Informacioni sistemi i

tehnologije

Internet

dr Dušan Ljubičić 1
 Internet kao ideja
• U toku 1962. godine dve velike sile SAD i SSSR su
razrađivale taktiku nuklearnog rata
• SAD su došle do saznanja da im centralizovan sistem
odbrane zemlje predstavlja problem i slabu tačku
• Centralizovan sistem komandovanja podrazumeva da
sve komande stižu sa jednog mesta odakle se upravlja
svim aktivnostima
• U slučaju prekida veze između komandnog mesta i
odbrambene jedinice odbrambena jedinica postaje
„gluva i slepa“ bez mogućnosti primanja komandi
• U slučaju uništenja komandnog mesta kompletan sistem
odbrane ostaje bez centralnog izdavanja komandi
dr Dušan Ljubičić 2
 Distribuirana komunikacija
• Naučnik Paul Baran (rođen 1926. godine u Poljskoj,
radio u SAD), ponudio je rešenje u vidu decentralizacije
• U slučaju prekida veze ili uništenja bilo koje tačke
odbrane preostali deo sistema funkcioniše i dalje bez
problema
• Informacije se mogu slati različitim putanjama, rutama
• Ovo se naziva distribuiranom komunikacijom

dr Dušan Ljubičić 3
 Podaci i paketi
• Paul Baran je smislio deljenje podataka u pakete, tako da
se poruka na mestu pošiljaoca deli na manje pakete, a
nakon slanja, na mestu primaoca ponovo spaja u celinu
• Osnovna prednost ovakvog načina razmene podataka
jeste što nekoliko korisnika mogu da dele istu
komunikacionu liniju
• U slučaju da se šalje podatak bez deljenja na pakete svi
korisnici moraju da čekaju da jedan korisnik završi sa
slanjem svog podatka
• Ako je u pitanju veliki podatak svi korisnici moraće dugo
da čekaju dok se podatak ne prosledi, bez obzira na
veličinu svojih podataka
dr Dušan Ljubičić 4
 Podaci i paketi
• Deljenjem podataka na pakete stiče se utisak da svi šalju
podatke istovremeno jer se prvo šalje jedan paket jednog
korisnika, pa paket drugog korisnika i tako redom pa drugi
paket prvog korisnika, pa drugi drugog, dok se ne
proslede svi paketi
• Korisnik koji šalje manji podatak brže će da obavi
prosleđivanje u odnosu na korisnika koji šalje veći
podatak bez obzira što je veći paket počeo ranije da se
šalje

dr Dušan Ljubičić 5
 Arpanet

• Trebalo je da prođe sedam godina da bi se ove ideje i

realizovale. 1969. godine računari četiri univerziteta u
SAD povezuju se u mrežu koja dobija ime po agenciji za
vrhunske istraživačke projekte (ARPA) koja je sprovela
ideju u delo, ARPANET
• ARPANET je osmišljen kao vojni projekat. Početna ideja
je bila da se povežu američke vojne baze
• Kasnije, uvidjevši mogućnosti ovog projekta ideja o
povezivanju samo vojnih baza je prerasla u ekonomski
isplativu investiciju koja se danas naziva jedinstvenim
imenom INTERNET

dr Dušan Ljubičić 6
 Rođendan Interneta

• Prva internet mreža je nastala 1.1.1983. god.

• Tada je ARPANET zamenio dotadašnji skup
protokola sa TCP/IP skupom protokola na
kojemu se internet zasniva
• Ovaj datum se smatra zvaničnim "rođendanom"
interneta

dr Dušan Ljubičić 7
 Šta je Internet

Globalna svetska računarska mreža

dr Dušan Ljubičić 8
 Definicija Interneta
• Federalni Savet za mreže (Fedеral Networking Council):
„Internet“ se odnosi na globalni informacioni sistem
1. koji je logički povezan preko globalno jedinstvenog
adresnog prostora zasnovanom na Internet protokolu
(IP) ili njegovim narednim ekstenzijama/nadogradnjama;
2. koji je u stanju da podrži komunikaciju koristeći
Transmisioni kontrolni protokol/Internet Protokol
(TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzije/nadogradnje; i/ili
druge IP kompatibilne protokole; i
3. koji omogućava, koristi ili čini pristupačnim, bilo javno ili
privatno, usluge visokog nivoa koje počivaju na
komunikacijima i pratećoj infrastrukturi ovde opisanoj
dr Dušan Ljubičić 9
 Adresiranje računara na internetu

