Krešimir Š A L A M O N

Narodni heroj Vilim Gal jer (1911— 1942)

Rodna kuća Vilima Galjera u Prugovcu

(dolje)

Narodni herojVilim Gal jer

 54
Jesensko sunce rasulo je svoje zrake po
platan am a isp red đurđevačke škole i kao da
tiho n ajav lju je k raj ljeta. U sred tišine oglasi
se školsko zvono i školski p a rk najednom oži­
vi, ispunjen krikovim a djece, m ladića i djevo­
jaka. Ugođaj poznat, vezan uz početak škol­
ske godine, kad a m ladost sebi daje oduška u
sretn im danim a slobode. I upravo tu, usred
parka, okićena zelenim vijencem s crvenom
trakom , prkoseći v jetru i kiši, ponosne glave
uzdiže se figura Vilima G aljera, stisn u ta uz
suborca osjećajnog p jesn ik a i revolucionara
G rgura K arlovčana, gledajući veselu i živah­
nu m ladost, m ladost koju je on žrtvovao da
bi drugim a bila sre tn ija i ljepša. Jer on je
um ro da bi drugi živjeli, žrtvujući sebe čiji je
život om eđen nekom igrom slučaja izm eđu
dvije zime, ro đ en ja i sm rti u rasponu od sa­
mo trid eset i jed n e godine.
U m alom m jestu sm ještenom ispod blagih
obronaka Bilogore, zimi 11. siječnja 1911. god.
u obitelji seoskog u čitelja F ranje G aljera ro ­
dilo se dijete. Bilo je to u vrijem e kada je
Austro-Ugarska proživljavala dugogodišnju
agoniju i njen rasp ad bio p itan je vrem ena.
R ođenje d jeteta u Prugovcu, danas m jestu
đurđevačke kom une, ne bi bio poseban do­
gađaj da to d ijete nije stupilo kasnije na put
revolucionara na kojem u će p ro n ijeti slavu
Prugovca i čitave kom une. Iako je živio sa­
mo trid eset i jed n u godinu, Vilim G aljer se
posvetio revoluciji i na njegovom životnom
p u tu nije bilo dilem e, da bi završio m ladi
život u zenitu revolucionarnog puta, je r se
svim srcem opredijelio za ono što se rađalo
u b o rbi protiv o k u p ato ra i dom aćih izdajnika,
za slobodu i život za sve u novom sistem u
pravednosti, prkoseći praznim obećanjim a
kvislinga tobože »nezavisne« države NDH.
Upravo toj m arionetskoj tvorevini u koju su
i M ussolini i H itler polagali velike nade, Vi­
lim G aljer je s drugovim a zadao udarac koji
ie navijestio da u sred m rak a porobljene
Evrope u 1941. god., postoje snage koje nisu
solidarne s režim om bezakonja i terora.
Vilim G aljer nije bio sam je r je im ao os­
m oro braće, što za porodicu u podravskom
k ra ju p red stav lja izuzetak. Porodica je vrlo
teško živjela; prolazili su dani i godine na­
pornog života i gladi, a Vilim G aljer je ra ­
stao prkoseći teškim vrem enim a i postao đak
Osnovne škole u rodnom m jestu Prugovcu.
Izgleda da je njegovo d aljn je školovanje u
gim nazijam a u B jelovaru i Koprivnici pred o ­
dredilo životni p u t da bi se na k ra ju potpuno
posvetio revolucionarnom radu, ali ne sam o
teoretskom nego stv arnim akcijam a od kojih
jed n a takva da se može po važnosti m jeriti
s najvećim podvizim a NOB-e.
Zbog teških p rilik a V ilim u nije trebalo
m nogo da zaključi kakve prilike vladaju u
dru štv u i kakav je položaj seljaka, sitnog či­
novnika i njihove djece, kada su ro d itelji je d ­
va m ogli n am iriti školarinu i k u p iti po koje
odijelo u nekoliko godina. Zbog toga se njego­
va buntovna p riro d a u n jem u rano probudila.
U K oprivnici je Vilim m a tu rira o i kao da
s njegovog p u to v an ja u školu p o sto je već sje­
ć an ja k o ja su ga m ogla prilično točno defini­
ra ti kao ličnost. Bio je to »vlakaš«, čvrsto
građen, u sm eđem zim skom k a p u rtu sa ši­
rokim ram en im a nastojeći kao i ostali razbiti
m on o to n iju vrem ena. I nije se poveo za d ru ­
gim a da bi se odao k arta n ju , dangubi ili d ru ­
gim strastim a, nego je uz pom oć svoga oca,
seoskog u čitelja i orguljaša, naučio lijepo
svirati h arm o n ij i glasovir i da ga nije p ri­
vukao revolucionarni poziv m ogao se razviti
u vrsnog m uzičara. Ali njegov životni p u t
sk retao je u drugom pravcu da bi bio pove­
zan u granicam a m ogućnosti do k ra ja života
s m uzikom . Ona ga je plijenila i bio je od
onih lju d i ko jim a je m uzika isp u n jav ala sre­
tne tre n u tk e u životu. Bez m uzike nije m ogao
i ona je bila njegova prva ljubav.
K oliko je bio vezan uz m uziku sjeća se
Vilimov p rija te lj M ato K udum ija: » . .. I da­
nas vidim njegovo zam išljeno lice nagnuto
nad harm o n ik u , njegov izgubljen pogled, u
kom se ogleda njegov u n u tra šn ji svijet, is­
p u n jen p ita n jim a i odgonetavanjim a zvuko­
va, akorda, neshvatljiv, su p ro stav ljen p ro sto ­
ti i m onotoniji stv ari i lju d i što nas okružuju.
N ezaboravne su njegove podoknice što ih je
svirao na harm onici po Đ urđevcu i okolici, u
sitne ju ta rn je sate, obično nakon neke zaba­
ve, po gluhim ulicam a; pod njegovim p rstim a
m elodije su dobivale njegovu in to n aciju i
boju. K ad se našao m eđu in stru m en tim a,
m eđu sviračim a, on je p re sta ja o biti živahni,
opori Vilček, sm irio se, utihnuo, uozbiljio,
kao da je izgubio svako zanim anje za okolinu
i vrijem e, nasto jeći da izbor i izvođenje bude
što plem enitije i dirljivije. Sad bi svirao n a­
pam et, sad neum orno, m eđu nesređenim
k rp am a nota, tražio uvertire, a rije iz opera,
svirao, svirao sve dok ga nisu svirači i pu b li­
ka n a tje ra li da u d a ra plesne kom ade . . . « (M.
K udum ija, Crveni spom enar, str. 63.)
Z ajedno s Vilčekom , kako su drugovi om i­
ljeno zvali V ilim a G aljera, u sekciji đ u rđ e ­
vačkog »Graničara« s njim su još svirali vio­
linisti Soj a t i V aldem ar iz Zagreba, lokalni
virtuoz Josip R aknić i M ato K udum ija. D ru­
štvo je za in stru m e n tim a znalo o stati po či­
tav d an a za lošeg vrem ena, a m uzika bi se na
poziv V ilim a n ekad nastavila i uz h arm o n ij u
Prugovcu.
Uz m uziku volio je i sport. Z ajedno s b ra ­
tom Lojzekom igrao je u m om čadi kluba
 55

