Taj kripkeov članak,odnosno ta tema,kojm smo se bavili poslednjih nekoliko

časova koja se tiče strukture ljudskog znanja I paralelno tome,strukture iskaza I

nama su se sve vereme vrteli ovi pojmovni parovi-1-analitičko-sintetičko.2-apriori-
aposteriori I 3-nužno-kontigentno.Ova prva distinkcija za Kripkea je
semantička I kad god imamo podlu ovakve vrste mi možemo da gvorimo o
nekakavom modelitetu u okviru koga vršimo takve podele,premda će onda Kripke
govoriti o modalnostima,da vas to ne zbuni.Analitičko-sintetičko su onda
semantičke modalnosti.Aprirori-apostetriori se tiču načina na koji utvrđujemo
istinitost iskaza,sećate se,apriorni iskazi se definišu kao ni iskazi za čiju istinitost
nemoramo da se pozovemo na iskustvo,možemo dopušteno je ali u principu
definišemu istinitost bez pozivanja na iskustvo.Aposterio su oni čiju istinitost
dokazujemo isključivo tako što se pozvamo na iskustvo.Nužno kontigentno u tom
osnovnom smislu koji dugujemo donekle Lajbnicu.Za nužne istine smo rekli da
su istinite u svim mogućim svetovima a za kontigentne,to su istine koje su
istinite u bar jednom o mogućih svetova,to jest das u zamislivi neki drugi svetovi
u kojima ti iskazi neće biti istiniti.Za nas će ovde biti bitno način na koji je Kripke
formulisao pitanje ojim će se ebvaiti I način na koji će odstupiti poptuno od
tradicionalnog povlačenje ovih distinkcija I uzajamnog povezivanja ovih
pojmovnih parova.U tom smislu je on nejviše jeretik u odnosu na sve svoje
predhodnike.Kvajne jeste u iszvesnoj meri što je doveo u pitanje samo ovu
distinkciju analitičko sitetičko I mogućnst da se ona precizno I na zadovoljavajući
način povuče.Ali Kripke je jeretik u odnosu na tradiciju kako su racinalisti,
empiristi I Kant posmatrali ovu pojmovnih parova.za empiriste smo konstatovali I
za klasične I za empiriste logičkog pozitivzma I logičkog empirizma,konstatovali
smo da su povlačili striktnu liniju podele između leve I desne strane,I das u samo
za anlitičke iskaze dopuštali da mogu biti apriori saznati,odnosno da predstavljaju
nužne istine,klasa analitičkih,apriornih I nužnih iskaza je koekstezivna prema tom
njiovom tumačenju.Sa druge strane onda imamo sintetičke koji moraju biti
saznatljivi apsotreriori I koji oraju imati status kontigentnih istina.Empiristi ne
dopuštaju kombinacije nekog tipa,kakve smo imali prilike da vidimo kod
Kanta,da imamo sintetičke iskaze koji bi bili apriorni i nužni.Racionalisti su
onda dopuštali sitetičeke nužne istine odnosno sinetetiček istine koje se tiču
činjenica,po strani možemo da ostavimo pitanje apriornosti ali u svakom slučaju
racionalisti mininalno dozvoljavali sintetičke nužne istine.Imamo Kanta oji je
dozvoljavao sitetičke-nužne istine u onom smilsu u kojem je apsriornost istaza
definiso pomuću termina nužnost I opštost,pa samim tim što je tvrdio da imamo
sineteičke iskaze apriori,tii skazi bi onda predstavlajli tip sintetičkih nužnih
istina.Šta se kod samog Kripkea dešava,ali strogo govoreći samo jedna mali deo
teksta će vam biti važan za sam ispit.Kada je reč o samom ispitu pitanje koje će
se ticati Kripkea će biti pitanje će biti kako on shvata ove odnose između ovih
pojmovnih parova.Kripke je tu liberalan.Dozvoljva sve one kombinacije koje
su logički koherentne.ne dozvoljava da po istoj ovoj liniji podele pravimo
kombinacije iskaza,jer bi to bila nekoherentna,odnosno samoprotivrečna
kombinacija,ali dozvoljava sintetičke-apriori,sintetičke-nužne,dozvoljava ono
što je sad zanimljivo I ide nasuprot Kantu I čitavoj tradiciji,dozvoljava
sintetičke-nužne istine koje su aposteriornog karaktera.I ono što je možda još
najprovokativnije I najviše jeretički dozvoljava čak i analitičke istine koje su
kontigentne.Time potpuno kida vezu recimo,na kojoj je Kant jako insistirao,vezi
između nužnosti I apriornosti,jer ako imamo sinetteičke I nužne aposteriorne istine
to onda znači da Kant nije u pravu,ako imamo analitičke kontigenete tim više znači
da Kant nije bio u pravu ali da I racionalisti ni empiristi tradicionalni nisu bili u
pravu.To će na kraju i biti pouka koju ćemo biti u mogućnosti da izvučemo kod