• Svaki uređaj na internetu ima svoj jedinstveni

broj koji se naziva IP (Internet Protocol) adresa
• IP adrese za internet se zakupljuju na određeni
period, npr. mesec, godinu, tri godine
• Računari se međusobno pronalaze preko IP
adrese
• Primer IP adrese:
184.28.113.26 ili 2a02:26f0:11a:482::b3a

dr Dušan Ljubičić 10
 Adresiranje računara na internetu

• Ljudi umesto IP adresa mnogo lakše pamte

imena, npr. www.ibm.com ili www.microsoft.com
• DNS (Domain Name System) je sistem koji
povezuje IP adrese sa imenima
• On je kao neki telefonski imenik interneta
• DNS je izmislio Paul Mockapetris 1983. godine

dr Dušan Ljubičić 11
 Funkcionisanje DNS

• Pretvara ime sajta u broj – IP adresu

• Korisnik unesi ime veb sajta koji želi da otvori
• Njegov računar od DNS servera traži IP adresu
za to ime
• Kada je dobije šalje zahtev veb serveru za
traženu veb stranicu
• Svi DNS serveri su povezani i kroz međusobno
prosleđivanje upita brzo dolaze do IP adrese
dr Dušan Ljubičić 12
 Povezivanje na internet

• Postoji više načina na koji korisnici mogu da se

povežu na internet:
• telefonski kabl
• koaksijalni kabl
• optika
• mobilni internet…

dr Dušan Ljubičić 13
 Dial-up

• Dial-up za pristup internetu koristi modem i javnu

telefonsku mrežu (Public Switched Telephone
Network – PSTN)
• Telefonski kabl je povezan sa Dial-up modemom
• Veza se uspostavlja pozivanjem broja na kojem
se nalazi Dial-up server internet servis provajdera
• Retko koristi, još uvek je jedini način pristupa
internetu u nekim ruralnim i udaljenim područjima

dr Dušan Ljubičić 14
 DSL

• DSL: Digitalna pretplatnička linija (Digital

Subscriber Line), ili xDSL, je naziv za grupu
tehnologija koje koriste telefonsku liniju za
prenos podataka
• Ovde spadaju: ADSL (Asymmetric Digital
Subscriber Line), ADSL2+, VDSL (Very-high-bit-
rate digital subscriber line), VDSL2 i G.fast (Fast
Access to Subscriber Terminals). Brzine
prenosa su oko 100 Mbps

dr Dušan Ljubičić 15
 Kablovski internet

• Kablovski internet je pristup internetu preko

koaksijalnog kabla, kojim se inače prenosi
kablovska televizija
• Omogućava brzine i do 1 Gbps
• Kapacitet veze se deli između svih korisnika koji
su priključeni na taj kabl
• Više korisnika – sporiji internet

dr Dušan Ljubičić 16
 Optika

• Optički internet je pristup internetu preko

optičkih kablova
• Kablovi se dovode do vrata korisnika, odnosno
do kuće, kancelarije, zgrade
• Omogućava brzine i do 10 Gbps

dr Dušan Ljubičić 17
 Satelitski internet

• Satelitski internet je pristup internetu preko

komunikacionog satelita
• Brzina pristupa je oko 100 Mbps, ali zbog velike
udaljenosti satelita postoji veće kašnjenje što se
odražava na aplikacije koje rade u realnom
vremenu
• Obezbeđuje internet za slabo naseljena i
nedostupna područja, avione i brodove

dr Dušan Ljubičić 18
 Satelitski internet

• Da bi mogao da se koristi mora da postoji

optička vidljivost sa satelitom preko kojeg se
pristupa internetu
• Za pristup internetu korisnik treba da ima
satelitsku antenu i satelitski modem
• Antena je usmerena prema geostacionarnom
satelitu koji se nalazi na visini od 35.786 km
iznad ekvatora

dr Dušan Ljubičić 19
 Bežični internet

• Kod ove konekcije antene se stavljaju na

stubove ili visoke zgrade
• Mora da postoji optička vidljivost između
predajnika i prijemnika
• Korisnik signal prima preko manjeg prijemnog
uređaja (nano stanica) koji montira na krovu
• Brzine se kreću oko 100 Mbps