»Graničar« u Đ urđevcu i bio p rim jer izvan­

redne b orbenosti, tvrdoće, žilave snage kojom
je zaustavljao i jačeg od sebe.
U im eniku osm og razreda koprivničke
gim nazije iz 1932. godine nalazim o o Vilimu
G aljeru slijedeće zapažanje razrednika:
»Srednje disponiran, ali slabe m arljivosti.
Htio bi da bude k atk ad a i opor; teško se sav­
ladava, tjelesno razvijen. M ajka udova teško
uzdržava sina, prilike dosta teške«.
Izgleda da u ovom zapažanju im a dosta
istine pogađajući socijalnu i psihološku s tra ­
nu m ladog i buntovnog Vilima. Već tad a znao
je on gospodi, gospodičićim a i m alograđani-
m a p riu štiti neugodnosti. U njegovoj p riro d i
osjećalo se kao da ga nešto sputava.
Nad njegovu bu d u ćn o st nadvila se sjena
zabrinutosti, je r treb alo je n astaviti školova­
nje. N akon završene m atu re 1932. godine Vi­
lim se u p isu je na Ekonom sko-kom ercijalnu
visoku školu u Zagrebu, na kojoj je slušao
predavanja 4 sem estra. Iz svjedodžbe o vi­
šem tečajnom isp itu može se zaključiti da je
bio dobar učenik, je r je iz svih pred m eta po­
kazao d o b ar u sp jeh osim iz vladanja i v jero ­
nauka vrlo dobar.
Na odsluženje vojnog roka odlazi 1933/34.
god. u to k u kojeg je na svoj način pokazao
op red jeljen je p rem a slobodarskom duhu. Ni­
je volio k asarn sk i život i upće je prezirao voj­
sku nenarodnog režim a. R egrutiran u đačku
četu uviđa negativnosti velikosrpske hegem o­
nije, te se ponaša nedisciplinirano, izazivački
i nam ješta šale i podvale. Prkosnog, nisu ga
mogli »naučiti« da nauči napam et zakletvu i
za kaznu bačen je m eđu obične vojnike, a
kao kazna slijedi služenje vojnog roka s p u ­
nim tra ja n je m .
K ada se vratio kući na odsustvo dao si je
ođuška; n ije htio obući civilno odijelo i izru ­
gujući se vlastodršcim a podesio je unifo rm u
da je n a n jem u stajala što neukusnije. Bio
je to na neki način švejkovski b u n t u kom e je
Vilim uživao.
P ovratak iz vojske značio je za njega nove
nedaće prek o kojih će doći do novih sazna­
nja.
M aterijalne p rilike bile su uzrok da je Vi­
lim m orao p re k in u ti studij i po tražiti stalni
posao ko ji bi m u om ogućio da uz zaposlenje
nastavi započeti stu d ij. Ali doživljava novo
razočaranje! Posao ne nalazi. Za njega n a stu ­
paju dani lu ta n ja bez cilja i želja, gubi dah
postajući sam sebi dosadan. Za njega je v ri­
jem e išlo sporo. Dolazio je s utakm ice na
utakm icu, lutao od zabave n a zabavu, spavao
gdje je stigao . . .
Ip a k se upisao n a Pravni fa k u ltet zagre­
Vilim Galjer (gore u sredini) s drugovima bačkog sveučilišta, ali nikad nije pro čitao
u Đurđevcu 17. listopada 1932. godine knjigu gustih re d ak a i latinskih citata, In sti­
 56
tucije, kao ni E n cik lopediju prava. Njegova
duša skrivala je p o tajn i stra h od prom ašeno-
sti života, iako m u je lice odavalo bezbrižnost.
Ponekad je zaboravljao svoje nevolje u d ru ­
štvu p rija te lja s k o jim a je često razgovarao o
stu d iju , ljudim a, sp o rtu, knjigam a i politici.
Svom drugu, k o m unistički o rijentiranom , če­
sto se supro stav ljao još ne vjerujući da po­
stoje svijetli putovi p reo b ražaja društva.
U su rad n ji s drugovim a počinje čitati na­
p red n u lite ra tu ru i p red n jim se otv araju no­
vi putevi saznanja. Dobio je na čitanje i »Ma­
terijalističk o shvaćanje historije« i »Uvod u
dijalektički m aterijalizam «. Od tad a počinje
njegova glad za knjigom ; čim bi pročitao je d ­
nu, vraćao bi se po d rugu žureći da što više
upozna m ark sističk u lite ra tu ru . Često bi re­
kao: »Pajdaš, dobro je to, daj još«. Im ao je
dobro zapažanje i tražio odgovore na p itan ja
putem diskusija. D rugovanje s đacim a ko­
privničke gim nazije nije prekinuo i ono je
ostavilo na njega tragove, postepeno se iz­
građivao u beskom prom isnog i odlučnog b o r­
ca za prava radnog čovjeka i društvo bez ne­
pravde i nasilja. Vilček je ostao i dalje d ru ­
štven čovjek, svirao, igrao nogom et, ali je
našao vlastitu ravnotežu i svijet oko sebe po­
čeo gledati kritički. Zanim a se za ljude i n ji­
hov život, brin e se za čovjeka, razm išlja o
njem u. S puno o sjećaja i toplo ljudski raz­
govara sa sirom asim a, služinčadi, radnicim a
