Professional Documents
Culture Documents
Початок- Славко Винаї, драма ЗА ШВЕТЛОСЦ
Початок- Славко Винаї, драма ЗА ШВЕТЛОСЦ
Початок- Славко Винаї, драма ЗА ШВЕТЛОСЦ
ПОЧАТОК
ХЛАПЕЦ З ПИЩАЛКУ
КОНОБАР ТОМ
ПРОМОТЕРКА ВИСТОХ
ПЕРША СЦЕНА
1
ЕНА: Поздравела вас моя баба!
АДРИЯН: (Палї циґар) Душо гибай тадзи. (Лира руша ґу ньому, на пол
драги Адриян ю оштро зопар.) Нє ти! (Лира заслупла и нєприємно ше
нєсподзивала) Ти причекай. (Лира спущує погляд и главу) Ти мила.
(Указує на младу ґлумицу Джесику Руфо) Гибай, гибай нє ганьб ше...
( Джесика покус ганьблїво приходзи на просцениюм бини, осторожно
преходзи коло Лири хтора ю провадзи з поглядом. ) Нолє най це видзим.
Оцец ше ма цешиц у це, га? Поздравиш го барз, барз, важи?
ДЖЕСИКА : Важи.
АДРИЯН: Га,га,га одлична ши, дзекуєм, будзе досц... идз до ґардероби там
ци костим…га, га, га…
ДРУГА СЦЕНА
2
просцениюме зявює ше Лира. Патри на сподобу. Клєка. Оштвернож рачкує
помали ґу сподоби. Уходзи до кругу шветла опрез сподоби. Клєчи на
колєнох, руки спущени коло себе и дзвига главу спрам сподоби. Сподоба
рошири руки. Лира ше злєкнуто ошмихує. Сподоба ю пляшнє. Лира ше
трима за лїцо и бояжлїво попатра на сподобу. Сподоба Лири дава
випросцену длань опрез лїца. Лира помали и осторожно вивалює язик и
почимна помали лїзац длань сподоби, од пальцох през цалу длань. Сподоба
облапя Лиру. Лири оддало. Сподоба облапя Лиру перше зоз двома руками
а потим зоз ище двома и ище двома... Осем руки гласкаю Лиру по власох,
по лїцу, по целу, бавя ше зоз ню, буравя ю Лира ше почина шмеяц, шмеє
ше нарату и патри на публику покля ше руки бавя з ню.
АДРИЯН: Ма сумпер, сморел сом ше же аж. Нолє Томе, дай нам ту...
(Розпатра по карчми) Но дзе же є? Хто нєшка роби, Джордж, Том?
3
АДРИЯН: (Уходзи споза шанку, пробує зобудзиц пияного конобара хтори
шпи за шанком на жеми и гарлато храпи): Том, Том, зобудз ше. Том ста-
вай! Ма какви, мортус.(Зохабя конобара, дзвига руки и боґозує): Єбемти,
нє знац хтори горши чи вон чи брат му...
ЕНА: Хто? Я?
ЕНА: Вше я дацо мушим (брунда себе под нос алє уходзи до шанку и
почина пораїц, скланяц, чухац, ґлумата и имитира хлопа конобара з грубим
гласом ше опита) : Най ше пачи!?
ЕНА: Но!
ЕНА: Дзекуєм.
4
ЕНА: Алє зоз култури...Хедлайнере зме у “Културним дньовнїку”
5
АДРИЯН: Застарано... нє, нє...пребач так реаґуєм на хвилю...Знаже же ше
цешим... а найбаржей з вами, шицкима... вредзело труду. Дзекуєм вам.
( Уцера слизу)
ЕНА: Мнє так воспитали. Як да вам нє двоїм, могли би сце ми буц оцец!
ЕНА: Добре.
АДРИЯН: Нє добре.
ЕНА: Цо нє добре?
6
АДРИЯН: Гей. Пач! Заш ми гутори же мобилни предплатнїк хторого сом
наволал нє иснує, заш менял число, чи цо?
ЕНА: Нєшка нє, анї вчера. Нєт го уж други тидзень по моїх прерахункох. А
и мнє є потребни.
