ЂУРА ЈАКШИЋ

 Георгије Ђура Јакшић је био српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ.
 Рођен је у Српској Црњи 8. августа 1832.
 Умро је у Београду 16. новембра 1878.
 Отац Ђуре Јакшића, Дионисије (рођен 1806) био је свештеник.
 Мајка Христина (рођена 1812), била је из свештеничке породице.
 Имали су још осморо деце (Максим, Лазар, Мартин, Александар, Јован, Венијамин,
Стефанида и Јулијана), од којих је двоје умрло у раном детињству.

ШКОЛОВАЊЕ
 Ђура је основну школу похађао у родној Црњи, Хацфелду (данашњи Жомбољ) и Сегедину.
 Три разреда гимназије завршио је у Сегедину.
 Његов отац је желео да Ђура изучи трговачки занат, те га је слао у Хацфелд на школовање
током распуста и у Кикинду у трговачку радњу, али је Ђура сваки пут бежао кући (побегао је
три пута).
 Након гимназије учи сликарство у Темишвару, Бечу, Пешти, Великом Бечкереку (Зрењанин)
и Минхену.
 У Темишвару је учио да црта код Агоста Дунајског.
 1847. године био је студент уметничке академије италијанског сликара Ђакома
Марастонија у Пешти, где је био најбољи ученик, али је због револуционарних догађаја
морао да је напусти.
 Наставио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила, чувеног сликара тог
доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог
и немачког језика.

УЧЕШЋЕ У РЕВОЛУЦИЈИ
 У револуцији 1848 — 1849. године, иако шеснаестогодишњак, учествовао је као
добровољац.
 Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта
добисмо!”
 Убрзо га је немаштина приморала да прихвати разне послове.
 Радио је по повратку из Великог Бечкерека, код среског судије Лазара Влаховића.
 Ту је у Великој Кикинди 1850. године портретисао Влаховића, и поклонио му исти портрет.
То је била његова прва слика.

ПОСЛЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
 Тих година често је мењао место боравка.
 Отишао је у Београд, а убрзо после тога у Беч да настави студије сликарства.
 У Бечу се кретао у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем.
 Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године.
 Беспарица га је приморала да се врати кући, али убрзо потом отишао је на Академију финих
уметности у Минхену.
ПОЕЗИЈА
 Стварао под утицајем Петефија и Бајрона.
 Године 1846. умрла му је мајка Христина. Мотив седморо сирочади, појављује се касније у
Ђурином стваралаштву.
 1855. станује у Кикинди где пише песме и штампа их под псеудонимом Теорин.
 1873. издао је своју прву и једину књигу песама ,,Песме”.
 Због изражене родољубивости у збирци ,,Песме” стекао је глас српског Тиртеја.
 Најизразитији романтик међу српским уметницима, у поезији је ишао властитим путем.

„ПЕСМЕ“

Збирка је издата 1873. године као прва и једина збирка песама Ђуре Јакшића.
Збирка има 27 лирских песама, 2 сатиричне и драмско дело ,, Јелисавета, кнегиња црногорска”
које се дели на 5 делова.
Најпознатије песме: ,,На липару’’, ,,Поноћ’’ и ,,Вече’’ .

КЊИЖЕВНИ РАД

 Написао је око 40 приповедака и 3 драме у стиху: ,,Станоје Главаш”, ,,Сеоба Србаља”

и ,,Јелисавета, кнегиња црногорска”.
 Започео роман ,,Ратници” о српско-турском рату.
 ,,Јелисавета, кнегиња црногорска”, писана по узору на Шекспира, његова је најуспелија
драма.
 Писао је неколико врста приповедака, најпре оне у којима је идеализовао наш средњи век,
затим приповетке о животу у банатском селу (најпознатија ,,Сирота Банаћанка” која говори о
страдањима током 1849) и коначно оне инспирисане српско-турским ратом.

СЛИКАРСТВО

 Стварао са узором на Рембранта и Рубенса.

 Непоштовања и одступања од сликарских правила и пропорција, однос и осећање за боје и
драмски ефекти светлости дефинисали су његов романтички стил.
 Сликао је дела са историјском тематиком.
 Најпознатије слике: “Девојка у плавом”, “Жена са лепезом”, “Погибија Карађорђева”, ”На
мртвој стражи”.
 Његове слике данас се налазе у Народном музеју.

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА

 Од 1857. прешао је у Србију, где остаје све до смрти.

 У Србији је радио као сеоски учитељ (у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца
и Пожаревцу, у коме се и оженио) и као гимназијски учитељ цртања
(у Крагујевцу, Београду и Јагодини).
 У то време боравио је и у манастиру Враћевшница, где је нацртао неколико историјских
портрета, које је поклонио манастиру.
 У Крагујевцу је била сачувана кућа у којој је становао две године док је радио у гимназији
(1863-1865).
 Ова кућа срушена је 2018. године. У Сабанти је 1936. године на свечаности откривена
спомен-биста Јакшића, који је ту дошао за учитеља у августу 1865. године.
 Због инатџијског карактера, често је долазио у сукобе са друштвом и властима због чега је
стално премештан, отпуштан, судски гоњен због свог књижевног рада или мишљења.
 Последње године свог живота провео је као коректор Државне штампарије.
 Умире од исцрпљености и туберкулозе у Београду.