PS Prirucnik Jul 20182495975839505342742

Центар за основну полицијску обуку
Сремска Каменица
РЕП УБЛИК А С РБИЈ А

М И Н И С Т АР С Т В О У Н У Т Р АШ Њ И Х
ПОСЛОВА
СЕКТО Р ЉУДСКИ Х РЕС УРС А
Одељење за стручно образовање и обуку
ЦЕНТ АР ЗА ОСНО ВНУ ПОЛИЦИЈС КУ ОБ УК У

Сре мск а К аме ни ца
ПРЕДМЕТ ПС:
ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИЦИ –
ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ДУЖНОСТИ
Тематска област:
ПС1: Полицијски службеници

ПС2: Понашање, међусобни односи и униформа полицијских
службеника
мај 2018.
ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 1

ПС 1
Полицијски службеници
Наставне јединице:
ПС 1.1: Појам и обавезе полицијских службеника и врсте радних места

ПС 1.2: Права и дужности полицијских службеника
ПС 1.3: Врсте и начин стицања чинова/звања полицијских службеника и
каријерни развој полицијских службеника
ПС 1.4: Оцењивање рада

ПС 1.1: Појам и обавезе полицијских службеника и врсте

радних места
ЦИЉ НАСТАВЕ
Циљ ове наставне јединице је да се полазницима пружи могућност да дефинишу појам

полицијски службеник у Министарству унутрашњих послова,да стекну неопходно знање о
обавезама полицијских службеника и врстама радних места у Министарству унутрашњих
послова.
ЗАДАЦИ:
На крају ове наставне јединице полазник ће моћи да:
1. да наведе запослене у Министарству и дефинише појам полицијски

службеници,
2. наведе и објасни обавезе полицијских службеника
3. наведе и објасни врсте радних места полицијских службеника
ИСХОДИ:
На крају ове наставне јединице, полазник ће моћи да:
1. разликује запослене у Министарству унутрашњих послова.

2. да познаје обавезе полицијских службеника
3. да познаје врсте радних места у Министарству унутрашњих послова

1.Појам полицијских службеника
Полицијске послове обављају полицијски службеници.

Запослени у Министарству јесу полицијски службеници, државни службеници и
намештеници.
Полицијски службеници јесу:
1) лица која обављају полицијске послове у статусу овлашћених службених лица и

примењују полицијска овлашћења (овлашћена службена лица - ОСЛ);
2) лица на посебним дужностима која обављају друге унутрашње послове у непосредној вези
са полицијским пословима (лица на посебним дужностима - ПД).
Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица, морају имати најмање

завршену полицијску обуку основног нивоа.
Државни службеници јесу лица, која у том статусу, обављају остале послове из делокруга
Министарства и са њима повезане опште, правне, информатичке, материјално-финансијске,
рачуноводствене и административне послове.
Намештеници јесу лица, која, у том статусу, обављају пратеће помоћно-техничке послове.
2.Обавезе полицијских службеника

Полицијски службеници у свако доба предузимају неопходне радње ради заштите живота и
личне безбедности људи и имовине.
Полицијски службеник у обављању својих послова служи и заједници и штити сва лица од
незаконитих деловања, обавезан је да увек поступа професионално, одговорно и хумано и да
поштује људско достојанство, углед и част сваког лица и друга његова права и слободе.
Полицијски службеник, доставља у писаном облику непосредно надређеном службенику
сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских
овлашћења или на други начин.
Полицијски службеник у обавези је приправности када околности посла и задатака то
захтевају.
Приправност за рад, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног
руководиоца или лица овлашћеног за позив за долазак на рад.
Приправност, односно околности које указују да полицијски службеник распоређен на
одређено радно место мора бити доступан и приправан да, по позиву непосредног
руководиоца или лица овлашћеног за позив, обави посао или задатак који је планиран и за
који се очекивала потреба евентуалног ангажовања полицијских службеника са
одговарајућег радног места, прописује министар.
Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави посао или задатак
рачуна се као прековремени рад.
4.Врсте радних места у Министарству унутрашњих послова
Радна места полицијских службеника деле се на руководећа и извршилачка радна места.

Руководећа радна места полицијских службеника класификују се у четири категорије у

зависности од сложености послова, образовања, чина/звања, степена одговорности и
овлашћења за доношење одлука, као и самосталности у раду, и то на руководећа радна места:
1) стратешког нивоа;
2) високог нивоа;
3) средњег нивоа;
4) оперативног нивоа.
Радна места подразумевају послове руковођења и командовања, која обухватају: планирање,

организовање, координацију, контролу, оцењивање, анализирање, вредновање рада и
информисање, као и друге послове од значаја за руковођење и командовање на захтеваном
нивоу компетенција.
Руководећа и извршилачка радна места су сва радна места која подразумевају непосредно
обављање полицијских и других унутрашњих послова, као и напредовање у оквиру
одговарајућег распона чина/звања.

ПС 1.2: Права и дужности полицијских службеника
Циљ наставе ове наставне јединице је да пружи полазницима могућност да разумеју права и
дужности полицијских службеника, као и да науче услове за њихово остваривање.
ЗАДАЦИ:
1. наведе 10 од 18 права полицијских службеника, као што је дато у Приручнику;
2. наведе 9 од 16 дужности полицијских службеника, као што је дато у Приручнику
ИСХОДИ:
1. Разликује права, обавезе и дужности полицијских службеника .

1.Права полицијских службеника
Права полицијских службеника су:
 Службено оружје и средства принуде
Полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица има дужност и право да носи
службено оружје и муницију.
Службено оружје и муницију, као и друга средства принуде, полицијски службеник у статусу
овлашћеног службеног лица употребљава под условима утврђеним Законом о полицији.
Полицијски службеник у статусу лица на посебним дужностима нема право да носи
службено оружје и муницију нити да примењује средства принуде.
Врсте наоружања и муниције, као и средстава принуде, односно опреме коју употребљавају
полицијски службеници у статусу овлашћеног службеног лица прописује Влада.
 Информисање о слободним радним местима
Запослени у МУП-у имају право да буду информисани, путем огласне табле у

организационим јединицама, о слободним радним местима у Министарству за која је
утврђено да постоји потреба за попуном.
Руководиоци одговарајућих организационих јединица дужни су да о свакој чињеници која је
од утицаја на попуњеност радних места у организационој јединици којом руководе, одмах
обавесте организациону јединицу надлежну за послове људских ресурса.
Запослени у МУП-у су дужни да о свакој намери промене радног места у Министарству
обавесте непосредног руководиоца.
 Право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање

Ово право полицијски службеници остварују на законом утврђен начин.
Полицијски службеници се не могу страначки организовати, нити политички деловати у
Министарству унутрашњих послова.
Такође не могу присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су у
служби.
 Право на штрајк
Запослени у Министарству имају право на штрајк у складу са законом и Посебним
колективним уговором за полицијске службенике и слободно одлучују о свом учешћу у
штрајку.
Полицијски службеници немају право на штрајк у случају:
1) ратног стања, ванредног стања, ванредне ситуације или стања повећаног ризика;
2) насилног угрожавања уставног поретка Републике Србије;
3) проглашења елементарне непогоде или непосредне опасности од њеног настанка на
подручју две или више полицијских управа Министарства или на целој територији
Републике Србије;
4) других непогода и несрећа које ометају нормално одвијање живота и угрожавају
безбедност људи и имовине.

Запослени у Министарству, осим полицијских службеника, могу почети штрајк ако се

обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује безбедност људи и имовине или је
незаменљив услов живота и рада грађана.
Руководилац организационе јединице, најкасније десет дана пре почетка штрајка одређује
запослене који су дужни да раде за време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса
рада, који не може бити мањи од 60% запослених.
Штрајк упозорења најављује се најкасније пет дана пре почетка штрајка, а штрајк се
најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк, најкасније 15 дана пре ступања у штрајк.
Уз одлуку о ступању у штрајк доставља се изјава организатора штрајка о начину
обезбеђивања минимума процеса рада .
Одлуком о ступању у штрајк утврђују се: захтеви запослених, време почетка штрајка, место
окупљања учесника у штрајку (ако се штрајк испољава окупљањем запослених) и штрајкачки
одбор, који заступа интересе запослених.
Представници Министарства и штрајкачког одбора дужни су да од дана најаве штрајка, па
све до самог окончања штрајка, преговарају ради споразумног и мирног решавања
колективног спора, у складу са прописима о мирном решавању радних спорова и начелима
узајамног поверења и заштите економских и социјалних интереса.
Ако се штрајк испољава окупљањем запослених, штрајк се организује и место окупљања
одређује применом одредаба закона којим се уређује јавно окупљање.
Полицијски службеници који учествују у штрајку, не могу за време штрајка да носе оружје и
друга средства принуде.
 Право на стаж осигурања у увећаном трајању

Полицијском службенику, због отежаних услова рада, природе послова и одговорности за
обављање послова, стаж осигурања се рачуна у увећаном трајању, тако да се сваких 12
месеци, ефективно проведених у обављању полицијских послова, рачуна као 16 месеци
стажа осигурања, у складу са посебним законом.
 Право на накнаду у случају привремене спречености за рад
Полицијском службенику, у случају привремене спречености за рад због професионалне

болести или повреде на раду, као и у случају теже болести ван рада која животно угрожава
запосленог, припада накнада плате у висини 100% основне плате коју би примио као да ради,
увећане за додатак из члана 187. став 1. тачка 1) Закона о полицији.
Полицијском службенику у случају привремене неспособности за рад због болести или
повреде ван рада, припада накнада плате у висини 85% основне плате коју би примио као да
ради, увећане за додатак из члана 187. Закона о полицији.
 Право на пензију
Полицијски службеник има право на пензију у складу са Законом.
 Право на отпремнину
Полицијском службенику, који оствари право на пензију, припада отпремнина у висини
плате примљене за последњих шест месеци.
 Право на трошкове сахране и једнократну новчану помоћ

Полицијски службеник, који у обављању службе или поводом обављања службе изгуби
живот, сахраниће се у месту које одреди његова породица о трошку Министарства
унутрашњих послова.

