De Stijl

De Stilj ili De Stajl, takoe neoplasticizam, je pokret nastao u Holandiji, u Roterdamu, 1916. i traje do 1931. Sr ovog pokreta inili su: slikari Pit Mondrijan, Teo van Duzburh i arhitekta Herit Ritveld. Ostali lanovi, koji su napustili pokret pre njegovog konanog raspada ili se pridruivali kasnije su: slikari Bart van der Lek, Georg Vantonherlou, Vilmo Husar, arhitekti Oud, Jan Vils, Robert Vant Hof i pesnik Entoni Kok. Najvei uticaj na stvaraoce ovog pokreta imala su dela Nova slika sveta i Principi plastine matematike matematiara, doktora unmakersa, prihvaanje arhitektonskih naela Henrih Petrus Berlahea i Frenk Lojd Rajta, kao slike Pit Mondrijana. Razvoj De Stajla moemo podeliti na 3 faze I 1916.-1921. II 1921.-1925. i III 1925.-1931.

I faza je formativna i njen razvoj moemo pratiti samo u Holandiji, a kasnije se ovaj stil iri i postaje
internacionalan. Kao to je karakteristicno za sve avangardne pokrete 20. veka da piu manifeste, tu tradiciju nastavljaju i ovi umetnici. Svoj prvi manifest izdaju u novembru 1918. u drugom broju asopisa De Stijl, u redakciji van Duzburha, svi ve pomenuti su potpisnici ovog manifesta, izuzev Van der Leka i Auda. Glavna ideja je uspostavljanje ravnotee izmeu individualnog i univerzalnog, tj. horizontale I vertikale. Pored toga, koricenje tri osnovne boje ute, plave i crvene, uz crnu, belu i nijanse sive (to takoe pronalazimo kao jednu od teorija u tekstovima dr unmakersa), postae glavna odlika ovog stila. Bitno je pomenuti i to, da od prvog broja asopis De Stajl objavljuje jedan od najvanijih teoretskih dela Pit Mondrijana Neoplasticizam u slikarstvu kao lanak u nastavcima tokom 1917. i 1918. Prvim arhitektonskim delom sa karakteristikama De Stajla moemo smatrati Vilu Heni Robert Vant Hofa kraj Utrehta, iz 1916. nakon njegovog boravka u SAD-u ovo delo nastaje. Ovo je primer rane primene armiranog betona za kuu u stilu Rajta. Nesumnjiv je i uticaj Vantenherlouve sculpture Medjuodnos masa iz 1919. na kasnije centrifugalne odnose masa u delima arhitekata De Stajla, kao i Van Dezburhove slike Apsrakcija krve i Ritam ruske igre, na koga oito utie Bart van der Lek. Oudovu fabriku Purmerend moemo prepoznati kao jedino njegovo arhitektonsko delo ovog stila. Ova graevina sadrzi elemente postavljene asimetrino, ali sa simetrinom fasadom, to se kosi sa naelim neoplasticizma. Iako sam Oud, tadanji glavni arhitekta grada Roterdama, nikada nije sasvim pripadao pokretu de Stajl, ni formalno jer se njegovo ime ne nalazi meu potpisnicima prvog manifesta, ve 1921. naputa pokret. Jo jedan pripadnik pokreta istupa iz njega iste godine, Jan Vils, i svoj rad nastavlja u rajtovskom stilu, nijedno njegovo delo ne moemo povezati sa De Stajlom. Kljuna godina u razvoju pokreta De Stajl je 1917. kada nastaje uvena crveno-plava stolica Herit Ritvelda. Model ovog komeda nametaja je oigledno bio klasini, viktorijanski tip stolice-lealjke na sklapanje, uz iju primenu je Ritveld uspeno oiveo povrinske elemente u prostoru. Koristio je iskljuivo osnovne boje, povezane sa crnim okvirom. Bukvalno je preneo Mondrijanovu sliku u treu dimenziju. Mada, interesantno je to da ni Mondrijan ni van Duzburh do tada nisu sveli svoju paletu samo

