ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 141

Српски језик и књижевност

Предмет: Разред: 1.

Наставна тема/област: Језик и књижевност

Наставна јединица: Стилистика. Појам стила. Стилске фигуре.

Тип часа: Утврђивање

Циљ часа: Систематизација градива из области стилистике – стилске фигуре

Ученик ће бити у стању да:
 провери своја знања у вези са појмовима стил и стилистика;
 се упозна са поделом стилских фигура на фигуре дикције, фигуре речи, фигуре
конструкције и фигуре мисли;
 утврди и прошири своја знања о фигурама дикције: ономатопеји, асонанци, алитерацији,
Очекивани исходи анафори, епифори, симплохи и палилогији (анадиплози);
на крају часа:  утврди и прошири своја знања о фигурама речи (тропима): алегорији, метафори,
метонимији, персонификацији, епитету, симболу, синегдохи, еуфемизму;
 утврди и прошири своја знања о фигурама конструкције: инверзији, реторичком питању,
елипси, асидентону, полисиндетону;
 утврди и прошири своја знања о фигурама мисли: поређењу, хиперболи, антитези, литоти,
градацији, иронији, парадоксу, оксиморону;
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, аналитичко-синтетичка, текстуална

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Презентација, школске свеске, текстови са примерима, табла, креда/фломастер

