Univerzitet “Union – Nikola Tesla“

Fakultet za poslovne studije i pravo

Beograd

SEMINARSKI RAD
ALATKE ZA UPRAVLJANJE VREMENOM

Beograd, oktobar 2023.

1
 Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................3

2. Ključna pitanja prilikom izbora alatki za upravljanje vremenom.......................................4

3. Evolucija alatki za upravljanje vremenom..........................................................................5

3.1. Pioniri upravljanja vremenom......................................................................................5

3.2. Sekretarice iz 1950-ih...................................................................................................6

3.3. Pisaća mašina i prve alatke za upravljanje vremenom.................................................7

3.4. Digitalna revolucija......................................................................................................8

3.5. Fleksibilnost i mobilnost..............................................................................................9

3.6. Veštačka inteligencija i automatizacija......................................................................10

4. Korisne funkcije telefona za efikasnost komunikacije......................................................11

4.1. SMS, MMS, i Chat aplikacije.....................................................................................12

4.2. E-pošta na mobilnom uređaju: efikasnost komunikacije u pokretu...........................13

4.3. Video konferencije.....................................................................................................14

5. Zaključak...........................................................................................................................15

6. Literatura...........................................................................................................................16

2
 1. Uvod

U današnjem brzom ritmu života i poslovnih obaveza, veština upravljanja vremenom postaje
od suštinskog značaja kako bismo ostali efikasni i produktivni. Zamislite sebe kao sekretaricu
u prošlosti, gde su jednostavne alatke, kao što je pisaća mašina i karbonski papir, bile ključne
za organizaciju i ispunjavanje svakodnevnih zadataka. Iako se tehnologija promenila, principi
efikasnog upravljanja vremenom ostaju isti. U narednom tekstu, istražićemo različite alatke i
tehnike koje nam pomažu da bolje iskoristimo svoje vreme, kako bismo postigli više u manje
vremena, uzimajući za primer proces slanja pisama klijentima.

3
 2. Ključna pitanja prilikom izbora alatki za upravljanje
vremenom

U današnjem ubrzanom svetu, efikasno upravljanje vremenom postaje sve važnije. Kako
bismo se nosili s brojnim obavezama i izazovima modernog života, često se oslanjamo na
različite alatke i tehnike. Ključno je razumeti da odabir pravih alatki za upravljanje
vremenom. Istražićemo pet ključnih pitanja koja treba postaviti prilikom izbora ovih alatki
kako bismo maksimalno iskoristili svoje vreme.

1. Da li mi je potrebna?
Prvo pitanje koje treba postaviti prilikom izbora alatki za upravljanje vremenom je da
li vam je ta alatka uopšte potrebna. Ponekad, u želji da budemo organizovaniji,
možemo biti skloni da preopteretimo sebe različitim alatkama koje nam nisu stvarno
potrebne. Pre nego što se odlučite za neku alatku, razmislite o svojim ciljevima i
potrebama.
2. Da li mi je potrebna kompletna funkcionalnost?
Drugo pitanje koje treba razmotriti je da li vam je potrebna kompletna funkcionalnost
alatke. Na primer, ako tražite aplikaciju za upravljanje zadacima, razmislite da li ćete
koristiti sve njene funkcije ili samo osnovne. Izbor alatke koja nudi više opcija nego
što vam je potrebno može dovesti do nepotrebnog komplikovanja.
3. Da li je jednostavna za korišćenje?
Jednostavnost korišćenja alatke igra ključnu ulogu u njenom efikasnom
upotrebljavanju. Ako je alatka previše komplikovana ili zahteva mnogo vremena da se
nauči, možda neće biti od velike koristi. Pre nego što se odlučite za alatku, isprobajte
je i procenite koliko je intuitivna i jednostavna za korišćenje.
4. Koliko je alatka pouzdana?
Pouzdanost alatke je od suštinskog značaja. Ako alatka često pokazuje kvarove ili gubi
podatke, može vam više naštetiti nego koristiti. Istraživanje i čitanje recenzija drugih
korisnika može vam pomoći da procenite pouzdanost alatke pre nego što je nabavite.
5. Hoće li brzo zastareti?
U današnjem tehnološki naprednom svetu, alatke za upravljanje vremenom se često
ažuriraju i unapređuju. Važno je razmotriti hoće li alatka koju birate brzo zastareti i

4
 postati neupotrebljiva. Pravilna istraživanja i analize tržišta mogu vam pomoći da
izbegnete ulaganje u alatke koje će brzo postati zastarele.

