VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Novi Beograd

SEMINARSKI RAD

Tema: Zavarivanje plazmom

Predmet: Zavarivanje i spajanje materijala

Profesor: Student:
Zoran Karastojković Radovan Klindo
48s/2014

Novi Beograd, 2015

SADRŽAJ
Uvod .................................................................................................................... 2
1. Zavarivanje plazmom ................................................................................ 4
2. Tehnika zavarivanja plazmom .................................................................... 7
3. Oprema za zavarivanje ............................................................................... 8
4. Prednosti i nedostatci zavarivanjem plazmom ............................................ 9
5. Zaštitna oprema prilikom rada .................................................................... 9
6. Obrada plazmom ....................................................................................... 10
7. Sečenje plazmom ...................................................................................... 17

Uvod

1
Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem međuatomskih veza
između delova koji se zavaruju, pri kome se pojedinačno ili kombinovano koristi toplotna i
mehanička energija, a po potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najčešće
koriste u praksi, zasnovani su na lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature
topljenja, kada zavareni spoj nastaje očvršćavanjem (npr. elektrolučno zavarivanje), ili na
lokalnom zagrevanju materijala do temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz
dodatno delovanje pritiska (npr. elektrootporno zavarivanje). Zavarivanjem je moguće
spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa nemetalom, ali se u
praktičnom smislu podrazumeva spajanje metala sa metalom.

Pod zavarenim spojem se podrazumeva konstruktivna celina, sl. 1, koju čine os- novni
metal (1) i metal šava, ili skraćeno šav, kod koga se razlikuju lice šava (2), naličje šava
(3), korien šava (4) i ivica šava (8), sl. 1.a. Kod postupaka zavarivanja topljenjem šav
nastaje očvršćavanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala ili samo osnovnog metala.
Deo osnovnog metala, koji se topi u procesu zavarivanja i ulazi u sastav metala šava, zove se
uvar (5), čija je granica obeležena sa (6), sl. 1.a, a dubina sa (9), sl. 1.b. Zona uticaja
toplote (ZUT), označena sa (7) na sl. 1.a, je onaj deo osnovnog metala, koji je pod uticajem
zagrejavanja i hlađenja pretrpio izvesne strukturne promene, ali ispod temperature
topljenja. Na sl. 1. prikazane su i osnovne dimenzije šava: širina (11), debljina (12) i nad-
višenje (10), i to za slučaj sučeonog, sl. 1.b, i ugaonog spoja, sl. 1.c, kao i za navareni sloj,
sl. 1.d, kod koga je bitna i njegova debljina (13).

a) b)

c)
d)
Slika 1. Osnovni elementi zavarenog spoja

Pre zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, čime se dobija žljeb za

2
zavarivanje, čiji su osnovni pojmovi definisani standardom, sl. 2. Najčešće korišćeni
žljebovi i izgledi odgovarajućih šavova su dati u tab. 1.

Pripremljeni žljeb u procesu zavarivanja topljenjem može da se ispuni u jednom ili u više
prolaza, ili u više slojeva, sl. 3, što prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala.
Zavar predstavlja deo metala šava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl.

Slika 2. Osnovni elementi žljeba

1. Zavarivanje plazmom
1 - stranica žljeba
Plazma je jonizovana materija koja prenosi električnu struju. To je materija od koje je
2 - korijen žljeba
izgrađen luk svakog elektrolučnog postupka zavarivanja, bio on u vazduhu ili u zaštitnim
3 - oštri koren žljeba
gasu. Različiti gasovi se lakše ili teže jonizuju što opredjeljuje njihovu primenljivost u
4 - tupizavarivanja.
postupcima koren žljebaTemperatura luka jonizovanog gasa je reda veličina 10 000° C. Luk
5 - razmak
plazme, u odnosu u korenu
na WIGžljeba
ili MIG luk, je mnogo topliji, gušći i krući što se postiže izborom
odgovarajućeg gasa korena
6 - zatupljenje i sažimanjem
žljeba (koncentrisanjem) luka.
7 - otvor žljeba
8 - širina otvora žljeba
9 - ugao otvora žljeba
10 - ugao zakošenja žljeba

