000-Janjatovici I Janjetovici

ЈАЊАТОВИЋИ И ЈАЊЕТОВИЋИ
Презимена на подручју Војне крајине и Босне

Ђорђе Ј. Јањатовић
Издавач
„Порекло”, Београд
За издавача
Јовица Кртинић
Лектура и коректура
Светлана Зејак
Графичка припрема и дизајн

Слађана Новаковић
Штампа
НС Мала књига плус, Нови Сад
Тираж: 50
Copyright © Ђорђе Ј. Јањатовић, 2021.

ЂОРЂЕ Ј. ЈАЊАТОВИЋ
ЈАЊАТОВИЋИ
И
ЈАЊЕТОВИЋИ
Београд, 2021.
САДРЖАЈ
Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Настанак презимена Јањатовић и Јањетовић . . . . . . . . . . . 11

Распрострањеност презимена Јањатовић и Јањетовић . . . 13
Јањатовићи у Српском Пољу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Јањатовићи у Латину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Јањатовићи у Горњим Рогољима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Јањатовићи у Великом Шушњару . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Јањетовићи у Сводној . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Јањетовићи у Бистрици код Бања Луке . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Белешка о аутору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

ПРЕДГОВОР
Када сам пре више од три деценије почео да истражујем

историју сомборских Јањатовића, поред њиховог готово
четворовековног трајања у Сомбору, хтео сам да откријем
и одакле су се доселили у мој родни град1. Старији рођа-
ци знали су да смо од давнина на Буковцу, али нико није
имао сазнања о томе одакле смо дошли. Податак Миленка
Бељанског, новинара и локалног хроничара, да су Јањато-
вићи пореклом из Босне био ми је сумњив, будући да није
наведен ниједан извор или докуменат који би поткрепио ту
тврдњу.
Прво сам спровео истраживање о географској распро
страњености презимена Јањатовић. На основу Лексика пре-
зимена Хрватске, Шематизма Дабробосанке митрополије
из 1882, телефонских именика СФР Југославије и још неких
извора, установио сам где све има Јањатовића. Са великим
бројем презимењака, из свих крајева у којима су живели,
ступио сам у контакт телефоном и тако спровео анкету.
Око 1990. године утврдио сам приближну учесталост овог
презимена и светковања одређене крсне славе, по местима,
и упоредио те податке са стањем непосредно после Другог
светског рата. По мојој тадашњој процени, приближно 780
особа носило је презиме Јањатовић/Јањетовић. Гледајући
бројчано по местима порекла, резултат је био овакав: Срп-
ско Поље – око 230 особа, Латин код Плашког – 30, Горњи
1
Ђорђе Ј. Јањатовић, Сомборски Јањатовићи – историја породице
кроз фотографије, Нови Сад, 2020.
7
Рогољи код Пакраца – 50, Шушњар код Петриње – 50,

Сводна код Босанског Новог – 150, Бистрица код Бања Луке
– 150, и Сомбор – око 120.
У Војводини, у неколико места забележене су породице
с презименом Јањатов, а по мојој процени било их је у: Пи-
вницама – 10, Новом Кнежевцу – 30 и Меленцима – 50. У
процењени број сам, поред оних који живе у наведеним на-
сељима, укључио и исељенике из наведених места порекла.
Процена је донета на основу броја породица по местима, а
не применом других демографских метода, па је могуће да
су се поткрале и озбиљније грешке.
Истраживања на терену вршио сам током годишњих
одмора, па сам тако посетио Јањатовиће у Лици (Латин,
Српско Поље), у Шушњару на Банији, Горњим Рогољи-
ма у Славонији, затим Јањетовиће у Сводној и Бистрици
у Босни, као и више породица у Новом Саду и Београду.
Посетио сам и породице Јањатова у Пивницама, Ковиљу,
Новом Кнежевцу и Меленцима. О свим овим посетама и
разговорима водио сам уредне белешке.
Но, и после вишегодишњих истраживања нисам успео
да утврдим одакле су се Јањатовићи доселили у Сомбор.
Почетком 2015. године, сазнао сам да Друштво срп-
ских родословаца „Порекло” истражује порекло породица
користећи ДНК тестове. Почев од јесени 2015, па до краја
2017. године организовао сам и финансирао ДНК тести-
рање већег броја Јањатовића/Јањетовића у београдском
„ДНК центру за генетику”, како бих поредио резултате
по местима порекла и крсним славама. Установио сам да
су све групе Јањатовића/Јањетовића различитог порекла.
Коначно, тек након овог тестирања био сам сигуран да по
мушкој линији сомборски Јањатовићи нису у сродству са
8
Предговор
презимењацима из других места. Такође сам сазнао да су

моји преци у Сомбор дошли из племена Дробњака у Старој
Херцеговини.
Показало се да су моја трагања за пореклом сомбор-
ских Јањатовића у Босни, Лици, Славонији и Банији била
истраживачка лутања која, вероватно, нисам ни могао
избећи. У књигу о историји сомборских Јањатовића унео
сам само закључна разматрања о распрострањености тог
презимена. Како бих моја теренска истраживања по тим
крајевима сачувао од заборава, одлучио сам да их објавим.
Напомињем да истраживање о презимену Јањатовић/Јање-
товић није завршено, па је структура књиге прилагођена
томе, јер акценат је на објављивању прикупљене грађе коју
ће заинтересовани читаоци, надам се, моћи употребити
Захваљујем се свим казивачима чије приче преносим у
овој књизи, јер без њих она не би могла бити написана.
9
НАСТАНАК ПРЕЗИМЕНА
ЈАЊАТОВИЋ И ЈАЊЕТОВИЋ
Презиме Јањатовић настало је од мушког личног имена

Јањат. Милица Грковић наводи да је име Јањат изведено
од Јања (хипокористик од Јанићије, Јован и сл.) и наставка
-ат.1 Јанићије је име грчког порекла, са значењем „носилац
свете благодети” и у хришћанству се јавља као име право-
славног светитеља.
У личком селу Могорићу средином XVIII века помиње
се извесни Јањат Манојловић.2 Средином XVIII века, у Сом-
бору се помињу Јањат Кусонић (умро 14. маја 1762), Јањат
Коњовић (умро 12. априла 1766) и Јањат Мандић (умро 30.
јула 1776). Такође средином XVIII века, у Сомбору се по-
миње и Јања (Јанко) Георгијевић Грк (пре ће бити Цинца-
рин) који је неко време био црквењак у Светопретечевој
цркви (Мала православна црква).3 У новије време нисмо
наишли на помињање овог имена ни у Лици, ни у другим
српским крајевима.
Постоје и презимена Јањетовић и Јањетић, што упућује
или на раније постојање имена Јањет, или пак на погреш-
но бележење имена Јањат у државној администрацији као:
Јањет.
1
Милица Грковић, Речник личних имена код Срба, Вук Караџић,
Београд, 1977, 103.
2
Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 6,
Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци, 1926, 286.
3
Ђорђе Јањатовић, Сомборски Јањатовићи – историја породице
кроз фотографије, Нови Сад, 2020, 19.
11
Од имена Јањет изведено је Јањетко, а од овога презиме

Јањетковић, које бележим у Мокринама код Херцег Новог.
У катастрима Херцег Новог и Рисна из 1704. године уписа-
ни су Раде и Сава Јањетковић, становници Мокриња.4 Њи
хових потомака било је у Мокрињама и Црној Гори све до
Другог светског рата, када су многи страдали, па се и пре
зиме угасило.
У Војводини постоји презиме Јањатов (Пивнице, Ме-
ленци, Нови Кнежевац), али о тим родовима у овој књизи
неће бити речи.
Презимена Јањатов, Јањатовић, Јањетковић, Јањетовић
и Јањетић настала су на подручјима јекавских говора, а на
подручјима екавских њима је по основи блиско презиме Ја-
нићијевић.
4
Глигор Станојевић, Катастри Херцег-Новог и Рисна из 1704. годи-
не, Споменик САНУ, Београд, 1983, 125.
12
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПРЕЗИМЕНА
ЈАЊАТОВИЋ И ЈАЊЕТОВИЋ
На основу теренског истраживања, консултовања стру-

чне литературе и резултата анкета које сам спровео путем
телефона, утврдио сам да, у односу на крсну славу коју обе-
лежавају, постоје следеће групе Јањатовића/Јањетовића:
Св. Јована Крститеља (20. јануар) славе Јањатовићи у
Српском Пољу код Оточца у Лици, као и у суседним селима:
Дољанима, Бјељевнама и Роструну. У Српском Пољу је 1915.
године било 27 кућа Јањатовића а 1948. једна мање. Током
XIX века, у архивским документима лички Јањатовићи чес-
то су били бележени као Јањетовићи. На основу ДНК тести-
рања, које сам организовао у сарадњи за удружењем „Поре-
кло” (Београд), код Јањатовића из Српског Поља утврђено
је постојање две хаплогрупе: J1а2а2-PF7264 (пет узорака) и
J2b1-M205 (два узорка). Код пет узорака Јањатовића хапло-
групе J1а2а2-PF7264 сва 23 маркера су иста, а код два узорка
хаплогрупе J2b1-M205 разлика постоји на маркеру DYS549
код кога су вредности 11 и 12. Разлозима постојања двеју ха-
плогрупа у једном бројном, врло старом и разгранатом роду
какви су лички Јањатовићи нисам се даље бавио.
Св. Јована Крститеља за славу имају и Јањетовићи у
Поткозарју, у Сводној и Подградцима. Из ових места, с вре-
меном, они су се раширили и у нека околна села: Јунузовце,
Двориште, Читлук, Добрлин, а неколико породица је живе-
ло и у Сарајеву. После Другог светског рата и масовне коло-
низације у Војводину, више породица личких Јањатовића
и поткозарачких Јањетовића насељено је у Банату, Бачкој и
13
Латин
Југославија, ауто-атлас, Загреб, 1972, извод из секција 10–14.

Сводна
Срему, а одавде су касније прелазили у Нови Сад и Београд.

На основу ДНК тестирања (три узорка) утврђено је да ови
Јањетовићи по генетичком пореклу припадају R1a хапло-
групи, која је карактеристична за Словене.
Св. Николу (19. децембар) славе Јањатовићи у Шушња-
ру на Банији, где су године 1948. живели у 14 кућа. За члано-
ве ових породица нисам организовао ДНК тестирања.
Светог Николу славе и Јањетовићи у Босни, у Бис
трици и Пискавици.5 После Другог светског рата више по-
родица је колонизовано у Руму и Нови Сад, а у каснијем
периоду неки су се одселили и у Београд. На основу ДНК
тестирања (један узорак) утврђено је да ови Јањетовићи по
генетичком пореклу припадају R1a хаплогрупи као и они
из Сводне, који славе Св. Јована. Но, од 23 тестирана мар-
кера разлике између ове две групе Јањетовића постоје чак
код девет маркера, што указује на то да њихово сродство
по мушкој линији потиче из далеке словенске прошлости.
Ђурђевдан (6. мај) славе Јањатовићи у Сомбору и у Ла-
тину код Плашког у Лици. По генетичком пореклу, они у
Сомбору (седам узорака) су I1 хаплогрупа, а они у Латину
(два узорка) I2a, што указује да ове две групе Јањатовића
нису у сродству по мушкој линији.
Св. Архангела Михаила (Аранђеловдан, 21. новембар)
слави група Јањатовића у Горњим Рогољима код Пакраца,
али за ове породице нисам организовао ДНК тестирања.
Из овог уопштеног прегледа видимо да се географска
распрострањеност Јањатовића/Јањетовића поклапа са под
ручјем Војне крајине у најширем смислу, тј. обухвата Лику,
Босанску Крајину, Банију и Славонију. Све су то крајеви у
којима преовладава јекавски изговор.
5
Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993, 152.
16
Распрострањеност презимена Јањатовић и Јањетовић
У Сомбору (Посавско-подунавска граница) има Јања-

товића, а у Меленцима и Новом Кнежевцу (Потиско-помо
ришка граница) Јањатова, којих има и у Пивницама. Сомбор-
ски Јањатовићи и Јањатови су у поменута места насељени из
централних подручја јекавских говора.
ДНК тестирања су показала да све побројане групе
Јањатовића/Јањетовића нису у међусобном сродству, већ је
њихово презиме настало од исте језичке основе – мушког
имена Јањат.
Како сам 2020. објавио књигу Сомборски Јањатовићи
– историја породице кроз фотографије, о њима овде више
неће бити речи. Рад о Јањатовима у Војводини такође је у
припреми, те се ни њихово презиме у овом раду неће даље
разматрати.
Према државном попису из 1948. године6 за подручје
СР Хрватске, Јањатовића је било у следећим местима: Бје-
лановац (општина Пакрац)7 18 (–)9; Бјелковац (Подравска
Слатина) 2 (1); Бјеловар (Бјеловар) 10 (3); Бјељевне (Оточац)
5 (2); Борово Насеље (Вуковар) 2 (1); Брекиска (Пакрац)
7 (1); Брочице (Новска) 4 (1); Дубица (Костајница) 6 (1);
Глина (Глина) 1 (1), 1 (–); Горњи Рогољи (Пакрац) 15 (3);
Илок (Вуковар) 4 (1); Јабланац (Сењ) 2 (1); Книн (Книн) 1
(1); Кравље (Нашице) 7 (1); Кричке (Пакрац) 7 (3); Кунић
(Огулин) 1 (–); Липик (Пакрац) 2(1); Липовача (Вуковар) 17
(4); Мохово (Вуковар) 1 (1); Нашице (Нашице) 1 (1); Нова
Градишка (Нова Градишка) 1 (1), 4 (–); Осијек (Осијек) 2 (1);
6
Leksik prezimena SR Hrvatske, Zagreb, 1976, 257.
7
У даљем тексту, назив у загради односи се на општину.
8
У даљем тексту, прва наведена цифра односи се на број особа.
9
У даљем тексту, друга наведена цифра (у загради) односи се на
број породица.
17
Петровићи (Оточац) 1 (–); Подравски Соколац (Вировити-

ца) 1 (–); Рогожа (Гарешница) 4 (1); Рострун (Оточац) 5 (1);
Сесвете (Загреб) 1 (1); Српско Поље (Оточац) 135 (26), 1 (–);
Стари Слатник (Славонски Брод) 13 (2); Шушњар Велики
(Глина) 46 (14), 5 (–); Винковци (Винковци) 6 (1); Загреб
(Загреб) 16 (4).
Јањетовића је по том попису било у следећим местима
у Хрватској: Бјеловар 2 (1); Дољане (Оточац) 9 (2); Лапат
(Огулин) 1 (–); Латин (Огулин) 19 (2), 1 (–); Нова Градишка
4 (1); Округљача (Вировитица) 12 (1); Осијек 1 (1); Вирови-
тица 1 (–); Задар 3 (1); Загреб 4 (2), 2 (–); Жубрица (Виро-
витица) 1 (–).
Провером сам утврдио да су Јањетовићи у Вировитици
14 (1) пореклом из Горње Сводне. У осталим местима то су
огранци породица из Српског Поља и Латина, који су или
грешком пописивача (у Латину) или према старијем на-
чину писања, убележени као Јањетовићи, како је и у Лици
било све до XX века. Од почетка XX века, у Лици се прези-
ме Јањетовић у документе уноси као: Јањатовић.
Године 1948. у СР Хрватској је било укупно 356 Јања
товића, који су живели у 88 домаћинстава односно породи-
ца. У Вировитици је живела једна бројна породица Јањето-
вића, пореклом из Горње Сводне, која је имала 14 чланова.
Св. Николу славило је 53 Јањатовића, односно 15 по-
родица: Глина (Глина) 1 (1), 1 (–); Шушњар Велики (Глина)
46 (14), 5 (–). Ови Јањатовићи су старинци, насељени у Шу-
шњар после Великог бечког рата 1683–1699. године. Доста
њих се после грађанског рата 1991–1995. иселило у Србију.
Аранђеловдан је славило 48 особа, односно 12 поро-
дица. То по местима изгледа овако: Бјелановац (општина
Пакрац), 1 (–); Бјеловар (Бјеловар) 10 (3); Брекиска (Пакрац)
18
Распрострањеност презимена Јањатовић и Јањетовић
7 (1); Брочице (Новска) 4 (1); Горњи Рогољи (Пакрац) 15 (3);

Кравље (Нашице) 7 (1); Липик (Пакрац) 2 (1); Нашице (На-
шице) 1 (1); и Нова Градишка (Нова Градишка) 1 (1), 4 (–).
Сви ови Јањатовићи пореклом су из Горњих Рогоља, где су
преостале још само три породице.
Ђурђевдан је славило 28 особа, односно пет породи-
ца, и то по местима: Лапат (Огулин) 1 (–); Латин (Огулин)
19 (2), 1 (–); и Кричке (Пакрац) 7 (3). Ови Јањатовићи су
старином из Латина. После распада СФР Југославије једна
породица се иселила у Нови Сад, а друга у Сомбор, па их у
Латину више нема. За породице из Кричака није ми позна-
то да ли су остале у месту или су се и оне иселиле.
Св. Јована славило је 227 особа, односно 56 породица.
Ово је најбројнија група Јањатовића и води порекло из Срп-
ског Поља код Оточца. И од ове групе највећи број се после
1995. године иселио у Србију, највише у Београд и Нови Сад.
По свему судећи, током XVII века, после кандијског
мира 1669, када су Турци поново заузели Далмацију10, један
огранак Јањатовића се из Лике иселио у Тулишевицу код
Ријеке, у Истри, где се покатоличио. Тада су они у Српском
Пољу бележени вероватно као Јањетовић, а по пресељењу у
Истру презиме је добило скраћени облик Јањетић. По по-
пису из 1948, било их је у следећим местима: Градина (Ви-
ровитица) 3 (1); Ловран (Опатија) 10 (4); Ловранска Драга
(Ријека) 5 (1); Опатија (Опатија) 13 (5); Тулишевица (Рије-
ка) 46 (12); Загреб 2 (–), дакле, свега 79 особа у 23 породице
Јањетића.
10
Јован Ердељановић, О пореклу Буњеваца, Београд, 1930, 47.
19
У СРПСКОМ ПОЉУ
Ради истраживања порекла тамошњих Јањатовића,

почетком јула 1986. године обишао сам нека места у Лици.
Возом сам дошао до Бихаћа, а одатле аутобусом отишао до
Плитвица, где сам се задржао један дан. Сутрадан сам пре-
ко Коренице кренуо до Дебелог Брда. По препоруци једног
пријатеља из Сомбора, прво сам посетио Мићу Влаисавље-
вића, матичара у овом месту. Замолио сам га да ми предочи
кратак и уопштен приказ личких Срба, у смислу физичког
изгледа и неких карактерних особина.
Господин Мића Влаисављевић ми је Личане описао као
јаке људе, најчешће високог или средњег раста, изразито
црне косе, често плавих или плавозелених очију, кошчатог
лица и израженог носа. У старости коса им побели, а ћела-
ви људи срећу се веома ретко. Тен и боја коже су им мрки
или тамни. Гостољубиви су, често расположени за песму,
али врло уздржани према непознатима. Жестоки су у међу-
собним односима, а и кад се сукобе са странцима. Он сма-
тра да су Личани по свему исти као и српски народ у Книн-
ској и Босанској Крајини (посебно око Б. Петровца, Дрвара
и до Гламоча). У свим овим крајевима људи су слични по
менталитету и физичким особинама, а презимена каква су
у Лици врло су честа и у Книну, Бенковцу и околини, као и
у Босанској Крајини.
20
Јањатовићи у Српском Пољу
Истог дана наставио сам преко Удбине и Средње Горе,

спустио се у Личко Поље и отишао до села Могорић. Же-
лео сам да ту пронађем топониме на основу којих је Радо-
слав Грујић тврдио да су овде некада живели Јањатовићи и
Вујковићи. Тада још нисам знао за текст Радослава Грујића
„Топографиски рјечник госпићког котара”. Распитивао сам
се код старијих сељана да ли су им познати топоними (на-
зиви места, шума, ораница, пашњака, поточића, бара и сл.)
који би подсећали на ова два презимена. Рекли су ми да са
крају села налази ливада коју зову Јањатов оградак и да по-
даље постоји шумица коју зову Вујкуша.
Из Могорића наставио сам долином Јадове и обишао
још два села: Павловац и Вребац.
Потом сам отишао у Госпић, а одатле аутобусом до
Српског Поља (општина Оточац, Хрватска). Овде сам се за
држао два дана (5. и 6. јула 1986), обишао више кућа Јањато
вића и поразговарао са старијим укућанима. Преспавао
сам у дому Аврама Јањатовића који је према мени био ве-
ома предусретљив и пажљив, као и цела његова породица.
Српско Поље протеже се долином Гацке. Куће су сме
штене са обе стране пута који вијуга и пење се узбрдо, ук-
рај поља. Све до средине шездесетих година, Гацка је текла
кроз Српско Поље и у Шкорићима понирала у Водењачи.
Земља је била много плоднија и обрађивала се лакше него
данас. Тада је изграђено језеро и хидроцентрала код Јурје-
ва, крај Сења. Река је пресушила, а поља су остала без воде.
Нико у селу није знао да прецизира време досељавања
Срба у ово место. Причали су да се то збивало у XVI, а неки
су опет помињали XVII век. Но, сви се слажу у томе да су
раније у селу живели Грци али да су побегли одавде због по-
водња и студени. У то време, због киша и снега на планина-
21
ма цело поље претварало би се у језеро, стари становници

су орали земљу на планинским странама, али нису могли
са тим да се носе и побегли су. Мештани нису знали да ми
кажу у које крајеве су се старинци одселили.
Према казивању сељана, забележио сам крсне славе
неких породица у Српском Пољу. Св. Игњатија славе само
Огризовићи, Св. Јована – Скенџићи, Ружићи, Лаврње, Ба
њанини и Јањатовићи. Жакуле славе Часне вериге, а Штуле
– Св. Кузмана и Дамјана. Светог Николу славе Грозданићи,
Љуботине, Алексићи у Швици, Стојановићи у Шкарама,
Свилари у Шкарама и Милеуснићи у Старом селу. Диклићи
обележавају Св. Архангела, Шкорићи Ђурђевдан, а сељани
кажу да међу њима има и католика.
У Српском Пољу тада су постојале 22 куће Јањатовића
и сви су славили Св. Јована. Ови људи најчешће су средњег
раста, чврсте и кошчате грађе, црне косе, смеђих очију и ве-
ома тамног тена. Уколико су светлије пути, понекад имају
плаве или плавозелене очи. Нисам упознао ниједног ста-
ријег Јањатовића који је оћелавио. Најчешће им у старости
коса у потпуности поседи. Међу њима је, као и код осталог
народа у овоме крају, све доскора владало посвемашње си-
ромаштво. Понекад чак у толикој мери да су, како би пре-
хранили породицу, људи палили креч од камена и од тога
се издржавали. Често су се бавили ситном трговином, а не-
када и кријумчарењем.
Због бројности рода, имања Јањатовића заузимају зна-
чајан део села. Више старијих Јањатовића говорило ми је да
сви они потичу из једне куће, да су једно братство. Од до-
ласка у Српско Поље далеке 1611. толико су се разродили и
раширили да родбинске везе одржавају само у оквиру поје-
диних ужих група. Утврдио сам да је склопљено неколико
22
бракова у којима супружници потичу од двеју различитих

грана Јањатовића, па се више и не сматрају рођацима.
Као и код других Личана, и код Јањатовића су од муш-
ких имена врло честа: Душан, Миле, Ђуро, Јован, Петар,
Сава, Никола и сл. Међутим, раније, а и данас, честа су и
имена Аврам и Прокопије, која се не срећу код других по-
родица у околини. Код Јањатовића је учестало и мушко име
Недељко које се, додуше, среће и код других породица, али
ређе.
Откако памте, Јањатовићи су увек ишли у цркву Младе
Недеље у Швицу. Тамо и сада постоји парохија која обух-
вата неколико села. Не знам зашто су је Јањатовићи звали
„црква Младе Недеље”. Тада сам је фотографисао.
Црква Васкрсења Христовог у Швици, фотографисано у лето 1986.
23
Према Шематизму из 1880. године, у Швици је посто

јала парохија,11 класификована као парохија трећег разре-
да, а обухватала је села: Варош Оточац, Старо Село, По-
нори (Швица) и Српско Поље, са укупно 1.800 душа у 161
кући. Црква парохијалног храма у Понорима посвећена је
Васкрсењу Господњем. Саграђена је далеке 1742. и још је
добро очувана. Тадашњи парох Илија Машић (рођ. 1844,
рукоположен 1869) био је члан Епархијског администрати-
вног одбора.
Филијалне цркве храма Св. Георгија у Оточцу и храма
Св. Јована Крститеља у Старом селу саграђене су 1863. го-
дине.
Постојале су једна комунална и једна грађанска основ-
на школа, са укупно 527 ученика, од којих је православних
Срба било 152.
Сва парохијална села припадала су котару Оточац, у
којем је радила и пошта.
Историја пресељавања личких Срба почетком XVII ве
ка бележи сеобу из околине Рибника и Подлапаче у Брлош-
ко поље и околину Оточца. У овој сеоби, из четири села у
околини Рибника преселиле су се 63 породице, а међу њима
и Јањатовићи, којима отада стално боравиште постаје Срп-
ско Поље. На основу топографске грађе коју је објавио Ра-
дослав Грујић, претпостављам да се ради о: Широкој Кули,
Медаку, Могорићу и Почитељу.
Јањатовићи су у Српско Поље дошли или из Подлапаче
или из Могорића. Ако су дошли из Подлапаче, трагови њи-
ховог пребивања у овом селу више не постоје, јер је после
11
Шематизам Православне српске дијецезе Горњокарловачке за
1880. год., Панчево, 1880, 20.
24
1611. оно насељено Хрватима. Могуће је да су Јањатовићи

