Mali princ prepričano, Antoan de Sent Egziperi

1 Analiza dela

2 Književni elementi

3 Prepričano delo, citati

4 Analiza likova

5 Beleške o piscu

Mali princ obrađena lektira Antoana de Sent Egziperija. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu
dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno
sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Mali princ je najpoznatiji roman slavnog francuskog pisca Antoana de Sent Egziperija. Napisan je 1943.
godine, dok je pisac živeo u izgnanstvu u Sjedinjenim Američkim Državama, a u njegovoj rodnoj
Francuskoj objavljen je tek dve godine nakon piščeve smrti. Ovo delo je prevedeno na više od 290
svetskih jezika i dijalekata (čak i esperanto, a jedna je od retkih savremenih knjiga koja je prevedena na
latinski) i spada među najpoznatija i najprodavanija dela svetske književnosti. U nekim zemljama čak
postoji i veći broj različitih prevoda, a rekorderi su Južna Koreja (47) i Kina (50).

Kako je sam pisac ovog dela bio pilot, velika je verovatnoća da su neke ideje uzete iz njegovog stvarnog
života. Sama ideja pustinje i pada aviona, nastala je iz događaja koji se desio 1935.godine, kada su su
Egziperi i njegov copilot srušili avionom u Saharu, odakle su se jedva izvukli. Jednom prilikom, Egziperi je
napomenuo da je tada video pustinjsku lisicu. Takođe, njegov avion je bio sa oznakom A-612. Veruje se
da je i lik ruže bazirao na liku svoje voljene supruge, Konsuelo.

Knjiga obiluje mnoštvom crteža kojima pisac vešto dočarava likove i tok radnje. Ove ilustracije danas su
poznate širom sveta, a vremenom su postale ikone jedne kulture. Prvobitni zapis je imao oko 30 000
reči, a crteži su se nalazili na papirnim ubrusima i stranicama beležaka. Vremenom i napornim radom
pisca, delo se poboljšavalo i ubrzo smo dobili knjigu kakvu danas znamo. Na samom početku knjiga nije
bila mnogo uspešna. Slavu je dostigla kasnijih godina. Danas važi za najprevođenije delo na svetu,
odmah iza verskih tekstova. Svake godine se proda blizu dva miliona primerka, a celokupna prodaja ovog
neverovatnog dela je dostigla fantastičnih 140 miliona.

Ljudi su i danas opčinjeni poukama koje knjiga nosi, ilustracijama i rečenicama koje su jedne od
najcitiranijih ikada napisanih. (Među njima najpoznatija je verovatno: „Čovek samo srcem dobro vidi.
Bitno je očima nevidljivo.“) Koliko je delo uspešno pokazuje i činjenica da su po njemu rađene i
mnogobrojne radijske emisije, filmovi, opera i baleti.

Originalni rukopis se i dan danas čuva u njujorškoj knjižari Pierpont Morgan.

Često se polemiše da li je ovo delo namenjeno deci ili starijoj populaciji. Neki smatraju da je ovo jedna
bajka o dečaku sa druge planete, namenjena najmlađoj populaciji književnih čitalaca. Drugi u njoj vide
dubokoumno delo, sa alegorijskim značenjem, neku vrstu bajke za odrasle. Pisano je jednostavnim
jezikom, lako shvatljivim, ali se, sa druge strane, bavi mnogo važnim pitanjima sa kojima se susreće
većina ljudi tokom svog života. Neke od tih kompleksnih tema su tolerancija, ljubav, poštovanje, grehovi,
ljudske zablude, prijateljstvo i rad.

Sam pisac se na početku knjige izvinjava mlađim naraštajima jer je deo posvetio starijoj populaciji.
Kasnije je ta posveta promenjena u posvetu detetu koje je nekad ta odrasla osoba bila. Detetu koje je
trenutno gladno i bori se za opstanak u ratnom zahvaćenoj Francuskoj.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: savremena bajka, pripovetka

Mesto radnje: početak i kraj knjige se odvija u pustinji Sahari. Tokom radnje sa pričom obilazimo rodnu
planetu Malog princa, kao i nekoliko drugih planeta koje je on posetio tokom putovanja od svog
asterioida B612 do planete Zemlje.