3. Evolucija alatki za upravljanje vremenom

3.1. Pioniri upravljanja vremenom

Kada razmišljamo o počecima upravljanja vremenom, ne možemo a da ne pomislimo na

pionire kao što su Benjamin Franklin i njegov "Planer za Virtuozne" ili Frederick Winslow
Taylor i razvoj metoda za povećanje produktivnosti u industriji. Ovi rani napori bili su
osnovni koraci ka boljem organizovanju vremena i resursa.

Benjamin Franklin, američki državnik, pronalazač, pisac i filozof, ostavio je značajan trag u
razvoju upravljanja vremenom. Najpoznatiji je po svojim "Planovima za Virtuozne", koje je
sam vodio. Ovi planovi bili su detaljni dnevnici u kojima je Franklin beležio svoje dnevne
aktivnosti, postavljao ciljeve i pratio svoj napredak. Svaki dan je bio pažljivo struktuiran,
uključujući vreme za posao, obrok, lični razvoj i druge aktivnosti. Franklinova metoda
planiranja i praćenja vremena postala je inspiracija za mnoge ljude koji su težili organizovanju
svog života i postizanju uspeha.

Frederick Winslow Taylor bio je inženjer i pronalazač čije je delo postavilo osnovu za
moderno naučno upravljanje i efikasnost u industriji. Njegovo najpoznatije delo, "Načela
naučnog menadžmenta", objavljeno 1911. godine, revolucionisalo je način na koji se upravlja
vremenom u radnim okruženjima. Taylor je razvio metode za merenje vremena koje radnik
provodi u svakoj fazi proizvodnje, čime je omogućio precizno planiranje i povećanje
produktivnosti radne snage. Ovaj pristup nije samo doprineo efikasnijem korišćenju vremena
radnika, već je takođe postavio temelje za budući razvoj menadžmenta i organizacije rada.

Benjamin Franklin i Frederick Winslow Taylor su dvojica pionira u oblasti upravljanja

vremenom, svako na svoj način. Franklin je naglasio lično planiranje i organizaciju kako bi
postigao lične ciljeve, dok je Taylor svojim naučnim pristupom menadžmentu postavio
temelje za efikasnije korišćenje vremena u radnom okruženju. Njihovi doprinosi su postavili
osnovu za kasniji razvoj teorija i alatki za upravljanje vremenom koje koristimo danas.

5
 3.2. Sekretarice iz 1950-ih

U periodu nakon Drugog svetskog rata, sekretarice su bile ključne članice poslovnih timova.
Njihov glavni alat za upravljanje vremenom bila je pisaća mašina. Zamislite da treba poslati
deset identičnih pisama desetorici klijenata. Ovo bi zahtevalo umetanje dva lista papira i
karbonskog papira između njih kako bi se stvorila kopija. Pisaća mašina omogućila je brzo
kucanje, ali greške su se često dešavale, a ispravci su zahtevali ručno korišćenje korekcione
trake ili čak ponovno kucanje celog teksta. Zamislite situaciju u kojoj je sekretarica trebala da
pošalje deset identičnih pisama desetorici klijenata. Ovaj zadatak bi zahtevao preciznost,
organizaciju i veštinu u upravljanju vremenom. Kako bi se stvorila svaka kopija pisma, bilo je
potrebno umetnuti dva lista papira i karbonski papir između njih. Ovaj složeni postupak
omogućavao je stvaranje više kopija istog dokumenta, što je bilo neophodno za masovnu
komunikaciju. Iako je pisaća mašina omogućila brzo kucanje, nisu izostale izazovi i greške.
Greške u kucanju su bile česte, a ispravci su zahtevali ručno korišćenje korekcione trake ili
čak ponovno kucanje celog teksta. Ovakvi ispravci su značili gubitak dragocenog vremena
sekretarice.