у Српско Поље дошли из Могорића, јер тамо постоји више
топонима са основом Јањат-, али један податак ово доводи
у сумњу. У Могорићу се, наиме, средином XVIII века по-
миње „Јањат Манојловић”, сеоски свештеник12, те стога то-
поними у овом селу везани за име Јањат13 упућују на њега, а
не на Јањатовиће из Српског Поља.
Но, овде ипак дајем и кратак опис села Могорића.
Током XVII века, стотине српских породица су са
турске стране прешле у Хрватску војну границу. Срби су
прелазили из Удбине, Крмпота, Острошца, Рибника, Под-
лапца, Думбоког, Личког Петровог Села, Јамнице на Уни,
са Коране, из Усорца, Кладуше и других места. Настањива-
ли су се у Гомирју, Личу, Огулину, око Мрежнице, Брлога,
Плашког, у Јасеници, Малом Градцу, Градишћу (на потоку
Трепчи) и многим другим местима.14
Насељавање Брлошког поља и околине Оточца, по-
четком XVII века, описује Стјепан Павичић:15 Током 1609.
године власи Крмпоћани су од власти тражили дозволу
да се преселе на Гушића поље код Брлога. Њихов захтев
прослеђен је надвојводи, али док се о њему расправљало,
Брлошко поље населили су лички Срби из околине Риб-
ника. Дошло је 35 породица са око 550 чељади. У Рибнику
су се побунили против тамошњег бега и освојили градску
12
Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 6,
Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци, 1926, 286.
13
Radoslav M. Grujić, „Topografički rječnik gospićkoga kotara”, Zbornik
za narodni život i običaje Južnih Slavena, knj. 22, Zagreb, 1913, 125–256.
14
Јован Савковић, Преглед постанка, развитка и развојачења војне
границе (од 16. века до 1873. године), Нови Сад, 1964, 15–16.
15
Stjepan Pavičić, „Seobe i naselja u Lici”, Zbornik za narodni život i
običaje Južnih Slavena, br. 41, JAZU, Zagreb, 1962, 146–147.
25
тврђаву. Но, бег је добио појачање, па су морали побећи

из Рибника. Како нису имали дозволу за насељавање Бр-
лошког поља, обратили су се молбом крајишким властима
да им дозволе да ту остану.16 Војни и економски разлози
одужили су решавање њихове молбе, па су по договору
коначно насељени између Јесеница и Модруша, око потока
Врњике и Дретуље, са североисточне стране Капеле.17 Убр-
зо је у Плашком саграђена тврђава и то је постало њихово
крајишко средише.
Брлошко и Гушића поље је и даље било ненасељено, па
су Крмпоћани у јесен 1609. обновили своје захтеве да им
војне власти доделе та места. Иако су Крмпоћани током
наредне две године преговарали о пресељењу у Брлошко
поље, о томе нису успели да се договоре са капетаном Си-
гисмундом Гушићем.
Коначно, у пролеће 1611, Брлошко поље насељено је
Србима из Подлапаче, месташца између Рибника и Удбине,
које су држали Турци. У договору са капетаном Гушићем,
прво је пребегло 13 породица, а нешто касније још 50. На-
селили су и Гушића поље. Број Срба брзо је растао те су
се проширили на Дубраву, Дренов Кланац, Главаце и уз се-
верни крак Гацке све до Шкара и Старога Села. У тој сеоби
дошли су: Баклајићи, Бастајићи, Бјелобабе, Бранковићи,
Будисављевићи, Црнојевићи, Дабовићи, Дракуле, Глум-
ци, Грубори, Јањатовићи, Карлеуше, Кнежевићи, Лалићи,
Лаврње, Љубобратовићи, Љуботине, Милеуснићи, Милин-
чевићи, Нећаци, Никшићи, Огризовићи, Прице, Пухале,
Славковићи, Томићи, Варде, Влашићи, Врзићи, Вукадино
16
Radoslav Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine. Knj. 1, Od godine 1479
do 1610. Zagreb, 1884, 365–369.
17
Исто, 380–382, 384.
26
вићи и Жакуле. Неки од тих родова имали су и по две-три

породице са 10–15 чланова. У Оточцу је 1623. било 396
становника, а у Прозору 30. Видимо да је придошлих Срба
било за четвртину више од оточких староседелаца. Према
попису из 1658. године, у Брлогу су постојале 74 куће а у
њима 691 чељаде, од којих 233 војно способна мушкарца.18
Милан Радека19 наводи да је у овој сеоби дошло 12
домова (50 војника) од Подлапаче у Крбави и да су хтела
да дођу још три кнеза. Сви су стигли у околину Оточца.
Смештени су под село Брлог, а са собом су дотерали око
2.500 грла стоке.
Према Јовану Радонићу, те 1611. године Симеон епископ
„Вретаније” иселио је из Турске у Крајину 60.000 Срба.20
О местима претходног становања наведених личких
Срба подаци се, вероватно, могу наћи у дефтеру Клишког
санџака из 1574, чија се копија налази у Оријенталном ин-
ституту у Сарајеву, а оригинал у Архиву Председништва
владе у Истамбулу, под ознаком No. 533, fo 146. Овај по-
пис Клишког санџака завршен је између 23. априла и 2. маја
1574. године. За истраживање порекла личких Срба свака-
ко су интересантни и дефтери Личког санџаката.
Бројни подаци о претходном боравишту Срба, насеље
них око Брлога, налазе се у топографској грађи Госпићког
котара, о којој је Радослав Грујић објавио чланак.21 Госпић
18
Stjepan Pavičić, „Seobe i naselja u Lici”, Zbornik za narodni život i
običaje Južnih Slavena, br. 41, JAZU, Zagreb, 1962, 147.
19
Милан Радека, Горња крајина, Загреб, 1975, 76.
20
Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од 16. до 19.
века, Београд, 1950, 64.
21
27
ки котар је почетком XX века обухватао простор од 191.920

катастарских јутара, односно покривао једну петину та-
дашње Личко-крбавске жупаније. Био је подељен на пет
управних општина: Госпић, Карлобаг, Медак, Осик Лички
и Смиљан, а ове су опет биле издељене на тридесет и једну
пореску општину.
Радослав Грујић је користио катастарске књиге које
су устројене 1883–1884, када су имале 76.734 катастар-
ских честица, а почетком XX века тих честица било је чак
127.055. Свака честица имала је своје име и Грујић је испи-
сао 127.055 цедуљица, како би саставио топографски реч-
ник који броји преко 8.000 различитих топографских на-
зива.
Тадашња имена пашњака, ливада, ораница, путева, по-
точића, дата по породицама које су на тим местима некада
живеле, указују на претходна пребивалишта исељеника и
сведоче о правцима сеоба.
Наводим топографске називе настале према презиме-
нима Срба досељених у околину Оточца 1611. године:
Баклајићи: ливада Баклауша у Широкој Кули и орани-
ца Бакљауша у Живковцу код Госпића;
Бјелобабе: Бјелобабин поток у Дреновцу код Медака,
предео Бјелобабин долац у Дреновцу према Крушковцу
и пастирска зграда Бјелобабин стан, североисточно од
Крушковца;
Дабићи: брдо и пашњак Дабина главица у Могорићу;
Додизи: пашњак Додиговац у селу Брезик код Медака;
Глумци: брдо и пашњак Глумачка главица у Крушковцу
код Медака, Глумачки поток у Дреновцу, пашњак Глумач-
ки вршчић у Дреновцу, извор Глумачко врело у Дреновцу,
заселак Глумчуша у Широкој Кули, шума Глунчуша у Ши-
28
рокој Кули југозападно од Руде Главице; пашњак и ораница

Глунтуша у Широкој Кули према Перушићу;
Грубори: извор Грубовац у Дивоселу, ливада и ораница
Грубуша у Медаку и ораница Грубуша у Павловцу;
Јањатовићи: ораница Јањатов дол у Широкој Кули,
пашњак и ливада Јањатов оградак у Могорићу и ораница
Јањатовац у Могорићу;22
Кнежевићи: ливада Кнежев оградак у Широкој Кули,
шикара Кнежева бара у Почитељу код Медака, ораница
Кнежевића ластвина у Широкој Кули међу Громилама, Кне-
жевића ливада у Широкој Кули под Лазином страном, ора-
ница Кнежевића лука у Широкој Кули код Трновца, пас-
тирска зграда Кнежевића стан у Широкој Кули, северно од
Капланића, и заселак Кнежевића Варош, такође у Широкој
Кули;
Милеуснићи: заселак Милеуснића Варош у Широкој
Кули, заселак Милеуснићи такође у Широкој Кули између
Ракића и Чардака, ораница Милеуснића у Жабици код Гос-
пића и ораница Милеуснића у Широкој Кули;
Милинчићи: ливада Милинчића бара у Шашинама у
Почитељу;
Никшићи: заселак Никшић у Широкој Кули, ораница
Никшића брдо у Островици код Личког Осика, ораница
Никшића у Широкој Кули, ораница Никшића криводол у
Широкој Кули, ораница Никшића ластвина у Широкој Кули
на Брду Чубрића, Никшића ливада у Широкој Кули под Вр-
хом језерским, Никшића ливада у Долцу Солакову, пастир-
ска зграда Никшића стан у Широкој Кули источно од Стир-
22
Напомена: могуће је да ови топоними не упућују на породицу
Јањатовић, већ на Јањата Манојловића, могоричког свештеника који је
живео средином XVIII века.
29
чића под Дебелим врхом, куће Никшићи у Широкој Кули

северно од Кесеровца, заселак Никшићи Осички у Широкој
Кули, ораница Никшиница у Бужиму, ораница Никшинка у
Дивоселу и ливада Никшинка у Широкој Кули;
Огризовићи: ораница Гризовац у Широкој Кули под Кр-
стом и ораница Гризовача, такође у Широкој Кули;
Томићи: ораница Томића дол у Широкој Кули, ливада
и ораница Томина бара у Почитељу у Отоци, крај Томина
дулиба у Велебиту северно од Карлобага, брдо и пашњак
Томина главица у селу Кукљиц код Медака под Велебитом,
ораница Томина њива у Дивоселу под Клисом, ораница
Томинка у селу Коњско код Карлобага, ораница Томинка у
Личком Осику, пашњак Томино брдо у Могорићу, ораница
Томино брдо у селу Мушалук код Личког Осика, ораница
Томиновача у Могорићу и ораница Томинско брдо у Лич-
ком Осику;
Варде: ораница Вардара и пустош Вардара граба, обе у
Могорићу;
Влашићи: ораница Влашићка у Личком Новом у Туку
Јелачину, ливада Влашка шквадра у Трновцу код Смиљана
под Велебитом, брдо Влашки град у Велебиту Радучком и
пашњак и ораница Влашко брдо у Врепцу;
За Подлапачу се изричито каже да се из ње у пролеће
1611. године 12 кућа иселило у околину Брлога, године
1700. уопште се не помиње као село у коме има Срба, а 1768.
у њој су забележене само три српске куће. Како ни за једно
презиме из Српског Поља нисмо пронашли микротопони-
ме у околини Подлапаче, сматрамо да су се Срби из овог
места преселили у Брлог и околину. После 1611. године, у
испражњену Подлапачу населили су се римокатолици са
Велебита (Хрвати).
30
Не могу са сигурношћу да препознам називе четири

села из којих су се Срби, према Стјепану Павичићу, исели-
ли у Брлошко поље, али претпостављам да су то: Почитељ
и Медак – јужно од Рибника, и Могорић и Широка Кула –
источно од реке Јадове.
Ова четири села су и у XVIII веку, и касније, по етнич-
ком саставу била већински српска. У Медаку је 1700. било
110 српских кућа и место је имало свештеника, а 1768. го-
дине 91; у Могорићу је 1700. било 100 кућа, са свештени-
ком, а 1768. године 99; у Почитељу је 1700. било 40 кућа,
са свештеником, а 1768. године 64; у Широкој Кули је исте
године било 50 кућа, са свештеником, а 1768 – 109. Срп-
ско Поље (Српско Компоље), као место досељавања Јања-
товића, 1700. није посебно пописано па су становници ве-
роватно били обухваћени парохијом Брлог, у којој је тада
постојало 80 кућа, место је имало свештеника, али већ 1768.
године изричито стоји да у Компољу постоје 23 српске куће
– то су засигурно биле куће Срба у Српском Компољу.23
Могорић је село у близини Госпића. У њему су 1915. го-
дине, према Р. Грујићу, живеле следеће породице: Бањеглав
– 8 кућа, Борић – 6, Борковић – 5, Басарић – 16, Чанковић
– 11, Џодан – 3, Грковић – 27, Илић – 19, Кораћ – 2, Корица
– 47, Кравић – 7, Кричковић – 9, Крњајић – три, Кудуз – 1,
Лазић – 6, Маљковић – 22, Мандарић – 1, Маргаретић – 2,
Милојевић – 13, Радаковић – 58, Стојсављевић – 2, Томаш –
1, Вучковић – 8, Вурдеља – 10 и Заклан – 5.24
23
Манојло Грбић, Карловачко Владичанство, Топуско, 1990, 81–83.
и 98–105.
24
Radoslav Grujić, „Plemenski rječnik Ličko-krbavske županije”, Zbor
nik za narodni život i običaje Južnih Slavena, knj. 21, JAZU, Zagreb, 1917, 273–
364.
31
Према једном црквеном шематизму с краја XIX века25,

Могорић је село и уједно парохија другог разреда. Имало је
2.023 душе, у 250 кућа. Сви становници су били православ-
ни Срби. Локална црква парохијалног храма, посвећена Св.
Николи, саграђена је 1766. године. Тада је постојала једна
комунална основна школа са 30 православних ученика. Па-
рох је био Томо Милојевић (рођ. 1821, рукоположен 1846),
који је биран и за члана Епархијског административног
одбора. Село припада котару Госпић, а месна пошта му је
Медак.
Наводим неке топониме у овом селу, настале од имена
и презимена, онако како их је забележио Радослав Грујић26:
пашњак Бањеглавуша, ораница Близнице, ораница Бо-
мештровка, ораница Борковице, пашњак Борковица, мост
Јовића, главица Брдо Галешино у Рудаици југозападно од
Могорића, хумка Брдо Галешино на западној међи Медака
и Могорића, ораница Брдо Јовића, ливада и ораница Брдо
Малинића, пашњак Брдо Матино, пашњак Долови Потре-
бића, ораница Брдо Рабатино, пашњак Брдо Радаковића,
пашњак Брдо Томино, оранице Брдо Зеканово, вода Бунар
заклански, ораница и пашњак Ћулибрк, Дол Басарића, у
крају северозападно према Вребцу, ораница Дол Чанко-
вића, ораница Дол Ђукића, ливада Дол Кабића, ливада Дол
Крњајића, ораница Дол Малинића, ораница Дол Поповића,
ливада Долина Глушићина, Долови Боркови – крај у Мо-
горићу, североисточно од Велике Росуље, Долови Потре-
бића, крај и пашњак у Могорићу уз Медак, пашњак Драга
25
1880. год., Панчево, 1880, 10.
26
32
Бомештровића, пашњак Драга Боркова, шума Драга Гојића,

пашњак Драга Иванова, ораница Драга Кудусова, шума и
ораница Драга Лончарова, пашњак Драга Орлова, ливада
Драга Перишина, ораница Драга Поповића, ливада Дра-
га Вакића у Великом међугорју, ораница и пашњак Драга
Влаића, пашњак Драга Вујкова, Драге Драгосавчеве крај у
Павловцу између Краварице и Могорића, ораница Дражи-
ца Крњајина, Думанићи – крај у Могорићу северно од Раз-
доља и Иковца, Ђаковића пут, пашњак Гај Коњевића, брдо
и пашњак Главица Дабина, брдо и шума Главица Закланова,
пустош Граба Вардара, Градина Поповића – развалина се-
верозападно од цркве у Могорићу на саставцима поточића
Ковачице са Јадовом, ливада Греде Рабатине, пашњак Грич
Борков, ораница Грм Гркића.
Интересантно је да у Могорићу постоје микротопони-
ми који указују на присуство Рома у овом селу: ораница и
пашњак Циган, пашњак Циганка, Цигански пут, пашњак
Драга циганска.
Називи пашњака земљишне заједнице Могорић: Јерко-
вача, Камен Ђаковића, Кудузовача, Мијаткуша, Ограда Вр-
кића, Оградак Бураин, Оградак Јањатов, Оградак Мишића,
Пилиповача – северозападно Могорића, Страна Басарића,
Страна Јаснића, Врх Џоданов, Врх Коричин, Врх Зоров у
Врепцу уз Могорић, и Зоројуша.
Називи брда у Могорићу: Брдо Јерковац – северно од
Могорића, Врх Коричин – јужно од М. Раздоља, Врх Зоров
у Врепцу, уз Могорић.
Крај или предео, комплекс земљишта под различитим
усевима: Кућиште Гајића, Раздоље Радаковића, Стан Ђа-
ковића, Врх Коричин – јужно од М. Раздоља, Врх Зоров у
Врепцу уз Могорић, Вујасиновац уз Вребац, и Вујновац.
33
Пашњаци: Ограда Кваића, Пољана Маркова, Пољана

Шевина, Превала Рудића, Пуховићка, Руст Рабатин, Само-
град Корица и Тодоркуша.
Пустоши или пустошине: Пустош Граба Вардара, пус-
тош Мартиновац.
Засеоци: Илинац, Крчевина, Љубичићи, Орловић (за-
селак југоисточно од Јадова и Могорића), Варош Заклано-
ва, Заклани и Зеба.
Путеви: Илиначки пут, Прогон Басарића, Прогон
Илића, Прогон Лазића, Прогон Милојевића, Прогон Рада-
ковића, Прогон ступарски, Прогон Вркића, Прогон Закла-
нов, Сокак Бањеглавића, Сокак Радаковића, Сокак Вркића,
Сокак Корица, пут Шејатовац, Жућки пут.
Поточићи: Поток Ковачица, поток Пећина Ђаковића,
поток Пећина Илића.
Воде: Локва код Тодоркуше, Локва Борковића, Локва
Кричковића, Локва Милинковац, Локва Рабатина и Локва
Савинова.
Шуме: Кућиште Гајића, Кудузовача, Ограда Закланова
и Тодоркуша.
Оранице: Дол Јањатов у Широкој Кули, Јањатовац, Ју-
риновац, Каменице Бањеглава, Коричанка, Маринковац,
Маркићуша, Матиница, Међедовача, Метла Вркића, Огра-
да Кваића, Ограда Шпичина, Оградак Мишин, Пећина Ба-
лића, Пећина Ћелина, Пуховићка, Руст Батин, Самоград
Борића, Самоград Корица, Самоград Радаковића, Страна
Јаснића, Тодоркуша, Томиновача, Вардара, Вујасиновац уз
Вребац, Вујновац, Вулетиница и Зидина Јаснића.
Веома интересантне податке о личким Србима налази-
мо и у „Племенском рјечнику Личко-крбавске жупаније”
34
Радослава Грујића.27 У том делу аутор данашње презиме

Јањатовић бележи као Јањетовић. Своја истраживања вр-
шио је на основу података из 1915. године. Поред распрос-
тирања српских племена, он даје интересантне податке о
надимцима појединих родова и местима њиховог ранијег
становања, на основу топографске грађе. У Прилогу бр. 2
– Надимци појединих породица у Лици и Крбави – Грујић
наводи надимке у породици Јањетовића/Јањатовића и
места њиховог јављања: Додиг – Влашко Поље код Брло-
га; Кич – Влашко Поље; Мајори – Влашко Поље; Роканови и
Рокићи – Влашко Поље.
За презимена Срба пристиглих у сеоби 1611. године у

околину Брлога из Грујићевог племенског речника пописао
сам укупан број кућа и број кућа за она места у којима их
је 1915. било највише. Потом сам те податке упоређивао са
стањем какво је било према попису из 1948, у коме се наво-
ди број особа и број породица. Наводим поређења подата-
ка из 1915. и 1948, по презименима:
Баклајићи – 1915: свега пет кућа (све у Брлогу), а подат-
ке за 1948. годину нисам анализирао;
Бастајићи – свега две куће (раселили су се ка Слуњу
где је 1948. живело 41 душа);
Бјелобабе – свега 24 куће (Брлог); 1948. их у Оточцу има
29, у Кореници – 42, у Госпићу – 78;
Бранковићи – 1915: девет кућа у Брлогу, Подбрђе – 34
особе (седам породица), веома фреквентно презиме;
27
Radoslav Grujić, „Plemenski rječnik Ličko-krbavske županije”,
Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, knjiga 21, JAZU, Zagreb, 1917,
273–364.
35
Будисављевићи – 1915: свега 46, Брлог – 8; 1948: Буди-

сављевићи – 23 (4), Дренов Кланац – 10 (2), Каварићи – 9
(3), и у Пећанима – 90 (16);
Влашић – свега четири куће у Брлогу; 1948 – Дренов
Кланац – 31 (5) и изразито много у другим местима у Хр-
ватској;
Врзић – 30 кућа, Мелнице – 26; 1948. су раштркани, нај-
више их је у Врзићима (Сењ) – 122 (26);
Вукадиновићи – свега 49 кућа, Брлог – 22; 1948: Коса
Брлошка 20 (4), Подбрђе 42 (10), Жакуле – свега 81 кућа, у
Брлогу – 28 и има их у околини Коренице: Дренов Кланац
– 70 (15), Жакуле – 41 (7) и Јасиковац (Кореница) – 84 (20);
Глумци – свега 92 куће, Брлог – 3 и Српско Поље – 8;
1948: Српско Поље – 31 (9) и око Перушића – 264 (59) у
Липовом Пољу;
Грубори – свега 12 кућа, Дубраве – 5, Подхум 2; 1948:
Брлошка Дубрава – 57 (14) и Плавно (Книн) – 90 (20);
Дабовићи – 1915. их нема; а 1948. године: Српско Поље
– 3 (1) и свега 15 особа (то је веома малобројно племе);
Дракуле – 1915: свега 10 у Брлогу и око Коренице 127
кућа Дракулића; 1948 – Доњи Кланац – 30 (7);
Јањатовићи – 1915: свега 27 кућа, од тога: Српско
Поље – 23; 1948. има их 322 (78); Карлеуше свега 15 кућа,
Брлог – 14; 1948: Брлошка Штација – 34 (8);
Кнежевићи – свега 234 куће, Брлог – 2, Главаце – 33 (5);
1948: укупно 234 куће;
Лалићи – свега 28 кућа, Брлог – 8; 1948: Дренов Кланац
– 40 (10);
Лаврње – укупно 17 кућа, Српско Поље – 14; 1948: Срп-
ско Поље – 29 (6) и Бјељевине – 66 (12);
36
Љубобратовић – све у Брлогу, 20 кућа; а 1948: Бр-

лог-Шеврље – 52 (11);
Љуботина – свега 18 кућа, Брлог – 11 и Српско Поље –
7; а 1948: Српско Поље – 40 (9) и Брлог – 13 (5);
Милеуснићи – свега 111 кућа, Дубрава – 50 кућа; а 1948:
Тукљаце – 169 (35), Каварићи – 94 (15) и Доњи Лапац – 29
(8);
Милинчевићи – свега четири куће, само Брлог – 4; 1948:
Коса Брлошка – 12 (3);
Нећаци – укупно 24 куће, Брлог – 14 и Главаце – 14; а
1948. Главаце – 48 (10), Коса Брлошка – 27 (5) и Подбрђе –
14 (4);
Никшићи – свега 127 кућа, Брлог – 6, Швица – 5; 1948:
Никшић-Мост – 55 (12), Синац – 81 (17), Широка Кула –
123 (27) и Швица – 18 (5);
Огризовићи – свега 40 кућа, у Брлогу их је било 28 а у
Српском Пољу 12; 1948: Брлог-Шеврље – 24 (7), Подбрђе –
16 (3), Српско Поље – 58 (9), Беговац (Огулин) – 89 (15) и
Блата (Огулин) – 170 (32);
Прице – свега 124 куће, Брлог – 16 кућа, а остали су у
околини Коренице; године 1948: Дренов Кланац – 44 (7);
Пухало – 13 кућа и све Брлогу, а 1948. Брлог – 29 (8) и
Калиновица (Самобор) – 74 (22);
Славковићи – свега четири куће: Дубрава – 3, Сењ – 1;
1948. године: Дубрава Брлошка – 17 (3);
Томић – свега 20 кућа, Брлог – 5; године 1948. има мно-
го породица, од чега: Брлог-Шеврље – 20 (4); Варде – у свега
27 кућа, Српско Поље – 10; 1948: Српско Поље – 30 (6) и
Сатрић (Сињ) – 65(14);
Црнојевићи – свега две куће у Брлогу, 1915, данас их ту
нема, али их има много у околини Костајнице.
37
Од српских породица досељених 1611. године, у Срп-

ском Пољу су почетком XX века још биле стабилне поро-
дице: Глумаца, Јањатовића, Лаврња, Љуботина, Никшића,
Огризовића и Варди. У овом месту 1915. било је: Глумаца
– 8 кућа, Јањатовића – 23, Лаврња – 14, Љуботина – 7, Ник-
шића – 15, Огризовића – 12, Варда – 10, а бројне су и неке
друге породице које су се доселиле у другим раздобљима:
Рукавине – 36 кућа, Шимунићи – 23, Ружићи – 8 и Шко-
рићи – 7 кућа.
Оточац је био гранично утврђење према Турској. У
њему су Хрвати чинили већину, док је Срба било отприли-
ке 15% од укупног становништва. Но, у његовој околини по
планинским обронцима, живело је доста српског народа.
Према попису из 1910. године, у управном котару Оточац
живело је 34.804 становника, од којих су 17.866 били ка-
толици (Хрвати – 51%), 16.933 православци (Срби – 49%),
док је петоро припадало другим вероисповестима. У граду
Оточцу је тада било 87% Хрвата и 13% Срба.28
Српско Поље се налази у Гацкој долини, недалеко од
Оточца, с леве стране магистралног пута који води ка Сењу.
Гледано од Оточца, уз тај пут прво село је Оровац, удаље-
но од њега четири километра, па затим од осмог киломе-
тра почиње Компоље. Кад се мало зађе у Компоље, лево је
локални пут за Српско Поље које је од Оточца удаљено 15
километара. Од досељавања Срба у ово село, па све до 1918,
оно се називало Влашко Поље, потом до распада Југосла-
вије – Српско Поље, а сада његов званични назив гласи:
Хрватско Поље.
28
Dr. Rudolf Horvat, Lika i Krbava, Zagreb, 1941, 46.
38
Српско Поље, сателитски снимак, 2014.
Српско Поље омеђено је шумовитим обронцима Сењс-