na osnovne boje, prvi je to uinio van der Lek. Pomenuu jo neke delove nametaja, koje je Ritveld izveo od ploastih komponenti, postavljenih gotovo potpuno pod pravim uglom, to su: bife, deija kolica, deija stolica Neto kasnije, 1923. nastaje tzv. Berlinska stolica, u nijansama sive boje, prvi asimetrini komad nametaja, nakon koga nastaje itava serija slinog. (vratiemo se kasnije na ovaj projekat jer pripada drugoj fazi razvoja pokreta) Projekat za radnu sobu dr Hartoga, izveden 1920. u Marsenu, je Ritfeldov prvi pravi arhitektonski projekat. On je ovde ukomponovao delove namestaja i rasvetna tela, tako da je stvoren utisak elementarizacije i beskonanosti. Do kraja ove faze, sastav grupe De Stajl se sasvim pronenio. Van der Lek, Aud, Vantonherlou, Vant Hof I Kok naputaju pokret. Novi lanovi postaju: arhitekte El Lisicki, Kornelius van Ejsteren i sinaest Hans Rihter, koji e jako uticati na izmene stila ovog pokreta. najvie posledica e biti prouzrokovano Duzburhovom posetom Valtera Gropijusa 1921. Naela Bauhausa se nikako nisu poklapala sa principima De Stajla. Van Duzburh, revoltiran neprijateljskim doekom u Bauhausu, osniva svoj atelje u njegovoj neposrednoj blizini, gde je drao kurseve iz slikarstva, vajarstva i arhitekture. Veliki odziv studenata je izazvao krizu u Bauhausu, jer je van Duzburh vodio borbu protiv individualistikog, ekspresionistikog i mistinog pristupa arhitekturi, kakav je tada u Bauhausu vladao. Van Duzburhove ideje su u Vajmaru snano odjeknule, i imale nesumnjivo ogroman uticaj kako na studente, teko i na nastavnike, to je nateralo Gropijusa da zabrani studentima pohaanje asova kod van Duzburha. Meutim, ni ovaj Gropijusov potez nije umanjio van Duzburhov uticaj, koji e i u narednim godinama biti prepoznatljiv u Bauhausu. ak ni sam Gropijus nije mogao odoleti, njegov projekat lebdeeg osvetljenja za svoju kancelariju nesumnjivo podea na Ritfeldove visee lampe. Borba se nastavila i narednih godina, a 1923. nakon velikog uspeha na izlobi u Zaviajnom muzeju, van Duzburh i van Ejsteren naputaju Vajmar.

II faza Poetak II faze je obeleen susretom van Duzburha sa El Lisickim, iji e suprematistiki
elementarizam u velikoj meri promeniti stvaralatvo van Duzburha i van Ejsterena. Pod uticajem El Lisickovog Proun stila, ova dva umetnika zapoinju seriju projekata u vidu aksonometrijskih crtea, hipotetini arhitektonski sklopovi sastavljeni od asimetrinih skupova povrinskih elemenata koji lebde oko svojih centara gravitacije. Van Duzburh je bio oduevljen novim idejama! El Lisicki 1922. postaje lan De Stajla, a tom prilikom u isoimenom asopisu broj 6 i 7 biva objavljena uvena apstraktno-tipografska deija bajka Pria o dva kvadrata. U to vreme je promenjen I format asopisa i izgled naslovne strane, Husarov logotip je zamenjen van Duzburhovim asimetricnim elmentaristikim reenjem naslova. 1923. na izlobi pod nazivom LEffort Moderne u prevodu Moderni napor, u galeriji Leona Rozenberga u Parizu, van Duzburh i van Ejsteren doivljavaju veliki uspeh i svojim izloenim projektima sada i zvanino utemeljuju stil neoplasticizma u arhitekturi. Tada je izloena maketa kue Rozenberg, kao i skice, studije i projekti za umetnikovu kuu i enterijer univerzitetskog hola. Istovremeno, pokret nastavlja uspeno da deluje i u Holandiji, Husar i Ritfeld rade na projektu za malu sobu, koja je trebala biti sastavni deo izlobe Grosse Berliner Kunstausstellung (Velika berlinska umetnika izloba) 1923. Za potrebe njenog enterijera Ritfeld projektuje ve pomenutu Berlinsku stolicu.