Трошковима сахране сматрају се:

а) трошкови превоза посмртних остатака до места сахране;
б) путни трошкови за два пратиоца;
в) трошкови гробног места;
г) остали уобичајени трошкови.
У случају смрти полицијског службеника која је наступила као последица повреде на раду,
професионалног обољења или опасне појаве, породица коју је издржавао полицијски
службеник има право на једнократну новчану помоћ у висини од 36 просечних плата
запослених у Министарству исплаћених у месецу који је претходио месецу када је наступио
случај.
 Право на новчану и другу помоћ
Министар може, приликом обележавања државних и других празника и у сарадњи са

Фондом за солидарну помоћ, установити доделу новчане помоћи и друге помоћи породицама
погинулих и тешко рањених полицијских службеника, као и других запослених, који су
страдали у обављању службе или поводом обављања службе.
Запослени такође, имају право на солидарну помоћ у случајевима предвиђеним Законом о
полицији.
 Право на доделу награда и признања
За остварене изузетне резултате у обављању полицијских послова, очувању и унапређењу

безбедности, полицијским службеницима у Министарству додељују се награде и признања.
Награде и признања могу се додељивати и органима територијалне аутономије и локалне
самоуправе, другим органима и установама, невладиним и другим организацијама и
појединцима, као и полицијским службеницима страних држава за остварену међународну
полицијску сарадњу или успешно изведене акције на пољу сузбијања међународног
криминала.
 Право на специфичну здравствену заштиту
Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у

којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на
пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље,
одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне
способности.
Специфичну здравствену заштиту запослених у Министарству унутрашњих послова, која се
односи на пружање здравствених услуга у вези са прегледом за упис у образовне институције
Министарства, заснивањем радног односа у Министарству, систематским лекарским
прегледима, ванредним лекарским прегледима, ради утврђивања опште здравствене и психо-
физичке способности за даље обављање послова полицијског службеника и пружањем
стручне, техничке и кадровске помоћи полицијским јединицама у извршавању задатака и
послова, пружа Завод за здравствену заштиту радника МУП-а.
 Право на плату
Запослени у Министарству остварују право на плату, увећану плату, накнаду плате, накнаду
трошкова и друга примања у складу са овим законом.

Плата запосленог у Министарству се састоји од основне плате и увећане плате.

Плата садржи утврђене порезе и доприносе за запосленог на месечном нивоу.
Министар или лице које он овласти може за додатно остварени радни допринос, који
значајно превазилази стандард редовног нивоа и квалитета радног ангажовања, посебно
увећати запосленом коефицијент основне плате до 20% у месецу у коме је исти остварен.
 Право на накнаду плате
Полицијски службеник има право на накнаду плате, у случају:

1) годишњег одмора;
2) плаћеног одсуства;
3) нераспоређености;
4) привремене удаљености са рада;
5) одсуствовања с рада на дан државног и верског празника који је нерадни дан;
6) војне вежбе и одазивања на позив војних и других државних органа, ако посебним
прописом није другачије одређено.
 Право на накнаде трошкова запослених
Полицијски службеник у Министарству има право на накнаду стварних трошкова, и то:

1) за време које је провео на службеном путу у земљи или иностранству;
2) за привремени премештај у друго место рада, у земљи или иностранству;
3) за смештај и исхрану док ради и борави на терену.
Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у

висини трошкова само на територији општине или града запослења.
 Право на услове рада
Полицијски службеник има право на услове рада који му неће угрозити живот и здравље, на
техничке и друге услове потребне за рад и на заштиту од претње, напада и свих других
угрожавања безбедности на раду.
 Одмор у току дневног рада
Полицијски службеник који ради у редовном режиму радног времена има право на одмор у
току дневног рада у трајању од 30 минута.
Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току
рада у трајању од 45 минута.
Одмор не може да се користи на почетку и на крају радног времена.
Време одмора урачунава се у радно време.
Одмор се организује на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не
дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама.
 Право на жалбу
Полицијски службеник има право на жалбу на решење којим се одлучује о његовим правима
и дужностима, ако жалба није законом изричито забрањена.
Жалба не одлаже извршење решења, осим ако законом није изричито забрањена.

2.Дужности полицијских службеника

Полицијски послови обављају се са циљем и на начин да се сваком обезбеди једнака заштита
безбедности, права и слобода, да се примени закон и подржи владавина права.
Запослени у Министарству и Полицији дужни су да једнако поступају према свима без
обзира на њихову расну, полну или националну припадност, њихове различитости које
проистичу из друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења
или опредељења, рода и родног идентитета, имовног стања, културе, језика, старости и
психичког или физичког инвалидитета.
Обављање полицијских послова заснива се на начелима професионализма, сарадње,
законитости у раду и сразмерности у примени полицијских овлашћења, као и рада са
најмање штетним последицама.
У обављању полицијских послова могу се примењивати само мере принуде које су
предвиђене законом, односно могу се употребљавати само средства принуде која су
предвиђена законом и којима се постиже најпрофесионалнији резултат без непотребних
штетних последица.
Дужности полицијских службеника су:
 Изјава о дужностима и правима и полагање заклетве
Полицијски службеник дужан је приликом пријема у службу да прихвати и потпише изјаву о

дужностима и правима полицијских службеника.
На Дан полиције, полицијски службеници примљени у службу у претходној години, полажу
заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу се доследно придржавати Устава и закона у вршењу
полицијских послова и да ћу све своје снаге посветити очувању безбедности, заштити
људских и мањинских права и слобода и савесно и одговорно служити грађанима Републике
Србије.
 Извршавање наређења
Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу, у писаном облику доставља
сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских мера и
радњи, полицијских овлашћења или на други начин.
Полицијски службеник дужан је да изврши сва наређења надређеног полицијског

службеника издата ради обављања полицијских послова, осим оних којима се наређује
извршење радње која представља кривично дело.
Ако наређење сматра незаконитим из других разлога, полицијски службеник има право да о
томе извести непосредно вишег руководиоца.
 Организација рада и рад по посебном распореду рада
Полиција је организована тако да се полицијски послови обављају 24 часа дневно.

Радни дан, по правилу, траје осам часова. Радна недеља траје пет радних дана, односно 40
часова.
Изузетно, за поједине полицијске службенике, у зависности од потреба службе, и складу са
локалним приликама, односно када се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и
организација рада то захтева, министар може прописати и другачију организацију рада.

Полицијски службеник дужан је у обављању полицијских послова да ради по посебном

распореду рада (дневном или недељном) који одређује непосредни руководилац.
Непосредни руководилац дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и
промени распореда радног времена најмање 24 сата пре промене распореда радног времена.
Посебан распоред рада подразумева:
1) рад у сменама;
2) рад у турнусу;
3) рад суботама, недељама, празницима и другим нерадним данима;
4) рад ноћу;
5) учесталу нередовност;
6) прековремени рад;
7) приправност за рад.
Рад у смени, односно обављање посла наизменично у периодима преподневног (прва смена),
послеподневног (друга смена) и ноћног дела дана (трећа смена), у смислу овог закона,
подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру
редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у једном од
наведених осмочасовних циклуса дана (у првој, другој или трећој осмочасовној смени), а на
радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа.
Рад у турнусу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски
службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој
посао обавља наизменично у периодима дужим или краћим од осам часова, а на радном
месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа (12 – 24 – 12 – 48 или
сл.).
Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски
службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој
посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.
Учестала нередовност, односно обављање посла у учесталим нередовностима, у смислу овог
закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског
месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у
периодима где није могуће унапред утврдити време радног ангажовања, а на радном месту за
које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа.
 Рад дужи од пуног радног времена
Полицијски службеник дужан је да по налогу надлежног руководиоца послове обавља и

дуже од пуног радног времена односно времена утврђеног за прековремени рад, ако је то
неопходно за успешно и правовремено обављање службеног посла, којим се обезбеђује
непосредна заштита живота и здравља физичких лица или заштита имовине велике
вредности или штићеног објекта, и ако запослени односно полицијски службеник на то
пристане – а најдуже док не престане непосредно угрожавање односно док му се не обезбеди
замена.
 Одлагање или прекидање годишњег одмора

Полицијском службенику директор полиције, начелник полицијске управе или лице које они
овласте може да одложи или прекине коришћење годишњег одмора уз писано образложење у
сваком тренутку или доба дана у току коришћења или до отпочињања годишњег одмора, а
ради обављања полицијских послова који не трпе одлагање.

У оваквом случају, полицијски службеник има право на накнаду стварних трошкова

проузрокованих одлагањем, односно прекидом годишњег одмора.
 Премештај
Запослени може бити трајно премештен на друго радно место у складу са условима и
начином који је прописан актом о интерном конкурсу.
Изузетно, запослени се може преместити, на предлог надлежног руководиоца, у случају када
не остварује резултате рада, не остварује компетенције потребне за рад на радном месту на
којем је распоређен или има трајно ограничење радне способности оцењено на инвалидској
комисији.
За трајни премештај запосленог у случају када је раздаљина места рада од места премештаја,
већа од 50 километара, неопходна је писана сагласност запосленог.
Изузетно, запослени у Министарству може се трајно преместити на друго одговарајуће радно
место и без његове сагласности у случају да се премештај врши на радно место у саставу
полицијске управе где запослени ради или полицијске управе чија територијална надлежност
обухвата место пребивалишта запосленог.
 Привремени премештај
Запослени уз своју писану сагласност може бити привремено премештен на друго радно
место, на образложени предлог руководиоца организационе јединице.
Привремени премештај могућ је због замене одсутног запосленог, повећаног обима посла,
привремено ограничене радне способности или обављања послова радног места до окончања
конкурсног поступка, при чему запослени који се премешта задржава сва права радног места
са кога је премештен, ако је то за њега повољније.
Привремени премештај траје најдуже шест месеци.
 Дужност чувања службених података
Полицијски службеник дужан је да чува податке до којих је дошао током обављања

полицијских послова или поводом обављања полицијских послова, у складу са законом.
Обавеза чувања података траје и након престанка службе у Министарству.
Министар или лице које он овласти може полицијског службеника ослободити обавезе
чувања података у циљу вођења судског или управног поступка, ако се ради о подацима без
којих у том поступку није могуће утврдити чињенично стање и донети закониту одлуку.
 Дужности полицијских службеника ван радног времена
Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица дужни су да обављају

полицијске послове и примењују полицијска овлашћења и ван радног времена, осим у
случају из члана 38. став 1. Закона о полицији.
Полицијски службеници који предузму радње из предходног става остварују сва права из
радног односа.
 Психофизичка здравствена способност
Полицијски службеник дужан је, у сврху провере његове психофизичке здравствене

способности, приступити систематском контролном здравственом прегледу, а на

образложени предлог лекара примарне здравствене заштите или непосредног руководиоца и

ванредном контролном здравственом прегледу.
Трошкове прегледа сноси Министарство.
 Кодекс полицијске етике
Полицијски службеник дужан је да обавља полицијске послове у складу са законом, другим

прописима и правилима струке и уз поштовање одредби Кодекса полицијске етике.
Кодекс полицијске етике представља скуп правила о етичком поступању полицијских
службеника.
Кодекс полицијске етике прописује Влада.
 Понашање и међуљудски односи
Полицијски службеник и други запослени дужни су на раду и ван рада да се понашају тако
да не штете угледу Министарства и других запослених у Министарству.
Ближи начин понашања, као и лични изглед полицијских службеника и других запослених у
Министарству прописује министар.
 Рад у радној групи

Полицијски службеник је дужан да поступи по писменом налогу којим га руководилац
одређује за рад у радној групи у својој или другој организационој јединици.
 Поштовање радног времена

Полицијски службеник је дужан да поштује радно време.
 Неспособност за вршење послова полицијског службеника
Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу преда службено оружје,

муницију, службену легитимацију и службену значку када је одлуком надлежне здравствене
установе проглашен неспособним за вршење послова полицијског службеника због болести
из групе душевних болести и поремећаја, даном почетка привремене спречености за рад.
Ако полицијски службеник не поступи у складу са предходним ставом непосредни
руководилац дужан је да опрему привремено одузме – даном сазнања за привремену
спреченост.
По престанку привремене спречености за рад полицијском службенику враћа се службено
оружје, муниција, службена легитимација и службена значка – на дан почетка рада.
 Неспојиви послови и делатности са полицијским пословима
Запослени у Министарству не могу обављати послове којима комерцијализују знања и

вештине стечене у Министарству.
Запослени у Министарству не могу обављати самосталну или друге делатности, вршити
функцију или активности које су неспојиве са службеним дужностима, односно које могу
изазвати сукоб интереса или утицати на непристрасност у раду.