Vreme radnje: ne zna se u kom se vremenu tačno odvija radnja. Pretpostavlja se da je radnja smeštena
oko polovine XX veka, odnosno za vreme Drugog svetskog rata, kada je delo ustvari i napisano.

Tema: upoznavanje Malog princa i naratora, praćenje njegovog putovanja po planetama dok upoznaje
sebe i dok pokušava da shvati značenje ruže u njegovom životu.

Ideja: tokom odrastanja ljudi gube svoje kvalitete, zaboravljaju prave vrednosti koje kao deca imaju.
Postaju oholi, otuđeni od drugih, zaboravljaju da se prave stvari ne mogu kupiti novcem. Uvek postoje
oni ljudi ljudi veruju da se svet može promeniti na bolje.
Prepričano delo, citati

Poglavlje I

Pripovedač započinje priču kada je imao šest godina i kada je video crtež zmije-udava koja je progutala
svoju žrtvu. Zadivljen ovom skicom, crta svoj prvi crtež, zmiju sa velikom izbočinom. Oduševljen svojim
delom, pokazuje ga odraslima oko sebe, pitajući ga da li se plaše. Na njegovo zaprepašćenje, svi mu daju
isti odgovor:

„Zašto bismo se plašili jednog šešira?“

Ali, njegova slika nije bila šešir, to je bio zmijski car koji je progutao slona. Želeći da im pokaže suštinu,
nacrtao je sada vidljivog slona unutar zmije. Tada su mu rekli da se okane crtanja i da se bavi
geografijom, istorijom, matematikom ili gramatikom.

Na kraju je postao pilot. Leteo je svuda po svetu. S vremena na vreme bi upoznao nekoga ko mu se činio
kao mudri sagovornik i tada bi mu pokazao svoj prvi crtež. Uvek bi dobijao isti odgovor, da je to šešir.
Tada bi odustajao od pričanja o zmijskom caru i slonu i spuštao se na nivo te osobe. Pričao bi o bridžu,
golfu ili politici. I tako bi svi na kraju bili zadovoljni.

Poglavlje II

Pripovedač nam priča o tome kako je živeo sam. Na jednom od njegovih putovanja, avion se pokvario i
srušio u pustinju Saharu. Bilo je pitanje života ili smrti jer je vode za piće imao za svega osam dana.

Prvu noć je proveo spavajući na pesku sve dok ga nije probudio glas koji mu je tražio da mu nacrta ovcu.

„-A!

-Nacrtaj mi ovcu….
Skočio sam na noge kao gromom pogođen. Dobro sam protrljao oči. Dobro sam pogledao. I video sam
sasvim neobičnog čovečuljka koji me je ozbiljno posmatrao.“

Pilot nije mogao da veruje svojim očima da u sred pustinje, hiljadama kilometara udaljen od naseljenog
mesta, sreće dečaka koji deluje normalno, nije bio ni neuhranjen ni dehidriran. I tada je, na tom mestu u
sred pustinje, izvadio hartiju i naliv pero i krenuo da crta ono što jedino zna – slona u zmijskom caru. Na
njegovo zaprepašćenje, ovaj maleni, neobični dečak mu govori da ne želi zmiju i slona, jer su oni veoma
opasni, on želi ovcu. I tako pilot kreće sa crtanjem ovce. Za prvu dobija odgovor da izgleda kao da je
bolesna, a druga je bila ustvari ovan i imala je rogove. Treća je bila prestara, pa ni ona nije odgovarala.

Pilot, besan i u žurbi da popravi svoj avion, na kraju crta kutiju i kaže da je ovca unutra. Dečak se
nasmeje i kaže da je baš to ono što je želeo da vidi.

„-To je upravo ono sto sam hteo! Misliš li da će toj ovci biti potrebno mnogo trave?

-Zašto?

-Zato sto je kod mene sve tako malo…

-To će joj sigurno biti dovoljno. Dao sam ti jednu sasvim malu ovcu.

On se nagnu nad crtež:

-Nije baš tako mala… Gle! Zaspala je…

Eto, tako sam se upoznao sa malim princom.“

Poglavlje III

Princ neprestano postavlja pitanja, a pripovedaču se čini da njegova uopšte ne čuje što mu otežava da
shvati odakle mali princ dolazi. Kada ga princ ispituje o avionu, pripovedač govori da je pao sa neba na
šta se princ nasmeje i kaže da je i on pao sa neba.

