“ Plastično doba”

Nakon kamenog, bronzanog i gvozdenog, mi danas živimo u dobu koje pojedini nazivaju
plastični.

Nakon kamenog, bronzanog i gvozdenog, mi danas živimo u dobu koje pojedini nazivaju
plastičnim. Iz tog razloga nekada je teško odupreti se kupovini plastike koja je na svakom
koraku, npr. kada ožednimo u šetnji gradom. Kako bismo opravdali resurse i emisije
ugljen-dioksida ugrađene u tu jednu plastičnu flašu, neretko odlučimo da je ne bacimo,
već da joj udahnemo novi život – no da li je to pametno?

Uprkos tome što odluka ima ekološke motive, trebalo bi da pripazimo i na sopstveno
zdravlje, a to ćemo uraditi čitajući oznake na ambalaži, Naime, na plastičnim
pakovanjima postoje tri strelice u formi trougla sa određenim brojem ili ispisom u sredini.
Simbole je razvilo Društvo industrije plastike 1988. godine kao neku vrstu kodova za
reciklažu. Savladavajući ovaj kodiran jezik znaćemo, ne samo da li je ambalažu moguće
reciklirati, već i da li je bezbedna za višekratnu upotrebu.

1 – PET

Iza ove skraćenice krije se polietilen tereftalat, nama poznatiji kao PET ambalaža.
Proizvodi od polietilen tereftalata su pretežno providni, a sa ovom vrstom plastike
susrećete se u najrazličitijim oblicima – od pakovanja za hranu i piće preko boca za ulje
do tkanina.

Većina plastičnih flaša u koje se pakuje voda je upravo PET. No, ono što je važno da znate
jeste da se ne savetuje da ovu ambalažu koristite više puta, pre svega iz higijenskih
razloga. S obzirom na to da je polietilen teraftalat veoma lako moguće reciklirati, bolje je
da ga odmah prosledite u reciklažnu kantu.

Dodatno, nikako ne zagrevajte PET – na višim temperaturama oslobađaju se veće

količine toksične supstance antimon, ali one ostaju u regulisanim okvirima. Čak i domaći
naučnici, koji su analizirali devet brendova mineralne i izvorske vode iz Srbije i sedam iz
Evropske unije, skreću pažnju da bi svi faktori koji pospešuju ispuštanje antimona trebalo
da se izbegavaju. Upozorenje se pre svega temperature odnosi na temperature u rasponu
od 60 do 80 °C.
2 – HDPE

Kada govorimo o ovom tipu plastike, govorimo o polietilenu visoke gustine, odnosno
jednoj od najbezbednijih opcija za ponovno korišćenje s obzirom da se ovde javlja
najmanja verovatnoća od otpuštanja štetnih hemikalija. Povrh toga, HDPE ambalaže su
izuzetno otporne na vremenske uslove i dugotrajne.

S obzirom na izdržljivost i dug rok trajanja koji nudi polietilen visoke gustine, od njega se
proizvode čvrsta pakovanja za kozmetiku i hemiju za čišćenje, kanapi, igračke, neke
plastične kese, ambalaža za vodu, mleko i sokove.

Naposletku, HDPE može da se reciklira i do deset puta. Providna ambalaža može da opet
oživi u istom obliku, a od obojene mogu da se naprave olovke, podne obloge ili cevi.

3 – PVC

Polivinil-hlorid se smatra jednim od najopasnijih izbora kada je reč o tipovima plastike,

ali ćete u prodavnici naići na i te kako mnogo proizvoda napravljenih od PVC-a, od zavesa
za kupatilo preko školskog pribora i flaša pa sve do igračaka. Iako bi vas njegovo
korišćenje u proizvodima za decu navelo da pomislite da je polivinil-hlorid bezbedan, nije
– ali dobre vesti su da ga je lako izbeći i pronaći mu alternative: staklo, drvo, pa čak i neki
drugi tip plastike su bolji izbor.

Uprkos tome što predmet napravljen od 100% PVC-a nije sam po sebi štetan po ljude, on
je istovremeno tvrd i krt, te samim tim nema upotrebnu vrednost. Zarad fleksibilnosti
polivinil-hloridu se dodaju ftalati i bisfenol A, koji zapravo štete ljudskom organizmu.

