SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................2
2. BILANS STANJA KAO PREDMET ANALIZE...............................................................3
3. PRIMER BILANSA STANJA.............................................................................................8
4. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................13
LITERATURA:.......................................................................................................................14
1. UVOD

Reč bilans potiče od latinske reči bilanx libra (vaga sa dva tasa). Samo značenje reči
bilans upućuje na zaključak da se bilansom nešto meri i iskazuje rezultat, da se to što se meri
posmatra sa dva aspekta i da se ta dva aspekta posmatranja onoga što se meri dovode u
ravnotežu i formira jednakost među njima.

Bilans se u savremenom privrednom životu koristi uvek kada treba izraziti stanje i
rezultat neke privredne aktivnosti.

Iako u svojoj poslovno-analitičkoj funkciji kao metod i instrument nije kompleksan i

integralan, ipak ga smatraju primarnim faktorom u finansijskoj analizi, s obzirom na
dimenzije i intenzitet njegovih kvalitativno-kvantitativnih analitičkih karakteristika. Međutim,
kada tretiramo bilans kao jedan od osnovnih metoda i instrumenata kompleksne analize
poslovanja preduzeća, onda se mora izaći iz njegovih formalističko-tehničkih okvira i
upoznati se sa njegovom materijalnom suštinom, značenjem, dejstvovanjem i svrsishodnošću.

Prema tome, nije dovoljno reći da „... pod bilansom (u knjigovodstvu)

podrazumevamo sumaran prikaz celokupnog imovinskog stanja jednog preduzeća u
određenom trenutku", odnosno ,,da je bilans fotografija trenutnog stanja imovine jednog
preduzeća", ili da „bilans predstavlja prikaz sredstava i njihovih izvora izraženih u novcu, na
naročit način (u obliku tabele), sa izravnatim iznosima na obe polovine te ta-bele",
odnosno ,,da je bilans pregled imovine u obliku dvostranog računa".

Bilans je izrazita dualistička dvodimenzionalna ekonomska kategorija, jer imovinu

preduzetnika, kao vrhunsku integralnu knjigovodstveno-ekonomsku kategoriju obuhvata i
objašnjava iz dva suprotna aspekta (njenog porekla i njenog celishodnog funkcionisanja).
Time se bilans karakteriše i kao fenomen koji predstavlja primer dijalektičkog jedinstva
suprotnosti, jer predstavlja privrednika istovremeno iz dve perspektive njegove aktive i
njegove pasive; njegovih rashoda - gubitaka i prihoda -dobitaka).

Na osnovu svega rečenog može se konstatovati da bilans predstavlja vrhunski

sintetički indikator imovinske i poslovne situacije preduzeća. U ovom seminarskom radu
pokušaćemo da prikažemo bilans stanja.

2
2. BILANS STANJA KAO PREDMET ANALIZE

Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj izkazuje kapital i obaveze. S
obzirom da je to jedna ista stvar posmatrana sa dva različita aspekta, logično je da mora
postojati ravnoteža između imovine i kapitala uvećanog za obaveze. U formalnom pregledu
bilans stanja može da bude u formi dvostranog pregleda i u formi jednostranog pregleda. U
formi dvostranog pregleda se na levoj strani iskazuje imovina, a na desnoj kapital i obaveze,
dok se u formi jednostranog pregleda najpre iskazuje imovina, a zatim kapital i obaveze.

Jednakost aktive i pasive znači da je svaka obaveza preduzeća prema poveriocima, koja
se pojavljuje kao deo pozajmljenog kapitala iskazanog na strani pasive, pokrivena imovinom
koja je iskazana na strani aktive. To znači da se ukupne obaveze preduzeća pokrivaju
ukupnom imovinom preduzeća.

Bez obzira što bilans stanja iskazuje imovinu, kapital i obaveze na određeni dan, na dan
bilansiranja, bilansna imovina se ne može uvek izjednačiti sa imovinom preduzeća, niti se
bilansni kapital može izjednačiti sa sopstvenim i pozajmljenim kapitalom. Iz tog razloga
neophodno je razlikovati:

 bruto imovinu,

 čistu imovinu,

 bilansnu imovinu i

 imovinu preduzeća1.

