) — Волимъ
своме показать рутину но туђину гуньину — Извади комарцу
едну ногу npieBa му на дворъ (на полй) — Пасю косъ мећи
на трпезу, а она опетъ те подъ терпезу; кадъ ко кога моли
за кое добро а онъ се одриче — Сйди па бескди — Иђеде
коня трава; добить иђеде капиталь — Кадъ ти комшш кућа
гори, своюй воду приправляй — Кумъ донесе кумъ иђеде —
HeyMieuib направить, ма ум1ешъ забавит; рече се ономе
кои е невЪштъ, а чесовой радньи ману наоди — Гледай свое
после, а на мое се посери; рече се незвану посредственику
— 1една репа света лЬта па и она шогава (ћелава) — Бог
и дао па и и саставю; кадъ се састану двје рђе — Ради би
се створить магаретомъ него женомъ. Молимъ предъ госпо-
юмъ вашомъ да не речете ову на гласъ — Ко старо крпи кон
це трати — ко старо люби данке губи — ................. — Пошла
чизма а дошла цревля — Нема оваца без новаца — Пони-
жену главу сабля не стене — Пођоше стари нестадоше ствари
— Кудъ сви вуцы ту и усо мали — У добра домаћина са
моволии гости — Обично певаю и ово: а мои гости глоћите
кости, макните ногомъ пођите с’ богомъ — Тресе се као го
стюдско вижле; реку кои се дркти одъ зиме — Даћу ти што
и Паштровийъ попу; ово чуемъ често рећи одъ кога лютита
754
човека — Не зову магарца на свадбу да игра и ritaa, но да
воду и дрва ћера — Коликъ си синови ће ти у четверицу яе
носити; реку маломъ човеку. —• Из ништаће као попу Лесу
нога; ово реку пяници и свакомъ кои назадъ с’ чимъ добримъ
иде — Коя се рука неда посћћи валя е любити — Ко не уше
л!епо лудуе, или давно му е, проштено — Што богъ да и
шкоби; рекне у игри найгори — У богата влаха скупа ше-
ница — Залуду човекъ штеди у дно вреве — Штеди они ко
ништа нема — Валя се родити сиромахомъ па стечникъ
бити — B oni е икадъ него никадъ —■Кадъ те обале Hie ти
се файде ногама копрцати — Она мауче што доватит не може
(мачка) — Ко се у туђе обуче берзо се свуче — Нема Трипо
негъ едну веладу (капотъ) а у тивту рђаву интраду (бащину)
ово рече онай кои бива прекоренъ што не носи лепше альине
— Чувай докъ имашъ, а не тражи кадъ немашъ — Ко неће
с’ богомъ ђаво га едва и чека — Нађе киша уби миша дође
стари да га вари, дође млади да га лади, дое Лука да га
фука; реку ово иђеши — Калуђере, ни краво ни воле, нити
орешь нити MntKO даешь — Калуђере церна кукавице, за
луду ли едешь проскурице, што нелюбишъ туђе удовице; као
на прим: мою пуницу — Немой да што у теби загные; реку
много говорльиву — Ко евтино купуе, евтшје продае — Нау-
ченъ е злопатити, кадъ ко зло терпи — И преброене овце
вукъ иђеде — Што мачка чучи све на своме репу —- Не
елелице све иђеше, непилице bího попише —- Kora е страхъ
та болЬ чува —■Руга сфди на край пута, па се свакомъ руга,
а съ ругомъ се сватко руга — Неволя чини на крничка врата
долазити — Kora е молити nie га срчити — Bont е одрје-
шено него рђаво завезано — Да зна човекъ ђе ће вратъ сло
мили не би тамо ишао — Богатъ даньомъ спава а поноћи
краде; ербо мисли тада —- Одъ баба земана: кадъ е што
старо — Немой продать Btpy за вечеру — На шпшу штеди,
а на клокунъ пролТева; рече се ономе кои гледа газету а не
цванцикеръ; шпииа е мала рупа на буре, а клокунъ велика
— Царь прди а баило пише — Што прди може му бити;
реку богату — Уватићу те за грдило; за вратъ — Руката
жена, радльива — Юпенъ, сакатъ — Пиня, твердица — Тра-
вопасни човече, лудасти — Обри се уз брдо; кадъ ко иште
много рече му се — Шта зна магаре шта е петрусинъ —
1Шунъ те удрю; убиточни даждъ — Ће е браће ту е и ;цела
— Тешко си га саму и на вагану. —
Чуйте, вейь е доста за садъ пословица, и кою смешну
песмицу. —
1 ............[није за ш тампу]...............
48* 755
2. Зетъ се справля у пунице, носи дивна армагана. Носи
яре на магаре, кадъ e 6io проза село, проза село сломи чело,
кадъ e 6io проза друго, проза друго проби уво, кадъ е бю
проза треће, проза треће сломи плеће, магаре му сломи ногу,
а яре му вукъ иђеде, яохъ яда и неволЬ, ни кућ ъ ићи ни шта
носить; а кад дође у пунице, ту находи три пунице, ђе пу
нице масло варе, дадоше му котао грести, метну котао на
колГна, пеленгаће прогорю, и до меса догорю, баци котао на
сретъ куће, баци гаће на врхъ куће, а побГже иза куће, за
ньимъ трче три пунице, една вели вернъ се зете, друга вели
на ти гаће, трећа вели нека иде не дошао, Hie нища ни валяо. —
4 ............[није за штампу] . . .
5. Танко пое у гору ])евойка, танко пое далеко се чуе,
ма е зачу чобанъ скрай оваца, калуђери изна манастира. Малъ
говори кало калуђере, яо яданъ чобанъ скрай оваца, да е мене
како но е тебе; спратю би овце и яганце, любю бы за гором
ђевопку. Ма говори чобанъ скрай оваца, яо яданъ церни ка-
луђере, да е мене како но е тебе. Яби мою обривао браду,
церну капу на ватру бацю, airrepifo о тернъ o6tcio, танку
кньигу низ воду пуштю, любю бы за горомъ ђсвоику.
Домаћинову здравицу послао самъ вы . Дакле ако вамъ
е была потешка научити чуйте ову: Здравъ брате домаћине!
За здравлГ твое поштене главе, браће твое и братучеда, си-
нова и синоваца, унука и одмладака, и свакога одъ твога
поштенога дома рода и порода. Богъ ти дао часть папе P ím -
скога, владике Цетшскога, два бана Паштровичьа, и четири
властелиновића. Колико je на овой маюлики писми, толико ти
Богъ дао сини, колико на истой маюлики шари толико ти Богъ
дао снаи, да се с’ ньима дичишъ као море дубиномъ, као
небо висиномъ, како полГ шириномъ, како лисица мудриномъ,
како зецъ брзиномъ. Богъ те сачувао одъ Османа диздара,
крива кантара, попузльива моста, подругльива госта, пертене
вреће, и рутаве среће, празне кесице, попердльиве домаћице.
Више куће ти високи стогъ, на нГму ти сЬдю Господь Богъ,
свакоме твоме с’ нГга дјелш, некоме капомъ, некомъ шакомъ,
некомъ стугомъ некоме врейомъ, а тебе домаћине врейомъ
стугомъ, шакомъ капомъ и свакомъ добромъ срейомъ. — Ову
mí е казао еданъ из Паштровића, когъ самъ звао на ручку
збогъ тога да mí е што чути, и видећи доста меса и вша, збуни
се и не зна ми ништа друго казати. Дакле дођу Граховске,
чуйте и ову пр1ятелъску, кою домайинъ одговараюйи Hania
своме сину иль брату.
Здравъ брате (илъ синко) напише ова наша господа ку-
мови и прјдтелии за наше здравлГ, а ми ћемо садъ у ньюво.
За здравлГ (Н. Н. поглавитогъ у терпези) нГга и нГгове
756
поштене главе, иегове куће и ђеце и сваке лјепе добре среће.
Богъ га брате подержао у свакоме добру, Богъ му удјелш,
да му е шлеме твердо и високо, а одъ Г-да Бога благосло-
вено; подъ нЬгово твердо и високо шлеме, Богъ yflienio и
лјепа милость божда, свако родно и благословено сЬме. Перво
за здравле hítobo и нЬгови синова и синовица браће унука
и одъмладака; за здравле HiroBora широкога стада и дубо-
кога рала, стадомъ се фалю, а раломъ раню а Богъ му по-
могао. Вазда ишао путемъ широмемъ, а образомъ свЈетлЈемд
ћесе пуне и сваке niene и добре среће. И за здравле свакога
нашега кума и пр1ятеля и старога и младога. Богъ ни брате
промислю и удаелю да старе держимо а нове приватамо по
вольи Божюй и по закону ристову; ђе гойь ни кои кумъ и
пр1ятель 6io, и одъ кое годь земле и крайне 6io, све той
земльи заповедники 6io, то наши кумови и прдятельи били.
Наши се кумови и пр1ятельи познавали међу брайомъ и кра
нном, по образу лЈепоме, по гласу поштеноме, по ћеси пуной,
по ћорди оштрой, и по свакой nienoň и доброй срећи, како
Даница звјезда међу звЈездама на истоку ютреийму. Што ћемо
ми мой брате наше кумове и прјдтеле иментоватъ и паме-
товатъ, но нека и Г: Богъ иментуе и паметуе и у напрдедъ
помакне коликое воля и милость иегова. Одъ кое гойъ вере
и закона наши кумови и прјлтелви били яки и Г-дъ Богъ по
могло и у напрједв помакао. А шта Ьемо мой брате дале но
напише они у наше здравле, а ми у здравле свакога нашега
кума и пр1ятельа и правога солдемника; и за здравлЬ онога
нашега свакога добротвора, кой за нама добро зборю ђе насъ
не било, Богъ му дао сваку срећу кою бысмо ми сами себе
ради. Ђе ли пакъ ми били Богъ нам промюлю и удделю да
одговоримо свакоме ко за шта бю, Йесомъ пуномъ срейомъ
веселомъ и любави правомъ, ђе ли ни била потреба да Богъ
да и крЪпкомъ мишкомъ и оштромъ Йордомъ. И здрав брате
за здрав.тћ све ове наше господе, кои су данасъ дошли и
приспели, да Богъ да и милость Бож1а да дођу и одъ на-
предуща лета, и ове године и много лета и година; они у
здравлю доодили, и насъ у здравлю и у добру наодили. Кои
ли ни кумъ и прдатель ше данасъ дошао и приспю, а жудию
да дође и присше, дошао и присшо на свако место ђе Богъ
срећу дјели. Вазда мой брате молили Г: Бога наши кум: и
пршт: у наше домове за наше здравле, а ми са земаномъ бо-
жлемъ у HbioBe домове за ньюво здравле. Помагао Г : Богъ и
насъ и наше кум: и прјат: ђегођн се съ ньима састаяли еданъ
другоме о части и добру радили, у лице се целивали еданъ
другогъ за здравле питали, npaBieMb и cBoieMb добр!емъ
сердцемъ; ђе ли се с’ ньима суминьивали по другоме се поз
757
дравляли. Богь и милость божја удјелила да вазда чуемо одъ
наппе кумова и npisrr: добри гласъ и добру узданицу, а та-
кођерв да Богъ да и они у насъ. И здравъ си ми за здравлЪ
овога нашега Долибаше и све ове браће около Hira, и шта
ћемо? Оћемо ли ову чашу попити до капи за користь нашу
а за любавъ наши пр1ятеля. Оћемо е попити да ћемо се с’
ньоме и покрити и здравъ Богъ те весел io. —
Госпоя Марта збогъ книга, а моя поша збогъ великогъ
оногъ поздрава с’ миломъ вольомъ васъ и све што е ваше
поздравляю. Перву говори се во обще а и прилика е да ће е
узети Г: Георпе Петровичь, кои се чека заедно с’ владикомъ
ови дана доле. Радуемъ се да сте добили малогъ славуя (Ди-
митрто) напредуйте у радньи, а и я нећу васъ покорите;
садъ и я имамъ три, последнегъ добю самъ на воскресеше
у подне (Светозара). Немойте ме у напредъ, а и я нећу васъ
заборавита, него уверени будите да васъ за честь и дику
мою имамъ.
I. Вуколъ Поповичь
пар. и кат.
Питали сте ме шта значи речь зд8хачъ. Ерцеговци а и

