УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ЗАВРШНИ РАД

„ПРАЊЕ НОВЦА- КРИВИЧНОПРАВНИ И КРИМИНАЛИСТИЧКИ

АСПЕКТИ“

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

ПРОФ. ДР МИЛАН ШКУЛИЋ ИВАН ИВАНОВ

БР.ИНДЕКСА:83/15

НОВИ САД, 2016

 САДРЖАЈ

1. УВОД............................................................................................................................................2
2. УОПШТЕНО О ПРАЊУ НОВЦА..............................................................................................3
3. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛИТЕТ..............................................................................................4
4. ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА ПРАЊА НОВЦА.....................................................................................6
5. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ................................................................................9
6. КРИВИЧНО ДЕЛО ПРАЊА НОВЦА......................................................................................10
7. ПРЕДИКАТНО КРИВИЧНО ДЕЛО........................................................................................11
8. ОСНОВНИ ОБЛИК КРИВИЧНОГ ДЕЛА ПРАЊА НОВЦА.................................................13
8.1 ПОЈАМ ДЕЛА....................................................................................................................13
8.2 ЗАШТИТНИ ОБЈЕКТ..............................................................................................................14
8.3 РАДЊА ИЗВРШЕЊА........................................................................................................15
8.4 ОБЛИК КРИВИЦЕ............................................................................................................17
9. НАЧИН ИЗВРШЕЊА................................................................................................................18
9.1 ФАЗЕ ПРАЊА НОВЦА....................................................................................................20
9.1.1 Полагање.....................................................................................................................21
9.1.2 Покривање.........................................................................................................................22
9.1.3 Интеграција................................................................................................................23
10. МОДАЛИТЕТИ И ТЕХНИКЕ ПРАЊА НОВЦА................................................................24
10.1 ПРАЊЕ НОВЦА КРОЗ БАНКАРСКИ СЕКТОР.................................................................26
10.2 ПРАЊЕ НОВЦА И ОФШОР ФИНАНСИЈСКИ ЦЕНТРИ.................................................30
10.3 ПРАЊЕ НОВЦА И ФАНТОМСКЕ ФИРМЕ.......................................................................34
11. ПРЕВЕНЦИЈА И ОТКРИВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА............................................................36
11.1 СУЗБИЈАЊЕ ПРЕТХОДНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА КАО ВИД ПРЕВЕНЦИЈЕ ПРАЊА
НОВЦА...........................................................................................................................................40
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................................46
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................................48

1
 1. УВОД

Интересовање за ову тему, имао сам још током свог студирања на основним
студијама. Прање новца се помињало кроз многе предмете као што је Организовани
криминал, Кривично право, Криминалистичка тактика, Криминалистичка методика и
др. У свим тим предметима, ова проблематика је била обрађена веома површно, с
обзиром да уџбеници нису прелазили обим своје сврхе, па су ми тако многа питања
остајала нејасна.

Мишљења сам да прање новца није само једна радња, већ је то низ повезаних радњи
које чине читав један процес. Стога, сматрам да сам имао задатак да кроз овај рад,
процес прикажем на једноставан начин који ће бити разумљив за велики број читалаца.

Прање новца је у овом раду обрађено кроз два аспекта- кривичноправни и

криминалистички.

У првом делу рада је обрађена тема са кривичноправног аспекта односно, питање која
се односе на улогу кривичног права у сузбијању прања новца. Како овај проблем прања
новца позива и на нека међународна решења, с обзиром да савремени криминалитет не
познаје границе једне државе, обрадићемо и питање да ли су достигнута решења у
сагласности са међународним актима чиме се омогућава сарадња у сузбијању и
контроли међународног криминалног плена.

С тим у вези, хипотеза 1 гласи: Наша кривичноправна регулатива која се односи на

прање новца је у сагласности са међународним конвенцијама.

Што се тиче обраде ове теме са криминалистичког аспекта пажња ће бити посвећена
питању начина извршења и техника прања новца, даље његово откривање и
превенција. Што се тиче начина и техника извршења у обзир смо узели банкарски
сектор, оф шор финансијске институције и фантом фирме. Банкарски сектор због тога
што је највећи чинилац финансијског система и чињеница да се највећи број
трансакција обавља преко банкарских предузећа. Оф шор финансијске институције и
фантом фирме због тога што су оне практично неизоставни елемент готово сваког
модела извршења прања новца.

С тим у вези, хипотеза 2 гласи: Анализом, познавањем начина прања новца,

идентификовањем предикатних кривичних дела високог ризика, може се утицати на
превенцију као и на откривање кривичног дела прања новца.

2
 2. УОПШТЕНО О ПРАЊУ НОВЦА

Савремено друштво карактерише велика динамичност свих појава, њихова

шароликост, разуђеност, обим, структура и др. Слична је ситуација и у области где се
различитим противправним, друштвено – опасним, социјално – патолошким и сл.
појавама повређују или угрожавају друштвене вредности, добра и интереси.
Криминалитет као масовна друштвена појава, прилагођава се актуелним друштвеним
односима на државном и међународном плану ипољавајући се кроз нове појавне
облике, са високим степеном организованости и великим утицајем на друштвене
процесе. Појединци, групе па и организације поступају у вршењу своје криминалне
активности руковођени примарно имовинским интересом – намером прибављања
противправне имовинске користи или незаконитог профита, добити а тиме и моћи. Но,
то није довољно. Логично је да прибављена противправна имовинска корист, ако остаје
скривена у сфери илегалне активности, нема значаја за учиниоце таквих кривичних
дела. Стога су они принуђени да тако прибављени „прљави“ капитал, незаконито
стечену имовину и друге облике имовинске користи „оперу“ , да им прибаве легалан
основ стицања, да их пласирају у легалне привредне, новчане, банкарске, берзанске и
друге сличне токове.1

Прање новца подразумева низ најразличитијих мера и активности које се

предузимају у циљу легализације нелегално стечених прихода и прикривања новог
незаконитог порекла. Проблем у вези са прањем новца попримио је драматичне
размере идући у корак с висином средстава која су инвестирана и која су у игри. Прање
новца стеченог криминалом врши се кроз уобичајене пословне активности, те тако
може доспети на легална тржишта и корумпирати читаве привреде. Јасно је, према
томе, колико су блиско повезани организовани криминалитет, корупција и прање
новца. Подмићивање је један од основних метода деловања организованих
криминалних група. Успостављање везе са припадницима јавне службе, односно
службене дужности у државној управи је вишеструко значајно припадницима
криминалних структура. Прво, тако успостављене везе користе се за нелегалне послове
1
Д. Јовашевић, Прање новца- међународни стандарди и право Републике Србије, Часопис за друштвене
науке, 4 (2013), Ниш 2013, стр. 1833 – 1853.

3
чији је један вид прање новца стеченог криминалним активностима. Друго, на тај
начин им је оворен пут за пласирање нелегално стеченог новца у разне инвестиције о
којима добијају благовремена обавештења од припадника државних и других органа. 2

Прање новца се може посматрати као умножитељ криминалних активности, с

обзиром да даје економску моћ криминалцима. Као такво, оно чини исплативим
криминал, јер омогућава прекришиоцима да пласирају добит из својих криминалних
дела и даље подстиче криминално понашање. Постоји економски ефекат разних извора
кроз извртање чињеница.

С обзиром да учесници прања новца врше реинвестирање средстава тамо где

очекују да неће бити откривени, а не тамо где очекују већу стопу повраћаја, долази до
опадања пословног легалног приватног сектора, због чега није могуће спроводити
ефикасну и стабилну економску политику. 3

Ефикасним системом мера и метода у супростављању прању новца сужавају се

могућности криминалцима и криминалним организацијама: да прикривају порекло и
постојање нелегално стечене имовине, да несметано користе противправна стечена
средства, да прикривају сопствену криминалну делатност и избегну казну за учињена
кривична дела и руши се економска моћ криминалних организација.

Због свега горе наведеног, односно проблема прања новца који се посматра као
феномен који угрожава и урушава национални па и глобални финансијски систем,
правни системи многих држава улажу велике напоре у борби против прања новца.

3. ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛИТЕТ

У домћој и страној теорији и пракси чињени су многи покушаји дефинисања овог

појма, али до јединствене, опште усвојене дефиниције се није дошло. Различитост
друштвено економских и политичких система у савременом свету, несумњиво је

2
Д. Коларић, Упоредна анализа конвенције СЕ о прању новца, проналажењу, заплени и конфискацији
добити стечене криминалом и о финансирању тероризма и националног кривичног законодавства –
достигнута решења и правци развоја, Право и политика 3 (2009), Нови Сад 2009, стр 79-101.
3
А. Чудан и Љ. Фијат, Ризици и превенција прања новца, Суботица 2015, стр.9
4
основни узрок таквог стања на међународном плану. Међутим и на домаћем плану
можемо запазити велику разноликост у дефинисању ове појаве.

Од римског права, преко средњовековног, до новијих кривичних закона 18. и 19.

века поједина понашања као што су: нарушавање конкуренције, шпекулације са разном
робом (нагомилавање или склањање робе ради повећања цена), нарочито животним
намирницама, житом, кршење прописа о ценама, стечај, фалсификовање новца,
сматрана су недозвољеним и по својој суштини одговарала недозвољеним
понашањима која се данас називају привредним криминалитетом. 4

Његова појава доводи се у везу са развојем привредног права, тачније за период после
другог светског рата када улога државе у економској функцији друштва почиње нагло
да јача. Привредно законодавство има за циљ регулисање привредног пословања,
међутим, оно уједно отвара могућност појединцима и друштвеним групама да његовим
кршењем стекну огромну имовинску корист. Нормирањем привредног пословања,
државе желе да достигну и очувају одређени ниво економске развијености, стопе
запослености, друштвеног бруто производа и сл. С друге стране, криминалитет на овом
пољу делује супротно овим циљевима, из тог разлога инкриминисање кривичних дела
против привреде обезбеђује се спровођење у живот привредног законодавства, чиме се
штити економски систем и економски односи у једној земљи.

Егзактно одређивање појма привредни криминалитет захтева мултидисциплинарани

приступ, што значи да је само формално- правно становиште недовољно за
сагледавање природе овог вида криминалног испољавања. Наиме, привредни
криминалитет није само правна категорија, већ у првом реду друштвена појава, која
има много својства, која се у зависности од друштвено економских и политичких
околности разликује од друштва до друштва.5

Због потребе и сврхе овог рада нећемо се упуштати у навођење и цитирање разних
аутора дефиниције привредног криминалитета. Навешћемо једну од најчешће
цитираних дефиниција привредног криминалитета, док ће у овом раду на другом месту
бити обрађен појам кривичног дела против привреде и то само са правног аспекта.

