Висока школа струковних студија за образовање васпитача у

Кикинди

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Холистички приступ психомоторном развоју деце

Тема: Физичке активности деце са поремећајем у интелектуалном

развоју

Ментор: Студент:
др Ангела Месарош Живков Моника Ђурђев,
смер:струковни мастер васпитач
бр. индекса 9184/21

Кикинда, Јануар 2022. године

 САДРЖАЈ

1. УВОД ............................................................................................................................................. 3
2. Особине психичког развоја деце са поремећајима у интелектуалном развоју........................ 5
3. Карактеристике физичког развоја и моторичких способности деце.........................................7
4. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ СА ПОРЕМЕЋАЈИМА У ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ
РАЗВОЈ............................................................................................................................................. 11
4.1 Основни и специфични задатци .............................................................................................. 11
5. ВЕЖБЕ КОРЕКЦИЈА ОСНОВНИХ ПОРЕМЕЋАЈА КОД ДЕЦЕ СА ПОРЕМЕЋАЈИМА У
ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ РАЗВОЈ ................................................................................................... 13
5.1 Корекција ходања ..................................................................................................................... 13
5.2 Корекција трчања ..................................................................................................................... 16
5.3 Корекција скокова .....................................................................................................................18
5.4 Корекција пењања и пењања преко предмета ....................................................................... 20
6. Закључак ...................................................................................................................................... 21
7. Литература................................................................................................................................... 22
 1. УВОД

Од свих поремећаја здравља код деце ментална ретардација је најчешћа. У свету постоји
више од 300 милиона људи са менталном ретардацијомСтручњаци који проучавају ову
категорију деце, дефинишу менталну ретардацију не као болест, већ као стање менталне
неразвијености, која се карактерише са многобројним различитим симптомима у клиничкој
слици, као и у комплексној појави физичких, психичких, интелектуалних и емоционалних
квалитетa.
Године 1915. немачки психијатар Е. Крепелин назвао је идиотизам олигофренијом (од
грчких речи „oligos“ - мали, „phren“ - ум). До сада, наука која проучава проблем образовања
и учења деце са менталном ретардацијом се зове Олигофренопедагогијом (део специјалне
педагогије). Олигофренија обухвата разноврстну и велику групу поремећаја, који се заснива
на неразвијености мозга и тела. Овај концепт је толико опширан да нема јасне границе, тако
да су се у различитим земљама појавили нови термини, који су заменили термин
"олигофренија". У енглеској литератури овај термин односи се на термин «ментална
ретардација» - «кашњење у интелектуалном развоју». Користе се и други називи: "психичка
ретардација", "психички дефицит", "ментална субнормалност", "ментална мана", "ментални
дефицит" и др. Због етичких разлога за ову децу се користе дефиниције "посебна",
"специјална", "проблемна", "са посебним потребама" итд. Године 1994. на предлог Светске
здравствене организације усвојена је Међународна класификација психичких поремећаја и
поремећаја понашања (МКБ-10), који разматра различите манифестације идиотизама под
једним именом "Ментална заосталост". Степен менталне ретардације је дефинисана
коефицијентом интелигенције IQ (однос менталног узраста ка физичком узрасту). Према
МКБ-10, усвојене су следеће врсте и условни показатељи IQ:
-Психичка норма: IQ 70-100;
- Блага ментална ретардација: IQ 50-69;
- Умерена ментална ретардација: IQ 35-49;
- Тешка ментална ретардација: IQ 20-34;
- Дубока ментална ретардација: IQ 19 и мања.

Према Шипицине Л.М. (1995), коефицијент интелегенције није основ за постављање

дијагнозе, али ипак служи као важна карика у сложеној медицинско-психо-едукативној
процени, социалној рехабилитацији и дефиницији инвалидности.
Настава деце са благом и умереном менталном ретардацијом се одржава у посебним
просветнима институцијама, или у специјалнима одељењима предшколских установа и

3
школа, или у облику кућне наставе. Сирочад и деца без родитељског старања се образују у
специјализованим домовима и интернатима.
Настава деце са тешком и дубоком менталном ретардацијом се остварује у установама
социјалне заштите. Ова деца имају потребу за сталном негом и надзором и сматрају се
онемогућеним од детињства.
Адаптивно физичко образовање за децу са менталном ретардацијом није само средство
решавања недостатака са моторном функцијом, већ и пуног физичког развоја, побољшања
здравља и адаптације у друштву.