6
 3.3. Pisaća mašina i prve alatke za upravljanje vremenom

U današnjem ubrzanom ritmu života, gde smo izloženi konstantnim obavezama i zahtevima,
efikasno upravljanje vremenom postalo je imperativ. Upravljanje vremenom nije samo
veština, već i proces koji se razvijao tokom vekova, vođen potrebom za boljom organizacijom
i povećanom produktivnošću. Jedna od ključnih prekretnica u ovom razvoju bila je pojava
pisaće mašine sredinom 19. veka. U tom periodu, ručno pisanje ili korišćenje pera i mastila
bili su osnovni načini dokumentovanja informacija. To je zahtevalo preciznost i strpljenje, a
stvaranje istovremenih kopija dokumenata bilo je sporo i zahtevalo je duplo napor. Međutim,
sve se promenilo sa pojavom pisaće mašine, što je predstavljalo pravu revoluciju u načinu na
koji ljudi komuniciraju, beleže informacije i upravljaju svojim zadacima. Pisaća mašina
predstavlja jedan od najvažnijih izuma u istoriji komunikacije i poslovanja. Prvi prototip
pisaće mašine razvio je Christopher Sholes 1868. godine, a kasnije su je unapređivali drugi
pronalazači poput E. Remington and Sons Company. Ova mašina omogućila je ljudima da
brže i preciznije pišu tekstove u poređenju s ručnim pisanjem ili korišćenjem pera i mastila.
Jedna od ključnih inovacija koja je pratila pojavu pisaćih mašina bila je upotreba karbonskog
papira. Karbonski papir je tanak sloj papira prekriven slojem mastila na bazi ugljenika na
poleđini. Kada bi se ovaj papir postavio između dva lista standardnog papira i kucalo na
pisaćoj mašini, tekst bi se prenosio sa gornjeg na donji list. Ova tehnika omogućila je pisanje
istovremenih kopija dokumenata bez potrebe za ponovnim pisanjem ili prepisivanjem.
Upotreba pisaćih mašina i karbonskog papira revolucionizirala je način na koji se dokumenti
pravili i razmenjivali. Do tada su dokumenti bili često prepisivani ručno, što je zahtevalo
mnogo vremena i truda. Pojava pisaćih mašina omogućila je znatno brže pisanje i kreiranje
kopija dokumenata, štedeći vreme i resurse. Ovo je bila prekretnica u poslovanju i
administraciji, što je dovelo do povećanja efikasnosti i produktivnosti.

7
 3.4. Digitalna revolucija

Uvođenje računara i digitalnih tehnologija u naše svakodnevne živote promenilo je način na

koji upravljamo vremenom na fundamentalan način. Ova digitalna revolucija, koja je počela u
drugoj polovini 20. veka, donela je sa sobom niz alatki i aplikacija koje su omogućile
efikasnije planiranje, organizaciju i praćenje vremena. U ovom referatu, istražićemo kako su
računari, personalni planeri, elektronski kalendari, pametni telefoni i aplikacije za upravljanje
zadacima transformisali način na koji se nosimo sa svakodnevnim obavezama. Dolazak
personalnih računara u 20. veku označio je početak digitalne ere u upravljanju vremenom.
Personalni računari omogućili su korisnicima da koriste različite softverske alatke za
organizaciju, kreiranje planova i vođenje elektronskih kalendara. Ovo je značilo da više nismo
bili ograničeni na ručno vođenje planera ili korišćenje papirnih kalendara. Elektronski
kalendari postali su ključni deo naših digitalnih alatki za upravljanje vremenom. Programi kao
što su Microsoft Outlook, Google Calendar i Apple Calendar omogućili su korisnicima da
unesu svoje obaveze, sastanke i događaje u elektronskom formatu. Ovi kalendari nude
funkcije poput podsetnika, deljenja kalendara sa kolegama ili porodicom i automatskog
ažuriranja. Dolazak pametnih telefona u početku 21. veka doneo je mobilnost u upravljanju
vremenom. Sada smo mogli da pristupimo svojim planovima i zadacima bilo gde i u svakom
trenutku. Pametni telefoni su postali centralno mesto za organizaciju, čuvanje podataka i
komunikaciju. Razvoj aplikacija za upravljanje zadacima omogućio nam je da detaljno
pratimo i organizujemo svoje obaveze. Aplikacije kao što su Todoist, Trello, Asana i mnoge
druge omogućuju nam da kreiramo liste zadatka, postavljamo prioritete, i čak delimo zadatke
sa kolegama. Digitalna revolucija promenila je način na koji upravljamo vremenom, čineći
proces organizacije i planiranja znatno efikasnijim. Računari, elektronski kalendari, pametni
telefoni i aplikacije za upravljanje zadacima čine sadašnji svet u kojem se brzo menja radno
okruženje i ubrzani ritam života. Ova digitalna transformacija omogućila nam je da budemo
produktivniji i bolje upravljamo svojim vremenom, prateći svoje obaveze i zadatke na
efikasan i praktičan način.

