Besi Tibode (Bessie Thibodeux)

PUT KA KUCI:
PRIKUPLJANJE NOVCA NEPOSREDNO PUTEM POSTE
(THE ROAD HOME: DIRECT MAIL FUNDRAISING)
Sa englekog preveo Dejan Ilic

Svi putevi vode nazad do kuce. Kada je u pitanju prikupljanje novca neposredno putem
poste, ovo je istinitije nego u bilo kom drugom slucaju.

Kada politikolozi govore o strujanjima u medijima ili strategijama za vodjenje kampanja,

uocicete potpuno nov pravac u radu sa ciljnim grupama. Medjutim, u neposrednom
razgovoru sa profesionalcima marketinga otkricete da stara pravila krce put u dvadeset i prvi
vek.

Spremila sam se da pisem o novim strujanjima koja smo otkrili u ovom proslom izbornom
ciklusu. Ali, posto sam neko vreme provela raspravljajuci o ovim temama sa drugim
profesionalcima u prikupljanju novca postom, podsetih se da u svetu prikupljanja novca
neposredno putem poste sto se vise stvari menja to vise stvari ostaje isto.

Samo jedan primer: tokom proslog izbornog ciklusa moja firma radila je i sa nacionalnim
komitetima i sa pojedinacnim kandidatima. Nasi politicki klijenti imali su izvanredan uspeh u
prikupljanju novca neposredno putem poste. U radu u izbornoj trci kongresmena Marka
Nujmana za mesto u senatu drzave Viskonsin prikupili smo preko 1,1 milion dolara i
povecali Nujmanov spisak donatora sa 7.000 imena u junu 1997. na preko 36.000 imena... u
drzavi! Napravljeni spisak doneo je 619.000 dolara bruto.

Bili smo vrlo agresivni u slanju prospekata vise od godinu i po dana, koliko smo radili za
Nujmana. Poslali smo 28 razlicitih paketa prospekata na 756.948 adresa i prikupili vise od
510.000 dolara. I zadivljujucih 70 % paketa donelo je novac.

Ako uporedimo brojke vezane za kandidate sa ucinkom partijskog prikupljanja novca

postom, razlike su zaprepascujuce. Godine 1997, partijsko prikupljanje novca slanjem
prospekata bilo je u padu. Rezultati se nisu poklapali sa rezultatima u istom periodu u
prethodnom izbornom ciklusu.

U isto vreme, mediji su prenosili pricu o tome kako su republikanski donatori bili
obeshrabreni ucinkom Kongresa i same partije. Ovo moze da objasni razlike u brojkama o
prikupljenom novcu. Pravljena su poredjenja u vezi sa ogranicenjem broja mandata –
ogranicenje broja mandata je sjajna stvar, ali ne kada je moj kongresmen ili senator u pitanju.
Republikanska stranka ne ispunjava moja ocekivanja, ali moj kandidat radi prave stvari. Ovo
objasnjava razliku u svotama prikupljenim neposredno putem poste.

Ovo je klise koji je donekle istinit, ali ipak ne objasnjava u potpunosti zasto su pojedinacni
kandidati imali tako dobar ucinak u prikupljanju novca putem poste, a partija je podbacila u
1997, i ne uzima u obzir kako je trziste reagovalo u 1998 na partijsku postu. Da bi se
objasnile velike razlike u proslom ciklusu, treba se vratiti ociglednim istinama prikupljana
novca slanja poste.
Pismo koje porpisuje pojedinac uvek ce imati bolji ucinak od pisma koje potpisuje institucija
– u kojoj meri, to zavisi od prilika. Razlika je u tome kome donator daje novac. Donator je
mnogo blizi samom kandidatu i mnogo radije daje novac odredjenoj osobi nego nekoj
ustanovi. Donator takodje reaguje i na izazov odredjene izborne trke – jedan kandidat protiv
drugog kandidata.

Bilo je lako prevideti ovo nepisano pravilo tokom proslog ciklusa. Za vreme ciklusa 1996, i
politicke partije i pojedinacni kandidati imali su ogroman uspeh u ostvarivanju svojih
programa za prikupljanje novca putem poste. Razlike izmedju ucinaka kandidata i partija bile
su vrlo male.

Ali, bilo je neobicnih okolnosti u vreme ovog ciklusa. Prvi put u 40 godina republikanci su
kontrolisali Kongres i bili vrlo aktivni prvih 100 dana u kongresu. Tradicionalni donatori
partije i kandidata bili su zadovoljni i pojedinacnim kandidatima i partijskim vodjstvom i
usmerenjem. I otvorili su svoje novcanike i za potrebe partije i za pojedinacne kandidate. I
nemojmo zaboraviti da je 1996. bila i godina predsednickih izbora, a svima prikupljanje
novca ide bolje u godini predsednickih izbora.