Черногории зову еданъ Мали комадъ колико крайцера коже,
ко1 е прилешгЬнъ унутра одъ мешине, у дно оногъ шуплЬгъ
дервета, крозъ Koie се дува у Дипле (гайде). Оно дакле зову
Здухачь. За Рисанъ и Нови, кад су узети, и колико су стали
и кадъ су Турци из ньи отошли, трудю самъ се свуда изнаћи
и нико ми достоверно Hie могао казати. Из проповеданя
стари люди могу вамъ казати ако васъ е воля у напредъ.
[Споља:]
An Seine des Herrn
Wolf St. Karadsitsch
der Philosophie Doktor und mehreren
gelehrten Gesellschaften Mitgliede Wohlgeboren
wohnhaft auf der Landstrasse № 57.
Wien.
Штампа се по: Букова преписка VII, 5—13.
758
454.

На Ваше поч. писмо од Митрова дана, имам Вам Чест
јавити, да се овог вашара ниједне Пословице, као и друга
код мене књига продало није — вашар je врло рђав а ни
одкуд ни крајцаре за њи дошло није — тако од примљени
новаца за Пословице, на Ваше потрошке се заклопити могу.
Поело сам Вам 1 Ех. Тирол. Граматике f. 5. —
1 „ Стеића Забаву IV 2.30
1 „ Пчелу 1837. 1.15
чрез Г. Николића на Г. Тирку од који примити изволите.
За Матичино новопостање се join ништа незна — нит
joj ми join дворове почесмо зидати — до пролећа ваљда ће
се обоје стећи —
Поело сам истом сад, чрез Хартлебна Пословице Г.
Брлићу —.
Г. Симо Милутиновић je моро одавде побећи што га
људи мал не разнесоше —, и јуче ми један Господин дође
да се протерује — зашт га нисам и вьему довео, а ja му реко,
да га ни ja од 5. пута чрез цијело вријеме нисам мого ви-
дити, такоје риједак бијо —.
Пуче глас, да je Генерал Михајловић у Темишвару умро!
покорни
У Пешти 17г Нојемвр. 1836. Joe. Миловук
Dr. WuK St. Karadjits
Landstrasse № 57.1
in Wien.1
Воштани печат c иницијалима JM .
19. Nov.
АСАНУ, 3171.
1 Изнад овог прецртано Josephstadt am Glaicis № 4L
759
455.

Високопочитајеми и високоучени Господине!
Прије неколико дана вратио сам се из Фјуме, и ево једва
доби времена, да Вам с’ ово неколико рјечиј одговорим на
Ваша поширока писма. Ja сам већ књиге из Црне Горе примио,
и већ дао везати, али не хтеде по 2. крајцаре, као што ми
Ви пишете, него по 4 и надам се, да ће ове седмице све бити
готове, а имам и брод један преправан за Боку, који ми je
донео абер од Лумбардића, да je листове од предисловија
и примю, и камо иде, послао. Гледаћу и да распишем, како
ми налажете, али не знам, оћу ли Лучићу у Одесу за трећу
и четврту цванцику писати, о том не знам ништа из Вашега
Писма од 2. Септ. нов. Јавите ми на време.
Примю сам и сандучић за Вуколу Поповића преко Volke
и отправићу с’ истом згодом.
За Ваш Н о ви З а вјет не брините се, он je какогод код Вас.
Нешто ми je предао Г. Доктор от Г. Гагића, да Вам
пршшьем, па чекам какву згоду с’ мањим трошком, и ако не
буде, а оно ћу на дилиђенцу, али тамо распечаћавају, а ово
je писмо нешто чворновато, не знам који je белај у њему.
Ономад сам примю и от 3. Нов. Ваше, у коме ми при-
шиљете објавленије за З о р у год 1837. Фала Богу! Ево већ
и Терзије оставите Аршин, пак Алманаке пишу, ала je то
јадно књижество на коме сваки, који зна читати, зна и Бе-
летриста бити.
Ево вам Принумеранта на комаду артије. Кад не иште
новаца напред, то je мало лакше, ал онда ћу ja на чудо
ударити, за то ево овиј имена, за које сам сигуран, даће
платити.
За Моју Граматику, Бог зна! кад ћу je преписати и je-
данпут на чисто, а камо ли два пут; jep сваки пут имам
штогод или измјенити (или додати или одузети). Али насто-
јаћу што скорије, барем један пут. А рад би сам, док сте Ви
ту, jep ко би ми се после тамо за њу старао, без Вас?
Пошљите управо на опшчество коју од Вашиј пословица,
или оћете ли, да од овиј дам боље мало везати, пак јим пре-
дати, а Ви напишите Писмо, управо на њиј, а мени јавите
шта ћу радити. Сада су Тутори: Гдар Спиро Поповић, Г.
доктор Фрушић, и Г. Крсто Цвијетовић, до 1ог Јануара.
760
Баракана неће нико да прими, да Вам донесе тамо, јер
je кабаст, пак се људи страше узети га на Дилиђенци, а
Другиј згода не знам. Него добите лутрију, па дођите сами
амо, те га сами и носите. Или ако je ja добијем, а ja ћу доћи
к’ Вама, пак ћу га Вам донети. А! шта Вам се чини? Како
се то лепо сања! — Ми смо овде сви добро и здраво, само
нам Г. Крсте Цвијетовића најстарија кћи тешко болује от
Нерфенфибера. Бог зна, оће ли жива остати! Како ми je жао! —
Будите ми здрави са свима Вашима и јавите ми што
миелите. Г. Фрушић ће Вам скоро писати а сад Вас позд-
равља с Вашим истиним Почитатељем
У Тријесту и Искреним Слугом
на Аранђелов дан у вече 1836. Дим Владисављевић
An Der Hochgelehrten Herrn
Н. Wim Steph. Karadschitsch
Wohlgeboren auf der Landstrasse № 57.
in Wien
24. Nov.
одговорено 13/25. Нојемвр. 836.
опет 7. Дек.
АСАНУ, 3276.
456.
ГЕОРГИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Високоучени Гд Стефановићв,
мени високопочитаеми!
Обичае Дубровачке овде приложене и пре бы вам опремио,
но бияше ми обећао Поп Вуко Ришнянин, да и он неке niecMe
има Вам слати и то преко мене, зато исчекиваюЬи на Hira
мало сам се одоцнио, Ви ћете ми пакъ збогъ тога знамъ опро-
стити. Да би Вас могао ioin у чему послужити. Запов1едите
слободно, моя ће особита радост быти съ моим услугама
Вашег се пр1ятельства удостоити.
Съ особитимъ почиташем остаемъ
ваш услужнМши
Г Николаевић
Дубров. 9/21. Нов. 836. парх.
761
[На посебном листу туђом руком:]
Сочинилисмо нешто одъ оше ПЬсмарица т. е. случайни
поели Госп[о]де Црногорске: Бой-Колашинскш. Поара —
Куряка. Кула — Капе[та]нъ — Илића. Погибјл Алайбега
Ченгића.
1ошъ нГке поманЪ после; но Васъ молимъ што видите
да валя ставите, а што видите да Hie угодно Ви изоставите.
An Seine Wohlgeborn
Herrn Vuk Stephanovich
Doctor der Philosophie etc.
Landstrasse № 57.
Wien.
[Вук забележио црвеном оловком:]
Дубровчанину
АСАНУ, 4651.
Букова иреписка VII, 463.
457.
МИЛУТИН РАДОВАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Београд, 21. новембар 1836.
Го. Вукъ С. Караџићу у Бечу.
у Београду 9го 9-вра 836. лЪ
Ваше почитаемо писмо од 30го П. М. примиосамь, укомь
пишете дасу ваши 17 к речника у 831 лГ код мене остали,
того истогъ года 5го Априла, ниеми више предао онай ча-
рукция кодког су ваше кньиге биле од 14 комада од коие едань
продать а 13 предато гос. Возаровићу. Такођерв продатое
13 Првенаца, закое е узето свега 5. f 24. Данась предаемъ
василГвићу 5. а 24 има трошкови за писма.
N o tia
о заоставшй ваши кньига примени
48 Племенита и С. Любовь
35 Даница
30 Првенаца
762
Закое молимъ изволите писати комећуи предати еръ код
мене више немоту обстати.
Остаемъ поздравля приятелски
Милутинъ Радовановић
Herm
Wuk Stef. Karagich
in Wien.
Landstrasse 57
Вошташ печат.
[Жигови:] Semlin Netto di fuora e sporco di dentro Wien
26. Nov.
АСАНУ, 4046.
Букова иреииска V, 701—702.
458.
Шид, 22. новембар 1836.

