Матурски рад из информационих технологија

ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ

Ментор: Ученик:
Драган Милетић, проф Младен Бундало, IVs5

Бања Лука, јун 2018. год.

САДРЖАЈ
Страна
1. УВОД......................................................................................................................................3
2. ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ (GIS)....................................................4
3. ЕЛЕМЕНТИ GIS-А...............................................................................................................6
4. ПРИКАЗ ПОДАТАКА........................................................................................................10
5. ПРИМЈЕНА GIS-A (ЗАДАЦИ И ФУНКЦИЈЕ)................................................................14
6. ПРИМЈЕНА GIS-А У САОБРАЋАЈУ...............................................................................18
7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА 20

2
1. УВОД
GIS пружа могућност обједињавања графичких садржаја и табеларних података
у циљу рјешавања проблема из реалног пословног или радног окружења. Моћ ГИС-а
долази из његове способности да постави најразличитије типове података у просторни
контекст и да анализира њихове односе.
Географски информациони системи чине област информационих технологија
која се развија јако великом брзином.
Кроз могућност креирања мапа, GIS омогућава визуелизацију односа, образаца и
трендова који се јављају између информација у пословном окружењу, омогућава увид у
расположиве податке на лако разумљив начин, омогућава различитим дијеловима
организације да те информације дијеле, тако да организација лакше одговори изазовима
и проблемима у пословању.
Користећи могућности за интеграцију и анализу података корисници могу да
искористе GIS за доношење бољих одлука, планирање пословања, смањење трошкова у
пословању, повећање ефикасности и контроле над процесима.
Географски информациони системи се могу користити у областима просторног
планирања, управљања некретнинама, менаџмента ресурса, имовине и средстава, у
продаји, маркетингу, логистици, научним и индустријским истраживањима, у
процесима визуелизације просторних садржаја и у изради општих географских,
тематских и специјалистичких карата, у анализи просторних података и опште у
пословној аналитици.
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

2. ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ (GIS)

У обимној литератури о GIS-у постоји веома велики број различитих
дефиниција, описа и тумачења. Ни једна од дефиниција није погрешна, али ни једна
није ни апсолутно тачна и прецизна. Различити аутори су са свог становишта и у
контексту конкретне примЈене, описивали GIS. Због широког скупа области у којима се
GIS користи, дефиниција напросто не може бити апсолутно јединствена и прецизна.
Као посљедица раста популарности и све веће примјене GIS-а у најразличитијим
подручјима, појављују се нове дефиниције и терминологија, прилагођени конкретним
задацима и циљевима. Између стручњака, који се баве овом проблематиком постоји
стална расправа о основним дефиницијама и терминологији GIS-а. Чињеница да
професионалнци данас, не могу да се сложе око јединствене дефиниције GIS-а, је прије
предност него недостатак. Ово указује на велике могућности које ГИС има за примјену
у свим областима.

GIS се може тумачити на различите начине:

1. Објашњењем његовог историјског развоја,

2. Дефинисање могућности које GIS пружа,
3. Анализом потреба
4. Описом реалности на различитим нивоима (компаније, државе,
континенти, свијет)
5. Објашњењем различитих GIS концепција, као и
6. Разграничењем разлика између GIS-а и других сличних система.

Ипак, ако се не инсистира превише на разликама, у свим дефиницијама,

тумачењима и објашњењима GIS-а се може пронаћи много тога заједничког.
GIS омогућава нов приступ рјешавању различитих проблема везаних за простор,
примјеном савремених информационих и комуникационих технологија.
У веома обимној свјетској литератури на тему GIS-а постоји велики број
дефиниција, које су дали научници, истраживаћи и експерти из подручја географије,
геодезије, саобраћаја, рударства, геологије, економије, математике, ... Неке од
дефиниција су пропустиле да нагласе праву снагу GIS-а, која се састоји у способности
интеграције просторних података и подршци одлучивању, али се ипак у свима спомињу
кључне особине и могућности анализе просторних података. У избору дефиниција
акценат је стављен на различите аспекте GIS-а. Иако наведене дефиниције помажу
разумијевању суштине, никада није потребно инсистирати на строгој и коначној
дефиницији ГИС-а, пошто се он стално развија и налази нове примјене.
Географски информациони систем (GIS) се може описати као рационално
организован скуп рачунарског хардвера, софтвера, географских података и корисника,
који је пројектован тако да омогућава ефикасно прикупљање, чување, обраду, анализу и
просторно приказивање географских и свих других инфомација које су од интереса за
корисника.
Појам географски информациони систем се може посматрати на сљедећи начин:
Географски–представља платформу за просторне податке, који се приказују у облику
дигиталних мапа, табела и сл. Информациони–омогућава обраду и преглед просторних
и других података, примјеном алата за њихов унос, чување, обраду и презентацију.
Систем–повезивање корисника и рачунара у циљу подршке управљању, анализи и
доношењу одлука при пројектовању.