4
А. Чудан и Љ. Фијат, нав. дело, стр. 13
5
Исто, стр.13
5
Једна од најчешће цитираних дефиниција привредног криминалитета потиче од Edwina
Sutherland, председника америчког социолошког удружења, који, у свом обраћању
овом удружењу 1939. године за привредни криминалитет употребљава термин
криминалитет „белог оковратника“ (white collar crime). „Sutherland, дефинише ову
појаву као криминал који се јавља у области привредног пословања, чије су форме
испољавања најчешће у махинацијама у вези са купопродајом разних акција, лажним
рекламирањем робе, лажним исказивањем финансијског стања и пословања појединих
корпорација, подмићивање пословних партнера, непосредним или посредним
подмићивањем државних чиновника, а у циљу осигурања пословних аранжмана,
проневерама, ненаменским трошењем средстава, пореским утајама и сл.“ 6

4. ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА ПРАЊА НОВЦА

Настанак термина „прање новца“ везује се за почетак ЏЏ века и деловање

гангстерских организација у Америци. Наиме, велике суме новца добијене од продаје
алкохола, изнуда, проституције и коцке требало је на неки начин легализовати. Један
од начин да се то уради био је да се гангстерске организације укључе у легално
пословање. Осуда Ал Капонеа за утају пореза тридесетих година двадесетог века,
према неким мишљењима, веома је утицала на експанзију прања новца. Наиме, Мајер
Ленски поучен догађајима с Ал Капонеом и свестан да ће и њега и његове сараднике
задесити иста судбина уколико не прикрију своје нелегалне приходе и не прикажу као
легалне, створио је један од првих начина прања новца користећи се концептом
позајмица од швајцарских банака. У банке је улаган „прљав“ новац, који се у САД
враћао као позајмица различитим фирмама које су биле власништво криминалних
ораганизација. Прва употреба термина „прање новца“ у штампи забележена је у САД
1973. године током афере Вотергејт. Међутим, овај термин се први пут у правном
контексту појављује 1982. године у САД. Од тада овај термин постаје широко
прихватљив у националним и интернационалним прописима и актима.

6
Б. Бановић, Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дела привредног криминалитета,
Београд 2005, стр.15.
6
 Постоје многе дефиниције ове појаве, прање новца, које су текстуално
различите, али у суштини сличне, у појединим деловима чак и идентичне. Због тога и
нема великих проблема кад су у питању схватање и одређивање садржаја појма прање
новца.

Једна од најраширенијих и према неким ауторима најједноставнијим

дефиницијама концепта прања новца јесте да је то трансформација „црног новца у
зелени“. Овакво гледиште не покрива све димензије овог феномена, но ипак у себи
садржи есенцију, поготово за оне који први пут наилазе на овај термин. 7

Председничка комисија Сједињених Америчких Држава за организовани

криминал, која је основана према извршном решењу 12435 28. јула 1983 године,
дефинисала је прање новца као процес којим неко прикрива постојање, илегално
порекло, или илегалну употребу прихода, да би га приказао на тај начин да изгледа као
легалан. 8

Финансијска акциона радна група (Financial Action Task Force – FATF) је

међународна институција основана 1989. Године у Паризу, на конференцији
председника држава и влада Групе седам најразвијенијих земаља света, са основним
циљем међународне борбе против прања новца. Ова институција такође даје своју
дефиницију која каже – циљ великог броја криминалних аката јесте стварање профита
за појединце и групе који омогућава даљу криминалну делатност. Прање новца је
процес током којег се прикрива порекло средстава стечених криминалном делатношћу.
Тај процес омогућава криминалцима да користе нелегално стечена средства без
опасности да ће њихов извор бити откривен.9

Интерпол, односно Генерална скупштина Интерпола је 1995 године усвојила

дефиницију која каже да је то свака радња или покушај радње којом се сакрива или
прикрива нелегално порекло направљених прихода, тако да изгледају да они потичу из
легалних извора. 10

7
Slagjana Taseva Ph. D. Money Laundering, Macedonia 2007, p. 27.
8
President’s Commission on Organized Crime, Interim Report to the President and the Attorney General, The
Cash Connection: Organized Crime, Financial Institutions and Money Laundering, Washington 1984, p. 7
9
http://www.fatf-gafi.org/faq/moneylaundering/ приступљено - 17.05.2016
10
http://www.interpol.int/Crime-areas/Financial-crime/Money-laundering - 17.05.2016
7
 Према мишљењу С. Тасеве дефиниција која је свеобухватна би била следећа:
„Процес транспорта, трансфера, трансформације, конвертизације или уграђивање
прихода за који постоје основи да потиче из криминалних активности, у легалне
финансијске токове, са циљем да се прикрије његово порекло, извор, кретање или
својина, да се омогући да се ова средства појаве као легална, а лица укључена у
криминалне активности да избегну последице од таквог дејства.“ 11

„Прање новца могло би се најопштије дефинисати као поступак прикривања

постојања, илегалности извора и употребе прихода који су резултат криминалне
делатности, те њихове легализације. Обмана је у центру поступка прања новца: лажно
приказивање надлежним органима начина стицања имовине, као законитог и њено
коришћење као законито стечених прихода.“ 12

„Имајући у виду појавне облике, разноврсност субјеката и радњи извршења

прања новца, најприхватљивијим се чине оне дефиниције које садрже шире појмове,
попут имовине или добити стечених нелегалним путем односно које делатност
„прања“ не везују искључиво за сиву економију ка сферу дешавања нити за одређену
категорију извршилаца. Свако фокусирање на само одређене елементе (новац,
финансије, финансијске токове и институције, итд ) ове комплексне појаве нужно
доводи до недовољног сагледавања њене суштине и одступање од њене
свеобухватности. То даље може проузроковати израду мањкаве правне регулативе
(како на међународном, тако и на националном нивоу), као и онемогућити или отежати
њихову практичну примену.“ 13

5. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

Кривична дела против привреде представљају једну већу групу инкриминација

које се односе на различите поступке кршења правила и прописа о привредном и
финансијском пословању којима се наноси штета привреди земље или појединим

11
S. Taseva, nav. delo. p.31
12
Б. Бановић, Корупција- основни појмови и механизми за борбу, Београд 2007, стр 105.
13
Н. Тањевић, Привредени криминал у условима економске транзиције, Београд 2012, стр. 145.
8
другим субјектима привредног пословања или којима се угрожава привредни систем
земље у оквиру њега успостављени правно регулисани односи.

Наше кривично право задржава привредна кривична дела у Кривичном

законику примењујући на њих општа правила кривичног права која Кривични законик
садржи, али ова дела издваја у посебну главу под називом кривична дела против
привреде. При томе је наше кривично право, да би решило нека нужна и значајна
питања у борби против привредног криминалитета, успоставило једну посебну
категорију кажњивих дела која се односе на кршење прописа у области привредног и
финансијског пословања, а која су добила назив привредни преступи. Питања
одговорности и кажњавања за привредне преступе као и правила поступка који се воде
за ове деликте регулисана су посебним Законом о привредним преступима.

Кривична дела из ове групе кривичних дела односе се на различите видове

повреде привредних интереса земље, других субјеката привредног пословања или
интереса грађана.Извршилац највећег броја ових кривичних дела може бити свако
лице, али код неких од њих као извршилац се појављује одговорно лице у предузећу
или другом субјекту привредног пословања.

Сва кривична дела из ове групе врше се искључиво са умишљајем. Кривична

дела из ове групе могу се поделити на општа привредна кривична дела, кривична дела
против финансија и платног промета, где спада и прање новца, и кривична дела против
производње и трговине.14

6. КРИВИЧНО ДЕЛО ПРАЊА НОВЦА

У националним кривичним законодавствима, као и на међународној основи,

прање новца се предвиђа као кривично дело тек у последњој деценији прошлог века.

Први домаћи правни акт који непосредно регулише проблематику прања новца
био је Закон о спречавању прања новца, који је ступио на снагу у септембру 2001.
године, а почео да се примењује од 01.07.2002. године. „Иако овај Закон није био
усклађен са међународним стандардима за сузбијање прања новца, он је, ипак,
14
Ђ. Ђорђевић, Кривично право- посебни део, Београд 2014, стр. 113-114
9
престављао корак напред, с обзиром да пре његовог доношења није постојао ни један
правни акт који би третирао ову проблематику, па је самим тим наша земља била веома
угрожена овом криминалном делатношћу.“ 15

После закона из 2001. године, с обзиром да се радило о старом закону који је

донет на нивоу Савезне Републике Југославије (која је престала да постоји 2003.
године) и који је имао прилично много недостатака, донет је 2005 Закон о спречавању
прању новца. Нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма донет
је 2009. Према том закону и Кривичном законику под појмом прања новца обухвата се:

1. Конверзију или пренос имовине, са знањем да је та имовина стечена

извршењем кривичног дела, у намери да се прикрије или нетачно прикаже
незаконито порекло имовине;
2. Прикривање или нетачно приказивање чињеница у вези са имовином са
знањем да је та имовина стечена извршењем кривичног дела;
3. Стицање, држање или коришћење имовине са знањем у тренутку пријема да
је та имовина стечена извршењем кривичног дела.16 17
Кривично правна заштита обезбеђена је у Кривичном законику Србије. До увођења
кривичног дела прања новца, неке радње које спадају у домен прања новца могле су
бити процесуиране преко кривичног дела прикривања. Посматрајући садашњу
инкриминацију кривичног дела прања новца у Кривичном законику Србије, јасно је да
је реч о једној посебној врсти кривичног дела прикривања, тако да су неке делатности
које спадају у домен прања новца могле бити обухваћене тим кривичним делом. 18

„Кривични законик Србије у члану 231. инкриминише кривично дело прања

новца. Правни опис овог дела усклађен је са Конвенцијом о прању, тражењу, заплени и
конфискацији прихода стечених криминалом (број 141) јер садржи компоненте
конверзије, трансфера, скривања, лажног приказивања, стицања, држања или
коришћења имовине која потиче од криминала.“19

15
Б. Бановић, нав. дело, стр. 117.
16
Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Службени гласник РС, број 139/2014
17
Кривични Законик, Службени гласник РС, број 108/2014
18
З. Стојановић, Коментар кривичног законика Србије, Службени Гласник РС, Београд 2006, стр. 552
19
Д. Коларић, нав. дело, стр. 96.
10
 7. ПРЕДИКАТНО КРИВИЧНО ДЕЛО

Као што произилази из нашег законика имовина, која представља објект кривичног
дела прања новца, треба да потиче од вршења кривичног дела, а не постоји
ограничење у погледу којих кривичних дела. Не само да није важно о којим
кривичним делима се ради, већ није потребно и да постоји правоснажна пресуда за то
кривично дело.
Неке земље имају списак тзв. претходних кривичних дела тј. ограничавају се само на
одређени број кривичних дела (Кривични законик Белгије). Такође уочљиво је да
поједине државе тај приступ решавају утемељењем доње границе предвиђених казни
( Шпански кривични законик- кривична дела за која се може изрећи затвор у трајању
преко три године). У сваком случају према новој Конвенцији о прању, тражењу,
заплени и конфискацији прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма,
свака држава треба да као минимум кривичних дела која претходе прању новца
предвиди оне категорије кривичних дела садржане у Додатку у овој Конвенцији.
Такође, још једном понављамо да је највећи значај ове Конвенције у томе што
изричито наглашава да осуда за претходно кривично дело из које приход потиче није
неопходан услов за гоњење учинилаца кривичног дела прања новца. „Свака страна
уговорница треба да обезбеди да претходно или истовремено изрицање окривљујуће
пресуде неком лицу за кривично дело у стицају није предуслов за изрицање пресуде
којом се оглашава кривим за прање новца.“ 20 Наиме, проучавањем проблема који се
јављају у вези са оптужбама за прање новца, поготово у оним земљама где се захтева
да оптужба за кривично дело које претходи прању новца буде основа за кривично
гоњење прања новца, нова Конвенција захтева од земаља потписница да обезбеде да
претходна или истовремена оптужба за кривично дело које претходи прању новца не
буде услов за подизање оптужбе за прање новца. 21
У погледу ових питања наш КЗ иде у корак са међународним документима.