3
 Slika 3. Izgled mlaznice

Zavarivanjem plazmom je veoma slično WIG postupku . Glavne razlika izmedu WIG
postupka i postupka zavarivanja plazmom je u obliku mlaznice, držaču elektrode i obliku
luka plazme koji prolazi kroz nju. Gorionici za plazma zavarivanje mogu biti izvedeni tako
da se električni luk uspostavlja između osnovnog materijala i volframove (netopive)
elektrode to je takozvani prenosivi luk ili između sužavajuće mlaznice i volframove
(netopive) elektrode tada se luk naziva neprenosivi. Prenosivi luk proizvešće dubok
provar u osnovnom materijalu a neprenosivi luk proizvešće plitak provar u osnovnom
materijalu. Neprenosivim lukom mogu se zavarivati materijali koji ne provode električnu
struju.

Slika 4. Gorionici za postupke sa plazmom (A) Prenosivi luk (B) Neprenosivi luk

4
 Slika 5. Upoređivanje postupaka (A) luka volframove elektrode u inertnom gasu i
(B) luka plazme za zavarivanje.

Kod WIG postupka luk je slobodan, dok je kod zavarivanja plazmom (a naročito kod
rezanja plazmom) luk jako sužen (sl. 5). Kod postupka zavarivanja plazmom imamo veću
dužinu luka u odnosu na WIG luk. Luk plazme takođe ima cilindrični oblik u odnosu na
zvonast oblik koji se može uočiti kod WIG postupka.

Slično WIG postupku, gorionici za zavarivanje i rezanje plazmom se koriste sa

uobičajenim izvorima struje koji imaju strmopadajuće karakteristike (jednosmerna struja
direktnog polariteta). Uobičajeni WIG izvori struje mogu se koristiti za zavarivanje
plazmom jednostavnim dodavanjem upravljačke kutije kojom se reguliše uspostavljanje
luka, protok gasova i vode za hlađenje. Rezanje plazmom zahteva istu osnovnu vrstu
izvora struje, ali mora imati dosta viši napon praznog hoda i treba da je u mogućnosti da
proizvede mnogo višu jačinu struje nego WIG izvor struje. Napon praznog hoda za jedinicu
plazme može biti visok i 400 V.

Stvarno, skoro svaki izvor jednosmerne struje sa strmopadajućim naponom i

najmanjom vrednošću napona praznog hoda od 80 V i glavnim kontaktorom može se
koristiti za rad opreme za zavarivanje plazmom. Minimalna struja koju ćete postići zavisi
od izabranog izvora struje. Najčešće, međutim, visok napon se obezbeduje posebno
konstruisanim izvorima struje za luk plazme.

Prednosti zavarivanja plazmom u odnosu na uobičajeno WIG zavarivanje su:

- poboljšana krutost luka plazme omogućava lakšu regulaciju ulaza toplote u radni
komad,
- veća dužina luka u odnosu na WIG postupak omogućava da se sa manje problema

5
 održava pravilan položaj gorionika,
- veličina zavarivačkog kupatila pri korišćenju plazme takode je manje osetljiva na
promjene u dužini luka,
- lakše je uvođenje dodatne žice ili šipke i manipulacija ručkom gorionika zbog većeg
rastojanja od mlaznice do radnog komada ( 5 -12 mm),
- može se koristiti dodatnu žicu ili šipku većeg prečnika sa minimalnim rizikom od
zagađivanja metala šava. Ovo je posebno značajno pri zavarivanju nerđajućih čelika,
aluminijuma i titana,
- zbog toga što je luk plazme vrući nego WIG luk, brzine zavarivanja su više, a zona
uticaja toplote je uža,
- postupak zavarivanja plazmom je manje osetljiv na geometrijsku nepodudarnost
spoja i loše naleganje spoja nego WIG postupak. Glavni razlozi su viša unešena
toplota, zbog toga se zavarivanje plazmom lako automatizuje.