dr Dušan Ljubičić 20
 Mobilni internet

• Pristup internetu preko mobilne mreže

• Ostvaruje se preko mobilnog telefona, tableta,
portabilnog ili USB bežičnog modema
• Koriste se 3G, 4G i 5G tehnologije
• Kapacitet veze se deli sa svim uređajima koji su
u tom trenutku priključeni na isti toranj, što
može značajno da utiče na brzinu
• 4G omogućava brzine preko 100 Mbps, a 5G i
preko jednog Gbps
dr Dušan Ljubičić 21
 Wi-Fi hotspot

• Wi-Fi hotspot je lokacija na kojoj postoji bežična

lokalna mreža preko koje korisnici mogu da
pristupe internetu sa svojih laptop računara,
tableta, mobilnih telefona
• Lokacija može biti javna ili privatna, otvorena ili
zatvorena, npr. parkovi, trgovi, škole, opštine,
aerodromi, avioni, vozovi, brodovi, autobusi,
tramvaji, kafići, hoteli, autobuske stanice itd.
• Na javnim mestima obično postoji znak na
kojem piše WiFi Hotspot, Free WiFi …
dr Dušan Ljubičić 22
 Internet servis provajder

• Internet servis provajder (Internet service

provider – ISP) je kompanija koja omogućava
pristup Internetu na komercijalnoj osnovi
• Kod nas su to Telekom Srbija, Beotel, SBB,
Eunet i dr. ISP nude pristup Internetu preko
nekoliko vrsta konekcija, kao što su ADSL,
VDSL, kabl (kablovski internet), Dial-Up, optički
kabl, 3G i 4G

dr Dušan Ljubičić 23
 Naplaćivanje Interneta

• Internet se obično naplaćuje po vremenu i po

protoku
• Kod naplaćivanja po vremenu korisnik za
pristup internetu plaća fiksni iznos unapred
(pripejd) ili unazad (postpejd) za određeni
vremenski period, obično mesec dana, pri čemu
iznos zavisi od brzine veze
• Ovaj način zakupa Interneta se zove Flat

dr Dušan Ljubičić 24
 Naplaćivanje Interneta

• Kod naplaćivanja po protoku korisniku se

prodaju paketi određene veličine, npr. 2 GB, 5
GB itd.
• Kod naplate prema protoku korisnik ima na
raspolaganju određeni vremenski period (npr.
mesec dana) tokom kojeg mu važi kupljeni
protok
• Ako korisnik ranije potroši svoje gigabajte,
internet će mu biti isključen ili će dodatni
saobraćaj biti naplaćen sa sledećim računom
dr Dušan Ljubičić 25
 Virtualna privatna mreža
• VPN (Virtual Private Network) je servis koji
omogućava korisniku bezbednu komunikaciju
• Obezbeđuje visok stepen privatnosti i
anonimnosti
• Virtualna u nazivu znači da računari koji se
povezuju na ovaj način nisu direktno povezani,
nego posredno preko interneta
• Reč privatna znači da niko sa strane ne može
da sazna sadržaj komunikacije
dr Dušan Ljubičić 26
 Virtualna privatna mreža
• Sve što se prenosi preko VPN mreže je šifrirano
• U svojim počecima VPN se uglavnom koristio u
za povezivanje sa poslovnom mrežom sa
udaljene lokacije
• Razvojem interneta VPN je počeo da se koristi i
u drugim scenarijima, uključujući:
• Pristupanje zaštićenim komercijalnim sadržajima,
društvenim mrežama, anonimno pretraživanje veba,
preuzimanje ilegalnih sadržaja sa mreža kao što je
Torrent, komuniciranje preko interneta (VoIP, Skajp …)

dr Dušan Ljubičić 27
 VPN provajder

• VPN provajder je pojedinac ili kompanija koja

pruža VPN uslugu
• Obično se radi o kompanijama koje poseduju
veliki broj VPN servera koji su razmešteni na
velikom broju lokacija u velikom broju zemalja

dr Dušan Ljubičić 28
 Intranet

• Privatna računarska mreža, pripada jednoj firmi,

koja koristi TCP/IP i funkcioniše na isti način kao
i internet
• Zaposlenima omogućava da na siguran način
komuniciraju, pristupaju internoj dokumentaciji,
razmenjuju informacije itd.
• Između intraneta i interneta postoji zaštitni zid
(Firewall) koji nadgleda i kontroliše saobraćaj u
oba smera i sprečava neovlašćen ulaz u
intranet
dr Dušan Ljubičić 29
 Extranet

