Девета београдска гимназија „Михаило Петровић Алас“

ПРОЈЕКАТ

ПЛАТОНОВА ТЕЛА

Додекаедар и икосаедар

УЧЕНИЦИ:
Бујошевић Василије,
МЕНТОР:
Гајић Наталија,
Маја Костадиновић
Зиндовић Огњен,
Костић Гаврило,
Перић Страхиња III - 2

1
САДРЖАЈ

1. УВОД............................................................................................................3
2. ИСТОРИЈАТ.................................................................................................3
2.1. Откриће додекаедра.............................................................................3
2.2. Откриће икосаедра................................................................................4
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ...................................................................................5
3.1. Карактеристике додекаедра................................................................5
3.2. Карактеристике икосаедра..................................................................6
4. ПРИМЕНА ДОДЕКАЕДРА.........................................................................6
5. ПРИМЕНА ИКОСАЕДРА...........................................................................7
6. КРЊИ ИКОСАЕДАР...................................................................................8
7. ЗАНИМЉИВОСТИ......................................................................................9

2
1. УВОД

Платонова тела представљају геометријске објекте која имају својства да:

1.Стране тела буду многоуглови
2.У сваком темену се сусреће исти број страна
3.Важи Орлејова формула: стране + темена = ивица + 2

Постоји пет Платонових тела: тетраедар, хексаедар (коцка), октаедар, додекаедар и

икосаедар. За Платонова тела зна се још из времена Антике, а проучавали су их и
широко употребљавали стари Грци, који су им приписивали и магијска својства.

Заједнички назив за ова тела потиче од Платона, који је, уз Питагору, један од првих
мудраца који их је проучавао. У седамнаестом веку Кеплер је покушао да објасни
кретање планета у Сунчевом систему користећи комбинације Платонових тела, али
данас знамо да се путање планета не полдударају са својствима ових тела.

2. ИСТОРИЈАТ
2.1. Откриће додекаедра

Први додекаедар је пронађен 1739. године. Њихова величина се креће од 4 до 11

центиметара, а тежина између 35 и 580 грама. До 2016. године, 116 комада додекаедра
је ископано у данашњој Белгији, Хрватској, Француској, Немачкој, Великој Британији,
Мађарској, Луксембургу, Холандији и
Швајцарској.

Недовршени бронзани додекаедри

откривени у Јоркширу у Енглеској – не
постоје писани извори из времена њиховог
настанка. Сугерисано је да су можда
коришћени као свећњаци, хипотеза подржана
остацима воска пронађеним на једном од њих,
други су тврдили да су то коцкице, мерни
инструменти...

3
 Платонова тела, како се још правилни полиедри називају, често су била
помињана у Платоновим списима. Он их је описао у свом дијалогу „Тимај“, у ком је
повезао сваки од четири елемената: ватру, воду, земљу и ваздух са по једним
правилним полиедром:
 Земљу са коцком
 Ваздух са октаедром
 Воду са икосаедром
 Ватру са тетраедром
За пето тело, додекаедар, је тврдио да га је Бог користио за распоређивање сазвежђа
по небу (зодијак има 12 знакова који одговарају
12 лица додекаедра).

Леонардо да Винчи је такође проучавао

додекаедре, као и чувени астроном Кеплер, који
је користио Платонова правилна тела да опише
кретање планета. Кеплер је доделио додекаедар
Марсу, а икосаедар Венери.

2.2. Откриће икосаедра

Претпоставља се да је правилни
икосаедар први пример геометријског
објекта који је био слободна креација људске
мисли, а не резултат посматрања у природи.
Одељак у књизи XIII Еуклидових
„Елемената“ говори о „пет такозваних
платонских фигура које, међутим, не
припадају Платону, три од пет су заслужне
Питагорејцима, а то су коцка, пирамида и
додекаедар , док октаедар и икосаедар
припадају Теетету.

4
 Године 2003. Мајкл Атија и Пол Сатклиф су тврдили да се прави икосаедар
појављује међу колекцијом камених кугли у музеју Ашмол - 387 кугли које су откопане
у Шкотској и можда датирају из 2000. године пре нове ере.

Иако се називају платонским чврстим материјама, постоје убедљиви докази да

су били познати неолитском народу Шкотске најмање хиљаду година пре Платона,
што показују камени модели који датирају из овог периода и чувају се у Ашмолу Музеј
у Оксфорду.

3. КАРАКТЕРИСТИКЕ
3.1. Карактеристике додекаедра

Додекаедар је један од пет правилних

полиедара. Одређен је са дванаест међусобно
једнаких површи које имају облик
једнакостраничних петоуглова и распоређене су
тако да тело има тридесет ивица и двадесет
темена.
Формуле:

5
 3.2. Карактеристике икосаедра

Икосаедар (грч εἰκοσάεδρον, eikosáedron - тело са

двадесет површина) је један од пет правилних
полиедара. Одређен је са двадесет међусобно
једнаких површи које имају облик
једнакостраничних и распоређене су тако да тело
има тридесет ивица и дванаест темена.
Формуле:

4. ПРИМЕНА ДОДЕКАЕДРА

Арманд Шплитз, амерички

планетаријумски дизајнер, користи
додекаедар као глобус за свој

6
планетаријумски пројектор, такође познат као звездани пројектор, на сугестију
Алберта Аjнштајна.
Планетаријумски пројектор је уређај који се користи за пројектовање слика
небеских објеката на куполу у планетаријуму.
Модерни планетаријумски пројектори су били прво дизајнирани и изграђени од
стране компаније Карл Цајс Јена у Немачкој између 1923. и 1925. године и од тада су
постали доста компликованији.

