именом (попут латинштине и Moliera) надмудри друге и да оправда том ски државља1-1и1

чаробном лозию<ом агресивне намисли једнога племена против друго­ ђутим, Хрвати ;
га. Та је лозинка уистини плод хрватске интолеранције, помијешане с држави, они пр:
непотпуним знањем (да не речемо потпуним незнањем) државнога пра­ тички Хрвати, 1-1
ва, повијести и конституције европс1<их држава. Ми се служимо том ри­ дуалност. Један ј
јечи да протумачимо мисао онијех који је изнијеше на свијет, али го­ народ дуализма
ворите ли Францезу о некаквој nationalite politique, насмијаће вам се у · ни овако ни она
бр1<. А кад вам се Францез насмије, доспјевени сте. Народност може би­ казној бившој т
ти само сасвијем здружена са државом или од државе сасвијем одије­ а -rада лишите 1
љена. Или јс у једној држави једна народност, а то можемо, с незнатни­ хрватску. Tertiu
јем изнимкама, рећи о Францеској, или су у једној држави многе народ­ Баш кад нам па.
ности, како у Швајцарској и у Сједињенијем Дравама. О Аустро-Угар­ нески М. Албер�
ској монаркији не говоримо овдје, јер је управо српско-хрватско питање .мо се (то на ств
плод in ultima анализи абнормалне конституције Аустрије. О томе ма.: Како је познато.
ло послије. Рећи ћемо само мимогред да сви државнички умови, који не одлични и патр1
робују једној или другој странци, у Аустрији налазе у федерализму, тј. у дине Волфе, ниј
потпуноме политичкомс изједначењу народности једину будућност мо­ рите... ", али боЈi
наркијс. Јер када би превладала у Аустрији хрватска теорија о политич­ врло, врло ошч
кој народности, тада би ми дошњедно имали :гласовати за уставовјерну рече: Drole d'ho
Staatsspracl1e у Cizlajtaniji. Још један·
Промотримо, молим вас, ова два случаја: повијести Евро�
а) у Францеској (што о њој говоримо односи се на све остале држа­ може бити двој�
ве у којијем је 9/ 1О душа једне народности) -у Францсској сви су Фран­ шисте. Ну, х:оће
цези. }Китељи који нису француске крви могу бити: 1) поданици друге Францез, али да
државе, 2) поданици француски. У првом случају они ће се назвати Ни­ литички Нијем,
јемци, Енглези, Кинези итд., тј. о:н:о што су и нико им :н:а свијету неће ре­ мљиве ријечи. С
ћи да су политич1<и Францези. А спомените се, молим вас, да би Хрва­ колибу и да апса
ти били врло ради ставити нас Србе у ту категорију суб. 1). Биљежимо политичкој нар<
ово као примјер братскељубави. У другом случају, сви неФранцези који б) У држа�
примају грађанство Републике називљу се Францези и ником не доходи стем. Што је нес
на памет рећи да су политички Францези, а неполитички нпр. Нијемци. то је рацио:н:алн1
Отаџбина и држава су једно тијело и једна душа. Они могу, ако хоће, го­ мјер Елветичке
ворити дома њемачки, али то је une question de for interieur. Они немају хрватске теориј�
другијех привилегија ни другијех дужности него привилегија и дужно­ ки-напросто не
сти свакога Францеза. ри у туђини да јс
И у овоме одношају Хрвати помутише сваки појам народности же да је члан Ш1
и државе. Срби и Хрвати pro primo нијесу нигдје ни српски ни хрват- deutscher Schwe

16