UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
PRIKAZ KNJIGE „EFEKTI POZNAVANJA PRINCIPA
O PRELAMANJU SVETLOSTI NA GAĐANJE CILJA U
VODI“

Mentor: Student:
Prof. dr Blagoje Nešić Ilma Hot

Tutin, 2021. god.

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3

1. PROBLEM,CILJ I HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA................................................................4

2. ZNAČAJ DŽADOVOG EKSPERIMENTA.........................................................................6

2.1 Pedagoške vrednosti Džadovog eksperimenta..................................................................6

3. ANALIZA REZULTATA GAĐANJE METE NA PROMENJENOJ DUBINI VODE....7

4. ANALIZA REZLTATA GAĐANJA METE NA PRVOJ DUBINI VODE.......................9

5. ANALIZA REZULTATA GAĐANJE METE NA PROMENJENOJ DUBINI VODE....10

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................11

LITERATURA..........................................................................................................................12

2
UVOD

U radu se analizira eksperimentalno istraživanje efekata obuke učenika u principima o

prelamanju svetlosti na uspeh u gađanju cilja u vodi. Cilj eksperimenta bio je provera
istinitosti zaključaka do kojih je došao Džad 1908. godine, jer se ovaj eksperiment može
smatrati krucijalnim u pedagoškoj psihologiji - predstavlja osnovu teorije generalizacije
transfera.

U istraživanju su bile zastupljene dve grupe: eksperimentalna i kontrolna. U eksperimentu su

kontrolisane varijable: gađanje mete u vazduhu, znanje o prelamanju svetlosti, uzrast, pol,
socio-kulturno poreklo i nivo obrazovanja ispitanika. Potom, eksperimentalna grupa je dobila
obuku u principima o prelamanju svetlosti, dok kontrolna nije. Zatim, obavljena su gađanja
cilja u vodi i to najpre na prvoj dubini (50 cm) a onda na drugoj dubini vode (20 cm).

Uzorak je uključio po dva odeljenja učenika osmog razreda iz OŠ u Pečenjevcu

(eksperimentalna grupa) i Razgojni (kontrolna grupa). Istraživanje je izvedeno početkom
školske 1975/76. godine. Analizirane su greške u gađanju mete.

Za obradu podataka korišćeni su analiza varijanse i mere statističke deskripcije.

Analizom je potvrđeno sledeće: 1) uspeh eksperimentalne grupe u gađanju mete na prvoj
dubini vode značajno je bolji od uspeha kontrolne grupe F(1,102)=5,240,p<0.05; 2) u gađanju
mete na pro-me-nje-noj dubini vode eksperimentalna grupa postigla je značajno bolji uspeh
od kontrolne grupe F(1,102)=27,767, p<0.01); 3) kada se uporede napredovanja grupa ili
razlike razlika pokazalo se da je eksperimentalna grupa značajno bolja od kontrolne grupe
F(1,192)=9,5300, p<0.01). Ovaj eksperiment iako se u metodološkom smislu, donekle,
razlikuje od Džadovog eksperimenta, u osnovi potvrđuje njegove zaključke.

3
1. PROBLEM,CILJ I HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA

Čak se i neki klasični eksperimenti podvrgavaju proveravanju.Tako npr. Torndajkovi

eksperimenti o učenju, prvi put izvedeni krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka,
ponovo se izvode. I Džadov eksperiment je pedesetih godina dvadesetog veka ponovljen od
strane Hendriksona i Šredera (Hendrickson & Schroeder 1941) koji su izveli slično
istraživanje u kome su potvrdili zaključke Džadovog eksperimenta, i zaključili da je znanje
teorije o prelamanju svetlosti bilo osnovno za postojanje transfera. Sem toga, pokazali su da
teorijska informacija nije samo bila od značaja za transfer sa jedne na drugu situaciju već je
dovela i do formiranja originalnog suđenja, zaključivanja u vezi s prvom situacijom.

Posebno valja istaći da su ovi autori istakli značaj individualnog otkrića za rešavanje
problema. Jasnost ovog momenta otkrića bio je zaista utvrđen kroz teorijsko objašnjenje
primenjeno u eksperimentalnoj grupi. S druge strane, utvrđene šire individualne razlike unutar
svake grupe sugerišu da je uspeh u prezentiranom tipu problema mogućno razumeti i shvatiti i
kroz druge faktore koji su u vezi saznanjem teorijskih principa a koji su bili formirani u
nastavi. To su, recimo, fluentnost i varijabilnost ponašanja, navi-ke verifikovanja zaključka,
veštine formulisanja opštih principa i slično.