20
Закон о потврђивању конвенције СЕ о прању, тражењу, заплени и конфискацији и одузимању прихода
стечених криминалом и о финансирању тероризма, Службени гласник РС- међународни уговори, број
19/2009, члан 9.
21
З. Стојановић, Д. Коларић, Кривичноправно реаговање на тешке облике криминалитета, Београд, 2010,
стр.111
11
У вези овога постојало је једно спорно питање. Спорно је било то да ли лице које је
имовину стекло вршењем кривичног, може бити и извршилац кривичног дела прања
новца. На то питање се давао негативан одговор, пошто се као и код кривичног дела
прикривања и овде радило о тзв. накнадном некажњивом делу. З. Стојановић
констатује: „ Да би се инкриминацијом обухватио и извршилац, односно саизвршилац
кривичног дела којим је имовина прибављена, за шта постоји одређено криминално-
политичко оправдање, потребно је да се то изричито учинити у законском опису ( као
нпр. у КЗ ЦГ или како је то својевремено учињено изменама и допунама у КЗ-у
Немачке.)“22
Цитирани став се односио на наше раније важеће кривично законодавство, а новелама
Кривичног законика Србије, уведен је нови привилегујуи облик који постоји када
основни облик кривичног дела прања новца, изврши лице које је имовину која је објект
кривичног дела, само прибавило извршењем кривичног дела, тако да тада постоји
прање новца проистекло из сопственог кривичног дела. На овај начин је решена
дилема која се могла постављати да ли се може прати новац који је учинилац
претходно сам стекао вршењем кривичног дела, тако да се више ни формално не може
радити о некажњивој накнадној радњи учиниоца, исто као што је то иначе случај са
кривичним делом прикривања. 23

8. ОСНОВНИ ОБЛИК КРИВИЧНОГ ДЕЛА ПРАЊА НОВЦА

8.1 ПОЈАМ ДЕЛА

Кривично дело прања новца прописано у Кривичном законику Србије (члан

231), је нормативно конструисано тако да има : 1. Један основни облик, 2. Два тежа
облика, 3. Два привилегована облика, као и 4. Један посебан облик.

У кривичном законику Србије у члану 231. стоји:

(1) Ко изврши конверзију или пренос имовине , са знањем да та имовина потиче
од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито
порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са
22
З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Службени гласник РС, Београд 2016, стр. 725
23
Ђ. Игњатовић, М. Шкулић, Организовани криминалитет, Београд 2012, стр. 191
12
 знањем да та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или
користи имовину са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од
кривичног дела, казниће се затвором од шест месеци до пет година и
новчаном казном.
(2) Ако износ новца или имовине из става 1. овог члана прелази милион и
петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет
година и новчаном казном.
(3) Ко учини дело из ст. 1. и 2. Овог члана са имовином коју је сам прибавио
извршењем кривичног дела, казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог
члана и новчаном казном.
(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи , казниће се затвором од две
до дванаест година и новчаном казном.
(5) Ко учини дело из ст.1. и 2. овог члана , а могао је и био дужан да зна да
новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом ,
казниће се затвором до три године.
(6) Одговорно лице у правном лицу које учини дело из ст 1, 2. и 5. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело , ако је знало, односно могло и
било дужно да зна да новац или имовина представљају приход остварен
кривичним делом.
(7) Новац и имовина из ст. 1. до 6. овог члана одузеће се.24

У наредном излагању изнеће се основни елементи кривичног дела прања новца

сходно кривичноправним одредбама важећег закона, јер без познавања битних
обележја овог кривичног дела није могуће ни његово ефикасно откривање, а још мање
успешно прикупљање и обезбеђење одговарајућих доказа у односу на кривично дело и
учиниоца.

8.2 ЗАШТИТНИ ОБЈЕКТ

С обзиром да је кривично дело Прање новца сврстано у групу кривичних дела против
привреде, тј. у двадесет другу главу Кривичног законика, заштитни објекат јесте
привредни систем.

24
Кривични Законик, Сл. Гласник РС, бр. 108/2014, члан 231.
13
Овде се може поставити питање какав модел привреде се штити? Схватања која су
доминантна говоре да то треба да буде тржишна привреда , односно привреда чији је
главни елемент слободно тржиште. То значи да приликом кривичноправне заштите у
први план треба ставити слободу и равноправност привређивања. Кривичним правом у
овој области треба пружити додатну заштиту обезбеђивању једнаких услова
привређивања за све привредне субјекте, односно обезбедити простор у коме ће
деловати економски и тржишни механизми, као што је слободна и здрава
конкуренција. 25

Дакле, ради се о добрима која се већ штите и регулишу другим областима тј. овде
држава настоји да интервенише мерама буџетске и кредитне политике, политиком цена
одређених производа, мерама расподеле и сл. како би сачувала одређену равнотежу у
привредним токовима. Дакле кривичноправна заштита је и у овој области акцесорног и
супсидијарног карактера. Данас, поред пажње која се поклања репресији у борби
против прања новца, још значајнији акценат се ставља на превенцију, па је због тога
читава глава новог Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма
посвећена превенцији прања новца и финансирању тероризма.26

Несумњиво смо утврдили да је основни заштитни објект овог дела финансијски систем
односно привредни токови. Међутим ако погледамо шире, који све негативни утицај
ово дело има на друштво у целини, видећемо да је основна његова сврха прикривање
других кривичних дела, посебно његових организованих облика и настављање
криминалних активности. То ће се неретко манифестовати и кроз политику и утицај на
разне друштвене сфере.27 То је тада апсолутна суспензија једне правне државе.

8.3 РАДЊА ИЗВРШЕЊА

„Радња извршења основног облика кривичног дела прање новца, може се остварити
на три начина, што се поклапа с радњама које су обухваћене појмом прања новца у

25
З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Службени гласник РС, Београд 2016, стр. 699
26
З. Стојановић, Д. Коларић, нав. дело, стр.103
27
А. Сељмонај, Прање новца,, Зборник института за криминолошка и социолошка истраживања, Београд
2012. бр. 2, стр. 168.
14
Стразбуршкој конвенцији, као и Законом о спречавању прања новца и финансирању
тероризма (члан 2).“28 То су следећи облици:

1. Први облик радње извршења је конверзија или пренос имовине.

2. Други облик је прикривање или лажно приказивање чињеница о имовини.
3. Трећи облик радње је стицање, одржавање или коришћење имовине.
„Конверзија у ширем смислу јесте претварање једног правног посла (правног стања,
правне реалности) у потпуности или делимично у други правни посао са задржавањем
истих ефеката. У контексту овог кривичног дела конверзија имовине која потиче од
кривичног дела у првом реду представља замену новца, односно његово претварање из
једне валуте у другу. Конверзија такође, може бити извршена и у односу на друга
преносива права, нпр. када се новац на одговарајући начин конвертује у хартију од
вредности, акције или обвезнице.“29

„Пренос имовине која потиче од кривичног дела подразумева својински пренос

имовине са једног на друго (правно или физичко) лице и може бити остварен на
различите начине у зависности од тога да ли се врши пренос ствари или права. Пренос
имовине, примера ради, може бити извршен продајом, поклоном, цесијом или
својинским идносаментом. До преноса новца долази у оквиру платног промета који
подразумева плаћања која се у вези са било којом врстом равних послова врше преко
банака или других финансијских организација. У питању може бити готовински или
безготовински платни промет који се састоји у преносу средстава са рачуна
налагодаваца на рачун корисника. Инструменти безготовинског платног промета су
примера ради, чек и вирмански налог.“30

„Прикривање или лажно приказивање чињеница у вези са имовином која потиче од

кривичног дела постоји када се одређене релевантне чињенице које се односе на
имовину која потиче од кривичног дела не саопштавају надлежним органима, нпр.
прикрива се порекло имовине приликом њене својинске трансформације или се
релевантне чињенице приказују на начин који не одговара објективном стању ствари.

28
Н. Делић, Новац као објект заштите у КЗС, Зборник радова, криминал, државна реакција и
хармонизација са европским стандардима 2013, стр. 221.
29
Исто, стр. 221.
30
Исто, стр. 222.
15
Радња кривичног дела може се манифестовати као нечињене (прикривање) или чињене
(лажно приказивање). У питању је кривично дело са мешовитим начином извршења
које постоји када законодавац као равноправне радње прописује радњу нечињена и
радњу чињења, односно када је предвиђено више алтернативних радњи извршења, од
којих су неке чињење, а неке нечињење. Будући да код ових кривичних дела дужност
на чињење произлази већ из законског описа постојеће прави омисивни деликт у
случају да њихов законски опис буде остварен радњом нечињења. Ако законски опис
обих кривичних дела буде остварен радњом чињења, онда ће се радити о правом
комисивном деликту.“31

„Стицање имовине која потиче од кривичног дела представља успостављање права

својине над имовином која потиче од кривичног дела независно од конкретне фомре у
којој је то остварено, нпр. куповином, поклоном или разменом.“32

„Држање имовине која потиче од кривичног дела подразумева фактичко поседовање

такве имовине без могућности њене употребе или располагања, нпр. у случају оставе,
залоге или неновчаног депозита.“33

„Коришћење имовине која потиче од кривичног дела представља њену употребу на

одговарајући начин, нпр. у случају закупа, улога на штедњу, новчаног депозита или
депозита хартија од вредности.“ 34

Кривично дело се може остварити тако што се предузима једна или више горе
описаних делатности, а које представљају радњу извршења. У случају предузимања
више радњи извршења у питањају је привидни идеални стицај и постоји једно
кривично дело, а ова чињеница може имати значај приликом одмеравања казне.

8.4 ОБЛИК КРИВИЦЕ

Процес евалуације Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и

конфискацији прихода стечених криминалом (број 141) је показао да доказивање
психичког елемента кривичног дела прања новца може бити веома тешко пошто

31
Исто, стр.222
32
Исто, стр.222
33
Исто, стр.222
34
Исто, стр.223
16
судови често захтевају (или се сматра да то захтевају) висок ниво свести учинилаца
кривичног дела прања новца о пореклу тих средстава. Због тога је било потребно у
новој Конвенцији (Конвенцији о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода
стечених криминалом и о финансирању тероризма) додати нов став који ће омогућити
санкционисање и оног учиниоца који је посумњао да добит потиче од извршења неког
кривичног дела и/или када је он могао претпоставити да је та добит стечена извршењем
неког кривичног дела. Први део овог става предвиђа један мање субјективан психички
елемент, и могао би се односити на лице које донекле премишља о пореклу добити
(довољно је да он или онда посумња одакле добит потиче), али нема чврста сазнања о
пореклу добити, док други део предвиђа инкриминацију прања новца из нехата, у
случају када суд објективно процењује доказе и одлучује о томе да ли је учинилац
морао претпостављати одакле добит потиче. 35

Наш КЗ као Релевантан облик кривице предвиђа умишљај. И поред тога што се код
умишљаја то подразумева, у законском тексту се посебно захтева да учинилац зна да
имовина потиче од кривичног дела. Када је у питању конверзија или пренос имовине
као начин извршења кривичног дела, релевантан облик кривице је директни умишљај
будући да је као субјективно обележје бића предвиђена намера да се на тај начин
прикрије или лажно прикаже незаконито порекло имовине. Како се наводи,“ код трећег
облика чија је радња извршења стицање, држање или коришћење имовине, то знање
треба да постоји у време када се до имовине дошло тј. у тренутку њеног пријема. Из
тога произлази да ово кривично дело неће постојати уколико је до тог сазнања дошло
онда када се имовина већ држи или користи. Иако је такво решење криминално-
политички дубиозно, законски опис кривичног дела је у том погледу експлицитан и
другачије тумачење, осим језичког, у овом случају не би било оправдано.“36

КЗ у ставу 5. члана 231. предвиђа кажњавање и оног учиниоца који је могао и био
дужан да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом.
Овде се може радити само о несвесном нехату (ако би постојала свест, односно знање,
онда би то, у ствари, због природе овог кривилног дела био умишљај) и то само у

35
З. Стојановић, Д. Коларић, нав. дело, Београд 2010, стр. 110.
36
З. Стојановић, Коментар Кривичног законика, Службени гласник РС, Београд 2016, стр. 725
17
погледу једног обележја кривичног дела, а то је знање да новац или имовина
представљају приход остварен кривичним делом.37

Иако закон познаје две врсте нехата, свесни и несвесни, приликом прописивања
нехатног облика неког кривичног дела по правилу се не прави разлика између ове две
врсте нехата. Код кривичног дела прања новца је, исто како и код кривичног дела
прикривања (члан 221 КЗ), по том питању учињен изузетак и као релевантан предвиђен
је само несвесни нехат код кога се, у скалду са општом нормом, кривица успоставља на
основу дужности и могућности. За постојање овог облика кривице потребно је
испуњење два услова, и то: објективног- да је учинилац био дужан да зна да новац или
имовина представљају приход остварен кривичним делом и субјективног- да је
учинилац могао да зна да новац или имовина представљају приход остварен
кривичним делом. Постојање датих услова утврђује се на основу следећих чињеница:
објективних- околности под којима је дело учињено и субјективних- личних својстава
учиниоца и замишљеног просечног грађанина.38

9. НАЧИН ИЗВРШЕЊА

Начини прања новца се непрекидно усавршавају и прилагођавају новим техничко-

технолошким достигнућима, као и економским односима на државном и међународном
плану. Ово значи стално праћење и усавршавање техника и метода од стране
надлежних органа, ради што бољег супротсављања прању новца на репресивном и
превентивном плану.