4
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Различите дефиниције GIS-а могу се груписати према аспекту посматрања на:

 Језичке дефиниције,
 Техничке дефиниције,
 Функционалне дефиниције,
 Дефиниције засноване базама података,
 Организационе дефиниције,
 Стратешкедефиниције,
 Пословне дефиниције
 Опште дефиниције.

Географски информациони систем је скуп компјутерских алатки за прикупљање,

меморисање, претраживање, трансформацију и приказивање просторних података.

5
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

3. ЕЛЕМЕНТИ GIS-А
Основни елементи GIS-а су:

 Компјутерски хардвер
 Компјутерски софтвер
 Подаци
 Методе и
 Корисници

Компјутерски хардвер

Компјутерски хардвер је физичко рачунарско окружење на коме Географски

Информациони Систем функционише. Основне хардверске компоненте GIS-а су:

 Централни рачунар
 Дигитајзер и/или Скенер
 Плотер и/или Штампач
 Локална рачунарска мрежа.

Централни рачунар има хард дискове за меморисање података и програма, док

се додатна меморија може обезбедити кроз локалну мрежу или касете са дигиталним
тракама, оптичким ЦД-РОМ-овима и другим уређајима.(Слика 1.)

Слика 1: Централни рачунар Слика 2: Дигитајзер Слика 3: Скенер

Дигитајзер и скенер се користе за конвертовање папирних карата и докумената

у дигитални облик, како би се примјенили у компјутерским програмима. Дигитајзер је
уређај за уношење просторних координата картографских просторних појава са карте
или документа у рачунар.(Слика 2.) Скенер је уређај конвертовање снимака са карата,
фотографија или снимака делова реалног окружења у дигитални облик.(Слика 3.)
Плотер, штампач или било која друга врста мониторских уређаја користи се за
приказивање резултата обраде података. Плотер и штампачомогућавају добијање
излазних резултата у штампаном облику, а мониторски уређаји приказују резултате на
екрану.(Слика 4. и Слика 5.)

6
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Слика 4: Штампач Слика 5: Плотер

Локална рачунарска мрежа (ЛАН) обезбјеђује повезивање између више рачунара

на локалном нивоу, у оквиру једне компаније или система.

Компјутерски софтвер

Компјутерски софтвер обезбјеђује алате за реализацију основних ГИС функција:

прикупљање, анализа, обрада и приказивање података о простору. ( Слика 6.) Софтвер
за ГИС се може подијелити на пет функционалних група:

 Унос података,
 Системи за управљање базама података,
 Трансформације података
 Презентација података и извјештаји,и
 Кориснички интерфејс.

Слика 6: Примјер апликације GIS софтвер

Подаци

Унос података обухвата податке из различитих извора и њихову конверзију у

дигитални облик. Системи за управљање просторним базама података описују
структуру и организацију просторних података.

7
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Просторна база података обухвата три групе података:

 Подаци о локацији-прецизно описују положај географских елемената у простору

у дефинисаном координатном систему;
 Атрибути географских елемената–карактеристике географских елеманата, које
нису везане за њхову локацију (боја, димензије, тежина, капацитет, и др.);
 Подаци о топологији– описују простор и просторне особине, везе и
међурелације између географских елемената у простору.

Трансформације података се могу поделити у двије врсте операција:

 Трансформације неопходне за уклањање грешака на подацима или њихово

ажурирање и уклапање са другим скуповима података.
 Широки скуп метода анализе који се могу применити над подацима да би се
добили одговори на питања постављена GIS-у.