Высокопочитаемый Гдне!
Вечерь водворися плачь, а заутра радость. Башъ тако
се и самномъ догодило: я на дань погребешя Гдна Митро-
полтга нашегъ сл8шак>ћи проповЪд8ема дЪла егш обливао
самъ лице мое сбзама, и горко уздиш8ћи у себи roBOpio: те-
жко се одъ садъ нама, жалости нашей не б8детъ конца, w
што ћемо шбЪсити органи нашя, гди ли ћемо сЪдити и пла
ката, кадь ли заборавити ов8 жалость. Но тко може као все-
мог8ћш Богъ, кои срцемъ нашим влада и управля. Я ч8юйи
потомъ да ће напгь родолюбецъ Гднъ М8шицкш Стратимјро-
вића Преемникомъ постати, измен8се на ма, и юбрати плачь
мой на радость, и возопи: слава во вышнихъ Бог8, кои време
на изменюе, и правд8 достойно награждава. Я одъ тогъ доба,
к8дъ годъ идемъ, за то распит8емъ, и ч8емъ, да на све стране
w h ím 8 се добаръ гласъ разлива. А шта се, Бога вамъ, тамо
w томъ говори? Хоћел’ насъ шбасяти правды с8нце? бли наде
жда; и хоћемол’ се сподобити съ весел1емъ воскликнбти:1
Рад8йся Небо, и восплещи српска крове р8кама: еръ си се
усрећила и добила м8жа просвещена, полна добра жара и
любве къ ближнимъ и правди. Небойся роде поглотити тя
ищ8щегъ врага; добю си бо защитителя и вЪры поборника
нова. О жельо моя! Хойешъ ли се и кадь Ьешъ се исп8нити?
Скоч’те Србли и вич’те сви у гласъ: Помози намъ Боже!
763
Подай Гди! и коснисе срца пресветлМшегъ дара нашегъ,
иkw да изл!етъ высока милость свою надъ ньимъ когъ дЪла
нЬгова дич8.
Башъ данасъ, кадъ самъ немог8ћи выше трпити смыслю
ово вамъ писати, на питанЪ мое каза ми овдашнш спахшскш
Пров1з8ръ, кой е прекоючеръ изъ Н. Сада дошао, да с8 се сви
Н. Сађани сложили за Гдна М8шицкогъ, молити, и да Земл
ицы свою депбтацто у истомъ намерению у Бечъ шилю.
Тако бы требала и сва проча знаменита общества да со-
творити ускоре, и да не доп8сте таки» многоважное дЬло про-
тезати. Вр8ће се гвожђе к8е. -— wbo само вама пишемъ.
Добю самъ пословице ваше и разаслао к8дъ треба и явю
зашто цТн8 повиш8ете. Валя да с8 контени, кадъ ми ништа не
пиш8. Жао ми е было кадъ ми е Г. прота Вбковарскш казао
да едва е пошта вбковарскш npiMio да вамъ оне речи на П.
по дел1жанс8 пошлТ зато што ние подп8но ф8нта была, и да
сте толико платити морали. Явите ми молимъ васъ, были
могло быти, и были васъ ефтише стало да по2 Шиђани w пеш-
танскомъ б8д8щемъ вашарб до Г. Милов8ка друге речи пошал-
Ъмъ, еръ и тако до пролећа нећ8 быти готовъ. Пакъ бы вамъ
онда вейъ еданпбт и д8гъ мой прислати могао.
Рекосте ми, да васъ за покойногъ Ббдимировића и ствари
поч. Неделковића ништа не питамъ; Но шпростите, ово вамъ
морамъ опетъ досађивати. Тамошньи Г. Ужаревичъ Медецше
докторъ, и бивш1й содрбгъ нывоъ, поодавно ми писао и т8-
жећисе молјо ме, да м8 явимъ, ели истина, да се ишде за ньимъ
онако као што е ч8о говори. Я самъ м8 еще съ концемъ
септ, по Илочкой пошти одговорю да е лажь све готово, и
може быти, да онъ мое писмо Hie добю, кадъ на мое закте-
ванЪ ништа ми непише. Я самъ писмо платю, а пошта може
быти подерао а новце у депъ сподобю. Упитайте га, ако е
тамо, молимъ васъ. Онъ е мени онда као непознатъ перви
п8тъ, и може бы w васъ уп8Йенъ, преко Товарничке поште
писао, w кое самъ писмо и добю, а ваша ми писма увекъ и
на товарничку пошту управляла, w Илочке, на кою мрзимъ,
до лазе.
вашъ
пр1ятель
У Шид8 10. 9Ьег 836. Авр. Паничъ
ПарохъЗ
764
Herrn Herrn
Vuk Stephanovics
in der Landstrasse № 574
in Wien
4 Dec.
АСАНУ, 2221.
1 Изнад прецртаног выкати.
2 Изнад прецртаног Пеш.
4 Испод прецртаног Josephstadt am Glacis № 41.
459.
ВУК КАРАЏИЋ — ВРХОВНОМ ДВОРСКОМ
ПОЛИЦШСКОМ И ЦЕНЗОРСКОМ УРЕДУ
An die Hochlöbliche k. k. Oberste Polizey

und Censur = Hofstelle.
Der gehorsamst Unterzeichnete hat sich zum Behufe wis
senschaftlicher (besonders philologischen) Forschungen einzelne
Exemplare von mehrere im Serbien erschienene serbische und
bulgarische Bücher verschrieben; und sind dieselben 35 an der
Zahl bereits in das Bücherrevisionsamt angelangt.
Da es für ihn von grosser Wichtigkeit ist, dieselben bald
möglichst und zwar nur f ü r seinen eigenen G ebrauch zu erhalten,
so sieht er sich veranlasst, an Eine Hochlöbliche k. k. Oberste
Polizey- und Censur Hofstelle die ganz gehorsamste Bitte um
eine hochgefällige Anordnung zu deren Ausfolge zu richten.
Hochachtungsvoll verharrend etc. etc.
Einer Hochlöblichen k. k. Obersten Polizey und Censur
Hofstelle
23. Novemb. 836. Gehorsamer Diener.

Концепт. АСАНУ, 2355a.
765
[Превод:]
П реславн ом ц арско-краљ евском В р х о вн о м дворском поли-
цијском и цензорском у р е д у
Н ајпонизније потписани поручио j e себи р а д и научных (н а
рочит о ф илолош ких) и ст раж ивањ а већи б р о ј прим ерака срп-
ских и буш рски х књиш об ја вљ ен и х у Србији, о д који х j e већ 35
к ом ада ст т ло у У р ед за ц ен зур у књ т а.
П ош т о м у j e веом а важ но д а т е књ т е доби је ш т о j e м о-
1ућ е пре и т о само за своју личну употребу, т о налази за по
т ребно д а се обрат и преславном царско-краљ евском В рховном
дворском и ц ензорском у р е д у , с најпонизнијом м олбом д а се
и зда наређењ е за п и х о в у и сп оруку.
О чекујући с п ош т овап ем и т д., ит д.