Мањи пројектори имају сет звезда, сунца и месеца и разних сазвежђа. Веће
машине имају и сетове комета и далеко већи садржај звезда.
Стари Римљани су такође правили чудне додекаедре којима научници и
историчари дан данас не могу смислити функцију. Римски додекаедар јесте мало
шупље тело направљено од бакра које је вероватно служило за мерење количине
мањих ствари попут новца.

5. ПРИМЕНА ИКОСАЕДРА

Икосаедар представља геометријско тело које припада групи полиедара. Састоји

се од двадесет међусобно једнаких површи које имају облик једнакостраничних
троуглова и распоређене су тако да тело има тридесет ивица и дванаест темена.
Икосаедар спада у оквире Питагорине филозофије иако се зна да је Питагора од
пет правилних полиедара познавао само три, а то су тетраедар, ексаедар или коцка и
октаедар. Сматра се да је заправо први који је открио икосаедар био Теетет, али
нажалост његови записи су изгубљени па ово не може нико са сигурношћу да тврди.
Занимљиво је да је и чувени Кеплер у књизи под називом „Тајна света“, која је
објављена 1596. године, сугерисао да постоји веза између пет Платонових тела и шест
планета у Сунчевом систему који су били познати у то време. Према тој хипотези,
наша орбита је описана око икосаедра у који је уписана сфера Венерине орбите. Такав
модел Сунчевог система назива се „Кеплеров космички суд“.
Природа користи чињеницу да су правилни полиедри најповољније фигуре те
имају везе са већином хемијских елемената из периодног система. Тако икосаедар има
везе са грађењем хемијског елемента Бор при његовој алотропској модификацији.

7
Такође икосаедар има везу и са хемијским елементом Флуереном. Наиме, угљични
скелет молекула C 60-флуерена је „скраћени икосаедар“.
У природи постоје објекти који имају симетрију 5. реда. Познати су, на пример, вируси
који садрже кластере у облику икосаедра.

Веома занимљиво је и то како према научницима Сквортсову и Кмелинскаји,

неки геометријски објекти имају својства хармонизације особе и простора те:
• Икосаедар са страницом од 5cm елиминише психолошке зависности,
обнавља биоструктуру и хармонизује личност
• Икосаедар са страницом од 3cm побољшава комуникацију с подсвешћу,
усклађује односе са другим људима, повећава ниво енергије у радијусу, обнавља везу
особе са земљом и свемиром
• Икосаедар са страницом од 1cm повећава енергетску снагу и
интелигенцију особе, усклађује психу

6. КРЊИ ИКОСАЕДАР

Крњи икосаедар је Архимедово тело. Архимедова тела су тринаест правилних

полиедара чије се стране састоје из два или више типа правилних полигона
(многоуглова). Крњи икосаедар је једини од ових тринаест тела који не садржи
троуглове или квадрате.
Крњи икосаедар се састоји из:
 60 темена
 90 ивица
 32 стране (20 шестоуглова и 12 петоуглова)
Крњи икосаедар се конструише тако што се правилном икосаедру скрате свих
12 темена на тачки која се налази на трећини сваке ивице. На месту сваког темена

8
икосаедра сада се налази петоугао (12), док се број темена повећао пет пута (са 12 на
60).

(3 5
Формула за површину: Α= 20 ⋅ ⋅ √ 3+12 ⋅ ⋅ 1+
2 4 √√ )
2
5
⋅a 2

125+ 43 ⋅ √ 5 3
Формула за запремину: V = ⋅a
4
Где је а дужина ивице крњег икосаедра.

Крњи икосаедар се у свакодневном животу може наћи као облик фудбалске

лопте. Фудбалска лопта због притиска ваздуха у лопти има облик сфере, али се по
шавовима може видети да је то заправо крњи икосаедар. Овај дизајн лопте је уведен
1970. године.
Део атомске бомбе тестиране од стране САД, као и оне бачене на Нагасаки, су
такође били истог овог облика.
Молекул бакминстерфулерен (C60) је такође модел крњег икосаедра.

7. ЗАНИМЉИВОСТИ

Немачки астроном и математичар Јохан Кеплер је у својој књизи Космичке

мистерије поставио теорију да се орбите тада познатих 6 планета могу приказати
помоћу 5 правилних полиедара, унутар сфере која представља Сатурнову орбиту.

9
 По Кеплеру правилан редослед гласи:
 октаедар (Меркур),
 икосаедар (Венера),
 додекаедар (Земља),
 тетраедар (Марс),
 јупитер (коцка),
 сатурн (последња сфера)

Платон је веровало да су Платонова

тела симболи основних елемената
универзума:
 Тетраедар - ватра
 Коцка - земља
 Октаедар - ваздух
 Додекаедар - универзум, етар
 Икосаедар - вода

У икосаедар могу савршено да се сместе три златна правоугаоника.

10
 Литература
https://en.wikipedia.org/wiki/Icosahedron
https://math.ucr.edu/home/baez/icosahedron/
http://www.leonardomodelli.com/2013/05/bozanstvena-bozanska-proporcija.html
https://www.vedantu.com/maths/icosahedron
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Regular_dodecahedron
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Truncated_icosahedron
https://en.wikipedia.org/wiki/Roman_dodecahedron#:~:text=History,Two%20dodecahedra
%20and&text=The%20first%20dodecahedron%20was%20found,(1.6%20to%204.3%20in)
https://en.wikipedia.org/wiki/Dodecahedron
https://en.wikipedia.org/wiki/Planetarium_projector

Подела задужења у групи

- ко уоквирује коначан рад у пдф-у
Василије Бујошевић
- ко прави пано
Наталија Гајић
- ко прави презентацију
Страхиња Перић
- задаци
Огњен Зиндовић

11