4.

Obojeni metali i legure

U ovoj lekciji obradićemo temu obojenih metala i njihovih legura. Saznaćemo šta znači
pojam obojeni metali i za koju grupu metala se koristi, zatim da su najvažniji obojeni metali
bakar, aluminijum, magnezijum, olovo, cink, titan, kalaj, nikl, hrom, ali i zlato i srebro (iako
plemeniti metali). Pored toga, videćemo šta su super legure i na koji način su pronašle
svoju upotrebu.

Sam pojam obojeni metali označava, a prema podeli metalnih materijala iz prethodne
lekcije, sve metale koji nisu gvožđe. Kako je pomenuto u uvodu, najvažniji obojeni metali su
bakar, aluminijum, magnezijum, olovo, cink, titan, kalaj, nikl, hrom. Na slici 4.1. možete
videti klasifikaciju obojenih metala prema karakterističnim svojstvima.

Obojeni metali

Otporni na
Otporni na
Laki metali visoke Ostali
koroziju
temperature

Aluminijum Titanijum Bakar Cink

Magnezijum Superlegure Aluminijum Olovo

Refraktorni
Titanijum Titanijum Kalaj
metali

Berilijum Nikl Ostali

Slika 4.1. Šematski prikaz podele obojenih metala prema svojstvima

Kao što je na šemi prikazano, obojeni metali se dele na nekoliko grupa, i to na lake metale,
metale otporne na visoke temperature, metale otporne na koroziju. Svojstva obojenih
metala se postupkom legiranja prilično mogu izmeniti tako da se dobiju legure sa sasvim
drugačijim karakteristikama. Na primer, znamo da je bakar prilično plastičan metal i da ima
malu čvrstoću, međutim kada se legira sa kalajem, dobija veliku tvrdoću i krtost. Ako se
legira sa niklom, veoma slabo provodi struju. Aluminijum je na primer veoma lagan,
plastičan, otporan na koroziju i odličan provodnik električne energije, ali neke njegove
legure od svih ovih svojstava zadržavaju samo nisku težinu, odnosno lakoću mase.

Copyright © Link group

Aluminijum i legure aluminijuma

Nekada misteriozni metal u prošlosti – aluminijum – danas je postao nezamenljiv materijal

savremenog doba i važan za budućnost civilizacije. Za dva veka, ovaj metal je prešao put
od retkog metala do metala čija godišnja proizvodnja dostiže skoro svetsku proizvodnju
čelika. Godine 1900. u svetu je proizvedeno ukupno oko 8.000 tona aluminijuma, dok je
2000. godine proizvodnja iznosila preko 24.000.000 tona.

Aluminijum kao element je srebrnasto-bele boje i ima dobru plastičnost, te kao takav
omogućava valjanje u tanke limove, folije, i to debljine od nekoliko mikrona, i može se
izvlačiti u tanke žice (slika 4.2.). Njega karakteriše i visoka ušteda energije pri proizvodnji.
Ova karakteristika se posebno ističe kada se novi aluminijum pravi od starog aluminijuma i
tada se uštedi čak 95% energije. Zahvaljujući tankom sloju oksida koji se stvara na površini
aluminijuma, sprečava se dalja korozija ovog metala. Upravo se na tome i zasniva otpornost
na koroziju aluminijuma.

Slika 4.2. Aluminijum1

Ukratko, kada je reč o prednostima aluminijuma, ističu se njegova lakoća, otpornost na

koroziju, dobra provodnost toplote, dobra provodnost električne energije. Aluminijum nije
magnetičan, dobar je reflektor toplote i svetlosti, nije zapaljiv, ne varniči, može se lako
zavarivati, nije otrovan, ne utiče na mirise i ukuse, nije krt na niskim temperaturma, može
se lako oblikovati, lepog je izgleda i boje, jeftin je, trajan, sa njim se brzo i lako montiraju
objekti, pa se prema tome primenjuje za široku lepezu proizvoda.