Kua reder iz 1924. ako tako mogu rei, je najznaajnije delo pokreta De Stijl, a sada emo videti i zato. Igraena na samom rubu naselja iz 19. Veka u Utrehtu , ova kua predstavlja zajedniki napor Ritfelda, i same vlasnice, gospoe Trus reder-reder, koja nakon toga postaje lan De Stajla. Ovo kua je solidnih dimenzija, omanja jednospratna vila. Funkcionalnost je njena najbitnija karakteristika koju je Ritfel sa gom reder na fantastian nain oiveo. Obzirom da je stvoren promenljiv prostor, bez pregradnih zidova, Ritfeld je koristio teleskopske i harmonika pregrade u svom projektu, tako da se kombinacijama otvorenih, poluotvorenih i zatvorenih pregrada, moze stvoriti 7 razliitih prostora. Da bi kua bila ekonomina, Ritfeld je za izgradnju koristio uobiajnu noseu konstrukciju od omalterisane opeke i elinih nosaa, a zidovi omalterisani u belo i sivo daju utisak da je itava kua izgraena od armiranog betona. Karakteristian ugaoni prozor u prizemlju stvara jako tananu podelu enterijera i eksterijera koji se meusobno proimaju. Jasno izraeni elementi se prostorno rasprskavaju i udaljavaju centrifugalno od sredita kocke, dinamina arhitektura osloboena je noseih zidova i ogranienenja koja otvori stvaraju, upotreba plitkoreljefnih ravnih povri, bojenih iskljuivo osnovnim bojama i svim nijansama sive, strukturno oblikuje ovaj prostor, jasno razdvaja i povezuje odreene delove, tako da kua tano odgovara praktinim zakonima u okviru jasnih postavki arhitekture neoplasticizma. Jasno je da reder kua poseduje: elementarnost, ekonominost, funkcionalnost, nemonumentalnost, dinaminost, antidekorativnost i antikubistinost, to nam kazuje da ova graevina udovoljava gotovo svim zahtevima van Duzburhovog lanka 16 taaka plastine arhitekture koji je izaao ba u vreme zavetka izgradnje kue. to znai da je malo verovatno da su ga Ritfeld i ga reder-reder proitali tada ili de je van Duzburh imao jasnu viziju o tome kako ce kua izgledati, ve vidimo da glavna neela razliitih predstavnika ovog stila idu u istom pravcu. Kua je restaurirana je i dovedena u gotovo prvobitno stanje 1985. posle smrti ge reder-reder, a poznato je i to da je sam Ritfeld iveo u njoj poslednjih godina svog ivota izmeu 1959. i 1964.

III faza traje od 1925.-1931. i obeleena je postepenim rasipanjem lanova i konanim raspadom
pokreta. Prvi je iz pokreta istupio Pit Mondrijan, nastao je itav skandal zbog sukoba izmeu Mondrijana i van Duzburha koji je uveo dijagonalu u svoje stvaralatvo, to je bilo potpuno neprihvatljivo za Mondrijana. Ovim dogaajem je uruena prvobitna ideja univerzalnog sklada koja je bila na dobrom putu da se postigne u neoplasticizmu. Ali, zahvaljujuci van Duzburhovoj politikoj aktivnosti, druenju sa El Lisickim i proizvoljnim modifikacijama kanona neoplasticizma, jedinstvo grupe je bilo potpuno uniteno. Tada van Duzburh na Mondrijanovo mesto postavlja Konstantina Brankaija. U svom manifestu ,Prema kolektivnoj konstrukciji, iz 1924. Van Duzburh i ven Ejsteren odreuju u kojoj meri moe da se manipulie sa odnosima apstraktne koncepcije, tee objektivnijem i vie tehnikoindustrijskom reenju poput El Lisickog. Citat iz tog manifesta: Mi smo ustanovili istinsko mesto boje u arhitekturi i proglaavamo da slikarstvo, bez arhitektonske konstrukcije (tafelajsko slikarstvo) nema vie razloga da postoji. Ovo i ostala naela iz ve pomenutog manifesta moemo videti i praktino primenjene na poslednjem arhitektonskom delu koje pripada stilu neoplasticizma, Kafe Lube u Strazburu. Sastoji se od dve velike prostorije i jedne pomone, koje je van Duzburh projektovao i podigao u saradnji sa Hans Arpom i Sofijom Tojber-Arp tokom 1928. i 1929. u staroj zgradi iz 18. veka. Ovde jasno zapaamo da je van Duzburh samo preradio svoj projekat univerzitetskog hola, plitkoreljefnim panelima u osnovnim bojama, su podeljene ogromne povrine belih zidova. Meutim, ovde vladaju dijagonalne linije koje do sada nismo sretali u neoplasticizmu, koso poloene kontrakompozicije dominiraju ovim prostorom. Van