Kripkea,bilo je recimo tu I tamo pitanja šta ej a onim Karnapovim
konvencionalizmom,I sa pojmovnim okvirima,Nama će Kripkeovo tumačenje ovih
pojmovnih parova u nekom najočiglednijem obliku pokazati u kojoj je meri bitno
prihvatiti neki pojmovni okvir,koji uključuje sad neke filozofske pretpostavke I
intuicije pa će onda u svetlu tog pojmovnog okvrira I u svetlu tih pretpostavki neka
tumačenja ovih pojmovnih parova koja su u svetlu drugačijih filozofskih
pretpostavki izgledala drugačija.U empirizmi tako što je linija podele oštra,kod
racionalaista tako što su dozvoljavali sisntetičke I nužne istine,kod kanta tako što
dozvoljavao sintetičke apriori sitne koje imaju karakter nužnih istina,POkazaće se
das a izmenom nekih polaznih filozofskih pretpostavki I sa oslanjanjem na nešto
drugačije intuicije možemo doći dodrugačijeg tumačenje ovih pojmovnih parova I
do drugačijeg njihovog povezivanja I na kraju karaju dugačijeg shvatanje ovih
distinkcija.Koje od stih stanovišta izgleda najuverljivije to je sad posebno pitanje
mi ćemo se danas upoznati sa argumentima I intuicijama I razlozima koje Kripke
ima u vidu.I videćemo kroz primere za koje je iskaze tvrdio da su sintetički-
nužni,sintetički apsoteriori I pomenuću vam iako to nema u tekstu I primer
analitičke kontigentne istine.Pitanje od kojeg Kripke polazi liči pomalo na
pitanje koje Knat postavlja-da li postoje sintetički iskazi apriori,pitanje koje je
Kripke imao u vidu je pitanje koje je formulisano u jednoj drugoj filozofskoj
discipliniu drugoj filozofskoj oblasti,u oblasti filozofije duha-ima li kontigentnih
iskaza indetiteta.Kad pričamo o iskazima identiteta,njiovu formula možemo da
predstavimo na ovaj način A=B. Tvrdimo da je neko A identično nekon B. Da je
zornjača recimo identična večernjači.Da je Ciceron identičan Tuliju I tome
slično.Imate iskaze identiteta koji ne uključuju samo izraze koji funkcionišu recimo
kao vlastita imena ili pojedinačna imena,imate izkaze identiteta koji se nazivaju
teorijskim identifikacijama,koje Kripke takođe analizira I uzima kao važan
primer.To su teorijske identifikacije kakve su prisutne u raznim naučnim
oblastima.Primer takve teoriske identifikcije je kada kažemo-voda je
H2O.Imajte u vidu da veznik je ovde nije prosto kopula nego izražava identitet.Mi
kada tvrdimo ovakvu teorijsku identifikaciju mi tvrdimo da je voda kao
supstanca,kao tečnost identična sa H2O,onoj tečnosti koja imam molekularnu
strukturu H2O.Ili možemo obrnutom smeru da kažemo-koju god tečnost da
nađemo a da ima strukturu H2O rećićemo za nju da je voda zato je to znak
identiteta.Otkud uopšte ovo pitanje.Ima li kontigentnih iskaza identiteta.ta mala
digresija se tiče jednog starog filozofskog problema,krupnog,značajnog koji je u
najpotpunijoj formi formulisan kod Dekarta,odnos između mentalnog I fizičkog,živ
je I obnovljen pogotovo u savremenoj filozofiji duha,U smislu da li se pitamo o
potpuno različitim stanjima stvari ili događajima,kako god to da zamišljamo,koji su
nesvodljivi jedni na druge il se jedno od njih može svesti na drugo.Ako smo
idealisti prema staroj podeli onda ćemo možda nastojati kao što je Barkli uradio da
I fizička stanja nekakko redukujemo I interpretiramo I opišemo mentalističkim
terminima, da ih shvatimo kao mentalna,a ako ćemo što je savremenije I mnogo
popularnije stanovište ako želimo da zastupamo jedno u osnovi materijalističku
poziciju onda ćemo zastupati stanovišta da su mentalna stanja koliko god da nam u
prvi mah izgledalo da su potpuno,suštinski razičita od fizičkih stanja,da su u osnovi
svodiva na njih I da su im identična.Ta teza je u savremenoj filozofiji poznata kao
fizikalistička teza,ima I drugih verzija materijalizma ali fizikalisti su recimo
mentalna stanja identična neuroloških fizičkim stanjima našeg CNSa-mozga.Vrlo je
popularana bila identifikacija,slična ovoj voda je H2O,u jednom trenutku kada je
postjala nekakava evidencija koja se posle pokazala pogrešna,ali da su za oste bola
zadužena nervna vlakna C čija pobuđenost ili aktivacija je direktno dovođena u
vezu sa bolom,sa osetom bola I izgledalo je da se bol može identifikovati sa