Dodatni materijal 4.1:

Na videu možete pogledati kako se izrađuju aluminijumske limenke:
https://www.youtube.com/watch?v=V4TVDSWuR5E

Aluminijum je jako dobar materijal za oblikovanje. Oblikovanje se vrši plastičnom

deformacijom pri čemu dolazi do promene mehaničkih svojstava materijala usled
deformacionog ojačavanja i pojave zaostalih unutrašnjih napona izazvanih ovim mehaničkim
promenama. Najvažniji legirajući elementi koji značajno poboljšavaju svojstva aluminijuma
su silicijum, bakar, magnezijum, mangan, cink i litijum. Grupe proizvoda u koje se mogu
klasifikovati proizvodi od aluminijuma i njegovih legura su:

1
https://en.wikipedia.org/wiki/Aluminium

Copyright © Link group

 • limovi i trake,
• aluminijumski profili,
• aluminijumske folije,
• okovi za bravariju,
• aluminijumske sirovine.

Primeri proizvoda koji se prave od aluminijuma su zakovnice, klipovi, električni kablovi,

maske na elektrouređajima, kuhinjske folije, modle za torte, kvake, limenke, poštanski
sandučići, merdevine (slika 4.3.).

Slika 4.3. Aluminijumski proizvodi: limovi, prozorski profili, okovi za prozore2

Aluminijum i njegove legure se mogu javiti na tržištu, kako smo videli u različitim oblicima.
Njegova primena je široka u avio-industirji, brodogradnji, građevinarstvu, industriji
motornih vozila. Primenjuje se u ambalaži, naoružanju i vojnoj opremi, vodoprivrednim
instalacijama, u hemijskoj industriji (slika 4.4.). Gotovo da nema ljudske delatnosti gde
aluminijum i njegove legure nisu pronašli svoju primenu. U industriji ambalaže koriste se za
oko 10% ukupne svetske proizvodnje.

Slika 4.4. Aluminijumski proizvodi: ambalaža, avio-industrija, nameštaj3

2
http://www.ec21.com/offer_detail/Sell_aluminium_checkered_sheet--8662041.html
3
http://www.cancentral.com/

Copyright © Link group

Bakar i legure bakra

Prvo razdoblje metalnog doba, bakarno doba, dobilo je ime upravo po ovom metalu.
Završilo se 2000 godine pre nove ere, nakon čega je nastupilo bronzano doba, a zatim
gvozdeno doba. Stari Sumeri su u potpunosti ovladali eksploatacijom bakra koji su koristili
za proizvodnju sečiva, noževa, sekira, mačeva, udica, harpuna, motika, strela, koplja, ali i
za izradu vrhunskih skulptorskih dela, minijatura, ornamenata, reljefa, nakita, ogledala itd.
Utvrđeno je da su stari Egipćani još 5000 godina pre nove ere bakar koristili ne samo za
pravljenje oruđa i oružja, već i u sistemima za navodnjavanje.

Bakar je kao metal crvenkasto-braon boje, mek je, vrlo velike toplotne i električne
provodljivosti. Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dužim stajanjem dobija zelenkastu
patinu. Ponekad, usled drugačijih vremenskih uslova, bakar može i da pocrni. Dugo se
koristi, dobre je plastičnosti, baktericidnih svojstava, ekoloških svojstava, otporan je na
ultraljubičasto zračenje, nezapaljiv i vrlo je lep (slika 4.5).

Slika 4.5. Bakar4

Specifična crvenkasta boja bakra je topla i prijatna, a vremenom, pod uticajem atmosferkih
prilika, prelazi i u plemenitu patinu. Bakar se često koristi u umetnosti prilikom izrade
umetničkih proizvoda, ali i u izradi nakita, i u vajarstvu. Takođe se koristi u sistemimaza
vodosnabdevanje, grejanje, protivpožarnim sistemima, rashladnim postrojenjima i
uređajima, kao i raznim granama industrije (brodogradnja, prehrambena industrija itd.).