П реславном ц арско-краљ евском В рховн ом дворском поли-
цијском и цензорском у р е д у .
П онизни слуга
23. новембра 1836.
460.
Земун, 24. новембар 1836.
У Земуну 12. 9вра 1836. п. н.
Одговарам [на] Ваше писмо од 30. п. м. јављајући Вам,
да сам последње поште послао Вам од Г. Милутина једно
писмо, мислим одговор на оно Ваше у моме приложено бивше,
и да сам од њега 5 f примио, и у Ваш рачун за добро ста-
вио. Пословица сам врло мало продао. Њи би сваки рад мукте
читали, само да за н>и не плати, а Г. Мијановићу сам по
наредби Вашој један егземплар join онда послао.
Вашем одговору Г. Стеићу надамо се што пре. Ja ми
слим да ће од Вас бити честит и ваљан, и повода дати о на
шем језику што и даље мислити.
Г. Тоши Баићу изручио сам Ваш поздрав, и опоменуо
га за сир, али он сад управо по спајиски живи, и за мало
неће ни за највећи задањ остати, за то мислим не мој те се
његову сиру ни надати. Она историја буне у Allg. Ztimg
преведена je и печатана у Србске новине од слова до слова,
како сам чуо, али се Вама чудим, како можете од мене искати
766
да Вам те листове пошљем, кад сами знате, да одунуд овамо
није слободно ни мрве печатане пренети. A join више се чу
дим да код мене устав преклањски тражите, кад ваља да знате,
да тога устава данаске нема на видику, и онамо je запре-
ћено било, да га сваки, који га je у први мах од великаша
тамошњи имао, одма поврати, ако мисли жив своје главе
носити, које се морало послушати, зато данаске о њему нигде
ни спомена нема, већ ако где у какој потаји, а за даље се
о томе писати не може. — Ришћанлук je све по староме, о
њему нема ново ништа, баш ништа, што би било важно ја-
вити Вам, толико сам мого само чути у Карловци о погребу
покојног Митрополита, како су се неки Срби трговачка реда,
тужили. Како у њином вилајету од скорог времена нестало
берићета, јер веле да се тамо код не поштује ни крст, ни
еванђелије, ни заклетва, ни леб ни со, које ни самом Богу
мило није, — али то je лакрдија светска, који се непрестано
туже на зла времена, и на злочесте пазаре, као и мој кума
Лала преко пута, што je у младо доба боље пазарио! —
Збиља! ми овде Стратимировића баш својски саранисмо,
али шта Ви тамо радите, те нам не постављате администра
тора на његово место, и не наређујете народни сабор да се
бира други Митрополит. — Митрополит je за час избран,
али то неће бити доста само имати Митр, него свет говори,
да треба и Митр, своје дужности испуњава, ваља и он малко
за народ, за Школе, за Свештенство да се постара, и њине
потребе, по обстојатељству времена, преслушавши, помоћ им
дати. О томе имало би се сила којешта разговарати; зато
велим Ви отуда можете нам што на знање дати. Ми смо овде
сви здрави и сви Вас љубезно поздрављамо.

Herrn
Wuk Stef. Karagich
in Wien.
Landstrasse № 57.
[Жигови:] Semlin Wie
29 Nov.
АСАНУ, 2564.
767
461 .
САВА КАРАЏИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ
Петроград, 24. новембар 1836.
Sen Petersburg. 12 Novembr. 836.
Liebste Aeltern!
Den Brief und die Landkarten habe ich empfangen, und bin
Ihnen höhst dankbar, da sie zu einer Zeit ankamen wo ich sie
sehr nöthig habe. Den ersten Mai fiengen wie gewöhnlich die
Prüfungen an; ich kam der erste in die 3-te klasse, und bekam als
Praemium, Reise durch Asien 8 Bände. In der 3 ten Klasse liest
man mich alle Monathe wieder als den besten meiner Abtheilung.
Ueberhaupt bin ich mit meiner Lage zufrieden. Freilich giebt
es Bedürfnisse die Ich oft sehr oft nicht befriedigen kann, obwohl
sie manchmal sehr nothwendig sind; doch ich will darüber lieber
nicht sprechen. — Ich hab mich von den Tanz, Fecht und Gymna
stischen und Marschirstunden ausgebeten, und beschäftige mich
jetzt hauptsächlich mit der Musik. Wenn es möglich ist so schickt
mir mit nächster Gelegenheit etliche Walzer und Mazuren von
Strauss für zwei Violinen, oder für Violine und niano forte.
— Lebtwohl grusset den Hr Kopitar, u Meglitzki, die Verwand
ten und Schulkameraden und küsst in meine Nahmen die Sch
wester und den Bruder
Ich verbleibe
euer euch ewig liebender Sohn
S. W. Karadschitsch
Я полагаю[!]вы удивитесь худому моему почерку но это
проститесь но, ибо я нахожусь въ лазаретЪ; уже выздоровелъ
но еще слабь.
Одговорено 9. децембра 1836.
[Превод:] АСАНУ, 8552/96.
П ет роград, 12. новем бра 836.
Н ајдраж и р о д и т е л и ,
П исм о и м а й е сам примио и веом а сам ва м захвалан је р
с у оне дош ле баш у т р ен ут к у к а д а с у м и вео м а потребне.
П рвог м аја , као и обычно, почигъу испиты. У трећи р а зр е д
сам уш ао прей и доби о као награду П у т о ва њ е по А зи ји , 8
књ т а. У т рећем р а з р е д у сам т оком свих м есеци био Haj-
б о л и у својој класи. У опш т е, за д о в о л а н сам сводим полож ајем .
Н аравн о, им а и за х т ева које не м о гу д а за д о в о л и м , м а д а j e то
понекад врло пот ребно. И п ак нећу о т о м е д а Говорим.
768
О слободио сам се, у з извињ ењ е, м а ч ева њ а , ш мнаст ичких
веж би и м арш ирањ а и са д а се у ы а в н о м бавим м узи к о м . А ко
j e моГуће, пош аљ ит е м и сл едећом приликом неке Ш т раусове
валцере и м а з у р к е за д в е виолине или з а виолину и клавир.
Збогом ! П о зд р а ви т е Господина К оп и т ара, МеГлицкоГ, р о -
ђ аке и ш колске g p y lo e e . П о љ у б и т е у м о је им е сест р у и брат а.
О ст ајем ваш син, који he вас вечно волет и
J a зн ам д а ћет е се чудит и м ом лош ем р у к о п и с у , али

опрост ит е је р се налазим у болници; већ сам оздравио али сам
јо ш слаб.
462.
ГЕОРГШЕ КИРЈ АКОВИЋ — БУКУ КАРАЏИЋУ
Нови Сад, 28. новембар 1836.
Имамъ Вамъ честь явити, да самъ 26 9Ьег На делижанцу
20 f CMZ на Вась послао, кое самъ одъ Г. Пеичића Доктора
изъ Карловаца Сремски примю, очекивао самъ изъ други
места за Васъ новаца добыта, да бы Вамъ у едно послати
Moraw, но нитко ми ни одъ куда не шалГ.
За Ваше књиге пословице Вамъ являмъ, да iii ни накои
начинъ купити немоту, ако iň можете како што кажете по 3.
цванцига продати, и ако iii желите имати, изволитеми сама»
явити, таки Вамъ буду послати, а докъ е годъ Ваша воля кодъ
мене остати могу.
1а бы заиста желю када бы самъ iň продати Moraw, и да
труда мога ни наиманЬ нежалимъ можете заиста уверени
быта но када се неможе не могу силомъ.
Несумнямъ да чули нисте за Гдна 1оанна Хаджића, да
га е Господаръ и Князъ Србски Мил. Обренови. одъ нашега
Величества Цара Фердинанда зактевао, да га у Cep6iio пуста
доћи, да Законе гыове у редъ стави и пречиста, кое е дошло
одъ Царства и нЪму дозволено естъ, сада само затимъ стой
да га позову.
Молимъ покорно Поздр: Г. Чубру, и обоица имате Поздр.
одъ Гд. Гд. Ђорђа Димитршевћа, Г. Хаджића, Раића, Баиче-
вића, Милашиновића, и Конст. Бранковића.
Остаемъ како и быо свагда
У Н.С. 16/28 9Ьег *836 Вашъ почитатель
Wик Stephan. Karaćsich
auf der Landstrasse N 57.
a Wien
Воштани печат с орнаментима и иницијалима ГК.
3. Dec.
АСАНУ, 4209.
463.
Петроград, 29. новембар 1836.