4
 2. Особине психичког развоја деце са поремећајем у интелектуалном
развоју

Психички развој деце са поремећајем у интелектуалном развоју се карактерише следећим

симптомима:
1. Упорно нарушавање когнитивне активности је изражена у одсуству неопходности у
знањама, успорености менталне активности, неспособности анализирања и синтетизирања,
из популације издвојити важније, упоређивати, проналазити сличности, процењивати себе и
свој рад. Постоји недостатак на свима нивоима менталних активности: визуелно-моторног,
визуелно-образовног, вербално-логичног. Анализа визуелне перцепције реалног објекта или
слике је сиромашна и фрагментирана.
2. Перцепција се одликује споријим темпом и обимом, па стварање знања, развој
моторичких акција захтева више времена. Тешкоће у перцепцији простора и времена
спречавају оријентисање у околини. На пример, припремне вежбе често се доживљавају као
независне, без логичног повезивања са главном вежбом.
3. Активност говора није довољно развијена, трпе све његове стране: фонетска, лексичка,
граматичка. Карактерна је препрека формирања говора, разумевање обрнутог говора. У
завршним разредама школе речник се обогаћује, али и даље постоји дефицит речи које
дефинишу унутрашне особине личности а реченице су углавном једноставне. Поремећај
говораје системски укључује све функције говора: комуникативне, когнитивне, регулаторне.
Разлог је поремећај у вези између сигналних система. Као резултат тога постоје тешкоће у
анализи и синтези звукова и слова, перцепције и разумевања говора, чиме се смањује потреба
за вербалном комуникацијом. Утврђено је да само 30% деце са лаком менталном
ретардацијом имају релативно нетакнут ниво развоја језика, преосталих 70% имају
системски поремећај говора са различитим степеном озбиљности.
4. Меморија се одликује слабом развијеношћу и ниским нивоом памћења, чувања,
репродукције. Посебно је тешко смислено памћење. То што запамте је механичко памћење,
такође брзо се заборавља. Ово се односи како на вербални материјал тако и на покрете.
Дакле свака вежба, рецитација, захтевају вишебројно понављање, са тим да се најбоље памте
блистава, емоционална узбуђења који су изазвали интерес. Захтев да се материјал запамти
није ефикасан.
5. Пажња се карактерише ниском стабилношћу, тешкоћом њеног расподељивања, спором
променом. Деца не могу дуго да се фокусирају на један објекат, брзо губе интересовање. То

5
се манифестује у чињеници да уколико постоје неке потешкоће, они покушавају да их
избегну и пребацују се на нешто друго.
6. Значајно трпе вољни процеси. Деца су изузетно пасивна, неспособна да управљају
својом активношћу. Одликују их импулсивна реаговања на спољне утиске, немогућност да се
одупру вољи другог човека.
7. Емоционална сфера такође поседује бројне особине. Одликује се неразвијеност,
нестабилност емоција, одсутност нијанса узбуђења, слабост намера, стереотипне реакције.
Сва деца се карактеришу емоционалном незрелошћу, нестабилноћу осећања, отежаном
разумевању израза лица и изражених покрета. Постоје случајеви изнесеног емотивог пада и
повећања раздражљивост. Код деце у овој категорији постоји неразвијеност вештина игре,
они са задовољством играју познате игре и са тешкоћама савладавају нове.

За разлику од психофизичких карактеристика који су различите за децу са различитим

степеном менталне ретардације, постоје заједничке карактеристике. Најпознатија од њих је
низак нивоа самопоштовања. Зависност од родитеља компликује формирање себе као
појединца одговорног за своје понашање. Овоме доприноси и низак ниво вештине
комуникације, задржавање вербалног развоја, одсуство иницијативе, прекомерна
послушност, агресија, деструктивно понашање.

