СТИЛ И СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

1. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О СТИЛУ И СТИЛСКИМ

ФИГУРАМА
2. ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ
3. ФИГУРЕ РЕЧИ
4. ФИГУРЕ МИСЛИ
5. ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
6. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ПРОВЕРА ЗНАЊА

др Ивана Јовановић
ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О СТИЛУ И СТИЛСКИМ ФИГУРАМА

Стил је сâм човек.

Бифон

 Стил је начин изражавања који настаје посебним избором и

комбиновањем гласова, речи, синтагми и реченица – што језик,
тематику, идеју и сиже уметничког текста чине допадљивим на
осећајном и мисаоном плану. Управо су стилске фигуре – као
замена или појачање уобичајених речи, облика и израза –
најважније у стилизацији поезије и прозе.
ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О СТИЛУ И СТИЛСКИМ ФИГУРАМА

 У савременој стилистици уобичајена је подела стилских фигура

на:

ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

ФИГУРЕ РЕЧИ

ФИГУРЕ МИСЛИ

ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 Фигуре дикције обухватају ФИГУРЕ БЛАГОЗВУЧНОСТИ и ФИГУРЕ

ПОНАВЉАЊА.

 У фигуре благозвучности спадају асонанца, алитерација,

онамaтопеја и рима.
 У фигуре понављања спадају анафора, епифора, анепифора
(симплоха) и паралелизам.

 ФИГУРЕ БЛАГОЗВУЧНОСТИ
Избором гласова и речи песник утиче на звуковни слој песме и остварује
милозвучност.
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 АСОНАНЦА је стилска фигура која се заснива на понављању

истог самогласника унутар стиха, чиме се појачава звучност и
изражајност песничког језика.

 ПРИМЕР:

 Пучина плава
спава,
прохладни пада
мрак.
(Вече на шкољу, Алекса Шантић)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 АЛИТЕРАЦИЈА је стилска фигура која се заснива на понављању

истих сугласника или сугласничких група у низу речи у стиху.
Понављајући неки сугласник, песници понекад хоће да нагласе и
одређено значење речи.

 ПРИМЕР:

 Зашто ноћас тако шуме јабланови

Тако страсно, чујно,
Зашто тако шуме?
(Јабланови, Јован Дучић)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 ОНОМАТОПЕЈА је стилска фигура којом се исказују осећања

подражавањем гласова или звукова из природе.

 ПРИМЕР:

 Стоји звека на врату ђердана, / стоји шкрипа гаћа од сандала

(Мали Радојица, народна песма)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 РИМА је стилска фигура сачињена од гласова оба типа – и вокала и

консонаната. Разликује се од асонанце и алитерације по својој
функцији: гласовним понављањима у одређеним положајима истичу се
речи које у томе учествују.

 ПРИМЕР:

 Лишће жути веће по дрвећу,

Лишће жуто доле веће пада;
Зеленога више ја никада
Видет нећу!
(Кад млидијах умрети, Бранко Радичевић)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 ФИГУРЕ ПОНАВЉАЊА
Понављањем речи или групе речи постижу се посебни стилски утисци и
ритам, а то се остварије одређеним фигурама, као што су анафора,
епифора, анепифора, референ и паралелизам.

 АНАФОРА је стилска фигура која подразумева понављање исте речи или

скупа речи на почетку неколико стихова или реченица.

 ПРИМЕР:

 Верујем у пролеће љубави и његове бујице,

Верујем у небеса лепоте,
Верујем у душу дуге, праскозорја и сутона...
(Верујем, Десанка Максимовић)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 ЕПИФОРА је стилска фигура која подразумева понављање исте

речи или скупа речи на крају неколико стихова или реченица.

 ПРИМЕР:

 Све што расте

хтело би да расте...
– Нека расте
и треба да расте!
(Здравица, Душко Радовић)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 АНЕПИФОРА или СИМПЛОХА је стилска фигура која настаје

уједињењем анафоре и епифоре, и подразумева понављање једне
исте речи или скупа речи на почетку и на крају више стихова или
реченица.

 ПРИМЕР:

 Тврда вјера! оставит те нећу,

Тврда вјера! преварит те нећу...
(Марко Краљевић и кћи Краља Арапскога, народна песма)
 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 РЕФРЕН је стилска фигура која се појављује у правилним размацима

у песми. Најчешће се понавља једна или више речи, један стих или
више стихова, обично на крају сваке строфе или веће целине.

