Kako nas mozak

vara
Sveža farba
PAZITE NA
 Kako ćete reagovati
NA FARBU
pošto ste “bacili
pogled” na ovaj
pano?

Udaljavate se da se ne bi isprljali 
Prstom proveravate da li se farba osušila 
Mislite kako su trebali da pročitaju šta su napisali 
Odgovor
 Očekivani odgovor je naravno poslednji ali Vi
najverovatnije niste odmah pri prvom čitanju primetili
ponavljanje “na”.
 Normalno: naš mozak se ne vezuje za takve detalje
već za globalni smisao rečenice.
 Uostalom, za nekoliko minuta, nećete biti sigurni da li
je čak pisalo: “svežu” farbu. Tipičan primer
“pogrešnog sećanja” – jer naš mozak ne može da se
suzdrži od misli da ako treba paziti na farbu to je zato
što je sveže nanešena.
Nabacane reči
Čitajte naglas i polako sledeću listu reči:

POSLASTICE, SLATKIŠI, NAGRADA,

POSLASTIČARNICA, GURMAN,
DETE, LIZALICA, ŠEĆER, KARAMEL.

Vratićemo se na ovo kasnije ...

Poznata ličnost
 Pažljivo pogledajte ove dve slike slavnog glumca.
Koja Vam se čini prijatnijom za gledanje?

Levi portret 
Desni portret 
Odgovor
 Najverovatnije ste kao prijatniji izabrali levi portret.
Zašto?
 Zato što odgovara licu koje ste već više puta videli u
raznim medijima. S druge strane, iako desna slika
predstavlja istu osobu, to je lice koje...dosada nikada
niste videli! Razlog: to je obrnuta slika levog profila.
Mi intuitivno biramo ono što nam je poznato pre nego
ono što nam je nepoznato.
 Ako bi test radio glumac sa slike on bi sigurno pre
izabrao desni profil – jer je to njemu poznata slika
koju je navikao da vidi u svom ogledalu.
 Ova “poznatost” utiče na naše odnose sa drugim
osobama. Od dve nepoznate osobe, više će nam se
sviđati ona čije nam je lice poznato (zato što npr.
podseća na nekoga koga znamo).
Dalmatiner
Pažljivo pogledajte donju sliku. Šta vidite?

Bezoblične i nejednake
crne tačke 

Dalmatinera koji njuška

sneg 
Sada pogledajte ovu manju sliku koja je deo prve
i na kojoj su dodate konture dalmatinera koji njuška sneg.
Sad kad ste uočili psa, vratimo se na veliku sliku.
Šta sad vidite na njoj?
Odgovor
 Jednom kada je Vaš vizuelni sistem uočio psa,
nemoguće ga je potom više ne videti (više ne
možemo biti “naivni” posmatrači i u slici videti samo
bezoblične crne tačke).
 Ovo dokazuje da je naše opažanje u velikoj meri
naša mentalna konstrukcija.
 Vizuelni sistem se ne ograničava samo na prenos
informacija iz oka ka mozgu: procesi prepoznavanja
oblika menjaju naše vizuelnuo opažanje.
 Dok je osoba “naivni” posmatrač, njena moždana
aktivnost je mnogo manja nego kada osoba nauči da
opaža psa na slici. U tom slučaju, dolazi do aktivnosti
različitih vizuelnih zona i njihove sinhronizacije – to je
karakteristično stanje pojave svesnog opažaja.
  Saberite napamet:
Brojanje
1000
+ 40
+ 1000
+ 30
+ 1000
+ 20
+ 1000
+ 10

Koji ste rezultat dobili?