Princ upita sa koje planete je došao pripovedač, a to u pilotu stvara nemir i još veću zainteresovanost da
sazna odakle princ dolazi. Umesto odgovora, princ se vraća posmatranju crteža zadovoljan što se ovca
nalazi u kutiji pa ne može da pobegne preko noći.
Poglavlje IV

Pripovedač shvata da je prinčeva planeta veoma mala i pretpostavlja da je reč o asteroidu B612. Dodaje
da je za odrasle ljude jako važno da koriste brojeve, da njima sve definišu. Najvažnije im je da o nekome
saznaju koliko ima godina, kilograma ili koliko novca zarađuje, a ne stvari koje su zaista važne.

„Nikad vam ne kažu: „Kakav mu je glas? Koje igre voli? Skuplja li leptire?“ Nego vas pitaju: „Koliko je
star? Koliko braće ima? Koliko je težak? Koliko novca zarađuje njegov otac?“ I tek tada misle da ga
poznaju.“

Želeći da zapamti svog malog prijatelja, pilot pokušava da ga nacrta svestan toga da će pogrešiti kod
nekih detalja. Ne želi da ga zaboravi jer je tužno kada zaboravljate prijatelja. Ovde nam pripovedač
otkriva da je prošlo šest godina od kada je mali princ otišao sa svojom ovcom.

Poglavlje V

Tokom trećeg dana su razgovarali o biljkama pa pripovedač saznao da na planeti malog princa, kao i na
svim planetama, postoje korisne i štetne biljke. Dva prijatelja razgovaraju o baobabima, velikom drveću
koje ovce ne mogu da brste, ali mali princ navodi da je kao i svako drvo, i baobab mali kada počinje da
raste.

Tada princ objašnjava pilotu kako je važno da se na vreme rešite loših biljaka dok počinju da rastu jer ako
bi zapustio svoju planetu, koja je veoma mala, baobabi bi narasli i zauzeli je potpuno.

„Kad završiš jutarnje umivanje, treba brižljivo očistiti i planetu.“

Princ traži od pilota da nacrta malu planetu koja je obrasla drvećem. Ovo je na kraju ispao najveći crtež u
celoj knjizi jer sam pripovedač kaže da nije uspeo da napravi nijedan veći. Pritom, znao je da je opasnost
od baobaba veoma važna i da hitno mora da upozori prijatelje na nju.
Poglavlje VI

U ovom poglavlju pripovedač saznaje da mali princ voli zalaske sunca. Međutim, princ stalno zaboravlja
da nije na svojoj planeti gde zalaske može da gleda non stop jer je planeta toliko mala da mu je bilo
dovoljno da samo malo pomeri stolicu i gleda novi zalazak.

Na kraju princ kaže da je jednom video 44 zalaska sunca i dodaje: Znaš, kada je čovek tužan, on voli
zalazak sunca. Na to ga pripovedač pita koliko je bio tužan tog dana kada je video 44 zalaska, ali mu mali
princ ne odgovori.

Poglavlje VII

Pripovedač je petog dana otkrio tajnu života malog princa. Sasvim slučajno su započeli razgovor o cveću i
tome zašto ono ima bodlje. Mali princ je rekao:

„Cveće je slabo! Ono je naivno. Štiti se kako zna. Veruje da je strašno sa svojim bodljama…“

U strahu da bi ovca mogla da pojede njegov cvet, jer je pilot rekao da ovce jedu i cvetove sa bodljama,
mali princ se rastužio i pričao o svom cvetu, jedinstvenom među milionima cvetova. Moj cvet je negde
tamo, rekao je u sebi. Princ je počeo da plače, a pilot ga je uzeo u naručje i obećao da će nacrtati oklop
za njegov cvet kako ovca ne bi mogla da ga pojede.

Poglavlje VIII

Pilot sada saznaje više o cvetu malog princa. Na njegovoj planeti je uvek raslo isto cveće, ali je jednog
dana iznikla neobična biljka čije je seme došlo ko zna odakle. Princ je pratio rast te biljke očekujući neku
novu vrstu baobaba, ali je na kraju biljka procvetala i obratila se malom princu.
Iz razgovora je princ shvatio da cvet i nije toliko poseban koliko je mislio. Plašio se promaje i tražio da mu
princ obezbedi paravan, čak se i nakašljao kako bi stvar delovala ozbiljnije.