Bruto imovina je zbir imovinskih delova iskazanih na strani aktive. Ona je manja od
zbira aktive za iznos pozicija aktive koje predstavljaju korekturu pasive i za iznos pozicija
pasive koje predstavljaju korekturu aktive. Ako je na strani aktive iskazan gubitak, taj
gubitak, naravno, nije imovina već smanjenje (korektura) sopstvenog kapitala iskazanog na
strani pasive. Sopstveni kapital nije jednak nominalnom iznosu, nego je jednak razlici između
nominalnog iznosa sopstvenog kapitala na strani pasive i iskazanog gubitka na strani aktive.
Ako se na strani aktive unese nabavna vrednost osnovnih sredstava, a na strani pasive
ispravka vrednosti osnovnih sredstava, onda je bruto imovina manja od zbira aktive za iznos
ispravke vrednosti osnovnih sredstava iskazane na strani pasive, njome se, dakako, koriguje
nabavna vrednost osnovnih sredstava na strani aktive, tj. svodi na sadašnju (neotpisanu)

1
Rodić, J. i Filipović, M.(2006): Poslovne finansije, Asimex, Beograd, str. 88.

3
vrednost osnovnih sredstava. Naravno, ako se ispravka vrednosti osnovnih sredstava iskaže na
strani aktive kao odbitna stavka, po ovom osnovu neće biti razlike između bruto imovine i
aktive.

Čista imovina ili neto imovina, često se naziva i neto aktiva i predstavlja razliku između
bruto imovine i obaveza. Ova razlika je jednaka sopstvenom kapitalu.

Bilansna imovina je jednaka bruto imovini preduzeća, jer po svojoj suštini u potpunosti
odgovara kategoriji bruto imovine.2

Imovina preduzeća je jednaka bruto imovini uvećanoj za latentne rezerve i umanjenoj za

skrivene gubitke.

Bilans stanja predstavlja pregled u vrednosnom izrazu izravnatih, bilansne imovine –

aktive i bilansnog kapitala – pasive.

U zavisnosti od načina procenjivanja tj. vrednovanja bilansnih pozicija, bilans stanja će

iskazivati bilansnu imovinu ili imovinu preduzeća, a vrednovanje bilansnih pozicija
uslovljeno je shvatanjem i ciljem bilansa. Ako je cilj bilansa da pruži informaciju o pokriću
obaveza, što odgovara statičkom shvatanju bilansa, onda će bilans stanja iskazivati imovinu
preduzeća. Dakle, vrednovanje bilansnih pozicija na strani aktive vršiće se po tržišnim
cenama na dan bilansiranja, a obaveze na strani pasive će se iskazivati u iznosu u kome će se
isplaćivati.

Na taj način, sučeljavanjem imovine i dugova se dolazi do saznanja o pokriću dugova

imovinom. Što je odnos imovine i dugova više pomeren u korist imovine to je veće pokriće
dugova, a samim tim zaštićenost poverioca od eventualnog gubitka, tako da je automatski
manji rizik naplate potraživanja od strane poverilaca i obrnuto. Sopstveni kapital predstavlja
garantnu supstancu za isplatu dugova zbog činjenice da odnos imovine preduzeća i obaveza
zavisi od visine sopstvenog kapitala.3 U skladu sa navedenim, što je ova razlika veća, odnos
imovine i dugova je više pomeren u korist imovine, jer je garantna supstanca visoka. Ako
gubitak preduzeća pređe nivo sopstvenog kapitala onda se dugovi više ne mogu u celini
podmiriti. Što je sopstveni kapital preduzeća veći, automatski je i sigurnost isplate dugova tj.
obaveza veća.

Ako je cilj bilansa, pak, utvrđivanje periodičnih, međusobno uporedivih finansijskih

rezultata, vrši se procenjivanje prihoda i rashoda koji pripadaju obračunskom periodu i u tom

2
Krasulja. D, Ivanišević. M,(1997): Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd
3
Vukelić, G.(2003): Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Zemun, str.121

4
slučaju bilans stanja ima karaktar izravnanja. To predstavlja dinamičko shvatanje bilansa po
kom je iskazana bilansna imovina niža od imovine preduzeća, jer se realna dobra - osnovna
sredstva i rashodi u bilansu stanja tretiraju kao rashodi narednih obračunskih perioda i
procenjuju se po nabavnoj ceni, ukoliko je nabavna cena niža od tržišne cene. Potraživanja se
tretiraju kao buduća primanja i radi opreznosti se procenjuju po nižoj vrednosti.