S obzirom na činjenicu da Džadov eksperiment nije ponovljen kod nas, predmet ovog
istraživanja je proveravanje Džadovih zaključaka na našoj populaciji. U poređenju sa
Džadovim eksperimentom i u ovom su eksperimentu subjekti imali zadatak da gađaju cilj
ispod nivoa vode na dubini od 50 cm i 20 cm. Gađanje je vršeno specijalnom vrstom koplja.
Kao i kod Džada formirane su dve grupe: eksperimentalna i kontrolna.

Eksperimentalna je dobila poseban vid obuke u principima o prelamanju svetlosti,dok

kontrolna grupa nije dobila takvu vrstu obuke. Članovim aeksperimentalne grupe Džad je
najpre dao instrukcije o prelamanju svetlosti i pratio efekte instrukcije na gađanje cilja uvodi i
to na prvoj i promenjenoj dubini. U ovom eksperimentuobuka u principima o prelamanju
svetlosti usledila je posle ujednačavanja grupa po gađanju mete u vazduhu a onda su
praćeniefekti obuke (kao i u slučaju Džadovog eksperimenta) na uspeh ugađanju mete na
prvoj i promenjenoj dubini vode. Džad je svoje istraživanje izveo na uzorku 13-godišnjih
dečaka dok je ovo istraživanje izvedeno na uzroku dečaka i devojčica, kalendarske starosti od
14 godina. Dakle, između ova dva eksperimenta postoji izvesna razlika u metodološkoj

4
zamisli i uzorku istraživanja, što može biti od uticaja na uspeh u rešavanju zadate problemske
situacije.

Prema tome, problem ovog eksperimenta je ispitivanje transferne vrednosti posebne

obuke subjekata u principima o prelamanju svetlosti na gađanje cilja u vodi. Važnost
problema uslovljena je posebnim značajem Džadovog eksperimenta za razumevanje prirode
transfera i izvesnom pedagoškom vrednošću ovog eksperimenta za nastavni proces.
Očekivano je da članovi eksperimentalne (obučavane) grupe postignu bolji uspeh u gađanju
mete na prvoj i promenjenoj dubini vode. Takođe, očekivanesu i razlike između napredovanja
grupa u gađanju cilja u vodi.

5
2. ZNAČAJ DŽADOVOG EKSPERIMENTA

Za ovaj rad je posebno vredno ukazati na značaj Džadovog eksperimenata za nastanak

brojnih eksperimenata u oblasti motoričkog učenja i motoričkog izvođenja (radnji i veština).
Najpre, neophodno je ukazati na razliku koju uočavaju istraživači u oblasti motoričkog učenja
i motoričkog izvođenja a potom i nešto više reći o transferu motoričkog znanja. Prema
Edvardsu (Edwards, 2010) motoričko izvođenje je kvalitativno i kvantitativno izvođenje
nekog smislenog pokreta, radnje koja se može posmatrati, analizirati i vrednovati, dok je
motoričko učenje unutrašnji proces koji odražava kapacitet pojedinca za izvođenje određenog
motoričkog zadatka koji se poboljšava vežbanjem i raste proporcionalno ukupnom
motoričkom znanju i iskustvu.

Posebno je značajan za eksperiment transfer u oblasti motoričkog učenja kao jedno od

najstarijih područja interesovanja naučnika. Poznato je da teorija identičnih elemenata počiva
na hipotezi da se transfer bazira na broju istih elemenata koje sadrže dva različita znanja.Ova
teorija za pozitivan transfer pretpostavlja sličnosti kognitivnog procesuiranja pri učenju.
Pozitivan transfer znanja desiće se ako postoji sličan koncept rešavanja motoričkih problema.

2.1. Pedagoške vrednosti Džadovog eksperimenta

Džadov eksperiment, kao eksperimentalna osnova teorije generalizacije transfera

učenja ima poseban značaj za vaspitno--obrazovni i nastavni sistem. Najpre, sama teorija
generalizacije izvršila je veliki uticaj na proces reformisanja školetime što je ukazala na
značaj ne samo sadržaja koji se uče nego inačina, metoda i tehnika učenja. Kao veoma
značajni ishodi učenja u okviru ove teorije izdvajaju se uopštena, generalizovana znanja,
principi, pojmovi, te metode i tehnike učenja, dakle,sve one strukture (kognitivne i
nekognitivne) koje imaju trajniju transfernu vrednost, potom koje dovode do horizontalnogi
vertikalnog transfera, do specifičnog i opšteg transfera,transfera teorije na praksu. Džadov
eksperiment ima posebnu vrednost jer se njima dokazuje pozitivna transferna vrednost
principa i uopštenog iskustva što je, nema sumnje, suštinska komponenta savremene, aktivne
nastave i učenja.

