ФИЗИОЛОГИЈА У КВС

Кардиоваскуларни систем изграђују срце и крвни судови. Од крвних судова

имамо артерије, вене и капиларе.

Артерије су крвни судови који носе крв из срца, а вене су крвни судови који
доносе крв у срце, а између вена и артерија се налазе капилари који служе
за размјену материје и енергије.

Захваљујући оваквој грађи квс могуће је кружно кретање крви, односно

циркулисање крви. И зато говоринмо о крвотоку ( circulus sanguinis ) Крвоток
се дијели на велики и мали ( circulus sanguinis maior i circulus sanguinis
minor).

Што се тиче великог крвотока

Он започиње у лијевој комори одакле излази аорта највећи артеријски крвни
суд који се потом грана на све мање и мање гране и тако донесе
оксигенисану крв до најудаљенијих дијелова тијела. Потом артерије прелазе
у капиларе на нивоу којих се изврши размјена гасова, у ткива се преда
кисеоник, а из ткива се преузме угљен-диоксид који ће потом прећи у венске
крвне судове који су прво најситнији па се спајају у све веће и веће и на крају
настану два највећа венска крвна суда горња и доња шупља вена ( vena cava
superior i vena cava inferior ) који се улијевају у десну преткомору. Према
томе овај дио циркулације који се протеже између лијеве коморе и десне
преткоморе је означен као велики крвоток

Што се тиче малог крвотока

Он започиње у десној комори, из десне коморе излази (truncus pulmonalis)
плућно артеријско стабло које се јако брзо грана на лијеву и десну плућну
артерију, које одлазе у плућа односе крв богату угљен-диоксидом која је
доспјела из десне преткоморе у десну комору, а сада путем трункус
пулмоналиса се шаљу у плућа. У плућима се плућне артерије гранају на све
ситније и ситније гранчице и на крају практично долазе до капилара гдје се
на нивоу капилара изврши размјена гасова. Та размјена је сада обрнута у
односу на оно што се дешава у ткивима, значи сада се предаје угљен-
диоксид који ће особа издахнути а узима кисеоник из удахнутог који ће се
пренијети у плићне вене које су прво ситне онда се спајају у веће и на крају
настају 4 плућне вене које се улијевају у лијеву преткомору. На тај начин се
практично завршава мали крвоток. Значи мали крвоток се протеже од десне
коморе до лијеве преткоморе, а доноси заправо оксигенисану крв у лијеву
преткомору.

Централни орган квс је СРЦЕ <3

Има улогу пумпе, значи оно има задатак да стално пумпа да би на тај начин
крв стигла до свих ткива и да би свако ткиво добило довољно кисеоника и да
би се са друге стране из свих ткива угљен-диоксид транспортовао и на крају
избацио преко плића у спољашњу околину. Захваљујући тој функцији пумпе
практично срце омогућава живот и зато се и говори да је то витални орган.
Приликом срчане активности срце при свакој контракцији избацује одређену
количину крви из себе у систем артерија и та количина крви која се истисне у
току једне контракције се назива ударни волумен (у просјеку износи 70
милилитара и када ту вриједност помножимо са отприлике 70 срчаних
откуцаја у једној минути, онда добијемо вриједност минутног волумена који
заправо представља количину крви која се истисне из срца у току једне
минуте и износи 4 900мл односно можемо заокружити на 5 литара крви).
Ударни волумен се може повећати приликом изражене физичке активности
тако да он од ових 70мл може да порасте на 150, такође може да се повећа и
срчана фреквенца приликом повећане физичке активности тако да се на
крају може десити да дође до повећања минутног волумена срца и до 30л.
Свакако да ће минутни волумен срца зависити од физичке активности коју ми
проводимо.

Што се тиче самог срчаног циклуса значи практично сваки тај откуцај срца се
састоји од 2 фазе: фаза систоле и фазе дијастоле.
Систола је фаза истискивања крви из срца, док је дијастола фаза пуњења
срца крвљу.

Ми разликујемо систолу и дијастолу комора и преткомора и наравно ако

погледамо срчану фреквенцу, значи ако знамо да отприлике у фази
мировања фреквенца срчаног рада износи негдје 70-75 откуцја у минути
онда добијемо резултат да један срчани циклус траје отп 0,8 секунди. Значи
практично за тих 0,8 сек ће се десити систола и дијастола.