Pored ovih prednosti, postoje i nedostatci postupka zavarivanja sa plazmom, a to su:

- oprema za zavarivanje plazmom košta više nego skoro za bilo koji drugi
metod zavarivanja lukom ili otporom,
- keramičke mlaznice na kraju gorionika imaju kratak radni vek zbog veoma visoke
temperature luka plazme,
- potrošnja relativno skupog inertnog gasa takođe je veća zbog toga što se on koristi
za obrazovanje luka plazme kao i za zaštitu.

2. Tehnika zavarivanja plazmom

Tehnike zavarivanja koje se koriste sa ručnim postupkom plazmom su slične onima koje se
koriste pri TIG postupku. Zbog veće dužine luka ne postoji opasnost od zagađenja radnog
komada putem dodira volramove elektrode sa njim, ili zagadenja volframa metalom šava.
Veći je prostor za uvođenje dodatne žice u luk i zavarivačko kupatilo. Razlikuju se dva
načina zavarivanja i to: utapanjem (pudlovanje) i tehnikom ključaonice.

Većina ručnih postupaka zavarivanja plazmom se vrši metodom zavarivačkog pudlovanja

(koja se često naziva tehnika utapanja), što jednostavno znači da se dodatnu žicu uvodi u
rastopljeno kupatilo šava ili odmah uz luk plazme, baš kao rad sa TIG gorionikom. To je
veoma slično načinu na koji biste rukovali žicom pri oksigasnom plamenu.

Drugi način zavarivanja plazmom koji možete koristiti je tehnika ključaonice. Zavarivanje
ključaonicom se koristi na tanjim presecima kao što su tanki limovi i trake, obično bez
korišćenja dodatne žice. Međutim, materijali do debljine od 6 mm mogu se zavarivati
tehnikom ključaonice putem različitog podešavanja struje i napona luka. Primer za korišćenja
zavarivanja tehnikom ključaonice je izrada šavova na uglu, prirubnih i preklopnih šavova za
spajanje dva komada tankih limova metala.

Da bi počeli šav tehnikom ključaonice, drži se gorionik u skoro vertikalnom položaju.

Poveća se struja do radne vrednosti. Gorionik se ne pomera dok se ne formira ključaonica
kroz radni komad. Čim se uspostavi ključaonica u komadu, može se početi pomeranje
gorionika radi izrade neprekidnog šava topljenjem.

6
Najkritičniji deo šava dobijenog ručnom tehnikom ključaonice je početno probijanje
radnog komada. U toku ovog vremena treba da se drži gorionik upravno na radni komad. Luk
plazme mora se usmeriti direktno na osnovni materijal. Ako gorionik ne bude upravan na
radni komad, povratni mlaz plazme može prouzrokovati pucanje vaše mlaznice gorionika
zbog termičkog napona. Takođe treba obezbedite da protok gasa za obrazovanje plazme ima
višu vrednost nego pri zavarivanju načinom utapanja.

Kada se dođe do kraja šava, ključaonica se zatvara snižavanjem struje zavarivanja radi
smanjenja toplote u radnom komadu, a u isto vreme smanjuje se protok gasa za obrazovanje
plazme. Oba ova postupka, delujući zajedno, smanjiće toplotu u ključaonici omogućavajući
zaostalom kupatilu šava da otiče i popuni ključaonicu.

3. Oprema za zavarivanje

Uređaj za zavarivanje plazmenim postupkom je prikazan na sl.6; njegovi osnovni elementi

su: izvor struje, boca (ili boce) za zaštitni gas, sa odgovarajućim ventilima, gorionik sa
netopljivom elektrodom, paket crijeva za dovod argona, rashladne vode i električni kablovi.