8
 3.5. Fleksibilnost i mobilnost

U eri digitalne revolucije, jedna od najznačajnijih promena koja je obeležila način na koji
upravljamo vremenom jeste omogućavanje fleksibilnosti i mobilnosti. Digitalne tehnologije
su nam omogućile da svoje planove i zadatke pristupimo sa bilo kog mesta i u bilo koje
vreme, čineći upravljanje vremenom više prilagodljivim i efikasnim nego ikada pre. U ovom
referatu, istražićemo kako su cloud servisi i sinhronizacija između uređaja transformisali našu
sposobnost da budemo mobilni u organizaciji i praćenju vremenskih obaveza. Jedna od
ključnih komponenti fleksibilnosti i mobilnosti u upravljanju vremenom su cloud servisi.
Cloud servisi omogućavaju korisnicima da skladište, delje i pristupaju svojim podacima
putem interneta. To znači da više nismo vezani za jedan uređaj ili fizičko mesto da bismo
pristupili svojim planovima i zadacima. Svi podaci se čuvaju u oblaku i mogu se lako deliti i
sinhronizovati između različitih uređaja, uključujući računare, pametne telefone i tablete.
Sinhronizacija između uređaja omogućava nam da svoje vremenske informacije ažuriramo na
jednom uređaju, a da se promene automatski reflektuju na svim ostalim uređajima. Na primer,
kada dodamo sastanak u elektronski kalendar na pametnom telefonu, ta informacija će se
odmah pojaviti i na računaru i tabletu. Ovo čini našu organizaciju vremena besprekornom i
omogućava nam da budemo u toku sa svojim obavezama bez obzira gde se nalazimo.
Fleksibilnost i mobilnost u upravljanju vremenom donose praktičnost u svakodnevnom
životu. Sada možemo proveriti svoje zadatke dok čekamo u redu, planirati sastanke dok
putujemo ili ažurirati svoj kalendar dok smo na odmoru. Ova praktičnost čini upravljanje
vremenom prilagodljivijim našem dinamičnom načinu života. Fleksibilnost i mobilnost su
ključni elementi digitalne transformacije upravljanja vremenom. Cloud servisi i sinhronizacija
između uređaja omogućavaju nam da budemo povezani i organizovani bez obzira na fizičko
mesto ili vreme. Ova promena ne samo da olakšava naš svakodnevni život, već takođe
unapređuje našu sposobnost da efikasno planiramo i prate vremenske obaveze, čineći nas
produktivnijima i boljim u upravljanju vremenom.

9
 3.6. Veštačka inteligencija i automatizacija

U današnjem digitalnom dobu, ne možemo zaobići uticaj veštačke inteligencije (VI) i