Sa druge strane, obaveze na strani pasive, procenjivaće se radi opreznosti po višoj

vrednosti. Na strani pasive su iskazani i prihodi koji ne pripadaju tekućem, već narednom
obračunskom periodu. Dakle, dinamičko shvatanje bilansa teži da imovinu procenjuje na niže,
a obaveze na više, zbog čega se bilansna imovina udaljava od imovine preduzeća, a posledica
je da su u bilansu uspeha rashodi viši, a prihodi niži, što odgovara opreznom iskazivanju
tekućeg periodičnog rezultata.

Proizilazi da su po dinamičkom shvatanju, latentne rezerve koje nastaju ili

potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive - tj obaveza i tranzistorne pasive što
povećava tekuće rashode, imanentne bilansu stanja zbog opreznosti u iskazivanju finansijskog
rezultata. Statičko shvatanje bilansa ne dozvoljava latentne rezerve u bilansu stanja. Dakle,
statičko shvatanje bilansa teži iskazivanju tačne imovine preduzeća.

Dinamičko shvatanje bilansa je račun izravnjavavanja razlike između tekućih i budućih

rashoda i tekućih i budućih prihoda, pri čemu se teži da se budući rashodi podcene i budući
prihodi precene, a posledica toga je procenjivnje tekućih rashoda na gore, a tekućih prihoda
na dole, iz čega proizilazi iskazivanje manjeg periodičnog finansijskog prihoda. Upravo takvo
procenjivanje dovodi do latentnih rezervi i udaljavanja bilansa stanja od bilansa koji iskazuje
imovinu preduzeća, tj. imovinkog bilansa.4

Bilans stanja, dakle, predstavlja trenutnu sliku imovinske situacije preduzeća, pri čemu
struktura sredststava ukazuje na materijalni, a struktura izvora sredstava na finansijski položaj
preduzeća.

Sadržina bilansa stanja se zasniva na kombinaciji principa funkcionalnosti, likvidnosti,

namene, vlasništva i ročnosti. U aktivi dolazi do izražaja princip likvidnosti i funkcionalnosti,
a u pasivi princip ročnosti, namene i vlasništva. Poslovna sredstva su podeljena na podgrupe
prema principu rastuće likvidnosti.

U aktivi se razlikuje poslovna aktiva, koju čine stalna sredstva, obrtna sredstva, aktivna
vremenska razgraničenja i gubitak (iznad trajnog kapitala). Poslovna pasiva sadrži sopstvene i

4
Krasulja. D, Ivanišević. M,(1997): Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd

5
pozajmljene izvore sredstava i podeljena je na podgrupe: dugoročne i kratkoročne obaveze,
trajni kapital, dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja.

Finansijska analiza koristi bilans stanja za procenu finansijske stabilnosti i nezavisnosti

kroz ocenu poštovanja pravila finansiranja, koja predstavljaju osnovne norme za pribavljanje
kapitala i kao osnovni orijentir preduzećima za donošenje odluka o finansiranju. Pravila
finansiranja se dele na:5

1. vertikalna pravila finansiranja tj. pravila finansiranja bez obzira na imovinu

2. horizontalna pravila finansiranja tj. pravila finansiranja imovine

Vertikalna pravila finansiranja nastoje da postave normu za strukturu kapitala, pa je

najznačajniji odnos između sopstvenog i tuđeg kapitala, visina rezerve za pokriće rizika,
odnos između dugoročnih i kratkoročnih izvora.