aktivacijom tog tipa nervnih vlakana.Pa možemo da napišemo-Bol je pobuđenost
nervnih vlakana C.Samo još jedan mali uvod da napravimo,šta je sada nezgodo
kada pogledamo jedna ovakav iskaz,jeste reč o identitetu,ali ne izgleda nam kao da
je ovo aprioran izkaz.Ako bi bio aprioran bar u toj empirističkoj tradiciji koje se
drže i fizikalisti,trebao bi da bude I analitički.Što onda znači da bi deo značenja reči
bol trebalo da bude da je pobuđenost nervnih vlakana C.Teško da bi se biloko
složio sa tim. Mi pojam bola onakao kako ga koristimo u zdravorazumskoj folk
psihologiji,kako anglosaksonsci vole to da kažu,mi pojam bola koristmo u
drugačijem značenju.Imamo u vidu oset koji ima neka fenomenalna svojstva koja
su nam pogotovu iz perspektive pvog lica veoma jasna,mmogu da se uklpte u neki
odnos stimulus reakcije pa sad kažemo da bol je neko stanje koje osetite kada
nekog ubodete iglom I on jaukne onda nam je stimulus I njegova reakcija
evidencija da je imao oset bola.Ali kada želimo da opšiemo samo stanje bola onda
ga opisujemo u nekim terminima da je to oset kojiizaziva neprijatnost,govorimo o
njegovoj oštrini,proddornosti ili tuposti,sigurno da ima još termina kojima
možemo kvalitativno da opišemo oset bola ali svi ti kvalitativni termini se tiču
fenomenološkog aspekta onoga kako subjekat doživljava bol I kako taj bol
fenomenalno izgleda u njegovom iskustvu.Prema tome ovo očigledno ne b mogao
da bude aprioran iskaz u onom smislu u kojem bi apriornost bila isto što
analitičnost.Fizikalisti su se tu onda snašli pa su ovu ovu identifikaciju upoređivali
a ovom identifikacijom ili recimo sa iskazom zornjača je večernjača.Tvrdili u da je
reč o identifikaciji.Ovde smo idenifikovali dva objekta,nebeska tela,naizgled dva
nebeska tela pa ustanovili da je jedno nebesko telo.Ovde smo identifikovali tip
tečnosti sa određenom molekularnom strukturom te tečnosti,ovd opet tip mentalnog
stanja sa tipom neurofiziološkog stanja.Pošto smo iskaz zornjačaje večernjača I
iskaz voda je H2O,te dve identifikacije otkrili empiriski,Dugo se nije poznavala
molekularna struktura prirode ali jednog dana su fizičari I hemičari otkruli
molekularnu strukturu I ustanovili da je voda H2O.Reč je znači o iskazimo čiju
smo istinitost apsteriori otkrili.Ako je aposteriorno utvrđena,gde bi onda mogla da
spade,morala bi da spade u istine ovog tipa,ako ništa drugo makar u kontigentne
istine.Fizikalisti su tvrdili za ove iskaze das u kontigentni iskazi identiteta da su ti
iskazi zaprvo rezultat empiriskog otkrića I da smo samim tim što smo aposteriorno
ustanovili istinitos da su onda kontigentni.Iz toga što smo istinitos nekog iskaza
utvrdili aposteriorno a nismo mogli apriorno sledi da taj iskaz mora da izražava
kontigentnu istinu.To je Kripkeu zasmetalo I on ima jedan formalin
argument,koji ima jednostavnu strukturu I poziva se opet na Ljbnicov princip
zamenjivosti.I to ide ovako,ako tvrdimo da je X=Y onda ćemo mći prema
Lajbnicovom principu moći da kažemo sledeće,svako X=Y ako X ima svojstvo
F sledi da I Y ima svojstvo F.Znači ako tvrdimo za dva obejteka da su
identična svako svojstvo koje ima jedan objekat moramo pripisti I
drugom.zanimljiv je moment kojji Kripke ubacuje,koji strogo fromalno I logički
možda nije u redu,ima logičara koji to možda ne bi dozvolili ali pretpostavimo da
se složimo sa Kripkeom da ovo svojstvo F,možemo da interpretiramo I ovako,svaki
objekat je identičan samom sebi I to nužno identičan samom sebi I ti princip
identiteta kaže A je A je nužna istina I sad možemo da kažemo sledeće-X jeste
identično X ali ćemo reći da je to nužna istina I ono što Kripke uzima je da ovaj
modelni operator nužnu Kripke tumači u duhu svog stanovišta,mi ćemo posle pause
kad na drugom času budemo izlagali Kripkeove modalne intuicije videćemo da on
zastupa stro esencijalističko aristotelovsko stanovište,prema kojem postoje
suštinska svojstva,koja stvarima pripadaju nužno,neko suštinsko svojstvo koje stvar
ima je svojstvo koje ta stvar nužno ima,I pošto to dozvoljava I sobzirom na tu
filozofsku pretpostvaku,I te modalne intuicije on će ovo da interpretira kao svojstvo
