Увод

Једина сигурна ствар у окружењу, било оно мање или више турбулентно, било оно мање или

више динамично је - промена. И то је извесност коју свака компанија, свако правно лице у било

ком привредном окружењу, у било ком друштвеном уређењу, посматрано са макро или са

микроекономског аспекта мора да уважи и прихвати. Било какво опирање, у било ком тренутку

времена, овој присутности може резултирати на само један начин – пословно, економско и

финансијско назадовање.

У било ком тренутку током периода назадовања топ менаџмент компаније може

посегнути за мерама, механизмима, потрезима који ће истовремено:

- зауставити назадовање,

- стабилизовати ситуацију,

- и покренути посрнулу компанију у правцу опоравка и даљег напредовања.

Уколико топ менаџмент пропусти да предузме корективне акције, крајњи исход њихове

инертности је нестајање са привредне сцене.

Наравно, најбољи лек за било коју болест је превенција. Када је превенција адекватна,

могућност болести је елиминисана. А то је оно што највише одговара сваком живом организму и

свакој корпорацији, што највише одговара сваком расту и развоју: напредак без препрека.

Напредак без застоја. Постизање овог жељеног стања, у смислу избегавања многобројних

изазова и искоришћавања повољних прилика, представља изазов који се у савременом начину

пословања најадекватније решава путем стратегијског менаџмента компаније И примене

SWОТ анализе као темељног алата.

1. Стратегијски менаџмент – кормилар напретка

Стратегијски менаџмент је у домену топ менаџмента јер захтева познавање целокупног предузећа
као и тренутних односа на релацији предузеће-окружење. Одлучивање топ менаџмента у домену
стратешког менаџмента има дугорочне последице на напредак, раст, развој и успех предузећа –
односно остварује широк и дуг временски утицај, као и визију стратешких промена. Стратешки
менаџмент узима у обзир интересе, значај и однос снага великог броја значајних стејкхолдера
који директно или индиректно утичу на пословање предузећа. Он такође, балансира (енг. траде-
офф) и усклађује захтеве ефективности и ефикасности у пословању.

“Стратешки менаџмент се састоји од анализа, одлука и акција које нека организација

предузима да би створила и задржала конкурентне предности” 1

(1 Dr. Stamatović, M., „Strateški menadžment – definicija i osnovni pojmovi“, autorsko predavanje br. 1,
Univerzitet Privredna akademija, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2017. god.

2. PLANIRANJE

„Процес планирања као примарна функција менаџмента представља сложену активност. Ова
сложеност процеса планирања огледа се у утврђивању циљева, дефинисању политика,
формулисању стратегија, изради програма и доношење планова. Планирање је аналитички
процес, којим се припремају одлуке. „ 3

Правила, поступци, планови и пројекти, као и стратегије се имплементирају кроз конкретне

акције, у правцу остварења циљева. Конкретним акцијама планови прелазе у нову фазу
менаџмента.

Постоји више техника планирања које служе за идентификовање елемената од значаја за

пословање компанија, неке од најпознатијих су: SWOT анализа, Техника гантограма, Техника
мрежног планирања, анализа преломне тачке и др.

„Ко не планира, тај планира неуспех.“ 2 (2 25 Glas M., Kako pripravimo dober poslovni načrt, Gea
College, Ljubljana, 2000. str.185.)

(3 Stavrić B., Kokeza G., Upravljanje poslovnim sistemom - ekonomika preduzeća i

menadžment, TMF, Beograd, 2002.)