Za vertikalna pravila finansiranja karakteristična su tri osnovna pokazatelja:

1) marža sigurnosti MS=TUI / SI, gde je TUI – tuđi izvori;

SI – sopstveni izvori

2) stepen pokrića SP=TUI / UI, gde je TUI – tuđi izvori

UI - ukupni izvori

3) stepen samofinansiranja SS=SI / UI, gde je SI – sopstveni kapital

UI – ukupni izvori

Horizontalna pravila finansiranja tretiraju odnose sredstava u aktivi i njihovih

odgovarajućih izvora iskazanih u pasivi. Imajući u vidu horizontalna pravila finansiranja,
ocena finansijske stabilnosti preduzeća vrši se preko koeficijenta finansijske stabilnosti:

1) koeficijent KFS=DI / DVS,

gde je DI-dugoročni izvori finansijske sigurnosti

DVS- dugoročno vezana sredstva

5
Sekulović, B.(2005): Analiza poslovanja preduzeća, Beogradska poslovna škola, Beograd, str.108

6
 2) DI=SI + DO, gde je SI-sopstveni izvori

DO-dugoročne obaveze

3) dugoročno vezana sredstva DVS=FS i Z (TOS),

gde je FS-fiksna sredstva

Z-zalihe

TOS-trajna obrtna sredstva

KFS-koeficijent finansijske sigurnosti, kao pokazatelj finansijske stabilnosti

preduzeća može imati sledeća osnovna značenja:

KFS=1 - predstavlja poželjnu vrednost koeficijenta finansijske sigurnosti;

KFS<1 - znači da se iz kratkoročnih izvora finansiraju dugoročno vezana sredstva;

KFS>1 - znači da se iz dugoročnih izvora finansiraju kratkoročno vezana sredstva.

3. PRIMER BILANSA STANJA

Finansijski položaj je određen stanjem finansijske ravnoteže, zaduženosti, održavanjem
realne vrednosti sopstvenog kapitala i reproduktivnom sposobnošću. Treba razlikovati dobar,
prihvatljiv i loš finansijski položaj. Dobar je finansijski položaj preduzeća ako finansijska
ravnoteža obezbeđuje sigurnost u održavanju likvidnosti, ako je zaduženost takva da
obezbeđuje dobru sigurnost njegovih poverilaca i ako preduzeće iz sopstvenih sredstava
finansira prostu i deo proširene reprodukcije.

7
 Prihvatljiv je finansijski položaj preduzeća, ako finansijska ravnoteža omogućava
održavanje likvidnosti – bez sigurnosti, ako je zaduženost takva da preduzeću obezbeđuje
relativnu sigurnost njegovih poverilaca i ako preduzeće iz sopstvenih sredstava finansira
prostu reprodukciju. Finansijski položaj preduzeća je loš ako finansijska ravnoteža ne
omogućava održavanje likvidnosti, ako zaduženost ne obezbeđuje sigurnost njegovih
poverilaca i ako preduzeće iz sopstvenih sredstava ne može finansirati prostu reprodukciju.

Bilans stanja i bilans uspeha zasnovani su na računovodstvenom načelu poslovanja, po

kojem se prihodi i rashodi priznaju u vreme prodaje čak iako nije došlo do razmene gotovine.

Konkretan primer bilans stanja prikazan je u sledećem dokumentu.

8
9
10
 Izvor: http://pretraga3.apr.gov.rs/pretragaObveznikaFI
Posmatrajući bilans stanja, makroekonomski analitičari prate kretanje fiksnih sredstava
(imobilizacija). Kod proizvodno orijentisanih preduzeća kao što je Poslovni sistem Global
Seed, firma bi trebalo da ima preko 50% fiksnih sredstava poređujući je sa ukupnom aktivom,
jer proizvođači moraju imati jake kapacitete. Global Seed beleži procenat fiksnih sredstava od
ukupne aktive od čak 90 % u pretprošloj godini i 98% u prethodnoj godini. Kod navedenog
preduzeća, obrtna sredstva iznose 40.251.000 dinara u prethodnoj godini i beleže trend pada,
jer su u prethodnoj godini bila na nivou od 243.995.000 dinara, jer preduzeće, iako je u vezi
sa velikim trgovinskim lancima, a ne naplaćuje svoja potraživanja od kupaca u dovoljno
brzom roku a ima i velika ulaganja . Zalihe rastu sa 1.582.000 u pretprošloj godini na
1.640.000 u prethodnoj godini što može značiti da ih firma koristi da bi ih kasnije prodala
kupcima jer nema potražnje, nema dobre naplate ili nema dobre cene Pozicija potraživanja od
kupaca u bilansu stanja se povećavaju sa 22.051.000 na 30.204.000 u prethodnoj godini, što
može značiti da je firma neuspešnija u naplati svojih potraživanja, ili da više primenjuje
prodaju proizvoda na odloženo plaćanje u odnosu na prethodnu godinu.