Sve osobine bakra se mogu poboljšati legiranjem. Glavni legirajući elementi su cink, kalaj,
aluminijum, silicijum, nikl i drugi. Poznata legura bakra i cinka je mesing. Od mesinga se
prave kvake, katanci, šrafovi, rasveta, ključevi, ukrasni predmeti, muzički instrumenti,
zupčanici itd. Od legura bakra još se pojavljuju i bronza (upotreba: zavrtnji, oprguge,
armature, zvona, ležišta...), legura bakra, srebra i zlata (primena: industrija nakita,
elektroindustija, novo srebro legura bakra, nikla i cinka (upotreba: u izradi dekorativnih
predmeta, delova u mehanici i optici, ključevi, opruge, limovi...) (slika 4.6.).

4
https://en.wikipedia.org/wiki/Copper

Copyright © Link group

 Slika 4.6. Proizvodi od bakra: posuđe, rasveta, kovanice, vaze5

Magnezijum i legure magnezijuma

Magnezijum je metal srebrnasto-bele boje. Njegova svojstva zavise od načina prerade. Na

suvom vazduhu, na površini magnezijuma se stvara oksidni sloj koji štiti metal od dalje
oksidacije. Na vlažnom vazduhu njegova korozija se znatno ubrzava. Nije postojan u
vodenim rastvorima soli i rastvara se kiselinama. U obliku praha ili tankih listova lako se pali
i sagoreva jakim belim plamenom (slika 4.7.).

Slika 4.7. Magnezijum i proizvodi od magnezijuma6

Ima slaba mehanička svojstva i ne koristi se kao konstrukcioni metal, ali njegove legure
pronalaze i tu primenu. Ima široku primenu u metalurgiji i ratnoj tehnici. Njegove legure se
koriste kao konstrukcioni materijali, a karakteriše ih visoka zatezna čvrstoća, mogućnost
apsorbovanja energije udara i vibracija. Legure magnezijuma se koriste u kosmičkim
industrijama, avio-industriji.

Titan i legure titana

Titan je metal srebrnasto-sive i plavičaste boje. Njegova svojstva su vrlo slična svojstvima
čelika. Ima visoku temperaturu topljenja, malu gustinu, dobru otpornost prema koroziji. To
su osnovna svojstva zbog kojih su titan i njegove legure važni konstrukcioni materijali sa
širokom primenom. On je otporan na vodu, soli i rastvore, što ga čini primenjivim u
hemijskoj industriji. Zbog toga je pogodan i za izradu cevovoda, u recimo naftnoj industriji
(slika 4.8).

5
http://blogs.discovermagazine.com/d-brief/2015/08/05/copper-magnetic/
6
http://www.cpsresources.com/textured-foil-designs/

Copyright © Link group

 Slika 4.8. Titanijum i proizvodi od titanijuma7

U poređenju sa drugim metalima titanijum ima prednost zahvaljujući izuzetnoj čvrstoći, tj.
odnosu čvrstoće i gustine koja je, na primer, četiri puta veća nego kod železa i šest puta
veća nego kod aluminijuma. Njegove legure se primenjuju u mašinogradnji, automobilskoj i
avio-industriji, ali i u kosmonautici. Ima dobru korozivnu postojanost, što ga čini
primenjivim materijalom za implante u medicini.

Dodatni materijal 4.2:

Na videu možete pogledati kolika su jačina i otpornost titanijumskih cevi:
https://www.youtube.com/watch?v=P0eP-6j8d6s

Super legure

Super legure su izuzetno značajne za izradu delova mašina i uređaja koji su prilikom
korišćenja dugotrajno izloženi visokim temperaturama. One se najčešće koriste za izradu
mlaznih i raketnih motora, gasnih turbina, alata za obradu metala. U upotrebi se izdvajaju
tri vrste super legura, i to: na bazi železa, na bazi kobalta i na bazi nikla. Prema tome,
glavni legirajući elementi su: nikl, kobalt i hrom, ali se koriste i aluminijum, titanijum i
tantal. Većina ovih legura napravljena je tako da može da izdrži izuzetno visoke
temperature, od 1000 do 1200 stepeni celzijusa. Super legure imaju odličnu otpornost na
koroziju, dobru dinamičku izdržljivost (slika 4.9.).