• Deo intraneta kojem poslovni partneri, kupci i

svi drugi koji imaju dozvolu mogu da pristupe
• Predstavlja eksterni deo intraneta neke
organizacije
• Korisnici koji pristupaju spolja moraju da imaju
svoje naloge, lozinke i druge mehanizme koji
se koriste za proveru identiteta
• Pristupa se preko VPN (Virtual private
networks) veze
dr Dušan Ljubičić 30
 Extranet

• Omogućava korisniku spolja da se prijavi na

lokalnu mrežu (intranet), radi kao da se nalazi u
samoj organizaciji, pristupa određenim resursima
• Primeri ekstraneta: Elektronsko bankarstvo, onlajn
učenje, prijavljivanje ispita preko interneta,
praćenje isporuke kupljenog proizvoda

Internet

Extranet
Intranet

dr Dušan Ljubičić 31
 Veb pregledač (Web browser)

• Program koji omogućava lociranje,

preuzimanje, prikazivanje veb sadržaja
• Lokacija veb sadržaja vrši se preko URL
adrese. URL adresa sadrži lokaciju servera i
lokaciju traženog resursa na samom serveru
• Raznim eksternim dodacima (plugins) veb
pregledač može da podrži prikazivanje
ugrađenih multimedijalnih interaktivnih
sadržaja, kao što su video-igrice, video-
konferencije itd.
dr Dušan Ljubičić 32
 Veb pregledač (Web browser)

• Najčešće korišćeni veb pregledači su: Chrome,

Firefox, Safari, Edge, Internet Explorer i Opera
• Prvi grafički veb pregledač se zvao “Mosaic”,
napravljen je 1993.
• Na mobilnim uređajima najzastupljeniji su
Chrome, Safari, UC Brower, Samsung Internet,
Opera i Android

dr Dušan Ljubičić 33
 Veb kolačići

• Veb kolačići (web cookies) su male tekstualne

datoteke veličine nekoliko kilobajta
• Kada korisnik poseti veb-sajt koji koristi
kolačiće, kreira se kolačić i šalje veb
pregledaču, koji ga potom automatski, ili uz
dozvolu korisnika, smešta na čvrsti disk,
odnosno u svoju keš memoriju
• Za sve vrste kolačića, osim onih koji su
neophodni za funkcionisanje sajta, potrebna je
dozvola korisnika
dr Dušan Ljubičić 34
 Veb kolačići

• Informacije koje se nalaze u kolačiću

omogućavaju veb-sajtu da identifikuje
posetioca, da zapamti njegove akcije i
postavke, da mu omogući efikasnu navigaciju,
korišćenje određenih funkcija itd.
• Kolačići zapravo kazuju veb-sajtu da li zahtevi
dolaze od istog veb pregledača

dr Dušan Ljubičić 35
 Servisi interneta

• Servisi interneta predstavljaju njegovu

upotrebnu vrednost
• Pomoću internet servisa pristupamo internet
resursima
• Mogu da se podele na
• servise za komunikaciju, servise za deljenje
datoteka i traženje informacija, veb i veb
servise

dr Dušan Ljubičić 36
 Servisi za komunikaciju

• Omogućavaju razmenu informacija između

pojedinaca i grupa ljudi
• Neki od servisa za komunikaciju:
• elektronska pošta, mejling liste, Telnet, Usenet
i diskusione grupe, internet forum, čet, instant
poruke, telefoniranje preko interneta, video
komunikacija, blog i društvene mreže

dr Dušan Ljubičić 37
 Elektronska pošta

• E-mail i email su uobičajene skraćenice kojima

se u engleskom jeziku označava elektronska
pošta
• To je servis koji omogućava slanje poruka u
elektronskom formatu preko računarske mreže
• Pored poruka, koje se najčešće sastoje samo
od teksta, elektronska pošta u vidu priloga
(atačmenta) omogućava slanje datoteka koje
sadrže slike, audio, video i druge sadržaje