Izvor struje je po pravilu strmopadajuće statičke karakteristika, kao kod E postupka, da bi

slučajna promena dužine luka što manje uticala na jačinu struje. Ako se napaja na-
izmeničnom strujom, uređaj treba da proizvodi simetrične, odnosno uravnotežene talase
struje.

Gorionik za zavarivanje treba da ima dovoljan strujni kapacitet da se ne bi pregrijavao, a po

pravilu se hladi, vazduhom ili vodom. Sastavni dio gorionika je mlaznica, čiji oblik bitno
utiče na efikasnost zaštite. Mlaznica treba da ima takav oblik da isticanje zaštitnog gasa
bude bez turbulencije, a da pri tome bude što udaljenija od mesta zavarivanja, da bi
zavarivač imao bolji pregled.

7
 Slika 6. Šema uređaja za plazmeni postupak - osnovni elementi

Creva za dovod zaštitnog gasa treba da budu od specijalnog plastičnog materijala ukoliko se
koristi He, čiji su atomi toliko mali da kroz obično gumeno crevo difunduju u okolinu.
Osim navedenog, uređaj za zavarivanje ima i elemente za regulisanje jačine struje,
uspostavljanje luka bez dodira vrha elektrode o radni komad, automatsko otvaranje i zatva-
ranje protoka argona i rashladne vode, VF generator i kondenzatorsku bateriju, a u slučaju
zavarivanja sa zagrijanom žicom postoji i dodatni element za elektrootporno
zagrevanje žice.

4. Prednosti i nedostaci zavarivanjem plazmom

Prednosti:
 razmak između pištolja i radnog komada nije kritična veličina,
 velika koncentracija energije u mlazu plazme omogućava duboku penetraciju, te
potpuno protaljivanje u jednom prolazu.
 zona uticaja topline spoja je uska sa paralelnim rubovima što smanjuje ugaone
deformacije,
 velika koncentracija energije osigurava veću brzinu zavarivanja uz stabilan luk,
 visok kvalitet spojeva.

Nedostaci:
 plazma pištolj je mnogo osetljiviji na oštećenja nego kod TIG postupka,
 pištolji moraju imati vodeno hlađenje,
 zahteva se vrlo tsčno održavanje razmaka između vrha elektrode i sapnice.

5. Zaštitna oprema prilikom rada

Zavarivanje bez odgovarajućih mera zaštite, može biti opasno i nezdravo. Danas se sa novim
tehnologijama i odgovarajućom zaštitom, taj rizik dosta smanjio. Da bi se smanjio uticaj
plamena i električnog luka, zavarivači moraju nositi zaštitnu odeću i opremu, kao što su
maske, rukavice, zaštitna odeća. Zbog visokog intenziteta ultraljubičastog i infracrvenog
zračenja, i mogućeg oštećenja očiju (upala rožnice i opekotine na mrežnici oka), maske i
naočare trebaju biti opremljeni sa specijalnim staklima. Često se i mesta zavarivanja trebaju

8
prekriti sa zaštitnim zavesama i pregradama, posebno od polivinil klorida, da se zaštite ostali
radnici koji ne zavaruju.

Slika 7. Propisno opremljen varilac prilikom rada

Mesta zavarivanja sadrže značajnu količinu metalnih čestica promjera nekoliko μm, i što su
čestice manje, to su opasnije za zdravlje (male čestice mogu proći kroz krvno-moždanu
pregradu). Uz to dolazi do stvaranja i ozona. Posebno su opasne pare koje sadrže kadmij. Kod
Cr-Ni čelika, posebno je opasna visoka koncentracija šesterovalentnog kroma Cr (VI), koji je
kancerogena tvar.