Obaveze prema dobavljačima su dugovi preduzeća koji se moraju isplatiti u datom

vremenskom periodu kako bi se izbeglo neizvršenje novčanih obaveza. Obaveze prema
dobavljačima padaju sa 6.275.000 godini na svega 964.000 u prethodnoj godini, što znači da
se smanjuje broj dobavljača i transakcija sa njima, dakle preduzeće ne napreduje i proizvodnja
se smanjuje. Kapitalom se pokriva gubitak preduzeća i iznosi oko 2.500.000.000 dinara u a on

11
se može povećati dokapitalizacijom, neraspoređenom dobiti i pretvaranjem duga u kapital. Što
se tiče kratkoročnih obaveza one su se povećale sa 9.508.000 dinara na 10.566.000 dinara u
prethodnoj godini, što znači da se preduzeće sve više zadužuje.

Neto obrtni fond je jedna od najvažnijih pozicija u bilansu stanja. On predstavlja razliku
između ukupnog dugoročnog kapitala i fiksne imovine.

12
4. ZAKLJUČAK

U stručnoj ekonomskoj literaturi vrši se odvajanje bilansa stanja od bilansa uspeha, pri
čemu se bilans stanja definiše kao instrument za prikazivanje finansijskog stanja u preduzeću,
shvaćenog u značenju kvantitativnih i kvalitativnih izmena raspolaganja sredstvima, a bilans
uspeha kao instrument koji ima za cilj da izrazi stepen uspešnosti poslovanja u datom
vremenskom periodu.

Međutim, sa aspekta vođenja finansijske politike preduzeća, bilans stanja i bilans

uspeha moraju imati tretman međusobne uslovljenosti i povezanosti. Njihovo odvajanje
nastaje u trenutku obračunavanja finansijskog rezultata i bilansiranja sredstava, kao i izvora
sredstava. Rashodi u bilansu uspeha nastaju ili smanjenjem sredstava, ili povećanjem obaveza
u bilansu stanja, stoga su direktno uslovljeni aktivom – sredstvima i pasivom – obavezama
bilansa stanja. Prihodi bilansa uspeha nastaju, pak, ili zbog povećanja sredstava, ili zbog
smanjenja obaveza u bilansu stanja.

Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha ogleda se u dva procesa – u procesu nastanka
prihoda i rashoda i u procesu bilansiranja. U procesu nastanka prihoda i rashoda u toku
obračunskog perioda, prisutna je povezanost i međuzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha.
Bilans stanja čini osnovu i stvara bilans uspeha na sledeći način:

o svako smanjenje sredstava, uz uslov da to smanjenje sredstava nije nastalo

povećanjem obaveza, ima kao rezultat rashode preduzeća;

o svako povećanje sredstava, uz uslov da to povećanje nije nastalo povećanjem

obaveza, ima kao krajnji rezultat prihode preduzeća.

U procesu bilansiranja se vrši razdvajanje knjigovodstvenih računa na račune stanja i

račune uspeha. Zbog finansijskog rezultata dolazi do bilansne neravnoteže i u bilansu stanja i
u bilansu uspeha.

Da bi se uspostavila bilansna ravnoteža, finansijski rezultat se iskazuje na manjoj strani

bilansa uspeha i uključuje se u bilans stanja, ali uvek na suprotnu stranu. Ovo predstavlja
suštinu povezivanja ova dva bilansa u momentu bilansiranja.

13
LITERATURA:

1. Krasulja. D. i Ivanišević, M.(1997): Poslovne finansije, Ekonomski fakultet,

Beograd,
2. Rodić. J, Filipović. M.(2006): Poslovne finansije, Asimex, Beograd,
3. Sekulović. B.(2005): Analiza poslovanja preduzeća, Beogradska poslovna škola,
Beograd,
4. Vukelić, G.(2003): Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Zemun,
5. Žarkić-Joksimović. N.(1995): Upravljačko računovodstvo - Računovodstvo za
menadžment, Fakultet organizacionih nauka Beograd,
internet izvori:
6. http://pretraga3.apr.gov.rs/pretragaObveznikaFI

14