АДРИЯН: Нач?
ЕНА: Шалїм ше, дала сом му якишик текст най пречита, та ме интересує
його думанє о нїм. Скорей як го дам до друку,
АДРИЯН: Геееей? Нолє тадзи.! Ааааа пича єдна, перше дал тебе...
АДРИЯН: То у шоре.
7
ЕНА: Ма дай...наисце так думаш?
ЕНА: А по чим?Як?
АДРИЯН: Нє сце анї чуц! Гвари, вон зоз тим закончел- за-нав-ше!
ЕНА: А чом?
ЕНА: Ма нєт єй нїч. Од дїда остало а вона, цо ґод од лїкох єст у обисцу,
бере на свою руку и лїґа. Так озда почала и з троксами та ше якбачу дакус
нацагла.
АДРИЯН: Дакус?
8
АДРИЯН: (шмеє ше) Ахахахах, баба джанки!
ЕНА: Гей, налїґа ше и вец пуща наглас музику, шпива, малює малюнки,
випека колача...ма у баби остатнї час журки „само таки“.
ЕНА: Ма гей, журки ок... алє... тераз, у остатнїм чаше, ма якиш чудни
трипи, вшелїячини ше виплєта...и, и, и... страши ме зоз тима своїма
приповедками. Думам же сом прето и почала бридке шнїц.
АДРИЯН: А цо ци страшне?
АДРИЯН: Як?
ЕНА: Баба ми фуртом фурт у остатнїм чаше приповеда, думам, кед ше так
„намонтира“ - же ми нє зоз того швета и же зме иншаки як други людзе. И
гвари же нас прето забиваю.
9
ЕНА: What ewer..И нєпреривно ми остатнї час трепе же зме зоз другей
планети Якиш Сармиюм,Сирмиюс чи як уж...и же зме ту пришли пред 200
тисячи роками.(Заштудирана и забриґована патри до погара)
ЕНА: Добри вечар, най ше пачи (патри на Лиру а потим на Адрияна хтори
укочени у муки и зною патри опрез себе).
10
ЛИРА: Нєт му нїч. Добре є. А будзе ище лєпше док му я поможем а
поможем и тебе мила...
АДРИЯН: Пребач.
АДРИЯН: Очкодуєш ю, нє роб то. Модлїм це, вона нє ма нїч... зоз тоту
нашу ствару... вона лєм єдна звичайна, глупа конобарка и нє...
11
АДРИЯН: Ма дай Лиро, видзиш же є глупа є як деска, нє зна анї
бешедовац як спада...а дзе ґлумиц...
ЕНА: (послужує ище кус змухавена) Най ше пачи! Йой моя глава...
АДРИЯН: Нє...
12
(закончує телефонованє, ґрабе пице и наздравя сама себе) Жаль ми же вас
мушим зохабиц, мушим пойсц до першого городчику, превжали зме и
тамтейши културни центер.
ЛИРА: Гей, людзе нас сами волали. Досц им було мраченя и смараня. Сцу
и вони жиц и робиц як и шицки други, як векшина а нє стирчац як церень,
а нє стирчац як ви!
АДРИЯН: Єбемти...
ЕНА: Адрияне хто тота дзивка, чом вас так малтертує и, и, и, чом ю нє
одженєце до трох пи...?
ЕНА: Га нє..
ЕНА: Цо хлапец?
13
ЕНА: Цо робел?
АДРИЯН: И очи...
ЕНА: Зоз пищалку? Адрияне лапело вас, попили сце штоґод а и лїки на
шицко тото, та прето...
14
АДРИЯН:(Здихнул)Порозумиш, пошвидко. Порозумиш бо почало...
ЕНА: Цо почало?
АДРИЯН: Война...
ЕНА: (Ена патри на пияного конобара споза шанку и гвари сама себе)Но
нїч Енко и нєшка ше будземе бавиц на конобарки. (Оздзива ше
Йонатанови, ґлумата конобарку) Най ше пачи.
ЙОНАТАН: Дай ми пиво, увар ми кафу и дай ми... дай ми... водку, єбемґа.
ПОЕТА: Поезию...