ког била. Са северозападне стране су Никшића врх, Жлемус,
Пунтица, Велика пунта, Виловрх и Водењак, а са јужне га ок-
ружују висови: Курозеб, Рострун, Бањски и Влашки врх.
Од Оточца река Гацка тече на северозапад и рачва се
на два рукавца, од којих леви иде у долину Швице где фор-
мира језеро, а десни (главни) пролази кроз град и испод
Брлога се даље рачва на два мања рукавца. Један од њих
протиче кроз Српско Поље и на крају долине пада у понор,
а други понире у Гусића пољу. Гацка даље тече као понор-
ница и улива се у Јадранско море, негде код Св. Јурја.
Огранак реке Гацке који протиче кроз Српско Поље,
кривудајући и стварајући меандре, раније се одликовао
масивним воденим током. Од 1960, после изградње хи-
дроцентрале код Св. Јурја, сва вода се скупља у вештач-
ком језеру у Брлогу и тунелом спроводи до турбина, те је
речни крак у Српском Пољу нестао – Гацка је ту исушена.
Средином Српског Поља до тада текла је Гацка, а са њене
обе стране, на ободима поља поред сеоских путева, нала-
зиле су се сеоске куће. Поред сеоског пута који је ишао
преко Гацке и спајао засеоке на њеној левој и десној обали,
недалеко од моста, око 1910. године подигнута је школа.
На почетку пута од Компоља ка Српском Пољу по-
стоји један озидани извор питке воде, који сељани зову
Сјеченац и који су користили Хрвати из Компоља. Други
извор, назван Живуља, налази се у Поткрају, засеоку на
крај Српског Поља. Близу тог извора су куће Јањатовића,
на нашој скици означене бројевима 8, 9, 10 и 11.
Код села Дољана (око 17 км од Српског Поља) постоји
један повремени извор, Јањетовац29, именован тако по роду
29
Радован Бошњак, Лика – привреда, саобраћај и насеља, Београд,
1937, 11.
40
Јањатовића који су овде у XIX веку имали две куће, и који

су се тада у административним књигама водили као Јање-
товићи.
Са магистралног пута Оточац–Сењ два сеоска пута
скрећу у Српско Поље, један са једне, а други с друге стране
реке Гацке. Први је онај из правца Оточца, који у Компољу
скреће лево, у Српско Поље, и иде јужном страном, до Рос-
труна и даље до Понора Гацке. Уз тај пут налазе се засео-
ци на левој обали Гацке. Други пут је онај из правца Брлога
ка Оточцу, који на другом крају Компоља скреће удесно, у
Српско Поље, и протеже се уз северозападне обронке уз до-
лину Гацке. Уз овај пут су куће заселака са десне обале Гацке.
У Новом Саду сам упознао Недељка Вајовог Јањато-

вића (1930), машинског инжењера, родом из Српског По
ља. Са њим сам, почев од 1995, у наредних двадесетак годи-
на, често разговарао о Српском Пољу и Јањатовићима који
воде порекло из тог личког села.
Недељко Вајов Јањатовић нацртао ми је скицу Српског
Поља (стр. ?), на којој је означио куће Јањатовића. На севе-
роистоку, уз магистрални пут, налази се Компоље, у којем
већину становништва одувек чине Хрвати. У Компољу
постоје три куће Јањатовића, и они носе надимак Додик.
Идући од Компоља ка Српском Пољу, прво се наилази на
заселак Бић (на скици, куће Јањатовића означене су броје-
вима: 4, 5, 6 и 7), десно од њега је Поткрај (на скици, куће
Јањатовића означене бројевима: 8, 9, 10 и 11), лево је Брег,
густо насељен Јањатовићима (на скици, кућа бр. 21, и даље:
од 12 до 20), изнад њега Бјељевине (куће бр. 21–28), а на
самом крају је Рострун (на скици, куће 29–22). Надморска
висина Српског Поља износи 415 метара, што је најнижа
тачка у целој Гацкој долини.
41
Према причању Недељка Вајова Јањатовића, са леве

стране Гацке, у Српском Пољу и његовим засеоцима Пот-
крају, Роструну и Бјељевинама, на планинским обронцима
налазе се куће ових родова: Глумаца, Јањатовића, Лаврња,
Маријана, Огризовића, Рукавина, Ружића, Пухала, Скен
џића, Штула и Жакула. Једино су Рукавине Хрвати, а оста-
ло су српске куће. Српски родови су, зависно од распореда
кућа и њихове међусобне удаљености, своје покојнике оду-
век сахрањивали на гробљима на Роструну, Бјељевинама и
Брлогу, а Хрвати (Рукавине) своје на гробљу у Компољу, где
имају и своју цркву.
Преко Бјељевина, дуж планинских обронака, поред
Швракиног врха, пут се пружа до сеоске цркве Младе Не-
деље, у селу Доња Швица. У њој су поменути родови кршта-
вали децу и венчавали се. Пред овом црквом су се на дан
Младе Недеље, сеоске славе, после литургије одржавале
сеоске свечаности на које су као гости позивани родови са
друге, десне обале Гацке. Недељко Вајов се сећа да је Мићан
Јањатовић са Роструна (Додиг) неколико година био коло-
вођа на овим црквеним зборовима.
Са десне стране Гацке, под Пунтом (северозападна
страна Српског Поља), насељени су: Цвијановићи, Глум-
ци, Љуботине, Маријани, Огризовићи и Шкорићи, и сви су
они српски родови. Од Хрвата, ту су: Рукавине, Шимунићи,
Јурковићи, Каталинићи и Мараси. Наведени српски родови
своје мртве су сахрањивали на гробљу у Брлогу, на којем су
то чинили и Хрвати, који су у том месту имали и цркву.
Срби са десне стране Гацке крштавали су децу и венча-
вали се у цркви Св. Илије у Брлогу. На дан црквене славе,
2. августа, ови родови су узвратно у госте позивали Србе
са леве обале. На зборовима се играло личко коло, на от-
42
вореном простору. Била је то једна од ретких прилика да се

девојке и младићи упознају.
Према попису из 1948. године, у Српском Пољу живело је
135 Јањатовића у 26 кућа, у Бјељевинама 5 (2), Роструну 5
(1), а у Дољанима 9 (2), где су забележени као Јањетовићи.30
Укупно, у ширем подручју Српског Поља тада је евиденти-
рана 31 кућа припадника овог рода.
Према сећању Недељка Вајова Јањатовића, у Српс-
ком Пољу око 1940. године, Јањатовића је било у укупно
32 куће. Недељко је сачинио скицу Српског Поља и на њој
куће Јањатовића означио бројевима 1–32, почев од прве три
са леве стране пута, који води од Компоља у Српско Поље,
па до последње четири, на Роструну. Куће других родова у
овом селу није приказао, иако су Јањатовићи са њима прос-
торно испреплетени, негде више, а негде мање.
Српско Поље, скица села са убележеним кућама Јањатовића
30
Leksik prezimena Socijalističke Republike Hrvatske, Zagreb, 1976, 257.
43
Непосредно пред Први светски рат, неки Јањатовићи

су се иселили у Сједињене Америчке Државе. Неколико
година пре почетка Другог светског рата, породица Радета
Јањатовића одселила се у Славонију (на скици, кућа бр. 8),
а породица Боже Јањатовић одселила се у Кањижу у Војво-
дини (на скици, кућа бр. 18).
Пред Други светски рат у селу су живела три лугара:
Сава Јањатовић (кућа бр. 3), Милан Скенџић и Ивица Рука-
вина. Недељков отац Васиљ (Вајо) Јањатовић, обућар по за-
нимању, са њима тројицом ишао је у лов на Сињско било.
Ловили су лисице, јазавце и дивље свиње. Јазавчеву маст
користили су против болова у зглобовима. Била је веома
јака и кад се намаже, продирала је дубоко под кожу, све до
костију.
После Другог светског рата из села се одселило осам
домаћинстава Јањатовића, из кућа означених на скици села
бројевима: 3, 7, 9, 12, 15, 16, 23 и 28, и у Српском Пољу су ос-
тале 22 куће Јањатовића. Током грађанског рата 1992–1995,
Српско Поље је, као и цела бивша Војна крајина, било у сас-
таву Републике Српске Крајине, краткотрајне и међународ-
но непризнате државе. Почетком августа 1995, Хрватска је
спровела војну операцију „Олуја” током које је њена војска
са подручја бивше Војне крајине (Далмације, Лике, Корду-
на и Баније) протерала близу 200.000 Срба. Тада су се из
Српског Поља иселила још четири домаћинства, из кућа на
скици означених бројевима: 1, 22, 25 и 27.
Почетком XXI века, у Српском Пољу (под званичним
називом: Хрватско Поље) било је 18 кућа Јањатовића, што
указује на то да се од четрдесетих година XX столећа, када их
је било 32, број домаћинстава смањио за 43,75 одсто. Неке
куће Јањатовића су продате, неке су запустеле и напуштене,
44
а и у ових 18 преосталих домаћинстава много је мање чеља-

ди него у ранија времена. Напуштене куће одсељених, које
Јањатовићи нису продали, њихови власници или њихови
потомци повремено обиђу. После распада СФР Југославије
етничка слика Српског Поља осетно се променила, с обзи-
ром на чињеницу да се доста Срба иселило.
Током моје посете Српском Пољу у лето 1986. разгова-
рао сам са неколико домаћина и прибавио информације о
20, од укупно 32 домаћинства означена на скици села коју
је израдио Недељко Вајов. Записао сам казивања старијих
Јањатовића, о домаћинствима под бројевима: 1, 2, 3, 13, 14,
17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 и 31. Много
година касније, Недељко Вајов дао ми је податке о домаћин-
ствима са скице под бројевима: 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 15, 16
и 32. Поред тога, он је исправио неке моје погрешне записе
и допунио информације о домаћинствима која сам описао.
Дао ми је и неке нове податке о селу.
На Недељковој скици Српског Поља налазе се само
куће Јањатовића, али не и осталих житеља села. После прве
три куће Јањатовића (1, 2 и 3), долазе куће Лаврња, Глу-
маца, Огризовића, Рукавина, Штула, Џакула, Скенџића и
Пухала, а затим поново следи више кућа Јањатовића, све
до Ружића, Лаврња и Скенџића у Бјељевинама и Штула на
Роструну.
Приказ домаћинстава Јањатовића дајемо по редоследу
бројева на скици села коју је израдио Недељко Вајов. Мно-
ги подаци о рођењима и смртима појединих Јањатовића
недостају, јер их нисам сазнао ни у Српском Пољу, нити
касније, од самог Недељка. Могуће је да има и грешака, на-
сталих услед мог недовољно прецизног записивања или
погрешног разумевања казивача. После 1995. године, доста
45
Јањатовића се из Српског Поља иселило у Војводину (Нови

Сад, Сремску Митровицу) и Београд, али нисам истражи-
вао из којих су кућа, па те податке наводим само у случаје-
вима када сам их током разговора и истраживања сазнао.
1. Кућа Аврама (1883–1969) и његовог сина Петра
(1921–1994) налази се негде при крају Компоља, са леве
стране пута, одмах на улазу у Српско Поље. У лето 1986,
после разговора са сељанима у Српском Пољу, идући назад
ка Компољу, задржао сам се у кући Петра Аврамовог (та-
дашња кућна нумера: Српско Поље бр. 2), где сам и ноћио.
Ови Јањатовићи за себе кажу да им је шпицнамет Додиг,
Петар Јањатовић (1921–1994), Српско Поље бр. 2, август 1986.
46
али ми нису спомињали своје сроднике у горњем делу села.

Милан Буквић у списку преживелих бораца и активних
учесника Народноослободилачког покрета наводи да је
Петар 1943. године ступио у НОБ и да је постао капетан.31
После распада СФР Југославије по селу се причало да су му
хрватске власти 1992. године одузеле борачку пензију.
Према казивању Петра Аврамовог (1921–1994), његов
прадед Аврам (рођен око 1840) био је веома имућан и у ње-
говом поседу било је сво земљиште од Компоља па све до
средине Српског Поља (отприлике једна четвртина целог
места, како се прича), бавио се трговином стоком и сеном,
а обрађивао је и земљу. Продавао је сено касно у пролеће,
онда када га свима већ понестане. Живео је дуго и десетак
година пре смрти себи је направио одличан ковчег од цр-
веног храста (да не труне) у коме је и сахрањен. Жена му је
имала оштру нарав и увек му је говорила: „Ко ти само даде
име Аврам?”, пошто се у целој околини само он тако звао.
Петрова супруга Милка Стеве Ружића из Бјељеви-
на била је веома вредна и уредна и успешно је водила до-
маћинство. Производили су доста купуса и кромпира, који
су потом носили на приморје, у Црквеницу и Сење, и тамо
добро продавали. Тако су се мало-помало и обогатили и са-
градили добру кућу.
Касније сам сазнао да њихови преци и нису били тако
богати као што ми је Петар причао, али су од свих Јањато-
вића у Српском Пољу ипак били најимућнији. Према кази-
вању Илије Ружића, старине из горњег дела села, Петров
прадед Аврам призетио се у Компоље, у кућу неких Додига
који су у оно време важили за богате. Сељани ми нису зна-
31
Milan Bukvić, Otočac i Brinje u NOB 1941–1945, Otočac, 1971, 501.
47
ли рећи да ли су ти Додизи били Срби или Хрвати. Отуда

Аврамовим потомцима шпицнамет Додизи. Илија Ружић
тврди да је тај Аврам имао и двојицу браће: Николу и Саву,
који су остали у горњем делу Српског Поља.
Петров прадед Аврам имао је двојицу синова: Јована
и Николу (његови потомци живели су на Роструну). Јован
Аврамов имао је четири сина: Аврама (1883–1969), Радета,
Мила, Николу (није имао деце), и кћер Јелену. Аврам Јо-
ванов имао је Петра (1921–1994), Боју и два сина, који су
умрли. Од Петра Аврамовог су: Бранко (има кћери Наташу
и Николину), Никола (кћери Нада и Силвана и син Бранко)
и кћерка Нада, удата за Срђана Смиљанића (са којим има
децу: Ангелину, Милана и Марину).
2. Ово је кућа Радета Јована Аврамовог, такође од Јања-
товића са надимком Додиг.
Јован Јањатовић (око 1915–?), Српско Поље бр. 3, август 1986.
48
Радетови потомци су: Петар, који живи у Немачкој, Јо-

ван (остао у очевој кући), Станко, који је према казивању
рођака погинуо у партизанима, и кћери: Јулика, Сока и
Стака. Јован је био активан учесник НОБ-а од 1944, борац
у партизанима и преживео је рат32. За Станка у историог-
рафији не постоји податак да је био учесник НОБ-а. Јован
Радетов има: Петра, Бату који живи у Сплиту (и има јед-
ну кћер), нежењеног сина Николу (тада старог 35 година),
и кћери Босу и Мицу. Петар Јована Радетовог (1935 – око
1990) оженио се Анкицом Николе Пухала, из комшилука, и
са њом има кћери Милену и Љиљану. Једна од њих се удала
за сина Душана Јањатовића (Баћана), Данила (Данета), са
којим сам разговарао 1986. године.
Миле Јована Аврамовог имао је сина Ису, који је био

жандар у Славонији (имао је шест кћери) и кћерку Милку,
те иза њега нема мушких потомака.
До 1930. године, Јањатовићи звани Додизи живели су
у великој породичној задрузи. Те године цела задружна
имовина подељена је на три једнака дела, од којих је по је-
дан припао свакој од три деобне групе. Прву деобну гра-
ну чинили су: Јован Аврамов, његов син Никола са женом
Ђурђицом, и млађи Јованов син Милета. Другу деобну
групу чинили су: Миле, његова жена Марија, његова мајка
Мика, син Иса са женом Драгицом и кћерком Надом, и Ми-
летова кћер Милка. Трећу деобну групу чинио је Аврам са
женом Василијом, сином Петром и кћерком Бојом. Одмах
по подели, Миле је свој део продао Сави Јањатовићу, лу-
гару, који се ту доселио, и ту и умро. Његови потомци су
32
Исто, 502.
49
после Другог светског рата своје имање продали Авраму

Додигу. Миле је отишао негде у Славонију, код сина Исе
који је тамо био жандар.
3. Кућа Јована (1922–1979), сина Саве лугара (1892–
1937). Старац Илија Ружић ми је рекао да су Сави лугару
браћа Миле (кућа 17) и Божо (кућа 18), чији надимак је
Квочке. Од Саве лугара су: Јован који са Надом Огризовић
(1935–2010) има само кћер Десу, Ђуро (нема деце), Никола
(кћерка Божица и син Сава), Мица која је живела у Руми, и
Десанка и Душанка које су обе живеле у Хоргошу код Субо-
тице. Јован је после Другог светског рата отишао у Руму, где
и данас има његових потомака. И Сава и његов син Јован
били су крупне телесне грађе, смеђе косе и зеленоплавих
очију. На имању нису држали стоку, а Сава је породицу из-
државао радећи као лугар. У Руму се за Лазу Милеуснића
удала Јованова сестра Мица.
Првог децембра 2016. године посетио сам Саву Јањато-
вића (1962), унука Саве лугара, који живи у Руми, у Улици
Вука Караџића бр. 19. Казивач Сава висок је 192 цм, кош-
чат, витак, плавоок и просед, мало проређене косе. И његов
отац Никола био је висок отприлике 190 цм, такође снажан
човек, широких рамена, кошчате грађе и витак. За главу
виши од њих био је његов стриц Ђуро (кућа бр. 18), крупан
и висок мушкарац од око два метра.
Од Саве Јањатовића сам позајмио и умножио дваде-
сетак страна из личне архиве његовог деде Саве лугара.
Испричао ми је и оно што је знао о својим прецима. Сећа
се очевог казивања о њиховом надимку, који је гласио:
Квочке.
Лугар Сава рођен је 20. маја 1892, од оца Петра и мајке
Перке, у Српском Пољу, на тадашњем кућном броју 79, у
50
засеоку Бјељевине. Са веома добрим успехом завршио је

четворогодишњу школу у Компољу (септембар 1902 – мај
1906). Оженио се 1919. године, комшиницом из села, Бо-
жицом (1894–?), кћерком Николе и Милице Ружић (Бјеље-
вине бр. 106), са којом је имао: Јована (1922–1979), Николу
(1930–2003), Ђуру (1926–1982) који није имао деце, Душан-
ку (1928–2010) која има само једну кћер, Милицу (1923–
2004), а она има само једну кћер, и Десанку (1927–?) која
такође има само једну кћер (Зорицу, удату за Душана Ма-
одуша). Жена Саве лугара, Божица Ружић, била је рођена
сестра Васе Ружић, мајке Петра Аврамовог (Додига).
У време Првог светског рата, Сава је положио лугар-
ски испит и почетком 1916. ступио у државну службу као
лугарски заменик. Тим послом наставио је да се бави и по-
сле формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Као
лугарски заменик 1922. имао је годишњу плату од 1.000 ди-
нара, која му је, пошто је 1924. именован за лугара, повећа-
на на 4.320 динара уз право повећања за још 15 одсто. Као
лугар, радио је у шумској управи Оточац, а затим у Бјеље-
винама (као чувар складишта дрва), Рудопољу (у парној
пилани), Шкарама и на крају у Кутереву, где је 1937. и умро,
после операције чира на желуцу.
Сава је 1929. купио кућу од породичне задруге Доди-
га и ту су његови потомци живели током Другог светског
рата. Његова жена и синови су 1957. године продали кућу и
земљиште Петру Аврамовом, који је на том месту саградио
велику спратну кућу. Дошли су у Руму где су купили плац у
Улици Вука Караџића и ту саградили себи дом (бр. 19). Ка-
мен за зидање и дрво за кров донели су из Лике, јер су сиро-
вине тамо биле јефтиније него у Срему, а и да би се тако сећа-
ли родног краја. Сва тројица браће овде су заједно живела.
51
Јован Савин живео је и умро у Руми.

Никола Саве лугара има сина Саву (1962) и кћер Боју
(1963), удату за Бранка Јовановића, у Буђановцима, са ким
има Милана (1993) и Драгана (1995). Сава Николин се оже-
нио Горданом Пантић (1972) из јужне Србије, са којом има
Николу (1997) и Дејана (1999).
Никола Савин је држао коње и радио као киријаш у
Руми. Превозио је угаљ, цемент, креч и други грађевински
материјал. Једно време је са братом Јованом имао млин у
Главној улици, код Мирка Вукелића коме је Јосип Броз Тито
био кум, пошто је Мирко био отац десеторо деце. Казивачу
Сави Николину није познато како су купили млин (машину
за млевење кукуруза, жита итд.), али се сећа да га је стриц
Јово однео у своју кућу у Краткој бр. 6. Николино учешће у
млину припало је Јови, на име исплате дела заједничке куће.
Јово се оженио 1958. и неколико година живео са супру-
гом, а онда му је негде 1964/65. године брат Никола купио
кућу у Краткој улици бр. 6 и на тај начин откупио његов
наследни део, а уступио му је и свој део учешћа у заједнич-
ком млину. Убрзо, 1966/1967, Никола је купио кућу у Улици
Здравка Челара бр. 23 и преписао је на брата Ђуру, па је тако
и његов наследни део откупио. Имали су осам јутара зајед-
ничке земље од којих су Ђуро и Никола добили сваки по два,
а четири јутра су уживали Никола и мати. После мајчине
смрти она је свој део куће и два јутра оставила Николи који
ју је издржавао. Казивач Сава је завршио средњу пољоприв-
редну машинску школу и од 1982. до 2010. радио у „Ратару”
у Краљевцима, као тракториста. Војску је служио 1983/1984.
у Дугом Селу код Загреба, а оженио се 1996. године. Њего-
ва супруга Гордана била је запослена је у трговини „Клуз” у
Руми, од 1989. до 2005, када је отишла у инвалидску пензију.
52
Заједно са оцем, Сава је купио још нека четири јутра, па сада

обрађује осам, и држи краве, а зарађује од продаје млека и
сира које сами справљају. Син Никола је завршио средњу
техничку школу, смер моторних возила, и сада ради као во-
зач у приватном предузећу, а млађи Дејан похађа трећи раз-
ред машинске школе, такође смер моторних возила.
После прве три куће Јањатовића, уз пут ка центру Срп-
ског Поља, било је неколико кућа Рукавина (Хрвата), и то:
три са надимком Шкоке, четири са надимком Куљани и три
са надимком Башићи.
4. Ово је кућа Милана Јањатовића званог Пацан, од
кога је Ђуро (1927–?), који се после Другог светског рата за-
послио у полицији и преселио у Загреб, где је и умро. Ђуро
је имао само једну кћер. У кући у Српском Пољу остао је
Ђурин брат Никола, који сада живи у Оточцу, и само поне-
кад обилази старо имање. Њихова сестра Марија удала се
на Рострун, за Недељка, сина Илије Јањатовића (Додига),
и са њим отишла у Ријеку где јој се муж запослио. Имају
и сестру Даницу. Не зна се да ли су ови Јањатовићи раније
имали неки надимак, а сада их зову Пацани.
5. Кућа Милета Јањатовића (1912–1990), чији је отац по-
гинуо у Првом светском рату, а њега и сестре Јулку и Стаку
отхранила је мати Петка, која је до смрти живела као удови-
ца. Миле, звани Ћуле, у Другом светском рату био је у не-
мачком заробљеништву. По повратку се оженио и живео у
Српском Пољу. Има две кћери и сина Бранка, који живи у
Оточцу, ради као возач и понекад навраћа на очево имање.
Милетова сестра Јулка удала се за неког Диклића, у Брлог.
Нико се не сећа да ли су ови Јањатовићи раније имали неки
надимак, а сада их зову Петкини. Неки сељани су тврдили да
су Јањатовићи звани Пацани у сродству са овим Милетом.
53
6. Кућа Симе Јањатовића (Српско Поље бр. 30), који је

умро после Првог светског рата, највероватније од после-
дица рањавања. Према казивању Недељка Вајовог, Сима је
имао сина Ђуру (1929–2000) и кћери Мару, Драгицу и Јулу,
које је отхранила његова жена Кака, те су их зато у селу проз-
вали Какини. Ђуро је био средње висине, смеђе косе, а оже-
нио се тек у позном добу (око 1980), Маријом Катић. Деце
нису имали. Држали су четири-пет крава и неколико оваца,
а удовица Кака је од државе добијала и малу новчану нак-
наду на коју је имао право њен покојни муж. Када сам лета
1986. године боравио у Српском Пољу, Марија Катић, жена
Ђуре Симина који тада није био код куће, рекла ми је да је
Сима, поред њеног мужа, имао још и синове: Јована (који
има синове Илију и Мирка), Бранка (има сина Милана),
Николу (који живи у Београду) и Душана. Симини синови
Јован и Бранко имају куће у засеоку Поткрај. Нисам успео
да проверим тачност свих ових информација. Неки сељани
су говорили да је Илија Јованов радио у Швајцарској и да је
он у сродству са Јањатовићима који носе надимак Шуљари.
7. Кућа Душана (1910–1942), сина Петра Јањатовића,
налази се на раскрсници пута из Компоља и оног који се
пење узбрдо („уз страну”) у Српском Пољу. Георгије Илијин
(на скици, кућа бр. 25) причао ми је да се отац овог Петра
звао Божо, да је био имућан те је децу слао на школовање.
Петар поред Душана има и сина Радета, који је био банкар
у Краљевини Југославији, живео у Загребу и био сматран
једним од најобразованијих Јањатовића. Душана су звали
„финанс”, јер је завршио финансијску школу и радио на
наплати пореза. Прво је завршио гимназију, затим уписао
војну академију коју је напустио и на крају прешао у школу
за финансе. Душан се оженио Даницом, кћерком Николе
54
Јањатовића, стрица казивача Недељка Васиљевог, са којом

има два сина: Николу, и још једног, чије име нам није по-
знато. У истој кући су живели и Душанови братанци (стри-
чевићи), Петар (Перица) и Илија. У Другом светском рату
Душан и Илија су погинули. Према казивању сељана, Ду-
шана су стрељали лички партизани под командом Ивана
Рукавине и Стипе Угарковића, кад су у Шкарама форми-
рали преки војни суд. После рата су се Перица и Душано-
ва удовица Даница са породицама одселили у Славонску
Пожегу. Касније сам чуо да у Јаску код Новог Сада живи
Недељко, син Перице Јањатовића. Овим Јањатовићима је
шпицнамет Гароње. Добили су га јер су Душан и његови
најближи рођаци имали веома тамну, готово црну косу и
очи. Из ове лозе потиче Босиљка Јањатовић, професорка
историје на факултету у Загребу.
Неки сељани су ми причали да су Јањатовићи са на-
димцима Какини и Гароње (куће бр. 6 и 7) у сродству са
Шуљарима и да потичу од тројице браће, која су живела у
једној великој кући.
8. Кућа Радета Јањатовића (1924–?), који је живео са
мајком, удовицом Милицом, и сестром Љубом. Нешто пре
Другог светског рата, одселили су се негде у Срем. Ово је
прва кућа у Поткрају, засеоку Српског Поља, у коме су од
Јањатовића још и куће означене бројевима: 9, 10 и 11, на
нашој скици. Ови Јањатовићи носе надимак Шуљари.
9. Кућа Буде Јањатовића, који је имао: Данета (1921–?),
Душана, Милета и кћер Стаку. И њихов надимак је: Шу-
љари. О овој породици сам касније понешто сазнао и од
Милана Јањатовића, који се доселио у Нови Сад. Према
породичном предању, деда Буде је у Првом светском рату
учествовао као војник Аустроугарске војске и ратовао не-
55
где у Русији. По повратку, живео је у Српском Пољу и радио