Међупредметне
Комуникација, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Међупредметно
повезивање:
Кључни појмови: Стил, стилистика, стилске фигуре, ономатопеја, асонанца, алитерација, анафора, епифора,
симплоха, палилогија (анадиплоза), алегорија, метафора, метонимија, персонификација, епитет,
 симбол, синагдоха, еуфемизам, инверзија, реторичко питање, елипса, асидентон, полисиндетон
поређење, хипербола, антитеза, литота, градација, иронија, парадокс, оксиморон.
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Припрема ученика за утврђивање и
проширивање градива из области
стилистике.
 Мотивише ученике да покушају да
дефинишу појам стила у
књижевнотеоријском смислу.
Уводни део часа
 Допуњује одговоре и прецизно
(10 минута)
дефинише појам стила (Речник
књижевних термина).
 Упознаје ученике са предметом
проучавања стилистике.
 Мотивише ученике да дефинишу појам
стилске фигуре.
Главни део часа  Кроз наставни дијалог проверава
(35 минута) одговоре ученика, по потреби их
допуњава и прецизније формулише.
 Евидентира активност и резултате
ученика у педагошку свеску.
 Упознаје ученике са поделом стилских
фигура на фигуре дикције, фигуре речи,
фигуре конструкције и фигуре мисли.
 Мотивише ученике да дефинишу сваку
групу.
 Мотивише ученике да наброје стилске
фигуре које припадају одређеној групи.
 Подстиче ученике да активно учествују
Планиране активности ученика:
 Дефинишу појам стила као начин писања
неког писца, специфичан начин употребе
приповедачких и стилских средстава,
особености одређене књижевне епохе
или националне књижевности.
 Дефинишу стилистику као лингвистичку
дисциплину која се бави проучавањем
говорног, писаног и књижевног стила
неког писца, дела, правца, епохе.
 Дефинишу стилске фигуре као утврђени
начин изражавања који се у потпуности
разликује од уобичајног начина говора.
 Закључују да стилске фигуре служе да
обогате књижевно дело, и да њиховом
употребом речи у потпуности добијају
нова, пренесена значења, и постају
носиоци уметничке вредности.
 Ученици пажљиво слушају и прате
наставни дијалог.
 Исправљају једни друге уколико уоче
грешку уз аргументовање и помоћ
наставника.
 Активно учествују у наставном дијалогу.
 Наводе адекватне примере како би
објаснили стилску фигуру о којој је реч.
 Постављају питања и консултују се са
наставником.
 Усвајају знања о подели стилских
фигура.
 Усвајају нова и проширју постојећа
 у наставном дијалогу.
 Наводи адекватне примере.
 Мотивише ученике да дефинишу
фигуре дикције и наброје стилске
фигуре које припадају фигурама дикције.
 Мотивише ученике да дефинишу
ономатопеју и да је препознају у
наведеним стиховима: „Ми смо мале, /
Ал’ смо знале / Да нас неће / Нико хтети,
/ Нико смети / Тако волети, / Као ти.. /
Ћију ћи!” На Липару, Ђ. Јакшић.
 Мотивише ученике да дефинишу
асонанцу и да је препознају у
наведеним стиховима: „Пучина плава /
спава, / прохладни пада / мрак.”, Вече
на шкољу, А. Шантић.
 Подстиче ученике да дефинишу
алитерацију и да је препознају у
наведеним стиховима: „Врх хриди
црне / трне / последњи румени / зрак”,
Вече на шкољу, А. Шантић.
 Мотивише ученике да дефинишу
анафору и да је пронађу у наведеним
стиховима: „Кажи ми, кажи / како да те
зовем, / кажи ми кажи, / како име да ти
дам?” Ђулићи, Кажи ми кажи, Ј.Ј. Змај.
 Подстиче ученике да дефинишу епифору
и да је пронађу у наведеним стиховима:
„Чујем у сну, / сањам у сну, / видим у
сну.” Ливаде изгубљених оваца, Јуре
Каштелан.
 Мотивише ученике да дефинишу
симплоху и да је пронађу у наведеним
стиховима: „У тамници је глава народа, /
У тамници је снага народа, / У тамници
знања о фигурама дикције које се тичу
гласова односно понављања одређених
гласова или групе сродних гласова,
опонашање звукова природе, понављање
речи.
 Закључују да у фигуре дикције спадају
ономатопеја, асонанца, алитерација,
анафора, епифора, симплоха, палилогија
(анадиплоза).
 Дефинишу ономатопеју као реч која се
користи за опонашање звукова из
природе, оглашавања животиња, или
звукова које производе неки предмети.
 Наводе примере за ономатопеју: (звук
воде - фљус, шшш, пљус; оглашавање
животиње - мњау, ав-ав, муу, пију-пију;
звук предмета - бум, трас, бам.
 Дефинишу асонанцу као понављање
истог вокала у једном стиху или реду.
 У наведеним стиховима проналазе
пример за асонанцу.
 Дефинишу алитерацију као понављање
истих сугласника.
 У наведеним стиховима проналазе
пример за алитерацију.
 Дефинишу ономатопеју као реч која се
користи за опонашане звукова из
природе, оглашавање животиња, или
звукова које производе неки предмети.
 Наводе адекватне примере (фљус, шшш,
пљус; мњау, ав-ав, муу, пију-пију; бум,
трас, бам).
 Проналазе у наведеним стиховима
пример за ономатопеју.
 Дефинишу анафору као понављање исте
 је нада народа…” Самсон и Далила, Лаза
Костић.
 Подстиче ученике да дефинишу
палилогију и да је пронађу у наведеним
стиховима: „Кад ујутру бијели дан
осване, / дан осване и огрије сунце” Цар
Лазар и царица Милица.
 Мотивише ученике да дефинишу
фигуре речи и наброје оне које
припадају том типу стилских фигура.
 Мотивише ученике да дефинишу
метафору и да је открију у наведеним
стиховима: „Срце моје, срце лудо, / шта
мислиш с плетивом” Међу јавом и мед'
сном, Лаза Костић.
 Подстиче ученике да дефинишу
алегорију и да је препознају у
наведеним стиховима: „Вила гњиздо