samog objekta X.Svaki objekt X ima svojstvo da je identičan samom sebi I to
svojstvo ima kao nužno svojstvo.Ako to interpetiramo kao ako X ima svojstvo da je
nužno identično samom sebi I ako prema lajbnicovom principu svako svojstvo
ukoliko su X I Y identični,svako svojstvo koje X ima imaće I Y.znači I Y mora
imati svojstvo koje ima X to jes ako je idntično da je nužno identično.I to je po
Kripkeu ralog da formalni razlozi nalažu da kada tvrdimo za dva objeta da su
identična ako su zaista identična da je njihov identitet onda nužan.Ova teza važi
samo za tačne iskaze identiteta I uvek je treba uzimati kondicionalno.Ako je neki
iskaz identiteta tačan,prema kripkeovom tumačnjenju,ako te tačno da je zornjača
večernjača,onda je to nužna istina bez obzira što smo je aposteriori otkrili.Ako je
tačno da je voda H2O,onda bi to iz ovih formalnih razloga terbalo da bude nužna
istina bez obzira što smo je empiriski aposteriori otkrili.Mi nećemo ulaziti u ovu
priču,to je za one koje zanima filozofija duha,a I kasnije ćete se u okviru tog
predmeta baviti Kripkeovim argumentima protiv fizikalizma I kripekeovom
odbranom Kartezijanskog dualizma.Kripke smatra da ovo nije nužna istina I smatra
da ovo nije tačan iskaz.On smatra da je zamislivo da imamo oset bola bez
pobuđenosti vlakana C.Ali mi ćemo se baviti ovim drugim pitanjem,kako to da
možemo da imamo iskaz koje apsteriori otkrivamo,koji nam zato izgledaju da
su sintetučke istine nisu istine na osnovu značenje upotrebljenih termina,a
izražavaju nužne istine.To je ono do čega Kripke želi da dođe.Znači ako
postavimo ima li kontigentnih iskaza identiteta.Kripkeov odgovor će biti
nema,stim što još jednu važnu razliku moramo da uočimo.Argumentacija koju
Kripke iznosi u prilog tome da postoje sintetički apsteriori iskazi I istine koje
su nužne ili da kežemo sintettiči nužne koje su apsoteriori,ta argumentacija je
dvostrana.Kripke se oslanja na semantičke intuicije I na modalne
intuicije.argumentaciju gradi u zavisnosti od primera koji
koristi,argumentaciju gradi pozivajući se nate intuicije.kako izgleda
argumentacija u kojoj se oslanja na semantičke intuicije.Pogledajte,za razliku
od iskaza zornjača je večernjača,pogledajte ovaj iskaz(piše iskaz na table u vezi
bendžamina frenklina)Ovo je ovde je takođe znak identiteta,mi bi smo bili u
iskušenju da kažemo sledeće,pa dobro,ako Kripke tvrdi za iskaze identiteta,da ako
su tačni da ovde izražavaju nužnu istininu,da su ujedno I nužni,bez obzira što
aposterioi otkrivamo njihovu tačnost,da bi to trebalo da važi I za ovaj iskaz.za ovaj
iskaz ,odnosno za ove rečenice koje su na ovaj način formulisane I izražavaju iskaz
identiteta to ne važi.Kripke je tu eksplicitan.To otkriva semantičke intuicije na koje
se on oslanja.Zašto ovo intuitivno gledano ne predstavlja nužnu istinu,pa u startu
mi možemo da kažemo sledeće,Frenklin je u ovom aktuelnom svetu postigao I
jedno I drugo,ali je zamisliv svet u kojem bi frenklin bio samo prvi minister pošte
SAD.a da sticajem okolnosti u jednom takvom svetu nije otkrio bifokalne naočare I
obrnuto.takođe zamislv je svet kojem nije postigao ni jedno ni drugo.Sve su nam
to koherentno zamislivi svetovi,nema nikave protivrečnosti u zamislima takvih
svetova.Ako je to slučaj,neko bi mogao da deli intuiciju koju su imali
fizikalisti,kada trdili da je ovo(pokazuje na table) kontigentan iskaz identiteta I ovo
pa onda preneli to na bol je pobuđnost nervnih vlakana C.Zar nije zamisliv svet u
kome bi se pokazalo da voda nema strukturu H2O.Zar nije zamisliv svet u kome bi
zornjača I večernjača bila dva različita nebeska tela.Kripke navodi vrlo jake
sementičke razloge da ono što na u prvi mah izgleda zamislivo,u stvari nije
zamislivo.To jeste zamislivo pod dva uslova,ili da nije tačno da je voda H2O,da
smo mi došli samo do otkrića,pod znacima navoda,odnosno das mo pogrešno
ustanovili molekulrnu strukturu vode ili pod pretpostavkom da smo promenili
značenje jednog od ova dva termina.Kod ovog iskaza to nije slučaj,za njega lako
možemo da ustanovimo da izražava kontigentnu istinu jer zaista izgleda potpuno
zamislio,bez ovih intervencija tipa da se menja istinosna vrednost polaznog iskaza