Па ћемо кренути од преткомора значи систола преткомора је знатно краћа и

износи 0,1 сек јасно је да након систоле следи дијастола значи следи пуњење
преткомора крвљу и то пуњење траје 0,7 секунди, када саберемо значи
систола 0,1 дијастола 0,7 комплетан срчани циклус 0,8сек.

Са друге стране ако посматрамо коморе онда можемо видјети да систола

комора траје нешто дуже и износи 0,3сек, док дијастола траје нешто краће
него код преткомора и тај број износи 0,5сек. Опет када саберемо 0,3 и 0,5
добијемо 0,8сек. Након истискивања крви из срца у коморама увијек
заостане одређена количина крви то је отп 50-60мл међутим та количина
крви није константна, значи то није количина која ће и иста крв увијек остати.
Значи крв која је остала након једне систоле ће се помијешати са следећом
дијастолом и избацити са сл дијастолом.

Значи поента је у томе да тих 50мл није једна константна крв која нон-стоп је
присутна у срцу него се она мијеша са оном крвљу која долази приликом
следећег срчаног циклуса и која ће захваљујући томе увијк бити у течном
стању.

Наравно да прелазак крви из једне шупљине у другу је могућ захваљујући

финкцији залистака. Значи између преткомора и комора се налазе
трицуспидално ушће и бицуспидално а на ушћу артерије пулмоналалис
(truncus pulmonalis) и аорте се такође налазе залисци. И свакако да ће у фази
истискивања крви из одређене срчане шупљине залисци бити отворени, а у
фази пуњења затворени јер ће омогућити да се та срчана шупљина напуни са
крвљу.
Из тог разлога ће се у ствари приликом рада срца чути звучни феномени које
ми називамо срчани тонови. Постоје 4 срчана тона, ми ћемо учити 2 тона,
битнија и која се могу чути слушалицама док 3. И 4. Се у принципу не могу
чути са слушалицама.

Први срчани тон је систолни тон, који настаје приликом почетка систоле
услед контракције срчаног мишића и затварања преткоморно коморних
залистака и зато се каже да је први срчани тон мишићно-валвуларног
поријекла и да траје 0,14сек.
Са друге стране дијастолни тон настаје у почетку дијастоле усљед затварања
семилунарних залистака зато се каже да је он валвуарног поријекла и он
траје нешто краће 0,11сек.

Регулација рада срца

Може бити тројака:
1.ауторегулација
2.нервна
3.хуморална регулација

Што се тиче ауторегулације

Значи то је регулација која се остварује путим количине крви која је доспије у
срце у ствари срчани мишић реагује на количину крви која се у њему нађе и
принцип је доста сличан када се играте с праћком значи што се више напуни
више се растегне, даље ће избацити крв односно као на праћки што се
избаци каменчић. Наравно у ситуацијама када се срце превише растегне
онда функционална способност слаби.

Свакако да морамо знати да и срчани мишић као и сваки други има своје
оптимално оптерећење и уколико се превазиђе та оптерећеност онда
уствари долази до друге реакције до слабљења истискивања крви из срца.

Што се тиче нервне регулације

Она се остварује путем елемената аутономног нервног система, значи путем
симпатикуса и парасимпатикуса, на тај начин да симпатикус убрзава рад
срца, а парасимпатикус успорава.

И постоји хуморална регулација

Која се остварује путем материја које се налазе у крви као што су рецимо
електролити, хормони и томе слично. Тако да је познато да
хиперкалцијемија доводи до заустављања срца у систоли хиперкалијемија
до заустављања срца у дијастоли. Вишак хормона штитасте жлијезде доводи
до убрзаног рада срца. Када све објединимо рад срца регулисан на 3 начина:
ауторегулацијом, нервном и хуморалном регулацијом.

Што се тиче кретања крви у крвним судовима

Наравно да захваљујући ритмичним контракцијама срца крв се избацује у
аорту и онда се путем артерија разноси по читавом тијелу и врши размјена
материје на нивоу капилара, а онда путем вена крв врати у десну
преткомору.

