Интелигенција (лат. intellectus, што значи ум, разум, способност схватања,
разумијевања) је ментална особина која се састоји од више способности.
Основне способности које спадају у интелигенцију су:
брзина адаптације на постојеће и новонастале услове
брзина и лакоћа учења апстрактно мишљење брзина осјетљивости на задати проблем схватање математичких проблема способност кориштења ријечи приликом говора и писања разумијевање идеја општа способност појединца, укључујући сврсисходну примјену свих изнад наведених способности
Дефиниција која обухвата најчешће истицане одлике интелигенције гласи:
Интелигенција је способност апстрактног мишљења, те брзог и тачног сналажења у новим ситуацијама, а на основу увиђања битних односа.
На развој интелигенције утичу насљеђе, средина и активност појединца.
Теоријска схватања интелигенције
Двофакторска теорија способности
Једну од првих и најпознатијих теорија способности формулисао је енглески
психолог Чарлс Спирман. Названа је теорија два фактора. Према овој теорији успјех у било којој активности зависи од једног општег, генералног или Г фактора и већег броја специфичних фактора (С фактора). Г фактор је под утицајем насљеђа и неваспитљив је, а С фактори се развијају под утицајем учења, интересовања, вјежбања и могу се мијењати. Теорија примарних менталних способности
Амерички психолог Луис Терстон сматрао је да се интелигенција састоји од 9
независних способности, које је назвао „примарне менталне способности“. Свака може бити различито развијена код исте особе, нису хијерархијски поредане и немају карактеристике Г фактора. Ево Терстонових примарних менталних способности (фактора):
1. Просторни фактор (спацијални) S – способност визуелног замишљања
облика и схватања односа у простору. 2. Перцептивни фактор P – способност брзог организовања чулних утисака, те опажања сличности и разлика између датих дражи. 3. Нумерички фактор N – способност брзог и тачног кориштења бројева и рјешавања једноставних рачунских проблема. 4. Вербални фактор V – способност разумијевања ријечи , њихових односа и вербалног закључивања. 5. Фактор вербалне флуентности W – способност течног изражавања или брзог произвођења ријечи 6. Фактор меморије M – способност механичког памћења информација као што су ријечи, бројеви, слике и сл. 7. Фактор индукције I – способност проналажења неког правила међу датим подацима. 8. Фактор дедукције D – способност откривања и примјене правила. 9. Фактор резоновања R – способност увиђања битних односа.