Криминалне групе нелегални приход најчешће стичу у форми готовине. То није

омиљена форма, пошто тада криминална организација има задатак да легализује тај
свој приход, а то значи избегавање мера против прања новца. Због тога криминалне
структуре прибегавају пребацивању тих средстава на места одакле ће моћи да их убаце
у финансијски систем. То у данашње време готово увек подразумева кретање
нелегалних прихода између националних граница. Крајњи циљ јесте убацивање новца

37
З. Стојановић, Д. Коларић, нав. дело, стр. 110.
38
Н. Делић, нав. Дело, стр. 226.

18
у финансијски систем земаља у којима постоји висок степен дискреционих права
улагача.39

Потребно је указати на најкарактеристичне начине прања новца у криминалистичкој

пракси у нашој земљи:

- Позајмица физичких лица (власника или оснивача) правном лицу. У нашој

земљи позајмица је дозвољена и што је важно неограничена и неопорезована.
Тако рецимо, власник (оснивач) уплаћује позајмицу за ликвидност своје фирме,
а без повећања оснивачког улога.Тај новац, односно позајмица може бити и од
вршења неког кривичног дела и на који није плаћен порез. Давалац позајмице
тај новац може да подигне са рачуна фирме у сваком тренутку без икаквих
последица.

- Подизање готовине са рачуна правног или физичког лица. Овде имамо случај
када је фиктивни власник фирме лице проблематичног понашања (уживалац
дроге, алкохоличар или скитничар). То су лица која ће своје личне податке
односно идентитет продати за веома мале паре. Стварни власник то користи да
управља пословањем. Стварни власник уплаћује на рачун фирме средства по
разним основама, укључујући и промет роба и услуга. Фиктивни власник
подиже готовину у банци и одмах је предаје стварном власнику.

- Правно лице из Србије уплаћује средства на офшор рачуне, и то по основу

маркетиншких услуга, продаје или изнајмљивања пословног простора,
организације сајмова или неких других услуга.

- Прилив средстава са офшор дестинација по разним основама. Као што је

наследство, продаја удела у заједничким фирмама, продаја имовине у
иностранству, од дивиденди и др. Реч је о новцу који је стечен незаконито за
време санкција у Србији, а сада се враћа у земљу, по наводно законитом основу.

- Физичко лице уплаћује велику суму на име животног осигурања и осигурања

своје имовине, а после неког времена одустаје и плаћа пенале. Овде се губе
одређена средства али остатак средстава бива опран кроз легалне токове. 40

Савремене облике прања новца карактерише:

- стално унапређење начина прања новца путем примене нових софистицираних

техника и метода;

- веће инвестирање средстава стечених од наркотика, тероризма и других незаконитих

радњи у законите послове са циљем повећања износа предметних средстава и
маскирања тока којим се кретао предметни новац;
39
Г. Бошковић, Д. Маринковић, О. Лајић, Финансијске истраге организованог криминала,
Криминалистичко- полицијска академија Земун 2015, стр. 80
40
Исто, стр. 82
19
- инструментализација мреже за прање новца, у коју су се увезале све више земаља и
финансијских центара;

- намерно мешање законских и незаконских средстава са циљем да се осујети улазак у

траг новца при ревизији званичних истражних власти (органа);

- повећана активност прања новца код трговаца акцијама који раде са незаконитим
средствима. После проласка таквих средстава кроз такав финансијски таква средства
више немају везе са њиховим почетним незаконитим активностима.

9.1 ФАЗЕ ПРАЊА НОВЦА

Да би остварили своје циљеве криминалци поступају реализацији прања новца

користећи различите начине прања новца који се могу комбиновати у мање или више
сложене шеме прања новца. Постоје различите шеме и технике прања новца, а
заједничко обележје им је да новац пролази кроз три фазе: полагање (пласман),
покривање (озакоњење) и интеграција (уградња).41

Прљав новац пролази кроз рачуне тзв. Офшор (offshore) правних лица, банака и
инвестиоционих фондова, хавалу (“Hawala system” јесте најпознатији и најстарији
неформални банкарски систем. Хавала банкари обављају финансијске трансакције без
лиценци наравно, што значи и без законске контроле. Овај систем осигурава пренос
новца без тога да он буде физички или електронски померан. Због тога је овом систему
тешко ући у траг.)42, трговину аутомобилима и вредносним хартијама, коресподентне
рачуне, некад уз преплитање две фазе, а некад уз потпуно заобилажење неке од фаза. У
садашњим условима врло често је немогуће одредити у којој се фази прања новца
налази трансакција, јер је најчешће реч о мешавини улагања и прикривања. 43

9.1.1 Полагање

Полагање (пласман), неки аутори ову фазу називају фазом улагања, је обично први
од три корака који се предузима при прању нелегално стечених средстава, подразумева
промену новца добијеног од криминалне активности у облик погоднији за транспорт и
41
Г. Бошковић, , Организовани криминал, друго измењено и допуњено издање, Криминалистичко-
полицијска академија, Земун 2014, стр. 24.
42
M. Edelbacher, P. C. kratcoski, B. Dobovsek, Corruption, Fraud, Organized Crime and the Shadow Economy,
2015, str.29-30
43
Н. Теофиловић, М. Јелачић, Спречавање, откривање и доказивање кривичних дела корупције и прања
новца, Београд 2006, стр. 17
20
који не изазива сумњу, а затим убацивање тог новца у главне финансијске токове. У
суштини, ова фаза представља располагање незаконито стеченим средствима која
настоје да унесу у легалне финансијске токове. То је уједно најтежи и најрањивији
корак за „пераче“ новца зато што се највећи део нелегално стечених средстава
прикупља у готовини. Готов новац је гломазан, тежак за скривање и у већим
количинама итекако може да скрене пажњу банкарском службенику, раднику казина и
сл. Будући да је у целом процесу прања новца ова фаза најосетљивија, развијена је цела
листа индикатора за препознавање сумњивих и нелогичних трансакција, који се према
врстама могу поделити на индикаторе који се односе на: трансакцију и лица која врше
трансакцију, а према садржају на: индикаторе за финансијски, нефинансијски сектор и
индикаторе за поједине професије и струке.44

Пласман захтева проналажење решења за проблем- како пребацити велику

количину готовог новца стеченог нелегалном делатношћу у погодан облик за његово
увођење у финансијски систем. Начини којима се криминалци користе да би новац
пласирали у финансијски систем су веома разноврсни. Неки од поступака који су
карактеристични за фазу полагања су:

- Уплата „врућег“ новца под покрићем редовних готовинских прихода од

пословања, где се готовина створена криминалом помеша са приходима
легалног пословања.
- Оснивање лажних, тзв. „фантомских предузећа“ која не послују и постоје само
као средство за уплату готовог новца на рачуне у банкама.
- Уситњавање великих сума новца међу сарадницима који их полажу на рачуне у
износима који су довољно мали или су испод законског цензуса, па због тога
нису сумњиви банкарским радницима и нису предмет извештавања нити
45
посебног праћења.
Када је реч о изузетно великим количинама нелегално стеченог новца криминалне
организације, због непредвидивости и великог ризика при пласману средстава у
финансијски систем земаља које имају строге законске прописе при улагању новца у
финансијски систем, најчешће се опредељују за кријумчарење нелегално стечених
44
Н. Даниловић, Методологија прања новца код правних и физичких лица, Зборник радова, корупција и
прање новца, Сарајево 2009, стр. 90.
45
Н. Теофиловић, М. Јелачић, нав. дело стр. 18.
21
средстава. Кријумчарењем се велике количине новца износе из земаља где су
нелегално стечене у офшор финансијске центре. У тим центрима обавља се процес
њиховог полагања у финансијски систем, а потом се враћа у земље порекла (нпр. у
форми страног улагања и сл.).46

9.1.2 Покривање

Покривање (озакоњење) подразумева низ финансијских трансакција које по својој

учесталости, обиму и комплексности често личе на легитимне финансијске активности.
Крајњи циљ ове фазе прања новца је онемогућавање повезивања нелегално стечених
47
средстава са њиховим правим извором, а прави извор је наравно одређена
криминална активност.

Од главних средстава за прање новца које им стоје на располагању најчешће се

користе технике: мењања валуте; кријумчарење новца преко државне границе;
пословање преко офшор зона; претварање новца у друге облике (чекове, менице,
деонице или било који облик хартија од вредности, материјалне ствари, као што су
покретна и непокретна имовина итд); дознаке средстава; електронско пребацивање
новца (електронско банкарство); оснивање шел (shell) компанија и казина; коришћење
осигуравајућих друштва; манипулације рачунима, гаранцијама, обвезницама и
хартијама од вредности, као и фалсификовање документације, односно писаног трага
новца, посебно његовог правог извора, власништва, места и сврхе. 48

Један од најучесталијих начина којима се врши полагање је телеграфски трансфер

новца преко офшор финансијских центара попут Бахама, Холандских Антила,
Кајманских острва и друго.Када средства једном доспеју изван територије земље
порекла и уђу у финансијске системе земља са високим банкарским дискреционим
правима, веома је отежано пронаћи и пратити таква средства.49

Офшор рачуни инвестиционих или пензионих фондова представљају погодну основу

за отпочињање фазе прикривања. Да пребацивање новца у иностранство не би
46
Г. Бошковић, нав. дело, стр. 26.
47
Г. Бошкови, нав. дело, стр. 26.
48
Н. Даниловић, нав. дело, , стр. 91.
49
Г. Бошковић, нав. дело, стр. 26.
22
изгледало сумњиво, перачи новца често оснивају фирме у иностранству које се
појављују у улози добављача. У овом случају, инострани добављач шаље лажне или
увећане фактуре „бојлер“ компанији у којој је већ дошло до депоновања прљавог
новца. Међутим до размене робе или обављања услуга и не долази или се оно чини у
неодговарајућем броју или квалитету, а једино што се креће јесте новац, који се
привидно безазлено пребацује у иностранство ради легалних привредних активности.50

„Перачи“ новца у овој фази труде се да нелегално стечена средства пређу неколико
граница што физички, што електронски, или кроз корпорацијске системе који имају
представништва у великом броју земаља. Операција прања новца биће успешнија
уколико новац прође кроз два или више система са различитом законском регулативом.
На овакав начин отежава се праћење тока нелегално стечених средстава, а самим тим и
истрага прања новца.

