Проблем разгарничења земаља бивше СФРЈ

1. Историјске околности настанка и разбијања бивше Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) су комплексне и обухватају
различите факторе. СФРЈ је формирана након Другог светског рата као
федеративна држава која се састојала од шест република: Србије,
Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Црне Горе и Македоније. Јосип
Броз Тито је био вођа покрета отпора према окупацији од стране
нацистичке Немачке, а посебно се истакао у борби против фашистичке
власти.
Тито је успео да изгради нову југословенску државу која је била заснована на
принципима самоуправног социјализма. Међутим, после Титове смрти 1980.
године, политички и етнички напони у држави почели су да се погоршавају.
Етничке разлике, политичке амбиције и економска криза довели су до појаве
национализма и сукоба између различитих етничких група.
2.Тензије су ескалирале почетком 1990-их година, када су Словенија, Хрватска
и Словенија прогласиле независност. То је довело до серије ратова и
конфликата, посебно у Хрватској и Босни и Херцеговини. Распад СФРЈ је
настављен са проглашењем независности Македоније, Црне Горе и Косова.
Гранични спорови настали су између различитих држава на простору бивше
СФРЈ. Неки од највећих спорова су:
Спор између Србије и Хрватске: Овај спор се односи на границу између две
државе, као и на статус Срба у Хрватској и Хрвата у Србији. Спорови су се
погоршали током ратних догађаја 1990-их година и још увек нису решени.
Спор између Србије и Косова: Косово је прогласило независност од Србије
2008. године. Ово је предмет спора између две стране, с обзиром на то да
Србија не признаје независност Косова.
Спор између Србије и Црне Горе: Овај спор се односи на границу између
Србије и Црне Горе, као и на статус Срба у Црној Гори и Црногораца у Србији.
Ово је спор који је настао после растућих тензија између две државе, али је
решен договором о мирном растурању Србије и Црне Горе 2006. године.
3. Гранични спорови су до сада решавани на различите начине, укључујући
преговоре, медијацију и интернационалне судске процесе. Неки спорови су
добили решења, док су други и даље нерешени.
На пример, спор између Словеније и Хрватске о границама је решен
преговорима и медијацијом. 2017. године је потписана споразумна
арбитража, а 2019. године Међународни суд правде је потврдио решење о
границама између две државе.
Спор између Србије и Црне Горе је решен договором о мирном растурању
Србије и Црне Горе 2006. године, којим је омогућено формирање две
посебне државе.
4. Проблем самопроглашене независности јужне српске покрајине Косово и
Метохија (КиМ) је комплексан и споран. Самопроглашена независност
Косова 2008. године није призната од стране Србије, која тврди да је КиМ
непрегледан део своје територије и да је питање Косова суверенитетско
питање за Србију.
Спор између Србије и Косова је комплексан и укључује питања
територијалног интегритета, етничких права и политичког статуса.
Међународна заједница је поделена у вези са признавањем Косова као
независне државе.
Самопроглашена независност Косова је призната од стране великог броја
држава, укључујући Сједињене Америчке Државе и већину земаља Европске
уније. Србија, међутим, наставља да сматра Косово својом покрајином и
настоји да на међународном нивоу уништи признања независности Косова.
Овај проблем остаје нерешен и представља извор тензија на Балкану.
Теодора Шијачић IV5