ПС 1.3: Врсте радних места, врсте и начин стицања

чинова/ звања и каријерни развој полицијских
службеника
Циљ ове наставне јединице је да се полазницима пружи могућност да стекну неопходно

знање о врстама и начинима стицања звања полицијских службеника и других запослених у
Министарству унутрашњих послова.
ЗАДАЦИ:
1. наведе врсте чинова и звања полицијских службеника, као што је наведено у Приручнику,
2. објасни опште услове за стицање чина/звања, као што је наведено у Приручнику,
3. објасни временске услове за стицање чина/звања, као што је наведено у Приручнику,
4. објасни каријерно напредовање полицијских службеника, као што је наведено у
Приручнику.
ИСХОДИ:
1. разликује врсте чинова/звања полицијских службеника;

2. познаје опште и временске услове за стицање чинова/звања полицијских службеника;
3. буде упознат са каријерним развојем и напредовањем полицијских службеника

1. Чинови и звања полицијских службеника
За свако радно место у Министарству унутрашњих послова Законом о полицији и Уредби о

каријерном развоју се утврђују чинови и звања одговарајућег назива.
Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица имају следеће

чинове:
1) са средњoм стручном спремом, која се по прописима који уређују област образовања

и васпитања изједначава са средњим образовањем (у даљем тексту: средње образовање)–
млађи водник полиције, водник полиције и водник I класе полиције;
2) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180
ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три
године– заставник полиције, заставник I класе полиције и потпоручник полиције;
ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама,
специјалистичким струковним студијама, мастер струковним, односно на основним
студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на
факултету– поручник полиције, капетан полиције, мајор полиције, потпуковник полиције,
пуковник полиције и генерал полиције.
Полицијски службеници у статусу лица на посебним дужностима имају следећа

звања:
1) са средњим образовањем– млађи полицијски референт, полицијски референт и виши

полицијски референт;
ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три
године– млађи полицијски сарадник, полицијски сарадник и самостални полицијски
сарадник;
ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама,
специјалистичким струковним студијама, мастер струковним, односно на основним
студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на
факултету– виши полицијски сарадник, млађи полицијски саветник, полицијски саветник,
самостални полицијски саветник, виши полицијски саветник и главни полицијски саветник.
1.1 Звања ОСЛ и полицијских службеника који обављају послове

противпожарне заштите:
За овлашћена службена лица ( у даљем тексту ОСЛ) и полицијске службенике који обављају
послове противпожарне заштите звања су:
1. са средњом стручном спремом: - млађи полицајац,млађи полицајац I

класе,полицајац,полицајац I класе,виши полицајац,самостални полицајац;
2. са вишом стручном спремом:млађи полицијски наредник,млађи полицијски наредник I
класе, полицијски наредник, полицијски наредник I класе, виши полицијски наредник,
самостални полицијски наредник;

3. са високом стручном спремом: полицијски инспектор, виши полицијски

инспектор,самостални пол. инспектор,главни полицијски инспектор, полицијски
саветник,главни полицијски саветник.
2. Општи услови за напредовање и стицање чина/звања

Услови за стицање наредног чина/звања у оквиру извршилачких радних места и
у оквиру истог нивоа руковођења јесу:
1) одговарајући степен образовања;

2) године стажа проведене у претходном чину/звању;
3) успешно завршена стручна обука за чин/звање;
4) просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од „истиче се – 4”.
Услови за стицање наредног чина/звања непосредно вишег нивоа руковођења

јесу:
1) одговарајући степен образовања;
2) године стажа проведене у претходном чину/звању;
3) успешно положен стручни испит за чин/звање;
4) просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од „истиче се – 4”.
Просечна трогодишња оцена представља просек три последње годишње оцене.
Услов за напредовање на непосредно виши ниво руковођења, у стеченом чину/звању,

јесте успешно положен стручни испит за непосредно виши ниво руковођења.
3.Временски услов за стицање чина/звања
Почетни чин/звање у оквиру степена образовања предвиђеног за радно место, одређује се

након завршеног приправничког стажа и положеног стручног испита, и то:
1) са средњим образовањем почетни чин/звање је млађи водник полиције/млађи

полицијски референт и млађи водник ватрогасац;
2) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање
180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до
три године:почетни чин/звање је заставник полиције/млађи полицијски сарадник и млађи
заставник ватрогасац;
3) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање
240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским
студијама, специјалистичким струковним студијама, мастер струковним, односно на
основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким
студијама на факултету:почетни чин/звање је поручник полиције/виши полицијски
сарадник и потпоручник ватрогасац.

Под потребним годинама стажа проведеним у претходном чину/звању, у смислу ове уредбе,
за овлашћено службено лице, лице на посебним дужностима и припаднике ватрогасно
спасилачких јединица сматра се:
1) са средњим образовањем
(1) најмање пет година у чину/звању млађег водника полиције/млађег полицијског

референта и млађег водника ватрогасца,
(2) најмање десет година у чину/звању водника полиције/полицијског референта
и водника ватрогасца;
2) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од

најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на
студијама у трајању до три године:
(1) најмање пет година у чину/звању заставника полиције/млађег полицијског

сарадника и млађег заставника ватрогасца,
(2) најмање десет година у чину/звању заставника прве класе полиције/полицијског
сарадника и заставника ватрогасца;
3) са високим образовањем на основним академским студијама у обиму од

најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким
академским студијама, специјалистичким струковним студијама, мастер
струковним, односно на основним студијама у трајању од најмање четири
године или специјалистичким студијама на факултету:
(1) најмање три године у чину/звању поручника полиције/вишег полицијског

сарадника и потпоручника ватрогасца,
(2) најмање четири године у чину/звању капетана полиције, мајора полиције и
потпуковника полиције/млађег полицијског саветника, полицијског саветника и вишег
полицијског саветника и поручника ватрогасца, капетана ватрогасца и мајора ватрогасца,
(3) најмање пет година у чину/звању пуковника полиције/самосталног полицијског
саветника и потпуковника ватрогасца.
3.1 Временски услови за стицање звања осл и полицијских службеника

који обављају послове противпожарне заштите
Под одређеним временом проведеним у претходном звању сматра се:

1. са средњом стручном спремом по 5 година у звању:
- млађег полицајца,
- млађег полицајца I класе,
- полицајца,
- полицајца I класе,
- вишег полицајца;

2. са вишом стручном спремом по 5 година у звању:

- млађег полицијског наредника,
- млађег полицијског наредника I класе,
- полицијског наредника,
- полицијског наредника I класе,
- вишег полицијског наредника;
3. са високом стручном спремом
- по две године у звању полицијског инспектора,
- по четири године у звању вишег полицијског инспектора и
самосталног полицијског инспектора
- по пет година у звању главног полицијског инспектора и полицијског
саветника
Запосленом у Министарству у својству државног службеника који након што је изабран на

интерном конкурсу, се премешта на радно место полицијског службеника (ОСЛ/ПД), чин/
звање одредиће се према пословима радног места на које се премешта, у складу са
ефективним радним стажом оствареним у Министарству.
Под ефективним радним стажом, не рачуна се време проведено на радном месту са нижом
стручном спремом
4. Каријерни развој и каријерно напредовање
Каријерни развој, у смислу Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника, јесте

процес континуираног стручног оспособљавања и усавршавања полицијских службеника,
усмерен на унапређење индивидуалног и организационог радног учинка, а ради ефикасног и
ефективног доприноса остваривању циљева Министарства.
Каријерни развој заснован је на начелу једнаких могућности, које онемогућава
дискриминацију и неједнако поступање по било ком основу.
Каријерно напредовање је саставни део каријерног развоја и заснива сe на претходном
оспособљавању и усавршавању полицијских службеника. Каријерно напредовање може бити
хоризонтално (квалитативно другачија врста посла и стицање наредног чина/звања) и
вертикално (виши ниво руковођења).
Сврха каријерног развоја јесте да омогући да се полицијски службеници најпре
оспособљавају за одређене послове, затим, развијају и напредују у складу са оствареним
резултатима рада, компетенцијама и личним циљевима, а ради остваривања циљева
Министарства.

ПС 1.4: Оцењивање рада
Циљ ове наставне јединице је да се полазницима пружи могућност да стекну неопходно

знање о елементима за оцењивање рада полицијских службеника, поступку и надлежности.
ЗАДАЦИ:
1. објасни оцењивање полицијских службеника, као што је дато у Приручнику;

2. објасни систем елемента оцењивања, као што је дато у Приручнику;
3. објасни мерила за оцењивање рада запослених, као што је дато у Приручнику;
4.објасни начин оцењивања запослених, као што је дато у Приручнику;
ИСХОДИ:
1.схвати значај оцењивања полицијских службеника

2.познаје поступак оцењивања полицисјких службеника

1. Оцењивање рада полицијских службеника

Оцењивање је основ за праћење и унапређење резултата рада запослених у Министарству,
каријерни развој и напредовање, а у сврху остваривања стратешких циљева и планова
Поступак оцењивања је јаван.
Резултати поступка оцењивања су поверљиви.
Оцењивање је независно и непристрасно.
Рад запослених у Министарству оцењује се годишње, у два циклуса са једном закључном
оценом.
Позитивне оцене јесу "довољан - 2", "добар - 3", "истиче се - 4" и "нарочито се истиче - 5", а
негативна оцена је "недовољан - 1".
Напредовање се може остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити
нижа од "истиче се - 4".
Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству
прописује Влада.
2. Елементи система за оцењивање запослених
Оцењује се рад свих запослених.

Не оцењује се рад запослених који су радили краће од три месеца у циклусу оцењивања,
односно краће од шест месеци у току календарске године и приправници.
Годишње оцењивање рада запослених врши се сваке године у два циклуса са једном
закључном оценом.
Први циклус за који се спроводи оцењивање рада запослених је период од 1. јануара до 30.
јуна текуће године.
Други циклус за који се спроводи оцењивање рада запослених је период од 1. јула до 31.
децембра текуће године.
Закључну оцену рада запосленог чини просек оцена добијених у току два циклуса
оцењивања у текућој години.
Ако запослени није оцењен у једном од циклуса оцењивања, закључну оцену чини оцена из
циклуса у којем је запослени оцењен.
Оцена по истеку циклуса оцењивања мора бити дата у року од 30 дана од дана завршетка
циклуса за оцењивање, а закључна годишња оцена рада најкасније до 1. фебруара текуће
године за претходну годину.
Оцењивање рада запосленог врши непосредни руководилац (у даљем тексту: оцењивач).
Контролу оцене рада запосленог врши непосредни руководилац оцењивача (у даљем тексту:
контролор).
Ако се контролор не слаже са оценом оцењивача, оцену даје контролор.
Оцењивање рада запослених врши се на посебном обрасцу за оцењивање рада запослених на
руководећим радним местима и посебном обрасцу за оцењивање рада запослених на
извршилачким радним местима.
Оцењивање рада запослених врши се кроз програмску апликацију.

