Дакле, шта је основа за толеранцију на ризик,

то је зато што тражимо

корист,

па за одређену корист смо спремни

да преузмемо одређени ризик,

не постоји таква ствар као што је нулти ризик на

овом свету, сви ризикујемо

свакодневно, мислим нормално када ако

путујемо на посао

улазимо у ауто знамо да је

статистика смрти у саобраћајној несрећи

у САД

веома висока у односу на улазак у авион

који је много нижи,

али увек постоји елемент ризика

колико смо ризика спремни да преузму у

односу на

користи, тако да постоји компромис за

то

и неке компаније су склоније ризику

од других,

тако да другим речима желе да

минимизирају ризик што је више могуће,

друге су спремне да преузму више ризика

због користи

и овде поново када погледате

несреће у последњих 10 година или тако нешто,

већина њих је у сектору нафте и

гаса,
хемикалије су

прилично добре, ионако је веома мало

хемијских несрећа овде у САД у

поређењу са

другим местима, тако да хемијска индустрија

је добро, али индустрија нафте и гаса

има више

несрећа

и на то можете гледати као на средство за

добро да ли они секу углове зар

не прате ово

шта се дешава тако да цела Сврха је

да оно од чега почињемо

јесте ризик који представља

наш процес и наше операције и

колико желимо да то смањимо да бисмо

дошли до прихватљивог нивоа,

тако да запамтите да не постоји таква ствар као што је

нулти ризик, постојаће

неки ризик, али након што смо прошли

кроз и урадили нашу анализу и ставили

наше заштитне слојеве,

долазимо до онога што сматрамо

подношљивим

ризиком који ће онда

оставити малу количину преосталог ризика

који би требао бити унутар наших подношљивих

граница, па како да ми то радимо

добро, наравно, прва ствар коју можемо да

погледамо је процес који

је то тип процеса

и опет инжењеринг како да

конструишемо процес колико

испарљивог експлозивног

токсичног корозивног материјала треба да

имамо

ускладиштено на лицу места да бисмо могли да задовољимо наше

производне потребе, а затим дизајнирамо

како смо дизајнирали распоред

постројења сада, наравно

за браунфилд, и опет ћу користити

израз браунфилд и гринфилд

браунфилд је постојеће постројење и већина

фабрика у САД

је постојала последњих 40 година

плус неке

много много дуже од тог зеленог поља,

као што звучи, узмете зелено поље и

градите нову фабрику,

тако да са зеленим пољем имате много

више флексибилности у погледу тога како ћете

поставити постројење тако другим речима,

можете погледати где

ако морате да имате канцеларијске раднике где

треба да буду канцеларијски радници где

зграда треба да буде

релевантна или у односу на то где ће бити наш

опасан процес
и колико је то далеко,

нпр. Кажем са браунфилд сајтовима,

заглавили сте са оним што имате

можда нећете моћи

ништа да промените, постојала је једна фабрика

која је имала два огромна котла, а ови су били

одмах поред кантине,

тако да замислите кантину за особље за ручком

времена

прилично заузета ако би се ти котлови подигли,

имали бисте велику катастрофу на својим

рукама,

тако да ако можете да дизајнирате свој распоред

који је веома важан, онда наравно

имамо наш основни систем контроле процеса,

наше бпцс, ово је наш основни

слој заштите како ми то зовемо да би се

осигурало да је процес унутар

нормалних радних параметара

у смислу температурног притиска итд.,

тако да би ово требало да одржава све

исправно,

онда бисмо могли имати неке процесне аларме

који

ће омогућити оператерима да интервенишу

како би могли да исправе свако одступање

од нормалних параметара онда бисмо могли

имати неки облик механичког растерећења ако

постоји сценарио високог притиска

и то би могли бити вентили за ослобађање, могли би

бити дискови који пуцају итд,

а онда ћемо имати безбедносну

инструментирану функцију која

потенцијално може да нас одведе тамо где желимо

да будемо, а

ви. Приметићу да тамо пише оптимално

смањење ризика,

тако да је аларп веома леп

енглески израз долази из хсе у

Великој Британији и означава

најниже што је разумно изводљиво

ово је та лепа реч изводљиво па

круг и причаћемо о ларп у

неколико слајдова,

тако да оно што морамо да урадимо је да

измеримо свој ризик и нашу корист,

тако да морамо да погледамо оба ова да бисмо

интелигентно

одредили шта да радимо у било којој

ситуацији,

тако да не можемо само да гледамо на један од два

елемента самостално,

јер, на пример, ако се фокусирамо само на

последице

тако да можемо имати веома високе последице

експлозије постројења са више смртних случајева,

али када погледамо вероватноћу,

она би могла бити веома мала, тако да имамо веома

велику последица и веома мала

вероватноћа, тако да то може

свести целу ствар на област на

коју не

треба да се превише фокусирамо

и оно што ћемо видети док будемо пролазили

је да можемо

рангирати озбиљност

последица и погледајте вероватноћу

у смислу највеће вероватноће,

најниже вероватноће, тако да можете заједно да погледате

последице и вероватноћу

да бисте утврдили

шта то представља у смислу

потенцијалног ризика,

а затим како да га решимо и када

уђемо у говоримо о

анализи вероватноће анализа заштите слоја,

разговараћемо о томе још мало јер

разлог због којег кажем да ако се само фокусирате на

последице последице обично

подразумева да може постојати неки облик

штете

и штета се може поново дефинисати са

тачке гледишта људи штета може бити

неки облик смртног исхода, наравно, или

може бити

повреда која може бити трајна или

привремена и постојаће степен

тога,

тако да морамо да разумемо све

значајне облике штете

да бисмо правилно размотрили ризик

ако не урадимо то онда не радимо

свој посао како треба,

тако да је опет израз последице

ко је изложен

овој опасности и наравно

то ће бити

појединци наше особље у фабрици

и наравно ако смо у насељеном

подручју онда локални

становништво ће у том случају бити изложено друштво

и можда ће постојати нека околина,

а онда каква је природа тога, као што сам

рекао, то може бити смртни исход, може бити

повреда,

може бити привремена или трајна и

онда постоји неки повезани

финансијски губитак са то је оно што

мислимо о

[музици]

теби