тица ластавица, / вила га је за девет
година, / а јутрос га поче да развија; /
долети јој сив-зелен соколе / од столице
цара честитога, / па јој не да гњиздо да
развија.” Ропство Јанковић Стојана.
 Мотивише ученике да дефинишу
метонимију и наведу адекватне
примере.
 Дефинише синегдоху као замењивање
једне речи другом, али само оних речи
које су у логичкој вези.
 Објашњава да је синегдоха фигура
деоног односа, односно представља део
неке целине.
 Наводи адекватне примере за синегдоху
која означава:
део уместо целине: Бранили су
речи или групе речи на почетку сваког
стиха или строфе у поезији, а у прози
понављање више реченичних делова.
 У наведеним стиховима проналазе
пример за анафору.
 Дефинишу епифору као стилску фигуру
супротну анафори – понављање исте речи
или групе речи, али на крају сваког стиха
или реченице.
 У наведеним стиховима проналазе
пример за епифору.
 Дефинишу симплоху као понављање
речи или групе речи на почетку и на
крају стихова.
 У наведеним стиховима проналазе
пример за симплоху.
 Упознају се са тилском фигуром
палилогија (анадиплоза) која подразмева
понављање речи на крају једног и на
почетку другог стиха.
 У наведеним стиховима проналазе
пример за палилогију.
 Усвајају нова и проширују постојећа
знања о фигурама речи (тропима) које
настају променом уобичајног, основног
значења неке речи.
 Наводе стилске фигуре које припадају
фигурама речи ‒ алегорија, метафора,
метонимија, персонификација, епитет,
симбол, синегдоха, еуфемизам.
 Дефинишу метафору као врсту скраћеног
поређења, приликом којег се изоставља
оно што се пореди и поредбена реч као.
 Дефинишу метафору као пренесено
значење којим се дочарава какав је неки
 огњиште. (дом, кућу);
целина уместо дела: Остао је без крова
над главом. (без куће);
једнина уместо множине: Европа пружа
отпор Америци. (европске земље);
посебно уместо општег: Он је Кир Јања.
(тврдица, шкртица).
 Мотивише ученике да дефинишу
еуфемизам и да га уоче у следећим
стиховима „А њега нема, и нема, и
нема, / И нема га више…” Балада из
предграђа, Добриша Цесарић.
 Мотивише ученике да дефинишу
персонификацију и да је уоче у
следећем примеру: „Месец пође у
Мораву, завири у топљаке и све до зоре
брча по реци беле руке.” –Далеко је
сунце, Добрица Ћосић.
 Подстиче ученике да дефинишу епитет
као стилску фигуру и да пронађу епитете у
наведним стиховима: „Врућа крв рађа
вруће мисли, вруће мисли дају врућа дела,
а врућа дела су љубав.”, Ромео и Јулија,
Вилијам Шекспир.
 Подстиче ученике да дефинишу симбол и
дају адекватне примере.
 Мотивише ученике да дефинишу фигуре
конструкције и наведу стилске фигуре
које припадају овој групи.
 Мотивише ученике да дефинишу
инверзију и уоче је у следећем примеру:
„…те сада те молим обоје: да ме
исхраниш и да утешиш буру љуту, душе
моје и тела мојега.”, Похвала кнезу
Лазару, Јефимија.
предмет, појава или особа.
 У наведеним стиховима препознају
метафору.
 Дефинишу алегорију као стилску фигуру
сачињену од низа метафора проширених
у песничку слику или читаво уметничко
дело.
 У наведеним стиховима препознају
алегорију.
 Препознају низ метафора које чине
алегорију: гњиздо = дом, брак; тица
ластавица = Стојанова супруга; сив-зелен
соко = Стојан.
 Дефинишу метонимију као стилску
фигуру која повезује два појма, али не
због њихове сличности, или разлике, већ
због њихове логичне зависности.
 Наводе примере за метонимију: Кућа је
мирна. – мисли се да су укућани,
породица мирни, сталожени; Био је буран
дан. – дан је био пун обавеза; Ври шерпа.
– ври вода у шерпи.
 Проналазе још адекватних примера за
синегдоху.
 Дефинишу еуфемизам као „улепшавање”,
као стилску фигуру којом се реч или
појам замењују другом речју, чији је
облик блажи.
 Наводе примере за еуфемизме у
свакодневном говору: Синоћ је био весео.
(пијан); Заувек нас је напустио. (умро је).
 Тумаче пример за еуфемизам у
наведеним стиховима.
 Дефинишу персонификацију као
приписивање људских особина
 Подстиче ученике да дефинишу
реторичко питање и наведу адекватне
примере.
 Мотивише ученике да дефинишу елипсу
и препознају је у следећим стиховима:„У
моме реду почела да луди, / Нека жена.
Викала је: ’Гори! / Људи, гори! Кућа
гори! Људи!’ / А жица љуто почела да
гори, / Набрекнуте, грозне наше уши. /
На тло се жена угушена сруши.”, Јама,
Иван Г. Ковачић.
 Мотивише ученике да дефинишу
асиндетон и уоче га у следећим
стиховима: „Зуји, звечи, звони, звучи, /
Шуми, грми, тутњи, хучи, / – То је језик
рода мога!”, Језик рода мога, Петар
Прерадовић.
 Мотивише ученике да дефинишу
полисиндетон и уоче ову стилску фигуру
у следећем примеру: „Човјек је на њој
као на чаробној љуљашци; И земљу
прелази, и водом плови, и простором
лети, и опет је чврсто и сигурно везан за
касабу и своју бијелу кућу.”, На Дрини
ћуприја, Иво Андрић.
 Мотивише ученике да дефинишу и
наброје фигуре мисли.
 Подстиче ученике да дефинишу
поређење и наведу примере за ову
стилску фигуру.
 Мотивише ученике да дефинишу
контраст и препознају ову стилску
фигуру у следећем примеру: „Тиха,
зелена, мека и влажна земља…
Љубичице ће бити изгажене, трава
предметима, бићима и појавама који те
особине не могу имати.
 Дефинишу персонификацију као стилску
фигуру којом се постиже оживљавање
биљног и животињског света, неживих и
измишљених бића, апстрактних појмова.
 Анализирају пример за персонификацију.
