Зашто САД улазе у Први свјетски рат?

Први свјетски рат или Велики рат, како су га савременици звали, представља период од 1914. до
1918. године. На једној страни биле су силе Атанте коју су чиниле Русија, Француска и Енглеска, а
на другој страни Њемачка, Аустроугарска и Италија које су чиниле Централне силе. Поред ових
шест Европских држава познато је да је ратовало још тридесет. Рат се претежно водио у Европи
али је захватио и дијелове Азије и Африке. Ратовало се на копну, на свјетским морима и океанима,
али и први пут у ваздуху. Употребљена су нова оружја, бојни отрови, тенкови, авиони и
подморнице. Овај рат је промјенио скоро сваки аспект људске егзистенције и унио новине које су
прије њега дјеловале немогуће.

Стање у Европи које је било напето усљед многих криза, додатно је продрмао Сарајевски атентат.
Млади Гаврило Принцип 28.6.1914. убија престолонасљедника Франца Фердинанда и његову
жену Софију и даје довољно јак повод Централним силама да крену у рат. Нико није могао ни
очекивати да се овај рат неће завршити брзо, али ускоро он добија име позициони 1. Током ове
године отварају се 3 фронта: западни, источни и балкански. Турска улази у савез Централних сила,
а Јапан на страну Атанте. Многе битке обиљежиле су ову годину, укључујући битку на Марни у
септембру, где су савезничке снаге зауставиле њемачки продор према Паризу. На истоку, Русија је
водила велике битке са Њемачком и Аустроугарском. Ни 1915, није била ништа мирнија. Италија
која је прије почетка рата била у савезу са Аустроугарском и Њемачком али се није војно
ангажовала, прелази на страну савезника. Током 1915. године, Њемачка је лансирала
контраофанзиву која је довела до губитка великих територија Русије. На западном фронту,
ситуација је и даље била закочена у рововима. За 1916, и ову тему, битно је споменути битку код
Јитланда. У бици је учествовало око 240 британских и њемачких бродова. Првих година рата САД
су водиле политику изолационизма, не опредјељујући се да улазе у рат. Сукобљене државе
нарочито чланице Атанте, биле су присиљене да од Америке набављају потребне индустријске
производе, војну опрему, наоружање и да траже кредите. Тако да сматрам да је први разлог за
улазак САД у рат био економске природе. Њихов извоз у ове државе порастао је четири пута и у
економском интересу била је побједа Атанте. Ако би они којим случајем изгубили, САД је знао да
њихови кредити не би могли бити враћени. Поред тога сматрам да је други разлог за улазак САД у
рат био политичке природе. Њемачка је 1917. у фебруару донијела одлуку о отпочињању
неограниченог подморничког рата. То је значило да њемачке подморнице могу потапати и
неутралне бродове који су пловили ка савезничким лукама. Како је међу њима било и америчких
бродова, посљедице нису могле бити мале. Циљ Њемачке био је да натјера Енглеску да изађе из
рата затварајући лондоску луку. Трећи разлог уласка у рат, по мом мишљењу, дао је највише
повода САД-у за такву одлуку. Наиме, Цимерманов телеграм био је тајни дипломатски документ
послан из Њемачке. Овај телеграм је представљао покушај Њемачке да склопи савез с Мексиком
против САД-а, у случају да САД уђе у рат на страни савезника. У телеграму, њемачки министар
вањских послова Артур Цимерман предложио је Мексику војни савез и обећао му помоћ у
освајању изгубљених територија (попут Тексаса, Новог Мексика и Аризоне) у случају рата између
Сједињених Америчких Држава и Њемачке.

1
Позициони –статички рат који се води са раније утврђених положаја, рововски рат
Када је овај телеграм процурио у јавност и постао познат, изазвао је огорчење и бијес у
Сједињеним Америчким Државама. То је било кључно у одлуци САД-а да уђе у Први свјетски рат
на страни савезника. 6. априла 1917. године амерички предсједник Вудро Вилсон прогласио је
улазак у рат против Њемачке. Иако рат није трајао још дуго, превезено је два милиона америчких
војника на европско тло, велика војна и економска моћ коју је САД имала, преокренула је однос
снага зараћених земаља. Поред тога, америчке конвоје су пратили велики разарачи, те је читава
операција изведена готово без губитака. Сматрам да сам разлог који је дао Вудро Вилсон није био
разлог за улазак Америке у Први свјетски рат, а то је да млада демократска држава САД мора
помоћи Старом свијету у враћању мира. Јер је он кришом подржавао британску блокаду
њемачких лука и минирање међународних вода, и спрјечавао испоруке хране из Сједињених
Држава и са других страна Немачкој.

Мој закључак јесте да је САД могла изабрати да остане неутрална и не мјеша се у рат највећих
сила, али као држава која је била у развоју, већу корист имала је од тога што је ушла у рат 1917.
године и тиме загарантовала побједу савезника који су јој у том случају могли исплатити ратне
дугове.

Извори:

Историја- Џорџ Сантајана

https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija158271155367786.pdf?
controlNumber=(BISIS)114137&fileName=158271155367786.pdf&id=14987&source=NaRDuS&language
=sr

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Први_светски_рат

https://youtu.be/PIBQPNxVlmU?si=OJg8TSHJuYx034nA