o njihovu položaju, plaći kao i s onim a koji
su uživali do b ra stečena tuđim radom . Dubo­
ko je suosjećao s potlačenim a i pred njim se
o tv araju novi vidici. V raćajući se u Prugovec,
po tajn o se sastaje s istom išljenicim a i dugo
priča. Vilim G aljer stupio je na p u t revolu­
cije tiho i n enam etljivo da stoga p u ta ne bi
skrenuo do k ra ja života.
Njegovu ro d n u P odravinu u to vrijem e ni­
je m im oišao u tjecaj K om unističke p artije. U
B jelovaru je djelovala ja k a grupa kom unista,
a G im nazija u K oprivnici od 1923. god. do
1935. bila je p rava škola m arksističkog od­
goja i obrazovanja srednjoškolske om ladine
zahvaljujući i n aro d n om h e ro ju Ivi Marinko-
viću, koji je na školi bio predavač N apredni
ljudi i om ladina p rih v aćaju socijalističke ide­
je i socijalnu lite ra tu ru . Za Vilima je svaki
novi uspjeh, novi razgovor ili pročitana k n ji­
ga bio p o d strek za nove pothvate, ulijevajući
m u novu snagu.
Uskoro Vilim G aljer odlazi u Slavonski
Brod, gdje 16. studenog 1935. god. dobiva
m jesto dnevničara zvaničnika u pošti s vrlo
niskom m jesečnom plaćom . N epoćudnog Vi­
lima, za vlastodršce, često prem ještaju . Iz
Slavonskog B roda u Osijek, iz Osijeka u Kra-
gujevac, iz K ragujevca u Ilok, odakle je 9.
lip n ja 1938. godine uspio dobiti prem ještaj u
Zagreb na P oštu 2, gdje radi kao am bulan-
cerski službenik. Službu u Pošti 2 dobio je
nakon položenog Višeg PTT tečaja koji je po­
lazio u B eogradu. U B eogradu se povezuje s
nap red n im i organiziranim p o štarim a dok je
radio u Pošti B eograd 2. Postavši službenik
Pošte Zagreb 2 u k lju ču je se u akciju i preko
njega am b u lan tn im kolim a odlazi u B eograd
p a rtijs k a štam p a i u tu svrhu često p o staje
p u tu ju ći službenik. B eogradska policija vrši
snažni p ritisa k na nap red n e snage, izm eđu
ostalog i n a PTT. List »PTT« je zabranjen.
Akcioni o dbor p o šta ra donosi odluku o d alj­
njem izlaženju lista. Postavilo se p itan je gdje
bi izlazio list i kako? O dređen je Zagreb, a
zadatak povjeren V ilim u G aljeru kao odgo­
vornom uredniku. U spjela su izaći sam o dva
broja.
Zagreb p o staje žarište revolucionarnog po­
kreta. U n jem u se u to vrijem e nalazio CK
KPJ, sjed ište rukovodstva KPH i im ao je n aj­
veću k o n ce n traciju radničke klase i lijeve in­
teligencije ispoljavajući živu aktivnost. N aj­
viša p a rtijs k a tijela bila su usko povezana s
akcijam a zagrebačkih kom unista.
Gotovo čitav k ad a r rukovodstva KP H rv at­
ske bio je odgojen u zagrebačkoj p artijsk o j
organizaciji i u n jenoj d jelatn o sti stjecao
političko iskustvo. P a rtijsk a organizacija do­
življava u kadrovskom pogledu kvalitetni na­
predak. T ridesetih godina dolazi do sm jene
generacije stu p an jem na scenu m ladih kom u­
nista. Uz pom oć s ta rijih drugova, p a rtijsk ih
radnika, oni su se odgajali u drugim ulovim a
političke prakse.
P a rtijsk a organizacija u Z agrebu već se
1938. god. toliko učv rstila da joj nisu mogle
om esti ra d ni jače provale. B roj kom unista
do k ra ja 1940. god. iznosio je oko 350, a do
trav n ja 1941. god. povećao se na oko 600 orga­
niziranih u 53 p a rtijs k e ćelije. Povoljna si­
tu acija u P a rtiji odrazila se i u redovim a PTT
rad n ik a u Zagrebu.
Vilim G aljer n ije m irovao nasto jeći p ri­
dobiti istom išljenike. P rijatelju bi znao poka­
zati pojedine ljude i reći: »Pajdaš, evo, i to je
jed an od m ojih d obrih učenika!« U Pošti 2
sred 1938. god. o rganiziraju lijevo o rijen tiran i
i n ap red n i PTT radnici vlastiti kružok s ci­
ljem p ro u č av an ja n ap red n e lite ra tu re i djelo­
vanjem m eđu službenicim a pošte. O rganizi­
ra n je kru žo k a vrem enski se poklapa s do­
laskom V ilim a G aljera u Poštu Zagreb 2.
P očetkom 1939. god. M jesni ko m itet KP u
Zagrebu preuzim a rukovođenje aktiva sim pa­
tizera KP i PTT. U istoj godini ak tiv provo­
di i direk tiv u M jesnog kom iteta KP u Zagre­
bu po kojoj su kom unisti dužni preuzeti "sva
sindikalna rukovodstva u svoje ruke. Akci­
jom rukovode Vilim G aljer i Ante K ukuljan.
Na izvanrednoj sk u p štin i Akcionog odbo­
ra p o šta ra H rvatske 1940. god. treb alo je iza-
 57

* r»ctm *t> ČUUAT lO & tP i Or. ^ j . r a l l c « .