6500 
5000 
4100 
Odgovor
 Većina ljudi izračuna 5 000,među kojima ste
verovatno i Vi, dok je tačan odgovor 4 100.
To nije zato što su im strani zakoni sabiranja
već zbog toga što se lako izvrše prva
sabiranja sve do sume 4 090. Međutim,
uljuljkan litanijom prethodnih brojeva, mozak
gubi pažnju i ulazi u zamku poslednjih +10:
neodoljivo privučen okruglim brojevima, lako
prelazi na sledeću hiljadu. Tako, zaboravlja
postojanje stotina koje se do tada uopšte nisu
pojavljivale u računanju.
Reljef
Po Vama, linije između crno-belih polja
su:
 Blago iskrivljene 
 Potpuno ravne 
Odgovor
 Vaše oči konstatuju: linije između polja su
iskrivljene i to utoliko više što su bliže centru.
Treba uzeti lenjir da bi smo se uverili kako su
linije potpuno prave.
 Tajna ove iluzije nalazi se u znalački
raspoređenim, malim crno-belim kvadratima
unutar velikih.
 Naš vizuelni sistem instinktivno tumači ove
informacije kao izbočinu, kao da je neki
predmet sakriven ispod stoljnjaka.
 Za vizuelni sistem sve je pitanje
koherentnosti: ako je stoljnjak deformisan,
linije njegovog dezena ne mogu biti ravne.
Množenje
 Zamislite kako pitate više osoba da daju brzu
procenu rezultata ovog množenja:
2x3x4x5x6x7x8
 Zatim, od drugih osoba tražite da procene ovo
množenje:
8x7x6x5x4x3x2
 Po Vama, da li postoji razlika u prosečnim
procenama rezultata ova dva množenja?

 Veća procena prvog rezultata 

 Veća procena drugog rezultata 
 Jednake procene oba rezultata 
Odgovor
 Kako je množenje komutativno (2x3 je isto što
i 3x2), mislite kako će dve grupe dati
pretežno jednake procene (u nedostatku
tačnog rezultata 40 320).
 Međutim, testiranje više stotina studenata
različitih univerziteta pokazalo je da je
prosečan rezultat koji su dali za prvo
množenje 512, a 2 250 za drugo. Otkud takva
razlika?
 Zahvaljujući zakonu primarnosti prve
vrednosti koje pročitamo ostaju usidrene u
našoj svesti i uslovljavaju rezultat koji
dajemo.
Nestajanje
 Pažljivo posmatrajte ovaj avion nekoliko sekundi.
Onda, isto tako pažljivo pogledajte avion na sledećoj
strani
Nastavak
 Po Vama, da li je ova slika potpuno ista
DA  NE 
Odgovor
 Verovatno niste primetili nestanak para projektila
ispod krila aviona jer, čak i kad mislimo da vidimo
kompletnu sliku, naš mozak registruje samo ključne
informacije. Dovoljno je trepnuti kapcima ili okrenuti
stranu u knjizi, pa da se promena ne opazi.

 Fenomen slepila za promenu je veoma važan u

toku vožnje, navigacije i praćenja (kontrole).

 Opasni događaji mogu ostati neprimećeni kada se

odvijaju u isto vreme sa nekim nebitnim promenama.
Brojevi i slova
 Ovo su karte koje s jedne strane sadrže broj a s druge
slovo.Koje dve karte treba okrenuti da bi se proverilo pravilo:
“Ako postoji A s jedne strane, onda postoji 3 s druge strane”.

AiD  Di3  Ai3  Ai7 

Odgovor
 U većini slučajeva ispitanici odgovaraju A i 3, dok je pravilan
odgovor u stvari A i 7 jer su to jedine karte preko kojih možemo
da proverimo pravilo. Šta nam je ovde zamka?
 Tzv. tendencija potvrđivanja, činjenica da nam je mnogo lakše
da razmišljamo kako bi potvrdili hipotezu nego kako bi je
opovrgli.
 Zbog toga, nakon što smo pravilno izabrali kartu A (da
proverimo da li je 3 s druge strane), mi težimo da okrenemo 3
iako to neće ničemu doprineti (bilo koje slovo da je s druge
strane neće dovesti u pitanje pravilo). Dok nam okretanje 7
dozvoljava da proverimo da nema A s druge strane.
 Ovaj test je nazvan Zadatak izbora i predstavlja najvažniji test u
psihologiji mišljenja.
 Pažljivo posmatrajte dva portreta. Čak i ako Vam
Portret izgledaju identični, koncentrišite se par sekundi i
odlučite koji Vam se više dopada
Leva slika  Desna slika 
Odgovor
 Velika je verovatnoća da ste izabrali desnu fotografiju
zato što ona poseduje detalj koji je jedva vidljiv golim
okom: devojčine zenice su proširene što sliku čini
privlačnijom.
 Širenje zenica se dešava prilikom adaptacije na
promenu jačine svetla ali i kada nas neko privlači,
kada nam se dopada... A mi više volimo da se
nekome dopadamo nego da ga ostavljamo
indiferentnim. Zato smo spontano privučeni pogledom
devojke koji izražava dopadanje.
 Ovakvi, nesvesni efekti opažanja se često koriste u
reklamiranju kako bi se pojačala privlačnost nekog
panoa ili slike.
Kupka
 Zamislite da se ispred Vas nalaze tri činije:
jedna sa vrućom vodom, druga sa mlakom i
treća sa hladnom vodom. Pošto ste 30sec
držali jednu ruku u vrućoj a drugu u hladnoj
vodi, zamislite da ste obe ruke uronili u mlaku
vodu.
 Mislite li da možete adekvatno da procenite
temperaturu te vode?

