ПРВИ ПОГЛЕД

Верујете ли у љубав на први поглед? Ја нисам. До скоро. Штавише, био сам један од
оних који су нехајно одмахивали руком ,сматрајући то женском ствари. Зар нису оне те
које плачу док гледају љубавне филмове и читају романе. Нисам веровао, а у дубини душе
мислим да сви чекамо да нас погоди та фамозна стрела, док се погледи срећу, а срце
варничи. Све то звучи превише добро да би било истинито. Испада, угледаш нечије очи
први пут и смртно се заљубиш. Мислим да Шекспир мало претерује...

Једног дана док сам шетао са мамом почели смо да причамо на тему љубави, па смо
се дотакли и те фамозне, оне на први поглед. Био сам изненађен када ми је мама рекла да
смо и ми, сестраи ја, плод једне такве љубави. Мислим знам да се они воле, видим то
сваки дан. Они ситни знаци, поглед, успутни додир, тихо изговорене речи ... само никад
нисам размишљао како је све топочело. И онда ми је испричла.

…Било је спарно јунско вече. На наговор другрице сам изашла иако ми се није
излазило. Познат локал и омиљени музичари Кина и Пера из „Апсолутно романично“.
Вече грозно и досадно јер ме је другарица оставила саму да би се видела са момком.
Тоталан промашај. А онда сам угледала очи, не баш било какве очи. Већ дубоке, смеђе,
његове. Први пут. И време је стало. А срце, срце је прескакало по две степенице. Нисам јој
се тада надала, нисам је очекивала . Љуав ме је погодила као гром. А онда ми је упутио
најнестварнији поглед и знала сам да је то то. Пружио ми је руку по први пут у животу
упутивши ми најлепши осмех који сам на мушкарцу икада видела. Деловао је тако
нестварно, али довољно опипљиво да осетим оштрину погледа најлепших очију на свету.
Знала сам. Стисак руке и поглед дуг неколико секунди били су довољни да знам. Ово је за
цео живот...

Знам да је ово можда неком смешно, и да ће колутајући очима рећи да је да је то

само заблуда заљубљеног ума, али ова прича је у мени нешто променила. Никад нећу
заборвити оно што ми је мајка на крају рекла, да свима на свету жели макар само и делић
онога што је она доживела, дато сви заслужујемо. Да то посебно жели својој деци, да и ми
осетимо ту невероватну магију љубави на први поглед.

У свету препуном баналности ретко ко има времена да се бави размишљањима о

љубави попут оне о којој су писали сви велики умови, о којој су испевали песме, због које
су водили ратове. Постајемо робови сопственог времена, али никада није касно за мало
магије. Љубав ће спасити свет.