3. Мерила за оцењивање рада запослених
Мерила за оцењивање рада запослених су: базичне компетенције и резултати рада.

У оцењивању рада запослених користи се укупно десет мерила: шест базичних компетенција
и четири мерила резултата рада.
а) Базичне компетенције
Појам, врсте и индикатори за оцењивање базичних компетенција прописани су актом који

уређује компетенције за запослене и саставни су део обрасца за оцењивање.
б) Резултати рада
Мерила за оцењивање резултата рада за запослене на руководећим радним местима су:

вођење и развој запослених, иновативност, коришћење нових метода рада и технологија и
степен остварења планираних резултата организационе јединице.
Мерила за оцењивање резултата рада за запослене на извршилачким радним местима су:
професионализам, иновативност, коришћење нових метода рада и технологија и допринос
остварењу планираних резултата организационе јединице.
Мерила за оцењивање резултата рада и индикатори саставни су део обрасца за оцењивање.
4.Начин оцењивања
На почетку сваког циклуса оцењивања оцењивач упознаје запослене са планским
документима Министарства и очекиваним резултатима организационе јединице.
Планирани резултати рада организационе јединице могу да се измене уколико се измене
циљеви Министарства за текућу годину и уколико наступе околности због којих се циљеви
не могу остварити.
Оцењивач је дужан да током циклуса оцењивања континуирано прати рад запосленог који се
оцењује.
На крају циклуса за оцењивање оцењивач попуњава образац за оцењивање запосленог.
У образац за оцењивање уноси се оценa и коменатари који су од значаја за предложену
оцену.
Свако мерило се оцењује применом четворостепене бодовне скале, и то:

- 1 бод - „неприхватљиво”;
- 2 бода - „потребно је унапређење”;
- 3 бода - „испуњава очекивање”;
- 4 бода - „значајно превазилази очекивање”.
Оцене по појединачним мерилима множе се одговарајућим пондерима.
Пондер представља фактор важности појединачног мерила за оцењивање рада и показује

процентуални удео оцене појединачног мерила за оцењивање у укупном броју бодова.

Пондери су саставни део обрасца за оцењивање.

Укупан број бодова представља збир остварених бодова по сваком појединачном мерилу.
Распон остварених бодова опредељује укупну оцену рада запосленог на крају сваког циклуса
оцењивања, и то:
- 0 - 2,0 бода - оцена је „недовољан - 1”;

- 2,1 - 2,5 бода - оцена је „довољан - 2”;
- 2,6 - 3,0 бода - оцена је „добар - 3”;
- 3,1 - 3,5 бода - оцена је „истиче се - 4”;
- 3,6 - 4,0 бода - оцена је „нарочито се истиче - 5”.
Оцењивач на крају сваког циклуса оцењивања обавља разговор са запосленима чији рад
оцењује.
У току разговора оцењивач упознаје запосленог са оценом и унетим коментарима и
заједнички утврђују, уколико је потребно, активности и временске рокове за унапређење
компентенција и резултата рада запосленог.
Запослени који није задовољан закључном годишњом оценом рада може поднети захтев за
преиспитивање те оцене, у року од осам дана од дана достављања обрасца закључне оцене
рада.
Захтев за преиспитивање закључне годишње оцене рада подноси се Комисији за
преиспитивање закључне оцене рада (у даљем тексту: Комисија), преко оцењивача, односно
контролора.

ПС 2
Понашање, међусобни односи и униформа
полицијских службеника
Наставне јединице:
ПС 2.1: Обележја униформисаних полицијских службеника: униформа, ознаке,

службена легитимација и значка
ПС 2.2: Понашање и међусобни односи полицијских службеника
ПС 2.3: Стројева обука полицијских службеника

ПС 2.1: Обележја униформисаних полицијских

службеника: униформа, ознаке, службена легитимација и
значка
Циљ ове наставне јединице је да пружи полазницима могућност да се упознају са појмовима

униформа, ознаке, службена легитимација и значка полицијског службеника.
ЗАДАЦИ:

1. објасни појам и наведе врсте униформи предвиђених Уредбом о униформи, ознакама
и опреми полицијских службеника;
2. објасни и наведе основне делове редовне униформе, као што је дато у приручнику;
3. објасни и наведе основне делове интервентне униформе, као што је дато у
приручнику;
4. објасни и наведе основне делове свечане униформе, као што је дато у приручнику;
5. објасни начин ношења униформе, као што је дато у Приручнику;
6. наведе и објасни ознаке на униформи, као што је дато у Приручнику;
7. објасни садржину службене легитимације, као што је дато у Приручнику;
8. опише службену значку и објасни поступак у случају губитка или оштећења службене
легитимације или службене значке, као што је дато у Приручнику.
ИСХОДИ:
1. носи униформу, ознаке и чинове/звања сходно Уредби о униформи, ознакама и

опреми полицијских службеника;
2. разликује чинове/звања полицијских службеника
3. носи и користи службену легитимацију и службену значку

1.Појам и врсте униформе
Према Уредби о униформи, ознакама и опреми полицијских службеника основни делови

редовне униформе полицијских службеника деле се на униформе:
1. Полицијских службеника полиције опште надлежности;

2. Саобраћајне полиције
3. Граничне полиције
4. Дежурне службе
5. Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката
6. Специјалне антитерористичке јединице
7. Полицијске бригаде
8. Хеликоптерске јединице
9. Жандармерије (Команде и команде одреда)
10. Одељења за стручно образовање и обуку Сектора за људске ресурсе
11. Припадника ватрогасно - спасилаких јединица
Врсте униформе су: редовна, интервентна и свечана униформа.
Полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица задужује униформу, ознаке и

другу прописану опрему.
Полицијски службеник дужан је да униформу са ознакама и припадајућом опремом носи на
прописан начин.
Униформу, по правилу, не задужује полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног
лица који полицијске послове обавља у грађанском оделу. Ови полицијски службеници имају
право на грађанско одело.
Делове, изглед и ношење униформе, ознаке на униформи и другу опрему за полицијске
службенике прописује Влада.
2.Основни делови редовне униформе
Основни делови редовне униформе полицијских службеника полиције опште надлежности,

саобраћајне полиције, граничне полиције, дежурне службе, Специјалне антитерористичке
јединице, Жандармерије (Команде и команде одреда), Јединице за обезбеђење одређених
личности и објеката, Полицијске бригаде, Одељења за стручно образовање и обуку Сектора
за људске ресурсе, и припадника ватрогасно - спасилаких јединица су: качкет, зимски
качкет, мајица кратак рукав, поло мајица кратак рукав (светлије плаве боје), поло мајица
кратак рукав беле боје са натписом „саобраћајна полиција”, поло мајица дуг рукав, ролка,
кошуља кратак рукав, кошуља дуг рукав, џемпер, краћа јакна са подјакном, дужа јакна
(ветровка), панталоне (летње и зимске), сукња, каиш, чарапе, ципеле, полудубоке ципеле -
патике са гуменим ђоном (летње и зимске), чизме, рукавице, кишни мантил, пиштаљка са
плетеницом у тегет боји.
Униформа за полицијске службенике и припаднике ватрогасно-спасилачких јединица
женског пола, кројем и обликом прилагођена је њиховом полу.
Редовна униформа полицијских службеника израђује се у тегет боји, а поједини делови те
униформе и у другој боји.

3.Основни делови интервентне униформе

Интервентна униформа полицијских службеника и припадника ватрогасно-спасилачких
јединица израђује се у боји и шарама у зависности од потреба организационих јединица.
Основни делови интервентне униформе су: качкет, шешир, беретка, плетена капа, поткапа,
поткапа са отворима за очи, мајица кратак рукав, јакна са подјакном, мајица дуги рукав, поло
мајица кратак рукав, дукс са капуљачом, кошуља кратак рукав, кошуља дуги рукав, прслук,
панталоне, кратке панталоне, комплет од водонепропустљивог материјала, џемпер са рол
крагном, чарапе, комбинезон, пелерина за кишу, ветровка, рукавице, марама, пододело –
дводелно термо (активни доњи веш), борбене патике летње и зимске, чизме летње и зимске,
каиш, борбене рукавице, тактички прслук.
4.Основни делови свечане униформе

Свечана униформа полицијских службеника израђује се у тегет боји, изузев свечане
униформе полицијских службеника Оркестра полиције која се израђује у белој боји.
Свечану униформу могу да задуже и полицијски службеници који полицијске послове
обављају у грађанском оделу, о чему одлучује руководилац организационе јединице.
Основни делови свечане униформе полицијских службеника полиције опште надлежности,
саобраћајне полиције, граничне полиције, Јединице за обезбеђење одређених личности и
објеката и припадника ватрогасно-спасилачких јединица су: шапка, беретка, кравата, блуза,
мантил, панталоне, бела кошуља дуги рукав, бела кошуља кратак рукав, пуловер, капут,
каиш, чарапе, беле рукавице, плитке ципеле, акселбендер, ешарпа и за полицијске
службенике женског пола: сукња и шешир.
Начин ношења униформе полицијских службеника уређује се Уредбом о униформи,
ознакама и опреми полицијских службеника.
5.Ношење униформе
Основне делове редовне униформе полицијски службеници и припадници ватрогасно-

спасилачкихјединица носе приликом обављања редовних послова и задатака, као и других
законом утврђених послова које одреди руководилац.
Основни делови редовне униформе носе се и комбинују по сопственом избору, у зависности
од временских услова, осим мајице кратак рукав на којој нема ознака у смислу ове уредбе
или ако руководилац организационе јединице не одлучи друкчије.
Када се задаци извршавају у патроли или групи, полицијски службеници и припадници
ватрогасно-спасилачких јединица носе једнообразну униформу, о чему се стара руководилац
организационе јединице.
Додатне делове редовне униформе носе полицијски службеници и припадници ватрогасно-
спасилачких јединица приликом обављања редовних послова и задатака по одлуци
руководиоца организационе јединице.
Униформа мора бити уредна и чиста.
Забрањено је прекрајање и мењање облика делова униформе, комбиновано ношење
униформе и грађанског одела, као и ношење других ознака осим прописаних овом уредбом.
Чинови на редовној и свечаној униформи носе се на раменом делу униформе, а на
интервентној униформи на средини груди.
Амблем припадности се носи на десној руци, а застава Републике Србије на левој руци.
Патике са гуменим ђоном – полудубоке ципеле носе се као саставни део редовне униформе,
осим ако руководилац организационе јединице не одлучи другачије.