automatizacije na naš svakodnevni život i, posebno, na način na koji upravljamo vremenom.
Ovi tehnološki napretci su ne samo postali sastavni deo naših radnih okruženja, već su i
promenili fundamentalno kako pristupamo organizaciji, planiranju i iskorišćavanju vremena.
U ovom referatu, istražićemo dublje kako VI i automatizacija oblikuju našu sposobnost da
efikasno upravljamo vremenom i obavljamo svakodnevne obaveze. Veštačka inteligencija je
sposobnost računarskih sistema da analiziraju, razumeju i reaguju na informacije na sličan
način kao ljudi. U kontekstu upravljanja vremenom, VI se koristi za analizu velikih količina
podataka kako bi se identifikovali obrasci i donosile informisane odluke. Na primer, VI može
predložiti najbolje vreme za zakazivanje sastanka na osnovu rasporeda svih učesnika ili
identifikovati prioritete u listi zadataka. Automatizacija se odnosi na procese u kojima računar
izvršava zadatke bez potrebe za ljudskim intervencijama. Upravljanje vremenom može
značajno profitirati od automatizacije. Na primer, e-pošta može biti automatski filtrirana i
sortirana u određene foldere, čime se smanjuje vreme provedeno u čišćenju i organizaciji
inboxa. Takođe, automatizacija može obavljati ponavljajuće zadatke kao što su podsećanja na
obaveze ili čak planiranje rutinskih aktivnosti. Jedna od ključnih prednosti VI i automatizacije
je njihova sposobnost za personalizaciju i prilagodljivost. Ovi sistemi mogu naučiti vaše
navike, preferencije i prioritetne zadatke kako bi pružili jedinstvene preporuke i usluge za
upravljanje vremenom. Na primer, VA (Virtualni Asistent) može predložiti optimalno vreme
za obavljanje određenih zadataka na osnovu vašeg radnog stila. Kombinacija VI i
automatizacije omogućava povećanje efikasnosti i produktivnosti u upravljanju vremenom.
Ovi sistemi mogu brzo analizirati informacije, pružiti relevantne informacije i čak preduzeti
akcije bez odlaganja. To rezultira u smanjenju vremena provedenog na administrativnim
zadacima i povećava vreme koje možemo posvetiti ključnim aktivnostima.

10
 4. Korisne funkcije telefona za efikasnost komunikacije

Pametni telefoni nisu samo uređaji za pozive; postali su sveobuhvatni alati koji nas prate u
svakom aspektu naših života. Ovi mali, ali moćni uređaji su postali centralni deo naše
svakodnevice, od posla do zabave, ali posebno su se istakli u oblasti komunikacije i
upravljanja vremenom. Pametni telefoni su promenili način na koji komuniciramo i
organizujemo svoje obaveze. Od trenutnog pristupa e-pošti i chat aplikacija do mogućnosti
učešća u video konferencijama s bilo kog mesta, ovi uređaji su postali naši verni saradnici u
profesionalnoj i ličnoj komunikaciji. Osim toga, funkcije kao što su Caller ID i blokiranje
poziva štede nam vreme i smanjuju distrakcije. Pametni telefoni takođe olakšavaju deljenje
informacija i organizaciju vremena kroz sinronizaciju kalendara i deljenje događaja. Ova
evolucija u načinu komunikacije i upravljanja vremenom duboko je uticala na naše živote,
kako na poslovnom tako i na ličnom planu. U narednim delovima, detaljnije ćemo istražiti
ključne funkcije pametnih telefona koje su od suštinskog značaja za efikasnost komunikacije i
bolje upravljanje vremenom.

