Култура Византије тога доба Предраг Владисављевић

Култура Византије тога доба

По грчкој легенди, Византион је назван по Визасу, вођи колониста из Мегаре

Поред развоја духовног живота у

Византији парарелно се развија и култура.
Цариградски универзитет је био обновљен, на
њему су предавали најбољи наставници.
Предавања из философије, реторике, науке
била су под будним оком владара. На та
предавања су долазили ђаци из читавог
царства, али и са арабљанског истока.
Византијска култура и наука долазе у додир са
класичном античком културом. Догодио се
препород. Византијски цареви су почели да се
баве књижевношћу и писањем. За Х век се
каже да је то доба историјских, правних,
административних, граматичких,
Мозаик из 1122. године из цркве Свете Софије научних и
хагиографских енциклопедија. У време династије Македонаца имамо истакнуте
мислиоце у Византији. Међу њима најпознатији Фотије, научник, мислиоц, поред њега
Михаило Псел који је био највећи новотар тог
времена и који је обновио Платонову
философију. Око њих имамо читаву плејаду
људи од вредности, историчаре: Константина
Порфирогенита, Лава Ђакона, Михајла
Аталијата. Хроничаре: Симеона Магистрата.
Највећи философ тог времена био је Јован
Скилица. Доба Манастир Дафни
владавине Македонаца
представља златни век у Визатнтијској култури. Византијски цареви били су велики
градитељи и архитекте.

Највећи хришћански храм

подигнут је 537. године у доба
Јустинијана I. Овај Храм је посвећен
Светој Софији и био је место
крунисања Византијских царева све до
1453. када је Цариград пао под турску
власт. Храм је подигнут на месту
цркве коју је изградио Теодосије I, а
која је изгорела 532. године.

У уметноси тога доба

Мозаик на коме је представљен Госпд Исус Христос у Цркви Свете
Софије преовладава оживљављње античке
културе. Византија се враћа јелинистичким схватањима, упрошћеним распоредом,

108
Општа историја
Култура Византије тога доба Предраг Владисављевић

вајарским ставовима код којих се услед ближег познавања исламског истока примећује
наклоност ка раскошном украшавању и избору светлих боја. Осим Црквене уметности
појављује се у царским раскошним палатама и световна уметност, надахнута историјом
и митологијом, која је углавном била стилска и ограничавала се на историјске слике и
портрете. Ремек дела у изради мозаика можемо видети у манастиру Дафни и манастиру
Св. Луке. Центар целокупне византијске културе био је Цариград. Иза моћних зидина
велелепног града имамо непроцењиве драгоцености које временом постају мета многих
освајача.

Поред Св. Софије имамо и Свети Двор у који су своје знање и богатство улагали
више од десет владара. Забаве за народ су се одигравале на великом Хиподрому. На
западу и међу словенским и европским народима сам помен Византије и Цариграда
изазивао је дивљење, али и похлепу и жељу да баш неко од њих покори ову
цивилизацијску тековину једне велике империје.

ОБНОВИМО ГРАДИВО
1. Која културна епоха је имала пресудни значај за
процват уметности у Византији?
2. Како се зове најпознатији храм у Цариграду?
3. Ко је био Михајло Псел?
4. Због чега је X век значајан за развој Византијске
културе?
5. Где се налазе највећа ремек дела урађена у
мозаику?

109
Општа историја