 Дефинишу епитет као реч или групу речи
која стоји уз именицу и одређује њене
карактеристике.
 Наводе једноставније примере епитета.
 Проналазе епитете у наведеним
стиховима.
 Дефинишу симбол као стилску фигуру
помоћу које се конкретном предмету
придодају симболичка, апстрактна
значења.
 Наводе једноставније примере: небо –
симбол мира, слободе, бесконачности.
 Бела боја – симбол невиности, чистоте,
доброте; срце – симбол љубави.
 Дефинишу фигуре конструкције као
врсту стилских фигура које се односе на
распоред речи у стиху или реченици.
 Наводе инверзију, реторичко питање,
елипсу, асидентон, полисиндетон као
стилске фигуре кије припадају овој
врсти.
 Дефинишу инверзију као обртање
устаљеног, очекиваног редоследа речи.
 Проналазе инверзију у наведеном
примеру.
 Дефинишу реторичко питање као стилску
фигуру у форми упитне реченице
изјавног карактера, јер се на ово питање
 утрвена, млади изданци на дрвећу
покидани…”, Салашар, Вељко
Петровић.
 Подстиче ученике да дефинишу
хиперболу и препознају је у следећем
примеру: „Потоке већ од суза лијет око
моје, / јербо срце жалости испушта
своје…”, Плач Сербији, Захарија
Орфелин.
 Мотивише ученике да дефинишу и
наведу примере за литоту.
 Дефинишу градацију и препознају је у
следећим стиховима: „За Ђурђем је косу
одрезала, / за ђевером лице изгрдила / а
за братом очи извадила“, Највећа је
жалост за братом.
 Мотивише ученике да дефинишу
иронију и наведу адекватне примере.
 Подстиче ученике да дефинишу
парадокс и наведу адекватне примере.
 Подстиче ученике да дефинишу
оксиморон и наведу адекватне примере.
не очекује одговор пошто је очигледан.
 Наводе примере реторичких питања:
Бити или не бити? Нисмо ли сами криви
за то?
 Дефинишу елипсу као стилску фигуру у
којој се изоставља реч или неколико
речи, при чему се смисао уопште не губи.
 Проналазе у наведеном примеру елипсу.
 Дефинишу асиндетон као стилску фигуру
која настаје низањем речи без
употребљавања везника.
 Препознају асиндетон у наведеном
примеру.
 Дефинишу полисиндетон као стилску
фигуру која има супротно значење од
асиндетона и означава понављање истог
везника неколико пута у стиху или
реченици.
 Уочавају полисиндетон у наведеном
примеру.
 Дефинишу фигуре мисли као апстрактне
фигуре које дају шире значење од самог
назива речи.
 Набрајају фигуре мисли (поређење,
хипербола, антитеза, литота, градација,
иронија, парадокс, оксиморон).
 Дефинишу поређење као стилску фигуру
којом се неки непознати појмови доводе
у везу са познатим.
 Препознају поређење као најчешће
заступљену фигуру, како у књижевности,
тако и у говорном језику.
 Наводе примере за поређење: Тврдоглав
као бик. / Црн као земља. /Лепа као
лутка.
 Дефинишу контраст или антитезу као
 Поређење по супротности при чему се
одређени предмети или појаве доводе у
везу помоћу супротних особина, пореде
се, и на тај начин се појачава значење оба
појма.
 Препознају примере за контраст у
наведеном тексту.
 Дефинишу хиперболу као стилску
фигуру преувеличавања ккојом се буде
јака осећања код читаоца и стварају
снажни утисци.
 Препознају хиперболу у наведеном
примеру.
 Дефинишу литоту као стилску фигуру
која означава умањивање значаја појма,
дакле, супротна је хиперболи.
 Закључују да литота умањује значење
тако што одређен израз замењује
слабијим и негативним изразом.
 Истичу да литота има одричан облик.
 Истичу да се разликује од еуфемизма по
томе што се израз само привидно
ублажава, а у ствари је значење јако.
 Наводе примере за литоту: Није ми
добро. (болестан сам); Није лоше. (добро
је).
 Дефинишу градацију као стилску фигуру
која се постиже ређањем све јачих
осећања и снажијих утисака.
 Примећују да се прво креће од слабијих
доживљаја, затим јачих и на крају се
долази до најјачих утисака.
 Закључују да градација мора да прати
логичан ток збивања.
  Закључују да постепено изазива буђење
слика, што утиче на веће узбуђење код
читаоца.
 Примећују да градација може да има и
обрнут редослед – најјачи утисак,
средњи, и потом најслабији.
 Препознају градацију у датом примеру.
 Дефинишу иронију као стилску фигуру
којом добијамо супротан смисао од
његовог примарног, основног значења.
 Примећују да се у говору се иронија
истиче променом боје и интезитета гласа,
док се у писању она означава
наводницима.
 Наводе примере за иронију: Испао си
баш мудар. (глуп), Само ти настави да се
свађаш. (престани).
 Дефинишу парадокс као стилску фигуру
као спајање две мисли које при томе
имају различито значање и искључују
једна другу.
 Наводе примере за парадокс: Знам да
ништа не знам. / Некад се одморам од
нерада.
 Дефинишу оксиморон као неку врсту
парадокса у коме долази до спајања две
речи у потпуности супротног значења.
 Наводе примере за оксиморон: Поштен
лопов. / Живи леш. / Зимско летовање.
 Информише ученике да за следећи час  Консултују се са наставником.
Завршни део часа
треба да се припреме за утврђивање
(5 минута)
књижевнотеоријских појмова.
Начини провере  непосредна комуникација између ученика и наставника
остварености исхода:  активности ученика током рада на часу
  тачност одговора
 квалитет одговора, аргументовање ставова, уважавање гледишта других ученика и
другачијих виђења
 посматрање и бележење ученичких активности током наставе у педагошку свеску
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Стилске фигуре