Качкет и шапка носе се на глави на такав начин да обод сунцобрана буде у висини обрва,
тако да се значка на њој јасно и недвосмислено види.
Беретка се носи на глави на такав начин да значка на њој буде у висини средине левог ока.
Приликом обављања одређених полицијских послова дозвољен је другачији начин одевања о
чему одлучује руководилац организационе јединице.
Интервентну униформу полицијски службеници и припадници ватрогасно-спасилачких
јединица носе приликом извршавања посебних безбедносних задатака, а нарочито: потрага и
лишења слободе учинилаца тежих кривичних дела, прегледа и претресања превозних
средстава, граничне контроле, обезбеђења државне границе и приликом спровођења и
предузимања компензаторних мера, спречавања нарушавања и успостављања јавног реда и
мира нарушеног у већем обиму, извршавања задатака интервентних јединица и патрола,
обраде лица места кривичних дела, учешћа у вршењу увиђаја и других истражних радњи на
терену, преговарања у кризним ситуацијама, приликом обављања послова превентивне
заштите, извођења стручне обуке и тактичих вежби и у другим случајевима када одреди
руководилац организационе јединице.
Начин ношења интервентне униформе одређује руководилац организационе јединице, ако
овом уредбом није друкчије одређено.
Приликом извођења обуке носе се делови интервентне униформе који одговарају врсти и
циљевима обуке, а по одлуци руководиоца надлежног за извођење обуке.
Свечана униформа носи се на свечаним пријемима, дочецима, испраћајима, академијама,
парадама и у другим сличним приликама.
Полицијски службеник који се упућује на рад у иностранство носи униформу полицијских
службеника у случајевима када је то предвиђено међународним споразумом.
Редовну, интервентну и свечану униформу полицијски службеник може носити у
иностранству и на основу претходне писане сагласности надлежних органа земље у коју се
полицијски службеник упућује.
Приликом пријема у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије
полицијски службеник носи свечану униформу.
6.Ознаке на униформи
Ознаке на униформи полицијских службеника су:
1. металне ознаке
2. везене ознаке
3. штампане флуоресцентне ознаке
На униформи је дозвољено носити само ознаке утврђене Правилником о униформи и

ознакама полиције и знак жалости - флор.
1) Металне ознаке
Металне ознаке израђују се од метала и у комбинацији метала и веза на метеријалу

одређених делова униформе и носе се искљчиво на свечано-парадним униформама полиције.
Металне ознаке су: Службена значка полицијских службеника, значка на капи, значка на
реверу, плочица са презимено, ешарпа, шнала за кравату и ознаке чинова – звања.

2)Везене ознаке
Везене ознаке израђују се техником веза на материјалима одређених делова униформи и носе
се на редовној, интервентној и свечаној униформи.
Везене ознаке су: службена значка полицијских службеника, застава Републике Србије,
натпис: ПОЛИЦИЈА, амблеми, значке на капи, ознаке чинова – звања и презиме са ИД
бројем.




2)Штампане ознаке
Штампане флуоресцентне ознаке израђују се посебном техником штампе на појединим

основним и додатним деловима редовне и интервентне униформе или на материјалима
одређених делова униформи, које се чичак траком постављају на одређени део униформе.
Штампани флуоресцентни натписи су; натпис «ПОЛИЦИЈА» (ћириличним, а по потреби и
латиничним писмом, на леђима одређених основних и додатних делова редовне и интервентне
униформе), натпис са ознаком припадности за поједине организационе јединице и натпис
скраћенице за поједине организационе јединице.
7.Службенa легитимацијa
Службена легитимација се издаје полицијском службенику у статусу овлашћеног службеног
лица, као и полицијском службенику на посебним дужностима и служи за идентификацију и
доказивање својства полицијског службеника приликом обављања послова који су у
непосредној вези са полицијским пословима.

Службена легитимација може да се користи и за: приступ и коришћење информационог

система Министарства, дигитално потписивање докумената, шифровање службених
докумената, физички приступ објектима и областима када је потребан већи ниво заштите и
када је потребна идентификација, као и у остале сврхе прописане законом.
Службену легитимацију поседују и носе са собом сви полицијски службеници
Министарства, осим полицијских службеника у статусу приправника.
Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица, поред службене
легитимације имају и службену значку, коју носе у кожним корицама на склапање. Службена
значка је фиксирана на унутрашњу страну кожних корица, а у другом делу корица налази се
отвор од провидне фолије за службену легитимацију.
Поред службене значке, полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица, који
полицијске послове обављају у униформи, носе на левој страни горњег дела униформе
значку, која је истог изгледа као службена значка.
Службена легитимација је израђена од поликарбонатних слојева са уграђеним заштитним
елементима у форми смарт картице величине 85 x 55 mm, дебљине 0,76 mm.
Предња страна службене легитимације има тонску подлогу заставе Републике Србије и у
подлози је, поред заштитних Guilloche линија, имплементиран Мали грб Републике Србије.
У горњем делу садржи натпис, у два реда, белим словима: „МИНИСТАРСТВО
УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКА СРБИЈА”. Испод овог натписа налази се плава
хоризонтална трака висине 9 mm, која садржи натпис белим словима: „СЛУЖБЕНА
ЛЕГИТИМАЦИЈА”, у два реда. Испод овог натписа са леве стране налази се место за
фотографију величине 25 x 30 mm, а испод фотографије са леве стране вертикално налазе се
места за следеће податке: име и презиме полицијског службеника, број значке (уколико је
полицијски службеник поседује), регистарски број, датум издавања и потпис полицијског
службеника. На средини картице налази се заштитни елемент кинеграм, пречника 23 mm,
који једним делом прелази преко фотографије. Поред фотографије са десне стране налази се
графички приказ службене значке висине 23 mm, у златној боји са натписом:
„МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА”, испод које се налази место за потпис
министра унутрашњих послова, а испод, у доњем десном углу налази се место за податак о
статусу полицијског службеника – ОСЛ, полицијском службенику у статусу овлашћеног
службеног лица или ПД, полицијском службенику на посебним дужностима.
На предњој страни службене легитимације полицијских службеника Сектора унутрашње
контроле, у доњем десном углу налази се натпис „УНУТРАШЊА КОНТРОЛА”.
Полеђина службене легитимације има тонску подлогу заставе Републике Србије и у подлози
се, поред заштитних Guilloche линија, налази Мали грб Републике Србије. У горњем делу, са
десне стране, налази се место за крвну групу полицијског службеника, као опциони податак,
а испод серијски број картице и место за ЈМБГ полицијског службеника. Са леве стране на
средини налази се ПКИ (Public Key Infrastructure) контактни чип, а у доњем делу централно
машински читљива зона.
Подаци у машински читљивој зони су: тип документа, регистарски број, ЈМБГ, датум
рођења, пол, датум издавања документа, држава, име и презиме.
Службена легитимација је смарт картица која садржи „Dual interface” чип.
„Dual interface” чип садржи идентификационе податке: име и презиме полицијског
службеника, датум рођења, орган у коме је лице запослено, организациону јединицу у којој
полицијски службеник ради, звање полицијског службеника, радно место полицијског
службеника, фотографију полицијског службеника, број службене значке (уколико је
поседује), регистарски број службене легитимације, ЈМБГ, орган који је издао картицу,
датум издавања, статус, крвну групу (опционо), пол, биометријске податке једног отиска
прста, ПКИ податке: пар приватни кључ и сертификат за аутентикацију и шифровање, пар
приватни кључ и сертификат за дигитално потписивање, пар приватни кључ и сертификат за

будуће намене, криптографске параметре Министарства, потребне ПИН кодове, лозинке и

корисничка имена, податке о службеном оружју на личну употребу (пиштољ) и додатна
поља.
Електронски потпис формиран помоћу службене легитимације је квалификован, јер је
добијен применом средстава за формирање квалификованог електронског потписа и
проверава се помоћу квалификованог електронског сертификата које је издало
квалификовано сертификационо тело Министарства евидентирано у Регистру
квалификованих сертификационих тела. На основу Закона који уређује област електронског
потписа, електронским документима и електронским порукама не може се оспорити
пуноважност или доказна снага само зато што су у електронском облику.
8.Службена значка
Службена значка која се издаје полицијском службенику у

статусу овлашћеног службеног лица Министарства унутрашњих
послова је индивидуална ознака која служи за идентификацију и
доказивање својства полицијског службеника приликом обављања
полицијских послова или примене полицијских овлашћења.
Службена значка полицијских службеника може бити израђена у
златно-жутој и у сребрно-сивој боји. Службену значку израђену у
златно-жутој боји носе министар и овлашћена службена лица са
чином генерала.
Службена значка овлашћених службених лица у Дирекцији полиције израђена је у облику

стилизованог сребрног штита са девет вертикала различите висине, симетрично
постављених, ленте у плавој боји са натписом: „ПОЛИЦИЈА” у сребрној боји, малог
централног штита у чијем средишту је лоциран кружни прстен у плавој боји који обавија
Мали грб Републике Србије са текстом у златној боји: „РЕПУБЛИКА СРБИЈА”, малих
застава Републике Србије са леве и десне стране централног штита, сребрне ленте са бројем
службене значке у плавој боји и система линија (зракова) који централно полазе од грба
Републике Србије и припадају централном штиту.
Димензије службене значке овлашћених службених лица у Дирекцији полиције су 81,5 x 64
mm. Димензије малог штита су 52 x 43 mm. Пречник кружног прстена са натписом:
„РЕПУБЛИКА СРБИЈА” је 28 mm. Димензије грба Републике Србије без натписа:
„РЕПУБЛИКА СРБИЈА” су 29 x 15,5 mm. Ширина површине натписа: „ПОЛИЦИЈА” је 59
mm, а висина 12 mm. Ширина ленте са бројем службене значке је 49 mm, а висина 8 mm.
Висина слова: „ПОЛИЦИЈА” је 5 mm, а висина броја службене значке 5 mm.
Година „1804” је типографски податак, који је лоциран симетрично испод ленте са бројем
службене значке, висине 3 mm.
Службена значка министра унутрашњих послова по истеку мандата се не враћа.
Број службене значке служи за идентификацију овлашћеног службеног лица и не могу се
издати два истоветна броја.
Службена значка министра унутрашњих послова, уместо броја, садржи натпис
„МИНИСТАР”.
Број службене значке овлашћених службених лица са чином генерала исписује се на плавој
ленти и састоји се од три цифре.
Број службене значке осталих овлашћених службених лица исписује се на сребрној
ленти и садржи четири или шест цифара.