Волкъ Степановичъ!
Письмо Ваше отъ 17/29 Августа я имГлъ удовольств1е
получить 7/19 числа сего месяца и приношу Вамъ мою сер
дечную благодарность за присланный мнГ экземпляръ Вашихъ
Народныхъ Сербскихъ пословицъ. Равно и тесть мой, ведоръ
Павловичъ Аделунгъ благодарить Вась покорнейше за пам
ять объ немъ и за Вашу книгу. Сегодня я вручилъ оную и Алек
сандру Семеновичу, который со дня на день более и более
старЪетъ. Онъ мало уже помнить вотъ почему я боюсь что
онъ забудетъ данное мне слово снабдить Вась хоть мало день
гами. Но я объ этомъ ему напомню еще письменно. Авось
поможетъ Богъ! Впрочемъ, лГтомъ я какъ-то нарочно изъ
Павловска приГзжалъ въ городъ для того чтобы вручить
Александру Семеновичу письмо по дЪламъ Академш, а онъ,
по слабой памяти, его затерялъ. Беда да и полно! Впрочемъ
не отчаевайтесь. Будемъ благодарить Бога, если удастся
Вамъ пособить, а если не удастся, то не теряйтесь!
Мне кажется что не худо бы было когдабъ Александръ
Семеновичъ, какъ Президентъ Академш написалъ Письмо къ
Милошу и благодарилъ бы за то, что онъ Вамъ оказываетъ
noco6ie, какъ видно по газетамъ. Если хотите мы Вамъ это
изготовимъ. Дайте только знать. Да нельзяль прислать на
этотъ случай №. 10 Сербскихъ Ведомостей 1835 года?
Отъ сына Вашего прилагаю при семь письмо. Онъ все
чтото похвариваетъ. То не здоровъ, то въ болнидЬ. Прежде
у него болели глаза, но это прошло; потомъ побаливала
770
грудь. — Должно надЬятсья что съ лотами и его здоровье
укрепиться.
Все что Вы ко мне доставите будетъ отдано по адресами,
въ Академио и кому угодно.
Желая Вамъ всякаго благополучја имею честь быть Ва
шими
17/29 Ноября 1836. покорнейшими слугою
П. Кеппени
одговорено 9./21. Дек. 838. [! 1836]
АСАНУ, 2893.
[Превод:]
М илост ивы lo c ü o g m e
В уч е Ст еф ановићу,
В аш е писмо о д 1 7 /2 9 . август а им ао сам за д о во љ ст во д а
доби јем 7/19. oeoia м есец а и и зраж авам В ам срдач н у захвал-
ност за послат е ми примерке В аш их Народних српских по
словица. И ст о т ако и м о ј т ает Ф јодор П авлович А д е л у т
за х в а љ у је В ам најпокорније ш т о ia се сећат е и за В а ш у ю ы а у.
Д ан ае сам и ст у к њ т у ур у ч и о и А л ек са н д р у С е м е н о ви ч у,
који и з дан а у дан све выше и выше ст ари. Он већ слабо памти и
зат о се бојим д а ће заборави т и на обећ ањ е к о је ми j e д а о да
he В ам послат и бар м ало новаца. А ли j a ћ у la на то подсет ит и
и йисмено. М о ж д а he неш т о и бит и у з б о ж и ју помоћ! П е
т ое сам , м еђут им , је д н о м нарочит о и з П авловска до л а зи о у
Град д а ур уч и м А л ек с а н д р у С ем јонович у писмо у вези с а посло-
вим а А к адем и је, а он ia, у с л е д ceo i сл а б о i пам ћењ а, из1убио.
П р а ва невољ а! И п а к не очајавајт е. Захвалић ем о B o ly ако нам
пође за р у к о м д а д о б и јет е помоћ, а ако не ус п е м о , нем ојт е
1уб и т и ы а в у.
М ен и се чини д а не би било лош е к а д би А л екса н да р С ем јо-
нович као п редседни к А к а д ем и је написао писмо М и л о ш у и за
х ва л и в м у ш то В а м он пом аж е, као ш т о се види и з новина.
А к о ж елит е, м и ћ ем о В а м т о и здејст воват и . С ам о нам ја ви т е
д а зн ам о. А м о ж ет е ли послат и тим п оводом ,,С р п с к е н о е т е “
б р. 10 за 1835. ю д и н у ?
У прило1у ш а љ ем писмо о д В аш еi сына. Он све неш т о по-
бољ ева. Час није зд р а в , час j e у болници. П р е с у ia болеле очи,
али т о j e прош ло; за т и м су ia побољ евале Груди. Т р еб а се н а -
дат и д а he n e io e o зд р а в љ е врем ен ом очврснут и.
49 * 771
С ве шшо ми иош аљеш е, биће иредаш о по а др есам а у А ка-
д ем и ју и ком е шреба.
Ж елећи В ам свако д о б р о , им ам част бит и Ваш
17129. новем бра 1836. П . К епен
464.
ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ -


У Земуну 1а Дек. 1836.
Благородный и высокоученый Господине,
любезный пр1ятелю!
Я самь се надао прЫ т ельскомъ одговору на мое заи ст а
пр1ятельско последнЬ писмо; али овако наопако писмо, као
што е ово Ваше одъ 13/25. Ноемвр. ни самь ни толико мого
очекивати, колико, на примерь, сунце одъ запада. Што я
никадъ ни самь ни йомы слио, и што, колико ми е до садъ до
знаня дошло, юштъ нико ни е, мой предговор читаюйи,
мыслю, то сте В ы сами за голу, изъ мое памети излазећу, ис
тину узели и на срце пршмили! Тако ме Ваше неосноване речи
у овомъ Вашемъ излишномъ писму узнемириле и огорчиле, да
не могу ни садъ, кадь ово пишемъ, до оне бистрине ума доћи,
KoioMb бы В а с ь , као што Вась иначе знамъ, опетъ познати
или о В ам а, као што заслужуете, мыслити у станю бью. Шта
ће то рећи: напети меуве срца за банбадава, да се одма о
р а з у м у и о к а р а к т ер у свога, мож’да найболЪга, пр1ятеля
сумняти? Кудъ сте ззишли? Вальда сте зажелили, да се омра-
зимо, ил’ гонимо? Кодъ ладше крви и мало миршега мозга
заиста небы Вы себе могли у момъ предговору наћи. Каквый
е то Донкишотскш часъ мого быти, да и Вы ветренячу за нез-
грапну людину угледате? Како му драго; Вы сте неправо мене
разумели, а юшъ неправје Вашимъ писмомъ овако укорили
Я сам ь у м ом ъ ü p eg lo eo p y К осо вско го Б у к а Б ранкови ћ а спо-
м ен уо и нЪга онде навео, а не Васъ; ерь ми обычно нЬговымъ
проклетимъ именомъ клевету и зависть персонифщрамо, а не
Вашимъ. Онъ е еданъ онакш В укъ бью; а после Hira было е и има
млого Вукова, но ни еданъ юшъ ни е, колико я знамъ и мис-
лимъ, заслужю, съ ньимъ се споредити. Гди самъ я юшъ до
772
садъ о Вама зло и неприятельски roBopio? Та я мыслимъ, да
самь готово у свакой моюй кньиги я в н о засведочю, да самь
Вамъ пр1ятель и да Васъ праведно уважавати умемъ. Гди сте
Вы о мени што добро рекли? Вальда у Вашой четвртой Пес-
нарицы? Но то я и не тражимъ; Вы чин’те, што Вамъ годъ
драго, я нећу ни одсадъ Васъ предъ светомъ опадати, изъ важ-
ногъ узрока, што е моюй[!] р а з у м ь и каракт еръ юшь онай
истый, кои е и до садъ бью, и што Вы не заслужуете опаданя,
но правога уваж еня и почит аня. Ако Вамъ ово, што Вамъ садъ
казуемъ, не буде доста было, а я ћу на В аш е закт еванЪ и пуб
лично — у Н ародном ъ Л и с т у, еръ друге прилике немамо —
написати, да ни самъ В а с ь , Вука С. Караџића, родомъ одтудъ
и одтудъ, но Косовской» В ука , мой предговоръ пинхући, у на
мети имао. Али узмите се на умъ, да Вамъ онда ко не рекне,
да Вамъ е пчела на клобуку!
Я самь Вама писао, колико самь Матичинъ и Павлови-
чевъ пр1ятель, па на што ми онакогъ оштрогъ одъ Васъ пре-
бацываня? Но то ћу я больомъ приликомъ доказати.
Разумео самь, да се силно спремате, да ми на оно мое
писмо, едно Вама писано, а друго у моюй кньизи наштам-
пано, одговорите. Просто Вамъ было; но жали Богъ труда!
Я самь Вамъ казао, да Вы мыслите, како оћете, и да ћу я мы
слите, како оћу и за право нађемв; но преко света тога, да
мы можемо пр1ятельи, те добри, быта и остати. Я се ни самь
меседима спремао, да Вама оно писмо напишемъ; него сам
сео, па на брзу руку изложю, што самь мыслю, да ће се као
мала стварь одъ щйятеля пр1ятельски примите. А за оно,
што самь у моюй кньиги навео, стоимъ толико добаръ, да ћу
оно, што е право, по силама моимъ браните, а за друго, што
е неправо, да’ћу се поучите и исправите. Вы радите, што годъ
оћете; али то едно искрено и братско увераванЬ садъ одъ мене
примите, да Васъ я нигди ни самь ктео, предъ светомъ опасти
или увредити, вейь да самь искрено желю, свуда показати,
да Васъ као правый пр1ятель любимъ, уважавамъ и поштуемъ.
Садъ Васъ юшъ молимъ, да ми одма одговорите, есте ли
съ овымъ писмомъ задовольни и смирени овымъ моимъ речма;
ако не, да гледамъ, како ћу на другш начинъ показати, да
е юшъ Вашъ
правый пр1ятель
Др 1ов. Стеийъ
Ваљада неће се сада за Косовскога Вука између два при-

јатеља војна водите? — Господар ови дана долази јамачно у
773
Београд. — Будните здрави и примите искрено поздравље
од вашег свагдашњег пријатеља
Herrn
Wuk Stef. Karagich
Landstrasse № 57
Wien.1
6. Dec.
одговорено 1. Дек. 836.
АСАНУ, 4162.
Вукова преписка VI, 126—-128.
1 Испод овог прецртано Am Glacis im Josephstadt № 4L
465.
Славно Српско Трјестанско општество
Увјерен будући да славно Српско Трјестанско општество,
као најзнатније и најродољубивије у роду своме прима дијел
у свему што се тиче користи и славе народа Српскога, усу-
ђујем се послати књигу народнијех наш ијех пословица. За
мене ће бити особита част и срећа ако славно и родољубиво
општество и у овој књизи мојој нађе знаке моје гореће жеље
и безпрестанога тежења, учинити корист језику и литератури
нашој.
Са овом жељом у срцу препоручујући се милостивој бла-
гонаклоности и родољубивој ревности Славнога Српског Тр-
јестанског општества, с највећим високопочитанијем и благо
дарности остајем
У Бечу 7. Декемвр. 836. Његов препокорни слуга

спцо.
774
466.