6
3. DŽADOV EKSPERIMENT – EKSPERIMENTALNA OSNOVA TEORIJA
GENERALIZACIJE

Eksperimetnt koji predstavlja osnovu teoriju generalizacije transfera koji je izveo

Džad (Judd, 1908). Džad je vežbao dve grupe trinaestogodišnjaka, dečaka, u gađanju mete
pod vodom. Grupe su izabrane za eksperiment tako da budu što sličniji. Eksperimentalna
grupa je , pre početka eksperimenta, dobila teorijska uputstva o principu prelamanja svetlosti
kroz vodu. Kontrolna grupa nije dobila nikakva upustva. Obe grupe su se vežbale da nekom
vrstom koplja pogađaju metu koja se nalazi na 30inča (76,20 cm) ispod površine vode. Pogoci
obeju grupa pri prvom pokušaju pokazali su da je obema grupama trebalo istovreme da nauče
kako da pogode metu. Situacija je bila neštodrugačija u gađanju mete na promenjenoj dubini
vode. Dečaci eksperimentalne grupe pokazali su značajno bolji uspeh u gađanju mete na
promenjenoj dubini vode.

Dakle, ova grupa je relativnolako savladala gađanje cilja na novoj dubini. Kontrolna
grupa koja nije imala nikakvih teorijskih saznanja o prelamanju svetlosti pokazala je znatno
slabije rezultate. „Promena dubine cilja potpuno je zbunila ovu grupu dečaka ioni su tu
veštinu takoreći morali od početka da uče. Dok je eksperimentalnoj grupi, koja je imala
teorijska znanja o prelamanjusvetlosti, prvo vežbanje znatno pomoglo u izvršenju drugog
zadatka, kontrolnoj grupi, koja nije imala teorijska znanja, prvo vežbanje je čak i ometalo
drugu aktivnost” (Vučić, 2010, str. 116).

Sam Džad je ovako objasnio ponašanje eksperimentalne i kontrolne grupe:

„U poređenju sa dečacima koji nisu dobili teorijska objašnjenja, dečaci koji su znali
teoriju prelamanja adaptirali su se veoma brzo na drugu dubinu vode. Njihova sposobnost
snalaženja u drugoj situaciji proizilazi iz činjenice da su oni upoznali stvarni odnos između
nove i ranije situacije. Teorija je učinila da se sva njihova iskustva – o gađanju na suvom, na
jednoj dubini i najzad – na drugoj dubini – usklade u jednu opštu šemu misli. Oni su bili
svesni da postoje gradacije u vidljivom pomeranju i, kada su bili suočeni sa drugom dubinom
vode, bili su u stanju da deluju brzo i efikasno. Drugim rečima, pošto su savladali jednu prak-
tičnu situaciju i razumeli je u svetlosti teorijskog znanja, oni su bili u stanju da reše brzo i sa
svim prednostima uopštenog iskustva nov problem koji je u sebi uključivao i praktično

7
prilagođavanje i analizu. Teorija čini mogućim pravilno uspostavljanje odnosa i interpretaciju
čitavog mnoštva različitih iskustava”(Judd, 1939, str. 509).

Džad je pretpostavio da odnos između dve situacije, A i B, nije bila samo funkcija
sličnosti i razlika između A i B, kao što je zapazio Torndajk, već je taj odnos ujedno i funkcija
načina nakoji se učenici bave situacijom A. Dakle, moglo bi se reći, Džad je u izvesnom
smislu preteča kognitivističke paradigme, jer mnoge novije studije transfera liče na Džadovu
studiju. Pored toga što Džadov eksperiment predstavlja empirijsku osnovu teorije
generalizacije, zajedno sa eksperimentom Vudrova u oblasti pamćenja (prema: Vučić, 2010),
predstavlja i dokaz za teoriju transfera principa.