Број службене значке уписује се у образац службене легитимације на за то предвиђено место,

а исти број се урезује и на службену значку и значку униформисаних полицијских
службеника.
О издатим службеним легитимацијама и службеним значкама Министарство води
јединствену електронску евиденцију, у складу са законом.
Распоређивањем полицијског службеника у другу организациону јединицу враћа се
службена легитимација, а распоређивањем овлашћеног службеног лица у другу
организациону јединицу враћају се службена легитимација и службена значка, што се и
уписује у јединствену евиденцију и добијају се одговарајуће нове. Уколико распоређивање
не утиче на промену визуелних елемената службене легитимације (статус) полицијски
службеник задржава постојећу службену легитимацију, а податак о називу организационе
јединице се мења у чипу.
Ако полицијски службеник оштети, односно изгуби или на други начин остане без службене
легитимације, дужан је да о томе одмах писмено обавести непосредног руководиоца.
У случају оштећења службене легитимације и битне промене лика или промене имена и
презимена полицијског службеника или губитка службене легитимације издаје се нова
службена легитимација са истим бројем службене значке (уколико полицијски службеник
поседује службену значку).
У случају оштећења или губитка службене значке, односно кожних корица, као и значке
униформисаних полицијских службеника, издају се нова службена значка и службена
легитимација са новим бројем службене значке.
Изгубљене, оштећене или на други начин нестале службене легитимације и службене значке,
Министарство оглашава неважећим.
Полицијски службеник који намерно или крајњом непажњом изгуби, односно оштети
службену легитимацију, службену значку или значку униформисаних полицијских
службеника, одговара за тешку повреду службене дужности, у складу са законом.
Полицијски службеник је обавезан да врати службену легитимацију, а овлашћено

службено лице и службену значку:
а) када му престане радни однос у Министарству;
б) када буде распоређено на радно место на коме нема статус, односно нема статус
овлашћеног службеног лица;
в) када буде распоређено у организациону јединицу за чије полицијске службенике је
прописана другачија службена значка;
г) за време мировања права и обавеза из радног односа;
д) у другим прописаним случајевима.
Када радни однос полицијском службенику у Министарству престане споразумом или

пензионисањем, службена легитимација се може задржати с тим што се иста мора
поништити перфорирањем.


ПС 2.2: Понашање и међусобни односи

полицијских службеника
Циљ ове наставне јединице је да се полазницима пружи могућност да усвоје неопходна

знања и вештине о понашању међусобном односу полицијских службеника.
ЗАДАЦИ:
1. објасни и демонстрира начине понашања и личног изгледа полицијских службеника, у

складу са Правилником о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и
других запослених у Министарству унутрашњих послова;
2. објасни и демонстрира начине међусобног поздрављања полицијских службеника;
3. наведе 5 од 9 случајева када полицијски службеник не поздравља;
4. демонстрира прилажење, ословљавање и обраћање старешини, као што је показано на

часу;
5. објасни и демонстрира стављање и скидање капе на главу, као што је покаѕано на часу.
ИСХОДИ:
1. Примењује правила понашања и међусобног комуницирања сходно утврђеним правилима

о понашању и међусобним односима у МУП-у

1.Начин понашања и лични изглед полицијских службеника
Правилником о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других

запослених у Министарству унутрашњих послова уређује се начин понашања и лични изглед
полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова.
Полицијски службеници и други запослени дужни су да се на раду и ван рада понашају тако
да не штете угледу Министарства и угледу других полицијских службеника и запослених у
Министарству.
Полицијским службеницима и другим запослени на раду и ван рада није дозвољено да:
1) примају новчане награде и поклоне од других органа, организација или појединаца,
осим у случајевима када је давање такве врсте награде прописано законом или прописом
донетим на основу закона;
2) приватни интерес ставе испред јавног интереса;
3) се придружују и учлањују у организације и удружења чији би циљеви или сврха
неповољно утицали на извршавање службених дужности, дисциплину или понашање;
4) конзумирају опојне дроге и друге психоактивне супстанце;
5) долазе на рад под утицајем алкохола, и конзумирају алкохол док су у униформи.
Међусобни односи полицијских службеника и других запослених не смеју да штете

успешном извршавању послова радног места и службених задатака.
Полицијски службеници и други запослени разговарају гласом нормалне јачине, без
повишених тонова, тако да се не вређа ничије достојанство.
1.1 Лични изглед полицијских службеника
Запослени на радно место долазе прикладно и уредно одевени, примерено пословима које
обављају. Својим личним изгледом и начином одевања не смеју нарушавати углед
Неприкладном одећом сматрају се нарочито: кратке панталоне, поцепан џинс, џинс са
упадљивим апликацијама, одећа са великим деколтеом, бретелама, отворима на леђима,
стомаку и другим деловима тела, непримерено кратке сукње и хаљине, сукње и хаљине са
великим шлицевима који откривају делове тела, провидна одећа, одећа са упадљивим
апликацијама, непристојним и провокативним садржајем, спортска одећа и папуче.
Запослена може бити дискретно нашминкана, са примереним накитом.
Забрањено је ношење пирсинга и других неприкладних модних детаља на видним местима.
Није дозвољено да тетоваже буду на видљивим деловима тела, а уколико постоје треба да
буду покривене одећом.
Униформа мора бити увек уредна, чиста и испеглана. Забрањено је прекрајање и мењање
облика делова униформе, комбиновано ношење униформе и грађанског одела, као и ношење
других ознака осим прописаних.
Приликом обављања полицијских или других унутрашњих послова на терену, униформисани
полицијски службеници женског пола, по правилу, носи панталоне.
Униформисани полицијски службеник не може да носи браду, а може да носи бркове, који не
смеју да прелазе висину линије горње усне.
Униформисани полицијски службеник дужан је да одржава косу уредном, тако да коса не
покрива ушну шкољку и не пада на крагну, као и да зулуфи не прелазе почетак ресице ушне
шкољке.

Униформисани полицијски службенци женског пола дужни су да воде рачуна да им коса не

пада преко рамена.Дужа коса везује се прикладном гумицом и причвршћује шналом
неупадљивих боја и облика.Шишке не смеју да вире испод обода шешира или качкета.
Уколико се полицијски службеници и други запослени фарбају, коса, бркови и брада морају
да буду у природним нијансама боја.
Униформисани полицијски службеници и други запослени не могу да имају дугачке нокте,
ни нокте обојене различитим и флуоресцентним бојама.
Униформисани полицијски службеник не може да носи видљиво истакнуте наруквице,
огрлице или ланчиће, осим једног прстена, односно бурме на руци.
Униформисани полицијски службеник не може да носи минђуше. Униформисани полицијски
службенци женског пола не могу да носе више од једног пара минђуша, неупадљивог облика,
боје и величине.
Униформисани полицијски службеник на јавном месту у униформи, може да носи роковник
или нотес, ташну, мањи кофер или пакет, а спортске реквизите у одговарајућим футролама и
ранчевима, без упадљивих амблема и апликација, чије је боја прилагођена боји униформе.
На јавном месту, униформисани полицијски службеник не може да носи наочаре за сунце
упадљивих боја и облика, уређаје са слушалицама за репродукцију звука и слике, осим
уређаја за разговор мобилним телефоном слободних руку, као и разне кесе, џакове, веће
пакете и друге предмете, осим када је то потребно ради вршења полицијских и других
унутрашњих послова.
Приликом непосредног контакта са грађанима, уколико полицијски службеник и други
запослени носи наочаре за сунце, исте скида, осим ако се не ради о наочарама за сунце са
диоптријом.
Запослени који полицијске и друге унутрашње послове обавља у јавности, не сме да пуши и
да комуницира са грађанима са цигаретом у руци или устима. Уколико запослени пуши,
изабраће прикладан тренутак и место где није упадљив и уочљив грађанима, уз поштовање
одредби закона којим се уређује употреба дуванских производа.
Запослени, посебно униформисани полицијски службеник, дужан је да приликом
конзумирања хране и безалкохолног пића води рачуна да то обавља дискретно и у време
паузе, на предвиђеном месту или месту које није превише изложено јавности.
За време комуникације са грађанима, полицијски службеник и други запослени не сме да
жваће жвакаћу гуму.
2.Поздрављање
Полицајци су дужни да се међусобно поздрављају.
Начин поздрављања зависи од тога да ли су полицијски службеници:

 у униформи или
 у цивилном оделу,
 да ли су са оружјем или
 без оружја и
 имају ли капу (шапку, качкет, беретку, шлем) на глави или не.
Када су у униформи полицајци поздрављају руком или само окретом главе, а гласом
поздрављају само ако су у цивилном оделу.
Руком се поздравља када се не носи оружје (сем када је оружје у ставу "на леђа"), односно
када су руке (или једна од њих) слободне. Када поздравља руком, униформисани полицијски
службеник заузме став "мирно", хитро подигне десну руку поред тела и средњи прст наслања

на слепоочницу (при поздрављању са шапком, односно шлемом, средњи прст је на ивици

сунцобрана, односно на ободу шлема изнад слепоочнице), а остале прсте опружи и састави;
длан је окренут према образу, лакат природно савијен у груди. Леву руку природно опружа и
приљубљује уз тело са састављеним и опруженим прстима. После поздрава рука се спусти
поред тела.
Када полицајац стоји на месту и треба да поздрави старијег који пролази, када старији дође
на 3-4 корака, окрене се према њему и у ставу мирно поздравља, пратећи га погледом и
окретањем главе, а руку не помера са слепоочнице (ивице сунцобрана - шлема). Кад старији
прође 1-2 корака, млађи окреће главу право и хитро спусти руку. Ако је полицајац без капе
или су му руке заузете, поступа у свему како је изнето, с тим што поздравља старијег само
окретањем главе и погледом, а официри и службеници и малим наклоном главе.
Кад полицајац пролази поред старијег, 4-6 корака пре сусрета, окреће главу у правцу
старешине, гледа га право у очи и једновремено са окретом главе, хитро диже десну руку и
поздравља. Кад прође поред старијег 1-2 корака, окреће главу право, хитро спушта руку и
продужава кретање.
Ако је полицајац без капе или су му руке заузете, поступа по претходном, с тим што
приљуби руке уз тело и поздравља старијег само окретом главе и погледом, а официри и
службеници благим наклоном.
Полицајац који сустиже старијег поздравља га кад га стигне, а пошто га прође један корак
окреће главу право, хитро спушта руку и продужава кретање.
Окретом главе поздравља полицајац када носи оружје (сем ако је оружје у ставу "на леђа"),
ако је без капе (качкета, беретке, шапке, шлема) и када су му обе руке заузете. Све радње су
исте као што је објашњено за поздрављање руком, с тим што се поздравља само окретом
главе и погледом, а официри и службеници малим наклоном главе.
Полицајци у цивилном оделу поздрављају (отпоздрављају) гласом - грађанским поздравом и
то "Добар дан", ("Добро јутро", Добро вече"), уз окретање главе и погледом.
Полицајац које сустигне старијег поздравља га када дође у његову висину, а престаје са
поздравом када прође један корак.
Полицајац које се налази у аутомобилу, поздравља руком седећи. Ако управља возилом не
поздравља.
3.Службеници полиције не поздрављају:

- из строја или поворке;
- приликом спровођења и чувања лица лишених слободе;
- када је на пословима посебног обезбеђења одређених личности и објеката
- када воде коње и псе;
- када управља моторним, борбеним и другим возилима;
- када се налази у превозним средствима;
- за време обедовања, лекарског прегледа, шишања, бријања и слично;
- при обављању посла чији процес не може (или није целисходно) да се прекида;
- на пешачким прелазима и са супротне стране широких улица и булевара и у другим
условима када није могуће да се поздрави на прописани начин.
4.Прилажење, обраћање и ословљавање старешине

Полицајац прилази старешини у следећим случајевима: када га старешина позове лично или
преко другог лица, када га је неко други послао, када сам жели нешто да пита или да тражи и
када рапортира.