ili da se menja značenje upotrebljenih reči.Otkuda ta razlika.ta razlika po
Kripkeovo mišljenjj potiče iz toga kako mi upotrebljavamo određene izraze u
običnom jeziku kada pomoću njih želimo da izdvojimo objekat o kojem želim
nešto da tvrdimo I to izdvajanje objekta,ukazivanje na objekat,korišćenjem nekih
jezičkih sredstava,nekih jezičkih izraza se naziva referiranje.To je tehnički izraz
koji treba da se ima u vidu,možda nije najrećnije ali nažalost mi u našem srpskom
jeziku nismo našli ni jedan bolji.Mi možemo da ukažemo na objekat o kojem ćemo
nešto da tvrdimo,možemo I ostezivno da pokažemo,ali kad govorimo o jezičkim
sredstvima koristimo indeksičke izraze,pokazne zamenice,I koristimo ono što je
standardno I što je u igri ovde kod iskaza identiteta,koristimo imena I opise.Mi na
objekat možemo da referirmo,da ga izdvojimo,pa da o njemu nešto tvrdimo,bilo
koristeći ime bilo koristeći opis.Način na koji funkcionišu imena prema
kripkeovom mišljenju I prema njegovim semantičkim intuicijama se razlikuje od
načina na koji funkcionišu za referiranje na koji funkcionišu opisi.Kada korisimo
imena Kripke tu referiranje tumači u jednoj tradiciji koja se vezuje za Mila.Mil je
prvi razlikovao konotaciju od denotacije.Pa je tvrdio da denotacija je relacija
između reči I stavri koja je rečju označena za vlastita imena je tvrdio da imau samo
denotaciju,da ne uključuju nikakve attribute već da prosto funkcionišu kao
etikete.To je čin krštenja,nekom prikačimo ime kao svojevrsu etiketu I od tada ta
osoba nosi to ime kao svojevrsnu etiketu I mi kad hoćemo da govorimo o toj osobi
upotrebljavamo to ime.Normalno,svakako bili su tu još neki kontekstualni
parametric,koji utiču da se baš na tu osobu to ime odnosi jer imena se ponavljaju,ali
imajući u vidu samo referiranje na tu osobu,kada smo recimo želeli da govorimo o
Frenklinu,samo referiranje je direktne relacija I ona se može eteforično po analogiji
shvatiti kao svojevrsno etiketiranje.Mi ne govorimo o frenklinu I ne
upotrebljavamo ime frenklin tako što se prvo oslanjamo na nekakve opise,nego u
upotrebi I bilo čije ime od nas ovde prisutnih,onog trenutka kad smo videli na koju
osobu se to ime odnosi I kojoj je prikačena ta etiketa,od tog trenutka mi to ime
koristimo u jezičkoj praksi kada ćemo označavati tu osobu.I kada govori o imenima
Kripke tu vrstu referiranja I označavanja izražava tako što imena naziva rigidnim
designatorima.Namerno sad kažem imena u množini.Opisi koje dakle takođe
možemo da koristimo da bi smo identifikovali objekte o kojima želimo nešto da
tvrdimo,opisi funkcionišu na drugačiji način,Opis će izdvojiti objekat ili
osobu,preko atributa koji se tm objektu ili osobi pripisuje.kad govorimo o prvom
ministru pošte SAD neznajući da je to Frenklin,mi ćemo taj opis primeniti na onu
osobu koju u aktuelnom svetu zadovoljava ovo svojstvo,koja zaista bila prvi
minister pošte SAD.Može da se desi da to nje bio frenklin nego neko drugi,u
aktuelnom svetu se desilo da je to bio Frenklin.Ali ovaj opsi referira na osobu u
aktuelnom svetu preko ovoga što je atribut ili svojstvo,koje taj obejekat ili osoba
moraju da imaju,da bi se opis tačno nanjih primenio.Odgovor na Stefnovo
pitanje.Reč može biti ista.Imena mogu da promene nosioce ali sa promenom
nosioca menja se I značenje I to se lako vidi sobzirom na to da se menje istinosna
vrednost delom I zahvaljujući promeni u značenju.Znači ovo što vi kažete je
zamislivo I tu je zamka u koju su fizikalistu uleteli,oni kad su utvrdili da je to
zamislivo oni su znači negde bili u iskušenju da kažu sledeće,pa da zamislivo je
neki mogući svet u kojem će imena zornjače I večernjače da se odnose na dva
različita nebeska tela.Samo da dovršim ovu formulaciju.Opisi su nerigidni
designatori.Značenja imena se sastoji isključivo u imenovanju,značenje imena je
prema toj interpretaciji,prema toj semantičkoj intuiciji,značenja imena je ono što
nosi ime,nosilac imena.U tome se iscrpljuje značenje imena.(Skrenuću vam pažnju
da ima autora koji tvrde suprotno I da je svako ime opis I da je svako ime neki