У TpiecTy 11. Децембра 1836 нашег
Високоучени и Млогопочитајеми Господине!

Синоћ сам пријмијо Ваше почитајемо од 7Г Дец. т. л. на
ме упућено заједно с’ приклопљеним Вашим на овдашње
општество, и разумјео сам све, о чему ми пишете. Како ми
књиговезац пошаље књигу по наредби везану, таки ћу je пре-
дати камо иде. А пјесне смо још одавно предали.
Прије неколико дана пријмијо сам један пакет Писама
за Вас од Г. Гагића, које сам мислијо сад по Владики Црно-
горском послати, али je кабасто, дакле нисам га могао обре-
мењавати.
Послао сам Вам Баракан, али мој, а не онај Ваш, а
зашто? Баш ми га je отела на силу једна Госпоја и то кћи
Г. Драге Теодоровића удата за Брамбилу Талијана, пак се ja
некако излануо, да Вам га с Г. К оци одавде ишавшем тамо
к’ Вама послати нисам могао, но да ће морати чекати Вашега
Дошаствија на љето овде; а она ти дочека то, пак дај мени
те дај, а ти за њега наручи други, кога до љета можеш до
бита, и тако ти ja не могав одрећи (:jep je и она мени чи
нила, неке услуге:) дадем њој Ваш, а таки наручим сљедући
дан други. Ал добивши ову ненадну згоду по Владики, по-
шаљем Вам мој но с’ уговором, да ако Вам не буде повољан,
а Ви га на л>ето донесите, пак ћемо се променути, а то ми
не пропустите јавити одма како овај примите за моје владање.
Moja je Граматика у послу, али ми нема времена, да je
уредим као што желим, а све ми се отварају некакве нове
идее, па коће да јиј уреди, неке су добре а неке свакојаке,
пак да сте ми овде ближе да Вас што запитам; а овако ког
ћу? и како ћу?
Жао ми je што сте слаби, и желим што скорије од Вас
што добро чути, и о здрављу и о стању. Ja сам ономад и
завезак из Беча за Вуколу Поповића и све ктьиге за Боку
отправијо преко Г. Лумбардића, да преда Вуколи, а он ос-
талим. Мислим да сте му и Ви писали.
Овиј ћу дана разаслати за Одесу, које су већ завијене
и у сандук сложене, само немам брода да јиј укрцам. А тако
исто и за Шибеник и Задар и Дубровник, како добијем вре
мена и згоду нећу пропустити отправити јиј камо иду. Пи-
775
шите јим и Ви, а ja нећу пропустите. Не знам како су Ваше
књиге, јесу ли на броју изишле потпуно 300 кома да, јер код
мене неће допрети ни до 280 комада јер су још разасуте, а
књиговезац ми каже да нису сви листови добр о избројани.
Дакле јавите ми да ме не превари, ja у том послу ни сам вешт,
као Ви.
Новце, које ми пишете, да су из Шибеника преко мене
послали, јавите ми, јесам ja к Вама о д ма упутијо, или ни
сам , jep се ja не опомю ьем ни да сам примијо ни да сам по-
слао, него тражијо сам по мојим нотама, пак ни гди ништа,
него јавите ми, када je и како je то било; јер другачије ja се
никако не могу опоменути.
За писање Ваше књиге тешко би сам Вам бијо ове зиме
баш да сте дош ли; jep сам са овом Граматиком више забу-
њен него кнез у Бингули, кад м у спајија с’ порцијом навали.
Р ад би сам да je свршим, барем, да не вичу на сва уста, и то
док сте Ви ту, али се не да, нешто от школе, нешто от при
вата а нешто и којечији пошурица, и то све оном за љубав,
оном из атара. Еле molti pochi fanno un a ssa i.1 Тако т е je и
мени сада. — М ило ми je што онај први ни je ни слан за М и
трополита, jep je као и покојни, а сваки други чини ми се о д
овиј кој [. . . ,]2 зато за народ бољи били, а онај само за цркву
и благочестије. Овде Вас сви поздрављају а особито Г. Док
тор и Г. Крста Цвјетовић, који je неутјешим за изгубљеном
кћерију љепом и добр ом већ на удадбу, тако je воља онога,
који ведри и облачи.
За Владику баш нисам имао кад писати; jep преко дана
послови, а ноћом до 2. сата по поноћи код њега. Ето га ту!
П оздравите га о д Вашега
искренога Почитатеља
ДимВладисав
Seiner W ohlgeboren
D em H. W uk Steph. K aradschich
D o cto r der Philosophie auf der L andstrasse № 57.
in Wien
[Жигови:] V. T riest Wien
26. Dec.
А С А Н У , 3277.
Букова преписка IV , 414— 415.12
1 М ало их je који довољно чине.
2 Н а овом месту писмо ош тећено.
776
ДОДЛТАК
325.
САВА КАРАЏИЋ — РОЗИ КАРАЏИЋ
Петроград, крајем јула 1835.
Beste Schwester!
Deinen Brief lass ich mit vielem Vergnügen, und freue
mich, dass du schon eine Fertigkeit im Briefstellen erlangt hast
wovon wahrscheinlich dein edler Lehrer und deine Lehre die
Ursache seyn werden. Durch deine Geschenke wurde ich sehr
überrascht und es freute mich auch in der weitesten Entfer
nung nicht verlassen zu seyn. Du bist wahrhaft glücklich im
Kreise deiner Eltern und Geschwister geträumst du suss deine
Jugend während dein Bruder vom eisernen Schicksale gefesselt
im kalten Norden schmachtet und sehnsuchtsvoll an euch denkt.
— Doch genug von solchen Empfindungen, die in meinem Her
zen begraben seyen. Den ganzen Tag bin ich mit Studien bes-
chefftigt, oder [ . . . ] mit meinem Freunde, ei ist ein Zeichner
sehr erfahren, er giebt mir darin Unterricht, worin ich schon
ziemlich weit bin. Ich zeichne Porträts ziemlich [?]. Er gab
mir auch sehr viel Mühe. Ich lese Bücher die mir ein gewis
se^?] ein sehr guter Mensch von Haus mitbringt: Göthes Schil
lers Wilands meistens philosophische Werke. Ich habe mich
gleichfalls auf die Dichtkunst verlegt, wovon ich dir, weil du
willst einige Balladen schieken werde; Aus dem Chorps bin
ich 2 mal zum H. Adelung und das nur auf einen Nachmit
tag abgeholt werden.
Doch für jetzt genug. Grüsse mir die H n Kopitar Meg-
litzkü Rabitsc [?] deinen Lehrer und meine Freunde — und
bitte sehr mir zu schreiben.
Ich verbleibe
Dein dich ewig liebender Bruder
SW Караџић
Dein Presänt hatte mir ungemein viel Vergnügen gemacht.

Grüsse und ;küsse mir meine Schwester: Willhelm. Amalia,
Natalia und sage Wilhelm, dass ich mich über ihren langen
B rief sehr freuete.1
АСАНУ, 8552/99.
1 Ово писмо je омашком изостављено и припада писму С. Караџића

на стр. 542—544. Вид. и писмо бр. 368.
779
[Превод:]
Н ајдраж а сест ро,

П рочит ав са м т воје писмо са великим за д о во љ ст во м и
р а д у је м се ш то си са т аквом ла ко ћ о м већ совл адала писање,
чем у j e по сво јо ј прилици допринео т вој одличан уч и т ељ као
и т вој т р уд . В еом а с у м е изненадили Швоји йоклони, а обра
д о в а в сам се и што на т ако великој у д а љ ен о ст и нисам на-
пуш т ен. T u си заист а срећна у круГу сво ји х р о д и т е љ а и се-
ст ара, слат ко сањ аш с во ју м л а до ст , д о к т в о ј брат , при
кован окрут ном судби н ом , чезне на х л а д н о м се вер у и пун
ж удњ е мисли на вас. А ли д о ст а о т аквим осећањ им а к о ја
су покопана у м о м срцу.
Ц ео дан п роводи м у у ч е њ у или са својим п ријат ељ ем .
О н j e црт ач, вео м а искусан. П о д у ч а в а м е и већ сам у т ом е
д ост а напредовао. Ц р т а м порт рет е прилично. О н се врло
много т рудио око м ене. Читам ю ь т е к о је м и је д а н [ . . . ] ,
врло д о б а р човек, доноси о д куће: Г ет еа, Ш илера, Виланда,
већином ф илозоф ска дела . П освет ио са м се Шакође и пе-
сниш тву, и ако желиш, послаћу ти неколико балада. И з
корп уса су м е д в а пут а одвели к о д i. А д е л у т а , и т о на
је д н о по подне. А ли , д о с т а з а сад.
П о зд р а ви м и i. Копит ара, МеГлицкоГ, Р абића, ( ? ) , твоЈа
уч и т ељ а и м о је пријат еље и, м о л и м те лепо, пиши ми.
О ст ајем ш вој брат који he те

вечно волет и
T eo j поклон м и j e учинио особит о за д о во љ ст во . П о

здрави м и и п ољ уби м о је сест ре: Вилхелмину, А м а л и ју, Н а-
т алију и рец и Вилхелмини д а м е j e њ ено дуГачко писмо
много обрадовало.
780
СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ
ААН — Архив академии наук СССР (Ленинград)