IIW 1' vwsi * « f W *bo*r (H»«a> « !ir-/.<>^f »<>j f fcr**j»v»oJ r

' S njlto tftrt n •/* * * * » . iKlmljnji’ <» « tU \t>alHj*lui » « . l m « , yen»!«-«/.-. imoImmm: |

I JOSIP CUUAT. «iaavoMd vj.-«xwk. &- *> *>4itMu M ir» «

fj,liT-T »ili i r. ■«*!.. #ttt$ «*»»,*
•%?Y

2. SLAVKO MARKON, **
k««Ca»r *4*1ta». »1» )Vir» i Mnrij*'." r, Ilov«. tk U »««ftMljMi, ««M‘ ***** « ?*#»«**«*,._-

3« V tU M G A L JE R * tii«»Y»ik, *«*r W **«!$»*, * «|r» »

**» *>*»>’ » A m - r. Ilm k , «* S*<hm *\ K»ffc*. rkU? /mb# ***n « Y*i£tAm< |
tarn* HI.' ' -. i
ii ■ :. ■ .- ’.■;. • • v ‘• •J4. • $I
4. NADA GAUtS r. KAFKA,
J t e ^ K . i*i J IM * » Mwg f f - m 'ilium ts«^M . r*$[ « * •# ” **>»**«<“<*
1^. ^ --- — -Apr »rtV'r?
I W « «■ k»)t /.,...1.-- y 5 , f W W Ä Ä - « i l ü » .» • * ? 1» *»** I
.. «äh** * U * ......... irs,i <
- ^ . <*»«*»■»»■»«*.r tsL.,„ ^«h, „ « » * « » • **»« •***<>*w»***** ..
^«» 1....-°* *******°°^ *c”_. *,-rf—
Tiri-til« » W * »
:n»oiU» HMMt<*» «*?*»«•<»*«-•*«**«*•*
MB ,» * • « • mdkdMO. p&urnm m m***m *• ** * * * * * * * * *