6. Obrada plazmom
Obrada plazmom (Plasma Jet Machining, PJM) se koristi za realizaciju proizvodnih operacija
koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije, slika 7. To su postupci topljenja,
zavarivanja, sečenja metala i nemetala, nanošenja prevlaka, topljenje itd. Propuštanjem
plazma gasova (radnih gasova kao što su argon, vodonik, kiseonik i sl.) preko električnog
luka, stvorenog između anode i katode, formira se buktinja-plazma. Plazma je, u suštini,
svaka materija zagrejana na visoku temperaturu da se pretvori u jonizovano gasno stanje
(četvrto agregatno stanje). U takvom stanju materija se ponaša po zakonima karakterisičnim
za normalne gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperature pojedinih
zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika brzina kretanja čestica koje
sačinjavaju plazmu itd.

Pri nanošenju prevlaka dodatni material(material prevlake) se, u vidu praha, dovodi u
specijalno oblikovani gorionik ili u obliku žice na vrh mlaznice gorionika. Prah se, u struji
plazme, pretvara u tečno stanje i pada u bidu kapljica na osnovni material, razliva se po
njemu i formira prevlaku koja može biti naneta na metale i nemetale.

9
 Slika 8. Šematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona

Slika 9. Šematski prikaz nastajanja plazme

a) pomoću dve elektrode; b) pomoću elektrode i obratka

VRTLOŽNI
POSTUPAK PLAZMA PLIN KARAKTERISTIKE
PLIN
Glatke, sjajne površine
reza do 35 mm debljine
Argon/vodonik materijala,
(65% Ar, 35% - blago oksidirane.
H2) Razlike u kutnosti do
debljine
10 mm
Standardni Argon / vodik / - Uputna primjena do
postupak azot debljine 15 mm. Glatke i
odnosno « sjajne površine reza sa

10
 malo ili bez srha. Azot
smanjuje životni vek
Hrapave i oksidirane
površine
Vazduh - reza. Primjenjuje se do
debljine 60 mm i struje
standardna
rezanja 300A.
plazma» bez
Formir plin F10
uporabe
(90% N2/10% Glatke i sjajne površine
sekundarnih
H2) - reza do 15 mm debljine
plinova
Formir plin F5, materijala, malo srha ni
(vrtložnih
F20 mala odstupanja kutnosti.
plinova)
Tablica 1. Uticaj vrste plazma rezanja na karakteristike procesa rezanja kod standardnog
postupka plazma rezanja. Položaj materijala koji se reže i geometrija gorionika. Utvrđeno je
da direktno utiče na nagib reza te širinu reza i istaljenost gornjeg ruba reza.

Slika 10. Uticaj stanja potrošenosti sapnice na stanje rezne površine i prijavu habanja s
naličja reza.

VRTLOŽNI
POSTUPAK PLAZMA PLIN KARAKTERISTIKE
PLIN
Glatke, sjajne površine
Plazma postupak reza do 45 mm debljine
rezanja sa materijala. Dušik kao
sekundarnim Argon / vodik Azot vrtložni plin smanjuje
medijem odnosno ukida srh od
(vrtložni plin) debljine 8 mm te smanjuje
«Fine Focus – razlike u kutnosti.
plazma» Koristi
se za debljine Uputna primjena do
Argon / vodik / debljine 15 mm. Glatke i
materijala 4 do Azot
azot sjajne površine reza sa
80 mm
malo ili bez srha od

11
 debljine 5 mm. Dušik
smanjuje životni vek
volframove katode. Razlike
Hrapave i oksidirane
Vazduh Vazduh površine reza, malo srha.
Maksimalno se primjenjuje
do debljine 60 mm.

Tablica 2. Uticaj kombinacije plazmenog i vrtložnog plina na karakteristike procesa rezanja

kod FineFocus postupka rezanja plazmom.