на кречанама, пошто му је породица била сиромашна. Кре-
чане су биле ручно копане јаме, ограђене каменом, у којима
се палио креч. После Другог светског рата, око 1948, пресе-
лио се у Липовачу код Борова на Трпињској цести. Буде је
рођен у Српском Пољу око 1890, а умро је 1951. у Липовачи.
Буде се оженио Соком Јањатовић, тетком Душана
Баћана, са којом је имао синове: Данила (1922–2005), Ду-
шана (1924–1991) и Милоша (1926–?), и кћери Кају (удату
за неког Кнежевића у Липовачи, са којим је изродила Ису,
Перу и Дару) и Стаку (удату за Петра Бањанина из Славо-
нске Пожеге, са којим је добила: Милета, Ђуру, Бранка и
кћери Ану, Персиду и Босу).
Два Будетова сина, Данило и Милош, нису се жени-
ли и нису за собом оставили потомство.
Душан Будетов оженио се Босиљком Хајдуковић
(1928–?), са којом има два сина: Милана (1950) и Бранка
(1956).
Бранко Душанов живи у Борову и са Смиљом Чан-
чаревић има кћерке Тијану (1985) и Тамару (1995).
Милан Душанов сада живи у Новом Саду. Са
Анђом Миличевић (из Осојнице код Озрена у Босни)
има кћер Љиљану (1974), удату за Горана Мионића из
Борова. Љиљана Мионић има сина Страхињу (1995) и
кћер Вању (1997). Милан поред кћери има и сина Дра-
гана, у браку са Снежаном Лазетић, са којом има децу:
Огњена (2007) и Тару (2003).
10. Кућа Миле Јањатовића, који је са Јеком, рођеном та-
кође Јањатовић (из куће бр. 12 на нашој скици) имао Симу
(1912–?), Николу и кћер Мару. Сима има сина Ђуру и три
кћери. Ђуро је купио комшијске куће означене на скици
56
бројевима 8 и 9 и објединио их у једно имање. Никола се

није женио, а Мара се удала у оближње село Врзиће. И овим
Јањатовићима шпицнамет је Шуљари, те су по свему судећи
блиски сродници са онима из кућа под бројевима 8 и 9.
11. Кућа Јована Јањатовића, који је једно време био на
раду у Америци. Тада је у кући живео Јованов брат, чије име
нам није познато, који се оженио и имао сина Јована и кћер
Милку. Јованов брат је у једној свађи око земљишне међе,
негде на Роструну у Српском Пољу, убијен секиром. После
тога се Јован вратио из Америке, оженио својом снахом и са
њом добио Бранка (1929–2001), Мирка и две кћери: Бранку
и Марију. Он је отхранио и братовљеву децу: Јована (1925–
?) и Милку. Од овог Јована су Илија (око 1950) који живи
у Швајцарској и Мирко (око 1950), који живи у Карловцу.
Бранко је одрастао у селу и оженио се Невенком (1932),
кћерком Марка Јањатовића (кућа бр. 13 на нашој скици).
Бранкови синови Никола и Душан, рођени око 1950, живе у
Београду. У селу на имању остала је њихова мајка Невенка.
Ови Јањатовићи нису у ближем сродству са Шуљарима и
непознат је разлог њиховог досељавања у Поткрај. Према
казивању Марије Катић, жена Ђуре Симина (бр. 6 на ски-
ци) они су у родбинским односима са њеним мужем.
Касније ми је Никола Бранков Јањатовић из Београда
испричао нешто слично: наиме, да су била три брата: Стево,
Никола и Јован. Стево је погинуо у Другом светском рату,
а иза њега је остао син Јово који има сина Илију (у Швај-
царској) и Мирка (у Карловцу). Никола је све до краја рата
био у четницима. Негде 1946. године одвела га је ОЗНА и од
тада се о њему ништа не зна. Јован је био у Америци и пред
рат се вратио у Српско Поље, где је погинуо 1941. године.
Иза њега је остао син Бранко (1929–2001), који има Николу
57
(1953), казивача, а он има сина Бранка (1978) и кћер Драга-

ну (1986).
12. Кућа Симе Јањатовића (са шпицнаметом Јурин), који
је имао синове Ђуру-Ђуђу, Милета, Данета, Бранка и кћери
Љубу и Кату. Сима и његови синови Ђуро и Дане били су
изузетно крупни људи, међу највишима у селу. После Дру-
гог светског рата, вероватно након очеве смрти, Сима је кућу
продао Илији Лаврњи из Бјељевина и одселио се у Моровић,
где и сада има њихових потомака. У Моровићу су већ жи-
вели њихови ближи рођаци, који су се ту раније доселили.
О овим Јањатовићима више података ми је у јуну 2016. дао
Бранко (1938), син Симе Јањатовића. Бранко је, на мој пред-
лог, урадио ДНК тест који је показао потпуно поклапање са
Јањатовићима који носе надимке Квочке и Шуљари.
Бранков прадед се звао Симо и са неком Марицом
имао је шесторицу синова (Ђура, Манишу, Николу, Влају,
Божа и Илију) и једну кћер, Јеку, која се удала за Милета
Јањатовића Шуљара из куће бр. 10 на нашој скици села.
Прадедин најстарији син Ђуро (1860–1946) имао је три
сина: Симу, Данета и Милета. Ђуро Симин је умро и са-
храњен у Српском Пољу, а његова браћа су се преселила у
Моровић и тамо поумирала.
Симо Ђурин (1890–1978) доселио се у Моровић са си-
новима и кћерима. Симина кћер Љуба (1924–2002) удала се
за Петра Поткоњака са којим је живела у Моровићу. Његова
млађа кћер Ката (1926–2010) удала се за Стевана Боже Јања-
товића (надимак Квочка, пореклом из куће бр. 18 на нашој
скици села) из Кањиже, где су се његови раније населили, а
после склапања брака живели су у Тивту. Ђуђа (1922–2000)
је имао Жику (1956–1978) који је умро као нежења и Симу
(1952) који сада живи у Шиду и има сина Борка (Борисла-
58
ва) и кћер Јелену. Миле (1932–2004) имао је сина Горана

(1972) који се није женио и ради у Шиду, и кћер Марију која
се удала за неког Вукића у Јамену, село поред Моровића.
Дане (1935–2010) је био авио-механичар, запослен на сур-
чинском аеродрому. Најмлађи Симин син, Бранко (1938),
казивач, оженио се Милком Диклић из Понора, са којом
има Наду (1965), удату за Милана Лукић из Моровића. Она
са њим има Дражена (1991) и кћер Милану (1996). Поред
кћери, Бранко је имао и сина Ненада (1963–2004) који је
умро од срчаног удара. Ненад је био ожењен Горданом Пет-
ковић која му је родила ћерку Јовану (1989), удату за Зора-
на Грујичића из Моровића, и сина Душана (1992). Бранко
са супругом, снајом и унуком Душаном живи у Моровићу,
у Улици Вука Караџића бр. 24.
Дане Симин живео је у Новској, где је радио на желез-
ници. Имао је кћери Ану и Мару, које су се у Немачкој удале
за Немце, и синове Милана и Ђуку. Данета Симиног су по-
четком Другог светског рата обесиле усташе, а његова поро-
дица је касније живела у Жупањи. Милан Данетов је нестао
у последњем рату 1991–1995, а иза њега су у Жупањи остале
две кћери. Ђука Данетов одселио се у Даниловград, у Црну
Гору, и изродио бројно потомство: пет синова и две кћери.
Миле Симин имао је Даницу, удату за Ђоку Дави-
довића, Анку која се није удавала и Јелку (1938), удату за
Николу Грбатинића, у Новом Саду. Јелка има кћер Мицу
Грбатинић која се није удавала и има двоје ванбрачне деце.
Маниша, други син Бранковог прадеде Симе, имао је
кћер Драгу која се удала у Колариће у Моровићу. Она се
развела и касније удала за неког Лемана, у Адашевцима.
Маниша је имао и сина Илију. Илија Манишин оженио се
Аном Нешић са којом има Ђорђа (1946), песника, а он има
59
синове Мирослава (1970) и Драгана (1972). Обојица су цр-

нооки, на мајку. После развода од прве жене, Илија Мани-
шин оженио се Бојом Јањатовић, кћерком Марка Јањато-
вића (кућа бр. 22 на нашој скици), са којом има Гојка и Ми-
лорада. Гојко Илијин (1946) био је директор „Србијашума”,
живи у Моровићу, и има сина Ацу (који живи у Београду) и
кћер. Милорад Илијин (1952–2012) има сина Божу (старог
око 35 година) и једну кћер.
Никола, трећи син Бранковог прадеде Симе, имао је
кћер Виду и синове Душана и Милоша. Вида се није уда-
вала и њу су усташе на почетку Другог светског рата убиле
у Моровићу. Душан је почетком рата заробљен, одведен у
заробљеништво у Немачку, где је и умро. Милош Николин
(око 1920 – 2012), као питомац војне академије заробљен је
почетком Другог светског рата и одведен у Немачку. По-
сле капитулације Немачке је ослобођен. Потом је отишао
у Француску, где се оженио неком Немицом, са којом има
два сина и две кћери.
Влајо, четврти син Бранковог прадеде Симе, имао је
кћер Мару која се удала у Шид, и сина Живана. Живан има
пет кћери, сина Раду који живи у Ријеци и Душана који
живи у Сремској Митровици.
Божа, пети син Бранковог прадеде Симе, имао је сина
Ику (1918–2001), иза кога је остала само кћер која сада живи
у Београду. Поред сина, Божа је имао и кћер Мицу, која се
удала за Адама Крајпла, Швабу из Моровића, са којим има
два сина и кћер.
Шести и најмлађи син Бранковог прадеде Симе звао се
Илија. Био је ожењен али није имао деце.
Бранко ми је причао да су сва његова браћа, сви стри-
чеви и њихови мушки потомци плавооки као и он, плаве
60
или светлије косе, и већина је у старости оћелавила. По ње-

говој причи, сви из ове гране Јањатовића су светлије пути,
по чему се такође разликују од већине других својих прези-
мењака из Српског Поља.
13. Кућа Милета Јањатовића, који је био већник (веро-
ватно у Оточцу) и отуда његове потомке називају „већни-
кови”. Стари кућни број је 60, а нови 85. Од укућана сам чуо
да су постојала два брата, Миле и Петар, али се њиховог
оца не сећају. Од Милета су Марко и Дане који је отишао у
Америку (има два сина и две кћери) и кћери Марија и Јули-
ка. У списку жртава фашистичког терора, Милан Буквић
наводи да су Марка 1944. године у Српском Пољу убиле
усташе.33 Иза Марка (1883–1944) остали су синови: Петар
(има Душана и Милана), Никола (кћер Нена) у Новској,
Дане (кћер Данијела), такође у Новској, Милош (има кћери
Љиљу, Босу и Десу) и кћери: Јула, Стака (удата за Николу
Пухала са којим има сина Данета), Анка и Невенка.
14. Ово је кућа Петра Јањатовића, брата већника Миле-
та. Петар је имао: кћер Милку, синове Андрију и Саву (има
Петра, Божу и Мику) који се одселио у Банатско Карађорђе-
во. М. Буквић наводи да су Јандру (Андрију) 1944. године у
Српском Пољу убили четници.34 Но, Недељко Вајов каже да
М. Буквић погрешно наводи годину убиства. Он тврди да
су Јандру, заједно са његовим оцем Вајом Петровим (кућа
бр. 24), као партизанске сараднике, о Ђурђевдану 1943. го-
дине убили четници и из обе куће одвели сву стоку коју су
затекли. Тада су четници убили и Илију Рукавину, из дела
села у којем су живели Хрвати. Јандре није имао деце, али
33
34
Исто, 446.
61
му је жена довела пасторку Марију која се удала за Милоша

(1921–?), сина Марка Јањатовића из куће бр. 13. Одмах по-
сле женидбе, Милош се преселио у Јандрину кућу. Радио је
као чувар у грађевинском предузећу у Оточцу.
15. Кућа Милета Јањатовића (1883–?), који је имао кћер
Евицу (око 1920–?) и сина који је умро у раном детињству.
После Другог светског рата Миле се одселио у Војводину, у
Зрењанин.
16. Кућа Боже Јањатовића (1885–?), рођеног брата Ми-
лета са броја 15 (на скици села). Божо је имао две кћери:
Аницу (1920–?) и Перку (1924–?). И он се после Другог
светског рата одселио у Зрењанин.
Браћа Миле и Божа носили су надимак Жбири, а Не-
дељко Вајов каже да су их звали и Вујини.
Обе куће, под бројевима 15 и 16, купио је Михајло
Штула и тако их објединио у једно имање. Његов син сада
живи у Ријеци.
17. Кућа Саве Милета Петровог (Српско Поље бр. 56),
рођеног 1929, са којим сам разговарао у лето 1986. годи-
не. Веома неодређено је причао о својој породици, па ме је
упутио на комшију, старца Илију Ружића.
Старац И. Ружић ми је рекао да по причању старијих
сељана зна да су била три брата Јањатовића: Никола, Сава и
Аврам. Њиховим потомцима шпицнамет је: Квочке.
О првом брату Николи није ми рекао ништа.
Други брат Сава имао је синове Петра и Пантелију. За
Пантелију ми такође није ништа казао, а од Петра, како сам
сазнао, потичу Јањатовићи у кућама под бројевима 17 и 18.
Аврам, трећи брат, призетио се ниже у селу, ка Ком-
пољу и Оточцу, и његови потомци имају нови шпицнамет
– Додиг. Они живе у кућама означеним бројевима 1 и 2 (на
62
скици). У неким другим местима по Лици постоји презиме

Додиг. Старац Илија каже да су од лозе овог Аврама три
куће Јањатовића на Роструну и то: Мићана, Николе (Нине)
и Недељка. Ако је судити по његовом казивању, произлази
да је и Аврамов надимак био Квочка и да тек његови по-
томци добијају шпицнамет Додизи, јер се он призетио у
једну кућу Додига.
Старац Илија Ружић казао ми је да су се Јањатовићи
често женили девојкама из Ружића, а и ови су узимали де-
војке од њих. И Јањатовића и Ружића има много у Српс-
ком Пољу. У новије време, Јањатовићи су понекад узимали
жене из других кућа Јањатовића, јер су се разродили – нису
више близак род, већ само презимењаци. Стари Илија Ру-
жић ми је рекао да у селу има неколико Јањатовића који се
одликују тамном пути, масном кожом, налик Ромима, а и
међу Ружићима има особа таквих физичких особина.
Петар Савин имао је синове: Стевана, Божу, Милета,
Саву, и кћери: Перку, Кату и Марију.
О најстаријем Петровом сину Стевану старац Ружић
није ми ништа испричао.
Божа Петров живео је и умро у Кањижи, у Војводини.
Миле Петра Савиног имао је: Анку, Милку, Саву (ком-
шија Илије Ружића, остао у кући бр. 17, са сином Миланом
и кћерима Надом и Даницом), Даницу, Соку, Јују и Перку.
За време Првог светског рата, Миле Петров био је пет годи-
на на печалби у Америци.
Четврти син Петра Савиног, који је по деди добио име
Сава (био је сеоски лугар), одселио се у Компоље, одмах по-
ред Јањатовића званих Додизи, и његови потомци су живе-
ли у кући бр. 3.
63
18. Кућа Боже Петра Савиног (око 1880–?), који је имао:

Ђуру (Јукана), а он синове Душана и Бору, Чеду (има сина
и кћер), Стевана који живи у Тивту (има два сина: Драга-
на и Бору), Мићана који је умро без деце, и кћери: Даницу,
Марицу, Зорку и Мику. Божо Јањатовић се са породицом
одселио у Кањижу.
19. Кућа Прокана Јањатовића (1926–?) званог Дрдин
(по мајци Дрди). Са њим сам разговарао 1986. године, при-
ликом посете селу. Он се сећа само свога деде Стевана, који
је имао: Николу, Милета и кћери Марију, Стаку, Соку и
Мику. Никола има Прокана (казивача), који има сина Ду-
шана (без деце) и кћери Мару и Зору. Проканова жена је
Анка Ружић. Он ми је потврдио да у Српском Пољу има
доста кућа Ружића. За чланове ове породице је рекао да су
најчешће средњег и нижег раста, веома тамнопути и да су
се често женили из Јањатовића, а њихове кћери су се, опет,
често удавале у Јањатовиће. Његова прича је потпуно са-
гласна са казивањем старца Илије Ружића.
20. Кућа Душана Јањатовића (1933), званог Баћан (Срп-
ско Поље бр. 53), са којим сам такође разговарао 1986. годи-
не, приликом посете селу.
Душан ми је казивао о потомцима свога деде Боже, који
је имао сина Милета и кћери: Стаку, Соку, Марију, Петку и
Боју. Миле Божин има Душана (казивача), и кћери: Машу,
Ану и Мицу. Душан Милета Божиног има синове Данета и
Слободана и кћер Савку, удату за Милу Недељка Јањато-
вића Пејина.
Његови су, како каже, били веома сиромашни те су
радили и најтеже послове, како би прехранили породице.
Палили су креч у приручним кречанама и продавали га по
околним селима. Црномањасти су, средњег раста, тамне
пути и у старости не ћелаве, већ им коса оседи.
64
Душан Јањатовић (1933), Српско Поље бр. 53, август 1986.
65
Касније сам сазнао да се Дане Душана Милетовог оже-

нио Анкицом Пухало и сада живи у селу, док је Душан са
другим сином Слободаном после распада СФР Југославије
прешао у Нови Сад. Слободан Душанов је приватни преду-
зетник и има два сина. Ана (1923–?), сестра Душана Баћана,
удала се за Владу Васиљевог и после мужевљеве смрти жи-
вела је у његовој кући у Српском Пољу.
Душан Баћан ми је испричао и да у селу Дољани живи
извесни Дане Јањатовић, али да не зна у каквом је сродству
са Јањатовићима из Српског Поља. У Дољанима је постоја-
ла и кућа Аце Јањатовића, али Душан ништа не зна о њего-
вим потомцима.
О насељавању Српског Поља каже да су му старији
причали како су се пре више од три стотине година, због
великог снега који је пао на Св. Илију, из ових крајева одсе-
лили Грци, а касније се ту населио садашњи српски на-
род. У то време, цело поље било је под језером – насталим
услед обилних киша и топљења снега на планинама, па су
пређашњи становници обрађивали земљу само у вишим
планинским пределима, али ипак нису издржали и на крају
су утекли из ових крајева.
Казивачи Прокан Дрдин (кућа бр. 19) и Душан Баћан
(кућа бр. 20) нису ми дали потпуне податке о својим прецима
и рођачким везама. Касније сам сазнао да су Проканов отац
Никола и Миле, отац Душана Баћана, рођена браћа. Миле је
био знатно имућнији од брата, па су престали да се рођакају и
њихови потомци нису више били у добрим односима.
21. Ово је кућа Ђуре Јањатовића (1931), званог Штрц-
кин (Српско Поље бр. 32), који ми је казао да им је нека-
дашњи шпицнамет био Мајор, а још ранији – Кич. Недељко
Вајов ми је испричао да су ови Јањатовићи надимак добили
по Ђуриној баби коју су због брзог и врцкавог хода звали
66
Штрцка. После смрти мужа Рада, Штрцка је неколико годи-

на живела са Пејом, дедом Недељка Вајова, са којим је чак
ишла у печалбу у Пешту. Ђуро Штрцкин ми је приповедао
о лози свога деде. Његов деда Раде, наиме, имао је сина Ваја
који живи у Београду, сина Милета и кћери: Милицу, Боју
и Ђуку. Миле Радетов има: сина Ђуру, Николу који живи у
Обреновцу (има сина Зорана и кћер Јелену), и Петра у Ка-
нади, у Торонту (има сина Драгана).
22. Кућа Милета Недељковог (1940–2013), чији потом
ци сада живе у Моровићу, а 1986. године, када сам са њим
разговарао, он је био у Српском Пољу на бр. 62. Миле ми је
рекао да за Јањатовиће причају да су давно дошли однекуда
из Црне Горе. Његовима је шпицнамет Пејини, вероватно
по Петру (Пеји) Илијином.
Миле Јањатовић (1941–2013), Српско Поље бр. 62, август 1986.
67
Миле се сећа двојице браће, Илије и Вука, и набројао

ми је њихово потомство.
Илија је имао синове: Петра, Ђуру, Тодора и још једну
кћер чијег се имена не сећа. Петар Илијин имао је: Николу
(1884–1975), Вају (1887–1943), Мила (1896–?), Марка (1899–
2002) и кћер Марију (1889–?). Отхранио је и Ису, пасторка
који се презивао Томић, а кога му је довела друга жена.
Марко Петров био је ожењен Миком Грозданић из По-
нора, са којом је имао сина Недељка и кћери: Перку, Ма-
рију, Бранку, Мицу, Наду и Боју.
Недељко Марков оженио се Милицом Лаврња, са којом
има сина јединца Милета (казивача). Недељко је погинуо
пред крај Другог светског рата, те су Милета отхранили
деда Марко и баба Мика.
Миле Недељков (1940–2013) оженио се Савком, кћер-
ком Душана Јањатовић (Баћана) и Анке Грозданић из По-
нора, с којом има синове Недељка, Слободана, Бранка и
кћер Драженку. Миле је до 1995. живео у Српском Пољу, а
тада је са породицом избегао у Моровић у Срему, где је и
умро и сахрањен. Драженка (1981) се удала за Горана Пура-
на из Горњег Вуковља (Славонија), са којим живи у Моро-
вића и има децу: Николу (1999), Марину (2004) и Страхињу
(2010). Сва тројица Милетових синова поженила су се и са
породицама живе у Моровићу.
Недељко Милетов (1973) венчао се са Светланом Гроз-

данић (1971), са којом има Данијелу (1995) и Миленка
(1996). У Митровачкој улици бр. 14 имају породичну кућу,
а од пре неколико година Недељко на посебном плацу по-
седује пилану и три камиона за превоз дрвне грађе. Од тр-
говине и транспорта издржава породицу. Данијела студира
68
социологију, а Миленко, који је завршио средњу машинску

школу, ради са оцем.
Слободан Милетов (1974) оженио се Љиљаном Бороје-
вић (Гложђе код Доњег Михољца у Славонији), са којом
има Немању (1998) и кћери Јовану (2000) и Бојану (2009).
Ради у „Војводинашумама” и станује у засебној кући у Ули-
ци Вука Караџића 28.
Најмлађи, Бранко Милетов (1977), оженио се Јеленом
Нинковић из Шида, са којом има синове Марка (2004) и
Душана (2008). После развода од Јелене, оженио се Горда-
ном, која је родом из Сарајева. Она је 2010. родила близан-
це Вељка и Драгана. Са сво четворо деце, другом супругом
и мајком Савком живи у очевој кући, у Улици Светог Саве
бр. 24. Ради у „Деми транспорту”, приватном предузећу
свог брата Недељка.
Миле Петра Илијиног се после Првог светског рада
одселио у Аргентину, у Буенос Ајрес, а од потомства има
само кћер Недељку.
Иса, пасторак Петра Илијиног, имао је само једну кћерку.
Тодор Илијин имао је само кћер Стану.
Миле Недељка Марковог није ми ништа испричао о
потомцима Ђуре Илијиног.
23. Кућа Николе Петра Илијиног (1884–1975), од кога
су Бранко, који живи у Бањој Луци (и нема деце), Ђорђе
у Зрењанину (који има две кћери), Миле у Лучанима (има
једну кћер), и Петар који је погинуо у Другом светском
рату. Никола је имао и пет кћери: Даницу, Љубу, Драгу, Јел-
ку и Јанку. Ова кућа је остала Милету, који живи у Лучани-
ма код Бриња. И они носе надимак – Пејини.
24. Кућа Ваја Петра Илијиног, од кога су: Мирко (који
је умро у Новом Саду, не оставивши за собом потомство),
69
Милева (преминула као девојка), Раде, који је живео у Гос-

пићу (његове две кћери Марина и Радмила живе у Београ-
ду), затим Владо (1924–2009), који је остао у Српском Пољу
и имао три сина: Мирка (син Горан и кћер), Недељка (једна
кћер) и Душана (има једну кћер), па Недељко који је живео
у Новом Саду (казивач, без деце), Драган који се одселио
у СР Немачку (син Алексије и кћер Наталија), кћер Боја,
удата у Вучитрн и кћер Зорка која се са мужем одселила у
Аустралију. И овим Јањатовићима је надимак Пејини. Не
знају да ли су раније имали неки други шпицнамет.
Вајо Петров је у Првом светском рату био мобилисан у
Аустроугарску војску и ратовао је у Галицији. Тамо су га за-
робили Руси, али се одмах после рата вратио у Лику, где је
брзо ступио у везу са комунистима. Током Другог светског
рата био је сарадник комуниста из оточког краја, али није
ишао на фронт. О Ђурђевдану 1943. четници су га убили,
а кућу му опљачкали. Милан Буквић погрешно наводи је
убијен 1944. године.35
25. Кућа Георгија Илије Ђуђиног (1931), чијег су оца
Илију и стрица Симу у селу звали Ђуђини (по оцу Ђуђи-Ђу-
ри). Његова кућа тада је имала кућни број 65. Он каже да је
његовима шпицнамет Шaндркин.
Навео је низ предака, на почетку веома сличан оном
који ми је саопштио Миле Недељка Марковог. Његов пра-
деда Илија имао је: Петра, Ђуру и Тоду, који је умро млад.
Није споменуо да је прадеда имао брата Вукана (Вука).
Ђуро Илијин имао је синове: Стола, Илију и Симу.
Илија Ђурин има: кћер Марију која живи у Београду,
сина Милета који је живео у Београду, где је и умро (деце
35
70
није имао), Георгија (казивача), Милоша (1924–1945) који