15
КОНОБАРКА: Наисце? Га нє було це ганьба од других хлапцох? Нє
заєбавали це?
КОНОБАРКА: Вшелїячини?
ПОЕТА: Раз ме так лапело пред спаньом. Почал сом ше чиряц до сну и
нараз ми ше явели идеї хтори ме почали обнїмац як горучка. Джмураци
16
лєжал сом ище єден час сцискаюци зоз озноєнима руками посцелїну а вони
ше почали викриштальовйовац.
ПОЕТА: Вец сом отворел очи, запалєл ноцну лампу, зґрабел текочку цо ми
при посцелї и почал писац, точиц зоз себе...чувствовал сом як ми праскаю
капилари у очох бо сом бул екстра вистати того дня, мойо цело врещало за
одпочивком за сном...алє тото, тото «цошка» мушело висц, то бул
приоритет...
КОНОБАРКА: Видно...
ПОЕТА: Цо видно?
ПОЕТА: Як?
17
ПОЕТА: (Попиздзел) А цо тебе бриґа чи сом здрави?!
ЙОНАТАН: Знам.
КОНОБАРКА: Як на дзецко?
18
ЙОНАТАН: Требал сом алє сом нє.
ЙОНАТАН: Гей.
ЙОНАТАН Гей.
КОНОБАРКА: Будало!
19
ЙОНАТАН: Алє то анї нє длуго...
ЙОНАТАН: Якош вше ше будза вноци праве теди кед ми надидзе тото
мойо цошка...як кед би то було повязане, як кед би нароком идея и страх
руку под руку, у пару, приходзели до фамелиї моєй...(кус ше заштудирал и
запатрел до цмоти).
ЙОНАТАН: Мнє совисц мирна алє мам заячи сон, шицко чуєм и кед
шпим...
КОНОБАРКА: Цо почало?
ЙОНАТАН: Война.
20
КОНОБАРКА: Яка война? Цо лупеташ? И ти и Адриян! Ожреце ше и вец и
ту за шанком правице тоти вашо представи, драми...
ЕНА: Айт престань, нє поспишела вам ше шала, ок, препаднул фазон ок.
( Палї телевизор, шалта по програмох): А? Дзе война, а, дзе є? А? Ниа-нєт,
нєт, нєт. Видзиш? Нїхто нїч нє явя на вистох.
ЕНА: Нажаль?!
21
ЛИРА: Мушим ше видзиц зоз Адрияном.
ЙОНАТАН: Яке?
ЙОАТАН: Цо цо робим?
ЙОНАТАН: Нїхто...
ЕНА: Ма дай
ЙОНАТАН: А єбало...
22
ЙОНАТАН: Познам. Лира була дакеди наша. Була медзи першима
Адрияновима школярами. Поспишело му ше у нєй поодмикац вельо вецей
моци як у других. Така єй ґенетика. А вец ю вербовали вони... и шицко
пошло до дябла. Тераз то вон муши ришиц. Лєм вон то може, наздавам
ше...
ЕНА: Баш, як посрани голуб бул кед була ту прешлираз. Кладла и кладла
по вас а вон нїч, як и ти тераз. Нє можем поднєсц кед дахто сере по вас...
ЙОНАТАН: Гей, твоя баба, Джесиков оцец, мойо покойни родичи, Адриян
и велька векшина наших хтори остали жиц у першим городчику, хтори зме
населєли по приходу зоз старого краю.
ЕНА: Алє о якей войни бешедуєш? Баба ми нїґда нїч таке дацо нє
приповедала.
ЕНА: Роботу?
23
лїцох попреберали ключних политичарох, медиї, полицию, суди и на концу
и войско. Кед зме ше огутали цо ше стало було позно.
ЕНА: Чувствуєм?
24
чи го провадзи) А над другу воду, тиж у златней судзини лярмали и
викриковали, гуторели єй же шмердзи, же є нєдобра и же ю НЄ ЛЮБЯ. О
тидзень опатрели обидва води; тей цо гуторели же ю любя, структура води,
кед ю опатрели под микроскопом була усоглашена и красна и кед ше ю
пило була приємна и питка, швижа и окрипююца. А знаш яка була
структура другей води? Структура другей води була благоповедзено
нєкрасна, потаргана... Друга вода була полна чкодлївих микроорґанизмох,
зоз жабурину на себе, шмердзаца и отровна...