 ПРИМЕР:

 Да сам цветак, као што сам мала, Да сам звезда, као што сам мала,
Ја бих српском свету мирисала... На српском бих небу засијала...
Благо теби која имаш мајку, ‘Благо теби која имаш мајку,
Имаш мајку, имаш и бабајку!' ‘Имаш мајку, имаш и бабајку!’

(Сироче, Јован Јовановић Змај)

 ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ

 ПАРАЛЕЛИЗАМ је стилска фигура која се заснива на понављању

реченичних делова или читавих реченица.

 ПРИМЕР:

 Закукало девет удовица,

Заплакало девет сиротица...
Тад завришта девет добри коња,
и залаја девет љути лава,
И закликта девет соколова.
(Смрт Мајке Југовића, народна епска песма)
 ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
 Фигуре речи настају променом основног, уобичајеног значења појединих
речи. У фигуре речи спадају: епитет, персонификација, симбол, метафора,
алегорија и метонимија.

 ЕПИТЕТ је стилска фигура којом се на сликовит начин истиче значајна особина

бића, предмета или радње. У ауторској књижевности на оригиналан и сликовит
начин појединим врстама речи (описним придевима и прилозима за начин)
дочаравају се битне особине бића, ствари и радње.

 ПРИМЕРИ:

 Ноћни пејзаж: звездана љуљка / бледа лица / плави лептири /снене очице /
заљубљене принцезе
(Песник и месец, Добрица Ерић)
 Стални епитети:
 чудо велико / вјерна љуба / рујно вино / земља равна / сиви соко / чаша молитвена
/ утва златокрила / господско одјело
(Диоба Јакшића, народна песма)
 ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
 МЕТАФОРА је стилска фигура која настаје на основу сличности
или разлике међу појмовима. Метафором се исказује пренесено
значење речи, предмет се описује другим сличним предметом или
појавом. У усменој поезији постоји тежња да се метафора учини
разумљивом па се наводи не само пренесено, него и дословно
значење речи. Метафора се може проширити на читаву песничку
слику и тада од ње настаје алегорија.

 ПРИМЕР:

 Она је кнедла у грлу,

сребрна кнедла у грлу;
она је огромна љуљашка
између радости и самоће.
(Плави чуперак, Мирослав Антић)
 ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
 СИНЕСТЕЗИЈА је стилска фигура којом се представљају чулни утисци
на тај начин што се осети једног чула изражавају доживљајима другог
чула.

 ПРИМЕР:

 Слан и модар мирис пролетњега мора.

(Подне, Јован Дучић)
 ПЕРСОНИФИКАЦИЈА је стилска фигура којом се неживим стварима,
појавама и апстрактним појмовима дају особине живих бића.
 ПРИМЕР:

 Спава смирена ливада...

Ливада се захвално загледа у небо.
(Бајка о цветовима и дуги, Стеван Раичковић)
 ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
 СИМБОЛ је стилска фигура која се јавља када у књижевном тексту
или песничкој слици препознамо шире значење које је у вези са
неким универзалним идејама. Смисао књижевног симбола увек се
само наслућује и увек остаје у понечем загонетан и неухватљив.
Ако се његово значење устали, губи поетску вредност, и тада га је
боље звати амблем.
 ПРИМЕР:

 У тој дубини, плавој

И без руба,
Тражио сам, већ давно,
Голуба.
(Небо, Стеван Раичковић)
 ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)
 АЛЕГОРИЈА је стилска фигура којом се мисли и појмови исказују
речима које имају пренесено (прикривено) значење. За алегорију се каже
да је проширена метафора. Настаје када се метафора развије на већи број
стихова или строфа у песничкој слици или у целовитом књижевном
тексту. За разлику од метафоре, у којој је пренесено значење речи,
алегорија означава пренесено значење реченице, – у алегорији се доследно
чувају оба значења, и дословно и пренесено.

 ПРИМЕР:

 Вила гњиздо тица ластавица,

вила га је за девет година,
а јутрос га поче да развија;
долети јој сив-зелен соколе
од столице цара честитога,
па јој не да гњиздо да развија.
(Ропство Јанковић Стојана, народна песма)
 ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ)

 МЕТОНИМИЈА је фигура речи која се заснива на пренесеном значењу

на основу неке унутрашње, логичке везе.