tz Whp*l»t«f4hf6 t«m**rn#ft
» ii in« >*»» «

Potjernica za iz vršiocima diverzije u zagre­

bačkoj pošti

b ra ti novu u p rav u u d ru ž en ja PTT, dati joj štava se op rem a ili otežava raspačavanje. Ve­
revolucionarno u sm jeren je u danim a kada like zasluge oko prebacivanja ilegalne štam pe
se nad Jugoslavijom nadvila fašistička opas­ im a Vilim G aljer uz pom oć drugova Sekulića
nost. U novoj upravi, p o red Ante K ukuljana, i B rebera.
Jan k a Jan jato v ića i K rega, nalazi se i ime O kupacija i dolazak takozvane »Nezavisne
V ilim a G aljera. Aktiv po red legalnog rada države H rvatske« nije izm ijenio političku kli­
organizira b rzu o tp rem u n ap red n ih listova, m u u redovim a PTT radnika. PTT radnici po­
p a rtijsk e i ostale štam p e u dru g a m jesta. Če­ m agali su NOB u pozadini ne prihvaćajući
sto zab ran jiv an i legalni listovi »Radnik«, »Se­ fašističku ideologiju. Među m asam a PTT služ­
ljačk a misao« i drugi zalaganjem članova benika Vilim G aljer se i dalje ističe neum or­
aktiva PTT legalno su stizali na odredište. I nim radom . Jedna od n a jsja jn ijih pobjeda iz­
strogo ilegalni organ KP »Proleter« također vojevana je u staro j Pošti 2, kada je lista de­
je dijelom rasp ačav an p u tem Pošte Zagreb 2. legata za izbor nove uprave U druženja na če­
Z ahvaljujući takvom ra d u svi pododbori lu s drugom G aljerom dobila od svih službe­
U druženja na te rito riju zagrebačke direkcije nika Pošte 2 sve glasove osim četiri. Na tim
bili su već u ru k a m a n ap red n ih PTT službe­ izborim a poraženi su pristalice HSS-a, fran ­
nika. S druge stran e drugovi u PTT u Zagre­ kovci, klerikalci i druge sluge režim a da bi
bu n a sve načine u n ištav aju fašističku, pro- kom unisti preuzeli korm ilo u U druženju.
fašističk u i o stalu n e p rija te ljsk u štam pu, uni­ U druženje zauzim a lijevi kurs i povezuje se s
 58
centralnim rukovodstvom U druženja u Beo­
gradu, a kasnije s Akcionim odborom drža­
vnih službenika Jugoslavije, čiji rad organi­
zira KP u kojoj su p o štari — kom unisti činili
srž organizacije.
Priznajući rad rukovodećeg aktiva, k ra ­
jem 1940. god. u redove KP p rim ljen je drug
Janko Janjatović, a n ešto kasnije i Vilim Ga-
ljer koji nekoliko m jeseci kasnije preuzim a
rukovodstvo P okreta m eđu poštarim a u Za­
grebu, zbog odlaska druga Janjatovića u voj­
sku.
S dolaskom okupacije, sram nim bijegom
vlade iz zemlje, šu tn jo m političkih građan­
skih p a rtija ili prijelazom na stran u okupato­
ra te ponuđenim rješnjem -kvislinškom tvore­
vinom pod nazivom »NDH«, KP i Vilim Ga-
ljer ne vide rješenje. Vilim kao odani član
P artije i vjeran sin svoga naroda nastavlja
još u p o rnije ilegalni rad. Rukovodeći aktiv i
sim patizerske grupe skoro i ne prek id aju rad,
ali rade u dubokoj konspiraciji i izvršavaju
zadatke koje p red n jih postavlja rukovodstvo
KP u Zagrebu. Rad je bio otežan, Zagreb je
bio pun tjeralica, je r naprednom dijelu na­
roda u »NDH« nije bilo m jesta. U Zagrebu
kao i u drugim gradovim a zapraštale su bom ­
be, je r su postojali kadrovi koje nije uplaši­
la njem ačka m iliterija s kvislinzim a. Drug
G aljer s drugovim a iz aktiva dobiva specijal­
ne zadatke od CK KPH. Vilim je služio kao
k u rir izm eđu CK KPH i CK KPJ i prenosio
ilegalni m aterijal, te prebacivao p artijsk e ile-
galce am bulantnim kolim a. N ije se štedio za
b o rb u p o k reta i oslobođenje svoga naroda.
U skoro postaje prvi se k re ta r p artijsk e jed i­
nice na poštanskim ustanovam a u Zagrebu.
Pored njega članovi su još bili: Slavko M ar­
kon, Ivan K larić, Ante K ukuljan, Ljudevit
B auer i B ranko Siročić. Ova p a rtijsk a jed i­
nica dobiva pod njegovim rukovodstvom sve
teže i odgovornije zadatke. Jedan od takvih
je bio sakrivanje bivših španjolski boraca-
-ilegalaca koje je kanalim a trebalo prebaciti u
partizane. T rebalo je kadrove sačuvati od
ustaške policije. I ovaj zadatak Vilim je dob­
ro obavio.
P osljednji p u t G aljer je posjetio ro d itelj­
sku kuću u Prugovcu početkom ljeta 1941.
god. Svoje najd raže p osjetio je zajedno sa su­
prugom Nadom kojom se nedavno bio ože­
nio (10. svibnja 1941. god.). D rugarica Nada
tom se prilikom povjerila da je zab rin u ta za
Vilima. Malo spava, nem a ga ni noću kod
kuće. Znala je da radi opasne poslove. Vilim
je zam išljeno rekao p rija te lju : »Pajdaš«, više
uopće ne sviram , nem am k ad a . . . Toliki za­
daci i poslovi«. Bilo je jasn o da se potpuno
posvetio revolucionarnom ra d u u tren u tk u
kada je svojem u n aro d u i P artiji najviše bio
potreban. U godini 1941. trebalo je n e p rija ­
telju p ru žiti n ajjač i otpor. U p očetku su to
bile k u rirsk e veze koje su svojim akcijam a
odgovarale partizan sk o m načinu ratovanja.
Jedan od zad atak a bio je fo rm ira n je u d arn ih
grupa koje će otpočeti sabotaže izm eđu o sta­
log na PTT vezam a u cilju o m etan ja n e p rija ­
teljsk ih služba veze. U svom pozivu n a o ru ­
žanu b o rb u p rotiv o k u p ato ra i njegovih slugu,
k rajem srp n ja 1941. god., CK KPH pozivao je
na u n ištav an je k o m unikacija i ra tn o g m a­
terija la n ep rija te lja . D iverzantske akcije iz­
vode se u Zagrebu i oko Zagreba, oko K arlov­
ca, Siska, Dugog Sela, O sijeka, u m nogim
m jestim a H rvatskog Zagorja, oko D ubrovni­