dr Dušan Ljubičić 38
 Elektronska pošta, prednosti

• Mejl je pouzdan i brz način slanja poruka,

poruka se isporučuje za nekoliko sekundi
• Ukoliko iz nekog razloga ne može da se
isporuči, pošiljalac se odmah o tome obaveštava
• Za manje firme i obične korisnike praktično je
besplatan način komunikacije
• Omogućava slanje velikog broja poruka
odjednom na veliki broj adresa i bilo gde u svetu
gde postoji pristup internetu
dr Dušan Ljubičić 39
 Elektronska pošta - nedostaci

• Ne zahteva proveru identiteta pošiljaoca tako da

on može lažno da se predstavi
• Digitalni sertifikati i digitalno potpisivanje mejla
ovaj problem otklanjaju, ali to se još uvek ne
koristi u dovoljnoj meri
• Prevelik broj dobijenih mejlova zahteva vreme
da se pogledaju i eventualno odgovori na njih
• Takođe se dobija i veliki broj neželjenih mejlova
(spam)
dr Dušan Ljubičić 40
 Elektronska pošta - nastanak

• Za nastanak mejla najzaslužniji je Ray

Tomlinson koji je 1971. godine u elektronsku
adresu dodao znak @ (at) i tako omogućio da
korisnik može da prima poruke na bilo kojem
računaru, a ne samo na jednom, kao što je pre
toga bio slučaj

dr Dušan Ljubičić 41
 Elektronska pošta - Mejl klijent

• Mejl klijent je program koji omogućava pristup

mejl serveru i upravljanje mejlovima
• Instalira se na lokalnom računaru
• Poznatiji mejl klijenti su Microsoft Outlook,
Mozilla Thunderbird, OS X Mail, IncrediMail,
Mailbox i iOS Mail
• Veb aplikacije veb mejl (webmail) koje se koriste
za upravljanje mejlovima (Gmail, Outlook mail,
Yahoo mail,...) takođe se smatraju mejl klijentima
dr Dušan Ljubičić 42
 Elektronska pošta - Mejl server

• Mejl server je program koji prenosi poruke u

elektronskom formatu (mejlove) od jednog do
drugog računara u klijent server arhitekturi
• Sendmail i Microsoft Exchange su poznatiji mejl
serveri

dr Dušan Ljubičić 43
 Mejl sigurnost

• Elektronska pošta je glavno sredstvo za širenje

malvera
• Malver (Malware) je zajednički naziv za sve vrste
zlonamernog softvera (virusi, crvi, trojanski konji,
spyware, keyloger itd.)
• Pored distribucije malvera mejl se masovno
koristi za slanje reklamnog materijala, ali i za
phishing prevare koje imaju za cilj krađu osetljivih
podataka, kao što su brojevi kreditnih kartica,
šifre računa u banci itd.
dr Dušan Ljubičić 44
 Spam

• Spam je neželjeni mejl koji primalac nije tražio

niti želi da ga dobija
• Spambot je program koji se obično u tajnosti
instalira na zaražen računar, od kojih jedan
može da bude i vaš, i sa njega šalje mejlove
(spam) na sve mejl-adrese kojima raspolaže

dr Dušan Ljubičić 45
 Mrežna etika (Netiquette)

• Zove se i internet etika, e-etika, internet bonton,

tehnološki bonton, netetikecija, netikecija su
• Reč Netiquette je nastala spajanjem engleske
reči net i francuske etiquette
• Skup opšteprihvaćenih pravila kojih se treba
držati u komunikaciji preko interneta
• Ukazivanje poštovanja prema drugima i
zasluživanje poštovanja zauzvrat