 ПРИМЕР:

 Кад устане кука и мотика,

Биће Турком по Медији мука.
(Почетак буне против дахија, народна песма)
 ФИГУРЕ МИСЛИ
 У фигуре мисли убрајају се оне стилске фигуре пренесеног значења
које се у стиху или у реченици односе на шири смисао онога што је
речено, и делују на већу целину од речи. Овде спадају: поређење
(компарација), контраст (антитеза), словенска антитеза,
градација, хипербола, апострофа, иронија, сарказам и пародија.

 ПОРЕЂЕЊЕ (компарација) је стилска фигура којом се два

различита појма доводе у везу по некој заједничкој особини.
Поредбени однос се истиче речима као, слично, попут, налик, исто.

 ПРИМЕР:

 Плодови јабуке као да светле, као да осветљавају надалеко своју

дадиљу која их спасава носећи их изнад себе сама.
(Јабука на друму, Вељко Петровић)
 ФИГУРЕ МИСЛИ

 КОНТРАСТ или АНТИТЕЗА је стилска фигура која се заснива на

супротности речи или целих реченица, чиме се постижу сликовитост и
осећајност. Употребом антитезе, супротстављене појаве и радње изазивају
јаче утиске и постају изразитије.

 ПРИМЕР:

 Станко умиљат као мало јагње, Лазар већ напраситији.

(Хајдук Станко, Јанко Веселиновић)

.
 ФИГУРЕ МИСЛИ
 СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА је сложени стилски облик негативног
поређења. Назива се словенском јер је омиљена у поезији словенских
народа. Словенска антитеза има трочлану структуру. Састоји се од питања
(?), негативног одговора (–) и правог одговора (+). Њоме се мотивише след
догађаја и емотивно и психолошко стање ликова.
 ПРИМЕР:

 (1) ПИТАЊЕ:
Шта се сија крај горе зелене?
Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
(2) НЕГАТИВНИ ОДГОВОР:
Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина,
(3) ПРАВИ ОДГОВОР:
Већ два златна рога од јелена.

(Израсло ми је дрво зелено, народна песма)

 ФИГУРЕ МИСЛИ
 ГРАДАЦИЈА је стилска фигура којом се осећања, представе, мисли и
песничке слике ређају поступно, по јачини. Узлазна градација (од
слабијих до снажнијих представа, појмова, осећања) назива се климакс, а
силазна (од најважнијих до мање значајних) – антиклимакс.

 ПРИМЕР:

 За Ђурђем је косу одрезала,

за ђевером лице изгрдила,
а за братом очи извадила.
(Највећа је жалост за братом, народна песма)
 ФИГУРЕ МИСЛИ
 ХИПЕРБОЛА је стилска фигура којом се преувеличавају особине
предмета, напетост радње и осећања ликова. Претеривањем се ствара
упечатљива песничка слика, појачава утисак и наглашава доживљај
ствараоца или лирског субјекта према описаном предмету, радњи или
појави.

 ПРИМЕР:

 Окрену га Дојчин низ чаршију;

Колико му силан поиграва,
Из калдрме искаче камење.
(Болани Дојчин, народна песма)
 ФИГУРЕ МИСЛИ

 АПОСТРОФА је стилска фигура у којој се лирски субјект обраћа неживој

природи, стварима, одсутним бићима као да су та бића жива и присутна.
Обраћање је увек директно и у вокативу.

 ПРИМЕР:

 Стојте галије царске!

Спутајте крме моћне,
газите тихим ходом!
Зар не осећате како море мили...
Зар не осећате из модрих дубина...
Клизите тихим ходом.
(Плава гробница, Милутин Бојић)
 ФИГУРЕ МИСЛИ
 ИРОНИЈА је стилска фигура којом се људске слабости и мане извргавају
подсмеху. Речи иронично исказане имају супротан смисао од оног који имају у
уобичајеном, основном значењу.

 ПРИМЕР:

 Како сам га лако ударио,

умах сам га с коња оборио.
(Старина Новак и кнез Богосав, народна песма)
 САРКАЗАМ је врста ироније која је јетка, горка и немилосрдна. То је подсмех који
жели да понизи.