Полицајац прилази старешини маршевским кораком (сем кад предаје рапорт испред строја
(поретка) јединице, када прилази стројевим кораком) на следећи начин: долази у позицију да
буде окренут лицем ка старешини (не са стране или с леђа); када приђе на 5-6 корака,
заузима чвршће држање и гледа старешину право у очи; прилази му на 2-3 корака, зауставља
се, заузима став "мирно", поздравља и пошто старешина отпоздрави, обраћа му се. Полицајац
са оружјем прилази старешини са оружјем "о десно раме".
Зависно од тога због чега је пришао, полицајац се обраћа на следећи начин:

- ако је непосредно позван: "Изволите, господине капетане"; ако га
старешина не познаје:"Изволите, господине капетане, водник полиције полицијски
службеник Петар Петровић";
- ако је посредно позван : "Господине капетане, јављам се по Вашем наређењу"; ако га
старешина не познаје: "Господине мајоре, полазник Саша Михајловић, јављам се по
Вашем наређењу";
- у случају када га је неко други послао: "Господине замениче, јављам се по наређењу
мајора Пајовића";
- када се обраћа по својој вољи: "Господине капетане, дошла ми је посета, молим
дозволу за излазак у град до 22.00 часа"; ако га старешина не познаје: "Господине
командире, полазник Савић Петар, дошла ми је посета, молим дозволу за излазак до 22.00
часа";
- када рапортира старешини: ако је на дужности: "Господине капетане, слушаоци
(полазници курса ...) налазе се на часовима преподневне наставе (на спавању, на
поподневном одмору и сл.), рапортира полазник (полазник курса...) Марјановић"; ако
рапортира испред постројене јединице (прилази стројевим кораком): "Господине
капетане, вод је постројен за јутарњу смотру, у строју се налази 25 полазника курса".
После обраћања старијем млађи заузима став на месту вољно и даље разговор обавља у
том ставу.
Кад обави разговор, млађи тражи одобрење за одлазак нпр.: "Господине капетане, дозволите
ми да одем" . Пошто старији одобри, поздравља, окреће се налево круг и одлази.
Полицијски службеници се ословљавају односно обраћају старијем са поштовањем,
ословљавјући га по чину, звању, функцији и сл. Увек започињу са господине/госпођо , увек
му персирају - обраћају му се са Ви.
Кад полицијски службеник треба да уђе у канцеларију старијег полицијског службеника,
пријављује се одређеном запосленом (техничком секретару, дежурном и сл.), а где таквог
запосленог нема, куца на врата и улази по добијеном одобрењу.
Кад полицијски службеник уђе у канцеларију старијег поздравља чим уђе и затвара врата, а
кад се заврши разговор, из канцеларије излази по одобрењу старијег.
Дежурни полицијски службеник руководиоцу организационе јединице, по правилу рапорт
предаје на почетку радног времена, а осталим руководиоцима у организационој јединици
само када је руководилац организационе јединице одсутан.
5.Скидање и стављање капе

Полицајац скида капу, качкет или шапку на команду:
"Капу, качкет, шапку - СКИНИ. "
На ову команду качкет, шапка се левом руком ухвати за ивицу сунцобрана по средини, скине
се са главе и принесе уз леву бутину, тако да отвор качкета, шапке буде окренут бутини, а
предњи део са ознаком, управљен навише.

Капа, качкет или шапка се ставља на главу на команду:

"Капу, качкет, шапку - СТАВИ. "
На ову команду капа, качкет,шапка се ставља на главу левом руком, намешта се обема
рукама тако да доња ивица борта иде водоравно по линији највећег обима главе са ознаком
на средини чела. Полицајац, када је са оружјем у ставу к нози, пре него што стави капу
(шапку) на главу, ремник оружја пребацује преко десне руке, тако да оружје буде између
десне руке и тела.

ПС 2.3: Стројева обука полицијских службеника
Циљ ове наставне јединице је да се полазницима пружи могућност да усвоје неопходна

знања и вештине о стројевој обуци полицијских службеника.
ЗАДАЦИ:
1. објасни појам и наведе врсте стројева;
2. објасни основне појмове строја;
3. објасни и демонстрира команде ,као што је показано на часу;
4. објасни и демонстрира ставове, као што је показано на часу;
5. објасни и демонстрира кретање, као што је показано на часу;
6. објасни и демонстрира окретање, као што је показано на часу;
7. објасни и демонстрира окретање у кретању, као што је показано на часу.
ИСХОДИ:
1. Схвати значај поступања у складу са стројевом обуком полицијских службеника.
43
1.Појам и врсте стројева
Пре уласка у строј полицијски службеници – полазници курса морају у потпуности да

утврде исправност и комплетност униформе, личног изгледа и опреме коју носе.
У строју је најстрожије забрањено пушење, причање, излажење из строја без одобрења и све
друго што није наређено или одобрено од стране непосредног старешине.
Стројеве радње се изводе са појединцима и јединицама. Јединице јачине одељења и вода
стројеве радње изводе у прописаним стројевима, а јединице јачине чете, батаљона, пука,
бригаде, одреда и њима равним у порецима.
Строј - поредак је распоред у коме су полицајци и техничка -материјална средства у
јединици и јединица у вишој јединици, постројени по фронту и дубини на одређеним
растојањима и одстојањима.
Стројеви могу бити: једноврсни, двоврсни, колона по један, колона по два, колона по
четири (три), одељењска (водна), брдска колона, двојна колона, линија одељењских двојних
колона, линија одељењских колона, врста и колона.
Пореци могу бити: двоврсни, линија водних колона, линија четних колона, линија
батаљонских колона, колона по два, колона по четири (три), врста и колона. Сви наведени
стројеви - пореци су зборни, а колона по један, колона по два, колона по четири (три),
одељењска (водна) колона, брдска колона и колона у кретању, су маршевски стројеви -
пореци.
Једноврсни строј је распоред јединица у коме су полицајци постројени један до другог на

прописаном растојању од 0,10 м. У једноврсни строј постројавају се одељења и водови.
Двоврсни строј - поредак је распоред јединица у коме су полицајци распоређени у две

врсте, тако да се полицајцима прве врсте налазе у потиљак полицајци друге врсте, на
прописаним одстојањима (1,10 м) и растојањима (0,10). У двоврсни строј - поредак
постројавају се одељења, водови, чете и батаљони.
1,10
1 2 3 4
пет корака 0,10

шема - двоврсни строј
Колона по један је распоред јединица у коме су полицајци постројени једни за другим у

потиљак, на прописаном одстојању.
44
Колона двојних редова је распоред јединица у коме су појединци постројени по висини, на

прописаним одстојањима и растојањима.
Колона по четири (три) је распоред јединица у коме су одељења у воду постројена у колону
по један, једно до другог, на прописаном одстојању и растојању.
Колона по два је распоред јединица у коме су полицајци постројени у две колоне на

прописаном растојању и одстојању. У колону по два постројавају се одељења, водови и чете.
2к
1 2 3 4
1,1 М пет корака
шема - колона по два
2.Основни појмови строја
Фронт је страна строја - поретка у коју су окренута постројена лица, грла и возила.
Крило је десна или лева трећина строја ( поретка). При окретању на лево круг називи крила
се мењају. Део између крила је средина строја ( поредка).
Бок је бочна страна строја - поретка јединице. Његова дубина се рачуна од крилног
полицајца (возила, оруђа, грла) прве врсте до крилног полицајца (возила, оруђа, грла)
последње врсте. При окретању строја (поретка) на лево круг, мењају се називи бокова.
Ред образују лица која стоје у строју (поретку) једно другом у потиљак. Ако за лицем једне
врсте не стоји друго, такав ред се назива непун. Последњи ред је увек пун. При окретању
двоврсног строја на лево круг, лица непуног реда пошто се окрене прелази у прву врсту.
Одстојање између лица мери се од стопала једног, до врха прстију другог и износи 1,1
метара.
Растојање између лица мери се од лакта једног до лакта другог лица и износи 0,1 метар.
Растојање је удаљење по фронту, а одстојање удаљење по дубини.
Средњи војник је лице које се постројава непосредно испред командира на одређеном

одстојању.
Одржач правца је полицајац, возило или јединица, који при кретању одржављају одређени
правац. Према њему остали полицајци, возила и јединице, подешавају кретање.
45
3.Команде
Команде за стројеве радње издају се гласом, сигналима, (барјачићима, руком, ручном
батеријском лампом и другим погодним средствима по таблици сигнала) и средствима везе.
Команде гласом издају се увек када је могуће да их чују и разумеју сви извршиоци. Оне
морају бити јасне, гласне и потпуне. Команда гласом увек се издаје у ставу „мирно”.
Команда гласом, по начину издавања може бити нагласна и извршна.
Нагласна команда је јединствена. Њоме се наређује коју стројеву радњу потчињене јединице
треба да изврше. Изговара се без посебног нагласка.
Извршна команда има два дела, припремни и извршни.
Припремни део извршне команде одређује шта треба да се изврши, а извршни део када да се
изврши.
Припремни део се изговара мало развучено (нарочито последњи слог), да би се полицајци

припремили, а извршни део одсечно да би сва лица једновремено и сложно извршила радњу.
На пример:
"Одељење у две врсте - ЗБОР! "
"Вод напред - МАРШ!"
"Чета - СТОЈ!"
При обуци је дозвољено да се поједине радње деле на разделе. Први раздео се извршава на
извршни део команде, а остали на команду два, три итд.
Пре извођења радње са разделом старешина командује:

"Са разделом!"
Ако командована радња није правилно и добро извршена, старешина командује

"ОСТАВ!"
На ову команду, људство заузима став у којем је било пре команде. Ако у току извођења
радње са разделом, неки раздео није добро извршен, на команду "остав" заузима се положај
у разделу у којем је људство било пре команде. После сваке команде остав, старешина је
обавезан да објасни грешку због које је командовао остав.
Старешина јединице при постројавању одређује место, време, и врсту постројавања, одећу,
опрему, наоружање, техничка и друга материјална средства и проверава бројно стање,
спољни изглед и подешеност опреме.
4. Ставови
Став "МИРНО" заузима се на команду: "МИРНО"
46
На ову команду полицајац: хитро заузима чврст, прав и неусиљен став тако да му тежина
тела остане равномерно распоређена на оба стопала; тело са раменима благо затегнутим у
истој висини нагне мало напред, пете састави и поравна, а врхове стопала растави за ширину
стопала, затегне колена, груди истури напред, руке природно опружи низ тело тако да шаке
длановима буду приљубљене уз бутину.
Положај главе је природан, а поглед усмерен напред у висини очију.
После става "МИРНО" не покреће се ни један део тела, до следеће команде.
Став"МИРНО" заузима се без комaнде:
- за време свирања (певања) химне;