skraćeni svežaj deskripcija).Ako je to tako onda ime kada se odnosi na određen
objekt u datim okolnostima,da bi smo to ime koristili u istom značenju,ono I dalje
mora da označava isti taj objekat.Nama je zamisliv svet u kojem će neki drugi
obejekat da nosi isto to ime(Stefan je pitao da li nam je zamislv svet u kome će
neko drugi da nosi to ime).Ali ako želimo da govorimo o ovom objektu koji
označavamo tim imenom recimo o tom bendžaminu frenklinu,mi možemo da
zamišljamo svetove u kojim je bio ili nije bio prvi minister pošte,otkrio ili nije
otkrio bifokalne naočare I još gomilu drugih stvari.Ali da bi smo uopšte zamišljali
te svetove u kojim se to menje kod Bendžamina Frenklina,ovo ime mora da ima
fiksirano značenje.Jer je to jedini prihvatljiv smiso u kojem ćemo o istoj toj osobi
govorti odnosno zamišljati šta je njoj moglo da se desi.Rigidna designacija u
Kripkeovom smislu znači da je svaki onaj izraz,bar to Kripke tvrdi za imena je
rigidni designator ukoliko kada označava jedan objekat,da bi imao isto značenje,u
svakom mogućem svetu u kojem taj zamišljamo da taj objekat postoji,to ime
označava isti taj objekat.Pogledajte zornjača I večernjača.Ako je zornjača rigidni
designator ili ako je večernjača rigidni designator u aktuelnom svetu označavaju
jedan isti obejkat.U svakoj zamislvoj situsciji u svakom mogućem svetu,ako želimo
da sačuvamo njihovo značenje kao rigidnih designatora,sada nam je trivijalna
posledica da je u svakom mogućem svetu to jedan te isti objekat.Onda je ovaj iskaz
ako je tačan u aktuelno svetu mora biti tačan u svakom mogućem svetu,pod
pretpostavkom da taj objekat,odnosni ti naizgleda različiti objekti u tom svetu
postoje.Znači u svakom svetu u kojem postoji venera I zornjača I večeranjača
koristimo u istom značenju ovo će biti istina.U svako svtu u kojem postoji istoriska
ličnost koju smo imenovali kao Ciceron a u nekim drugim kontekstima ka
oTulije,pošto je reč o jednoj istoj istoriskoj ličnosti,u svakom mogućem svetu u
kojem ta zamišljamo da postoji ta ličnost biće tačan iskaz Ciceron je Tulije.Jer
značenje tih imena se ne menja od sveta do sveta zato što imena po ovoj
pretprostvaci funkcionišu na taj način.To deluje krajnje prihvatljivo kada govorimo
o vlastitim imenima.Ali postoje jaki razlozi I u to se ne moramo upuštati,koja
sugerišu da se I opšte imena ponašaju na isti način.zato što imenuju ono što
nazivamo priridone supstance ili prirodne vrste,kada govorimo o vodi imamo u
vidu prirodnu supstancu,svaki uzorak vode deli neka zajednička svojstva sa svakim
drugim uzorkom vode I zbog toga sve te uzorkei nazivamo imenom-voda.Svaki sto
deli obeležja sa vakim drugim stolom,zahavljujućo kojima koristimo ta opšta imena
I opšta imena prema Kripkeu su po analogiji sa ovim vlastitim imenima takođe
rigidni designatori koji rigidno desgniraju prirodene supstance,odnosno priroden
vrste.Kada smo otkrili da voda jeste H2O I utvrdili da je to istina za akualni svet u
svakom zamsilivom,mogućem svetu u kojem zamišljamo vodu će biti istinito da je
voda H2O,jer opšta imena rigidno designiraju,da bi smo sačuvali njihovo značenje
oni na ta opšta imena u svakom mogućem svetu moraju da referiraju na istu stvar
Otuda Kripkeova teza da su iskazi identiteta u kojima se javljaju rigidni designatori
na levoj I na desnoj strani,ako su tačni ne mogu biti kontigentne istine,a ovo je
semtičko odnosno lingvističko obrazloženje.Imena funkcionišu kao rigidni
designatori.To u opisima nije slučaj.Zašto su opisi nerigidni designatori.Zato što od
mogućeg sveta do mogućeg sveta će se menjati objekat na koji referiramo,mi u
aktuelnom svetu imamo Frenklina,ali u nekom drugom svetu je neka druga osoba
mogla da bude prvi ministar pošte ili da izume bifokalne naočare.I onda će opis u
tom drugom mogućem svetu referirati na neku drugu osobu.Opisi su jezička sredsta
pomoću kojih refriramo na objekte nerigidno,njihovo označavanje nije fiksno
jednom za svagda,nego može da varira od okolnosti do okolnosti od mogućeg sveta
do mogućeg sveta I onda je to razlog zašto je ovo iskaz identiteta koji izražava
kontigentnu istinu,ali samo zato što se u njemu javljaju nerigidni designatori.Pauza.