11
 4.1. SMS, MMS, i Chat aplikacije

Komunikacija je postala brža, praktičnija i efikasnija nego ikada ranije. Klasične SMS i MMS
poruke, koje su nekada bile osnovni oblik mobilne komunikacije, pretrpele su transformaciju i
postale deo moćnih alatki za komunikaciju. Dodatno, chat aplikacije, kao što su WhatsApp,
Facebook Messenger i Slack, revolucionisale su način na koji komuniciramo sa kolegama,
prijateljima i porodicom. U ovom referatu, istražićemo kako su SMS, MMS i chat aplikacije
promenili način na koji komuniciramo. SMS poruke su prvi oblik brze pisane komunikacije
putem mobilnih telefona. Ovaj format omogućava korisnicima da šalju kratke tekstualne
poruke, obično ograničene na nekoliko stotina karaktera. SMS je bio revolucionaran u svom
vremenu jer je omogućio brzu komunikaciju bez potrebe za telefonskim pozivom ili pismom.
Međutim, ograničenje u dužini i ograničen broj funkcija činili su SMS poruke manje
fleksibilnim u odnosu na današnje alatke. MMS poruke su evolucija SMS-a, omogućavajući
korisnicima da šalju ne samo tekstualne poruke, već i multimedijalni sadržaj, kao što su slike,
video zapisi i audio snimci. Ovo je dodalo bogatstvo komunikaciji putem mobilnih telefona,
omogućavajući ljudima da dele trenutke i informacije na više vizualan način. MMS je postao
popularan za deljenje slika sa prijateljima i porodicom, kao i za poslovnu komunikaciju koja
zahteva više od teksta. Dolazak chat aplikacija donosi najveću revoluciju u komunikaciji u
digitalnom dobu. Aplikacije poput WhatsApp-a, Facebook Messengera, Slack-a i mnogih
drugih omogućavaju trenutnu razmenu tekstualnih poruka, fotografija, videa i dokumenata sa
bilo kim, bilo gde u svetu. Ovo je transformisalo komunikaciju, čineći je bržom, praktičnijom
i dostupnom gotovo u realnom vremenu. Chat aplikacije su postale neophodan alat za
komunikaciju u poslovnom svetu, olakšavajući saradnju timova i brže donošenje odluka.
Transformacija klasičnih SMS i MMS poruka u moćne chat aplikacije odražava našu potrebu
za brzom, praktičnom i višefunkcionalnom komunikacijom. Ove alatke su postale sastavni
deo naše svakodnevne komunikacije i olakšavaju nam da ostanemo povezani sa ljudima širom

12
sveta. Kroz evoluciju komunikacije, SMS, MMS i chat aplikacije su promenile način na koji
razgovaramo, sarađujemo i delimo informacije, čineći nas još povezanijim u digitalnom dobu.

4.2. E-pošta na mobilnom uređaju: efikasnost komunikacije u pokretu

E-pošta ostaje osnovni alat za profesionalnu komunikaciju. Uz sveprisutnu upotrebu pametnih

telefona, pristup e-pošti na mobilnim uređajima postao je neophodan za održavanje
profesionalnih odnosa i praćenje poslovne korespondencije u pokretu. U ovom referatu,
istražićemo kako e-pošta na mobilnom uređaju poboljšava efikasnost komunikacije kroz
funkcije filtriranja i označavanja poruka. Pristup e-pošti na pametnom telefonu omogućava
korisnicima da proveravaju i šalju poruke bilo gde i bilo kada. Ovo je od suštinskog značaja
za poslovne ljude i profesionalce koji su često u pokretu. Pametni telefoni omogućavaju brz i
jednostavan pristup različitim e-poštama, uključujući i više naloga, što olakšava praćenje
različitih komunikacija. Funkcija filtriranja poruka na mobilnom uređaju omogućava
korisnicima da organizuju svoj inbox prema određenim kriterijumima. Na primer, korisnici
mogu postaviti filtere koji automatski premještaju poruke iz određenog pošiljaoca u određene
fascikle ili označavaju poruke sa ključnim rečima. Ovo pomaže korisnicima da brže
prepoznaju važne poruke i smanje nered u inboxu. Označavanje poruka je još jedna korisna
funkcija koja pomaže korisnicima da organizuju svoju e-poštu. Korisnici mogu označiti
poruke kao hitne, važne, odložene ili čak označiti ih za buduće akcije. Ove oznake čine
prioritetizaciju poruka lakšom i pomažu korisnicima da brže donose odluke o tome koje
poruke treba da obrate posebnu pažnju. Pristup e-pošti na mobilnom uređaju zajedno sa
funkcijama filtriranja i označavanja poruka značajno povećava efikasnost komunikacije.
Korisnici mogu brže prepoznati i odgovoriti na važne poruke, smanjiti vreme provedeno u
inboxu i bolje upravljati svojom profesionalnom korespondencijom. Ovo je od suštinskog
značaja za poslovne ljude koji se često suočavaju sa velikim obimom e-pošte. Pristup e-pošti
na mobilnom uređaju i funkcije filtriranja i označavanja poruka čine komunikaciju lakšom i
efikasnijom, posebno za poslovne profesionalce. Uz sve veći broj mobilnih aplikacija i
napredne opcije, pristup e-pošti na pametnom telefonu postao je ključna komponenta

13
produktivnog poslovnog okruženja. Kroz ove alatke, korisnici mogu ostati organizovani i
povezani, bez obzira na to gde se nalaze.

