Недеља 35.

по Духовима
Далеко је од безбожника спасење (Пс. 118: 155)
Лк. 18: 35-43

У данашњем светом еванђељу светина, руља, ућуткује слепца. Не да му да говори.

Светина не жели да он смета Учитељу, будући да га види као мало вредног, односно
потпуно некорисног члана људске заједнице, онога који је тзв. колетерална штета, односно
који само смета Господу, али и њој – светини. Међутим, слепац, упркос големом ометању
од стране гомиле, руље, игнорише је, и не одустаје да вапије за исцељењем од слепила.
Његови вапаји су исповедање вере у Господа Христа. Упркос светини којој је до
куртоазног обзира према Учитељу, слепац се предао великом чину исповедања вере. Овај
слепи галамџија, слеп је од рођења и еванђелски, по тврдој вери, побратим је жени
Хананејки.

И слепцу се Господ одазива! Господа задивљује и умилoстивљује призив слепчевог

исповедања вере у Њега.

Браћо и сестре, колико пута вас је исцелио од слепила Господ у сваком дану?
Колико пута сте дневно губили увиде у исправне духовне орјентире? Колико пута вас је
поверење у свој добар вид, у своје ја-па-ја, потпуно ослепело? То слепило нас води у
духовни егоцентризам. Колико вас је ослепила фантазија и визуелна представа за време
молитве? Слике, маштања за време молитве, ослепљују онога који се моли. Морамо нашу
фантазију држати у аду, и испразнити је од слика Господа Христа, Богородице или неког
светог. Колико смо и ви и ја противречили Светим Оцима маштањима на молитви?
Упитајмо се овом приликом да ли смо толико охоли да смо сами себи постали идол? Да ли
смо постепено обоготворили себе религиозним страхопоштовањем? Од тог слепила се
тешко прогледава! Од те врсте идолопоклонства је могуће прогледати само благодаћу
Божјом. Многа ваша и моја слепила само ласкају нашој умишљености, славољубу,
среброљубљу и гордости. Демон који је ослепео Јуду Искариотског не може нам дати ни
кротост, ни тихост, ни смирење, ни стрпљење… Јер, ми, „царско свештенство” – сви
крштени, само у благодати прогледавамо и беспрекорно видимо.
 Обузет прелешћу, онај који се моли по свом нахођењу, не питајући свештеника
како да се моли, често пада у екстазу. Екстаза је вид хистерије, веома страствено, телесно
распаљивање. Од те врсте самообмањености од демона човек духовно ослепи. Раџијога и
јога уопште је потпуно духовно слепило. Сви индијски јогини су духовни заслепитељи.
Како је могућно да закопани у земљу по три године живе и без воде и без ваздуха? – Мо-
гућно је, јер и демон чини чудеса! Сви пропагатори чуда Божијих хоће да их сматрамо
светима, мада су они кадри и спремни на све подлости, свако лицемерје и обмане, па и на
све злочине. Ти јогини и гуруи желе да нас духовно ослепе и углавном добро виде наше
банковне рачуне. На жалост, сви гуруи су непомирљиви непријатељи хришћанских
духовника, јер они горе против свих служитеља Истине и са суманутом се мржњом
устремљују против духовника који не владају душама и њиховим новчаницима, већ им
помажу колико могу и знају на путу спасења. Дакле, православни духовник не влада над
душама, и то је аксиом! А гуру је његова супротност! Та повреда ума изазива кварење које
се јавља као духовна заслепљеност. Као манија лажне духовне величине јесте потпуно
слепило.

Брате/сестро ко си ти у овој беседи? Да ли си слепац, један из гомиле или гуру?

Прилика је да у мислима и молитвама исповедамо Господу своје духовно слепило,

еда бисмо прогледали. Зашто нисмо бар једном у животу без задршке у свом животу без
престанка, гласно, не марећи ни на кога, као овај слепац, призвали Господа Исуса да нам
поврати духовни вид? Зашто смо миљама далеко од Њега? Зашто се Господу не обратимо
када страдамо од неког слепила? – То обраћање Господу би био чин прогледања у чистој
вери и поверењу! Зашто не би сео на крај пута и замислио да си можда и ти слепац, те и да
му молитвено вапијеш гласно када Он пролази поред тебе? Почуј јасне речи Господње:
Шта желиш да ти учиним? – Одговори му молитвено: Господе дај ми духовни вид и да
променим мој живот и осећаје на лицима других људи, да уочим потребе и мог брата/моје
сестре и да им се у свему добром/лепом нађем.