6
 3. Карактеристике физичког развоја и моторичких способности деце

На физички развој, моторне вештине, учење и прилагодљивост ка физичком оптерећењу

утиче оштрина интелектуалног дефекта, пратеће болести, секундарни поремећаји, нарочито
менталне, емотивне и вољне сфере деце.
Психомоторна неразвијеност деце са лаком менталном ретардацијом се види у
успореном темпу развоја локомоторних функција, непродуктивним покретима,
узнемирености и нервозе. Покрети су ограничени и нису довољно глатки. Посебно лоше су
формирани фини и прецизни покрети руку, предметна манипулација, говор тела и мимика.
Код деце са умереном менталном ретардацијом поремећај моторне функције се налази у
90-100% случајева. Трпи доследност, прецизност и брзина покрета. Они су спори, трапави,
што спречава формирање механизма трчања, скакања, бацања. Код неке деце моторна
хипоплазија испољава се у слабости, неспретности, малој снази и брзина моторних акција,
код других - повећану мобилност у комбинациј са бесциљношћу, присутношћу непотребних
покрета.
Поремећаји физичког развоја: заостатак телесне тежине, заостајање у расту, неправилно
држање, ненормалан развој стопала, ненормалан развој грудног коша и смањење његовог
обима, заостатак у погледу капацитета плућа, лобањске деформације, дисплазија,
абнормалности фацијалног скелета.

Аномалије у развоју моторичких способности:

1) поремећај координационих способности - тачност покрета у простору; координација
покрета; просторна оријентација; тачност покрета у времену; баланса;
2) заостају од својих вршњака у развоју здравих физичких особина - снага основних
група мишића у рукама, ногама, леђима, стомаку за 15-30%; време реакције, фреквенција
покрета руку, стопала, брзина једног покрет 10-15%; издржљивости у понављању брзог
динамичног рада, у раду субмаксималне моћи; у раду високе моћи, у раду умерене моћи;
статичка снага различитих мишићних група за 20-40%; брзина и јачина квалитета у скакању
и бацању за 15-30%; флексибилности и мобилности зглобова за 10-20%.

Поремећаји основних покрета:

 непрецизност кретања у простору и времену;
 озбиљне грешке у диференцијацији мишићног напора;
 одсутност агилности и глаткоће покрета

7
  прекомерна укоченост и напетост;
 ограничена варијација покрета у шетњи, трчању, скакању, бацању.

Специфичност моторике је првенствено условлена недостацима виших нивоа регулације.