Princ govori pripovedaču da nikada nije trebalo da sluša taj cvet, samo da ga gleda i miriše. Cela planeta
je mirisla na taj cvet, ali princ nije umeo u tome da uživa. Ali, „bio sam isuviše mlad da bih znao da ga
volim.“

Poglavlje IX

Princ govori o svom bekstvu sa planete, o tome kako je pre polaska sve uredio, očistio od baobaba i zalio
svoj cvet. Kada se opraštao, poklopio je cvet staklenim zvonom kako bi ga zaštitio od promaje i rekao
„Zbogom.“ Cvet mu prvo nije odgovorio, ali mu se ipak obratio na kraju:

„Pa da, ja te volim – reče cvet. – Ti ništa o tome nisi znao, a to je moja greška. To nije važno. Ali ti si bio
jednako glup koliko i ja. Potrudi se da budeš srećan… Ostavi to stakleno zvono. Ne treba mi više.“

Cvet je tvrdio da je dovoljno jak da izdrži potencijalne neprijatelje i požurivao je malog princa da ode
kako ga ne bi video da plače. Bio je to jedan ponosan cvet.

Poglavlje X

Princ je odlučio da poseti obližnje asteroide/planete kako bi nešto naučio i pronašao zanimanje. Na prvoj
je naišao na kralja koji je sedeo na jednostavnom, ali veličanstvenom prestolu. Kralj je smatrao da mu je
mali princ podanik, jer su svi kraljevi podanici, i naredio mu da prestane da zeva, ali princ to nije mogao
jer je bio umoran. Kralj je bio uporan da svi moraju da poštuju njegova naređenja.

„Vlast se zasniva, pre svega, na razumu. Ako ti svom narodu narediš da se baci u more, on će podići
revoluciju. Ja imam pravo da zahtevam poslušnost zato toga što su moje naredbe razumne.“
Mali princ je shvatio da nema šta da traži više na ovoj planeti i odlučio je da pođe, ali mu kralj predloži da
ostane i bude ministar pravde. Tada shvatamo da na ovoj maloj planeti ne postoje drugi ljudi, samo kralj,
tako da bi mali princ sudio sam sebi, što je najteže. Na kraju, princ odlučuje da ode, a kralj ga imenuje za
ambasadora.

„Odrasli su zaista čudni – reče usput u sebi mali princ.“

Poglavlje XI

Na sledećoj planeti upoznao je hvalisavca koji skuplja pozdrave u čudnom šeširu. Hvalisavac veruje da su
mu svi ljudi obožavaoci i mali princ smatra da je zabavniji od kralja. Međutim, veoma brzo mu postaje
dosadno i odlučuje da ode. Pre odlaska, princ saznaje šta znači diviti se nekom.

„- To znači smatrati me najlepšim, najlepše obučenim, najbogatijim i najinteligentnijim čovekom ove

planete.

– Ali ti si sam na planeti!

– Učini mi to zadovoljstvo. Divi mi se ipak!“

Princ pristaje i odlazi uz još jednu konstataciju da su odrasli ljudi čudni.

Poglavlje XII

Poseta sledećoj planeti je bila zaista kratka jer je na njoj živeo pijanica koji je pio da bi zaboravio na
sramotu. Kada ga je princ upitao čega se stidi, odgovorio mu je: Što pijem! Ponovo je princ odlazio
zaključujući da su odrasli veoma, veoma čudni.

Poglavlje XIII
Na sledećoj planeti je naišao na biznismena koji je toliko bio zauzet računanjem da nije ni obratio pažnju
na princa. Ipak kada ga je princ prekinuo da bi ga upitao čega ima „pet stotina miliona“, čovek mu je
pričao o tome koliko je ozbiljan, kako nikada ne greši i kako je samo tri puta u životu ga neko ili nešto
omelo.

Na kraju, upornim ispitivanjem, princ saznaje da biznismen broji zvezde. I da ih sve poseduje. Princ je
mislio da su kraljeve, ali mu biznismen odgovori da kraljevi vladaju, a da ih on poseduje i da je zbog toga
bogat čovek. Malom princu se to učini besmislenim jer zvezde nisu ničije, ali mu čovek objasni „kako
stvari funkcionišu“.