ЙОНАТАН: Гей, найобичнєйша вода зоз водоводу, хтору шицки пиєме, зоз
хтору ше купаме, у хторей умиваме поживу нашу...
* СПУКИ МУЗИКА *
ПИЯТА СЦЕНА
25
Побочна улїчка. Заднї уход до “Кошнїци”. Електрика слабо швици.
Приходзи Адриян, успут телефонира.
АДРИЯН: Лиро...
26
ЛИРА: Конєчно постанєм успишна и моцна,. Постанєм богата и славна.
Тото цо бим под вами, под тобу нїґда нє постала. Понеже ши прегалави же
би ши ми то дал.
ЛИРА: Кеди биш ми дал? Мой живот преходзи, роки преходза, я тераз
сцем жиц. Шицки други ци були приоритет, вше, я ци вше була остатня, за
мнє вше було кеди...и вше нових ши приводзел и їм давал свой час, знанє,
моци...я вше мала чекац другираз, познєйше бо шицки вше були
значнєйши одомнє.
*Страшна музика*
ШЕСТА СЦЕНА
27
ЙОНАТАН : Розумиш тераз, чувствуєш? Пач як най ци пластично
потолкуєм...Раз ши ми гварела же ци пупенци вибиваю од наших дїлох
ЕНА: Нє од шицких...
28
АДРИЯН: (з якушик нєзвичайну силу става и скричи зоз зошицким
пременєтим гласом): Охаб! (дзивком випадую телефони з рукох. Трешу ше
им цали цела як кед би их тресла струя. Патра нєверяци, Йонатан збера
телефони и кладзе их до кишенки. И вон зачудовано патри на Адрияна
хтори стої як швичка. Потим бере латку и почина забивац на дзвери)
ЙОНАТАН: Нє мам часу толковац вам. Верце ми. Нє шмеме волац нїкого.
Верце ми модлїм вас. Потолкуєм вам шицко лєм най ше остараме за ньго.
(облапя Адрияна и почина го дзвигац.) Помогнїце ми цо патрице! Ено!
ЕНА:Тебе до пица!?
29
ЙОНАТАН: З правого боку,у штвартим шоре од горе, 14 цегла од лївого
угла
(Ена слуха инструкциї и далєй цала знємирена и треше ше, розбива цеглу)
ДЖЕСИКА: Шкатулка?
ЕНА: Тота?
ДЖЕСИКА: Гей.
ДЖЕСИКА: А то?
30
ЙОНАТАН: Така рошлїна нє ма мено на жеми. Ми ю воламе Сим бист кха
Нє рошнє ту и нїґда нє росла. Од инкадз є.
ЕНА: Одкадз?
ЕНА: Ми?
ЕНА: Як злєпшовали?
ЕНА: А чом?
ДЖЕСИКА: Сукуби!
ЙОНАТАН: У хвилькох кед нам додзельована тота наша робота вони були
замкнути у звонкадимензийним простор-чаше барз, барз длуго, еонами и
були лєм єдна страшна приповедка за вселенски дзеци, мит препущени
забуцу. И нїхто, аж анї нашо найстарши и наймудрейши глави, най так
31
повем, анї у найгоршим сценарию, нє могли задумац же ше им отамадз
поспиши сцекнуц и знова ступиц до нашей димензиї, нашей реалносци и
нашого часу. Алє поспишело им ше, як зме познєйше дознали, дзекуюци
помоци подобней файти як вони хтора ше крила, за хтору зме нє знали же
иснує. Поспишело им ше потаргац нєвидлїви сили звонкадимензийного
простор-часового гарешту и вони вишли, гладни и бесни, з мержню вецей
вики ховану и почали тото за цо су створени: шириц як зараза, як хорота як
тот ваш прекляти канцер...по цалей вселени... И гварим ци, нє свидоми з
яку опасносцу ше стретнєме, ми, а векшина нас єства хтори з своїма дїлами
украшуєме ґалаксиї з музику, фарбу, словом, зоз чувством; прикрашуєме и
пестуєме швети ширцом нєй унапрямуюци их же би ше розвили до того за
цо су створени-состойних часцох гармонийней и високорозвитей
вселенскей заєднїци самосвидомих єствох, улєцели до такого сраня ту на
планети жеми же аж. Нас, наволай то чи як учительох чи уметнїкох
нападло вше жадне креви, вше гладне душох, войско вселенских жрачох
душох - Сукуби, самосвидоми єства паразитскей и асимилаторскей
природи, мистична креация зла, амалґам цмей материї, зарйованя и
вибрацийох з чарних дзирох и умераюцих шветох. Благо поведзено, були
зме нєпорихтани на нїх...