ka i Splita.
D iverzantske akcije na telegrafskim i te le ­
fonskim vodovim a bile su poduzim ane još
p rije poziva CK KPH. N ajveći o d jek im ala je
diverzija izvedena 14. ru jn a 1941. god. u Zag­
rebu, u zgradi R avnateljstva pošte i brzojava
u Jurišićevoj ulici br. 13. O dluku o izvršenju
ove akcije donio je CK KPH koji je preko
R ade K ončara i M jesnog ko m iteta KPH Za­
greba rukovodio akcijom . Vezu izm eđu p a r­
tijsk e jedinice Pošte Zagreb 2 i CK KPH o d r­
žavao je Vojo Kovačević-Crni. U skladu s od­
lukom kolovoza 1941. god. Vojo Kovačević-
-Crni predložio je drugu Slavku M arkonu i
V ilim u G aljeru dizanje u zrak telefonske cen­
trale. Oni su bez razm išljan ja p rista li je r su
p re tp o stav ljali kakav bi to bio u d arac n ep ri­
jatelju . Uz n jih za sudjelovanje u diverziji
predložen je Josip Č uljat koji je kao m ehani­
čar radio u telefonskoj centrali. P rip rem e su
bile intezivne i konačno je zakazan dan diver­
zije, 14. ru ja n 1941. god.
Plan akcije je nesretn im slučajem došao u
p itan je, je r je Vojo Kovačević uz pom oć iz­
d ajn ik a M ajerholda pao u ru k e u stašk o m
re d arstv u . Što ako drug Vojo na m ukam a iz­
da plan akcije?! Za ustašk e krvnike Vojo Ko­
vačević bio je tv rd o rah je r je izdahnuo na
m ukam a, ali plan akcije nije odao. Malo im
je pom ogao i notes sa skicam a p ro n ađ en kod
njega, je r je ta jn u ponio sa sobom u grob.
Tako su u m irali pravi kom unisti, a doušnika
M ajerholda zadesila je zaslužena kazna je r je
7. ru jn a likvidiran od u d arn e četvorke za­
grebačkih ilegalaca. N akon pogibije Voje Ko-
vačevića, vezu sa Slavkom M arkonom p re u ­
zim a lično R ade K ončar. Im e Voje Kovače-
vića ponosno danas sto ji u auli Pošte u Za­
greb 1 n a spom en ploči sjećan ja na veliki dan
zagrebačkih p o šta ra 14. ru jn a 1941. god.
P rep rem e za diverziju bile su izvršene,
ali se postavilo p itan je gdje naći eksploziv i
kako ga u n ije ti u poštu? R ješenje je ubrzo
pro n ađ en o n a p artizan sk i način. Jed an dio
eksploziva pro n ašao je dom obranski časnik
A ntun A ugustinčić iz P irotehničkog zavoda na
G rm ošnici, a drugi dio pro n ašao je drug M ar­
ko Belinić u Savi, gdje je bio odbačen od biv­
še jugoslavenske vojske, a odatle ga je izvu­
kao uz pom oć jednog om ladinca. Antun Augu-
stinčić je n a jp rije održavao vezu s Ivanom
R ukavinom , a n akon njegova odlaska s Bla­
žom M esarićem . Z adatak je bio težak je r je
eksploziv treb alo p re b aciti u strogo nadgle­
danu zgradu pošte u Jurišićevoj ulici br. i3.
Eksploziv je bio težak 21 kilogram i trebao je
biti dostavljen Slavku M arkonu. Postojalo je
nekoliko m ogućnosti kako da se to urad i i
napokon je prihvaćen prijedlog Vilim a Galje-
ra da se p ak et s eksplozivom u zgradu unese
kao redovna p o štan sk a pošiljka. Lim ene ku­
tije za eksploziv prilagođene dim enzijam a
glavnih vodova g radske telefonske centrale i
visokofrekventnih u re đ aja, izradili su bravari
Lovro(Ivan) B rum en i S tje p an Kovač na Pa-
rom linskoj cesti. O bojica su bili sim patizeri
P artije. Za u n o šenje eksploziva izabran je
p o štan sk i službenik Ivan Siročić, član P arti­
je. D užnost m u je bila da izađe u određeno
vrijem e p red zgradu pošte, prim i paket, une­
se ga p o k raj straža u zgradu te ga kao i ostale
pakete u p u ti u Glavnu poštu. To nije bila po­
teškoća, je r službenike na pošti nisu p re tre ­
sali. Na p ak e tu je pisalo: »M arkon Slavko,
m eh an ičar Glavna g rad sk a pošta, au to m atsk a
cen trala, II I kat.« P aket je Siročiću predao
dru g M esarić n akon što je ovaj izgovorio lo­
zinku: »Gospođa je poslala paket«. Paket je
12. ru jn a autom obilom zajedno s ostalim p a­
ketim a prevezen u d v orište pošte u Jurišiće­
voj ulici.
P rem a planu, istog d an a drug M arkon p ri­
m a dežurstvo kod au to m atsk e centrale. Do­
stavljač je donio p ak et u 13 sati. Drug M ar­
kon ga stav lja u p riru č n i m agazin, tog tre n u t­
ka n ajsig u rn ije m jesto. Uz m ehaničara kod
visokofrekventnih u re đ a ja stalno se nalazio
njem ački vojnik. On je postavljen zbog osi­
g u ra n ja je r su N ijem ci »naučili« nešto o uno­
šen ju eksnloziva, ali tom e nisu pridavali na­
ro čitu važnost. Glavni zad atak je bio čuvanje
specijalnih p o stro je n ja njem ačke kom ande
za održavanje telefonskih veza s Bečom, B er­
linom , B eogradom i Atenom . U svakom slu­
čaju , ovog njem ačkog stra ž a ra treb alo ie one­
m ogućiti je r u njegovom p risu stv u nije bilo
m oguće postav iti paklene strojeve i izvršiti
akciju. Drug Č uljat je došao na ideju da se
N ijem ac opije, što je u sp ješn o učinio. D ru­
govi M arko i Č uljat dogovorili su se sa svo­
jim kolegam a o d ežu rstvu je r su treb ali u
određeno vrijem e zajedno dežurati. Trebalo
je riješiti i pro b lem d ežurne telefonistice.
P riprem e su d o bro napredovale i 12. ru jn a
točno u 12 sati drugovi M arkon i Č uljat stu ­
p a ju u sm jen u m eh an ičara, a N ada G aljer,
sup ru g a V ilim a k o ja je ta k o đ e r bila sim pati­
zer P artije, u sm jen u dežurne telefonistice.
N ada G aljer je bila svjesna da im a veliku
dužnost i obvezu p re m a drugovim a i dom o­
vini. P o sljednje p rip re m a za diverziju izvrše­
ne su 13. ru jn a u 20 sati.