- при поздрављању заставе;
- кад се издају команде;
- при предаји рапорта;
- после команде "ЗБОР" и кад лице стане на своје место у строју;
- при поздрављању на месту;
- у строју када старешина обилази јединицу;
- када се млађи обраћа старијем и када му се обраћа старији и
- када у канцеларију улази и излази претпостављени.
- Став "НА МЕСТУ ВОЉНО" заузима се из става "МИРНО" на команду:
"На месту – ВОЉНО!"
На ову команду лева нога се хитро одваја напред и у лево за 15 до 20 центиметара и заузима
погодан став. При дужем стајању лева нога може да се врати на првобитно место, а десна
ослободи. У овом ставу лице може да отклони неисправности на себи и укаже другу на
његове.
"ВОЉНО" се даје на месту или у кретању.
На месту се вољно даје командом: "ВОЉНО". На ову команду, ако је било у ставу мирно,
лице поздравља старешину и одлази, а ако је било на месту вољно предходно заузима став
мирно.
У кретању, вољно се даје командом: "Во-ЉНО!" Припремни део команде издаје се под
левом, а извршни део под десном ногом, затим се искорачи још један корак левом ногом,
хитро се принесе десна нога до леве, окреће у правцу старешине и поздравља.
5.Кретање
Појединац и јединица могу се кретати: кораком, трчећим кораком и трком.
Кретање почиње левом ногом. Брзина кретања је кораком од 114 до 116 корака у минути,
трчећим кораком од 160 до 170, а трком није одређен број корака већ се одређени простор
савлађује у најкраћем времену. Дужина корака је кораком око 75 центиметара, трчећим
кораком око 85, а трком није одређено.
47
Корак може бити стројеви, маршевски, вољни и трчећи
Стројеви корак се примењује:

- при поласку јединице са места;
- на парадама;
- кад јединица поздравља у кретању;
- при предаји рапорта испред строја (поретка) јединице и код свих стројевих
радњи;
Маршевски корак се примењује у свим осталим приликама сем при кретању преко моста,
брвна, подводног, залеђеног и стрмог земљишта и слично, кад се примењује вољни корак.
Да појединац или јединица крене стројевим кораком командује се:
"Полицајац Станковић напред - МАРШ!"!, односно

"Одељење (вод,чета,...) напред - МАРШ!"!
На ову команду левом ногом се хитро искорачи напред тако да она буде природно савијена у
колену, стопало са прстима благо управљеним према земљи подигне 25 до 30 центиметара од
земље, затим постепено испружа нога у колену и не скраћује корак , гипко али чврсто стане
на земљу. У том моменту нога се потпуно исправи (затегне) у колену, а тежина тела пренесе
на леву ногу. Десна нога је такође опружена. Пошто се тежина тела пренесе на леву ногу,
десном ногом се продужи кретање на исти начин као и левом с тим што се почиње постепено
савијати у колену у моменту приношења поред леве ноге.
Положај горњег дела тела је као у ставу мирно.Корак мора да буде гибак и чврст, прописане
дужине и брзине. Рукама се природно маше, у висини опасача.
Да јединица крене маршевским (вољним) кораком командује се:

"Одељење (вод,чета,...) маршевским (вољним) кораком напред МАРШ!"!,
При кретању вољним кораком јединица не иде у корак.
При неким постројавањима јединица, лица могу да се крећу и краћим кораком дужине до
20 центиметара, најчешће ради пристизања челног полицајца или јединице.
Да би се из корака нормалне дужине прешло у краћи корак командује се:

"Краћим - КОРАКОМ!"
Да се из краћег корака пређе у корак нормалне дужине командује се:

"Пуним - КОРАКОМ!"
Из стројевог корака из маршевског и из маршевског у вољни и обратно прелази се на

команду:
"Маршевским - КОРАКОМ!"
"Вољним - КОРАКОМ!"
"Стројевим - КОРАКОМ!"
На извршни део команде, који је под левом ногом, десном се искорачи још један корак и
левом пређе у командовани корак.
48
Кретање трчећим кораком с места, отпочиње по команди:

"Трчећим кораком напред - МАРШ!"
При трчећем кораку руке се савијају у лактовима за око 900 и њима се слободно маше поред
тела. Јединица иде у корак. Ради преласка из корака у трчећи корак командује се:
"Трчећим - КОРАКОМ!"
На извршни део команде, који је под левом ногом, искорачи се десном још један корак и
левом продужи кретање трчећим кораком. Ради преласка из трчећег корака у корак
командује се: "Ко-ра-КОМ!"
На извршни део команде, који је под левом ногом, искорачи се још један корак десном ногом
и левом продужава кретање кораком.
Кретање трком с места отпочиње на команду:
"Трком напред - МАРШ!"
Ради преласка из корака или из трчећег корака у трк, командује се:

"ТРКОМ!"
Ради преласка из трка у трчећи корак, командује се:

"Трчећим - КОРАКОМ!"
На ову команду лице претрчи 3-4 корака и прелази у трчећи корак. Ради заустављања
командује се: "Полицајац Станковић - СТОЈ!", односно
"Одељење (вод,чета...) - СТОЈ!"
На ову команду искорачи се један корак, приноси нога до ноге и заузима став "МИРНО".
При кретању трчећим кораком, искораче се још два корака, нога до ноге приноси се у такту
корака, зауставља се и заузима став "МИРНО".
6.Окретање
Окретање на месту и у кретању је: "НАДЕСНО", "НАЛЕВО" и "НАЛЕВО КРУГ"
Окретање "НАДЕСНО",и "НАЛЕВО" износи једну четвртину круга, а "НАЛЕВО КРУГ"
половину круга. Окретање на месту извршава се на команду:
"НА - ДЕСНО! "

"НА - ЛЕВО! "
"НАЛЕВО - КРУГ! "
Окретање надесно се изводи у два раздела. Први раздео, окреће се на пети десне и прстима
леве ноге задржавајући правилан положај тела и руку. При окретању ноге се не савијају у
коленима, а тежина тела преноси се на десну ногу и други раздео, лева нога се хитро
приноси најкраћим путем до десне. Окретање налево и налево круг изводи се на пети леве и
прстима десне ноге. Поступак је исти као и код окретања надесно с тим што се тежина тела
преноси на леву ногу.
7.Окретање у кретању
Окретање у кретању извршава се на команде:
49
"НА - ДЕСНО!"
"НА - ЛЕВО!"
"НАЛЕВО - КРУГ!"
Окретање "НАДЕСНО" изводи се из два раздела: први - на извршни део команде, који је
под десном ногом, искорачи се још један полукорак левом ногом, и други раздео, хитро на
прстима обе ноге и једновремено (са окретом) десном ногом продужи кретање у
командованом правцу.
Окретање "НАЛЕВО" изводи се у два раздела: први -на извршни део команде, који је под
левом ногом, искорачи се још један полукорак десном ногом, и други- окрене се на прстима
обе ноге и једновремено (са окретом) левом ногом продужи кретање у командованом правцу.
Окретање "НАЛЕВО КРУГ" изводи се у три раздела:
први - на извршни део команде, који је под левом ногом, искорачи се полукорак десном
ногом, ослонцем на предњи део стопала; други - окрене се хитро на прстима обе ноге, и
после окрета преноси тежина на леву ногу; и трећи раздео, искорачи се десном ногом и
продужи кретање. При окретању руке су приљубљене уз тело.
Окретање при кретању трчећим кораком извршава се по истим командама и на исти начин
као и при кретању кораком. После окретања продужава се трчећим кораком.
_________________________
Литература:
1. Закон о полицији,
2. Уредба о каријерном развоју полицијских службеника
3. Уредба о оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у
4. Правилник о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других
запослених у МУП-у
5. Уредба о униформи, ознакама и опреми полицијских службеника
6. Стројево правило Војске Србије
7. Уредба о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације
50

PS Prirucnik Jul 20182495975839505342742

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

PS Prirucnik Jul 20182495975839505342742

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PS Prirucnik Jul 20182495975839505342742

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Центар за основну полицијску обуку

РЕП УБЛИК А С РБИЈ А

ЦЕНТ АР ЗА ОСНО ВНУ ПОЛИЦИЈС КУ ОБ УК У

ПС1: Полицијски службеници

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 1

ПС 1.1: Појам и обавезе полицијских службеника и врсте радних места

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 1

ПС 1.1: Појам и обавезе полицијских службеника и врсте

Циљ ове наставне јединице је да се полазницима пружи могућност да дефинишу појам

На крају ове наставне јединице полазник ће моћи да:

1. да наведе запослене у Министарству и дефинише појам полицијски

На крају ове наставне јединице, полазник ће моћи да:

1. разликује запослене у Министарству унутрашњих послова.

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 2

1.Појам полицијских службеника

Полицијске послове обављају полицијски службеници.

Полицијски службеници јесу:

1) лица која обављају полицијске послове у статусу овлашћених службених лица и

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица, морају имати најмање

2.Обавезе полицијских службеника

4.Врсте радних места у Министарству унутрашњих послова

Радна места полицијских службеника деле се на руководећа и извршилачка радна места.

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 3

Руководећа радна места полицијских службеника класификују се у четири категорије у

Радна места подразумевају послове руковођења и командовања, која обухватају: планирање,

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 4

ПС 1.2: Права и дужности полицијских службеника

На крају ове наставне јединице, полазник ће моћи да:

1. наведе 10 од 18 права полицијских службеника, као што је дато у Приручнику;

2. наведе 9 од 16 дужности полицијских службеника, као што је дато у Приручнику

На крају ове наставне јединице, полазник ће моћи да:

1. Разликује права, обавезе и дужности полицијских службеника .

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 5

1.Права полицијских службеника

Права полицијских службеника су:

 Службено оружје и средства принуде

 Информисање о слободним радним местима

Запослени у МУП-у имају право да буду информисани, путем огласне табле у

 Право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање

Полицијски службеници немају право на штрајк у случају:

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 6

Запослени у Министарству, осим полицијских службеника, могу почети штрајк ако се

 Право на стаж осигурања у увећаном трајању

 Право на накнаду у случају привремене спречености за рад

Полицијском службенику, у случају привремене спречености за рад због професионалне

 Право на трошкове сахране и једнократну новчану помоћ

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 7

Трошковима сахране сматрају се:

 Право на новчану и другу помоћ

Министар може, приликом обележавања државних и других празника и у сарадњи са

 Право на доделу награда и признања

За остварене изузетне резултате у обављању полицијских послова, очувању и унапређењу

 Право на специфичну здравствену заштиту

Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у

ПС: Полицијски службеници – права, обавезе и дужности 8

Плата запосленог у Министарству се састоји од основне плате и увећане плате.

 Право на накнаду плате

Полицијски службеник има право на накнаду плате, у случају: