IMPERATIV

Imperativ (zapovedni način) je prost i ličan glagolski oblik kojm se izriče zapovest, molba… Najčešće se
koristi u upravnom govoru.

Marko, izlazi napolje odmah!

Moilim te, dohvati mi knjigu sa police.

Ne hranite životinje!

Kupite sveže jagode!

Deco, da biste bili zdravi, jedite puno svežeg voća i povrća!

Imperativ ima oblike samo za 2. lice jednine i za 1. i 2. lice množine.

Prezent:

1. gradim 1. Gradimo

2. gradiš 2. gradite

3. gradi 3. grade

Imperativ:

1. - 1. gradimo

2. gradi 2. gradite

3. - 3. –

Imperativ se gradi tako što se na treće lice množine prezenta odbije nastavak u prezentu I
doda odgovarajući u imperativu.

1. lice jednine - ne postoji 1. lice množine - imo, jmo

2. lice jednine - i, j 2. lice množine - ite, jte

3. lice jednine - ne postoji 3. lice množine - ne postoji

 Skočiti

1. - 1. skočimo

2. skoči 2. skočite

3. - 3. –

Crtati

1. - 1. crtajmo

2. crtaj 2. crtajte

3. - 3. -

Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na -K, -G, ili -H (peći, seći, obući, teći,
pomoći...) u imperativu dolazi do sibilarizacije, glasovne promene kod koje suglasnici K, G, H
prelaze u C, Z, S

OBUĆI – prezentska osnova OBUK-

1. - 1. obucimo

2. obuci 2. obucite

3. - 3. –

Idi u svoju sobu! Obucite džemper, hladno je!

Dodaj mi tu knjigu. Deco, obrišite tablu odmah!

Stoj i ne mrdaj nikuda! Pevajmo složno svi, igraj Radnički!

Ana, očešljaj lepo kosu! Pada kiša, uzmite kišobran!

Završi domaći, pa idi napolje! Za svaki slučaj kupimo hleb!

Milane, obrati pažnju na mene! Da bi dobio pet, marljivo uči!