То доводи до ниске ефикасности оперативних процеса у свима активностима и појављује се
у неформираности финих диференцираних покрета, слабе координације сложених моторних
аката, тешко савладавање покрета, тешкоћама у доношењу или промени кретања на основу
вербалне инструкције. Кашњење у физичком развоју ментално ретардиране деце, степен
прилагођавања на физичке активности не зависи само од централног нервног система, већ су
резултат принудне хипокинезије. Одсутство или ограничење физичке активности успорава
природни развој детета, изазива ланац негативних реакција организма: ослабљена отпорност
на прехладе и заразне болести, предуслови за формирање слабог, мало тренираног срца.
Хипокинезија често доводи до вишка тежине, а понекад и до гојазности, што још више
смањује моторну активност.
Типично за ментално ретардирану децу предшколског узраста је брза исцрпљеност
нервног система, посебно у монотоном раду, повећавање умора, смањење ефикасности,
снижење нивоа издржљивости. Код многих се срећу обољења кардиоваскуларног,
респираторног, ендокриног система, унутрашњих органа, слепило, глувоћа, конгениталне
структурне аномалије зуба, високо заобљено непце, као и више комбинованих недостатка.
Међу секундарним повредама локомоторног апарата забележена је деформација стопала,
неправилно држање тела (сколиоза, кифосколиоза, кифоза, лордоза), дисбаланс у грађи,
функционална исуфијенција абдоменалне парезе, тортиколис. Мали дисплазични знаци
јављају у 40% код деце са сметњама у интелектуалном развоју. Оцењујући физички развој
деце од 5 до 7 година старости дошло се до закључка да 45% деце имају лош физички развој,
средње складан развој - 25% развој, испод просечног- 23%, јако нескладан - 7%.
Код 55% деце старијег предшколског узраста примећује се поремећај у ходању и трчању,
36% имају потешкоће са обављањем изолованих покрета прстију (закопчавање дугмади,
везивање пертли, машна). У школском узрасту ниво моторног капацитета се повећава, знатно
су ублажени покрети прстију, боље испуњавају задатке по вербалном упутству. Утврђено је
да ниво физичког развоја директно зависи од интелектуалне мане. Тако, у развоју
издржљивости деца са лаком менталном ретардацијом заостају од здравих вршњака за 11%,
са умереном менталном ретардацијом за 27%, са тешком око 40%. Приближно исти
резултати су добијени у развоју мишићне снаге, иако деца са високим нивоом физичког
развоја снаге често не одступају од здравих вршњака. Значајан заостатак примећен код деце
са менталном ретардацијом у развоју брзинских квалитета, а посебно у времену моторне
8
реакције. Овај факт објашњава се кашњењем формирања моторног анализатора, чији се
развој завршава у 15-16 години, што је 2-3 године касније него код здравих испитаника.
Утврђено је да је заостајање брзинских квалитета за 6-7 година, а то се објашњава ниском
мобилношћу нервних процеса. Истовремено, констатује се да деца са поремећајем у
интелектуалном развоју који су се систематски бавили пливањем, по брзинским квалитетама
заостају од деце из нормалних вртића само за 1-2 године. Развој основних физичких
способности (снага, брзина, издржљивост), подлеже општим законима развоја али деца са
поремећајима у интелектуалном развоју су испод темпа развоја и сензитивни периоди долазе
касније за 2-3 године.
Утврђено је да је атаксија основни поремећај моторичке сфере деце саинтелектуалним
поремећајима у развоју. И прости и сложени покрети изазивају проблеме код деце: у једном
случају је неопходно да се прецизно репродукује неки покрет или поза, у другом – да се
визуално оцени растојање и да се стигне до циља, у трећем – оценити и скочити, у четвртом
тачно поновити ритам кретања.
Било које од њих захтева координирану, кохерентну и истовремену комбинацију покрета
делова тела у простору и времену, одређене снаге, трајања, амплитуде, ритма и других
карактеристика покрета. Међутим, због органског оштећења различитих нивоа мождане
структуре, несклада између регулаторних органа и имплементирајућих органа, слабе
сензорне аферентације ментално заостало дете није способно да управља свим
карактеристикама. Координационе могућности се регулишу биолошким и психолошким
функцијама који код деце са интелектуалним инвалидитетом имају дефектну основу (што су
тежа оштећења, то су веће грешке у координацији).
Предложено је да са лаким облицима менталне ретардације поремећаји компликованих
покретних актова који захтевају фину моторику су саставни део основног дефекта и да се
одређују истим механизмима као интелектуални дефект, односно поремећај аналитичко-
синтетичке активности мождане коре. Ови поремећаји су главна препрека у извођењу
активности деце са поремећајем у интелектуалном развоју, сложено координирати моторним
активностима. За праксу васпитача је важно знати добре периоде развоја основних видова
способности координације код деце са поремећајима у интелектуалном развоју.
Без обзира на то да поремећај у интелектуалном развоју неповратна појава, то не значи
да не може да се исправи. Постепеност и доступност дидактичког материјала за време
физичких вежби ствара услове да деца савладају различите моторне вештине, активности
игре за развој физичких црта и способности потребних у животу детета. Према показатељима
80% деце са лаком менталном ретардацијом до краја свог школовања, у својима физичкима,
психометријским појавама нешто мало се разликују од нормалних вршњака.
9
 4. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ СА ПОРЕМЕЋАЈИМА У
ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ РАЗВОЈ

4.1 Основни и специфични задатци

Основни задатци се поклапају са циљевима физичке културе за децу опште популације.

Они укључују образовне, здравствене и задатке физичког развоја:
- јачање здравља, повећање отпорности организма;
- обука основама технике покрета, формирање основних вештина;
- развој физичких способности;
- формирање неопходних знања, хигијенских вештина;
- обука потребе и способности за самосталне физичке активности, свесно
примењивање са циљом одмора, тренинга, побољшања ефикасности;
- васпитање моралних квалитета и вољних особина, навикавање на дисциплину,
организацију и одговорност за своје поступке, делатности и самосталности.

Специјални задатци укључају:

1. Корекција основних покрета у ходању, трчању, пливању, бацању, скакању, пењању,
вежбама са објектима, итд.
• доследност покрета појединих делова тела (руке, ноге, труп, глава);
• доследност извођења симетричних и асиметричних кретања;
• координација покрета и дисања;
• надокнада изгубљених или оштећених моторних функција;
• формирање покрета кроз нетакнуте функције.

2. Исправка и развој координационих способности:

• оријентације у простору;
• диференцијација рада, времена и простора;
• опуштање;
• бирзине реакције на променљиве услове;
• статичке и динамичке равнотеже;
• ритмике покрета
• прецизност финих покрета руку и прстију;

10
 3. Исправка и развој физичке кондиције:
• циљано побољшање физичке кондиције;
• развој мишићне снаге, основних видова брзинских могућности, спретности,
издржљивости и покретљивости зглобова.