Druga pretnja koja dolazi od PVC-a jeste činjenica da tokom proizvodnje i njegovog
spaljivanja ili deponovanja nastaju dioksini – koji važe za neka od najtoksičnijih veštačkih
jedinjenja. Dioksini utiču na reproduktivno zdravlje i izazivaju probleme sa jetrom, a
takođe se negativno odražavaju i na razvoj mališana.

Reciklaža je gotovo nemoguća što je još jedan u nizu razloga da posegnete za PVC-om što
ređe – a idealno nikada.
4 – LPDE

Veruje se da polietilen niske gustine slično onom visoke bez brige možete upotrebiti više
puta. Iako se ne koristi za flaše, s njim dolazite u dodir pri pakovanju namirnica u
marketu ukoliko plastične kese već niste zamenili cegerom. Dodatno, od LDPE-a su
proizvedeni brojni omoti kao što su oni za hleb.

Pre nego što odbacite artikle izrađene od ovog tipa plastike, budite kreativni i nađite im
nekoliko prenamena zato što će jednom odbačeni polietilen niske gustine najverovatnije
završiti na deponiji s obzirom na njegove niske stope recikliranja.

5 – PP Ako ste doručkovali jogurt ili kiselo mleko, verovatno ste ga pili iz čaše od
polipropilena. Ovo je jedna od dobrih plastika, najčešće bele boje ili poluprozirna. Koristi
se i u proizvodnji kuhinjskog posuđa, slamčica, kao i jednokratnih tanjira i pribora, no
reciklaža polipropilena je i dalje na niskom stepenu razvoja.

Stoga je najbolje da artikle od PP-a iskoristite nekoliko puta pre nego što ih odbacite. No,
sa jednom bitnom zadrškom. Držite ih podalje od mikrotalasne! Bez obzira na to što
toplota neće deformisati PP, obroke radije zagrevajte u staklenim posudama – baš kao i
sva plastika, i polipropilen sadrži toksične supstance koje bi mogle da vam naruše
zdravlje, a čije se oslobađanje povećava na višim temperaturama.

6 – PS

Ultimativni savet za polistiren, poznatiji kao stiropor, jeste: izbegavajte ga tamo gde
možete! Možda ste kuću izolovali stiroporom, a vrlo verovatno su i komponente vašeg
frižidera obložene njime. U begu od polistirena ne možete napustiti dom, a bogami ni
baciti frižider, ali možete reći „Zbogom!” jednokratnim proizvodima za napitke i brzu
hranu. U njima striropor takođe nalazi primenu zbog svoje niske cene i male težinei. Ovaj
materijal je lagan i lomljiv, te će parčići vaše šolje za kafu ili pakovanja za burger moći da
odlepršaju na obalu reke ili šumu i time nagrde prirodu.

Dodatno, ova plastika može ispustiti stiren, jedinjenje koje su studije povezale sa pojavom
raka pluća kod nekoliko sojeva miševa i karcinoma dojke kod pacova. Iako je
kancerogenost stirena za životinje dokazana, nalazi naučne zajednice koji se tiču njegovog
uticaja na ljudsku vrstu nisu usaglašeni. U monografiji Međunarodne agencije za
istraživanje raka (IARC) se navodi da postoje neadekvatni dokazi kancerogenosti stirena
za ljude i da je neophodno više podataka.
Nije na odmet biti oprezan pa kao i kod PET ambalaže zaobići višekratno korišćenje
stiropora – a u najboljem slučaju, zaobići ga u potpunosti.

Reciklaža je moguća, mada skupa i samim tim ne preterano zastupljena. Na deponijama

se polistiren razlaže stotinama godina oslobađajući hemikalije u životnu sredinu koje
narušavaju izvore vode i direktno zagađuju podzemne vode.

7 – Ostalo

Sedmica predstavlja kišobran pod koji su se sakrili svi tipovi plastike koji ne spadaju ni u
jednu od prethodnih kategorija: nova plastika, bio-plastika, mešavina plastika. Iz tog
razloga teško je odgovoriti na pitanja o njenoj bezbednosti ili mogućnosti reciklaže.

Na kraju krajeva, bila plastika bezbedna ili ne, reciklabilna ili ne, stvaranje ogromnih
količina otpada, traćenje resursa i emisije ugljen-dioksida pri proizvodnji predstavljaju
rastuće izazove za našu planetu.

Ako sami želite da doprinesete njihovom rešavanju, potencijalno je najbolje da, i pored
ovog vodiča, svu plastiku bacate u isti koš – nužno zlo koga ću pokušati da se odreknem