АВПР — Архив внешней политики России, Министерство иностранных
дел (Москва)
АСАНУ — Архив Српске академије наука и уметности (Београд)
АС, ПО — Архив Србије, Поклони и откупи (Београд)
ББА — Богишићева библиотека и архив (Цавтат), кут. XXI, бр. 15.
ВДМ — Вуков и Доситејев музеј (Београд)
Букова преписка — Букова преписка, I—VII. Приредио Л>уб. Стојановић,
Београд, 1907—1913.
Grimm — Grimm-Schrank, Staatsbibliothek, Preussische Kulturbesitz
(Берлин, западни)
ГСУД — Гласник Српског ученог друштва, Београд, 1891, књ. 72; 1892,
кн>. 75.
Јагић — В. Ягичь. Новыя письма Добровскаю, Копитара и друшхь юю-
западныхъ славянъ, Санктпетербургъ, 1897, Сборники ОтдЪлешя русс-
каго языка и словесности Академш науки, т. 62. Источники для сла
вянской филологш, т. II.
LAMS — Literámy archiv Matice slovenské (Martin, ČSSR).
НБ — Народна библиотека (Београд)
NUK — Narodna in univerzitetna knjižnica (Ljubljana)
ÖNB — Österreichische National-Bibliothek (Wien)
РОГПБ — Рукописный отдел Государственной публичной библиотеки
им. Салтыкова-Щедрина (Ленинград).
РОГБЛ — Рукописный отдел Государственной библиотеки им. Ленина
(Москва)
РОМС — Рукописно одељење Матице српске (Нови Сад)
СПЦО — Српска православна црквена општина (Трст)
Сухомлинов — Истор/'я Россшской академш М. И. Сухомлинова, Вы
пуски седьмой, Санктпетербургъ, 1885.
Vasmer — Bausteine zur Geschichte der deutsch-slavischen geistigen Bezie
hungen I. Von Max Vasmer, Aus den Abhandlungen der Preussischen
Akademie der Wissenschaften. Berlin, 1939.
781
бб — без броја, без сигнатуре
W. W. — Wiener Währung (бечка вредност новца)
гр. — грош
К. К. — Щесарско]—К[рал.евско]
Han. Л>. Ст. — Напомена Л>уб. Стојановића
O. S. — Old styl (стари, јулијански календар)
П. Н. — по нашему календару (старом)
П. П. — после писма
P. S. — post scriptum (после писма, после написанога)
Р. Т. (Т. Т.) — pleno titulo (скраћеница уместо набрајања титула)
Р. (р.) — римски (нови, грегоријански календар)
р., РУ- — рубља
Т., т. — талир
f. — форинт
fl. — флорин
fr. — франко (плаћена поштарина до адресата)
X. (хг., кр.) — крајцара
С. М. (СМ) — Conventions—Münze (текућа вредност новца)
Ctr. — Zentner, цента (мера за тежину)
# — дукат
'tJ — фунта (мера за тежину)
782
ПИСМА У OBOJ КЊИЗИ ПРИРЕДИЛИ
Мтдалена Веселиновић-Шулц — Лазар Бојић (108*); Јожеф Секач

(263).
Станиша Војиновић — Павле Берић (20, 145, 156, 188); Ђорђе Мар-
ковић Кодер (407); Аврам Панић (162, 196, 237, 336, 351, 402, 458);
Јован Поповић Мостарски (285); Марија Поповић-Милутиновић (25,
47, 67, 170, 328, 334, 408).
Голуб Добрашиновић — Александар Фјодорович Аделунг (233); Пла
тон Атанацковић (451); Георгије Богдановић (106); Константин Бран-
ковић (137); Игњат Брлић (38, 66, 87, 131,163, 215, 229, 416, 439); Василије
Василијевић (29, 53, 61, 91, 122, 136, 147, 159, 182, 189, 197, 213, 288, 324,
330, 353, 356, 362, 365, 374, 387, 400, 405, 411, 415, 418, 419, 437, 441, 452,
460, 464); Игњат Василијевић (33, 86, 201, 419); Димитрије Владисављевић
(40, 43, 46, 69, 72, 85, 93, 114, 172, 194, 217, 221, 224, 232, 245, 266, 269, 292,
297, 317, 352, 364, 394, 403, 417, 446, 455, 466); Глигорије Возаровић (385,
437); Вук Врчевић (307, 332, 384, 395, 433); Василије Вуковић (95, 155);
Григорије Гавриловић (8, 52, 89, 198); Германн браћа (431, 436); Јакоб
Грим (428); Дворски полицијски и цензорски уред (459); Петар Демелић
(10, 24, 218); Јанићије Димитријевић Ћурић (19); Јован Димитријевић
(319); Адам Драгосављевић (18, 41, 79, 88, 99,123, 338, 366); Вацлав Јиржи
Дундер (404); Епископ (14); Јаков Живановић (355, 359); Тома Жива-
новић (444); Пантелејмон Живковић (422, 445); Лаза Зубан (435); Тимо-
тије Илић (60, 104); Дмитриј Иванович Јазиков (304, 348, 427); Јермен-
ска штампарија (382); Павле Каранотвртковић (335); Ана Караџић (100,
102, 244, 256, 282, 287, 290, 294, 295, 298, 323, 327); Сава Караџић (223,
242, 273, 277, 325, 347, 368, 461); Петар Иванович Кепен (361, 367, 381,
390, 430, 463); Георгије Кирјаковић (22, 56, 74, 96, 127, 138, 161, 186, 193,
199, 236, 272, 413, 447, 462); Јернеј Копитар (165, 167, 250, 261, 281, 299,
315); Ћорђе Куљанчић (239, 346); Лазар Лазаревић (6, 7); Јозеф Лерх
фон Лерхенау (140); Петроније Лујановић (389); Василије Лумбардић
(129, 440); Илија Лумбардић (129); Александар Мариновић (134); Вацлав
Александар Маћејовски (55, 73); Јосиф Миловук (11, 17, 36, 57, 75, 121,
* Цифре означавају бројеве писама у књизи. -— М. Веселиновић-

-Шулц je приредила и претходно писмо овог адресанта (од 24. маја/5.
јуна 1832. у IV кн>изи Преписке под бр. 459); такође и писма Суботе
Младеновића одновембра 1827. и 4/16. јуна 1828. у III књизи Преписке
(бр. 353. и 514). Омашком су увршћена међу писма која je приредио
Г. Добрашиновић.
783
126, 148, 175, 187, 212, 331, 340, 345, 380, 388, 391, 434, 454); Јосиф (Јокса)
Милосављевић (363,372); Давид Милошевић (54,78,371); Адам Мирковић
(111, 226, 240); Јевстатије Михаиловић (192); Јустин Михаиловић (45,
58, 158, 174, 191, 219, 222, 254, 370, 393, 399, 421, 426, 438, 443); Димитрије
Момировић Стојановић (305, 401); Сава Мркаљ (166); Лукијан Мушицки
(12, 27, 116, 185, 243, 247); Непознати (118); Николај I (82); Георгије Нико-
лајевић (450, 456); Атанасије Николић (420); Димитрије Николић (103);
Кипријан Николић (76); Јоксим Новић (354); Петар II Петровић Његош
(94, 117, 152, 203, 208, 214, 248, 267, 377, 432); Теодор Павловић (342);
Константин Пеичић (51, 105, 183, 204); Франц Петер (284); Стако Пет-
ровић (268); Мориц Пирхмајер (396); Таврило Ползовић (21); Арон Попо-
вић (107); Вук Поповић (378, 453); Вуколај Поповић (312); Таврило Попо-
вић (92, 98, 101, 128, 141, 171); Јаков Поповић (270); Јован Поповић (65,
115, 150); Кирил Поповић (216, 275); Петар Поповић (322); Козма Про-
коповић (26); Стефан Радичевић (142); Милутин Радовановић (457);
Јован М. Радовић (358); Константин Радосављевић (80, 164); Александар
Рајачић (396); Јосиф Рајачић (13, 307, 357); Георг Андреас Рајмер (48,
62, 77); Леополд Ранке (2, 9, 49, 149, 181, 190); Урош Романовић (23);
Српска тршћанска ошптина (30, 81, 90, 465); Стеван Станковић (15);
Јован Стејић (4, 35, 63, 68, 84, 97, 125, 133, 136, 143, 147, 159, 189, 197,
213,228,234,257,288,324, 330, 353, 397, 429, 441, 464); Карл Стефани
(410); Исидор Стојановић (109, 119, 139, 144, 146, 151, 168, 169, 176, 184,
209, 211); Дмитриј Павлович Татишчев (1); Димитрије П. Тирол (448);
Владимир Павлович Титов (339, 341, 449); Јохан Тратнер (350); Симеун
Тркуља (177); Јоко Ћеловић (280); Марко Ђеловић (134, 280, 303, 309);
Петар Ћирковић (260); Мартин Хамуљак (245, 249, 251, 252, 255, 276,
279, 329, 344, 373, 375, 376); Марија Хацић (120); Емил Хиршфелд (386);
Вилхелм Хопе (274); Василије 3. Чокрљан (206); Георгије Чокрљан
(16); Јован Чокрљан (154, 200); Павле Јозеф Шафарик (64, 71, 83, 113,
180, 220, 409, 412); Александар Семјонович Шишков (3, 283, 306, 349).
Зоран Константиновић — Јернеј Копитар (110, 230, 253, 263, 265,
291, 295).
Мирослав Пантић — Јеремија Гагић (37, 112, 153, 205, 258, 264, 301,
313, 398, 414); Симеун Живковић (231); Самуило Илић (59, 124, 132, 135,
173, 178, 202, 210, 227, 235, 246, 320, 326); Филип Лучић (157, 179); Дими
тров Милаковић (50, 195, 262, 278, 286, 296, 302, 308, 310, 314, 318, 321,
333, 392); Маргерита Морозини (316); Деметер Теодор Тирка (238, 241,
271); Димитрије Фрушић (5, 28, 31, 34, 39, 42, 44, 70, 130, 160, 225, 259,
289, 293, 300, 311, 337, 360, 406).
Драшна Самарџић — Василије Демелић (32); Јеврем Обреновић (423,
442); Љубица Обреновић (424, 429); Милош Обреновић (343, 369, 379,
383, 425).
784
САРАДНИЦИ НА ОБРАДИ И СРАВЊИВАЊУ ПИСАМА
Бранислава Врховец, Владимир Јанковић, Јелка Милин
ПРЕВО ДИОЦИ
С италијанског:
Мирослав Пантић — 316
С немачког:
Вера Бојић — 2, 9, 49, 149, 181, 190, 428
Бранимир Живојиновић — 382
Зоран Константиновић — 100, 102, 110, 230, 244, 253, 256, 265, 282,
287, 290, 291, 294, 295, 298, 323, 327
Страхиња Костић — 140, 284, 367
Иван Пудић — 64, 71, 83, 113, 180, 220, 263, 350, 386, 396, 409, 412
Душан Рељић — 274, 459
Вера Стојић — 48, 55, 62, 77, 238, 241, 245, 249, 251, 252, 255, 271,
276, 279, 329, 344, 373, 375, 376, 410
Савш/а Тома — 134, 242, 273, 325, 347, 368, 404, 461
С руског:
Марина Петковић — 1, 3, 283, 304, 306, 348, 349, 361, 381, 390, 427,
430, 463
Никола Томичић — 82, 339, 341, 449
РЕДАКТОРИ ПРЕВОДА
Бранимир Живојиновић — с немачког
Радмило Маројевић — с руског
ТЕКСТОВЕ С ГОТИЦЕ ПРЕНЕЛИ У ЛАТИНИЦУ