4. Исправка и превенција соматских поремећаја:

• формирање и корекција држања;
• превенција и корекција равних стопала;
• корекција телесне тежине,
• корекција дисања у току говора;
• јачање кардиоваскуларног и респираторног система.

5. Исправка и развој менталних и сензорно-перцептивних способности:

• развој визуелно објектне, визуелно-просторне и аудитивне перцепције,
• диференцијација визуелних и аудио сигнала на снагу, удаљеност, смер,
• развој визуелног и аудитивног памћења,
• развој визуелне и аудитивне пажње;
• диференцијација визуелних, аудио, тактилних осећаја
• развој маште;
• корекција и развој емоционално вољне сфере;

6. Развој когнитивних активности:

• формирање идеје о основним покретима, деловима тела, зглобова (име, концепт, улога
у покрету), о вежбама, њихове технике и утицаја на тело, условима за држање, дисање,
исхрану, дневном распореду, хигијена тела и одеће, значају покрета у људском животу и
самосталних вежби;
• проширење и консолидација знања заснованих на међу предметним везама, која је
основа физичких вежба (формирање представа о простору, говорне и комуникативне
активности, упознавање са животињама, итд.)

7. Васпитање личности.

11
 5. ВЕЖБЕ ЗА КОРЕКЦИЈА ОСНОВНИХ ПОРЕМЕЋАЈА КОД ДЕЦЕ СА
ТЕШКОЋАМА У ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ РАЗВОЈУ

Велика количина различитих вежби, варирање метода, наставних техника, услова

организације наставе су фокусирани на максимални и свестрани развој детета, његових
потенцијалних могућности. Погодан избор физичких вежби омогућава решење како општих
тако и специфичних задатака. Стога природни облици вежбања као што су ходање, трчање,
скакање, бацање, вежбе са лоптом и др. поседују велики потенцијал за корекцију и развој
координационих способности, равнотеже, просторне оријентације, физичке кондиције,
спречавање секундарних поремећаја, корекције сензорних и менталних поремећаја.
Узимајући у обзир особине психомоторне неразвијености, физичке и психичке ретардације,
проблеме са перцепцијом едукативног материјала, током избора средстава неопходно је
руковоти се следећима дидактичким правилама:
1) створити максималну ризницу једноставних покрета са постепеним компликовањем;
2) стимулисати вербалну регулацију и визуелно образно мишљење у току вежбања;
3) максимално активизирати когнитивну активност;
4) оријентисати се на сачуване функције, сензитивне периоде развоја и потенцијалне
могућности детета;
5) без обзира на многобројност метода, давати приоритет методи игре. У опуштеном,
емотивном окружењу деца боље уче образовни материал;
6) вежбе које имају имена, добијају форму игре, стимулишу њихово меморисање, а са
многобројним понављањима развијају асоцијативну меморију.

5.1 Корекција ходања

Код већине деце са менталном ретардацијом поремећај у физичком развоју се одражава

на стабилности вертикалног држања, одржавања равнотеже и начину ходања, способноти
измерити и регулисати своје покрете током ходања. Поремећаји у ходању су индивидуални и
имају различите облике изражавања али обично укључују следеће: глава је доле, гегање,
стопала окренута прстима ка унутра (или ка споља), ноге благо савијене у куковима, покрети
руку и ногу нису усаглашени, покрети нису ритмични. Нека деца имају бочно љуљање тела.
Као природно кретање, ходање је главни начин покретања и саставни део многих вежби
и активности .За време активности додатна пажња се фокусира на формирање правилног

12
држања, постављања главе, рамена, руку, ногу, исправљање ногу у тренутку одбијања. У
предшколском узрасту се ради ходање по правој линији са променом правца, брзине,
корачањем преко објеката, са убрзавањем. Оптерећење се повећава полако од узраста до
узраста.
Физичке вежбе за корекцију ходања

Вежбе Корекциона оријентација

1 „Шине»“. Ходање са корачањем преко линија Диференцијација удаљености,

које се налазе на различитим растојањима једна визуелно одређивање раздаљине.
од друге.

2 „Немој да обориш“. Ходање дуж праве линије Диференцијација напора, мерење

са корачањем преко кегли, лопти, гимнастичке раздаљине.
клупе итд.
„Уски мост“. а) Ходање дуж уске траке (линије) Развој равнотеже, прецизности
3
стављјући прсте ка пети ногекоја предњачи.
покрета.
б) Бочно корачање, стављајући прсте ноге на
ивицу линије.
5 „Пљесак“. Ходање са плескањем на свако Концентрација пажње, моторна
четврто бројање. Изговара се наглас: «Један, два, меморија, усаглашеност покрета,
три, пљесак». Први пут ударац над главом, други учење ритма.
испред себе, трећи иза леђа.