Duzburh je ovaj projekat zamislio kao suprematistiku antiperspektivu ve uobiajenih elemenata. Mada u nametaju, koji je takoe van Duzburhov projekat, nema ovakvih tendencija, samo u pomenuti tzv. standardne stolice. Svi detalji su jasni i svedeni, osvetljenje predstavljaju najobinije sijalice koje vise na metalnim cevima duzine jednog metra, namestaj je od drveta, konstrukcije pregrada su od prostih metalnih cevi. Ovo je odlian primer El Lisickovog Proun stila primenjenog na usaglaavanju estetskih kanona sa elementarizacijom. Ve sledei van Duzburhov projekat ne ispunjava zakone njegovog poslednjeg manifesta, a to je njegova sopstvena kua u Medonu gradjena tokom 1929. i 1930. Jednostavna kua-atelje od armiranog betona i blok konsrukcije, koja dosta podsea na stambene objekte kakve je projektovao Le Korbizije ranih 20-ih. Karakteristian je nametaj od elinih cevi koji je takodje sam dizajnirao prema sopstvenim potrebama. U medjuvremenu, i Ritfeld je poeo da se udaljava od neoplastine estetike i njegove slavne kue reder. Nastavio je da radi projekte za nametaj, prvenstveno stolice, koje su poele da poprimaju objektivnije oblike, uz pomo zakrivljenih ploa kojima se postie i udobnost i konstrukcijska izdrljivost. Uadio je jo 2 arhitektonska projekta Stambenu zgradu u Vasenaru 1927. i dvospratna kua u Utrehtu iste godine. Na ovim graevinama je malo toga ostalo od karakteristika De Stijla, antikubinost se pretvorila u jednostavnu kubinu masu. Vie nema osnovnih boja, sve se svelo na crno belu kombinaciju. Jedino sto je ostalo su horizontala i vertikala, na ovim primerima elini trakasti nosai koji dre betonske ploe. Pored samih lanova, spoljni pritisci, politiki i kulturni dogaaji tog vremena doprineli su krahu ovog pokreta. Ideal je ponovo spao na svoje polazite u okvir apstraktnog slikarstva van Duzburha. On pie I poslednji manifest De Stajla 1930. Manifest prave umetnosti, citat iz istog: Ukoliko su izraajna sredstva osloboena svega linog, ona su u skladu sa konanim ciljem umetnosti, a to je stvaranje univerzalnog jezika. Godinu dana kasnije, van Duzburh umire u sanatorijumu u Davosu, a sa njim i De Stijl. Jedini umetnik koji ostao veran odnosu vertikale i horizontale pod pravim uglom kao i osnovnim bojama je Pit Mondrijan. Zak kraj, jedan citat iz manifesta iz 1919. Predmet prirode je ovek. Predmet oveka je stil Ideja da stil znai ukidanje svih stilova i na taj nain stvaranje elementarne plastinosti, racionalana je, duhovna i ispred svog vremena.