Јелка Арсић — Букову преписку са женом
Боса Михаиловић — осталу преписку необухваћену „Државним
издањем1‘
50 П реп и ска V 785

' 0 ‘Л П /Л Ј' ■ i:- : , ' ! А ♦
’
'
Чт
■у'!
.г./.?'?-’* ,-г
А . i , i.'-,--
- ., ..
~ i,; s ďv-ff . 4 . » W'
.... Г' f V И,,, , ,
■ .
« д 'v,-., . и, ч
.•Ш к. Ь*"' • ___ Ä « «v5Л. .»4%- v. :-X\< J
* ! ЛЧ j : w. * гм
W . ’ v: ' 4 MiiV,
Т 'г и ц a — »• <pU «IsUmjwA
■ v; «■: t ,t 4 ^ . 4 , , , - ,
. ■•v .... ■-'8м V . 'ti
■ . ■.‘m ístím
V'..- - 'V'.;.;..... ‘ 1 ,
Ш , V « » -.ni lit
САБРАНА ДЕЛА БУКА КАРАЏИЋА
Књига двадесет четврта
П РЕП И СКА V
Уредник В ук Крњевић
Рецензента М ирослав Пантић, Радован СамарриН
Нацрт за корице М ића ПойовиН
Коректура Коректорско одељење Просвете
Технички уредници Сека Кресовић Бунет а , М илена Мијаиловић
Издавач
Издавачка радна орГанизација Просвета
ООУР „Издавачка делатност“
Београд, Добрачина 30
За издавача Добрица Вуловић, директор
Штампа
EeoipagcKU издавачко-1рафички завод
Београд, Булевар војводе Мишића 17
У трошковима припреме и штампе овог тома Сабраних дела учествовале су Репуб

личка заједница културе, Републичка заједница науке, Републичка заједница основног
образована и Заједница усмереног образованна за територију републике
Штампано у 3 000 примерака
1989.
ISB N ^ 0 7-00038-1
86-07-00265-1
КАТАЛОГИЗАЦИЈА У ПУБЛИКАЦИЈИ (CIP)
886 . 1—6
КАРАЏИЋ, Вук Стефановић
Преписка / Вук Стефановић Караџић. —- !Издање о сто-
годишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864—1964 и
двестагодишњици његова рођења 1787— 1987!. — Београд:
Просвета, . — књ.; 22 см
ISBN 86-07-00038-1
5 : 1833—-1836. — 1989. — 788. стр. — (Сабрана дела Вука
Караџића; књ. 24)
ISBN 86-07-00265-1
П К : а. Караџић, Вук Стефановић (1787— 1864) — Преписка
Обрађено у Народној библиошеци Србије, Eeoipag

... • . ' ...........
>■*>-
"
: • ■• ■ • . . ••• ......... . . .. ... .. . ■• ?,>■■■■,■ ». . . . i . . ř. • • ,.*• je * -•
■
yy
■'!>•'*■s:1 i
" .
i . ■ ■
i? ‘ - j * :.>■ ".V— *•»;. v • ? ................... J. ..V "

••• -
- ,7Л‘ » v v \ . **’ '»
's - ■' ••• .;••••• v ; w. ■ ..... . • 11 nu' •:1 *••■•’‘■1
.
& »/ ........ .••••»v. •- • — • - • г ч «w- к v • I* • - • -m i •• • i • ».»• -Л. ■ч ч , ј v U í » ! ' i !!’í lií i ! «/Ji ».>
--
'
• .... . .....<•«** ^i ... «.•"•v.: ■ 4 - .чуц... •.* ’V.'.

Prepiska V 1833-1836

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prepiska V 1833-1836

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Народна библиотека

Голуб Добрашиновић, Павле Ивић,

КЊИГА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА

40. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

43. ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРИЈУ ВЛАДИСАВЉЕВИЋУ

44. ВУК КАРАЏИЋ — ДИМИТРШУ ФРУШИЋУ

47. ВУК КАРАЏИЋ — МАРШИ ПОПОВИЋ (МИЛУТИНОВИЋ)

62. ГЕОРГ АНДРЕАС РАЈМЕР — ВУКУ КАРАЏИЋУ

72. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

91. ВАСИЛШЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

99. ВУК КАРАЏИЋ — АДАМУ ДРАГОСАВЉЕВИЋУ

103. ДИМИТРИЈЕ НИКОЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

138. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

144. ВУК КАРАЏИЋ — ИСИДОРУ СТОЈАНОВИЋУ

167. ВУК КАРАЏИЋ — ЈЕРНЕЈУ КОПИТАРУ

169. ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

172. ДИМИТРШЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

173. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

174. ЈУСТИН МИХАИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

175. ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

176. ИСИДОР СТОЈАНОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

177. СИМЕУН ТРКУЉА — ВУКУ КАРАЦИЋУ

180. ПАВЛЕ ЮЗЕФ ШАФАРИК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

182. ВАС ИЛИ JE ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ

184. ВУК КАРАЏИЋ — ИСИДОРУ СТОЈАНОВИЂУ

186. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЦИЋУ

193. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

194. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

197. JOBAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —

198. ГРИГОРИЈЕ ГАВРИЛОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

199. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

200. JOBAH ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ

201. ИГЊАТ ВАС И Л И JEB ИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

203. ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

205. ЈЕРЕМИЈА ГАГИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

206. ВАСИЛИЈЕ 3. ЧОКРЉАН — ВУКУ КАРАЏИЋУ

212. ЈОСИФ МИЛОВУК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

213 ЈОВАН СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —

214. ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

215. ИГЊАТ БРЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

218. ПЕТАР ДЕМЕЛИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

219. ВУК КАРАЏИЋ — ЈУСТИНУ МИХАИЛОВИЋУ

221. ДИМИТРШ Е ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

226. АДАМ МИРКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

227. САМУИЛО ИЛИЋ — ВУКУ КАРА1ДИЋУ

234. ВУК КАРАЏИЋ — ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ

236. ГЕОРГИЈЕ КИРЈАКОВИЂ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

238. ДЕМЕТЕР ТЕОДОР ТИРКА — ВУКУ КАРАЏИЋУ

239. ЂОРЂЕ КУЉАНЧИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

243. ЛУКШАН МУШИЦКИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

245. ВУК КАРАЏИЋ и ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ —

249. МАРТИН ХАМУЉАК — ВУКУ КАРАЏИЋУ

263. ЈОЖЕФ СЕКАЧ и ЈЕРНЕЈ КОПИТАР — ВУКУ КАРАЏИЋУ

266. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

269. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЈБЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

273. САВА КАРАЏИЋ — ВУКУ и АНИ КАРАЏИЋ

283. ВУК КАРАЏИЋ — АЛЕКСАНДРУ СЕМЈОНОВИЧУ

287. ВУК КАРАЏИЋ — АНИ КАРАЏИЋ

288. JOBAH СТЕЈИЋ и ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ —

292. ДИМИТРИЈЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

302. ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

321. ДИМИТРИЈЕ МИЛАКОВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

410. КАРЛ СТЕФАНИ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

411. ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ — ВУКУ КАРАЏИЋУ

P.S. Шта говори Р8скш попь, хоће ли се ©еотокш пре