Drugi čas

Sada u igru stupaju modalne intuicije I Kripke smatra da zaista načina na koji
razumemo svet I stvari oko sebe,da uključuje ovo aristtotelovsku esencijalističku
pretpostvku,da mi kada opisujemo stvari,da možemo ne uvek tačno,ali da u
principu možemo da povučemo razliku između suštinskih svojstava stvari I
nesuštinskih svojstava stvari.Svakako dok se nije znalo da je molekularna stuktura
nešto što je suštinsko svojstvo date supstance ili tečnosti,da smo imali pogrešne
predstave o suštinskm svojstvima,ali smo I dalje povlači razliku između suštinskih
I akcidentalnih svojstava,prema Kripkeovom mišljenju kao što se zaista zamislivo
je jdnog dana može pokazati I da smo na ovom nivou pogrešili,da možda na nekom
još dubljem nivou postoji neka konstitucija stvari I čestica I njihov odnos ili to ne
moraju biti čestice nego neka polja sila ili šta god.To jeste neki način da razumemo
kako nauka napreduje.Možda I ovo(pokazuje na tabli) nije istina,kripke I ne želi da
kaže da ovo mora biti istina.Kripke kaže ako je ovo tačno onda je to istina-To
stalno imajte u vidu,to je jedna ključnih stvari kod kripkea, da ne bi ste
pogrešno formulisali oggovor na ispitu.Međutim šta je test sada za ovu drugu
vrstu istina,znači prvo razlika između suštinskih I nesuštinksih svojstav je
aristotelovski formulisana,svako ono svojstvo koje stvar mora da ima da bi bila to
što jeste,smatraćemo suštinskom svojstvom te stvari,to je svojstvo koje stvar ne
može da izgubi a da ne promeni svoj identitet.Svako ono svojstvo kooje stvar može
da promeni,a da ne promeni svoj identitet,svako takvo svojstvo je onda
neesencijalno odnosno akcidentalno ili možemo da kažemo I
kontigentno.Zamislivo je ovo svojstvo-biti prvi minister pošte SAD je primer
akcidentalnog,kontigentnog svojstva Bendžamina Frneklina.Šta bi bilo njegovo
suštinsko svojstvo,Kripke je tu imao tezu da kada je reč o ličnostima,da je suštinkso
svojstvo njihovo poreklo I to poreklo u smislu roditelja,kombinacije jajne ćelije I
sprematozoida,ta kombnaciaj u tom trenutku,definisala,to poreklo predstavlja
suštinsko svojstvo te osobe.Mi možemo da zamišljamo kod frenklina da je
promenio mnoge osobine u nekim od mogućih svetova ili okolnostima,ali ne
možemo da zamislimo svet u kojem bi Bendžamin Frnklin bio sada osoba rođena
od strane nekih drugih roditelja jer bi to menjalo njegov identitet.Prihvatili mi to ili
ne,Kripke je smatrao da je poreklo esencijalno svojstvo osoba.Kripke je ovaj tekst
koji imate držao kao predvanje za katedrom koja je bila drvena.Kad posmatramo
ovu kadedru ovaj sto ispred mene,on je kompletno sačinjen od drveta,empiriska je
činjenica kada posmatramo ovaj sto-drven.Ka dneko ulazi u ovu učionicu I prilazi
ovom stolu ne ože unapred zanti da li je on drven ili ne.Empirisko otkrivamo da je
njegova konstitucija takva da je napravljena od drveta.aposteriori.Sada pogledajte
da li sada možemo da zamislimo za ovaj sto,koji smo identifikovali u ovom
trenutku I ustanovili tu činjenicu o njemu,da je mogao biti napravljen od vode koja
je zaleđena I obrađena na odgovarajući načini obojena na odgovarajuči način,da
spolja kad vizuelno gledamo,izgleda isto kao što ovja sto izgleda ali nije drveni sto
već sto napravlje od zamrznute vode.Pitamo se da li je to zamislivo,Kripke smatra
da to nije zamislivo,da bi to bilo nekoherentno.Zašto?Zato što mi kažemo-ovaj sto,i
hoćemo da zamislimo nešto o ovom stolu,koje je de fakto drven,pa nam onda
izgled kao da je moguće,zamislivo da je ovaj sto napravljen od leda,ali Krike
smatra da to nije zamislivo zato što je konstitucija ovog stola njegovo esencijalno
svojstvo.Ukoliko bi smo pred sobom imali sto koji je napravljen od leda-onda to iše
ne bio bio isti sto.Znači mnoge stvari su zamislive,zamislivo je da trepnemo a da
neko volšebno promeni ovaj drveni sto,zameni ledenim stolom,koji nam vizuelno
izgleda isto.Ali onog trenutka kada ustanoimo da je konstitucija tog stola
drugačija,nećemo više biti spremni da kažemo da je to isti sto.O čemu se radi,ako je
tačna kripkeova teza da je konstitucija stvari suštinsko svojstvo stvari,ono od čega
je napravljena,da je suštinsko svojsto tog predmeta,onda neki predmeti kod kojih
smo otkrili to svojstvo ne može da promeni to svojstvo a da ostane isti predmet.Iz
tog razloga,jer imamo iskaz koji tvrdi,mi jesmo empiriski otrili konstituciju ovog
stola,ali onog tenutka kada kažemo da je ovaj sto drven,to moramo da
interpretiramo kao nužnu istinu.Iz tog razloga je nezamilivo da bi isti ovaj sto