7 „Стати у круг“. Ходање у круг, држећи се за Доследност колективних

руке, са променом правца, одлазак до центра са активности, диференцијација
повратком у велики круг, са раширенима рукама. појмова велики-мали, десно- лево.

8 „Црв“. Ходање у колони, стављајући десну Координација и кохерентност.

(леву, обе) руке на раме детета испред себе.

9 „Баланс“. Ходање држаћи са обе руке Координација покрета руку,

гимнастички штап на раменима (на прстима, корекције држања, упознавање са
петама), одржава равно држање. новом речи.

10 „Ходамо са шеширом“. Ходање са кесицом Корекција држања.

песка на глави.

12 „Војници“. Ходање у месту са високим Осећај за ритам, брзина преласка

подизањем колена и променом темпа: споро – на нови темпо, одржавање позе,
брзо. диференцијација концепта брзо -
споро.

13 „Без страха“. а) Ходање на гимнастичкој клупи Превазилажење осећаја страха,

са паузама, окретањима, покретима руку (уз баланс, оријентација у простору.
помоћ, са осигурањем, без помоћи).
б) Ходање на косој даски (клупи) раширених
рамена и руку.

13
17 „Медвед“. а) Ходање на прстима, петама, на Профилаксија равних и
спољашњој страни стопала, увијеним прстима, спуштених стопала, одржавање
ваљање од пете до прстију. правилног држања.
б) Ходање босоног по масажној траци.
в) Ходање босоног по трави, песку, шљунку.
18 „Пљесак“. Ходање са паузама по наређењу. Уз Пажња, брзина реакције,
сигнал «Пљесак» - пауза, уз сигнал «Пљесак- задржавање стабилне позе.
пљесак» - окренути се.

20 „Та-та-та“. Ходање снажним корацима Усвајање установљеног темпа

установљеног темпа и изговарањем звукова та- кретања.
та-та.

21 „Хроми зец“. Ходање једном ногом на Координација и усаглашеност

гимнастичкој клупи а другом на земљи. покрета руку и тела.

22 „На канапу“. Ходање уз канап, руке на разне Развој равнотеже, профилактика

стране. Ходање бочнима корацима на канапу, равних стопала, одржавање
руке на разне стране. равног држања.

14
 5.2 Корекција трчања

Код ментално ретардиране деце предшколског узраста у обављању трчања се приказују

типичне грешке који су: прекомерни стрес, импулсивност, нагло заустављање, јаки наклон
трупа напред или назад, забачена глава, љуљање са стране на страну, недоследност и мале
амплитуде покрета рукама и ногама, мали неритмични кораци, кретање на исправљеним или
полу савијенима ногама.

Физичке вежбе за корекцију трчања.

1 Ходање са прелазом на трчање, и са поновним Усвајање темпа и ритма

преласком на ходање. покрета, развој издржљивости.

2 Трчање са високим подизањем кукова и променом Стимулација респираторног и

темпа (од минималног до максималног). кардиоваскуларног система,
усвајање ритма кретања,

3 „Трчање“ само рукама стојаћи са повећањем и Корекција технике покрета

снижењем темпа. руку, усвајање темпа, активи-
рање и ритам дисања.

4 Трчање „змија“ сви заједно држаћи се за руке. Оријентација у простору,

усаглашеност дејства,
(игра Рибари и рибице)
равнотежа
Ритам поктера, усаглашеност
5 Трчање са скакањем.
напора.
6 Трчање са максималном брзином на 20, 30, 50 м. Развој брзинских квалитета,
стимулација респираторног и
кардиоваскуларног система.

7 „Пони“. Трчање са различитим темпом: споро, брзо, Диференцијација временских

кас, као мали коњ. карактеристика покрета,
регули-сања ритма дисања,
маштање.

8 Трчање тамо-вамо. Трчање са максималном брзином, Оријентација у простору, развој

заустављањем, ношењем предмета (коцке, лопте). фине моторне вештине, пропор-
ционалност напора, агилност,
стабилност

9 Трчање по кругу са паузима (звиждук, пљесак) и Брзина покретне реакције,

извршење задатака: заузети лепо држање, држање брзина преусмерења, моторна
роде (стојање на једној нози, друга савијена у координација, стабилност
колену), поза ластавице (стајање на једној нози, друга вестибуларног апарата.
назад, руке са стране). Задржати позу 5 с.