Na svaku od sedam k u tija eksploziva tre ­
balo je m o n tira ti dijelove za električno p a­
59
ljenje. K utije su postavljene n a tri predviđe­
na m jesta gradske au to m atsk e centrale, a za­
tim na dva m je sta visokofrekventnih m eđu­
gradskih p o stro jen ja, koja se nalaze k at niže,
i na dva m jesta u takozvani razdjeljnik, šu­
pljine u telefonskim u re đ ajim a koje su ne­
p rim jetn e s vanjske strane. Jedna od k u tija
treb ala je biti p ostavljena u kablovskom cen­
tru u podrum u, ali za to nije bilo više vre­
m ena. K utije su postavljene na svoja m jesta i
povezane električnom žicom, one u drugom
k atu s trećim , a sve zajedno priključene na
gradsku au to m atsk u centralu, gdje završava
linija jednog telefonskog ap arata.
Zam išljeno je i dogovoreno da se podiza­
njem slušalice na b ro ju 72-96 izazove istovre­
m eno eksplozija paklenih strojeva. Svi poslo­
vi obavljeni su do 7 sati u ju tro 14. ru jn a 1941.
god. ,a tragovi noćnog ra d a uklonjeni. Nakon
obavljenih p rip re m a dežurstvo su mogli pre­
uzeti novi službenici.
U poredo s akcijom trebalo je organizi­
ra ti bijeg drugova organizatora i izvršioca di­
verzije, je r njihov boravak u Zagrebu nakon
akcije ne bi bio m oguć. Bijeg drugova iz Zag­
reba organizirao je A ntun B iber Tehek, član
M jesnog k o m iteta KPH. T aksijem su p reb a­
čeni na željezničku stanicu, a svoje pištolje
predali Faniki R upčić uz p o p ratn e riječi:
»Sve je u redu«. To je bio znak da je plan
izvršen i da se p o šta može dići u zrak. U 8
sati već su bili u vlaku Zagreb-Sušak na putu
prem a K arlovcu s uređenim propusnicam a.
Na izlazu iz stanične zgrade čekala ih je veza
i odm ah su rasp o ređ en i po kućam a. U 12 sati
opet su se sakupili i zajedno s vodičem , stu ­
denticom D ragicom B ulat, članom P artije,
krenuli preko sela Skakavca za Petrovu goru
koja ih je p rim ila u svoje krilo i postala im
nova m ati kao i m nogim a koji su bježali is­
pred ustaškog noža.
U m eđuvrem enu u porobljenom ali slobo­
darskom Z agrebu sve je bilo sprem no da se
izazove eksplozija. D ežurstvo kraj telefona u
T uškancu br. 71 počeo je u su b o tu 13. ru jn a u
20 sati N ikola Rupčić. M orao je dežurati da
ne bi slučajno neki od ukućana p rije predvi­
đenog ro k a podigao slušalicu i tim e izazvao
eksploziju. U cilju života službenika ce n tra­
le, u 12 sati i 20 m in u ta telefonirao je iz d ru ­
gog telefona m eđugradskoj centrali. Obavije­
stio je telefonistice da će zgrada biti m inira­
n a te su pozvani svi službenici da napuste
poštu. Točno u 12 sati i 30 m in u ta Nikola
R upčić je podigao slušalicu, tajanstvenog te­
lefona u T uškancu u stan u p ro f Olge Milčino-
vić, aktivne političke radnice koja je tokom
ra ta uhapšena, odvedena u logor S ta ra Gra­
diška gdje završava život.
Telefonska ce n trala s više od 10.000 b ro ­
jeva o d letjela je u zrak. G rad je osjetio dvije
60
detonacije, jed n u za drugom . Policajci na če­
lu s Ivanom Škuncom uletjeli su u zgradu
m isleći spriječiti eksploziju na drugim m jesti­
m a i n aredili da se iskopča akum ulatorska
b aterija. To je bilo greška za n jih i uzrok
drugoj eksploziji. Sam o jed an od paklenih
stro jev a nije ek sp lodirao zbog pogreške u
m ontaži.
Prilikom eksplozije poginuo je red arstv e­
ni pristav; p et u stašk ih agenata, dva njem ač­
ka agenta i jed an njem ački oficir bili su ra ­
njeni. Z ahvaljujući dobrim priprem am a, po­
što su bili upozoreni na vrijem e, nitko od
poštan sk ih službenika nije stradao.
R ezultat akcije čekao je i Rade K ončar
koji se nalazio u neposrednoj blizini pošte,
u gostionici »Sidro«. Akcijom je bio potpuno
zadovoljan. U spjeh akcije im ao je veliko
p rak tično i m oralno političko značenje. Slo­
bod arsk i Zagreb dao je do znanja već 1941.
god. da se ne m ože složiti s Pavelićevim reži­
m om i u m jetn o m tvorevinom »NDH« u koji­
m a su zvjerstva n ad h rvatskim i srpskim na­
rodom uzela velikog m aha. Ovom akcijom
h rv atsk i je n aro d jo š jednom potvrdio da sto­
ji uz srpski n aro d u borbi protiv okupatora i
dom aćih izdajnika. Akcija je osu jetila niz raz­
govora, u stašk ih naloga, in stru k c ija i sp rije ­
čila nove žrtve. Oči sanovnika Zagreba po­
nosno su bile u p rte u p o štu i ljude koji su
radili u n jo j. U stašam a i G estapou bilo je
jasno da je ak cija djelo P artije i ilegalaca u
PTT.
N akon eksplozije p o m ah n itala m ašin erija
sm rti po k ren u la se ne bi li otkrili učesnike
diverzije. N astala je velika trk a za a k terim a
akcije. U stašam a nije bilo teško o tk riti da su
to bili Vilim G aljer, Slavko M arkon, Josip
Č uljat i N ada G aljer je r nisu došli n a radno
m jesto. Za ovu akciju najviše zasluga im a Vi­
lim G aljer je r je u njoj došla do izražaja n je­
gova o rganizatorska sposobnost. Im e Vilim
G aljer došlo je u prvi plan, a p risu stv o n je­
gove supruge u diverziji dalo je akciji neki
ro m an tičn i ton i izazvalo još veće sim patije
građana. D ogađaji su se prepričavali, pogoto­
vo da li će G estapou u sp jeti u h v atiti N adu
G aljer i Vilima. Čitav g rad o blijepljen je tje ­
ralicom M inistarstvo u n u tra š n jih poslova
NDH za počiniteljim a diverzije i njihove su
glave ucijen jen e na 100.000 kuna. Ali bilo je
prekasno! Počinioci su se već nalazili n a si-