dr Dušan Ljubičić 46
 Važnija pravila
• Upišite naslov poruke (Subject)
• Mejlove šaljite samo onima kojih se tiču
• U polje Cc: (Carbon Copy) upisuju se adrese ljudi kojima
se mejl ne šalje direktno, ali treba da budu informisani o
njegovom sadržaju
• Polje Bcc: (Blind Carbon Copy) je predviđeno za
primaoce za koje drugi primaoci mejla ne treba da znaju
• Pišite kratke poruke
• Koristite profesionalne pozdrave
• Izbegavajte velika slova
dr Dušan Ljubičić 47
 Važnija pravila
• Ispravite pravopisne i slovne greške
• Dodajte potpis na kraju poruke
• Redovito proveravajte e-poštu i odgovarajte na nju
• Ne prosleđujte poruku bez saglasnosti onog ko je poslao
• Izbegavajte atačmente
• Budite oprezni sa humorom
• Izbegavajte skraćenice i emotikone
• Kada odgovarate na mejl, pazite da li ste kliknuli na Reply
ili na Reply All, tj. da li odgovarate samo onom ko je
poslao mejl ili svima kojima je taj mejl poslat
dr Dušan Ljubičić 48
 Mejling lista
• Mejling lista - spisak mejl-adresa na koje se odjednom
može poslati isti mejl
• Sadrži mejl-adrese ljudi koji su pokazali interesovanje da
nešto čuju ili diskutuju o određenoj temi
• Lista može da se sastoji od dve do nekoliko stotina hiljada
mejl-adresa
• Članovi mejling liste se nazivaju pretplatnici (subscribers)
• Pored mejl-adresa mejling lista može da sadrži i druge
podatke o pretplatniku, kao što su ime i prezime, broj
telefona, poštanska adresa i dr.
dr Dušan Ljubičić 49
 Internet forum

• Internet forum, veb forum, ili samo forum

• Internet servis koji omogućava zainteresovanim
korisnicima da kroz diskusiju iznose svoje stavove i
mišljenja, da razmenjuju ideje, edukuju se, informišu,
pružaju pomoć jedni drugima itd.
• Ime je dobio po javnim mestima (forumima) na kojim su
se u antičkom Rimu vodile javne rasprave o pravnim,
političkim i drugim pitanjima

dr Dušan Ljubičić 50
 Čet

• IRC (Internet Relay Chat), ili samo čet

• Komunikacija dvoje ili više ljudi istovremeno u
realnom vremenu
• Ljudi koji komuniciraju najčešće se ne poznaju
lično
• Čet (ili četovanje) se obično odvija kucanjem
tekstualnih poruka, ali može i preko audio i
video-veze

dr Dušan Ljubičić 51
 Čet sobe

• Čet se odvija unutar čet soba (chat rooms)

• Naziv čet sobe uže ili šire ukazuje na temu o
kojoj se raspravlja, npr. programiranje, film,
sport itd.
• Kada se korisnik prijavljuje na čet, on bira neku
od ponuđenih soba
• Korisnici se prijavljuju u željenu sobu pod
pseudonimom i ne moraju da otkrivaju pravi
identitet
dr Dušan Ljubičić 52
 Instant poruke, IM (Instant Messaging)

• Vrsta onlajn komunikacije u realnom vremenu

koja se obavlja razmenom uglavnom tekstualnih
poruka, obično između dve osobe koje se u
najvećem broju slučajeva poznaju
• Za fizička lica IM servis je besplatan
• Programi koji se koriste: Whatsapp, Facebook
Messenger, WeChat, Telegram, Skype, Viber
• Gotovo svi IM programi omogućavaju i audio i
video komunikaciju, prenos slika i drugih vrsta
datoteka
dr Dušan Ljubičić 53
 Četbot
• Program (servis) koji s ljudima komunicira preko
čet interfejsa (tekst, glas)
• Četbot omogućava lako dobijanje različitih
informacija, kao što su vremenska prognoza ili
kursna lista, odnosno svih onih informacija koje
su dostupne preko internet pretraživača i
socijalnih mreža
• Kompanijama omogućava da automatizuju
pružanje svojih usluga kao što su naručivanje
hrane, taksija, kupovanje avionskih karti,
provera stanja na računu u banci i sl.
dr Dušan Ljubičić 54
Četbot

Izvor: https://medium.com

dr Dušan Ljubičić 55
 Blog

• Blog, ili weblog - lični veb sajt u kojima pojedinci

da iznose svoje stavove, razmišljanja i emocije
• Najnoviji postovi se pojavljuju prvi, tj. na početku
stranice
• Ljudi koji kreiraju i održavaju ove sajtove zovu
se blogeri
• Glavna razlika između bloga i veb stranice je u
tome što je blog aktivan, njegov sadržaj se
dinamički menja kako se objavljuje novi sadržaj,
dok je veb stranica statičnija
dr Dušan Ljubičić 56
 Kompanijski blog i mikrobloging