15
10 На знак дотрчати до лопте који лежи 10 метара од Брзина реакције, спретност,
старта, узети је, вратити се назад трчећи, ставити оријентација у простору,
лопту на стартну црту. учесталост и прецизност
покрета у времену, стабилност
вестибуларног апарата.

16
 5.3 Корекција скокова

Поремећаји у скоковима из места са две ноге су: гурање једном ногом, неусаглашеност
руку и ногу у тренутку гурања и летања, слаб финални напор, несигурност при доскоку,
чучне ниско пре гурања, гурање правом ногом.
Грешке у скоку у даљину и висину су слабо гурање, понекад заустављање пре гурања,
ниска трајекторија летања, неучешће руку, што може да се објасни ниским нивоам
координационих способности, снаге екстензије ногу, брзинко снажних квалитета.
Поред тога, за ову децу је тешко решавати два моторна задатка истовремено: покрети
ногу и махање рукама. Предложене припремне вежбе не укључују класичне скокове у
дужину и висину, већ припремају стопала и све мишиће ногу. На активностима са децом, оне
имају независну функцију, развијају различите координационе способности, коригују
поремећаје кретања и развој сачуваних функција.

Физичке вежбе за корекцију скокова

1 Скокови на две ноге ка напред, са окретањем на Координација и ритам покрета,

десну и леву страну, за 90 степени. јачање стопала, оријентација у
простору.

2 Скакање са обе ноге наизменично на дистанцу Усаглашеност активности,

развој снаге ногу.

3 Ускакање – на једној и две ноге, повремено, Усаглашеност и ритмичност

унапред и уназад. покрета, дифиренцијација напо-
ра, јачање стопала, развој
издржљивости

4 Скокови «жаба» са покретањем руку (5-6- скокова Координација покрета руку,

заредом). дифиренцијација напора,
симетрија покрета.

5 Скок из места унапред – горе преко канапа, у Дифиренцијација напора, уса-

висину 10, 20, 30 цм са замахом рукама. глашеност покрета руку и ногу,
брзинско снажне квалитете.

6 Скакање из дубоког чучња. Усаглашеност покрета, развој

снаге ногу

7 Скакање држећи лопту између стопала. Координација покрета, тачност

кинестетичких осећаја.

8 Скок у дубину из чучања (саскакивање) на Превазилажење страха, коорди-

патоснице са висине од 40-50 цм са отскакивањем. нација покрета, брзинско
снажне квалитете.

17
9 Скокови на месту са пљескањем рукама горе, доле, Координација покрета руку и
изнад главе на сваки други скок. ногу, ритмичност покрета.

10 Скок на гимнастичку клупу, скок са гимнастичке Диференцијација значаја «на»,

клупе, скок преко гимнастичке клупе. «преко», «са».

11 Скокови кроз обруч. Координација покрета руку и

ногу, ритмичност и усагла-
а) прекорачење
шеност покрета, учвршћење
б) са две ноге са међу скоковима стопала.
в) са две ноге.

12 Скокови на месту са две ноге са затворенима Јачање стопала, могућност

очима, на сваки четврти скок – окренути се за 90 понављања задатог ритма са
степени. затворенима очима.

18
 5.4 Корекција пењања и пењања преко предмета

Предшколским Програмом је предвиђено пењање на гимнастичком зиду и клупи,

пењање преко препреке. Ове вежбе су од практичног значаја, доприносе развоју снаге,
окретности, координације покрета, јачању стопала, формирању држања, способности
контролисања сопственог тела. Пењање и пењање преко препреке отклањају недостатаке
менталне активности - страх, страх од висине, неадекватно понашање у сложеним
ситуацијама. Вежбе се обављају на висини, морају да се објасне и прикажу са највећом
прецизношћу и захтевају максималну безбедност и сигурност. За савладавање препрека
користи се гимнастики зид, клупа, канап, дрвене мердевине и мердевине од конопца.