Крвни притисак
Претставља притисак крви на зидове крвног суда, наравно да постоје
систолни и дијастолни крвни притисак. Систолни крвни притисак је притисак
који се заправо развије у моменту истискивања крви из срца, износи 16-
17,3кПа. Док је дијастолни притисак притисак који влада у комори на почетку
пуњења коморе крвљу и износи 8-10,6кПа. То су значи када мјеримо крвни
притисак оне горње и доње вриједности крвног притиска. Из ове двије
вриједности можемо израчунати средњу вриједност притиска која износи
13,3кПа. Према томе када погледамо разлику између систолног и
дијастолног притиска добићемо вриједност 5,3-3,6кПа, који у ствари
представља пулсне осцилације крвног притиска. На нивоу капилара притисак
износи 2,2кПа и наравно да му вриједност опада када крв креће путем вена,
тако да отп негдје на средини између срца и капилара крвни притисак износи
1,1кПа, да би на нивоу десне преткоморе централни венски притисак био
раван 0. Крвни притисак се изражава формулом минутни волумен пута

периферни отпор. Значи минутни волумен количина крви која се избаци из

срца у једној минути пута отпор који крвни судови пружају том ударном и
минутном волумену и свакако да ће у ситуацијама изражене физичке
активности доћи до повећања вриједности минутног волумена услед чега се
повећа вриједност крвног притиска. А са друге стране у случају
артеросклерозе значи закрчења крвних судова долази до повећања
периферног отпора услед чега такође долази до повећања крвног притиска..

Пулс
Представља периферни одраз рада срца, значи практично на периферији
палпирамо пулс и схватамо како то ради срце. Свакако да артеријски пулс
представља ритмичне осцилације крвних судова и то артеријских крвсних
судова нормална фреквенца је око 70, то смо већ научили када смо рекли да
је минутни волумен око 5л јер имамо 70мл ударног волумена и 70 пута срце
откуца у 1 минути па онда када та два броја помножимо добијемо
вриједност минутног волумена. Наравно да се пулсни талас преноси брзо и
ми ћемо га испитивати палпацијом артерија, значи обично га пипамо на
артерији радијалис, феморалис, темпоралис, брахијалис, може и на артерији
дорзалис педис, значи можемо на било којој артерији само је морамо знати
наћи и палпирати.

Кретање крви у венама

Кроз артерије се крв лако креће зато што иде по закону гравитације.
Међутим у венама се креће насупрот закону гравитације, тако да је заправо
потребна додатна енергија која ће омогућити да крв доспије у десну
преткомору. Значи практично оно што омогућава да се крв врати у десну
преткомору јесу прије свега рад срца, затим усисавајуће дејство срца и
грудног коша, затим контракције скелетних мишића и венски залисци. Значи
рад срца својим____________контракцијама ће омогућити истискивање крви
из срца, али исто тако и примање одређене количине крви. Усисавајуће
дејство срца и грудног коша се остварује захваљујући негативном ++ притиску
који влада у грудном кошу. Што се тиче контракција скелетне мускулатуре,
ми када ходамо мишићи се контрахују аутоматски врше притисак на крвне
судове који се ту налазе, прије свега вене и усмјеравају крв ка срцу.

Венски залисци
Налазе се у венама и не дозвољавају да се крв која је пристигла у одређени
сегмент вене враћа назад.

Регулација циркулације
Тројака је значи опет имамо
1.ауторегулацију
2.нервну
3.хуморалну регулацију

Ауторегулација заправо зависи од процеса који се дешавају у том ткиву, тако

да ћемо у случају неке јаче физичке активности имати повећану потребу за
храњивим материјама, прије свега за кисеоником. Што ће повећати проток
кроз тај мишић и омогућити да се обезбједи довољно кисеоника. Тако су то и
извјесни продукти метаболизма.

Што се тиче нервне регулације остварује се преко аутономног нервног

система, значи преко симпатикуса и парасимпатикуса с тим што симпатикус
сужава крвне судове, а парасимпатикус шири.

И на крају преко хуморалне регулациује значи преко материја које се налазе

унутар крви, то могу бити значи хормони, минерали, витамини. Све то може
да утиче на проток крви кроз крвне судове.