 ПРИМЕР:

 То је, бако, тек за храну!

Твој је синак јунак био,
Ако ј’ ум’о камен гристи,
Мора да се угојио.
(Три хајдука, Јован Јовановић
Змај)
 ФИГУРЕ МИСЛИ

 ПАРОДИЈА је стилска фигура којом се карактеристичне,

најтипичније особине израза и језика једног писца или једног дела –
свесно наглашеним хиперболичким карикирањем – чине смешним.

 ПРИМЕР:

 Иди, куме, иди, иди, А што питаш, мој пријане,

Још ме питаш: како види? Има л’ мане
То је да се приповеда: Па зато га и продајем,
Види остраг ко и спреда, Мој пријане,
Види ноћу ко на дану, Јербо нема мане,
А на дану ко у ноћи, Такви коњи нису за нас,
Такве су му очи. За Цигане.
(Циганин хвали свога коња, Јован Јовановић Змај)
 ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
 Фигуре кострукције су фигуре распореда речи. Ту спадају инверзија и
реторичко питање.

 ИНВЕРЗИЈА је стилска фигура која подразумева раздвајање или измештање

уобичајеног реда синтаксички повезаних речи у реченици – субјекта и предиката,
придева и именице, глагола и његове одредбе.

 ПРИМЕР:

 Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

(На Газиместану, Милан Ракић)
 РЕТОРИЧКО ПИТАЊЕ је стилска фигура која представља питање на које се
не очекује одговор и среће се у поезији.

 ПРИМЕР:

 Кажи ми кажи: како да те зовем

Кажи ми какво име да ти дам?
(Кажи ми, кажи, Јован Јовановић Змај)
 СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ПРОВЕРА ЗНАЊА
 ЗАДАТАК 1: Попуни табелу тако да сваком примеру придружиш ЈЕДНУ
ОД ПОНУЂЕНИХ СТИЛСКИХ ФИГУРА – која одговара његовом значењу
и смислу.

 ЕПИТЕТ
 СТАЛНИ ЕПИТЕТ
 МЕТАФОРА
 МЕТОНИМИЈА
ЈАБУКА ОТМЕНО БЕЛО ВЕШТО
СУНЦА ЛИЦЕ ЛИЦЕ ПЕРО

СТАЛНИ
МЕТАФОРА ЕПИТЕТ МЕТОНИМИЈА
ЕПИТЕТ
 СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ПРОВЕРА ЗНАЊА
 ЗАДАТАК 2: У датој табели, испод сваког примера – напиши одговарајућу
стилску фигуру.

Лишће Дан сјаше с жарког Испокаше ти Како сам га

жути веће ата / ноћ зањише очи, лепа лако ударио,/
по дрвећу, звездану љуљку. слико. умах сам га с
Лишће коња оборио.
жуто доле
веће пада.

АЛИТЕРАЦИЈА ПЕРСОНИФИКАЦИЈА АПОСТРОФА ИРОНИЈА

 СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ПРОВЕРА ЗНАЊА
 ЗАДАТАК 3: Попуни табелу тако да сваком примеру придружиш ЈЕДНУ ОД
ПОНУЂЕНИХ СТИЛСКИХ ФИГУРА – која одговара његовом значењу и
смислу.

 РЕТОРИЧКО ПИТАЊЕ / ХИПЕРБОЛА / СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА / КОНТРАСТ

(АНТИТЕЗА)

Чудан јунак језди Синоћ на престолу, а Кажи ми кажи: како Јали грми, јал' се
низ Косово данас на пању! да те зовем земља тресе? / Ја се
на витезу коњу Данас на пању, а Кажи ми какво име бије море о
шареноме, вечерас у облаку. да ти дам? мраморје? / Ја се
добра коња врло бију на Попина
расрдио, виле? / Нити грми,
из копита жива нит' се земља тресе; /
ватра сева, ни се бије море о
из ноздрва модар мраморје, / ни се
пламен лиже бију на Попина
виле;/ већ пуцају на
Задру топови, /
шенлук чини ага
Бећир-ага – / уватио
Малог Радојицу.
ХИПЕРБОЛА КОНТРАСТ РЕТОРИЧКО СЛОВЕНСКА
(АНТИТЕЗА) ПИТАЊЕ АНТИТЕЗА