19
 ЗАКЉУЧАК

Свако дете је особена, целовита личност. Ометеност у развоју најчешће није суштина
идентитета детета. Њему је потребно помоћи неупадљиво. Само тако ће доћи до изражаја
очувани потенцијали којима свако дете располаже. Треба градити самопоштовање детета на
очуваним могућностима, стварати атмосферу у групи у којој ће дете бити прихваћено и
успешно.
У овом дипломском раду сам обрадила вежбе које васпитачи могу изводити са децом
ментално ретардираном у групи на такав начин да она користе своја тела на занимљиве,
радосне, креативне начине, односно како би могла тако да равијају самопоуздање,
самопоштовање, позитиван телесни имиџ и активни животни стил.
Да би активности физичког васпитања постигли своје циљеве и испунили задатке морају
бити комплексни, односно организовани и реализовани тако да ментално ретардирана деца
буду у потпуности ангажована разноврсним физичким активностима, подједнако и у
физичком и у психичком погледу. Деца морају доживети телесно кретање - вежбање само
тако да не изостану надражаји, могућности за потпуно физичко и психичко испољавање,
изражено путем интелектуалног, емотивног и физиолошког оптерећења деце.
Физичко вежбање деца са поремећајима у интелектуалном развоју треба да буде један од
основних процеса у њиховом комплексном третману, да се свакодневно баве физичким
вежбањем – кретањем, јер је то нужна потреба деце ове предшколске популације.
Физичко васпитање деце са посебним потребама, у предшколском узрасту, омогућава да
развију све своје потенцијале и способности, што ће водити њихове животе ка потпуној
интеграцији у животну средину, и тиме докажу да они у друштву имају своје место и
доприносе развоју физичке културе и спорта. На крају овог дипломског рада можемо
закључити да се путем разноврсних телесних активности, адаптивних средстава физичке
културе и спортских такмичења, код деце са посебним потребама развија самопоуздање,
одлучност, правилан однос према раду, комуникацији, прихватање како успеха тако и
неуспеха.

20
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Ивановић, М., Ивановић, У. (2013). Неправилно држање тела као предиктор сколиозе
код дечака и девојчица у најстаријем предшколском узрасту. Педагошка стварност, 59(1), 316–
331.
[2] Ивановић, М., Ивановић, У. (2013). Релације синдрома изгарања на послу и ставова
васпитачица према инклузији. [Abstract]. Научно-стручни скуп са међународним учешћем,
Зборник резимеа (стр. 29–30). Сремска Митровица: Институт за педагошка истраживања и
Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
[3] Ивановић, М., Ивановић, У. (2012). Физичко васпитање детета од 2. до 8. године.
Сремска Митровица: Висока школа струковних студија за образовање васпитача, стр. 151.
ISBN 978-86-914261-7-0. COBISS.SR-ID 194525452
[4] Ивановић, М. (2012). Прве игре са мамом и татом. Сремска Митровица: Висока
школа струковних студија за образовање васпитача, стр. 96. ISBN 978-86-914261-5-6,
COBISS.SR-ID 193451276
[5] Ивановић, М. (2011). Вежбајмо и растимо−за децу предшколског узраста. Сремска
Митровица: Висока школа струковних студија за образовање васпитача. стр. 70. ISBN 978-
86-914261-3-2, COBISS.SR-186575628.
[6] Ивановић, М. (2011). Правилно држање тела–корекција лошег држања. Сремска
Митровица:Висока школа струковних студија за образовање васпитача. стр. 143. ISBN 978-
86-914261-4-9, COBISS.SR-186565388.
[7] Ивановић, М. (2011). Весела гимнастика-практикум за васпитаче. Сремска
Митровица: Висока школа струковних студија за образовање васпитача, стр. 153. ISBN 978-
86-914261-1-8, COBISS.SR-183831052.
[8] Ивановић, М. (2009). Равна стопала код деце: корективне вежбе. Сремска
Митровица: Висока школа струковних студија за образовање васпитача, стр. 166. ISBN: 978-
86-87461-04-8, COBIS.SR-ID: 170891532.
[9] Ивановић, М. (2006). Методика учења различитих облика ходања, трчања, скакања и
прескакања–предшколски узраст. [Methodology of the learning about different ways of walking,
running, jumping and leaping-for preschool age ]. Међународни стручни скуп васпитача Србије
(pp. 14-20). Кикинда: Виша школа за образовање васпитача.
[10] Ивановић, М. (2006). Пењање и љуљање на конопцу (старији предшколски узраст). У
С. Миленковић (Ур.), Зборник радова (стр, 177-190). Сремска Митровица: Виша школа за
образовање васпитача.

21