ФИГУРЕ ДИКЦИЈЕ – понављање гласова или сродних гласова, опонашање звукова природе, понављање речи;
 - ономатопеја – подражавање звукова из природе ‒ пљус, мњау, бум;
- асонанца – понављање истог вокала ‒ Пучина плава спава
- алитерација – понављање истих сугласника; Врх хриди црне трне;
- анафора – понављање речи на почетку сваког стиха / строфе / реченице;
- епифора – понављање речи на крају стихова / строфа / реченица;
- симплоха – понављање речи и на почетку и на крају стихова / строфе / реченице;
- палилогија – понављање речи на крају једног и на почетку другог стиха;

ФИГУРЕ РЕЧИ (ТРОПИ) – промена основног значења речи;

- метафора – скраћено поређење, пренесено значење; Срце моје, срце лудо
- алегорија – низ метафора проширених у песничку слику / дело; Вила гњиздо тица ластавица
- метонимија – веза два појма на основу логичне зависности Кућа је мирна. (укућани), Ври шерпа. (вода у шерпи);
- синегдоха – врста метонимије - деони однос; Бранили су огњиште. (дом, кућу) / Остао је без крова над главом. (без куће)
- еуфемизам – улепшавање, блажи облик; Синоћ је био весео. (пијан); Заувек нас је напустио. (Умро је.);
- персонификација – приписивање људских особина предметима, бићима и појавама; Месец пође у Мораву
- епитет – придев; Врућа крв рађа вруће мисли, вруће мисли дају врућа дела, а врућа дела су љубав.
- симбол – конкретном предмету - симболичко, апстрактно значење (небо - мир, слобода, бесконачност; бела боја – невиност);

ФИГУРЕ КОНСТРУКЦИЈЕ – распоред речи

-инверзија ‒ обртање устаљеног, очекиваног редоследа речи; да утешиш буру љуту, душе моје и тела мојега
-реторичко питање ‒ форма упитне реченице изјавног карактера, одговор је очигледан; Бити или не бити?
-елипса ‒ изоставља се реч или неколико речи, Гори! / Људи, гори! Кућа гори! Људи!
-асиндетон ‒ низање речи без употребљавања везника; Зуји, звечи, звони, звучи, / Шуми, грми, тутњи, хучи,
-полисиндетон ‒ понављање истог везника; И земљу прелази, и водом плови, и простором лети,
ФИГУРЕ МИСЛИ ‒ апстрактне фигуре
- поређење – Тврдоглав као бик. / Црн као земља. /Лепа као лутка.
- контраст (антитеза) ‒ поређење по супротности,
- хипербола ‒ преувеличавање
- литота ‒ умањивање слабијим, негативним изразом; одричан облик; Није ми добро. (Болестан сам.); Није лоше. (Добро је);
- градација ‒ поступно ређање; За Ђурђем је косу одрезала, / за ђевером лице изгрдила / а за братом очи извадила.
- иронија ‒ супротан смисао од основног значења; Испао си баш мудар. (глуп), Само ти настави да се свађаш. (престани);
- парадокс ‒ спајање две мисли различитог значања које искључују једна другу; Знам да ништа не знам.
- оксиморон ‒ спајање две речи у потпуности супротног значења; Поштен лопов. / Живи леш. / Зимско летовање.