9.1.3 Интеграција

Интеграција подразумева трансфер пласираних средстава у глобалне финансијске

токове како би се помешала са легитимно стеченим средствима. Циљ је да се
пласирана средства прикажу ако средства остварена легалним пословањем. Нелегално
стечена средства најчешће се интегришу у глобалне финансијске токове посредством
финансијских инструмената, попут гарантних писама, обвезница, полиса осигурања,
банковних меница, фактура, гаранција и слично.51
Популарни метод интеграције новца стеченог криминалом у легалне токове је
куповина некретнина, као што су пословне зграде, складишта или станови. Иако се овај
посао финансира прљавим новцем, приход који се остварује од издавања простора у
закуп неће бити сумњив јер је резултат законом дозвољене делатности. Традиционални
метод којим се служила мафија био је улагање новца у грађевинску индустрију, али
постоје и други начини. Један од њих је и оживљавање предузећа која се налазе у
тешкоћама инвестирања огромних сума новца. Предузеће наставља нормално да
послује користећи новац стечен криминалом као свој капитал. 52

50
Н. Теофиловић, М. Јелачић, нав. дело, стр.19.
51
Г. Бошковић, нав. дело, стр. 27.
52
Н. Теофиловић, М. Јелачић, нав. дело, стр. 19.
23
 По завршетку ове фазе тешко је индетификовати порекло новца и наћи му прави
извор (направити разлику између легалних и нелегалних средстава), па отуда опрана
средства најчешће служе за почетак новог легалног пословања и реинвестирање у
нови, законити посао. То се постиже уз помоћ разних финансијских стручњака,
брокера, инвестицијских кућа, консултаната и адвоката.
Све три фазе прања новца (placement, layering, integration) у пракси се често
преклапају, тако што се законито стечени новац у свим фазама прања меша са прљавим
новцем, а понекад се нека од фаза и прескаче, а неке понављају, зависно од модела
деловања субјекта криминала, количине „прљавог новца“ у оптицају, прецизности и
квалитета законске легислативе итд.53

10.МОДАЛИТЕТИ И ТЕХНИКЕ ПРАЊА НОВЦА

Перачи новца стално траже нове путеве како би заобишли прописе и минимизирали
шансе да њихови криминални профити постану предмет заплене, односно да буду
откривени. То не значи да они налазе методе које су поузданије од претходних, већ
једноставно, они константно улажу велике напоре како би проширили репертоар
доступних опција. Тако се методи који су једном успели, понављају на другом месту,
па чак и оне методе које су једном биле откривене понекад се употребљавају поново на
другим локацијама или са веома малим изменама.

У највећем броју земаља у свету трговина дрогом представља главни извор нелегалног
профита. При томе се приход од продаје наркотика најчешће пере на тржишту
некретнина, што је дакле, један од најпопуларнијих начина за легализовање
криминалног профита. Инвестирање је популаран метод легализовања криминалног
профита. Криминалне организације у САД су убацивале „прљави“ новац у легалне
финансијске токове тако што су улагали у одређене индустријске и привредне гране
као што је грађевинарство, хотелијерство, туризам, а веома је популарно било и
инвестирање у „индустрију среће“ односно коцкарнице.54

Када говоримо о коцкарницама односно казинима, интернет коцкање је препознато као

потенцијални идеални сервис за прање новца. Праћење сумњивих транскација је веома

53
Н. Даниловић, нав. дело, стр. 91.
54
М. Шкулић, Ђ. Игњатовић, Организовани криминалитет, Београд 2012, стр. 189
24
отежано. Записи који су унети на веб сајт, најчешће је лоциран на офшор дестинацији.
Самим тим што су интернет сајтови за коцкање лоцирани на офшор дестинацијама,
добијање било каквих доказних информација скоро немогуће. Перач новца, преко веб
сајта купује чипове са којима се коцка, свесно губи један проценат новца, то је
својеврсна цена прања, док већи део преводи назад из чипова у новац који се преноси
на његов рачун у банци. Тако уплата на његов рачун долази из легитимног извора-
казина. 55

Перачима новца изузенто погодује земље које су познате као „порески рајеви“. Овде
државна администрација иде на руку криминалним организацијама, с обзиром да
подаци о лицу остају тајни, она служи као својеврстан параван прању новца. Оснивају
се фиктивне компаније које се само на папиру баве одређеним делатностима, као што
је увоз извоз.56

Сложеност фазног процеса претварања незаконитог новца у привидно законит, с

циљем прикривања његовог правог извора указује на бројне модалитете и технике које
нуди тај процес. Веома занимљива изрека се појављује у литератури а то је: „ Сан
сваког перача новца је да плати порез.“ То због тога што пут од „прљавог новца“ до
плаћања пореза није лак.57

10.1 ПРАЊЕ НОВЦА КРОЗ БАНКАРСКИ СЕКТОР

Савремени начин функционисања промета новца је тешко замислив без

банкарског пословања. Због значаја коју банке имају као фактор економске и
финансијске стабилности државе, важно је спречити улазак прљавог новца у
финансијски систем.

„Банкарски сектор је осетљив на ризик од прања новца, пре свега због своје
величине и значаја унутар целокупног финансијског сектора, као и због великог броја
клијената и трансакција које се за њих спроводе. Оне су несумњиво и најзначајнији
обвезник по Закону самим тим што су и највећи чинилац финансијског дела система
(банке чине 92,4% вредности активе целокупног финансијског сектора), као и да имају

55
М. Милошевић, Нове технике прања новца, Финансије- часопис за теорију и праксу финансија 1/6,
Београд 2012, стр. 317
56
М. Шкулић, Ђ. Игњатовић, нав. Дело, стр. 188
57
П. Марковић, Прање новца“, Правни живот 9/2006, стр. 1064
25
највећи број клијената и да се највећи број трансакција обавља управо преко
банкарског система.“58

Прве злоупотребе банкарског сектора у сврху прања новца везује се за случај

када је Масер Ланск поучен догађајима са Ал Капонеом и свеста да ће њега и његове
сараднике задесити иста судбина, уколико не прикрију и прикажу своје нелегалне
приходе као легалне, ствара један од првих начина прања новца, користећи се модусом
позајмица од Швајцарских банака у које је претходно уложен „прљав новац“, који се
враћао у САД као позајмица различитим фирмама које су поседовале криминалне
организације.

Банке нуде разне услуге и повољности које лица злоупотребљавају ради прања
новца. Неке од услуга су коресподентно банкарство , електронски трансфер, приватне
банкарске услуге.

Коресподентно банкарство подразумева пружање банкарских услуга једне банке

другој банци, што значи постојање коресподентног рачуна једне финансијске
институције који она држи код друге финансијске институције за свој рачун и у своје
име. Успостављањем више коресподентних односа на глобалном плану, банке могу да
обављају међународне трансакције за себе и своје клијенте у земљама где немају
представништва. Чињенице које упућују на постојање злоупотреба у банкарском
сектору коришћењем коресподентних рачуна најчешће се односе на немогућност
добијања података о правном лицу за чији се рачун врши трансакција, честе и велике
безготовинске трансакције, трансакције које се одвијају по необичним моделима у
којима правац безготовинског трансфера не одговара нормалној и очекиваној
пословној активности.59

Електроснки трансфер средстава данас је начешћи метод преноса капитала

широм света. Логично се може претпоставити да је такав пренос средстава
напогоднији и најчешћи начин прикривања нелегално стечених средстава. Када се
једном убаце у легалне финансијске токове, она се трансферишу широм света да би се

58
Национална процена ризика од прања новца у Републици Србији, Београд, април 2013,
http://www.apml.gov.rs/srp878/novost/Nacionalna-procena-rizika - приступљено 23.08.2016
59
Г. Бошковић, Н. Радовић, Д. Маринковић, Криминалистичка анализа банкарске документације,
Тематски зборник радова, Криминалистичко- форензичка обрада места кривичних догађаја, КПА
Београд 2013, стр. 176
26
прикрило право порекло. Најчешћи начин злоупотребе електронских система за
трансфер новца јесу: коришћење трансфера нелегалних средстава преко различитих
банака, да би се сакрио траг о извору средстава, и трансферисање средстава са великог
броја рачуна, на које су новчани депозити улагани структурирањем на главни рачун,
који се најчешће налази у неком офшор финансијском сектору. 60

Слика 1 приказује шему прања новца, када се користи више електронских

трансфера кроз више банака, како би се прикрио траг о извору средстава.

Слика 1 61

Приватне банкарске услуге обухватају пружање банкарских услуга правним и

физичким лицима чија је нето имовина велика. Пружањем тих услуга у оквиру овог
вида пословања банака подразумева већи степен дискреције и поверљивости у односу
на обичне клијенте. Ово је део стратегије банака који се односи на сегментацију
клијената и пружање услуга које подразумевају сталан контакт и доступност између
60
Исто, стр. 176
61
Преузето са: http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/977_tipologije-pranja-novca-u-republici-srbiji-13-09-
2011.pdf, стр. 13, приступљено- 25.08.2016
27
менаџера и клијента. Стварање оваквих пословних односа омогуава клијентима брзо и
ефикасно пословање, пружање помоћи у инвестицијама и заштиту њихових средстава.
Потенцијалне могућности злоупотребе таквих пословних односа између клијента и
банке, ради прања новца, налазе се у недовољној провери легалности средстава која
клијенти поседују.62

Метода позната под називом „курири“ се развила на Флориди, где је откривено

како нека криминална организација запошљава велики број поједница да односе
готовину у различите банке. Ово због тога што многе земље прописују лимит за
готовинске трансакције. Наведена ситуација изгледа овако: курир полаже у банку
своту мању од 10.000 америчких долара или до наведеног износа или купује чекове да
би избегао попуњавање формулара о готовинској трансакцији који банка мора
попунити и послати телу за унутрашњу контролу прихода, за сваку готовинску
трансакцију која прелази поменути износ. 63 Слика 2 приказује шему прања новца која
је горе описана.