mogao biti napravljen od leda.Sve istine ovog tipa,bilo da su
obične,zdravorazumeske,a pogotovu kada je reč o naučnim istinama,sve istine tog
tipa,svi iskatzi tog tipa ako su tačni izražavaju nužne istine ukoliko su tačne ove
modalne intuicije koje govore o esencijalnim svojstvima.,a esencijana svojstva
stvari ne možemo da izvedemo apriori iz pojmova kojima označavamo te stvari,mi
ih otkrivamo,I otkrivajući ih mi smo morali da se pozovemo na iskustvo,to su
aposteriorne istine ali one su prema Kripkeovom mišljenju sintetičke i
nužne.Kripkeov zaključak onaj koji je za nas relevantanm kada se bavimo
epistemologijom je ovaj da je reč o nezavisnim distinkcijama,da su ove distinkcije
sobzirom das u izražene u različitim dimenzijama da izražavaju različite
modalnosti da su one uzajamno,logički nezavisne,I tu je onda greška I empirista I
Kanta,zato što su za neke od tih pojmovnih parova,ili za neke od tih distinkcija
mislili da su nužno povezani.Pa su empirsti mislila ako je neki iskaz analitički da
on mora biti apriori,da mora biti nužan ili kao u ovom kontekstu spora sa
fizikalistima,ako je aposteriorna istina onda ona mora da bude kontigentna.To je
ono što Kripke smatra da je pogrešno,da mi iz toga što neki izkazi spadajuu jednu
od ovih kategorija,da iz toga ne možemo da izvedemo nikakakav
zaključak,povodom toga gde ćemo ga svrstati kada je rač o preostalim
kategorijama.Poslednji završni udarac je da se pokaže da je moguće imati
analitičke iskaze koji izražava kontigentnu istinu.Primer je prilično
jednostavna,može da izazove sporove I nedoumice,gomila autora se posle time
bavila,ako se nalazimo u parizu u onom muzeju u kojem se čuva etalon za metar
imamo šipku pred sobom,koja se čuva u specijalnim uslovima,za tu šipku kažemo
da je etalon za metar.Svakako da je tačno eči da je ta šipka dugačka jedna metar.Pa
zašto je tačno reći,zato što smo uveli to kao etalon za metar,to je analitička istina,to
je upravo ono što označavamo pod pojmom metar,dužina te šipke u tim uslovima,I
kad kažemo ova šipka je dugačka jedna metar izgleda da je to primer analitičkog
iskaza,pokazujući na nju.Da li je to nužna istina-nije.zamislivo je,promenite malo
uslove,zato se I čuva u tim specijalnim uslovima,promenite drastične te
uslove,temperaturno,ako izložite tu šipku izuzetno visikoj hladnoći,ona će se
skupiti,ako je zagreete do određene mere ona će se proširiti,uvećati,I promeniti
svoju dužinu.Zamislive su okolnosti u kojima ta šipka koju sad posmstramo I koja
ima ovu dužinu,neće imati ovu dužinu,uvećaće se ili će se smanjiti.Mi smo
formulisali analaitički iskaz,to je kripkeova ideja,ali tako što smo uključili jedno
svojstvo koje je kontigentno,taj iskaz kao analitički ima određenu funkciju u okviru
naše prakse merenja,zato što govorimo o etalonu za jedna metar I kad god merimo
dužinu obejata mi zapravo imamo taj standard u vidu.Ali smo za taj etalon,taj
standard izabrali svojstvi koje je u osnovi kontigentno.Kod fizičkih
objekata,njihova dimezija,odnosno širina,dužina,visina ne spadaju u njihova
esencijalan svojstva.Ne spadaju u nužna svojstva.Ako imamo tu modalnu
intuiciju,onda ćemo biti skloni da prihvatimo ovo kao primer za analitički iskaz
koji izražava kontigentnu istinu.Ako bi se to prihvatilo onda bi se definitivno
pokazalo da su ovi pojmovni parovi takvi kakvi su,da ih možemo definisati kada je
reč o jednoj ravni ali da njihov uzajamni odnos po Kripkeovom mišljenju pogrešno
shvatali I empiristi I racionalisti I Kant.razlog zbog kojeg to Kripke misli je da,ako
mi zaista govorimo na način na koji on smatra da govorimo,odosno upotrebljavamo
izraze kojima referiramo na objekte tako da razlikujemo rigidne I nerigidne
designatore I ako uz to još imamo razliku između esencijalnih ili neesencijalnih
svojstava da onda možemo da imamo obilje sintetičkih iskaza koji izražavaju nužne
istine,koje aposteriori otkrivamo I možemo da imamo I čak neke koliko god retke
analitičke iskaze koji izražavaju kontigentne istine.da sa time zaokružimo
priču,očigledno je da su ove pretpostavke koje su tu negde u pozadini,das u te
pretpostavke ključne jer svakako da bilo empiristi bilo racionalisti,bilo Kant bi
mogli da reaguju I da se pozovu na neke druge filozofske pretpostavke I da tvrde da
je kao što je Kvajn ili Rasel …koji sasvim drugačije tumače značenje vlastitih I
opštih imena,oni će imati reserve prema jednom ovakvom filozofskom
stanovištuma vi će te videti kad budete čitali Kripkea u kojoj meri vam to izgleda
uverljivo.Pitanja?