guruom m je stu kam o n isu mogli agenti. U
tjera lici pod b ro jem 3 ispisano je i ime: »Vi­
lim G aljer, p o štan sk i činovnik, s ta r 30 godina,
rođen u Prugovcu, k o ta r Đ urđevac, sin F ranje
i Ane r. H erak, oženjen N adom r. K afka, zad­
nji stan u Zagrebu, G ajdekova 34.«
U tje ra lic i se u p rv om d ijelu obećaje na­
g rad a onim a koji p rijav e m jesto boravka po­
činioca diverzije, a u d rugom dijelu se p rijeti
onim a koji će u s k ra titi davanje pod atak a i
obav ijesti ili u sk ra titi pom oć na otkrivanju
»zločina«.
Dok je policija trag a la za učesnicim a di­
verzije, h ap sila sve su m njive u rodnom m je­
stu Vilima, Prugovcu i okolici, učesnici diver­
zije su već prilično odm akli od grada. D ru­
garica N ada G aljer o stala je jed in a u Zagrebu
u strogoj ilegalnosti. B uka u Zagrebu se ni­
je stišala i za policiju je svatko bio sum njiv
tko je bio u vezi s Vilim om n a bilo koji način
ili se s n jim našao slu čajno na fotografiji.
Na p u tu za P etrovu goru gru p a je u selu
Skakavcu zau stav ljen a od općinskog stražara
i općinskog bilježnika. Bili su legitim irani i
pod v rg n u ti isp itiv an ju o pravcu i cilju svog
puta. U jedno su saznali od b ilježnika za em i­
tira n u rad io v ijest da se svi PTT radnici po­
zivaju n a ra d n a m jesta. Bili su radosni jer
im je bilo jasn o da je ak c ija uspjela.
Iako su bili p u šteni, bili su nepovjerljivi
je r ih je p ra tilo 7 u sta ša n a biciklim a. Neiz­
v jesn o st da li će stići do p artiz an a i dalje je
ostala i tak o su stigli do S jeničaka gdje su
um orni zaspali. P ro b udila ih je buka jer
su bili opkoljeni čitavim selom . Zahva­
lju ju ći G aljeru i K u k u ljan u koji su se ob­
ratili lju d im a i p rikazali snažnim riječim a
situ aciju u kojoj se našla zem lja ostavila je
dubok d ojam na ljude. T rebalo je k ren u ti da­
lje ali za n jih je saznao i Štab partizanskih
od red a u Petrovoj gori, čija ih je parola od­
vela u štab koji se nalazio u selu Đ orani. Tek
tad a je drugovim a G aljeru, Č uljatu, M arkonu
i K u k u ljan u bilo jasn o da je ak cija uspješno
završena. Ali očekivale su ih nove akcije u
drugim uvjetim a. Vilim G aljer nije ni odah­
nuo i od ilegalaca p o staje partizan , naoružan
puškom i m ark sističk o-lenjm ističkom teori­
jom i iskustvom iz ilegalnog rada. P ostaje bo­
rac K ordunaškog p artizanskog odreda. U li­
sto p ad u 1941. god. p o staje politički kom esar
čete u T rećem b a taljo n u Drugog kordunaškog
odreda. Vilim ne zna za u m o r i kao p o štar
u sp o stav lja prek o p o šte Plaški vezu sa CK
KPH.
Njegov od red vodio je b o rb u n a p o d ru čju
Prim išlje-Slunj-T ržić-Tržačka R aštela. Vilim
je i dalje n eu m o ran u ra d u i kao borac, ko­
m esar i politički ra d n ik na terenu. Stalno je
u p o k re tu i u n astu p aju ćo j jak o j zim i 1942.
god. ne pazeći m nogo na sebe teško je obolio.
61
Zima u 1942. god. bila je za Vilima igrom slu­
čaja fatalna. U krevetu nije mogao m irovati
već je stalno razm išljao kako da pom ogne
drugovim a, pogotovu oružjem koje je nedo­
stajalo. Do pušaka, hrane nije se m oglo je d ­
nostavno doći. Od jednog M uslim ana s kojim
je održavao vezu saznao je da u selu Šturliči
može bez m etka zarobiti 40 karabina koji su
bili u posjedu ustaške m ilicije. Iako bolestan
ustaje iz kreveta i napravljen je plan napada.
Vodovi »Bugar« i »K ordunski Ljeskovac« 2-3.
ožujka 1942. god. nakon p ristizan ja u C rnaju
im ali su zadatak napadati na jugoistični dio
Šturlića, a »Mošvina« i »Rujnica« iz Bogovi je,
s kojim a se nalazio Vilim Galjer, nazvan od
drugova šišo. U zoru je započeo napad.
S devet o dabranih boraca Vilim G aljer-šišo
odlazi u kuću M uslim ana koji ga u p u ću je na
m jesto p red kavanom gdje se nalazilo oružje.
Borci zajedno s drugom šišom , još neopora-
vljenim za jače napore, ušli su u zasjedu. Ka­
da su čuli glas jednog kom uniste neka bježe
već je bilo prekasno. Započela je b o rb a s u s­
tašam a u kojoj je palo 13 prvoboraca, ali ni­
tko od n jih nije htio bježati. Svi su se oni b o ­
rili za svoje ideale dok su mogli držati oruž­
je. Vilima G aljera zadesila je sudbina sm rti.
Rafal m u je presjekao obje noge. Spustio se
na zem lju i nastavio b o rb u pištoljem . P oslje­
dnji m etak nam ijeno je sebi. N e p rijatelju ni­
je dopustio da ga živa uhvate. Tako je pogi­
nuo h erojskom sm rću u naponu snage Vilim
G aljer-šišo, a n ep rijatelj je iskalio svoj bijes i
nad njegovim m rtvim tijelom koje je nađeno
izbodeno vilam a.
Vilim G aljer položio je svoj život u tem e­
lje nove socijalističke zajednice ravnopravnih
naroda Jugoslavije. Im e Vilima G aljera neće
nikada biti zaboravljeno. Mnoga om ladinska
i đačka d ru štv a te škole u Podravini nose
njegovo ime. S rednjoškolski cen tar u Đ urđev­
cu nosi njegovo ime, Sindikalno društvo PTT
službenika u Zagrebu tak o đ er i gaji revolucio­
narne trad ic ije njihovog druga Vilčeka. Prili­
kom proslave 25-godišnjice osnivanja Podrav­
ske brigade »Mihovil Pavlek Miškina« ovo
društvo posjetilo je 28. ru jn a 1969. god. Đ ur­
đevac i izvelo u spješan program . Tako je Đ ur­
đevac upoznao drugove Vilima G aljera i još
jednom sm o se sjetili njegove borb en o sti i
neustrašivosti.
Za narodnog h ero ja proglašen je od p re d ­
sjednika Josipa B roza Tita 27. studenog 1953.
god.
Literatura: .
1. Mato Kudumija: Partizanski dani, Prosvjeta, Bjelovar,
1964. „ .
2. Mato Kudumija: Crveni spom enar, Prosvjeta, B jelovar,
1962. , . . v.
3. Savo V elagić: K ronologija događaja na pod ru čju opci-
nc Đ urđevac, B jelovar, 1972.
4. Ivan Šibi: Zagreb tisu ću devetsto cerdeset prve, Na­
prijed, Zagreb, 1967.
5. Časopis PTT Radnik, 14. rujna 1971., br. 10, Zagreb.