Слика 2 64

62
Типологија прања новца у републици Србији, Управа за спречавање прања новца, стр. 13, преузето са
http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/977_tipologije-pranja-novca-u-republici-srbiji-13-09-2011.pdf -
приступљено 25.08.2016
63
Н. Тањевић, нав. дело, стр. 150
64
Презето са: http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/977_tipologije-pranja-novca-u-republici-srbiji-13-09-
2011.pdf, стр. 12, приступљено- 25.08.2016
28
У Републици Србији овај лимит је прописан Законом о спречавању прања новца и
финасирања тероризма и то у члану 9. Тај лимит износи 15.000 евра у динарској
противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења
трансакције, без обзира да ли се ради о једној или више међусобно повезаних
трансакција. Уколико странка пређе овај прописани лимит, обвезник према Закону о
спречавању прања новца и финасирања тероризма је дужан да спроведе радње и мере
из члана 8 које се односе на познавање и праћење странке.65

10.2 ПРАЊЕ НОВЦА И ОФШОР ФИНАНСИЈСКИ ЦЕНТРИ

Термин „офшор финансијски центри“ односи се на земље у којима се банкарске,

корпорацијске и друге финансијске операције воде под строгим режимом поштовања
дискреционих права банака, са минималним надзором власти. Такав вид пружања
услуга омогућава низ погодности које се односе на отворен приступ глобалном
тржишту, поверење, погодности, иностраних улагања, оснивање фасадних компанија,
приватност и поштовање банкарске тајне. Најчешће навођен разлог за оснивање офшор
финансијских центара јесте пружање „фискалних погодности“ физичким и правним
лицима који користе њихове услуге. Суштина тих погодности које оне пружају јесте да
се избегне контрола пословања и по потреби идентитет правих власника компаније.
Такве „фискалне погодности“ најчешће се користе за легализацију или скривање
нелегално стечених средстава.66

Генеза термина офшор датира из енглеског права, односно обичајног правног система
и у преводу значи ванобално или екстериторијално подручје. Овакав облик пословања
раније се обављао на острвима ван обале Велике Британије те је тако настао и сам
термин.67

Када се говори о настанку офшор центара, постоје мишљења према којима су они
почели да се стварају тридесетих година уз помоћ америчког организованог
криминала. Главни узрок појаве ових центара је потреба за стварање метода који ће
65
Закон о спречавању прања новца и финасирања тероризма, Службени гласник РС бр. 139/2014, члан 8
и 9.
66
Г. Бошковић, Н. Радовић, Д. Маринковић, нав. дело стр. 177
67
А. Чудан, Љ. Фијат, нав. дело, стр. 61.
29
омогућити скривање од банкарских и финансијских власти и механизама њихове
контроле. Тако је мафија 1932 године почела да усмерава свој новац из Америке у
офшор уточиште и то у швајцарске банке, на тајне рачуне у Женеви.68

Постоји више дефиниција офшор центара, а ММФ дефинише овај центар као „земљу
или јурисдикцију која пружа финансијске услуге нерезидентима, на скали која је
немерљива са величином и финансијама своје домаће привреде. 69

Три основна услова морају бити испуњена да би један финансијски центар назвали
офшор финансијским центром:

- Власници офшор компанија морају бити странци у односу на државу где

се та компанија налази, односно где је основана.

- Офшор компанија мора бити основана средествима која потичу ван

граница државе где је та компанија основана.

- Офшор компанија не послује са правним и физичким лицима земље у

којој је основана, односно целокупан приход остварује у иностранству или из
пословања са иностранством.70

Неки од облика злоупотребе офшор финансијских центара, јесте учешће у процесу

приватизације у земљама у транзицији. Ово је својствено и за нашу земљу.
Противзаконито стечен новац се враћа у земљу у форми страног улагања офшор
компаније која учествују у процесу приватизације. Иза те офшор компаније стоје лица
која су злоупотребила положај на штету предузећа која је предмет куповине. У том
контексту било би занимљиво истражити колико је оваквих офшор структура
учествовало у процесу приватизације у нашој земљи и ко су њихови власници.71

68
Исто, стр. 62
69
A. Zorome, Concept of Offshore Financial Centers: In Search of an Operational Definition, IMF 2007, p. 7,
Preuzeto sa sajta- https://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2007/wp0787.pdf, pristupljeno- 11.09.2016
70
А. Чудан, Љ. Фијат, нав. дело, стр. 62
71
г. Бошковић, Д. Маринковић, О. Лајић, Финансијске истраге организованок криминала,
Криминалистичко полицијска академија 2015, стр. 86
30
Рачуни офшор предузећа могу се отворити из било којег дела света путем телефона,
телефакса, писма или интернета. Приватне офшор банке спремне су да отворе рачун у
року од 24 сата без додатних услова. 72

У карипској држави Белизе, на пример, за 500 долара може да се отвори анониман

конто, док се за додатних 500 долара може добити чак и фиктивно име носиоца рачуна.
Овакве погодности пружа и низ других земаља, углавном оних једва видљивих на
карти. На Кајманским острвима са само 39.000 становника постоји 34.000
регистрованих компанија, 5.900 банака и 500 милијарди долара на рачунима. У
земљама какве су на пример Барбадос или Науру, за отварање фирме потребно је да се
одвоји свега десет минута, при чему те фирме не воде ни пословне књиге, нити су
обавезне да доказују порекло новца. Једина обавеза је да се држави плати годишња
такса од неколико стотина долара. Према подацима руске Централне банке последњих
година се преко банака на Науру одлило 80 милијарди долара, а према наводима
америчке владе, Науру за прање новца која потиче од продаје дроге највише користи
чланове руске мафије. Реч је од држави која се простире на само 21,3 квадратна
километра, а има једва 11.000 становника. Оснивање банке у овој земљи кошта само
5.680 долара, а годишње даџбине износе још 4.980, што није ништа у поређењу са
зарадом која се оствари. При томе, за разлику од на пример Кајманских острва где
постоји каква таква законска регулатива и механизми за спречавање прилива илегалног
новца, на Науру нема ни најмање контроле. Због тога не чуди што према речима
Виктора Мељникова, заменика директора руске централне банке, ова држава
представља „отворени позив на финансијске прекршаје и прање новца“. Као доказ ове
тврдње он је изнео податак који показује да је само на пример 1998. године преко ове
земље нестао износ који је три пута већи од годишњег буџета руске владе- око 70
милијарди долара. Такође, интересантно је да се ретко који клијент директно појављује
на острву, где само два пута недељно слеће авион. Ту заправо ни не долази новац, већ
се само електроснки дозначава, а затим „опран“ наставља пут ка другим банкама
широм света.73

Сличну појаву можемо видети и на примеру Монака. Ова државица је специфична по

огромном броју банака на малом простору (највише у Европи, а можда и у свету).
72
Н. Даниловић, нав. дело, стр. 92
73
Н. Тањевић, нав. дело, стр.152
31
Према неким подацима, отворено је десет пута више рачуна него што у земљи има
становника. У Монаку живи око 30.000 становника, од којих око 80% чине странци,
који по правилу имају доста новца. Оно што је драгоцено за те људе који имају пуно
новца, то је чињеница да у Монаку никога не интересује порекло тог новца, па банке
Монака привлаче страни капитал јер се он у њима, без обзира да ли је чист или
„прљав“, уз одговорарајућу накнаду, брзо „опере“ и затим укључује у легалне
финансијске токове.74

Једноставан пример прања новца путем офшор компаније и офшор банке, биће
приказан на слици 3. Оф шор компаније, којима су стварни власници лица повезани са
организованим криминалом, нелегално стечена средства са својих рачуна трансферишу
у мањим износима, по основу пружања услуга истраживања тржишта, консалтинга,
маркетинга, адвокатских и рачуноводствених услуга, у корист фирми у Србији које су
у власништву пословно или родбински повезаних лица.

Слика 3 75

На крају треба рећи да офшор финансијски центри, као и полагање новца у тим
центрима, само по себи није противзаконито. Отварање рачуна у земљама „пореског
раја“ није супротно закону. Међутим, опис од стране Oxfam, осликава стварну праксу-
то су рајеви који олакшавају пљачку јавних средстава од стране корумпираних елита у
74
Исто, стр. 152
75
Презето са: http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/977_tipologije-pranja-novca-u-republici-srbiji-13-09-
2011.pdf, стр. 12, приступљено- 25.08.2016

32
сиромашним земљама што представља велику баријеру економском и социјалном
развоју. 76

10.3 ПРАЊЕ НОВЦА И ФАНТОМСКЕ ФИРМЕ

Фантомске фирме постале су моћно „оружје“ криминалаца јер њихово

коришћење пружа низ могућности за злоупотребу у привредно финансијском
пословању.

Сама природа назива „фантомска фирма“ намеће потребу њеног појашњавања.

Посматрајући дати појам у формално-правном смислу, фантомска фирма представља
такав облик друштва, које је основано у складу са позитивним законским прописима
који дефинишу начин уписа привредних друштава у Регистар као и за сва остала
привредна друштва. Дакле, са аспекта формално- правне природе, такво друштво не
може носити назив фантомско, јер се као такво не разликује од других привредних
друштава. Овакву формулацију „фантомска фирма“ је вероватно добила из разлога што
као формално правно друштво постоји, али на тржишту не егзистира у скалду са
делатношћу због које је и основано, него због других циљева. Оваква привредна
друштва добила су назив „фантомска“ управо из разлога што су иста служила само као
инструменти или оруђа путем којих су криминалне организације или поједници,
искористивши укупан политичко- правни и привредни амбијент и мањкавост прописа
у овој области, организовали стицање имовинске противправне користи или
легализацију својих незаконито стечених профита.77

Криминалним организацијама „фантомске фирме“ стварају повољан амбијент за

легализацију својих криминалних профита кроз прање новца. Зато се овакве фирме у
жаргону зову још и „перачка предузећа“. Упис „фантомске фирме“ у Регистар обављао
се најчешће на тај начин што се одређено лице, на основу фалсификоване или украдене
личне карте или докумената лица која немају пребивалиште у нашој земљи и лажних
података наведених у оснивачким актима појављује као оснивач, а затим код
надлежног органа општине по истом принципу врши оверу потписа лица овлашћеног
76
C. Hinterseer, The Political Economy of Money Laundering in a Comparative Legal Context, New York
2002, p. 225
77
М. Глигоријевић, А. Максимовић, Б. Дикић, Значај супротстављања „фантомским фирмама“ као
савременом облику привредног криминала, Тематски зборник радова, Транзиција и економски криминал
2, КПА Београд 2014, стр. 87
33
за заступање. У пракси постоје и случајеви да су таква лица проналазила друге особе,
које су код надлежног органа на своје име оснивале и регистровале предузећа, а затим
уз одређену накнаду, бланко потписану пословну документацију и печат предузећа
предавала члановима криминалне групе. Овде се пре свега мисли на бескућнике,
скитнице, просјаке, коцкаре, наркомане и друга лица сумњивог морала, која би
практично све урадила само да дођу до новчаних средстава. Управо је ово прва фаза
која се односи на регистрацију фантомских фирми. Да би се у трговинском суду
регистровало предузеће потребно је пре свега обезбедити идентитет наводно
одговорног лица, односно фиктивног фласника предузећа На основу тако извршеног
уписа предузећа у Регистар, веома је тешко било полицији, Пореској управи али и
другим органима гоњења да дођу до стварног идентитета лица која су стајала иза
„фантомских фирми“. Важно је напоменути и то , да све „фантомске фирме“ код
надлежних органа имају уредно пријављене адресе седишта фирми, пословне
просторије, магацине, запослене, књиговотствену и пословну документацију, међутим
на терену и у пракси такве фирме ништа од свега овога немају. На адресама наведеним
у Решењу о упису, када су органи покушавали да до њих дођу, најчешће су се налазили
приватни станови, а било је случајева да се на тим адресама налазе и адвокатске
канцеларије.78

На слици 4 приказана је шема прања новца кроз „фантом фирме“. Склапање фиктивних
уговора и по том правном основу испостављање фиктивних рачуна једна је од
познатих класичних техника прања новца. Одређена правна лица уплаћују новац по
основу фактурисаних услуга које нису извршене, на рачуне предузећа која су основана
са циљем да послују у кратком временском периоду. Новац се са рачуна тих фирми
подиже по основу откупа одређених производа или услуга, при чему се праве лажни
откупни блокови , којима се доказује да је откуп извршен. Новац, који је подигнут у
сврху откупа, враћа се власницима фирми које су извршиле уплате по основу услуга,
умањен за провизију.