Slika 4.9. Proizvodi od super legura8

7
https://en.wikipedia.org/wiki/Titanium
8
http://www.engineering.com/3DPrinting/3DPrintingArticles/ArticleID/10484/A-Profile-of-
Hybrid-Additive-Manufacturing-Technology.aspx

Copyright © Link group

Zlato i legure zlata

Osnovno zlato je kao obojeni metal mekano, sa karakterističnom jakom, sjajnožutom

bojom. Temperatura topljenja zlata je prilično visoka, jer zlato ima veliku relativnu gustoću.
Čisto zlato je na vazduhu stabilno i otporno na atmosferske uticaje, kao i na uticaje vode.
Pored srebra i bakra, od svih ostalih metala ima najveću provodljivost toplotne i električne
energije. Vrlo je elastično i podobno za kovanje čime se za ovakve vrste obrade svrstava
među najpogodnije metale (slika 4.10).

Slika 4.10. Zlato9

Kovanjem ili valjanjem mogu se dobiti listići („zlatne folije“) debljine do 0,00001 mm (10
μm). Takvi listići su 500 puta tanji od ljudske kose. Zlato se slabo apsorbuje u telu i
trovanje zlatom je jako retko. Najveće nalazište zlata je u Južnoafričkoj Republici, na 1000
do 3000 m ispod površine zemlje, odakle dolazi polovina svetskog zlata. Druga značajna
nalazišta su u SAD (Kalifornija, Kolorado, Aljaska), Kanada, Australija, Rusija (Ural) i Peru.

Dodatni materijal 4.3:

Na videu možete pogledati kako se danas vrši pronalaženje i eksploatacija zlata:
https://www.youtube.com/watch?v=MyOKNR1JCs0

U prošlosti zlato se isključivo dobijalo iz zlatastog peska nastalog raspadanjem zlatastih

stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan deo zlata dobija
neposredno iz tih stena, koje se pre toga drobe ili mrve. Za praktičnu upotrebu, čisto zlato
je premekano, pa se uglavnom legira s drugim metalima (najčešće srebrom ili bakrom).
Dakle, gotovo isključivo se koristi kao legura. Zlato se označava u karatima. Karati su se pre
izražavali u 24 skale, što bi značilo da na primer 14-karatno zlato sadrži 14 delova zlata na
ukupno 24 dela legure. Oznake zlata koje su danas najčešće u upotrebi su po pravilu
pokazatelji čistoće zlata. Tako, na primer, oznaka 585 predstavlja zlato čistoće 58,5%.

Zlato se obično koristi za izradu luksuznih predmeta – nakita, ali i kao podloga za izradu
nacionalne valute. Takođe se koristi za pozlaćivanje nakita, boje stakla, prave porcelanske
glazure, u slikarstvu kao premaz, a u stomatologiji u zubarskoj protetici. Koristi se još u
proizvodnji najkvalitetnijih električnih provodnika, električnih instrumenata i specijalnih
uređaja, najčešće kao nanos na manje plemenitom metalu ili leguri. Takođe se u velikim
količinama koristi i za programe istraživanja svemira. Tehnička upotreba zlata vrlo je
ograničena, jer ono nije nadoknadivo. U većini zemalja zlato služi kako monetarni standard i

9
http://wanderingsoul-stox.deviantart.com/art/Texture-71-Gold-62136835

Copyright © Link group

kao pokriće platne moći. Dve trećine svetskih zaliha zlata nalazi se u obliku zlatnoga novca i
zlatnih poluga u trezorima banaka. U prodaju elementarno zlato dolazi najčešće u obliku
folije, praha, štapova i žice (slika 4.11).

Slika 4.11. Upotreba zlata: za izradu nakita, u slikarstvu, za pozlatu, kovanice10

U literaturi postoji podatak da je do 1970-ih godina u svetu proizvedeno ukupno oko 80.950
tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 t. Ukupna vrednost svetskih
zaliha zlata iznosi oko 70 milijardi dolara. Dve trećine tog iznosa nalaze se u obliku zlatnog
novca ili zlatnih poluga u trezorima emisionih banaka (uglavnom u SAD).