је као млад партизан погинуо у Истри36, и Душана који се
преселио у Моровић, где је и умро (није имао деце).
Казивач Георгије Ђурин има сина Михајла (у селу га
зову Ђока) и кћер Аницу.
Он ми је испричао и о лози Петра Илијиног, тачно она-
ко како сам о томе чуо и од Милета Недељковог.
Ништа ми тада није рекао о Столету Ђуровом, а ја се
нисам сетио да га приупитам.
26. Кућа Симе Ђуриног, који је имао: Ђуру (умро у мла-
дости), Милета (1910–1941) кога су 1941. у Оточцу убиле ус-
таше37, Божу (1919–1944) који је као партизан 1944. погинуо
у Србији, Николу (1925–1959) који је живео у Ријеци, где је
и умро, а иза њега су остали кћер Недељка и син Јован (ве-
ома крупан човек, отац двојице синова: Јована и Младена),
и кћери: Кату, Милку, Анку удату у Земуну, и Боју удату у
Понорима. Ове информације ми је дао Георгије Шандркин.
27. Кућа потомака Вукана (Вука), брата Илијиног, који
је имао само сина Милета и једну кћер. О Вукановим по-
томцима причали су ми Миле Недељка Марковог и Геор-
гије Илије Ђуђиног.
Миле Вуканов имао је: Петра, Илију, и кћери Мику, Јеку
и Ану. Петар Милетов погинуо је у Првом светском рату,
а имао је сина Ђуру (1909–?) и кћери Мику, Анку и Соку.
Ђуро Петров има сина Бранка (који има синове Дениса,
Горана и Зорана) и кћери Босу (Босиљку), Анкицу и Миру.
Босиљка Ђурова удала се за Богдана Штулу на Рострун, а
њена кћерка је у браку са једним од синова Душана Баћана.
36
Исто, 428.
37
Исто, 428.
71
28. Кућа Илије Миле Вуковог (1886–?), који је имао

само две кћери, Анку и Јеку. После Другог светског рата
одселио се у Славонију. Јањатовиће из кућа бр. 27 и 28 у
селу су звали: Вуканови.
После ове групе кућа Јањатовића долазе Ружићи, па
Лаврње у Бјељевинама и Штуле на Роструну и, потом, по-
следње четири куће Јањатовића.
Петар Аврамов (1921–1994) причао ми је о својим
даљим рођацима, такође са надимком Додиг, који живе у
кућама означеним на нашој скици бројевима 29, 30 и 31.
29. Кућа Радета Николе Аврамовог. Никола, други сина
Аврамов, имао је: Радета, Мићана, Илију, Јована и кћер
Стаку. Раде Николин (1905–?) имао је: Гојка (има сина Го-
рана), Николу (синови Радован и Милорад) и Милета који
живи у Ријеци (има сина и ћерку).
30. Кућа Мићана Николе Аврамовог (1911–?), који има:
Бранка (кћери Милена и Љиљана), и кћери Миру и Мару.
31. Кућа Илије Николе Аврамовог (1907–?), који има
Недељка (синови Илија и Ђока и кћер Нада) и Душана који
живи у Ријеци (има двоје деце).
Рекао бих да ми је Петар Аврамов споменуо и четвртог
Николиног сина, Јована, који је 1937. године отишао у Липо-
вачу, код Вуковара, где су живели његови потомци. О овом
Јовану нико ми није знао ништа рећи, па је могуће да нисам
добро записао оно што ми је Петар Аврамов казивао.
Много година касније, у јесен 2016. године, у Новом
Саду, друга грана Јањатовића (Шуљари) рекла ми је да се
њихов предак Буде Јањатовић (1890–1951) после Другог
светског рата такође одселио у Липовачу, па су од тада тамо
живеле две породице Јањатовића из Српског Поља.
Од Ратка (Радета) Јањатовића (1950), рођеног у Липо-
вачи, који сада живи у Новом Саду, дознао сам понешто о
72
његовим прецима. Деда му се звао Раде, и живео је и умро

у Српском Пољу. Деда Раде је имао Ђуру (1901–1986), Пе-
тра (1909–1986), једног сина који је умро млад и кћер Мику.
Ђуро Радетов био је ожењен Перком Јањатовић са којом је
имао Николу, који је умро нежењен, Марију која се удавала
али није имала деце, и Љубу, удату Бајковић (1937). Љуба
живи у Бару сама, јер такође нема деце. Ђуро се још једном
женио. Друга супруга била му је Јага Јурковић (Хрватица од
Смиљана), која је у кућу довела своју децу. Петар Радетов
је имао само Ратка, казивача. Ратко има две кћери: Наташу,
која са мужем живи у Борову (имају двоје деце) и Тању која
се удала у Темерин (такође има двоје деце). Радетова кћер
Мика удала се за Симу Јањатовића са којим је 1937. оти-
шла у Моровић, где сада живе неки њени потомци. Браћа
Ђуро и Петар дошли су у Липовачу 1937. године, а наредне,
1938, Ђуро је довео и своју жену и мајку. Отац Раде је остао
у Српском Пољу и тамо и умро. Ратку су причали да има
родбине у Новској, раније су се рођакали, али су везе с вре-
меном прекинуте. Има родбину и у Ријеци али ни са њима
не одржава рођачке везе.
Мислим да је Јован – за кога ми је Петар Аврамов рекао
да се одселио у Липовачу – онај Радетов син који је према
Ратковом казивању умро млад. Биће да он није син Николе
Аврамовог, већ његов синовац. Никола Аврамов је, по све-
му судећи, имао брата Радета који је са њим живео у истој
кући и чији су се синови одселили у Липовачу.
32. Кућа Милета Ваје Јањатовића (1910–1944), који је
живео са својом мајком Анђелијом, која је рано остала удо-
вица и по којој су добили надимак Анђелијини. Миле је у
Другом светском рату био у четницима Николе Грубора,
које су 1942. године у Личкој Јасеници заробили партизани.
73
Од тада се борио са партизанима, а погинуо је кад су његову

групу 1944. одвели на прву борбену линију на Сутјесци, у
Црној Гори.38 У селу се причало да су их побили партизани.
Миле је имао и три сестре: Јулику, Драгицу и Коку. Анђе-
лијина кћер Кока (1920–?) удала се за Илију Јањатовића са
Роструна (кућа бр. 31), а њихов син Недељко остао је у овој
кући. Недељко је био запослен у Ријеци; због шећерне боле-
сти остао је без ногу и вратио се у село са женом, кћерком
Милана Пацана (кућа бр. 4), која га је неговала. Живели
су од Недељкове пензије, а деца су им у Београду. Недељко
Вајов сматра да ови Јањатовићи немају надимак Додизи, на
што упућује Анђелијина удаја у кућу Илије Јањатовића –
Додига, али му није познато ко им је најближи род.
На основу родбинских веза које сам утврдио беле-

жећи приповедање неколицине поменутих казивача и
извршених ДНК тестирања, закључио сам да потомци
браће Илије и Вука (Вукана) имају J1а2а2-PF7264 хапло-
групу. На скици села, то су Јањатовићи из кућа под броје-
вима: 22, 23, 24, 25, 26, 27 и 28. Јањатовићи са надимци-
ма Квочке, Додизи, Шуљари и њихови сродници имају
J2b1-M205 хаплогрупу. Ових других има више и они су
из кућа означених на скици села бројевима: 1, 2, 3, 6, 7,
8, 9, 10, 11, 12, 17, 18, 29, 30 и 31. Постојање две хапло-
групе у овом бројном, врло старом и разгранатом роду
корене вуче из далеке прошлости. Претпостављамо да се
међусобно одрођавање десило, вероватно, негде среди-
ном XVIII века. Разлоге постојања двеју хаплогрупа код
Јањатовића из Српског Поља нисмо истраживали.
38
Исто, 428.
74
У ЛАТИНУ
Латин је село у Плашчанској долини, једном већем кра

шком пољу, окруженом са свих страна планинама. Срби су
се ту населили средином XVII века и све до 1995. године
били су већинско становништво. У Латину је 1857. годи-
не живело 603 становника, а 1991. године 407, од којих је
било 399 Срба и двоје Хрвата. После војне акције „Олуја” у
лето 1995. и етничког чишћења Срба, село је готово у пот-
пуности опустело. Један део Срба се вратио, па је овде 2001.
забележено 192 житеља.39
Јањатовићи су у ово село дошли вероватно крајем XVII
века, па су 1725. године ту пописане две њихове породице.40
Крсна слава им је Ђурђевдан.
Током лета 1986. провео сам неколико дана у Лици и
посетио више места. Тада сам обишао и два села у којима
има Јањатовића, прво Српско Поље, а затим и Латин. Из
Српског Поља сам 7. јула 1986. године отишао до Плашког,
а одатле до Латина. Прво сам се запутио код Петра Јања-
товића (око 1900 – око 1990) који је становао у Латину, на
кућном броју 70 (заселак Граховци). Са њим сам разговарао
о прошлости породице. Неколико година касније посетио
сам његовог сина Манета у Руми, где је живео, па сам и са
њим повео разговор о њиховим прецима. Слава ових Јања-
товића је Ђурђевдан, а шпицнамет им је Кецани. У породи-
39
Богдан Златар, Плашки кроз векове, Београд, 2011, 53–74.
40
Исто, 51.
75
ци се преноси прича да се Радован Петров у Америци, кад

је тамо пред Први светски рат био на раду, коцкао и варао
вадећи кеца из рукава. Неки коцкари су открили да их вара
и убили га. Отуда његовим потомцима надимак – Кецани.
Петар Јањатовић, Латин, август 1986.
Наводим родослов ове породице, по пасовима, како су

ми рекли Петар и његов син Мане. Први кога се сећају је
Баћин Јањатовић, рођен негде око 1800. године, у Латину.
Од његовог потомства знају само за сина Радована, ве-
роватно рођеног око 1830. године.
Иза Радована је остао син Петар (рођен око 1860). Пе-
тар Радованов имао је Радета (Радована), Милана, Милку и
76
Јањатовићи у Латину
Софију. Био је прави домаћин и један од богатијих у долини

око Плашког. У домаћинству је имао увек пет-шест волова,
доста друге стоке и двадесетак рали земље.
Раде (Радован) Петров (рођен око 1880) имао је кћер
Милку, удату у Ковачевиће, и сина Петра. Нешто пре Пе-
тровог рођења отишао је у Америку на рад, није се више
никада вратио, а у породици се причало да је тамо погинуо.
Малолетну децу је подигла мати.
Казивач Петар Радетов оженио се Софијом Шупица.
Заједно су имали 17 деце, Софија је чак три пута родила
близанце. Од све деце, осморо је одрасло, а остала су по-
умирала убрзо по рођењу. Живео је у Латину бр. 70. За њега
ми је комшиница, снаја Стеве Граовца, рекла да је био лењ и
никада ништа није радио, те је, осим што се бавио кријум-
чарењем стоке и разне робе и тако издржавао бројну поро-
дицу, живео прилично оскудно. Волео је и да попије. Ипак,
доживео је дубоку старост. Сви његови синови су у Другом
светском рату били у партизанима.
Касније сам наишао на податак да је у Плашком пред
Други светски рат било 17 трговаца домаћим животињама
а међу њима и Перо Јањатовић.41
Најстарији Петров син Радован погинуо је непосредно
после Другог светског рата, а иза њега је остала само кћерка
Косана. Био је командант логора у Сремској Митровици.
Други син, Мане (рођен око 1930), имао је брата бли-
занца Николу који је умро одмах по рођењу. Мане је живео
у Новом Саду. Био је капетан у пензији. Има синове Нико-
лу (1951) и Петра. Никола има троје деце: Душана, Зорицу
41
Исто, 400.
77
и Гордану, а други Манетов син Петар има два сина: Ненада

и Предрага.
Трећи син, Милан, демобилисани подофицир, живи у
Ријеци. Има само две кћерке: Јадранку и Дубравку.
Четврти син, Тодор, живи у Сењу, а по занимању је ми-
лиционер. Има три кћерке: Јадранку, Нехајку и Бисерку.
Пети син Сава живи у Нашицама, има сина Радована и
кћер Мирјану. Одмах после Другог светског рата Сава био
на Голом отоку био стражар, а потом се запослио у мили-
цији.
Петрова кћер Милица није се удавала и остала је са
оцем у старој кућу у Латину.
Кћер Марија се удала за Душана Вечериновића и живе-
ла је у Плашком.
И трећа кћерка, Десанка, такође је живела у Плашком.
Стара кућа Петра Јањатовића у Латину, фотографисана 1986.
78
Петар је кућу саградио после Другог светског рата, на

месту старије куће, коју су усташе запалиле 1941. године.
Кров је био покривен дрвеном шиндром. Око 1970. године
дрвени кров је замењен црвеним црепом, који се види на
фотографији из 1986. године. Кућа није имала дашчани па-
тос, већ тврду набијену земљу. С врата се улазило у ходник
широк један и по метар, а наспрам главних врата била су
друга, кроз која се излазило ка штали, иза куће. Лево у ход-
нику, једна врата водила су у већу собу, у којој су спавали
Петар и његова супруга Софија. Ту је била њихова постеља
и огњиште на којем се кувало. Кревет, направљен од дасака
учвршћених на четири онижа стуба, стајао је уза зид према
штали. На даске се стављала кукурузовина, а преко ње ћебад
на којој се спавало. Огњиште се састојало од једног тронош
Петар Јањатовић са супругом Софијом, рођ. Шупица, испред

штале, Латин, око 1965.
79
ца (сличног оном за кување рибљег паприкаша), на коме се

припремала храна. Поред огњишта стајале су шерпе, лонци
и друго кухињско посуђе. Ложила су се дрва, димњака није
било, већ је дим излазио кроз прозоре. У соби десно од ход-
ника била су три кревета на којима су спавала млађа деца,
док су старија спавала у штали. На тавану куће био је сеник.
Манетов отац Петар причао је својој деци да су Јањато-
вићи дошли са Косова у Ужице, а одатле су се убрзо одсели-
ли у Столац код Мостара. Из Столца се затим селе у Личко
Петрово село и на крају у околину Плашког. Рекао је да га
је прадеда водио на Косово да види крај из којег потичу.
Како ова прича није сачувана међу припадницима другог
огранка Јањатовића у Латину, поставља се питање њене
поузданости. Могуће је да је прича настала приликом Пе-
трове посете Косову, како би подстакла сећања о давним
сеобама Срба из тих крајева на север и запад Балканског
полуострва.
За ове Јањатовиће ми је комшија Радован Ковачевић,
стар 93 године, рекао да су нижег раста, веома тамне пути,
да су врло дуговечни, по нарави весељаци и да воле чаши-
цу. Сви Петрови синови били су у партизанима, а после
рата радили су као војна лица или милиционери.
Стево Граовац из Латина (кућни бр. 82) причао ми је да
се Никола Герман приженио у Латин, код Стамене Јањато-
вић, тетке Петра Јањатовића, а Мане Герман код њене сес-
тре Марте. Оне су имале и сестру Симицу. Отац им се звао
Миле Јањатовић. Стамена, Марта и Симица су Петрове
тетке, али не рођене. Марта и Стамена живеле су у сусед-
ним кућама. За Петра Јањатовића Стево каже да су његови
овамо дошли из засеока Буњевци, и да су давно насељени
из Босне.
80
Рекао бих да су Стамена, Марта и Симица кћерке Ми-

лана Радована Јањатовића, иначе рођеног брата деде кази-
вача Петра.
Разговарао сам и са Миланом Јањатовићем, старим
77 година (Латин бр. 112), који потиче од друге куће Јања-
товића у том месту. Њихов шпицнамет је – Јолићи. Његова
кућа налази се у засеоку Јолићи, преко пруге, у близини за-
сеока Грковићи.
Слева надесно: Никола Милана Јањатовића (1940), кћи Борка,

Н. Н., кћи Милица, мати Драгиња Клипа, супруга Софија Врцељ
и гост Ђорђе Јањатовић (аутор). Испред Николине куће, Латин
бр. 112, 1986.
Према Милановим речима, наводим његову породич-

ну лозу, почев од деде Милована.
Милован је имао децу: Николу, Цвету, Саву, Мику и
Јању.
81
Никола Милованов имао је: Милана (казивач), Милета

који је погинуо у Краљевској академији 1941, Милоша, Пе-
тра и кћер Драгињу.
Казивач Милан Милованов има сина Николу и кћери:
Милицу, Мару, Милку, Соку и Милену. Никола (1940) Ми-
ланов има две кћери (деветнаестогодишњу Милицу и се-
дамнаестогодишњу Борку).
Милош Николе Миловановог живи у Ријеци, и има
сина Милета и кћер Јасну.
Петар Николе Миловановог живи у Латину, у кући од-
мах поред Миланове, и има синове Перу и Николу и кћери
Дару и Наду.
И ови Јањатовићи славе Ђурђевдан. Средњег су раста
и чини ми се нешто крупнији од синова Петра Јањатовића.
У Другом светском рату, само у једном дану у Латину

су усташе запалиле 91 српску кућу, а међу њима и све куће
Јањатовића. У времену између 1943. и 1945. године харао је
тифус, па је доста народа поумирало од те пошасти. Међу
умрлима су и троје из породица Јањатовића: Никола син
Илијин (1889–1944), Јања кћи Илијина (1891–1944) и Со-
фија кћи Јањина (1914–1944).42
Срби из Латина, па и Јањатовићи, одлазили су у цркву
у Плашком.
Највећи број српских породица у Латину и околини за
крсну славу има Ђурђевдан, и то: Поповићи, Јањатовићи,
Граовци, Вукелићи, Ковачевићи, Момчиловићи, Буњевци,
Воркапићи, Шупице, Јанчићи, Седлари, Лисци, Врцељи из
Блата, Грбе и Борци и неки други из Блата.
42
Исто, 488.
82
Св. Игњатија за крсну славу имају Бунчићи и Медако-

вићи, а Св. Николу славе Драгаши и Ралићи.
Ни у једној од двеју кућа Јањатовића нису знали да ми
кажу у каквој су тачно родбинској вези и да ли су прво жи-
вели под брдом, у близини Вукелића, па су сишли у Латин
или је било обрнуто. Сматрам да је вероватније да су прво
живели под брдом, јер се тамо и сада налази стара Петрова
кућа.
На основу ДНК тестирања, које сам организовао крајем
2015. године, утврђено је да ови Јањатовићи по генетичком
пореклу припадају I2a хаплогрупи. Узорке сам узео од Нико-
ле Манета Јањатовића (Кецана) и Николе Петра Јањато-
вића (Јолића).
Крајем XIX века парохија Плашки имала је: 590 кућа са
укупно 5.268 душа.43 Обухватала је села: Плашки, Јања Гора,
Међеђак, Латин, Подхум, Кунић, Лапат, Језеро и Тројврх.
Припадала је котару Огулин.
У Плашком је постојала пошта за околна села, а ту се
налази и парохијска црква, саграђена 1763. године и пос-
већена Ваведенију Богородичином. Раније су постојале три
комуналне основне школе, које је похађало 302 ученика, од
којих су 297 били православне вере.
Протопрезвитер округа Плашки био је Ђорђе Пошмуга
(рођ. 1842), а систематизовани капелан у Плашком – Јосиф
Вукелић (рођ. 1844).
У селу Кричке, недалеко од Пакраца, живеле су три по-
родице Јањатовића које су славиле Ђурђевдан. У овом селу
боравио сам 19. августа 1986. године и тад сам разговарао
43
1880. год., Панчево, 1880, 22–4.
83
са Петром Јањатовићем. Он ми је рекао да су две породи-

це изумрле, а он је преузео њихова имања, пошто је него-
вао и пазио старије чланове који нису имали потомства. На
тим имањима Петар живи са двојицом одраслих синова.
Петар ми је рекао да се неки њихов предак доселио из Лике.
Мени се чини да су ови Јањатовић у сродству са онима из
Латина и да су се одатле доселили, што се ДНК тестирањем
може и проверити.
84
У ГОРЊИМ РОГОЉИМА
У августу 1986. посетио сам и Јањатовиће у Горњим Ро-

гољима, у општини Окучани (Хрватска). Сви Јањатовићи у
овом месту славе Св. Архангела Михаила.
Разговарао сам са Милетом Јањатовићем (Горњи Ро-
гољи бр. 32), старим 76 година. То је врло симпатичан ста-
рац, средњег имовног стања.
Миле Јањатовић (1910–?), Горњи Рогољи 32. август 1986.
Миле ми је изложио своју породичну лозу, почев од

деде Тимотија.
Тимотије је имао: Јована, Алексу (није имао деце),
Илију (1885–?), Васу, Глишу и Луку (није имао деце).
85
Јован Тимотијев имао је сина Рада, који се није женио,

и три кћери: Јулу, Јагоду и Јелену.
Илија Тимотијев је имао: Босиљку, Драгу, Јована (Јоцу),
чија кћер Снежана живи у Осијеку, и Милета (казивача,
рођеног 1910). Миле Илијин има двојицу синова: Душана
који се није женио и Николу (1936) који има сина Радована
(1961) и од њега унука Небојшу (1984).
Васа Тимотијев имао је сина Стевана (погинуо у Дру-
гом светском рату) и две кћери: Стеванију и Стану.
Глиша Тимотијев имао је сина Стојана и две кћери:
Стоју и Ленку. Стојан има сина Саву који живи у Београду
и четири кћери: Милицу, Мару, Анку и Душанку.
Казивач Миле не памти да му је неко причао одакле су
се доселили ови Јањатовићи. Они себе у овом крају сма-
трају староседеоцима. Поред њих, у Горњим Рогољима по-
стојале су још две куће Јањатовића, који су такође славили
Аранђеловдан, али су изумрле. Не памте у каквом су срод-
ству били.
У селу, Ђурђевдан славе Гашпаревићи; Св. Николу
– Васиљевићи, Милановићи и Ковачевићи; Св. Јована –
Живковићи, Радановићи и Павковићи, а Св. Архангела
Михаила – Вученовићи, Мандићи и Јањатовићи.
Из Горњих Рогоља сам отишао у оближње село по име-
ну Рађеновци пошто сам чуо да и тамо има Јањатовића.
Сељаци су ми рекли да су се породице Јањатовића у том
селу угасиле. Једна породица Рађеновића има шпицнамет
Јањатовић, јер се њихов предак призетио у кућу Јањато-
вића, где није било мушких потомака. И у селу Трнковац
код Пакраца постоји једна кућа Рађеновића са шпицнаме-
том Јањатовић чији се предак такође призетио у једну кућу
Јањатовића. Мислим да су Јањатовићи који су раније живе-
86
Јањатовићи у Горњим Рогољима
ли у Рађеновићима и Трнковцу даљим пореклом из Горњих

Рогоља и да су такође славили Св. Архангела.
Из Рађеноваца отишао сам у Окучане, да попричам
са тамошњим Јањатовићима. Разговарао сам са Драганом
Јањатовићем (Улица Андрије Мариндолца бр. 12). Рекао
ми је да су његови родом из Горњих Рогоља и да су у даљем
сродству са Милетом Јањатовићем, са којим сам такође
разговарао. Прослављају Св. Архангела. Он ми је предочио
родословни низ својих предака, онолико колико је знао.
Његов деда Илија Јањатовић имао је сина Јована (има
кћер Милку), и кћери Јелену и Божицу (Бојану).
Божица Јањатовић удала се за Милета Јаковљевић из
Окучана, с којим није била званично венчана. Са њим је из-
родила децу која су сва задржала мајчино презиме и мајчи-
ну крсну славу. Тако је настављена ова лоза Јањатовића. Од
Божице Јањатовић су: казивач Драган (1927), који има кћер
Миру; Никола који има Миру, Божицу и синове Николу и
Петра (има кћери Даницу и Драгу).
Јањатовићи се у Бјеловару помињу већ почетком XVIII
века. У селу Ждралови, недалеко од Бјеловара, у тадашњој
Крижевачкој крајини, 1761. године помиње се лајтнант (пот-
поручник) Радован Јањатовић. Он се 1760. године у Новом
Саду венчао са Настом, удовицом Јосима Ћурчије. Наста је
касније током бракоразводне парнице тврдила да се Радован
пре брака са њом већ четири пута женио, што указује на то
да је вероватно рођен око 1720. године. После неколико ме-
сеци брачног живота у Ждраловима, Наста је побегла назад
у Нови Сад. Радован је дошао по жену и њих двоје су 27. јула
1761. године, пред градским властима и надлежним свеште-
ником, изјавили да ће наставити заједнички супружански
живот. Не знамо како су живели, али Наста се опет вратила
87
у Нови Сад. Радован је 1763. године поново дошао за њом, да

би пред црквеним судом тражио да му се „несрећна и невер-
на жена”, која га је и покрала, врати. На име трошкова које
је током претходних година сносио, Радован је тражио чак
300 форинти одштете. Наста је побегла у Осијек, са неким
капетаном Страбулином, са којим је, изгледа, добила и дете.
Са Страбулином је неко време живела у Буковцу, недалеко
од Новог Сада. Пред судом у Новом Саду Наста је Радовану
рекла: „Више волим млађег љубити него тебе стара.” Упоран
је био Радован, вероватно и због новаца које је потрошио при
просидби невесте, а и касније, на путовања, тужбе и жалбе
током бракоразводног спора, па се 1765. године жалио мит-
рополиту Павлу Ненадовићу, тражећи исплату трошкова
које је у протеклих неколико година имао. Из докумената се
не види да ли је од Насте ишта од тога успео да наплати, а
њено имовно стање није наведено.44
Не знамо да ли су Јањатовићи у Горњим Рогољима по-
томци Радованови, или су то можда они у Латину, у чијем
родословном низу се у четири колена јавља и име – Радо-
ван.
Но, Јањатовићи у Горњим Рогољима сигурно су ди-
ректни или побочни потомци Стефана Јањатовића, који је
1827. године забележен у Пакрацу.
У једном списку који се односи на „работу винограда” у
Пакрацу (то јест на послове окопавање, резање, сакупљање
лозе), из 1827. године, помиње се Стефан Јањатовић који је
5. априла купио орезане винове лозе.45
44
Архив САНУ у Сремским Карловцима, МПБ, 1761/105, 1763/27,
1765/64, 65, 66, 68, 70. и 84, 1766/65, 66. и 154.
45
Архив САНУ у Сремским Карловцима, МПБ, 1827, 45, Протокол
работе винограда.
88
У ВЕЛИКОМ ШУШЊАРУ
Велики Шушњар је село на Банији, у близини Петриње,