DA  NE 
Odgovor
 Čudne senzacije koje ćete doživeti neće Vam
dozvoliti da se jasno opredelite.
 Sami uradite eksperiment i videćete da će mlaka
voda na jednoj ruci daje doživljaj vrele a na drugoj
ruci ledene vode.
 Vidimo kako na osnovu iste informacije, mozak
donosi dva potpuno suprotna zaključka.
 Ovaj fenomen, tzv. Efekat konteksta svedoči o
činjenici da sredina u kojoj se informacija nalazi utiče
na način na koji će informacija biti obrađena.
 Zamišljati da mozak obrađuje svaku informaciju
pojedinačno, kao kompjuter, ne uzimajući u obzir
sredinu ... je iluzija!
Dva deteta

 Majka ima dva deteta od kojih je jedno

dečak. Koja je verovatnoća da je drugo
dete devojčica?

1/3  1/2  2/3 

Odgovor
 Većina osoba odgovara ½, zato što deluje da postoji
jednaka verovatnoća da drugo dete bude dečak ili
devojčica. Međutim, pravilan odgovor je 2/3!
 Znamo da majka ima najmanje jednog dečaka, tri
bratstva su moguća i podjednako verovatna: Jedan
dečak (stariji) i drugi dečak; dečak i devojčica;
devojčica i dečak. U dva poslednja slučaja, drugo
dete je devojčica. Zbog toga je verovatnoća 2/3.
 Našem mozgu je teško da prirodno primeni ovo
jednostavno rezonovanje, jer mu je logika
verovatnoće potpuno strana. Treba se obratiti teoriji
Bayes-a da bi se izračunala verovatnoća nekog
događaja. A korišćenje tog sredstva je za naš mozak
protiv-prirodno.
(Nastavak) Nabacane reči

 Nastojeći da ponovite listu reči sa

početka testa, možete li da odredite
koje od sledećih reči pripadaju toj listi:

BORNA KOLA  POSLASTICE 

BOMBONE  MAMUT 
Odgovor

 Sigurno ste odmah znali da “borna kola” i “mamut” ne

pripadaju listi koju ste čitali pre pola sata.
 Međutim, mogli bi se kladiti kako ste ubeđeni da ste
pročitali reč “bonbone”. Ali, ni ona ne pripada listi.
 Postali ste žrtva “pogrešnog sećanja”
 Zašto nastaje taj fenomen? Da bismo uspešno
zapamtili smisao informacija, naša memorija vezuje
njihov smisao za jedan ili više ključnih pojmova. A u
prethodnoj listi pojam bonbona se prirodno javlja. Ta
reč se zatim upisala u Vaše pamćenje a da nije ni
bila izgovorena.
Iluzije
 Slučajevi kada naši
opažaji nisu
jednaki spoljašnjem
svetu
 Kako nas mozak
vara?
Miler-Layer-ova iluzija
Ponzo iluzija
 Linearna perspektiva
obezbeđuje kontekst
 Bočne linije izgledaju
kao da konvergiraju
(teže istoj tački)
 Gornja linija deluje
udaljenija
• Međutim, slike crvenih
linija na mrežnjači su
jednake!
Ovu prezentaciju treba samo da pročitate, propratite delove koji
su vam interesantni i da povežete sa tekstom koji ste dobili o
iluzijama.