• Kompanijske blogove kompanije koriste da se

lakše povežu sa kupcima
• Kupci se o kompaniji i proizvodima daleko češće
informišu preko blogova nego preko oglasa
• Mikrobloging je kratka forma bloga
• Karakterišu ga česte i kratke objave
• Društvene mreže kao što su Twitter, Tumblr,
Facebook i Instagram su popularne platforme za
mikroblogiranje
dr Dušan Ljubičić 57
 Društvene mreže
• Onlajn platforme koje omogućavaju korisnicima
interakciju sa hiljadama drugih korisnika
• Interakcija se odvija kroz deljenje slika, video zapisa,
komentara, međusobno informisanje o aktivnostima i
događajima u svetu itd.
• Kompanije koriste društvene mreže za povećanje
prepoznatljivosti brenda
• Deljenjem postova sa bloga, slika, video zapisa ili
komentara na društvenim mrežama podstiču pratioce
da posete veb lokaciju kompanije i postanu kupci
dr Dušan Ljubičić 58
 Popularne društvene mreže

• Facebook, YouTube, Whatsapp, Messenger,

Instagram, Twitter, Reddit, Pinterest, Google+,
LinkedIn, članstvo u mrežama je besplatno

dr Dušan Ljubičić 59
 VoIP

• VoIP (Voice over Internet Protocol) (IP telefonija

i internet telefonija)
• komunikaciona tehnologija koja omogućava
telefoniranje preko interneta
• VoIP omogućava jeftine ili potpuno besplatne
telefonske pozive
• Skajp (Skype) je najpoznatiji program
• Facebook Messenger, Whatsapp, Skype, Viber,
WeChat najčešće se koriste za VoIP pozive
preko mobilnih telefona i tableta
dr Dušan Ljubičić 60
 Video-konferencija

• Dvosmerna audio i video komunikacija u

realnom vremenu između učesnika koji se
nalaze na dve ili više lokacija
• Video-konferencija zahteva korišćenje posebne
audio i video opreme i instalaciju posebnih
klijentskih aplikacija
• Imaju poseban server koji upravlja video-
konferencijom
• Pruža visok kvalitet slike, zvuka, visok stepen
sigurnosti
dr Dušan Ljubičić 61
 Video konferencija

• Kod video-konferencija akcenat je na

komunikaciji uživo, internet nije obavezan jer
kompanije mogu da koriste svoju mrežnu
infrastrukturu, nivo sigurnosti je visok, potrebno
je lično prisustvo i autorizacija udaljenih
učesnika, kvalitet slike i zvuka je visok, koriste
se specijalno opremljene prostorije za
održavanje sastanaka, namenjene su za držanje
povremenih i redovnih sastanaka, pregovore,
diskusije i sl.

dr Dušan Ljubičić 62
 Veb konferencija

• Omogućava održavanje sastanaka preko

interneta korišćenjem posebnih aplikacija ili veb
brauzera
• Razlikuju se od video-konferencija po kvalitetu,
sigurnosti i potrebnoj opremi
• Skype, Google Hangouts i Zoom su neki od
najpoznatijih programa za veb konferencije

dr Dušan Ljubičić 63
 Veb konferencija

• Veb konferencije akcenat stavljaju na deljenje

sadržaja, internet konekcija je obavezna, nivo
sigurnosti je nizak, često se ne zahteva
autorizacija učesnika, obično jedna ili dve osobe
govore istovremeno, podržava veliki broj
učesnika, video je srednjeg kvaliteta, učešće se
ostvaruje preko laptop, desktop ili mobilnih
uređaja, uglavnom se koristi za učenje na
daljinu, držanje prezentacija i obuka

dr Dušan Ljubičić 64
 Vebinar

• Vebinar (Webinar) "držanje seminara preko veba„

je vrsta veb konferencije
• Vebinari su pogodniji od veb konferencija za
grupne sastanke i događaje sa brojnom publikom
• Vebinari se koriste za držanje informativnih
prezentacija, poput seminara, predavanja,
radionica ili demonstracija proizvoda i uslug
• Podržavaju ankete, kvizove, strimovanje audio i
video sadržaja, deljenje dokumenata i aplikacija
dr Dušan Ljubičić 65
 Vebkast