чијој општини и припада. По попису из 1991. године, у селу
је живело петстотинак становника, већином Срба, и само
две хрватске породице. После етничког чишћења, спрове-
деног током војне акције „Олуја” у августу 1995, село је го-
тово у потпуности испражњено. Касније се мањи број ста-
новника вратио, па их сада има стотинак. У селу има шест
заселака: Јањатовићи, који су уз главни пут, Богојевићи,
Бунчићи, Маричићи, Милобратовићи и Пилиповићи.
Алекса Ивић наводи да је Велики Шушњар насељен
крајем XVII века: „Током 1687, 1688. и 1689. пређоше Срби
из босанске Крајине у огромним масама те их бан Ердеди
и генерал Херберштајн населише у пределима банијске и
карловачке крајине око Петриње и Глине, Скрада, Војнића,
Крстиње и Будачкога. Срби похрлише из Босне у Хрватску
у толикој множини, да се њихов превелик број није допадао
ратном савету и он у јан. 1688. наложи Оршићу, да у будуће
не прима нове досељенике. Старинци су и сада нерадо гледа-
ли досељене Србе те одмах од почетка почеше да се свађају
Хрвати и Срби. Ове свађе узеше маха особито у околини
Коране и Коранице те гроф Херберштајн у марту 1689. од-
реди границе у Будачком, Скраду и околним местима. Србе
концентрише с једне стране Коране, а Хрвате с друге.”46
46
Алекса Ивић, Миграције Срба у Хрватску током 16, 17. и 18. сто-
лећа, Суботица, 1923, 153.
89
У једном шематизму из 1880. године, Шушњар се водио

као парохија трећег разреда, у саставу Глинског протоп-
резвитерата. Парохија Шушњар обухватала је четири села:
Шушњар, Краљевчане, Драготинце и Бјелеводе, са укупно
102 куће у којима је живело 950 душа.47
У парохији је постојала једна комунална основна шко-
ла, коју су похађала 64 ученика, од којих 45 православних.
Парох је био Петар Јањанин, рођен 1839. а рукоположен
1864. године. Парохија је припадала котару Глина, с месном
поштом у Краљевчанима.
Срби су у Великом Шушњару 1764. године подигли
цркву посвећену Св. Лазару, коју су 1941. године спалиле
усташе. У току Другог светског рата, Срби са Баније бори-
ли су се у партизанским јединицама, а после рата већином
су приступили комунистима, па црква није ни обнављана.
У септембру 1985. године био сам на Банији. На дан 15.
септембра посетио сам свог ујака Љубана и његовог стрица
Лазара Гњатовића у Мачковом Селу. Обишао сам и рођаке
у Јабуковцу и тетку Ружу Еркаловић у Великом Градцу, код
које сам преноћио.
Сутрадан, 16. септембра, посетио сам Јањатовиће у Ве-
ликом Шушњару.
У томе селу је 1948. године, према Лексику презимена
СРХ, у оквиру 14 породица било 46 особа са презименом
Јањатовић. Сви они као крсну славу имају Св. Николу и
припадају истом роду.
Према причању ових Јањатовића, они су се пре триста
година населили уз пут Глина–Петриња. Већина њих сма-
47
1880. год., Панчево, 1880, 32–37.
90
Јањатовићи у Великом Шушњару
тра да су дошли из Лике, али нико није могао да каже из

ког места. Ово предање ми је деловало необично, имајући
у виду да су историчари утврдили да је овај крај насељен из
Босне. Земљиште на којем су се Јањатовићи населили бољег
је квалитета и плодније од околног. Они су га запосели јер
су се доселили први. Све до времена после Другог светског
рата, њихово главно занимање било је сточарство (гајили
су говеда, овце и коње). Имали су и воћњаке, а обрађивали
су и мање баште. Кукуруз и пшеницу су сејали на малим
површинама. Као и остали становници ових крајева, били
су веома сиромашни, живећи у дрвеним кућама какве су, у
време када сам био на Банији, још постојале.
У мају и јуну 1941. године усташе су запалиле све куће
Јањатовића. Неке људе су поубијали, а преживели су се
разбежали по околним шумама. Други светски рат Јањато-
вићи су провели скривајући се од усташа по земуницама на
Банији, а неки и у северној Босни, куда су избегли.
Током Другог светског рата погинули су:
1. Душан Василија Јањатовића „Чаруга”, борац Банијс-
ког партизанског одреда, рођен 1910. у Вел. Шушњару, Пе-
триња, земљорадник, Србин. У НОВ од 1941. Погинуо на
Гвоздањском 1942.
2. Петар Јована Јањатовића, борац Банијског партизан-
ског одреда, рођен 1919. у Вел. Шушњару, Петриња, земљо-
радник, Србин. У НОВ од почетка 1942. Погинуо 29. апри-
ла1942. у Брубњу , Први батаљон.
3. Душан Николе Јањатовића, борац Седме – Прве
НОУ – Херој бригаде „Васиљ Гаћеша”, рођен 1922. у Вел.
Шушњару, Петриња, земљорадник, Србин. У НОВ од 1942.
Погинуо на Неретви марта 1943.
91
4. Илија Николе Јањатовића, борац Седме – Прве НОУ

– Херој бригаде „Васиљ Гаћеша”, рођен 1919. у Вел. Шушња-
ру, Петриња, земљорадник, Србин. У НОВ од 1942. Поги-
нуо на Зеленгори јуна 1943.
5. Илија Глиге Јањатовића, борац Седме – Прве НОУ –
Херој бригаде „Васиљ Гаћеша”, рођен 1919. у Вел. Шушњару,
Петриња, земљорадник, Србин. У НОВ од 1942. Погинуо на
Неретви марта 1943.
6. Милан Петра Јањатовића, борац Седме – Прве НОУ
– Херој бригаде „Васиљ Гаћеша”, рођен 1908. у Вел. Шушња-
ру, Петриња, земљорадник, Србин. У НОВ од 1942. Поги-
нуо у току офанзива 1943.
7. Душан Николе Јањатовића, борац Осме – Друге НОУ
– Херој бригаде, рођен 1922. у Вел. Шушњару, Петриња,
земљорадник, Србин. У НОВ од 1942. у Погинуо у току оф-
анзива 1943.
8. Милан Петра Јањатовића, борац Осме – Друге НОУ
земљорадник, Србин. У НОВ од 1942. Погинуо 10. јуна
1943. на Тјентишту.
9. Никола Глиге Јањатовића, борац Осме – Друге НОУ
земљорадник, Србин. У НОВ од 1942. Погинуо 7. јуна 1943.
код Чекове Луке.
10. Младен Јањатовић, борац Треће НОУ бригаде,
рођен у Вел. Шушњару, Петриња, земљорадник, Србин.
Погинуо 17. децембра 1943, код куће, за време допуста,
Први батаљон.48
48
Према: Стана Ниџовић Џакула, Душан Смољеновић, Банија и
њене жртве у НОР-у 1941–1945. године, Београд, 2002, 94,
92
После рата, Јањатовићи су запаљене куће обновили,

изузев три чији су укућани изгинули. Већином су то биле
дрвене куће. Нова власт је дозволила слободну сечу шума
за потребе поновне изградње спаљених домова. Тек после,
почетком седамдесетих година XX века, Јањатовићи су
почели да граде боље, лепше и веће куће, од тврдог мате-
ријала. То су биле породице чији су неки чланови радили
у иностранству (Немачка, Аустрија), где су имали знатно
веће плате, па су вишегодишњу уштеђевину улагали у своје
нове куће и окућнице.
Сви ови Јањатовићи су нижег до средњег раста, тамне,
готово црне косе, до дубоке старости не ћелаве, али у пот-
пуности оседе. Обично су веома тамног тена, али сам при-
метио и тројицу светлијег тена, са зеленоплавим очима. За
себе су ми рекли да су весељаци, да воле песму и игру, благе
су природе. Нису нарочито вредни, што је било прилично
уобичајено за овдашњи народ, који је кроз историју дуго
имао статус граничара, био плаћен за ратовање и као такав
често био ненавикнут на физичке послове.
У засеоку Јањатовићи разговарао сам са неколико до-
маћина.
Душан Јањатовић (1908–?) становао је на почетку Шу-
шњара, на кућном броју 2. Био је средње висине, суве, кошча-
те грађе, изразито црне пути и очуване седе косе. По његовим
речима, када су пре неких триста година са Баније отишли
Мутлаци, у Шушњар су негде из Лике дошли Срби, а међу њима
и Јањатовићи. У Шуми у Грацу и сада постоји старо гробље
Мутлака. У цркву посвећену Св. Лазару Јањатовићи одлазе у
Шушњар. Касније сам сазнао да овдашњи народ Мутлацима
назива Морлаке, односно Србе из Далмације.
93
Душан Јањатовић, Шушњар бр. 2, септембар 1985.
Казивач Душан сећа се да су постојала четири брата:

Петар, Сима, Јован и Ананија Јањатовић.
Први брат, а његов деда Петар, имао је синове Танасију,
Ђуру, Илију, и кћери Кату, Драгињу, Ружицу и Мару.
Танасија је имао Душана (казивача) и Стевана који није
имао деце. Душан има: Стеву (нема деце), Илију (нежења),
Љубана (нежења), Драгана (1936) који има сина Љубомира
и кћер Наташу, Милана (1944) и кћер Драгу.
Ђуро је имао само кћер Миру.
Илија је имао само кћер Бранку.
Други од четворице браће, Сима, имао је бројно потом-
ство: Станка, Јована (Јоцу), Николу, Милана, Душана, Ђуру
(Ђуђу), и кћери Мару и Драгињу.
Станко има Уроша коме је тада било 75 година. Јован
има Мирка (има сина Јоцу) и Тошу. Никола има Славка,
94
Јанка и кћери Мару и Смиљу. О Милану ми ништа није ка-

зао. Душан је нежењен, а Ђура има сина Брацу.
Од трећег брата Јована су: Љубан, Ђура, Станко, Миле,
Драгиња, Ана и Љубица. Љубан има Богдана и Босиљку. За
Ђуру каже да има две кћери и сина Брацу. Станко има сина
који се такође зове Станко. Више ми ништа о овој грани
није рекао.
Четврти брат Ананија имао је: Анђу, Драгињу, Милета
(није имао деце) и сина Глигу. Од Глиге је Никола који сада
има 74 године и живи са сином Илијом (58 година) и уну-
ком Ђуром.
Разговарао сам и са Миланом Јањатовићем (Шушњар
бр. 23). Он је добар домаћин, један од богатијих у селу. На-
бројао ми је своје претке, почев од свог деде Ђуре.
Његов деда Ђуро имао је брата Милета (има кћер Ма-
рију) и сестре Кату, Ружицу и Стану. Милан каже да му се
прадеда звао Петар.
Ђуро је имао: Стевана, Јандрију и кћери Цују и Софију.
Стеван има: Милана (казивач, стар 70 година), Даницу,
Мару и Софију. Милан има сина Милана (38 година), кћер
Соку, а син Стеван му је умро. Милан млађи има три кћери:
Аленку, Бранку и Милану.
Јандрија је имао: Симу (умро у Немачкој) и Ђуру. Ђуро
има сина Симу (40 година) и Душана (38 година), који се
није женио. Симо Ђуров има сина Душана (15 година) и
кћер Ђурђу.
У породици се причало да су дошли из Лике. Казивач
Милан за свог деду Стевана каже да је био крупан човек,
беле косе и плавих очију. Каже да су даљи род са Душаном
Танасије Јањатовића, претходним казивачем. Његов деда
Стеван је даљи стричевић Душану Танасијевом.
95
Милан каже да у Шушњару сада има 12 кућа Јањато-

вића и да сви славе Св. Николу. Рашића има у 10 кућа, које
славе Ђурђевдан, Кончара у четири куће (славе Св. Нико-
лу), Маричића – осам кућа (такође славе Св. Николу, као и
Невајде у истом селу).
Разговарао сам и са Милетом Јањатовићем старим 71
годину (Шушњар бр. 21). Био је средњег имовног стања, цр-
номањаст, мршав и повисок. Навео ми је потомство свог
деде Васиља. Његов деда је имао синове Николу и Васиља
и две кћери.
Никола је имао њега – Милета, Илију који је погинуо
у Другом светском рату, и кћери Љубицу и Стоју. Миле
има Љубу и Милана (има четири кћери: Гордану, Љубицу,
Миру и Жељку).
Васиљ Васиљев имао је шесторицу синова, од којих
су четворица погинула у Другом светском рату (Душан,
Славко, Раде и Стево), а живи су остали Танасије и Миле.
Миле има три кћери: Миру, Душанку и Мару.
О Танасију и осталој родбини није ми ништа више ис-
причао.
Разговарао сам и са Николом Јањатовићем (Шушњар
бр. 19). Био је средњег имовног стања, плав и плавих очију,
стар 34 године.
Наводи да су била четири брата: Симо, Јован, Ђуро и
Петар. Није споменуо Ананију, како ми је рекао Душан Та-
насијев, већ је као четвртог брата навео Ђуру. Нисам ус-
пео са њим да разјасним да ли је било четворо или петоро
браће Јањатовића.
Каже да је Симо имао: Николу, Стеву, Душана, Милана,
Ђуру, Јоцу, Станка, Бранка, Мару и Драгињу. Симо је био
сеоски бележник.
96
Никола има Славка и Јанка, а друга два његова сина,

Станко и Душан, погинули су у Другом светском рату. Јан-
ко живи у Београду и има кћери Смиљу и Виду. Славко има
њега – Николу (казивача, старог 34 године) и кћери Милку
и Босиљку.
Стево је отишао у Америку, где живи са сином и кћер-
ком Босиљком.
Душан није имао деце.
Милан има кћер и сина Милана, а овај опет сина Мила-
на који живи у Сарајеву.
Ђуро има Славка, а овај сина Рајка (30 година) који
живи у Загребу и има кћер.
Јован (Јоца) имао је Теодора (погинуо у Првом светско
рату) и Живка (погинуо у Другом светском рату, са својим
сином Јоцаном, старим свега седам година).
Станко је имао Милана (без деце) и Уроша, који живи у
Београду. Урош има три сина (Ђорђа, Милана и трећег, чије
име нисам забележио).
Бранко је умро као дете.
Казивач Никола ми је рекао да су се, по породичном
предању, два брата – Арсеније и Јектеније – населила у Шу-
шњару и да од њих потичу сви ови Јањатовићи.
Разговарао сам и са Миланом Јањатовићем (Шушњар
бр. 17), старим 48 година. Био је богат и вредан домаћин.
Смеђе је косе и смеђих очију. Њему су неки говорили да су
Јањатовићи овамо дошли из Лике, а други старији рођаци
да потичу из поткозарачког краја.
Навео ми је потомке почев од свог прадеде Николе,
који је имао синове: Ђуру, Милана, Стевана и Николу.
Ђуро је имао Јоцу и Софију. Отишао у Америку и тамо
и остао. Јоца је имао Милана и Тешу, који има само кћер
97
Милан Јањатовић (1938), Шушњар бр. 17, септембар 1985.
Гордану. Милан има Зорана (18 година) и кћер Горанку и

живи у Петрињи.
Милан није имао деце.
Стеван је имао Милана, Николу и кћери Ружицу и Ју-
лику. Милан је имао два сина, Милана и Петра који су по-
гинули у Другом светском рату, а остале су му три кћери:
Ружа, Мила и Босиљка.
Никола је имао: Станка, Адама који је отишао у Аме-
рику и Стоју.
Станко Николин има Стеву и кћери Љубу и Кату. Сте-
ван има Милана (казивач, 48 година), док му је други син
Душан умро у рату негде 1944. године. Милан има сина
Стевана и кћер Наду.
У Шушњару сам разговарао и са Бранком Јањатовићем
(1914–?), из Шушњара бр. 8. Он је био средњег имовног стања,
вредан и радан човек. Коса му је била проседа, а очи плаве. У
кући је држао велике урамљене фотографије свога оца и деде.
98
Бранко Станка Јањатовића (1914–?), Шушњар бр. 8, септембар

1985.
Станко Ђуре Јањатовића (око Ђуро Јањатовић (око 1860–?),

1890–?), Шушњар бр. 8. Шушњар бр. 8.
99
Бранко ми је навео родословни низ, почев од свог пра-

деде Николе, који је имао синове Ђуру и Николу.
Ђуро је имао Станка, Живка и Љубицу. Станко има
Бранка (казивач) који нема деце, и кћери Драгицу, Даницу
и Зорку. Живко станује у Новом Бечеју, има сина Брацу, а
овај има сина и кћер.
Према Бранковом казивању, Никола Николин је имао
Петра, Јована и Стевана. Њима је шпицнамет Мартин. О
Петру Николином немам информација. Јован има Наду,
Милана (60 година) који има кћер Стану, Петра, Душана и
Даницу. Петар има Милана и Ђуру који има сина Милана
(24 године) и кћер Јасну. Душан има два сина Рашу и Перу
(25 година).
Приметио сам да су Јањатовићи у Шушњару врло чес-
то једном од синова давали очево име. Нисам успео да уста-
новим порекло овог обичаја.
100
У СВОДНОЈ
Највећи број података о Сводној наводим према руко-

пису „Сводна” који је припремила група аутора (Војислав
Жујић, Драго Обрадовић, Славко Рељић, Драган Џено-
пољац и Јово Босанчић), са намером да буде објављен у
Зборнику Свједочанства о новском Поткозарју у НОР-у и
револуцији 1941–1945. Копију рукописа добио сам 2000. го-
дине, од Обренке Жујић (Нови Београд, Пролетерске соли-
дарности 11). Није ми познато да ли је рукопис публикован
или искоришћен у некој другој књизи или издању.
Из рукописа сам користио и податке о Јањетовићима,
којима сам прикључио сазнања до којих сам дошао прили-
ком теренских истраживања и у разговорима са неколици-
ном казивача.
Село Сводна једно је од највећих у Поткозарју, 14 кило-
метара источно од Босанског Новог. Земљиште је подељено
удољима и сводовима те је село, највероватније, због тога
и добило назив Сводна. Насеље лежи на претежно нис-
ком, брдском, испресецаном и пошумљеном земљишту, са
најнижом надморском висином од 125 м (ту је железнич-
ка станица) и највишом од 400 м, на „Брезицима”. Путна
мрежа је слабо развијена и тек у новије време делимично
су асфалтирани стари колски путеви који се пружају по
брежуљцима између заселака. Долином реке Сане про-
лази пут Нови Град – Бања Лука, а ту је и железничка пру-
га, изграђена 1887. године, у време аустроугарске власти.
101
Постојала је железничка станица са пратећим објектима и

пумпом за воду, и двема водостаницама за напајање локо-
мотива. Све објекте су 8/9. октобра 1941. године запалиле
локалне партизанске јединице.
Кроз село протичу четири већа потока (Сводна,
Прљуговац, Скакавац и Јешић-Босанчић), који се са севе-
ра уливају у реку Сану. Пре Другог светског рата, на овим
потоцима радило је шеснаест воденица, а једна и на самој
реци Сани. Сада су у употреби остале само још две.
Између два светска рата, у Сводној се налазило се-
диште општине којој је припадало девет села: Трговиште,
Ахметовци, Грабашница, Думбрава, Прусци, Деветаци,
Благај Ријека, Петковац и Сводна. Општина је припадала
срезу Нови град.
Сводна се граничи са селима Доња Драготиња, Ахме-
товци, Прусци, Деветаци, Петковац, а једним делом гра-
ницу села чини река Сана. Село је подељено по засеоцима:
Горње поље (Прљуговац–Шугавац), Доње поље (Шугавац –
село Петковац), Ператовци, Чукур, Насрајдини, Небешић,
Дабреновац, Медића Село, Томашевац, Крагуљи, Јешићи,
Јањетовићи и Кантари.
Село Сводна први пут се помиње 1383. године, у испра-
ви Загребачког каптола о међама свођанског поседа који
су 1360. године купили кнезови Бабонићи. Речица Сводна
помиње се још раније, 1256. године, као источна међа во-
дичевског феуда који је угарски краљ 1197. године даровао
Бабонићима.
При крају турске владавине, крајем XIX века, Сводна
је имала 201 кметовско селиште (домаћинство). Сва земља
била је у власништву 19 земљопоседничких породица. Нај-
више кметовских селишта поседовале су беговске фами-
102
Јањетовићи у Сводној
лије из Новог (Чаушевићи – 53 селишта, Бишћевићи – 15,

Велетанлићи – 14, Церићи – 13 и Топићи – 9) и Приједо-
ра (Медићи – 10, Трепићи – 6, Куртагићи – 5). После аус-
троугарске анексије Босне 1878. године, хрватски племићи
Мишкићи из Костајнице откупили су 59, српски трговац
Перо Дрљача из Новог – 7, аустријски досељеник из Прије-
дора Вилхелм Рајц (Wilhelm Reitz) – 7, а јеврејски трговац из
Трста Абрахам Леви још неколико кметовских селишта.49
У селу је било 140 кметовских породица и 61 породица
беглучара из педесетак српских родова, и то: Јањетовића –
12, Лајшића – 9, Босанчића – 8, Џенопољаца – 8, Башића – 7,
Кантара – 7, Таборина – 7, Жујића – 7, Чудина – 6, Вујасина
– 5, Трбојевића – 5, Гарача – 4, Медића – 4, Радуловића –
4, Трамошљана – 4, Кнежевића – 3, Максимовића – 3, Об-
радовића – 3, Бакића – 2, Боројевића – 2, Ђукановића – 2,
Јакшића – 2, Малбашића – 2, Мандића – 2, Саничана – 2,
Станковића – 2 и по једна кућа Анџића, Бероња, Бомбошта-
ра, Бабића, Бакића, Бијељаца, Цигановића, Амиџића, Дес-
ница, Хрњака, Карановића, Кењала, Марина, Матијевића,
Марчета, Радаковића, Родића, Рељића, Остојића, Шапоња,
Шурлана, Вејиновића и Вучковића. Касније су се доселили
Дукићи (3), Крагуљи (3), Шарци (3), Вуковојци (1), Мутићи
(1), Пилиповићи (1) и Вјештице (1 кућа).50
Сви сељани бавили су се земљорадњом, воћарством и
сточарством. Тек почетком XX века неколико њих посве-
тило се занатству и тада су регистроване: ковачка радиони-
49
Група аутора (Војислав Жујић, Драго Обрадовић, Славко Рељић,
Драган Џенопољац и Јово Босанчић), „Сводна”, Зборник Свједочанства о
новском Поткозарју у НОР-у и револуцији 1941–1945, Београд – Босански
Нови, рукопис, 1.
50
Исто, 2.
103
ца Млађена Жујића, столарска радионица Љубана Канта-

ра, пекара Мирка Човића и обућарска радионица мајстор
Паје, родом из Загреба. Понеки сељаци су се без званичне
регистрације бавили зидарским, столарским, коларским и
бачварским занатом у самој Сводној и околним селима.
Између два светска рата зидари су били: Спасо Јокић
(сазидао сеоску основну школу), Перо Мутић, Ристо Лај-
шић, Лазо Лајшић и Миле Стојана Бомбоштар.
Постојале су две веће продавнице мешовите робе (Ни-
коле Пупавца и Мијата Лајшића) и две мање (Вукашина
Крагуља и Лазе Гараче).
У селу су биле и три кафане: Сава Загорца, Тривуна
Жујића и Мијата Лајшића. Неколико година пред Други
светски рат у селу је отворена и сточна пијаца.51
Пред Други светски рат, у рудницима Љешљани, Пет-
ковац и Љубија радио је 41 становник Сводне, а њих 30 ра-
дило је на железници.
У току Првог светског рата, у Српској добровољачкој
војсци била су и 23 борца из Сводне, а међу њима и Остоја
Јањетовић.
Сводна је била већински српско село, у коме је само не-
колико државних службеника било друге националности.
У овом крају одувек су успевале шљиве, јабуке и круш-
ке, те су сељаци од њих кували пекмез и пекли ракију, а у
новије време нешто воћа износе и на пијаце.
Сточарство је раније било веома развијено. Гајила су се
говеда, овце, свиње, коњи и живина. У околини има доста
ливада те су за зиму сва домаћинства припремала веће ко-
личине сена.
51
Исто, 3.
104
Четворогодишња основна школа саграђена је 1930. го-

дине, као једна од већих у Врбаској бановини. Учитељи су
били Татомир и Јелена Загорац. Уз школу подигнути су и
амбуланта, водовод и купатило за ђаке и сељане. Као лекар-
ка је радила Јозефа Нахмијас, Јеврејка из Бања Луке, коју су
мештани звали „доктор Лора”. Њу су 2. августа 1941. године
заједно са Цвијетом Кнежевић, пратиљом, усташе убиле и
обесиле покрај пута, код моста Шугавац.
Сводна је одавно била седиште парохије. Дрвена црква
налазила се на брду Брезице. Спалиле су је усташе, 8. ав-
густа 1941. године. Последњих година XX века сељани су
почели градњу нове цркве, од чврстог материјала.
Сводна је имала и своје соколско друштво, чији су
чланови били омладинци који су се бавили спортом и те-
лесним васпитањем. Старешина соколског друштва је био
надзорник пруге Иван Катић, родом из Далмације. Годи-
не 1937. формирано је и „Сељачко коло” под окриљем Са-
мосталне демократске странке, чији су истакнутији чла-
нови били: Загорка Умићевић, Лазо Лазић, Саво и Лазо
Радуловић, Станко Брдар, Лазо Десница, Драган и Млађо
Марин, Остоја Максимовић, Ђуро Сузић, Илија и Стево
Пилиповић.
У селу, као општинском месту, 27. марта 1941. године, у
дворишту основне школе, организоване су демонстрације
на којима је говорио Драган Марин.
После априлског рата и проглашења Независне Др-
жаве Хрватске, у чији састав је ушла и Босна, усташе су
почеле прогоне и убијања виђенијих Срба. Устаници су у
Сводној 31. јула 1941. године напали жандармеријску ста-
ницу, железничку станицу и рудник Љешљане. Убијен је
један жандар, а од устаника погинули су Божо Бабић и
105
Љубан Десница. Напад су организовали комунисти Јосип

Мажар – Шоша, Милорад Мијатовић и Мића Шурлан. На
челу једне групе устаника, која је у напад на жандармеријс-
ку станицу кренула из засеока Јањетовићи, био је Стеван
Јањетовић.
Усташе из Босанског Новог и Благај Ријеке су у два
наврата, 2. и 4. августа те исте, 1941. године, извршиле
напад на село и побиле десетак људи и жена (клањем, ве-
шањем, па и паљењем у кућама). Током такозване Румлеро-
ве офанзиве на Козару, 18. августа 1941, запаљена је сеоска
црква на Брезицама, земљорадничка задруга и четвртина
од укупног броја кућа. Већи део становништва је отишао
у збегове, у више планинске пределе. Током овог месеца у
Сводној је обешено, заклано, спаљено, убијено или поги-
нуло 40 мушкараца и жена. Од тада па до септембра 1944,
у Сводној је боравила једна усташка јединица која је обез-
беђивала пругу и пут Приједор – Босански Нови.52 Током
ове три године, устаничке партизанске јединице извеле су
тридесетак већих и мањих напада на усташке посаде, неко-
лико рушења мостова и железничке пруге.
Према истраживању наведене групе аутора, у Сводној
је било укупно 248 бораца НОР-а, и то по годинама: 1941.
године – 116, 1942 – 62, 1943 – 37 и 1944 – 33. Од тога броја
погинуло је 93, и то: 1941 – петоро, 1942 – 50, 1943 – 21, 1944
– 14 и 1945 – троје, а 68 бораца је рањено, и остали су ратни
војни инвалиди.
Веома велики број бораца из Сводне био је на старе-
шинским дужностима (укупно 117): један обавештајни
официр дивизије (Војислав Жујић), један заменик коме-
52
Исто, 6–10.
106
сара дивизије (Милан Обрадовић), још 55 официра, 21

подофицир и 39 старешина без чина. На крају рата, међу
њима су била два генерал-мајора, два пуковника, 10 пот-
пуковника, један мајор, 11 капетана прве класе, четворица
капетана, 21 поручник и шест потпоручника. Преживелих
45 првобораца из Сводне добило је „Партизанску спомени-
цу 1941”. У току рата у селу је било 148 чланова КПЈ и 103
члана СКОЈ-а.
Пре 1941. у селу су била 302 домаћинства, у току рата се
угасило 13 (међу њима и домаћинство Стојана Јањетовића),
те је на крају рата било 289 домаћинстава. Од 2.136 станов-
ника, у току рата њих 93 погинули су као борци – партиза-
ни, 178 су убиле усташе а 152 је умрлих и несталих. Укупно,
рат није преживело њих 423, однос сваки пети житељ села.
Током 1942. године у збегу на Козари било je 1.697 станов-
ника Сводне (80% укупног броја сељана). Рат је у логорима
провело 29 мештана. Од пролећа 1941. до јесени 1944, у селу
су спаљене 153 куће (свака друга), и више од 500 помоћних
објеката (штале, сењаци, чардаци).53
Из списка домаћинстава села Сводне, са приказом
броја чланова на дан 6. априла 1941, списка учесника у
збегу на Козари у току фашистичке офанзиве током јуна и
јула 1942. године, списка преживелих 15. маја 1945. и броја
спаљених зграда у току рата 1941–1945. наводим податке о
Јањетовићима.54
53
Исто, 20.
54
Исто, списак домаћинстава у прилогу.
107
Табела 1. Подаци о Јањетовићима у збегу на Козари 1942. године

Прежи- Спаљено
Редни број, име и Особа Особа у Спаљено
вело штала и Примедба
очево име домаћина 1941. збегу кућа
особа сењака
1. Анђа 4 3 3 1 2
2. Драган Милетов 3 2 3 1 2
3. Драган Остојин 5 4 5 1 3
4. Душан Јованов 7 7 6 умро 1943.
5. Душан Милетов 9 9 8 1 2 умро 1943.
6. Ђука Теодоров 9 5 6 2
7. Гавро Петров 6 6 3 1 2
8. Гојко Петров 5 4 5 2
9. Јован Мићин 17 16 15 1 6 умро 1942.
10. Младен Мићин 8 7 7 1 3
11. Младен Перин 4 3 3 1 2
12. Младен Васин 11 9 10 1 4
13. Михајло Ристин 12 12 11 1 2 умро 1943.
14. Остоја Петров 9 4 4
15. Остоја Васин 7 6 5 1 4
16. Пане Јовин 8 6 5 1 3
17. Перо Антов 6 6 5
18. Перо Јовин 2 2 1 1
19. Петар Аћимов 5 4 4 1 4
20. Сава Петров 2 2 1 1 2
21. Стеван Остојин 8 7 7 1 6
22. Стојан Стеванов 1 – – 1 1
23. Стојан Ристин 5 4 4 1 2
24. Васо Петров 5 4 5 2
25. Вукашин Перин 10 9 9 1 3
УКУПНО: 168 141 135 19 59
108
У Сводни је 6. априла 1941. године у 25 домаћинстава

(кућа) било 168 Јањетовића, од којих је у јуну и јулу 1942.
године у збегу на Козари била 141 особа, шесторо их је ум-
рло, а збег је преживело 135 особа. Од 25 кућа Јањетовића,
у току рата спаљено је чак 19 (у целом селу спаљена је свака
друга кућа) и још 59 помоћних економских зграда (штале,
сењаци, чардаци итд.).
Рат од наведених 25 домаћина није преживело њих
14: Јањетовић Јована Душан, умро 1943; Јањетовић Миле
Душан, умро 1943; Јањетовић Теодора Ђука (рођен 1873),
убијен од усташа 27. августа 1941; Јањетовић Петра Гавро
(рођен 1871), убијен 1943. у својој кући; Јањетовић Миће
Јован, умро 1942; Јањетовић Миће Младен (рођен 1912),
убијен у заробљеништву у логору Старо сајмиште код Зе-
муна, у току 1942; Јањетовић Пере Младен, погинуо 1942.
у борбама код Благаја; Јањетовић Ристе Михајло, умро
1943; Јањетовић Петра Остоја (рођен 1918), убијен у току
Козарачке офанзиве; Јањетовић Јове Пане (рођен 1900),
кога су 1941. године усташе живог спалиле у кући; Јање-
товић Јове Пера (рођен 1895), убијен 1942. у логору Јасено-
вац; Јањетовић Петра Сава (рођен 1903), убијен у логору
Старо сајмиште у Земуну, 1942; Јањетовић Стевана Стојан
(рођен 1899), убијен 1941. од усташа у Драготињу; и Јање-
товић Пере Вукашин (рођен 1903), убијен 1942. године у
Јасеновцу.
Поред наведених 14 домаћина, рат нису преживели
ни: Јањетовић Остоје Душан (рођен 1925), убиле га усташе
1942. у Равном Гају; Јањетовић Јована Ђурађ (рођен 1913),
убијен 1943. у логору Старо сајмиште у Земуну; Јањето-
вић Михајла Миле (рођен 1910), умро у логору у Немач-
кој; Јањетовић Ђуре Миља (рођена 1869), коју су усташе
109
1941. спалиле у кући; Јањетовић Пере Пепина (рођен 1903),

убиле је усташе 1942. у Јасеновцу; и Јањетовић Анте Перо
(рођен 1895), убијен 1942. у логору Јасеновац.
У логору Старо сајмиште у Земуну током целог рата
били су Јањетовић Петра Гојко (рођен 1912) и Јањетовић
Михајла Миле (рођен 1908), војници краљевине Југосла-
вије који су се 1945. вратили у Сводну.
У истом раду наведен је и списак бораца НОР-а из кога
наводим податке о Јањетовићима.
1. Јањетовић Михајла Никола, рођен 1912, земљорад-
ник, 1942. ступио у НОР, командир вода Пете крајишке
бригаде, преживео рат.
2. Јањетовић Михајла Алекса, рођен 1924, земљорад-
ник, 1941. ступио у НОР, борац Другог крајишког одреда,
погинуо у јулу 1942. на Козари.
3. Јањетовић Николе Ђуро, рођен 1925. земљорадник,
1942. ступио у НОР, десетар Пете крајишке бригаде, поги-
нуо 26. априла 1945. године на Сремском фронту.
4. Јањетовић Васе Ђурађ, рођен 1922, земљорадник,
1941. ступио у НОР, борац Другог крајишког одреда, поги-
нуо јула 1942. на Козари.
5. Јањетовић Васе Душан, рођен 1921, земљорадник,
1943. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1944, борац Другог
крајишког одреда, преживео је рат.
6. Јањетовић Васе Младен, рођен 1915, земљорадник,
1941. ступио у НОР, носилац „Партизанске споменице
1941”, члан КПЈ од 1943, старешина Пете крајишке бригаде,
рањаван у току рата, преживео је рат, активирао се у ЈНА,
капетан.
7. Јањетовић Миле Драган, рођен 1916, земљорадник,
1942. ступио у НОР, имао чин командира вода, преживео рат.
110
8. Јањетовић Миће Душан, рођен 1925, земљорадник,

1944. члан СКОЈ-а од 1944, борац у рату, преживео рат.
9. Јањетовић Миће Михаило, рођен 1924, земљорад-
ник, 1941, ступио у НОР, носилац „Партизанске споме-
нице 1941”, члан СКОЈ-а од 1942, члан КПЈ од 1942, заме-
ник команданта батаљона Једанаесте крајишке бригаде,
рањаван у току рата, преживео рат и активирао се у ЈНА,
пуковник.
10. Јањетовић Остоје Михаило, рођен 1925, земљорад-
ник, 1944. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1943, борац у рату,
преживео рат и активирао се у ЈНА, капетан I класе.
11. Јањетовић Остоје Перо, рођен 1923, земљорадник,
1941. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1942, борац Другог
крајишког одреда, погинуо јула 1942. на Козари.
12. Јањетовић Остоје Стеван, рођен 1900, земљорад-
ник, 1941. ступио у НОР, носилац „Партизанске спомени-
це 1941”, члан КПЈ од 1942, командант батаљона Двадесете
крајишке бригаде, рањаван у току рата, преживео рат и ак-
тивирао се у ЈНА, капетан I класе. Умро је у Сводној 1971.
године.
13. Јањетовић Стојана Марко, рођен 1924, земљорад-
ник, 1941. ступио у НОР, носилац „Партизанске спомени-
це 1941”, члан СКОЈ-а од 1942, члан КПЈ од 1943, командир
чете Једанаесте крајишке бригаде, рањаван у току рата,
преживео рат и активирао се у ЈНА, капетан I класе.
14. Јањетовић Лазе Михајло, рођен 1919, земљорад-
ник, октобра 1944. ступио у НОР, командир вода Двадесете
крајишке бригаде, преживео је рат.
15. Јањетовић Пане Манојло, рођен 1924, земљорад-
ник, 1944. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1943, борац у рату,
преживео рат и активирао се у ЈНА, водник.
111
16. Јањетовић Петра Васо, рођен 1921, земљорадник,

1942. ступио у НОР, командир вода Једанаесте крајишке
бригаде, рањаван два пута, преживео рат и активирао се у
ЈНА, поручник.
17. Јањетовић Саве Мирко, рођен 1927, земљорадник,
1944. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1944, борац, преживео
је рат.
18. Јањетовић Пере Младен, рођен 1912, земљорадник,
1941. ступио у НОР, члан КПЈ од 1942, командир вода Пете
крајишке бригаде, погинуо у фебруару 1943. године код
Благај Ријеке.
19. Јањетовић Вукашина Никола, рођен 1924, земљо-
радник, 1941. ступио у НОР, носилац „Партизанске споме-
нице 1941”, члан СКОЈ-а од 1942, члан КПЈ од 1944, коман-
дир чете Пете крајишке бригаде, преживео рат и активирао
се у ЈНА, капетан I класе.
20. Јањетовић Вукашина Вукосава, рођена 1926, до-
маћица, 1943. ступила у НОР, чланица СКОЈ-а од 1943,
болничарка Другог крајишког одреда, преживела рат.
21. Јањетовић-Јешић Ђуке Михајло, рођен 1911, земљо-
радник, 1942. ступио у НОР, борац Другог крајишког одре-
да, погинуо јуна 1942. године код Прљуговца (Сводна).
22. Јањетовић-Јешић Ђуке Младен, рођен 1923, земљо-
радник, 1941. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1941, члан КПЈ
од 1943, заменик командира чете Прве крајишке бригаде,
погинуо 31. августа 1943. у борбама код Витеза и Травника.
23. Јањетовић-Јешић Ђуке Стеван, рођен 1924, земљо-
радник, 1941. ступио у НОР, носилац „Партизанске споме-
нице 1941”, члан СКОЈ-а од 1942, члан КПЈ од 1943, делегат
вода Пете крајишке бригаде, рањаван, преживео рат и ак-
тивирао се у ЈНА, поручник.
112
24. Јањетовић-Јешић Ђуке Душан, рођен 1928, земљо-

од 1945, борац Крајишког одреда, преживео рат.
25. Јањетовић-Јешић Николе Радован, рођен 1924,
земљорадник, 1942. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1942,
борац Пете крајишке бригаде, рањаван, преживео рат.
26. Јањетовић-Јешић Јована Драган, рођен 1914, земљо-
радник, 1941. ступио у НОР, командир вода Другог крајиш-
ког одреда, погинуо јула 1942. године на Козари.
27. Јањетовић-Пејић Јована Душан, рођен 1915, земљо-
радник, 1942. ступио у НОР, члан КПЈ од 1943, командир
чете, преживео рат и активирао се у ЈНА, поручник.
28. Јањетовић-Ремић Мирка Душан, рођен 1927, земљо-
од 1944, борац Једанаесте крајишке бригаде, преживео рат.
Умро у Сарајеву 1975. године.
29. Јањетовић-Ремић Јове Ђуро, рођен 1917, земљорад-
ник, 1944. ступио у НОР, борац Двадесете крајишке бри-
гаде, преживео рат и ангажовао се у ЈНА, водник. Умро у
Сводној 1983. године.
30. Јањетовић-Ремић Лазе Раде, рођен 1915, земљорад-
ник, 1941. ступио у НОР, члан КПЈ од 1943, командир чете
Пете крајишке бригаде, погинуо октобра 1944. у Београду.
31. Јањетовић-Ремић Триве Вукашин, рођен 1923, зем
љорадник, 1941. ступио у НОР, члан СКОЈ-а од 1942, Дру-
гог крајишког одреда, погинуо јула 1942. године на Козари.
Од укупно 31 Јањетовића, колико их је било у партиза-

нима у НОР-у, 12 је погинуло, а 19 преживело, од којих се
11 активирало у ЈНА. Шесторо њих носиоци су „Партизан-
113
ске споменице 1941”, док се дванаесторо у току рата учла-

нило у КПЈ.
Из Сводне, становништво се почев од Другог светског
рата стално исељавало, највише ка Новом и Бања Луци.
Према попису 1991. године, у селу је било 1.230, а 2013 –
1.086 становника.
Према мојим истраживањима, Св. Јована за славу
имају Јањетовићи у Поткозарју, у Сводној и Подградцима.
Из ових места с временом су се раширили и у нека околна:
Јунузовце, Двориште, Читлук, Добрлин, а неколико поро-
дица је било и у Сарајеву. После Другог светског рата и ве-
лике колонизације Војводине, више породица Јањетовића
насељено је у Банату, Бачкој и Срему, одакле су касније пре-
лазиле у Нови Сад и Београд.
Крајем јуна 1999. био сам у Сводној и разговарао са
Николом Јањетовићем, рођеним 1924. године, који станује
на кућном броју 32. За време Другог светског рата био је у
партизанима, демобилисан је 1947. јер није хтео да остане
у војсци и вратио се у село. Све до 1960. живео је у Горњој
Сводној, у засеоку Јањетовићи. Тада је изградио себи кућу
у Доњој Сводној, уз главни пут Приједор–Нови.
Никола ми је рекао да су му старији сељани причали
да су Јањетовићи дошли из Хан Кола код Бања Луке, уз пут
ка Новом. У некој завади, Јањетовићи убију бега и побегну
у Горњу Сводну, јер је тамо други бег био на власти. Дошле
су две породице Јањетовића и населиле се поред садашње
школе, где су сада Вуковојци (дошљаци из Лике који славе
Св. Јована). Ту су, на потоку званом Сарајдина, имали свој
млин који су сви звали Јањатовића млин. Он је тај млин
обновио и одржава га.
114
Када сам разговарао са Николом, у Горњој Сводној

било је 29 кућа Јањетовића и то према шпицнаметима:
Пејића – 3, Ремића – 7, Пеиловића – 8, Даминића – 4, Ће-
лића – 1 и Јешића – 6.
Уз пут Приједор–Нови у Доњој Сводној биле су још че-
тири куће Јањетовића, који су се после Другог светског рата
доселили из засеока Јањетовића.
Надимке су ови огранци Јањатовића добили по прези-
менима неких козарачких породица. Но, сви славе Светог
Јована.
Никола ми ништа није умео рећи о пресељењу Јањето-
вића у Подградце и околна места.
У засеоку Јањетовићи у Горњој Сводној поред 29 кућа
Јањетовића било је још Шурлана (Св. Јован, Св. Никола) –
у 7 кућа, Цвијића (Св. Василије) – 3 куће, Малбашића (Св.
Ђурђиц) – 1, Кнежевића (Св. Ђурђиц) – 1, Адамовића (Св.
Јован) – 3, Кантара (Св. Јован) – 4.
Шурланима је основна слава Св. Никола, па су се, најве-
роватније, неки од њих призетили у Јањетовиће и промени-
ли славу у Св. Јована. Св. Николу славе Шурлани у: Гоми-
оници (Бањалучки протопрезвитерат), Дворишту, Добрли-
ну, Костајници, Новој Варошици, Сводној и Читлуку (све
у Дубичком протопрезвитерату). У Ребровцу (Бањалучки
протопрезвитерат) славе Ђурђевдан и Лазареву Суботу, а
Св. Јована у Сводној (Дубички протопрезвитерат).
Цвијићи славе Св. Василија у Јеловцу (Приједорски
протопрезвитерат), Костајници (Дубички), Приједору
(Приједорски) и Сводној (Дубички). Ремићи у Јошавки код
Бања Луке славе Ђурђевдан. Малбашићи славе Ђурђиц у
Добрлину (Дубички), па су, вероватно, отуда дошли у Свод-
ну. Кнежевићи славе Св. Ђурђиц у Бистрици (Бањалучки
115
протопрезвитерат), Добрлину (Дубички), Љубији и Прије-

дору (Приједорски) и Читлуку (Дубички), те су из неког од
ових места дошли у Јањетовиће.
Адамовића који славе Св. Јована има веома много у
бројним местима по Крајини, те им је то, изгледа, основна
слава. Има их у Дубичком, Крупском, Уначком, Бихаћком,
Градишком, Кључком, Петровачком, Приједорском, Герзо-
вачком, Бањалучком, Травничком протопрезвитерату, и
у Санском Мосту. Највећа концентрација Адамовића је у
Крајини, а нема их у средњој и источној Босни.
Кантара са славом Св. Јована има у Агићима (Дубички
протопрезвитерат), Бихаћу и Хргару (Бихаћки), Пољавни-
цама и Сводној (Дубички) и Хадровцима (Сански Мост).55
Старинцима се у Сводној сматрају Јањетовићи, Канта-
ри, Адамовићи и Шурлани.
Према казивању Николине бабе (мајчине матере) Стоје
Адамовић (1850–1943), негде 1857, када је она имала само
седам година, Јањетовићи су због зулума неког бега из-
бегли у Растовац код Костајнице, где су остали четири-пет
година.
Никола зна за два брата, Милета и Стевана. Према
мојој процени, они су рођени почетком XIX века.
– Стеван (рођен око 1830), имао је Петра (имао пето-
рицу синова), Мићу (имао три сина) и Остоју (имао четири
сина).
– Миле (рођен око 1830) имао је Петра и Николу и
више кћери. Никола је имао пет кћери (Сару, Мару, Виду,
Саву и још једну, чије име немамо забележено).
55
Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993.
116
Петар Милетов (1852–1908) венчао се са Маром Кук-

рик из Мракодола и са њом је имао Вукашина, Млађена и
Вукосаву.
Млађен има Драгољуба (кћери Бранка, Јелена), Милу-
тина (Игор у Београду има сина, Млађен у селу је нежењен)
и кћер Миру.
Вукашин (1902–1942) се оженио Милевом Крећа, са
којом је имао синове: Николу, Милета, Перу и кћери Вуко-
саву, Јелу, Радојку, Саву и Боју.
Никола (1924–?), казивач, оженио се први пут 1943. го-
дине, Савом Шурлан (1923–1997), са којом није имао деце.
Док је он био у партизанима, супруга му се преудала за Ду-
шана (Миће) Јањетовића од Даминића. Никола се потом
венчао са Драгињом (Петра) Јањетовић од Пеиловића и са
њом има Милана (кћери су му Драгана и Бранка), Млађена
(син Никола рођ. 1980, кћер Николина 1984) и Персу, удату
Жујић.
У Сводној је било још међусобних бракова међу Јање-
товићима, с обзиром на то да су се веома разгранали и с
временом и разродили.
Никола ми је за Јањетовиће говорио да су веома црне
пути, средњег раста, крупни, ратоборни и лако прибегавају
физичким обрачунима. Према супругама су се често лоше
опходили, па се у околним селима говорило: „Из Јањето-
вића можеш узети младу, али у Јањетовиће не дај кћери”.
По плаховитости и ратоборности посебно су познати
Јањетовићи звани Ремићи. Они живе одвојено, груписани
у посебан заселак, високо у брду. У селу су и остали Јање-
товићи груписани по надимцима, вероватно онако како се
род ширио а синови подизали куће око очевине.
117
Од Пеиловића у оближњим Прусцима има пет кућа

Јањетовића. Прусци су село удаљено три-четири киломе-
тра, и у њему постоје три куће Гњатовића (славе Св. Нико-
лу) које зову Личанима, због изразито крупне грађе. У овом
селу живе и Качавенде.
Горе, на брду, је тромеђа села Сводна, Грабашница и
Прусци (Ахматовци).
Топоними по презимену Јањетовић су: заселак Јањето-
вићи у Горњој Сводној, гробље Јањетовића изнад засеока и
Јањетовића кото (удолина у којој је њихов заселак).
Никола ми је говорио да су о Сводној писали генерали
Јово Босанчић и Војин Жујић, који су живели и умрли у
Београду.
Он се сећа да су у току Другог светског рата, 2. августа
1941, баш на Св. Илију, усташе (Хрвати и муслимани од Би-
хаћа и Приједора) запалиле цело село и дрвену цркву поврх
села, на брду у засеоку Брезијци. Спалили су све куће Јање-
товића изузев три, у којима су домаћини успели да угасе ва-
тру. Сада се поред цркве налазе старо и ново партизанско
гробље. На овом гробљу од Јањетовића се сахрањују само
Ремићи. Напомињем да је код Бања Луке у селу Јошавка за-
бележено презиме Ремић, али нисам успео да утврдим везу
између овог презимена и надимка Јањетовића у Сводној.
После Другог светског рата, међу Јањетовићима је било 27
резервних старешина – бивших партизана. Године 1948. у
селу је било 50 ђака, а 1999. само двоје, јер су се многи до-
маћини иселили у Нови и Приједор. Тако је 1998. у целој
Сводној било само неких 1.200 бирача.
На моје питање о карактеристичним личним имени-
ма у Јањетовића, казивач Никола Јањетовић наводи да су
имена Живко, Никола, Стојан, Јово, Марко, Милева, Зора,
118
Сава, Драгиња веома честа. Име Млађен (Младен) је нају-

честалије и тада је било 14 Јањетовића са овим именом.
Име Недељко је нешто ређе. Питао сам га да ли су се у
Сводној и околини јављала имена Аврам и Прокопије, али
је одговорио да тих имена у Поткозарју није било. Ово ме је
занимало јер су ова два имена некада била честа међу Јања-
товићима у Сомбору, а наишао сам на њих и у Лици, код
тамошњих презимењака.
По повратку у Нови Сад, крајем 1999. разговарао сам
са Мирком Шурланом (Скојевска 7, Нови Сад) који ми је
предочио кратку лозу куће Јањетовића-Даминића, у коју се
преудала његова сестра Сава.
Мирко (1926–?) ми је рекао да је Мића Даминић (Јање-
товић) имао три сина: Млађена, Михаила и Душана.
Млађена (1909–1942) су на почетку Другог светског
рата заробиле усташе, кратко је задржан у Јасеновцу, а за-
тим пребачен у Београд, где је убијен у логору на Сајмишту.
Други Мићин син, Михаило Јањатовић (1923–1992),
био је у партизанима. После Другог светског рата радио је у
војсци, где је имао официрски чин. У пензију је отишао као
потпуковник. Живео је у Сарајеву, где је и умро.
Трећи Мићин син, Душан Јањетовић (1925–1999), то-
ком Другог светског рата оженио се Савом Шурлан, која је
раније била удата за Николу Јањетовића. Са њом је имао
децу: Мићу (радио у Сиску, сада је избеглица у Петровара-
дину), Драгана (официр, остао у Словенији), Микана (жи-
вео у Петрињи, сада је избеглица у Новом Саду), Михаила
који је остао у Сводној и три кћери (тројке), које су се поу-
давале у околна села ближе Новом Граду.
Током 2017. у неколико наврата разговарао сам са
Миљанком Јањетовићем (1945) који сада живи у Новом
119
Саду (Руменачка 51). Миљенко је рођен у Горњој Свод-

ној (Нови Град). Висок је 172 цм, средње грађе, чврст и
витак (76 кг), седе, мало коврџаве косе и смеђих очију.
Као младић, 1961. године отишао је у војску, у Пулу,
где је 1964. године завршио средњу морнаричко-техничку
подофицирску школу. Од 1965. је био на подморницама по
целом Јадрану, од Пуле, преко Сплита, до Тивта. Од 1972.
до 1975. ванредно, уз рад, студирао је организацију рада и
стекао диплому инжењера организације рада. Од 1976. је
потпоручник, а од 1987. капетан I класе. Пензионисан је
1992. године. Два пута се женио, али нема деце.
Миљанков отац звао се Ђуро, а мати Зорка, рођена Бр-
дар, из села Марини у близини Новог Града. Ђуро (1917–
1983) био је сељак, као и његови преци. Током 1944. године
ступио је у Двадесету крајишку бригаду у којој је остао до
краја Другог светског рата. После рата ангажовао се у Југо-
словенској народној армији, где је имао чин водника.
Миљанков деда Јован је 1937. из Горње Сводне отишао
у Округљачу код Вировитице, где је живео са породицом. У
пролеће 1941. у његову кућу дошле су усташе и рекле да ће
њега и све укућане поклати ако их сутра затекну ту. Одмах
су покупили оно основно и отишли у Вировитицу, а одатле
за Србију. Три дана су Јово и баба са осморо деце путовали
до Шапца. У Шапцу и околним селима провели су четири
ратне године. После рата су се вратили у Округљачу, где су
живели до 1957, када су се преселили у Банатско Ново Село.
Надимак Миљанкове фамилије је Ремићи. За своје
рођаке, Јањетовиће (Ремиће) Миљанко каже су обично
средње висине (170–180 цм), тек покоји је виши, црни су
и кестењасте косе, веома тамне пути, виткији и мршавији,
међу њима нема ћелавих, већ само понеки проћелав, али
120
сви у старости оседе. По темпераменту су жестоки, па у ка-