GIS софтвери располажу са великим скупом софтверских алата, који омогућавају

различите трансформације просторних података. С обзиром да су захтјеви корисника за
трансформацијама и претраживањима података неограничени, свакодневно се
проширује скуп софтверских алата, који то омогућавају.
Кориснички интерфејс подразумијева везу између GIS-а и непосредног корисника,
прилагођавање екранског окружења потребама корисника, могућност интерактивног
рада између корисника и рачунара, и др.

Слика 7: Примјер GIS податка

Унутар информацијског састава могу се употријебити различити типови података

од којих сваки има своје карактеристике, а дијеле се на:

1. Просторне
2. Непросторне

8
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Подаци могу бити просторни у смислу да описују поједини положај непосредно

или посредно. Подаци се могу прикауати у графичком или неграфичком облику. Карте
су основни извор података за GIS и катрографска традиција је од фудаменталног
значаја за начин на који GIS ради. Важно је ипак знати да карте нису једини извор
података.

Методе

Методе примјене географских информационих система односе се на

формирање модела за рјешавање конкретног проблема у GIS-у.
У GIS апликације могућа је уградња одређених програмских процедура које могу бити
развијене у оквиру GIS система или у неком другом окружењу.
GIS системи посједују своје програмско окружење за развој корисничког програма, или
се програми могу развијати независно и касније повезати са GIS апликацијом.
На примјер, могуће је повезивање FORTRAN, Visual Basic, C++, или неког другог
програма са GIS апликацијом.

Корисници

Корисници географских информационих система су веома бројни: од

техничких лица -специјалиста који развијају и одржавају систем, до крајњих корисника
који извршавају свакодневне послове.
Корисници ове технологије су сва предузећа која се на било који начин баве простором,
односно управљањем и експлоатацијом просторних објеката.
GIS користе: просторни планери, еколози, демографи, планери у саобраћају,
аналитичари просторних појава, финансијски консултанти, војни стручњаци и
стручњаци безбједности, наставно особље из области географије, и др.

9
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

4. ПРИКАЗ ПОДАТАКА
GIS подаци представљају објекте у стварном свијету (цесте, употребу земљишта,
висину) помоћу дигиталних података. Објекти у стварном свијету могу се подијелити у
двије апстракције: засебни објекти (куће) и непрекинута поља (количина оборина или
висина). За обе апстракције постоје три широке методе кориштене у спремању података
у GIS-у:

 РАСТЕРСКА
 ВЕКТОРСКА И
 ХИБРИДНИ МОДЕЛ ПОДАТКА.

Растерски модел података користи мрежну структуру у којој је простор

издијељен у ћелије које су одређене врстом и колоном којој припадају. Растерска
структура података представља у ствари матрицу (решетка, грид) гдје се свака
координата може лако израчунати. Групе ћелија представљају географске објекте, а
вредност у ћелији репрезентује атрибут објекта. У растерској структури, вриједности
параметара (карактеристике земљишта, класе коришћења земљишта и сл.), развијају се
за сваку ћелију у посматраном простору. Уобичајено је да растерске ћелије буду
регуларне структуре, тј. да све ћелије имају исти облик и величину. Растерски модел
података се најједноставније може схватити као фотографија одређене територије.
(Слика 8.)

Слика 8: Растерски модел података

Растерске подлоге се могу добити на више начина:

 Скенирањем карата,
 Конверзијом ортофотоснимака,
 Конверзијом векторског модела података, и др.

10
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Предности:

 Једноставна структура података

 Просторне манипулације атрибутивним подацима су једноставне
 Могу се користити различите просторне анализе и филтрирања података
 Математичко моделирање је олакшано јер сви просторни ентитети имају
једноставан правилан облик
 Сателитски подаци се једноставно повезују са растерским
 Пратећа технологија је једноставна
 Доступан је велики број различитих облика података (GIF, TIFF, JPEG, ...)
 Мала цијена и кратак период изградње система

Недостаци:

 Велика запремина фајлова

 Смањење реyолуције смањује фајлове али и квалитет података
 Грубе растерске структуре нису визуелно допадљиве, посебно сада када је
компјутерска графика технолошки напредовала
 Координатне трансформације су прилично сложене и захтевају доста времена.
 Мала флексибилност у избору размјере
 Отежано повезивање са базом података

Векторски модел података представља реалан свијет у форми тачака, линија или
полигона. Сви географски објекти се представљају ентитетима, који могу бити тачке,
линије и полигони. Ови геометријски елементи чувају се као парови х,y кордината.
Локација корисника на некој парцели дефинише се скупом тачака, мрежа
саобраћајница је скуп линија, а локација неког депоа је скуп полигона. Користећи ова
три елементарна типа податка: тачку, линију и полигон, поступком агрегације могуће је
описати произвољно сложен просторни објекат. Векторски модел података омогућава
да се GIS алатима може приступити сваком објекту на географској подлози (зграде,
улице, продајна мјеста, фабрике). На тај начин могуће је независно посматрање
конкретног објекта на мапи, могуће је изабрати скуп објеката, може се промијенити
симболизација објекта (симбол, боја, величина), итд. (Слика 9. и Слика 10.)

Слика 9: Примјер векторског податка

11
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Слика 10: Векторски модел податка

Предности:

 Добра презентација објектно оријентисаних концептуалних модела.

 Компактна структура података.
 Топологија се може експлицитно описати, што је добро за мрежне анализе.
 Координатне трансформације су лако изводљиве.
 Тачна графичка презентација у свим размјерама.
 Могуће је претраживање, ажурирање и генерализација графике и атрибута.
 Ентитетима се може придружити велики број атрибута.
 Велика палета улазно/излазних уређаја.
 Флексибилност у избору размјере.

Недостаци:

 Комплексна структура података.

 Приказивање и плотовање могу бити дуготрајни и скупи, нарочито код
висококвалитетних цртања, бојења и сенчења.
 Скуп и дуготрајан поступак уноса података.
 Дуг временски период изградње система.

12
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Савремени приступ у пројектовању и реализацији информационих система

омогућава примјену хибридног модела просторних података, који представља
комбинацију векторског и растерског модела. У информационим системима подаци о
простору се обично организују у тематске слојеве који се затим повезују у односу на
заједнички простор или дио простора. Хибридни модел обезбјеђује повезивање
растерских и векторских тематских слојева, користећи предности оба модела. У
посљедње вријеме типични корисници најчешће купују стандардне пакете географских
података и комбинују их са својим личним подацима у GIS-у. Већина произвођача GIS
софтвера бави се и продајом одговарајућих сетова података. (Слика 11.)

Слика 11: Настајање хибридног модела података

13
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

5. ПРИМЈЕНА GIS-A (ЗАДАЦИ И ФУНКЦИЈЕ)

Географски информациони системи омогућавају рјешавање различитих

проблема из свакодневног живота. GIS може дати важне информације које доприносе
квалитетном рјешавању свакодневних проблема. Многе базе података могу директно
ући у GIS. Различити типови података у облику карте могу такође ући у GIS. Гис може
претворити различите дигиталне информације које нису у њему познатом формату, у
формат који он може препознати. Примjена GIS-а даје нову димензију у поступку
истраживања и рjешавања конкретног проблема, јер обезбjеђује:–визуелно
представљање различитих информација,–сагледавање различитих просторних утицаја,–
брже закључивање из визуелних приказа,–различите могућности приказивања појава и
процеса, и др. Произвођачи GIS софтвера, данас нуде различите производе, који
обједињују велики скуп функција за обраду просторних података. У зависности од
конкретног производа и циљне групе корисника, могућности ових софтвера могу бити
фокусиране на:
 унос и обраду географских података,
 различите просторне анализе,
 презентацију географских података, или
 обједињавање свих ових могућности.

Слика 12: Примјер рјешавања једног задатка

Задаци:

Преглед десет главних задатака GIS-а обухвата:

1. Аутоматско мапирање,
2. Тематско мапирање,
3. Сложено мапирање,
4. Просторни упити,
5. Просторно претраживање,
6. Решавање просторних проблема,
7. Анализа просторних података,
8. Креирање просторних статистика,
9. Анализа просторних статистика, и
10. Просторне анализе.

14
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Аутоматско мапирање подразумијева прављење дигиталних карата од карата на

папиру. Дигиталне мапе се могу добити поступком дигитализације или поступком
скенирања. (Слика 13.)

Слика 13: Аутоматско мапирање

Тематско мапирање је повезивање просторних података са пословним

подацима компаније, како би се добио нови тематски слој. На примјер, могуће је
повезивање просторних података о општинама у БиХ са статистичким подацима о
производњи у свакој општини, на основу чега се добија нови слој података. (Слика 14.)

Слика 14: Тематско мапирање

Сложено мапирање се добија комбинацијом података из више тематских

слојева. Подаци могу бити подаци о простору, подаци о атрибутима или пословни
подаци из базе. Комбинацијом различитих података може се добити нови тематски
слој.(Слика 15.)

Слика 15: Сложено мапирање

15
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Просторни упити се реализују над просторним подацима једног или више

тематских слојева. Као одговор на просторни упит добијају се извештаји о простору у
форми табела, карата, дијаграма, и др. (Слика 16.)

Слика 16: Просторни упит

Просторно претраживање обухвата претраживање по дефинисаном услову.

Услов може бити комбинација различитих карактеристика, које морају бити испуњене.
Просторно претраживање се реализује у бази података и обухвата све податке из базе.

Анализа просторних података обухвата различите аспекте анализе просторних

објеката по њиховим атрибутима. Анализа може бити: просјечна величина парцела на
некој територији, просјечна величина територије продаје за све продавце, ниво продаје
у зависности од других параметара, и др.(Слика 17.)

Слика 17: Анализа просторних података

Креирање просторних статистика је поступак дефинисања различитих

статистичких величина, којима се описују објекти или процеси на некој територији.
Прво је потребно изабрати статистичке величине, затим се оне математички дефинишу
у односу на неке податке из базе, и одређивање тих величина се ради једнократно или
периодично. Просторне статистике могу бити: просјечна површина парцела класе А у
свим општинама, просјечан лични доходак на нивоу општине у ванпривреди, просјечно
растојање превоза возила јавног градског превоза, и др.

16
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Анализа просторних статистика. Претходно креиране просторне статистике

могу се анализирати и доводити у везу са различитим атрибутима просторних објеката.
На примјер, веза између мреже аутопутева и нивоа економског развоја општина, однос
између броја и распореда спортских објеката и здравственог стања школске деце, и др.

Просторне анализе обухватају различите комплексне задатке над просторним

подацима, симулације неких просеца или догађаја, коришћење различитих просторних
статистика, рјешавање локацијских и алокацијских проблема, и др.

Фукнкције GIS-а:

 Унос података,
 Обрада података,
 Чување података и управљање базом података,
 Упити и анализе,
 Формирање и презентација извјештаја и
 Визуелизација.

Унос података. Постојећи комерцијални географски информациони системи

користе сљедеће начине за уношење просторних података: дигитализација постојећих
карата дигитајзером, дигитализација скенираних постојећих карата на екрану,
дигитализација сателитских и аероснимака земљине површине, нумерички унос
података, поновни премер земљишта савременим електро-оптичким средствима који
имају магнетну меморију и директну везу са рачунарским уређајима, ГПС уређаји као
средства за унос просторних података.
Обрада података је способност трансформисања података у погоднији облик
једноставном и једносмерном конверзијом. Након уноса података обично је неопходна
њихова дорада у смислу потпуног прилагођавања систему. Често је потребно извршити
формирање топологије или ускладити размјере различитих карата. Одређени елементи
морају се уклонити или поједини дорадити. GIS пружа много алата за обраду
дигиталних планова.
Чување података и управљање базом података. Чување података и
управљање базом података подразумиијева смјештање и организовање података у
форми која омогућава брз приступ подацима који се користе за анализу, као и брзо и
прецизно ажурирање ових података у бази. Географски информациони системи могу се
успешно развијати само уз коришћење система за управљање базама података.
Упити и анализе. Упити и анализе се односе на преузимање података из базе у
везиса постављеним упитом, као и формирање различитих аналитичких прегледа и
извјештаја, на основу којих се доносе одлуке.
Формирање и презентација извештаја- Формирање и презентација извјештаја
је резултат обраде података који су у вези са постављеним задацима и која
представљају подршку доносиоцу одлуке. Дио система за приказивање и излаз
података омогућава генерисање графичких видео приказа, картографских докумената и
табеларних извјештаја који приказују информације добијене обрадом и анализом
просторним података.
Визуелизација података представља значајну функцију географских
информационих система. Као одговор на већину упита добија се извјештај у форми
тематске карте. Визуелизација информација у форми карте има низ значајних
предности у односу на нумеричке извјештаје.

17
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

6. ПРИМЈЕНА GIS-A У САОБРАЋАЈУ

Транспортни системи, укључујући путеве и жељезницу, мостове и тунеле,
зрачне и морске луке су данас углавном планирани и надгледани помоћу GIS-а. Јавни и
приватни превоз широм свијета постаје ефикаснији захваљујући примјени GIS-а. И
путници и терет стижу тачније по распореду, али и сигурније.
Авио компаније и контроле лета користе GIS да оптимизирају путеве и
капацитете, да испланирају преусмјеравања усљед временских прилика или других
хитних случајева. GIS пружа одличан систем визуализације путања летова, капацитета
или изометријског приказа буке.
Путна инфраструктура представља једну од највећих и најважнијих инвестиција
за једну државу, на било којем степену развоја. Превоз људи и добара било у домаћем
било у међународном саобраћају је од виталног економског значаја. GIS помаже у
уочавању повезаности путне мреже, што је кључни фактор за пројектовање и
одржавање.

Што се тиче масовног путничког превоза GIS се успјешно користи за:

 Планирање и анализу путних реалација,

 Диспечеринг аутобуса и реаговање у случају нужде,
 Аутоматско лоцирање и праћење возила,
 Креирање распореда,
 Надгледање аутобуских стајалишта и других елемената транспорта,
 Праћење, напајање, комуникација и сигнализација,
 Извјештавање и анализа несретних случајева,
 Демографске анализе за проширивање капацитета,
 Планирање и моделирање транспорта.

Такођер, жељезничке компаније широм свијета препознале су у GIS-у алат за

управљање кључним информацијама које се тичу оперативности, одржавања,
управљања и одлучивања.
Основа за рјешавање транспортних, али и већине других географских проблема је
добро познавање рељефа терена.

18
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

7. ЗАКЉУЧАК
GIS је неопходан алат у свим областима пројектовања, планирања, управљања и
анализирања. Широм свијета користе га електро, машински и грађевински инжењери,
архитекте, банкари и економисти, новинари, учитељи, геодетски инжењери, еколози,
политичари, криминолози, урбанисти, здравствени радници и други. Пословни људи
виде свијет као скуп информација о продаји, потрошачима, складиштима,
демографским профилима и још много тога. Основа за све ове информације је адреса,
регион продаје, или транспортни путеви испоруке што све може бити приказано и
интерактивно управљано на карти.
Да би GIS имао вриједност мора омогућити широк распон функицја за
управљање и анализу података. Према томе сваки квалитетан GIS би требало да
одговори на постављена питања као што су:

• Шта ће се догодити ако...?

• Гдје...?
• Да ли...?
• Да ли постоји просторна повезаност уз...?

Једино ограничење за то може бити: доступност података и функције појединог

софтверског пакета. Такође и начин на који ће GIS извести такве анализе ће се
разликовати. Употреба програма за GIS и просториних података требала би довести до
бољег управљања информацијама, квалитетнијих анализа, повећања ефикасности
пројекта.......

19
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

ЛИТЕРАТУРА

1. http://www.gis.ba/primjena-gis-a/
2. http://gis.com/
3. http://spvp.zesoi.fer.hr/seminari/2004/GIS-ipuzar.pdfs.com/
4. http://www.topogis.rs/
5. http://www.esri.com/
6. www.wikipedia.com

20
Географски информациони системи Младен Бундало, IV s5

Датум предаје: ______________

Комисија:
Предjседник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцjена__________ (___)

21