ДЖЕСИКА: Пришли на Жем лєм даскельо ноци скорей нас, и тоти лєм
даскельо ноци им було досц же би ше роширели по векшини людских
мозґох... так ми тато приповедал, и вец вселенски жвири, войско
нємилосердних паразитох, асимилаторох дочекало гарсцочку воспитачох
нєпририхтаних за було яке зраженє и битку...без було якого искуства у
борби... без оружия и без лїка...
ЕНА: Як нєт?
32
ЙОНАТАН: Нє маме ладї.
ЕНА: Як?
ЕНА: Проблем ?
ЕНА: Умераме.
33
ЕНА: Моц?
ЕНА: Значи я мам у себе вселенского духа, хтори нє зна же є у мнє а анї я
нє знам же є у мнє и треба го якошик зобудзиц лєм нєт хто?
ЕНА: Бо чом?
ЕНА: Ааааа ви, думам, ми, вец таке як якишик духи, вселенски духи, так?
ЙОНАТАН: Маме велї мена одкеди зме ту, дахто нас наволує же зме духи,
демони, дахто ангели...а наших людских содушнїкох мистики, пророки,
босорки, уж хто як...
34
ЕНА: Пияни ангели, ага га га га як назва даякей моторкашскей банди, га га
га... а нє, наисце, думам кед сце таки суперсвидоми и шицко тото, чом же
вец пиєце? Га?!То нє грих? Га, ангелку мой!?
ЙОНАТАН: Нє грих цо уходзи алє тото цо видзе з устох, гварел єден наш
раз...Нє грих. Нервоза. Нервоза нас озда женє благац ю з напойом...
нервозни зме озда. Знаш, нє шицко єдно то патраци з уровню вселени чи
жителє єдней планети розвиваюци ше през културу и уметносц, през науку
постаню состойна часц космичней заградки, дзе у гармониЇ и согласносци
буду жиц у заєднїцстве зоз шицкима самосвидомима ентитетами; чи
пестуюци жвирство, варварство, знїщованє и забиванє постаню вселенски
варваре хтори понеже знїща свою планету почню ше шириц и на други
планети, на други согвиздя, як тот ваш канцер єбени...Думам, велька
одвичательносц на нас, поцерпаме...а и паметаме. Паметаме барз вельо,
превельо...а то болї...
35
ЙОНАТАН: Нє бой ше . Шмерц нє найстрашнєйша ствар хтору можеш
дожиц.
ЙОНАТАН: Нє. Тераз му будзе добре. Лєм о тим нє повеме нїкому нїч. За
лїки з тайних шкатулкох вони нє знаю и так треба най и останє.
Направиме най думаю же ше им поспишело забиц го. Направиме як да
умар, одробиме хованє и шицко и пошлєме го до нового места дзе будзе
єден час скрити. Так будзе лєпше. Буду думац же зме обезглавени и же
зме посцекали а ми предлужиме нашу роботу, нашу борбу, лєм индзей.
ЙОНАТАН: Том и Джордж нє нашо, їх зме ту нашли кед зме купели тот
запущени стари театер и клуб у нїм...
36
АДРИЯН: Га нє, алє су нєподли конобаре...
ЙОНАТАН: А, онако...
(виходза шицки вонка, у тей хвильки будзи ше конобар споза шанку, палї
циґар, кашлє кладзе себе кафу и налїва ґазираней води)
КОНЄЦ?
37