4.3. Video konferencije

Pametni telefoni su postali platforma koja omogućava korisnicima da učestvuju u video

konferencijama putem različitih aplikacija kao što su Zoom, Skype i Microsoft Teams. Ova
funkcija je od suštinskog značaja za poslovnu komunikaciju jer omogućava licima da se vide i
razgovaraju bez obzira na geografsku udaljenost. U ovom referatu, istražićemo značaj video
konferencija na pametnim telefonima i kako ova tehnologija olakšava poslovnu komunikaciju.
Pametni telefoni su postali moćni uređaji koji omogućavaju učestvovanje u video
konferencijama sa visokim kvalitetom zvuka i slike. Različite aplikacije za video konferencije
pružaju korisnicima mogućnost da se povežu sa kolegama, klijentima i partnerima širom
sveta. Ova tehnologija je posebno korisna za timove koji rade na daljinu ili za organizacije
koje žele da smanje troškove putovanja. Video konferencije na pametnim telefonima
doprinose povećanoj produktivnosti i efikasnosti u poslovnom svetu. Učesnici mogu lako da
se povežu i razmene ideje, bez potrebe za fizičkim prisustvom na sastancima. Ovo štedi vreme
i resurse, a omogućava brže donošenje odluka. Video konferencije omogućavaju licima da se
vide i izraze svoje stavove na mnogo bogatiji način nego što je to moguće putem e-pošte ili
telefonskih razgovora. Videti izraze lica i telo sagovornika doprinosi boljem razumevanju i
poboljšava saradnju između timova. Pametni telefoni omogućavaju pristup video
konferencijama sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Ovo je posebno korisno za osobe koje
su često u pokretu ili rade van kancelarije. Povezanost na daljinu postaje lakša i dostupna
širokom spektru korisnika. Video konferencije na pametnim telefonima predstavljaju ključni
alat za poslovnu komunikaciju u današnjem digitalnom dobu. Omogućavaju ljudima da se
povezuju na efikasan način, bez obzira na geografske prepreke. Ova tehnologija unapređuje
produktivnost, efikasnost i saradnju, čineći je od suštinskog značaja za savremeno poslovanje.
Kroz pametne telefone, svet postaje manji, a mogućnosti komunikacije su sveprisutne.

14
 5. Zaključak

Efikasno upravljanje vremenom je ključno u današnjem brzom ritmu života i poslovnih

obaveza. Iako se tehnologija promenila kroz vreme, principi upravljanja vremenom ostaju isti.
Kroz istoriju, videli smo evoluciju alatki i tehnika za upravljanje vremenom, od pisaćih
mašina i karbonskog papira do digitalnih uređaja, cloud servisa i veštačke inteligencije.
Ključna pitanja prilikom izbora alatki za upravljanje vremenom uključuju potrebu za
određenom alatkom, kompletnu funkcionalnost, jednostavnost korišćenja, pouzdanost i brzu
zastarelost. Razumevanje ovih faktora pomaže u odabiru pravih alatki za efikasno upravljanje
vremenom. Odabirom pravih alatki, praćenjem evolucije tehnologije i iskorištavanjem novih
funkcionalnosti, možemo bolje iskoristiti svoje vreme i postići više u manje vremena.

15
 6. Literatura

1. Dukić Đ., "Pametni telefoni i produktivnost", Ekonomski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2018.
2. Kirin S., "Savremeni izazovi menadžmenta: Vreme i produktivnost", Data status,
Beograd, 2014.
3. Kovačević M., "Psihologija vremena", Data status, Beograd, 2009.
4. Manić S., "Upravljanje vremenom: Praktikum za efikasniji rad", Prometej, Novi Sad,
2019.
5. Miletić M., "Upravljanje vremenom", Laguna, Beograd, 2018.
6. Vuković D., "Efikasno upravljanje vremenom", Alfa, Beograd, 2017.

16