Dakle, principi kao opšte smernice, načini, kao generalizacije olakšavaju i potpomažu
brže i lakše razrešavanje novih problemskih situacija. Eksperiment Vudrova ilustruje
postojanje pozitivnog transfera metoda i principa učenja jer, grupa koja je dobila smernice o
tome kako treba učiti daleko je bolje savladala stihove i besmislene slogove od druge
eksperimentalne grupe koja je trošila isto vreme za učenje, ali je učila napamet, i kontrolne
grupe koja je učila na uobičajeni način.

8
3. ANALIZA REZULTATA GAĐANJE METE NA PROMENJENOJ DUBINI VODE

Prilikom gađanja mete na promenjenoj dubini (20 sm ispod nivoa vode) u proseku su
subjekti eksperimentalne grupe pravili 5,75 grešaka, a subjekti kontrolne grupe 7,50 grešaka.
To znači da između srednjih vrednosti grupa postoji razlika od 1,75 grešaka.

Slika 1. Prikaz uspeha eksperimentalne i kontrolne grupe na promenjenoj dubini vode

9
5. ANALIZA REZLTATA GAĐANJA METE NA PRVOJ DUBINI VODE

U gađanju mete na prvoj dubini (50 sm ispod nivoa vode ) subjekti eksperimentalne
grupe su u proseku pravili 8,846 grešaka dok su subjekti kontorlne grupe imali 9,384 grešaka
Dakle, između srednjih vrednosti grupa postoji razlika od 0,538 grešaka. Analiza varijanse:
F(1,102) = 5,24, p< 0.05 pokazuju da između eksperimentalne i kontrolne grupe razlika koja
postoji u korist eksperimentalne grupe u uspehu u gađanju cilja u vodi naprvoj dubini nije
statistički značajna.

Slika 2. Prikaz uspeha eksperimentalne i kontrolne grupe u gađanju mete na vodi na prvoj
dubini

10
ZAKLJUČAK

Na osnovu prethodne analize vidi se da je eksperimentalnaVgrupa u gađanju mete na

prvoj dubini vode bila značajno bolja, na promenjenoj dubini takođe je bila značajno bolja i
konačno,ostvarila je i značajno veće napredovanje u gađanju mete u vodi od kontrolne grupe.
S obzirom na činjenicu da su grupe, pre početka eksperimenta, po gađanju mete u vazduhu
bile ujednačene, da bi potom eksperimentalna grupa bila obučavana u principima o
prelamanju svetlosti, iz čega logično sledi da je bolji uspeh (veća razlika) E-grupe rezultat
upravo tog iskustva, odnosno obuke.

U toku obučavanja subjekti eksperimentalne grupe su sticali znanja o principima

prelamanja svetlosti. Bili su upoznati sa mnogim praktičnim primerima i situacijama, te im je
sve to poslužilo kao solidno iskustvo za lakše snalaženje u novim situacijama. Gađanje mete u
vazduhu, gađanje mete u vodi na prvoj i promenjenoj dubini kao i posebna obuka, doprineli
su da subjekti eksperimentalne grupe formiraju jednu opštu šemu misli o prividnom položaju
mete u vodi; da uoče odnos dubine vode i prividnog položaja mete, da imaju bolju procenu
položaja mete, i da sve to iskoriste za uspešnije rešenje problemske situacije.

Na kraju, valja posebno istaći činjenicu da je teorija (znanje principa i činjenica o

prelamanju svetlosti) značajno doprinela kvalitetnijoj integraciji svih ranijih iskustava koje su
subjekti imali u gađanju ciljeva. Posebno je doprinela boljem shvatanju i razumevanju
novonastalih problem situacija kao i boljoj proceni, preciznosti i tačnosti u gađanju cilja u
vodi(posebno cilja na promenjenoj dubini vode)

11
LITERATURA

1. Ausubel, P. (1968). Educational Psychology: A cognitive view . New York: Holt

&Rinehart & Winston.
2. Bruner, J. (1976а). „Proces obrazovanja”. Pedagogija , 2/3,
3. Vučić, L. (1971). Razvijanje shvatanja socijalnih odnosa kod učenika .Beograd:
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
4. Vučić, L. (1975). Pedagoška psihologija (prvi deo) . Beograd: DPS
5. Judd, C. H. (1939). Educational Psychology . Boston: Houghton Mifflin.
6. Nešić, B. (2006). Razvojne i transferne promene u primarnim mentalnim
sposobnostima učenika . Niš: Filozofski fakultet u Nišu.

12