U arhitekturi i enterijeru upotreba zlata predstavlja dobar način da se enterijeru doda osećaj
elegancije i luksuza. Zlato kao metal se odlično slaže sa svakom bojom. Upotreba zlata u
dnevnoj, spavaćoj sobi, kuhinji ili kupatilu, ostavlja utisak antičkog, starog, ali i modernog i
savremenog (slika 4.12.). Zlato se lepo kombinuje sa pastelnim bojama: roze, plavom ili
sivom, sa drvetom, pa čak i sa betonskim detaljima. Ono simboliše bogatstvo, avanturu,
neprocenjivost i moć. Uvek je bilo privilegija važnih ličnosti i plemstva.

Slika 4.12. Upotreba zlata u enterijeri i eksterijeru11

Srebro i legure srebra

Srebro je eksploatisano još od antičkih vremena. Osnovno srebro je sjajnobele boje. Lako se
kuje i obrađuje, mekan je i plemeniti metal. Vrlo je elastičan, pa se kao i zlato razvlači u
listiće ili u žice. Srebro je stabilno u vodi (slika 4.13.). Na vazduhu ne oksidira, ali usled
dugog stajanja može izgubiti sjaj i potamneti, što dovodi do pojave crnog sloja. Njegova
velika otpornost prema koroziji objašnjava se najpre njegovom visokom elektropozitivnošću.

10
https://en.wikipedia.org/wiki/Gustav_Klimt
11
https://www.pinterest.com/pin/209769295114967687/

Copyright © Link group

 Slika 4.13. Srebro12

Na tržištu se pojavljuje u obliku kristala, folija, granula, praha, štapova ili vune. Metalno
srebro nije otrovno, ali njegove soli jesu. Srebro se, kao i zlato, najviše upotrebljava kao
legura, i to najčešće u kombinaciji sa bakrom, cinkom i niklom. Legure srebra
upotrebljavaju se za izradu nakita, kovanog novca (kovanice). Najveća količina
proizvedenoga srebra (oko jedna trećine ukupne proizvodnje srebra) eksploatiše se za
kovanje novca, u proizvodnji nakita ili pribora za jelo. Srebro ima antibakterijsko dejstvo, te
se koristi za izradu posuda, cevi, armature i preparata u hemijskoj, farmaceutskoj i
prehrambenoj industriji, zatim za dezinfekciju i sterilizaciju vode za piće i izradu posuđa za
jelo. Upravo ogledala se proizvode prevlačenjem tankim slojem srebra (posrebrivanjem)
preko stakla. Zbog svoje velike otpornost prema koroziji i svoje dobre provodljivosti, srebro
i njegove legure se koriste u elektrotehnici (slika 4.14).

Slika 4.14. Predmeti od srebra i njegovih legura: posuđe, escajg, rasveta, automobil13

12
http://www.omgtoptens.com/misc/science/top-10-good-conductors-of-electricity/
13
http://asphalt.wikia.com/wiki/File:Mercedes-benz-silver-lightning-price-review-
wallpapers.jpg

Copyright © Link group

Pitanje:

Gde se nalazi najveće nalazište zlata na svetu?

a) U Južnoafričkoj Republici
b) U Kaliforniji
c) U Etiopiji

Objašnjenje:
Najveće nalazište zlata se nalazi u Južnoafričkoj Republici, na 1000 do 3000 m ispod
površine zemlje. Druga značajna nalazišta su u SAD (Kalifornija, Kolorado, Aljaska),
Kanada, Australija, Rusija (Ural) i Peru.

Rezime

• U ovoj lekciji imali ste priliku da se upoznate sa metalima. Najpre smo obrađivali
aluminijum, kao jedan od najrasprostranjenijih i najeksploatisanijih metala, pored
čelika. Potom smo saznali koja je vrednost i upotrebljivost bakra, kao jednog od
najstarijih metala koji se koristi u svetu. Potom smo videli koja su svojstva, osobine,
karakteristike i upotrebljivost magnezijuma, titana i super legura. Od plemenitih
metala, govorili smo o zlatu i srebru i videli na koji način se koriste u dekorativnoj
industriji, ali i svim drugim industrijama.

Copyright © Link group