VRTLOŽNI
PLAZMA PLIN KARAKTERISTIKE
POSTUPAK PLIN
Sjajne površine reza do 40
mm debljine materijala,
nešto veća hrapavost
Argon / vodik Azot
površine reza.
Manja zona uticaja topline
Plazma postupak nego kod rezanja na suvo.
rezanja sa
Koristi se za rezanje do
sekundarnim
debljina materijala 40 mm.
medijem
Svetle i relativno glatke
(vrtložni plin)
površine reza do debljine
ispod vode Azot Azot
30 mm sa malo do ništa
«Podvodno –
srha. Manja zona uticaja
plazma rezanje»
topline nego kod rezanja na
Koristi se za
suvo.
debljine
materijala 5 do Koristi se za rezanje do
80 mm debljina materijala 40 mm.
Površina reza je blago
Vazduh Vazduh oksidirana i nešto je
grublja površina. Manja
zona uticaja topline nego
kod rezanja na suho.
Tablica 3. Uticaj kombinacije plazminog i vrtložnog plina na karakteristike rezanja kod
FineFocus podvodnog postupka rezanja.

12
 VRTLOŽNI
POSTUPAK PLAZMA PLIN KARAKTERISTIKE
PLIN
HiFinox – 0,5 do 6 mm
Glatke i svetle površine
reza
(1.4301).
Azot Azot / vodonik Bez srha od debljina 2 mm.

Male razlike u kutnosti

Plazma postupak
ispod
rezanja sa
debljine 4 mm
sekundarnim
HiFocus – 1 do 6 mm
medijem
Uputno koristiti do debljina
(vrtložni plin)
«HiFocus i
Kiseonik materijala 3 mm.
HiFinox – Kiseonik Azot
Kiseonik Oksidirane površine, bez
plazma»
srha.
Koristi se za
Gotovo uspravne površine
debljine
reza.
materijala 0,5 do
HiFocus F – 5 do 35 mm
35
*oznaka F; njem. fligendes
mm
=
leteći
Azot / azot-
Argon / vodik Glatke, svijetle i gotovo
vodonik (F5)
okomite
površine reza.
Bez srha do debljina 20
mm.
Tablica 4. Uticaj kombinacije plazminog i vrtložnog plina na karakteristike rezanja kod
HiFinox, HiFocus F postupka plazma rezanja.

13
Slike različitih uređaja za sečenje plazmom
Uređaj za sečenje plazmom gasa je prikazan na slici, a sastoji se od centralne jedinice
koja generiše gas pod visokim pritiskom (5-10 bara), visoko otpornog creva koje
sprovodi gas do pištolja sa diznom, gde se vrši jonizacija gasa kojim se reže metal.

Slika 11. Uređaj za ručno sečenje plazmom gasa

Slika 12. Uređaj za ručno sečenje plazmom gasa

14
 Slika 13. Uređaji za automatsko sečenje plazmom gasa

Slika 14. Pištolji i dizne za aparate za sečenje plazmom gasa

Slika 15. Rezultati sečenja plazmom gasa

15
 Slika 16. Majstor radi na plazma sekaču

Slika 17. Strukturna šema postrojenja za obradu plazmom

7. Sečenje plazmom
Sečenje metalnih i nemetalnih materijala, koji se drugim postupcima obrade teško mogu
obrađivati, jedna je od najčešćih proizvodnih operacija. Ovim postupkom mogu se seći čelici
čija debljina može da ide i do 150 mm. Najčešće se koristi u brodogradnji, industriji sudova
pod visokim pritiskom (cisterne, rezervoari i sl.), mostogradnji, teškoj mašinogradnji, jednom
rečju svuda gde se koriste metalni limovi velikih debljina.

Na slici 17 dat je šematski prikaz instalacije za sečenje materijala plazmom sa osnovnim

elementima. Rezovi mogu biti bilo koje konfiguracije, znači i vrlo složene, što se kod
savremenih instalacija ostvaruje sistemima sa numeričkim upravljanjem. Na slici 8.5/b
prikazan je primer jedne takve obrade, a odnosi se na sečenje i izradu nepravilnih otvora na
cevi.

16
 Slika 17. Sečenje pomoću plazme
a) šema uređaja za sečenje; b) primer isecanja nepravilnih otvora na cev ipomoću plazme

1. plazmatron;
2. generator statičkog luka;
3. generator visokofrekventnog električnog polja;
4. materija.

17