• Veb prenos, vrsta veb konferencije u kojoj ne

postoji interakcija sa publikom
• Prezentacija se
• Publika može da prati veb prenos u realnom
vremenu, a može i kasnije na zahtev i više puta
• Veb prenos omogućava plasiranje informacija
ogromnom broju ljudi
• Koristi se za obuke, učenje, prezentaciju
proizvoda, rezultata rada kompanije itd.
dr Dušan Ljubičić 66
 Pretraživači

• Servisi za pretraživanje omogućavaju

pronalaženje različitih informacija na internetu
• Pretraživač čine skup programa koji prikupljaju i
organizuju sadržaj sa interneta i korisniku
prikazuje linkove najrelevantnijih veb stranica
• Pretraživači koji se najčešće koriste su Google,
Bing, Yahoo!, Baidu, Yandex i DuckDuckGo

dr Dušan Ljubičić 67
 Veb

• Veb - sistem povezanih hipermedijalnih

dokumenata dostupnih preko računarske mreže
• Hipertekst je tekst koji sadrži vezu (link) prema
drugom tekstu
• Hipermedija (HyperMedia) je hipertekst koji nije
ograničen samo na tekst, nego može da sadrži
grafiku, zvuk, video, virtuelnu realnost,
interaktivne forme, kao i sve druge vrste
interakcije koje nisu uključene u hipertekst

dr Dušan Ljubičić 68
 Veb se koristi za

• Veb se najčešće koristi za pronalaženje

informacija, čitanje onlajn vesti, učenje,
zabavu, kupovinu robe i usluga
• Firme ga koriste za predstavljanje i prodaju
svojih proizvoda i usluga i rad sa poslovnim
partnerima

dr Dušan Ljubičić 69
 URL

• Svaka veb stranica, slika, audio i video zapis,

program… ima svoju jedinstvenu adresu na
internetu - URL (Uniform Resource Locator)
• Tipična URL adresa se sastoji od:
• imena protokola,
• imena servera na kojem se nalazi veb resurs i
• imena samog resursa predstavljena putanjom

dr Dušan Ljubičić 70
 URL

• Na primer, kod adrese

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html
– http je protokol
– www.nbs.rs je adresa servera
– /internet/cirilica/index.html je lokacija resursa na
veb serveru

Protokol Ime i lokacija resursa na serveru

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html
Ime servera

dr Dušan Ljubičić 71
 Veb – klijent server model

• Veb je klijent server model

• Klijentski softver se nalazi na računaru korisnika
• Na engleskom zove web browser, a kod nas se
prevodi sa veb čitač i veb pregledač
• Najpoznatiji veb pregledači su Chrome, Firefox,
Safari Edge, i Internet Explorer
• S druge strane, Apache, Nginx i IIS (Internet
Information Services) su veb serveri koji se
najčešće koriste
dr Dušan Ljubičić 72
 Statičke stranice

• Veb stranice koje se preuzimaju sa veb servera

mogu biti statičke i dinamičke
• Statičke stranice uvek imaju isti sadržaj i nalaze
se na veb serveru
• Podaci koji se koriste za kreiranje dinamičkih
stranica uglavnom se nalaze u bazi podataka
• Dinamičke stranice su kompleksnije od statičkih

dr Dušan Ljubičić 73
 Dinamičke stranice

• Pored veb servera koristi se i aplikativni server

• Aplikativni server je povezan sa bazom
podataka i na osnovu zahteva korisnika daje
potrebne podatke iz baze veb serveru kako bi
on mogao da kreira veb stranicu i pošalje je
klijentu
• Ovo je, na primer, slučaj kada korisnik kupuje
nešto preko interneta ili vrši neku pretragu
preko Google-a
dr Dušan Ljubičić 74
 Nastanak veba

• Veb je 1989. godine izumeo engleski naučnik

Tim Berners-Lee
• Tokom 1989. i 1990. on je napisao prvi program
za čitanje veb dokumenata (web browser), prvi
veb server i prvu veb stranicu

Izgled
prve veb
stranice

Tim Berners-Lee

dr Dušan Ljubičić 75
Informacioni sistemi i
tehnologije

Internet

dr Dušan Ljubičić 76