78
М. Глигоријевић, А. Максимовић, Б. Дикић, нав. дело, стр. 87
34
 Слика 479

Када се коначно злоупотреба открије, већ би сав новац био извучен извучен, тако да не
остаје ништа јер је у већини случајева реч о друштвима са ограниченом одговорношћу
(д.о.о.) или ортачким друштвима (о.д.), која одговарају имовином које нема. Фантомске
фирме представљају моћно оружје у рукама перача новца.80

11. ПРЕВЕНЦИЈА И ОТКРИВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА

Успех државних и недржавних субјеката у превенцији криминала зависи од великог

броја фактора, а један од њих се односи и на истраживање криминалног феномена.
Овде се имају различите активности у виду: систематско прикупљање података о
криминалу, систематско анализирање криминала, планирање и програмирање
превенције криминала. Уколико је ово урађено могуће је одредити приоритете и
превентивне активности које треба спровести. Криминална активност о којој се говори
у овом раду свакако има транснационални карактер па је незамисливо да одговорни
субјекти једне земље ефикасно спрече прање новца без помоћи других. Овде говоримо

79
http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/977_tipologije-pranja-novca-u-republici-srbiji-13-09-2011.pdf , стр.
33, приступљено- 25.08.2016
80
Г. Бошковић, Организовани криминал, Криминалистичко полицијска академија2014, стр. 74
35
о успостављању партнерства између субјеката у једној држави и међународних
институција.81

Ради што ефикасније и ефективније превенције и борбе против прања новца, државе би
требале да поштују препоруке које даје ФАТФ – међудржавно тело које има за циљ да
развија и унапређује мере и радње за борбу против прања новца и финансирања
тероризма на националном и међународном нивоу.

Према ФАТФ некооперативне земље и земље високог ризика су: Авганистан, Босна и
Херцеговина, Северна Кореја, Гана, Иран, Ирак, Лаос, Сирија, Уганда, Вануату, Јемен.
Значи 11 земаља међу којима није Србија. 82 То наравно не значи да у Србији не постоји
прање новца и тзв. перачи новца, већ значи да наша држава предузима одређене кораке
у циљу превенције и сузбијања ове појаве, односно, она сарађује у борби против
наведене појаве.

Препорукама ФАТФ се поставља међународни стандард који би државе требале да

примене кроз мере које су прилагођене њиховим специфичним околностима. Између
осталог, једна од суштина ових препорука је и спровођење превентивних мера у
финансијском сектору и другим одређеним секторима. Препоруке су стекле
универзално признање као међународни стандард за борбу против прања новца и
финансирања тероризма (СПН и ФТ).

Једна од значајни превентивних мера јесте препорука- „ познавање и праћење странке“.

То правило датира још од 1988. године када је Базелски комитет за надзор банкарског
пословања, састављен од представника банака и влада једанаест индустријских
најразвијенијих држава, усвојио документ под називом „Изјава о принципима у вези
прања новца“ којим су успостављени етички стандарди за банке. 83 У препорукама
ФАТФ се наводи да је:

- Неопходно извршити идентификацију клијента увидом и провером идентитета

користећи личне документе.

81
С. Вуковић, Превенција криминала, Криминалистичко полицијска академија, 2014, стр. 53
82
http://www.fatf-gafi.org/countries/#high-risk, приступљено – 01.09.2016
83
С. Вуковић, Анализа предуслова за успешност превенције прања новца и финансирања тероризма,
Зборник радова, Сузбијање криминала у оквиру међународне полицијске сарадње, Београд 2011, стр. 300
36
- Потребно утврдити идентитет власника и структуру руковођења, када се ради о
правном лицу.

- Потребно прикупити информације о циљу и природи пословног односа и на крају је

потребно спровести надзор над трансаксијама.

Начело упознај свог клијента основни је услов за успешно спречавање прања новца и
финансирања тероризма и то начело је уграђено у важећи Закон о спречавању прања
новца и финансирању тероризма.

Даље, банка има обавезу да спроведе класификацију својих клијената у циљу процене
ризика од прања новца, финансирања тероризма и криминалних активности и у складу
с тим спроводи адекватан мониторинг на некој од признатих софтверских платформи.84

Народна банка Србије, тачније управа за надзор над финансијским институцијама

сектор за контролу пословања банака, спровела је анализу одговора банака на
достављен упитник о активностима банке из области управљања ризиком од прања
новца и финансирања тероризма за период октобар 2015- март 2016. Дошла је до
следећих података:

- У зависности од процењеног степена изложености странке ризику од прања

новца и финансирања тероризма, банке су своје клијенте класификовали у
низак, средњи и висок ниво ризика. 35,347% странака је сврстано у низак степен
ризика, 64,106% странака је сврстано у средњи степен ризика, док је 0,547%
странака сврстано у високи степен ризика.
- Све банке су потврдиле да су интерним актима предвиделе учесталост
праћења трансакција које врше клијенти који су сврстани у категорију с
највишим ризиком, као и периоде праћења међусобно повезаних готовинских
трансакција. Банке су се изјасниле да прекидају пословни однос с клијентом
због немогућности спровођења радњи и мера познавања и праћења странке.
Упериоду септембар 2015– март 2016. Године из наведених разлога је 11 банака
прекинуло пословни однос са 31.550 клијената.

84
http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/1325_fatf-preporuke-2012.pdf, стр. 17, приступљено- 01.09.2016
37
 - Све банке поседују информациони систем који препознаје више међусобно
повезаних готовинских трансакција истог клијента чија је укупна вредност
једнака или прелази износ од 15.000 евра.
- У Упитнику је 29 банака навело да користе посебан софтвер за препознавање
сумњивих трансакција или лица, док се само једна банка изјаснила да не
користи софтвер.85
Из наведеног можемо закључити да наша земља и на практичном нивоу прихвата
ФАТФ препоруке.

Постоји веома велики списак индикатора за препознавање сумњивих лица и

трансакција. Па тако важећи Закон о спречавању прања новца и финансирању
тероризма у члану 50. даје одређене смернице. У изради списка индикатора
учествују многи субјекти од којих и Управа за спречавање прања новца, народна
банка, Комисија за хартије од вредности, Пореска управа, министарство надлежно
за инспекцијски надзор у области трговине, Девизни инспекторат, Управа за игре
на срећу, министарство надлежно за послове финансија, министарство надлежно за
послове поштанског саобраћаја, Адвокатска комора, Комора овлашћених ревизора,
а могу учествовати и друга лица по позиву. Па тако рецимо листа индикатора за
препознавање сумњивих трансакција за банке садржи 36 индикатора. Индикатори
који се најчешће појављују су86:

- Полагање великих износа на рачун и давање налога банци да се износи

трансферишу на рачуне већег броја лица, посебно у случајевимакада се уочи да
за такве трансакције не постоји рационално објашњење и економска
оправданост;
- Полагање новца у циљу обављања трансакције које имају инвестициони
карактер (куповина некретнина, учешће у приватизацији и сл.), при чему нема
уверљивих информација о пореклу новца;
- Готовинске или безготовинске уплате физичких лица у корист физичког лица,
при чему се може закључити да такве трансакције немају логичност или
економску оправданост;

85
http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_7/analiza_spn_I_16.pdf, стр. 10-13, приступљено 01.09.2016
86
С. Вуковић, С. Мијалковић, Г. Бошковић, Превенција прања новца и финансирања тероризма, Журнал
за криминалистику и право, Криминалистичко полицијска академија 2011, стр. 125
38
 - Полагање већег износа готовине као депозита за добијање кредита , а потом
неочекивани захтев клијента да кредит отплати пре рока.
- Неколико пута поновљене уплате мањих износа на рачун физичког лица које се
преносе на један рачун;
- Вршење готовинских трансакција које су само мало испод законом прописаног
прага за пријављивање;
- Трансакције плаћања и наплате услуга које одступају од редовних цена и за које
не постоји посебно економско оправдање, као и трансакције које се односе на
предузећа чија је претежна делатност давање професионалних и консултантских
услуга.
- Клијенти избегавају да одговоре на питања везана за трансакцију, нерадо се
идентификују, дају сумњива документа или неистините податке.

11.1 СУЗБИЈАЊЕ ПРЕТХОДНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА КАО ВИД

ПРЕВЕНЦИЈЕ ПРАЊА НОВЦА

Прање новца се не појављује одвојено од других друштвено штетних појава, односно

других кривичних дела. Шта више, прање новца је у директној корелацији са појавом
корупције у једном друштву и са организованим криминалом. Према Националној
процени ризика од прања новца у Републици Србији, као кривична дела која претходе
и која представљају највећи ризик за појаву прања новца, окарактерисана су пореска
утаја, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и злоупотреба
службеног положаја.

Процентуално, пореска утаја у односу на укупан број пријављених кривичних дела

јесте 15,49%. Ради се о једном од најраширенијих облика финансијске недисциплине
правних субјеката у Републици Србији. Избегавање плаћања пореза и других дажбина
које представљају јавни приход најчешће се врши приказивањем лажног промета преко
фантомских предузећа, фалсификовањем документације и убацивањем кријумчарене
робе или робе произведене на црно у легалне токове преко предузећа. Сазнања из

39
појединих предмета говоре о висини утајеног пореза од неколико десетина милиона
динара. 87

Стручњаци који истражују технике и трендове прања новца у међународним оквирима,

сагласни су са тим да значајни пораст бележи и криминал који није повезан са
трговином дрогом, већ долази од утаје пореза, рекетирања, шверца, финансијских
88
превара и сл. Према истраживањима која је Friedrich Schneider објавио у свом раду,
приходи стечени продајом дроге на светском нивоу су највећи. У Аустралији рецимо
на првом месту су пореске преваре па онда дроге. У Холандији такође прво место
заузимају пореске преваре па онда дроге, док у Италији приход стечен продајом дроге
је на првом месту.89

Постоје разне врсте пореза. Избегавање било које врсте пореза под предвиђеним
законским условима представља кривично дело. Кривично дело утаја пореза врши се у
намери избегавања потпуног или делимичног плаћања пореза. Сазнања из појединих
предмета говоре о висини утајеног пореза од неколико десетина милиона динара.

Откривање и доказивање овог кривичног дела је поприлично отежано. Као разлози

наводе се сналажљивост учинилаца, разноврсност и променљивост метода њиховог
деловања али и несавршеност контролних механизама и расрострањеност корупције.90

На дијаграму испод, можемо видети однос пријављених лица за кривично дело пореска
утаја и лица која су осуђена за исто, на нивоу Републике Србије без Косова и
Метохије, и то по годинама, од 2011 до 2015. Увиђамо тренд, да број осуђених лица
расте.

87
Национална процена од ризика од прања новца у Републици Србији, Београд 2013, преузето са-
https://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Publications/MOLI-SE/National%20Risk
%20Assessment%20in%20Serbia%20April%202013_SE.pdf, стр. 11, приступљено 01.09.2016
88
Н. Тањевић, нав. дело, стр. 155
89
F. Schneider, Financial flows of organized crime and tax fraud in developed countries, 2015, str.26
90
М. Карличић, Привредни криминалитет и пореска утаја, Београд 2015, стр. 35
40
 Дијаграм 191

Новлашћена производња и стављање у промет опојних дрога је оцењено као кривично

дело тзв. високог степена ризика када је у питању прање новца. Ту чињеницу потврђују
и међународна истраживања где се наводи да је 3,6% глобалног БДП односно, 1,6
трилиона америчких долара прибављено вршењем кривичног дела производње и
промета опојних дрога, а затим и опрано.

Вредност заплењене опојне дроге хероина од јануара до децембра 2011. године, као
најзаступљеније опојне дроге на илегалном тржишту у Србији, била би око
1.297.300,00 евра, који износ би, уз наведени корективни фактор (цена по којој је дрога
набављена), могао представљати обим имовинске користи коју би криминалци желели
да оперу кроз финансијски и нефинансијски сектор.92

91
Подаци на основу којих је направљен дијаграм су преузети са сајта РЗС -
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146 Приступљено- 01.09.2016
92
Национална процена од ризика од прања новца у Републици Србији, Београд 2013, преузето са-
https://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Publications/MOLI-SE/National%20Risk
%20Assessment%20in%20Serbia%20April%202013_SE.pdf, стр. 12, приступљено 01.09.2016
41
На дијаграму 2 су приказани статистички подаци на Нивоу Републике Србије без
Косова и Метохије, где можемо видети велики број пријављених и осуђених лица за
поменуто кривично дело.