фанама лако заподевају свађу и тучу. На славама и зборо-
вима воле да се веселе, играју у колу и певају. При женидба-
ма често су отимали девојке из других породица.
Миљанко ми је понешто казивао о свом прадеди и ње-
говим потомцима. Ђурађ Јањатовић, рођен око 1870, имао
је синове Јова, Трива и Марка.
Најстарији Ђурађов син Јово (рођен око 1890) из пр-
вог брака са Драгињом Угрен имао је: Ђуру (1917–1983)
и Стевана (1919–1987), а са другом женом Ружом Дашић:
Драгана, Михајла, Миленка, Влада и кћери Росу, Драгицу,
Вукосаву и Босиљку (Босу).
Од средњег Ђурађовог сина Триве су Мирко (отац ка-
зивача Миљанка), Вукашин који је погинуо на Козари 1942.
и кћери Рада, Мира, Љуба и још две.
Од најмлађег Ђурађовог сина Марка, из првог бра-
ка су кћери Коса и Дуја, а из другог су Милош (два сина),
Михајло (три сина), Маринко (две кћери) и кћери Стана и
Винка.
Ђуро Јовин је са Зорком Брдар имао Стојана (1940–
2015), који са Миљом Цвијић рођ. 1942 (која је жива) има
Душана (има Јована, Стојана и Јелену), Миљанка који је у
двадесет седмој години погинуо у саобраћајној несрећи и
Славицу; затим Миљанка (1945), казивача; и на крају Не-
нада, који са Горданом Слијепац има Бојана (нежењен) и
Предрага (село Гламочани код Бања Луке, има две кћери)
и кћери Радмилу (умрла у доби од три месеца), Росу, Дару,
Љепосаву и Наду.
Стеван Јовин има сина Александра (1951), који живи у
Суботици и има кћер.
121
Драган Јовин има Миленка (Драган и још један син),

Мирјану и још једну кћер.
Михајло Јовин је имао сина Јовицу, који је умро у три-
десет осмој години као нежења, и Оливеру.
Миленко Јовин се није женио.
Владимир Јовин, звани Владо, има две кћери близна-
киње и управник је душевне болнице у Падинској скели у
Београду.
У списку бораца наведен је Никола Михајла Јањето-
вића (1912) земљорадник, 1942. ступио у НОР, командир
вода Пете крајишке бригаде, преживео рат. Никола Ми-
хајлов је од Јањетовића званих Пеиловићи. О његовом по-
томству говорила ми је током лета и јесени 2016. године
Иванка Лазин, удата Јањетовић из Будисаве.
Причали су јој да су у Горњој Сводној у једном дво-
ришту биле три куће Михајлових потомака, мисли Нико-
лине браће, и то: Остоје (имао две кћери), Миле (имао само
кћер) и Микајло (имао Наду и Мирослава). Имали су и се-
стру Љепосаву која се није удавала.
Никола Михајлов (1912–1976) оженио се неком Кр-
стом, са којом је имао сина и кћер Винку. Супруга и деца
умрли су му током рата, од тифуса. Друга жена била му је
Цвијета (1921–2007), кћер Остоје Јањетовића (надимак Да-
минић). Са њом је имао: Сретка, Бору, Милицу и Борку.
Друга Николина жена, Цвијета, била је удовица. Прво
је била удата за Драгана Шурлана са којим је имала Драго-
мира и Николу. Драган Шурлан погинуо је у Земуну у Дру-
гом светском рату, па је синове преузео његов брат.
Сретко Николин (1945–1999), ожењен Иванком Лазин
(1951), која је казивачица, из Потпорња код Вршца. Иван-
122
кина рођена сестра Бранка удала се за Драгомира Шурла-

на (Цвјетиног сина из првог брака). Код ње је на прослави
Нове 1970. године Иванка упознала Сретка. Венчали су
се 14. јануара 1970, и већ сутрадан отишли у Ријеку, где
је Сретко радио у „Торпеду” (фабрика мотора за тракто-
ре). Рекла ми је да је то њена велика љубав – десило се
заљубљивање „за три дана” и удаја за „две недеље”. Муж је
од 1969. био токар (ливац) у Ријеци. Почео је да „србује”,
те је после Маспока (1971) врло брзо добио отказ у „Торпе-
ду”. Наредне, 1972. године, дошли су у Нови Сад где су се
обоје запослили у ХИНС-у (Хемијској индустрији Нови
Сад). Предузеће је производило пластику и хемикалије,
а имало је близу 700 радника. Са Сретком је Иванка из-
родила двоје деце: Снежану (1971) и Зорана (1980). Били
су подстанари све до 1987. кад су купили кућу у Будиса-
ви. Тешко су сносили трошкове закупа, јер су имали двоје
мале деце, што је већини станодаваца сметало. Супруг
је за куповину куће од уштеђевине дао 70%, а предузеће
ХИНС преосталих 30 одсто. Иванка добија мужевљеву
пензију. Кћер Снежана се удала за Јеленка Малешевића, са
којим има Наташу (2003) и Вукашина (2004). Живе у Ма-
лим Радинцима код Руме. Син Зоран се венчао са Слађа-
ном Пешић из Ковиља, са којом има Душана (2002) и Ни-
колу (2008). Зоран са породицом и мајком живи у очевој
кући у Будисави.
Бора Николин (1948) оженио се Маријом Трепић, мус-
лиманком из Приједора. Одселили су се у Немачку, где им
се родио син Никола. И Никола је већ ожењен и има кћер
Дану.
Милица Николина (1950) живи у Ријеци са мужем
Стојаном Дејановићем из Прусаца.
123
Борка Николина (1954) живи у Дубици са мужем Бо-

жом Бањцем.
У Новој Градишки има Јањетовића чији се предак досе-
лио из Сводне негде око 1880. године.
Године 1997. од Душана Јањетовића из Београда (Маке-
донска 35) добио сам кратак родослов Јањетовића из Нове
Градишке, који је саставио његов брат од стрица Угљеша.
Исти родослов добио сам 2016. и од Слободана Јањетовић
из Новог Сада, који ми је нешто детаљније причао о својој
породици.
Миле Јањетовић (1860–1934) учествовао је у убиству
неког Турчина из Босанског Новог, па је због тога преко
Козаре побегао из Сводне у Босанску Градишку, а потом
у Нову Градишку. Имао је шесторо деце, која су остала у
Сводној. У Новој Градишки, Миле је завршио ковачки
занат. После стицања квалификације вратио се у Босанс-
ку Градишку и отворио ковачку радњу у данашњој Улици
Чеде Ковачевића. Био је омањи растом и изразито црне
пути због чега су га звали „црни Миле”. Судећи по надимку,
Миле је вероватно био од Јањетовића са надимком Ремићи.
Оженио се Јованком Вуковић (1872–1942), високом, ста-
ситом и лепом женом. Јованкина мајка је била из породи-
це Остоје Јањетовића Корманоша, хајдучког харамбаше и
вође устанка на Козари и Просари, у историји познатог као
Босанско-херцеговачки устанак. Миле је умро у Босанској
Градишкој. Јованка је умрла или је убијена за време немач-
ко-усташке офанзиве на Козари 1942. године.
Миле и Јованка су имали: Бранка (1892–1943), Дра-
гињу (1895–1923), Даницу (1898–1943), Миру (1901–1988),
Живка (1904–1979) и Гојка (1907–1980).
124
Бранко Милетов оженио се Милком Босанчић (1901–

1962), са којом је имао Угљешу (1926–?), а он две кћери
(Љиљану и Бранку) и сина Милана (1929–1976), који је са
Даринком Николић имао кћер Љубу и сина Бранка (1957).
Драгиња Милетова удала се за Вида Миладиновића са
којим је имала синове Миленка и Жарка, од којих у тој по-
родици има мушких потомака.
Даница Милетова удала се за Станка Тодоровића
(1880–1934), чије потомство Угљеша није истраживао.
Мира Милетова се удала за неког Шушића са којим је
имала кћер Љубу, од које је Мирица, удата за Станка Це-
ровића. Угљеша није истраживао да ли је Мира Милетова
имала још деце.
Живко Милетов оженио се Милосавом Барац (1910–
1977), са којом има синове Слободана (1941) и Небојшу
(1946–2011). Слободан је завршио Технолошки факултет
у Новом Саду где је касније магистрирао, докторирао и
радио као професор. У младости је играо одбојку у ново-
садској „Војводини”, у првој савезној лиги СФР Југославије.
Слободан се оженио Маром Микић (1948) родом из Глава-
ца код Оточца, са којом има Небојшу и Синишу. Небојша
Слободанов (1970) студирао је на Факултету спорта и фи-
зичког васпитања, оженио се Слађаном Чабрило, дипло-
мираним електроинжењером која сада ради као професор
на Тајвану и са њом има сина Огњена (2005). Сво троје су
на Тајвану, где Небојша ради као конобар. Синиша Слобо-
данов (1975) студирао је пољопривреду, оженио се Леном
Дрча (дипломирала на позоришној академији) са којом има
кћер Влатку (2013) и сина Јована (2014). Синиша живи у
Новом Саду, где има приватну трговачку радњу.
125
Гојко Милетов завршио је богословију и оженио се

Вукицом Јаракула са којом је имао кћер Наду и сина Душа-
на. Гојко је прво службовао у Клашницама код Бања Луке,
а после Другог светског рата у Разбоју Лијевче (Србац).
Касније је био професор на Богословији у Београду, где
се и преселио. У Београду је и умро. Нада Гојкова се удала
за Јову Чубриловића с којим има сина Милорада. Душан
Гојков оженио се Зорицом са којом има кћер Наташу и сина
Бојана.
Родом из Сводне је Остоја Јањетовић Корманош, вођа
једне хајдучке чете у Босанско-херцеговачком устанку 1875.
године. Рођен је око 1830, а погинуо 10. септембра 1875. у
бици код Гашнице. Остоја је у младости био кормилар на
лађи Јоце Михајловића, који је реком Савом превозио робу
и путнике, те му отуда и надимак Корманош. Са својом
четом Остоја је на Козари, у околини Босанске Градишке,
палио турске карауле и чардаке. У почетку је био на челу
устанка, али је вођство врло брзо преузео хајдук Петар
Поповић Пеција (1826–1875), који се истакао и у буни
1858, која се по њему и назива Пецијина буна.
Србија је помагала устанике и новчано и оружјем. Васо
Видовић, трговац из Босанске Градишке, договорио је да
Србија устаницима испоручи 1.500 пушака и 130 сандука
муниције. Оружје је 6. септембра 1875. године довучено
лађом до Гаштице, у близини Градишке. Петар Поповић
Пеција повео је устанике, међу којима је био и Остоја Јање-
товић, да преузму оружје. Том приликом устанике су опко-
лиле јаке турске снаге и 10. септембра погинули су и Пеција
и Остоја Јањетовић.
126
У БИСТРИЦИ КОД БАЊА ЛУКЕ
Село се налази десетак километара од Бања Луке, нешто

пре Бронзаног Мајдана, на путу за Сански Мост и једно је
од најстаријих у околини. Насеље је раштркано и обухвата
тридесетак заселака која се зову по презименима њихових
становника. Један од тих заселака су и Јањетовићи.
У јуну 1999. године био сам у селу Горњој Бистрици,
у засеоку Јањетовића и разговарао са тамошњим Јањето-
вићима. У Бистрици и Бањој Луци има тридесетак кућа
Јањетовића. Сеоска црква посвећена је Св. Духовима.
Казивачи Божидар и син му Стојко Јањетовић рекли
су ми да су се њихови преци населили у ту област из пре-
дела Гламоча, а тамо из Црне Горе. По предању, њихови
презимењаци у Пискавици и Доњој Бистрици насељени су
из Горње Бистрице. Свим овим Јањетовићима слава је Св.
Никола.
Божидар Остојин, казивач, рекао ми је да је његов пра-
дед Стево био један од чланова велике породичне задруге
Боже Јањетовића (рођеног око 1830).
Стојко Божидаров ми је причао о потомству свога чу-
кундеде Стевана (рођеног око 1850), који је имао сина Васу
и још једну кћер, чијег се имена не сећају. Васа је рођен 1872.
а умро је 1918. године. Кад се оженио, деца су му умирала
одмах по рођењу, те је, по народном веровању, како би му
се пород очувао, сину рођеном 1902. дао име Остоја. Ово
дете им је једино преживело.
127
Остоја Васин (1902–1984) оженио се Ђуђом Вучић, с

којом је изродио бројно потомство: осам синова и две кће-
ри, а једно дете им је умрло на порођају.
Од Бранка Остојиног (1926–?) су: Љубан (има Зорана),
Драгојко, Видосав и Драган који има синове: Горана, Бран-
ка и још једног.
Божидар Остојин (1930) има Стојка и Борислава. Стој
ко има Наташу и Александра, а Борислав има две кћери.
Лука Остојин (1933) има Миленка, Мирослава и Мил-
ку.
Вид Остојин (1937) има синове Рада и Светка.
Ђура Остојин (1941) има сина Вјекослава и кћер Наду.
Мирко Остојин (1943) има сина Момира и кћер Ђурђи-
цу.
Остоја Јањетовић са супругом Ђуђом Вучић и синовима, у

Бистрици, у дворишту Остојине куће, око 1970.
128
Јањетовићи у Бистрици код Бања Луке
Коста Остојин (1948) има три кћери: Љиљану, Гордану

и Драгану.
Јованка Остојина (1935) удата је за Милана Чегара, са
којим има два сина и две кћери.
Анђа Остојина (1925–?) удата је за Љубана Кнежевића,
са којим има сина Предрага и четири кћери.
Остојин син Сава и кћер Драгица умрли су као у ра-
ном детињству. Још једно дете им је преминуло одмах на
рођењу.
Ови Јањетовићи су средњег раста, мршави, сувоњави,
црномањасти, црних или смеђих очију, често веома тамног
тена.
Из породичне задруге Боже Јањетовића казивачи пам-
те његовог сина Станоју, од кога су Ратко и Новак. Ратко
Станојев има сина Драгу (који има Раденка и Радомира) и
две кћери. Новак Станојев има Милорада и Милоша и че-
тири кћери: Смиљу, Крсту, Анђу и Стану.
Друга кућа (породична задруга) у Бистрици била је
кућа Милића Јањетовића. Његов син Лука имао је петоро
мушке деце: Драгутина, Марка, Ису, Милета и Николу.
Од Драгутина Лукиног су: Зорка, Радојка, Стоја, Бори-
вој (има два сина и кћер), Славко (има сина), Јован и Гојко
(Милан, Видосав, Бранислав и две кћери).
Од Марка Лукиног су: Лела, Анђа, Петар, Милован,
Вељко и Крста.
Од Исе Лукиног су: Ђорђе и две кћери.
Од Милета Лукиног, који је отишао у Америку и тамо
умро, остала је кћер Недељка, удата Лалић, која живи у Бе-
ограду.
Од Николе Лукиног потичу: Петар (погинуо у четни-
цима), Ђорђе (живи у Зрењанину, има две кћери), Бранко
129
(нема деце), Миле (живи у Брињу), Даница, Драга, Љуба,

Анка и Јелка.
Потомци Стевана и Боже (прва породична задруга) и
Милића Јањетовића међусобно су у даљем сродству, али
казивачи нису знали појединости, односно нису умели да
прецизирају степен тог сродства. Ове три групе Јањето-
вића немају шпицнамет.
У селу живе и двојица браће: Остоја и Милан Јањето-
вић, који имају шпицнамет Бурић и за које кажу да су из
треће куће (породичне задруге). Отац им се звао Тешо, а
деда Кршо.
Неки од старијих Јањетовића су говорили да су њихови
преци дошли из Херцеговине, а неки пак да су још у давна
времена, одмах после Косовског боја, стигли овамо из Црне
Горе.
Разговарао сам и са Милованом Јањетовићем (1925–?)
који ми је рекао да у Бистрици има 11 кућа Јањетовића,
полазећи одоздо узбрдо: Милоша Новака Станојева, Вида
Остоје Василијева, Винка Петра Маркова, Милована Мар-
кова (казивача), Драгана Ратка Станојева, Драгана Остоје
Тешова, Јована Драганова, Светислава Славка Драганова,
Горана Милана Тешова, Милана Гојка Драганова и Божида-
ра Остоје Василијева.
У Бања Луци има двадесетак кућа Јањетовића из Бист-
рице, који су се тамо одселили после Другог светског рата.
Према причама старијих Јањатовића, они су у овај крај
први дошли. Била су то два брата, Мацан и Јањо. Од Маца-
на су Мацановићи, а од Јање Јањетовићи. И једни и други
славе Св. Николу.
Према мојим ранијим истраживањима, Мацановићи
славе Михољдан (Бистрица, и Рибник код Кључа) и Св.
130
Николу у Бањалуци, Бистрици, Илијашу, Сарајеву и Стра-

жицама код Кључа, те ће бити да им је ово основна слава.56
Милован памти да се даљи рођак његовог деде Луке
одселио у Пискавицу и да сада тамо има осам кућа Јањето-
вића. После Првог светског рата, у Бистрици су постојале
само три куће Јањетовића и то: Боже, Луке и Теша. Божо и
Лука су били даљи стричевићи и свака кућа је имала више
од двадесеторо чељади. С Тешом се нису рођакали, а њего-
во домаћинство је бројало само пет чланова. Његова прича
је скоро у потпуности сагласна са казивањима Божидара
Остојиног.
По речима Милована Јањетовића:
– од Боже су следеће куће у Бистрици: Милоша, Вида и
Божидара, а у Бања Луци: Бранка, Луке, Ђура, Стојка, Бо-
рислава, Косте, Рада, Светка, Милорада, Милоша, и у Руми
од Мирка;
– од Луке су у Бистрици куће: Милованова, Винкова,
Миланова, Јованова и Светиславова, а у Бања Луци: Мило-
сава, Маринка, Винка, Вељка, Миодрага, Мирослава, Ми-
лана, Бранислава, Видосава, Новака и Влада;
– од Теша су у Бистрици куће Драгана и Горана, а у Бања
Луци: Недељка, Ненада, Милосава, Драгана и Драгомира.
Кажу да су за време Турака, све до Првог светског рата,
данак плаћали Расим-бегу Муктаревићу, и то по трећину
жита и свих осталих усева и домаћих производа.
У децембру 2016. године, у Руми (у Улици Слободана
Пенезића бр. 87) разговарао сам са Мирком Јањетовићем.
Мирко Остоје Јањетовића рођен је 1943. године у Бист-
рици. Први је из свог села који је уписао осмогодишњу
56
Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993.
131
школу. После Другог светског рата, кад је требало поћи

у први разред, имао је већ девет година што се при упи-
су испоставило као проблем па су његова старија браћа
код матичара издејствовала да му се као година рођења
наведе – 1945. Од тада, то је званичан податак о његовој
личној документацији. После основне школе отишао је у
Бања Луку, где је завршио средњу угоститељску школу. У
Руму је дошао 1963. и ту је цео радни век провео у угос-
титељству. Најдуже је радио у „Румском мотелу”. Код куће
је држао по две-три свиње и нешто живине. Послушао
је старе Сремце који су му говорили: „Брљавко, то што
имаш у оборима, то ћеш и јести, а ако живиш од плате,
гладоваћеш.” Звали су га Брљавко пошто никад нису били
начисто с тим да ли им је за јело и пиће наплатио који
динар више. Говорили су да је, издајући им рачуне, увек
„врлудао и брљавио”.
Мирко се 1964. оженио Милком Мајкић (1946) из села
Јапра Мајкић, са којом има сина Момира (1965) и кћер
Ђурђицу (1972). Момир се 1990. венчао са Здравком Стока-
нов из Острожинаца код Осијека (слава му је Ђурђевдан),
са којом има кћер Јелену (1995). Јелена је завршила средњу
пољопривредну школу, смер хортикултуре. Здравка Стока-
нов је после више година брака оставила Момира и преу-
дала се. Са другим мужем има још једну кћер. Једно време
Здравка је радила у иностранству, а сада са супругом живи
у Руми. После развода Момир се није више женио и са кћер-
ком све време живи у очевој кући. Запослен је у „Јуполу” у
Шимановцима, као шеф магазина боја, лакова и других хе-
микалија за грађевинарство. Миркова кћер Ђурђица удала
се за Жарка Остојића из Руме, са којим има сина Михајла
(2003).
132
Мирко каже да су Јањетовићи из Бистрице и они из

Пискавице истог порекла. По досељењу у Бистрицу прво
су живели тамо где су им и сада куће. После неког времена,
отишли су у Церик, пола километра узбрдо, где су имали
дрвене куће које су се могле преносити. Предео је био стрм,
неприступачан за воловска кола и подалеко од воде. Због
тога су се вратили на своје старо огњиште, где и сада живе.
Није познато зашто су се селили у Церик.
Зна се да су постојале три породице Јањетовића: Ос-
тојина, Маркова и Стојанова. Остојини синови носе нади-
мак Васићи, а Маркови – Лукићи, док Стојанови синови
немају придевак.
Имања Остојиних и Маркових синова (Васића и Лу-
кића), земља и шуме, свуда су једна до других, јер су их
стицали деобом негдашње заједничке имовине. Те шуме
и земљиште налазе се у Вучковим странама, Гричу, Брду,
Дамјановом долу, Стубњу, Стрњуштини и Механишту. Но,
Јањетовићи са надимком Бурићи, чије се куће налазе од-
мах покрај њихових, имају само окућнице на просторима
где су баре и ливаде (долина уз Бистрицу), а на поменутим
локалитетима немају свих поседа, те су изгледа у далеком
сродству, које је с протоком времена пало у заборав.
133
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
ЂОРЂЕ ЈАЊАТОВИЋ рођен је 2. маја 1954. године у

Сомбору, од оца Јована и мајке Стане, рођене Гњатовић.
Магистар је економских наука. Од 1994. године живи у
Новом Саду, са супругом и сином. На основу подата-
ка из црквеног пописа Дабробосанске митрополије из
1882. објавио је књигу Презимена Срба у Босни (Сом-
бор, 1993; друго, измењено издање: Бањалука, 2020).
Аутор је и књиге Живот са пчелама – Пчеларска би-
ографија Ђорђа А. Јањатовића, која се бави историјом
пчеларства у Сомбору и сомборској породици Јањато-
вић (2001). Од 15. јуна 2001. до краја 2010. био је члан
новосадског удружења „Ћирилица”, а од 12. фебруара
2005. до краја 2010. и председник Одбора за службену
и јавну употребу српске ћирилице. О десетогодишњим
активностима Удружења објавио је књигу Борба за ћи-
рилицу (2011). Током 2016. објавио је књиге: Свечари
капетана Бранковића и Борба за ћирилицу – наставак.
Почев од 2001. у јавности се залаже за то да ћирили-
ца буде једино службено писмо српског језика. Крајем
2020. изашла је његова фото-монографија Сомборски
Јањатовићи – историја породице кроз фотографије.
135
ЦИП

000-Janjatovici I Janjetovici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

000-Janjatovici I Janjetovici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

000-Janjatovici I Janjetovici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЈАЊАТОВИЋИ И ЈАЊЕТОВИЋИ

Презимена на подручју Војне крајине и Босне

Графичка припрема и дизајн

Copyright © Ђорђе Ј. Јањатовић, 2021.

Настанак презимена Јањатовић и Јањетовић . . . . . . . . . . . 11

Белешка о аутору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Када сам пре више од три деценије почео да истражујем

Рогољи код Пакраца – 50, Шушњар код Петриње – 50,

презимењацима из других места. Такође сам сазнао да су

Презиме Јањатовић настало је од мушког личног имена

Од имена Јањет изведено је Јањетко, а од овога презиме

На основу теренског истраживања, консултовања стру-

Југославија, ауто-атлас, Загреб, 1972, извод из секција 10–14.

Срему, а одавде су касније прелазили у Нови Сад и Београд.

У Сомбору (Посавско-подунавска граница) има Јања-

Петровићи (Оточац) 1 (–); Подравски Соколац (Вировити-

7 (1); Брочице (Новска) 4 (1); Горњи Рогољи (Пакрац) 15 (3);

Ради истраживања порекла тамошњих Јањатовића,

Истог дана наставио сам преко Удбине и Средње Горе,

ма цело поље претварало би се у језеро, стари становници

бракова у којима супружници потичу од двеју различитих

Црква Васкрсења Христовог у Швици, фотографисано у лето 1986.

Према Шематизму из 1880. године, у Швици је посто­

1611. оно насељено Хрватима. Могуће је да су Јањатовићи

тврђаву. Но, бег је добио појачање, па су морали побећи

вићи и Жакуле. Неки од тих родова имали су и по две-три

ки котар је почетком XX века обухватао простор од 191.920

рокој Кули југозападно од Руде Главице; пашњак и ораница

чића под Дебелим врхом, куће Никшићи у Широкој Кули

Не могу са сигурношћу да препознам називе четири

Према једном црквеном шематизму с краја XIX века25,

Бомештровића, пашњак Драга Боркова, шума Драга Гојића,

Пашњаци: Ограда Кваића, Пољана Маркова, Пољана

Радослава Грујића.27 У том делу аутор данашње презиме

За презимена Срба пристиглих у сеоби 1611. године у

Будисављевићи – 1915: свега 46, Брлог – 8; 1948: Буди-

Љубобратовић – све у Брлогу, 20 кућа; а 1948: Бр-

Од српских породица досељених 1611. године, у Срп-

Српско Поље омеђено је шумовитим обронцима Сењс-

Јањатовића који су овде у XIX веку имали две куће, и који

У Новом Саду сам упознао Недељка Вајовог Јањато-

Према причању Недељка Вајова Јањатовића, са леве

вореном простору. Била је то једна од ретких прилика да се

Српско Поље, скица села са убележеним кућама Јањатовића

Непосредно пред Први светски рат, неки Јањатовићи

а и у ових 18 преосталих домаћинстава много је мање чеља-

Јањатовића се из Српског Поља иселило у Војводину (Нови

Петар Јањатовић (1921–1994), Српско Поље бр. 2, август 1986.

али ми нису спомињали своје сроднике у горњем делу села.

ли рећи да ли су ти Додизи били Срби или Хрвати. Отуда

Јован Јањатовић (око 1915–?), Српско Поље бр. 3, август 1986.

Радетови потомци су: Петар, који живи у Немачкој, Јо-

Миле Јована Аврамовог имао је сина Ису, који је био

после Другог светског рата своје имање продали Авраму

засеоку Бјељевине. Са веома добрим успехом завршио је

Јован Савин живео је и умро у Руми.

Заједно са оцем, Сава је купио још нека четири јутра, па сада

6. Кућа Симе Јањатовића (Српско Поље бр. 30), који је

Према Шематизму из 1880. године, у Швици је посто

Латин је село у Плашчанској долини, једном већем кра