Дијаграм 293

Знатан број пријављених лица за кривично дело злоупотреба службеног положаја

(видети дијаграм 3), указује да је ово најчешће кривично дело које се врши против
службене дужности и као основно коруптивно кривично дело. Велики број
злоупотребе службене дужности створио је огромне штетне последице за друштва и
државе у којима су вршене, а у исто време је прибављена знатна противправна
имовинска корист која тражи брзу и ефикасну легализацију чиме би се раскинуле везе
са криминалом.94 На основу оперативних података и непосредних сазнања из предмета
произилази да се пред Тужилаштвом за организовани криминал воде кривични
поступци за корупцију у јавним предузећима, здравству, правосуђу, привреди (због

93
Подаци на основу којих је направљен дијаграм су преузети са сајта РЗС -
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146 Приступљено- 01.09.2016

94
А. Чудан, Љ. Фијат, нав. дело, стр. 57
42
кривичних дела давања и примања мита и злоупотребе службеног положаја) којима је
прибављена имовинска корист од преко 75 милиона евра.

На дијаграму испод можемо видети да број пријављених и осуђених лица за кривично

дело злоупотреба службеног положаја опада. Такође се уочава велика несразмера
између броја извршених кривичних дела злоупотребе службеног положаја и броја
осуђених лица за ово дело. Подаци су на нивоу Републике Србије, без Косова и
Метохије.

Дијаграм 395

С обзиром на огромне суме „прљавог новца“ којег треба увести у легалне токове,
логичан закључак који се може извести јесте да је најбоља превенција прању новца,
управо сузбијање кривичних дела које доводе до прибављање противправне имовинске
користи. Наравно, разна су кривична дела којим се може стећи противправна
имовинска корист, међутим, према националној процени ризика од прања новца у
Републици Србији, кривична дела високог ризика су, као што је горе наведено- пореска
95
Подаци на основу којих је направљен дијаграм су преузети са сајта РЗС -
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146 Приступљено- 01.09.2016

43
утаја, злоупотреба службеног положаја и неовлашћена производња и стављање у
промет опојних дрога.

Поређењем дијаграма 1,2 и 3 са дијаграмом 4, увиђамо да је много више пријава па и

осуда за претходна кривична дела, него што је то за кривично дело прање новца. Чак је
и број пријављених лица за кривично дело прање новца веома мали, а број осуђених
заиста незнатан. Ово не значи да кривичног дела прања новца у Србији нема, већ ће
пре бити да је у питању тамна бројка криминалитета. Тако да утврђени број
пријављених и осуђених лица, на жалост не дају праву слику стварности.

Дијаграм 4 96

Рањивост система расте због више отворених питања у вези са донетим пресудама за
прање новца на које судска пракса мора да дā одговор у наредном периоду. Већина
пресуда односи се на прање новца у стицају са претходним кривичним делом, најчешће
злоупотребом служеног положаја, а не на прање новца за трећа лица или тзв.
професионално прање новца. Један од разлога за мали број пресуда је и недовољна
96
Подаци на основу којих је направљен дијаграм су преузети са сајта РЗС -
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146 Приступљено- 01.09.2016

44
едукованост и упућеност тужилаца запослених на истрагама ових кривичних дела и
судија.97

ЗАКЉУЧАК

У овом делу рада потребно је и одговорити на постављене хипотезе, односно дати

њихову оцену. Што се тиче хипотезе 1, законодавни оквир је заокружен и то пре свега
инкриминисањем прања новца у Кривичном законику, као и доношењем превентивног
закона- Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Законодавац је
донео низ законских аката који се тичу који се односе на сузбијање и превенцију
кривичног дела прања новца, који су потпуно усклађени са актуелним и релевантним
међународним конвенцијама. У том смислу, новеле које је законодавац увео у наш
законодавни оквир како би ишли у корак са актуелним међународним актима су
следеће:

- Дефиниција прања новца је у целости усаглашена са дефиницијом прања новца

из Конвенције о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених
криминалом

- Као облик кривичног дела, уведено је прање сопствених прихода стечених

криминалом

- Није потребно да је доказано кривично дело које претходи прању новца.

Тачније, осуда за претходно кривично дело из којег приход потиче није неопходан
услов за гоњење учинилаца кривичног дела прања новца.

- Поред директног умишљаја као психичког елемента кривичног дела, додат је

нови став који омогуава и санкционисање и оног учиниоца који дело чини из несвесног
нехата, односно где је учинилац био дужан и могао претпоставити одакле добит потче.

Што се тиче хипотезе 2 она је потврђена, с обзиром да су утврђене многе индиције које
указују на прање новца.

- На основу анализе техника прања новца кроз банкарски сектор, ФАТФ је донела
препоруке с циљем подизања превенције прања новца на виши ниво.

- Национална процена ризика од прања новца у Републици Србији, утврдила је

кривична дела високог ризика. Сузбијањем тих дела, смањује се и финансијска добит
криминалних организација, па самим тим и потреба за прањем новца.

97
Национална процена од ризика од прања новца у Републици Србији, Београд 2013, преузето са-
https://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Publications/MOLI-SE/National%20Risk
%20Assessment%20in%20Serbia%20April%202013_SE.pdf, стр. 13, приступљено- 01.09.2016

45
46
ЛИТЕРАТУРА

1. Edelbacher М.; Кratcoski P. C.; Dobovsek В.; Corruption, Fraud, Organized Crime and
the Shadow Economy, 2015.

2. Hinterseer K.: Criminal Finance-The Political Economy of money Laundering in a

Comparative Legal Context, New York 2002.

3. President’s Commission on Organized Crime, Interim Report to the President and the
Attorney General, The Cash Connection: Organized Crime, Financial Institutions and
Money Laundering, Washington 1984

4. Slagjana Taseva Ph. D. , Money Laundering, Macedonia 2007

5. Zorome A. Concept of Offshore Financial Centers: In Search of an Operational

Definition, IMF 2007. Preuzeto sa
https://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2007/wp0787.pdf

6. Бановић Б.: Корупција- основни појмови и механизми за борбу, Београд 2007.

7. Бановић Б.: Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дела

привредног криминалитета, Београд 2005.

8. Бошковић Г.: Организовани криминал, друго измењено и допуњено издање,

Криминалистичко- полицијска академија, Београд 2014.

9. Бошковић Г.: Рачуноводство у финансијским истрагама организованог криминала,

Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму 3,
Криминалистичко полицијска академија 2012.

10. Бошковић Г.; Маринковић Д.; Лајић О.: Финансијске истраге организованог
криминала, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015

47
11. Бошковић Г.; Радовић Н.; Маринковић Д.: Криминалистичка анализа банкарске
документације, Тематски зборник радова, Криминалистичко- форензичка обрада
места кривичних догађаја, КПА Београд 2013.

12. Бошковић М.; Бошковић А.: Корупција- прање новца- финансирање тероризма,
Бања Лука 2011.

13. Вуковић Н.: Зашто је немогуће да учинилац предикатног кривичног дела буде
„перач новца“, часопис за кривичне науке Crimen, Београд 1/2015

14. Вуковић С.: Анализа предуслова за успешност превенције прања новца и

финансирања тероризма,Зборник радова- Сузбијање криминала у оквиру
међународне полицијске сарадње, Београд 2011.

15. Вуковић С.: Превенција криминала, Криминалистичко полицијска академија,

Београд 2014.

16. Вуковић С.; Мијалковић С.; Бошковић Г.:Превенција прања новца и финансирања
тероризма, Журнал за криминалистику и право, Криминалистичко полицијска
академија, Београд 2011

17. Глигоријевић М.; Максимовић А.; Дикић Б.; Значај супротстављања

„фантомским фирмама“ као савременом облику привредног криминала, Тематски
зборник радова, Транзиција и економски криминал 2, КПА Београд 2014.

18. Даниловић Н.: Методологија прања новца код правних и физичких лица, Зборник
радова, корупција и прање новца, Сарајево 2009.

19. Делић Н.: Новац као објект заштите у КЗС, Криминал, државна реакција и
хармонизација са европским стандардима 2013.

20. Ђорђевић Ђ.: Кривично право- посебни део, Београд 2014.

48
21. Јовашевић Д.: Прање новца- међународни стандарди и право Републике Србије,
Часопис за друштвене науке, 4 (2013), Ниш 2013.

22. Карличић М.: Привредни криминалитет и пореска утаја, Београд 2015.

23. Коларић Д.: Упоредна анализа конвенције СЕ о прању новца, проналажењу,

заплени и конфискацији добити стечене криминалом и о финансирању тероризма
и националног кривичног законодавства – достигнута решења и правци развоја,
Право и политика 3 (2009), Нови Сад 2009.

24. Кресоја М.; Кирков З.; превенција прања новца у банкарском пословању, Зборник
радова, корупција и прање новца, Сарајево 2009.

25. Кулић М.: Прање новца,Привредни криминал и корупција, 13 семинар права

26. Милошевић М.: Нове технике прања новца, Финансије- Часопис за теорију и
праксу финансија бр. 1/6, Београд 2012.

27. Ницовић М.; Ивановић А. Р.: Привредни криминалитет, Нови пазар 2013.

28. Сељмонај А.: Прање новца, Зборник института за криминолошка и социолошка

истраживања бр. 2 2012.

29. Стојановић З.: Коментар кривичног законика Србије, Службени гласник РС,
Београд 2006.
30. Стојановић З.: Коментар кривичног законика, Службени гласник РС, Београд 2012.

31. Стојановић З.: Коментар кривичног законика, пето измењено и допуњено издање,
Службени гласник РС, Београд 2016.

32. Стојановић З.; Коларић Д.: Кривичноправно реаговање на тешке облике

криминалитета, Београд, 2010.

33. Тањевић Н.: Привредени криминал у условима економске транзиције, Београд 2012

49
34. Теофиловић Н.; Јелачић М.: Спречавање, откривање и доказивање кривичних дела
корупције и прања новца, Београд 2006.

35. Чудан А.; Фијат Љ.: Ризици и превенција прања новца, Суботица 2015.

36. Шикман М.: Организовани криминалиет, Бања Лука 2010.

37. Шкулић М. Игњатовић Ђ.: Организовани криминалитет, Београд 2012.

Правни извори:
1. Кривични Законик, Сл. Гласник РС, бр. 108/2014.
2. Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма, Службени гласник РС,
број 139/2014.

Електронски извори:
1. http://www.fatf-gafi.org/faq/moneylaundering/ , приступљено - 17.05.2016
2. http://www.interpol.int/Crime-areas/Financial-crime/Money-laundering,
приступљено - 17.05.2016
3. http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/977_tipologije-pranja-novca-u-republici-
srbiji-13-09-2011.pdf ,приступљено - 25.08.2016
4. http://www.fatf-gafi.org/countries/#high-risk, приступљено – 01.09.2016
5. http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/1325_fatf-preporuke-2012.pdf,
приступљено - 01.09.2016
6. http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_7/analiza_spn_I_16.pdf, приступљено -
01.09.2016
7. https://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Publications/
MOLISE/National%20Risk%20Assessment%20in%20Serbia%20April
%202013_SE.pdf , приступљено - 01.09.2016
8. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146 , приступљено -
01.09.2016

50
Остали извори:

- Национална процена ризика од прања новца у Републици Србији, Београд, април

2013.

51