„Kad nađeš dijamant koji nije ničiji, onda je tvoj.

Kad nađeš ostrvo koje nije ničije, onda je tvoje.

Kad prvi imaš neku zamisao, onda dobiješ planetu! Zamisao pripada tebi. A zvezde pripadaju meni jer se
niko pre mene nije setio da ih poseduje.“

Kada ga je pitao šta radi sa zvezdama, čovek objasni da ih broji i poseduje, upravlja njima. To je težak
posao, ali on je ozbiljan. Princ mu objasni da sa njima ne može ništa da uradi, kao na primer sa
maramom ili cvetom. Biznismen mu objasni da može da ih stavi u banku tako što njihov broj napiše na
malom papiru i stavi ga u fioku koju će zaključati.

Mali princ još jednom shvati da su odrasli ljudi zaista čudni.

Poglavlje XIV

Na sledećoj planeti, princ je sreo fenjerdžiju. Ova planeta je bila toliko mala i ima samo jednu svetiljku,
koju ovaj čovek gasi i pali. Za razliku od prethodnih ljudi koje je sretao, mali princ smatra da fenjerdžija
bar ima neku važnu ulogu – paljenjem i gašenjem fenjera donosi dan i noć.

U razgovoru sa fenjerdžijom, saznajemo da mu je posao postao jako težak i da sada dan i noć traju po
jednu minut, jer se ova planeta sve brže okreće oko Sunca. On izvršava naređenja, ne saznajemo čija, ali
ih izvršava bez previše razmišljanja i oklevanja.
Malom princu se izuzetno dopada ovaj čovek, jer se jedini bavi nekim poslom, a ne samim sobom.

„Taj tu je jedini s kojim bih se mogao sprijateljiti. Ali je njegova planeta suviše mala. Nema mesta za
dvojicu…“

Ali mali princ se nije usuđivao da prizna sebi da je on u stvari žalio za tom blaženom planetom zbog
njenih hiljadu četiri stotine četrdeset sunčevih zalazaka za dvadeset četiri sata!“

Poglavlje XV

Na sledećoj planeti, koja je mnogo prostranija od prethodne, mali princ sreće jednog starog geografa koji
je pisao u ogromnim knjigama. Kako nikada ranije nije čuo za geografe, ovaj stari gospodin mu
objašnjava značenje i važnost istih. Na pitanje da li ima okeana na njegovoj planeti, geograf odgovara da
ne zna. Mali princ se začudi kako neko ko se bavi takvim poslom ne zna, geograf mu objašnjava da je on
suviše važan da napušta prostoriju u kojoj jeste. Istraživanja vrše istraživači.

Kada shvati da je i mali princ ustvari istraživač, uzima olovku i papir da zapiše podatke o njegovoj planeti.
Ubrzo shvata da ništa zanimljivo tamo nema, sem tri vulkana i jednog cveta. Kako ga cvetovi ne zanimaju
jer su prolazni, on objašnjava malom princu pojam prolaznosti i izaziva tugu u njemu kada shvati da će
njegova ruža uskoro uvenuti jer je ono što će ubrzo nestati.

Poglavlje XVI

Sledeća planeta je bila Zemlja. Ona je puna kraljeva, geografa, poslovnih ljudi, pijanica, uobraženih ljudi.
Kada se svi oni saberu, ima ih oko dve milijarde. Ta brojka je fascinantna u odnosu na ostale planete.

Pre pronalaska elektrike, postojala je čitava vojska fenjerdžija koja je palila i gasila svoje fenjere tačno na
vreme u svim krajevima sveta. Nikada nisu zgrešili kada i kojim redom treba da upale svoje fenjere.
Najdosadnije je bilo fenjerdžijama na Južnom i Severnom polu, jer su svoj posao obavljali dva puta
godišnje.
Poglavlje XVII

Kada se našao na Zemlji, mali princ je bio iznenađen kako nigde nema ljudi oko njega. Uplašio se da nije
promašio planetu kada je video nešto da se pomera u pesku. Bila je to zmija koja mu je objasnila da se
našao u pustinji, u Africi, gde ljudi ne žive.

„-Gde su ljudi? najzad ponovo progovori mali princ. Čovek se oseća malo usamljen u pustinji…

-Čovek je usamljen i među ljudima, reče zmija.“

Mali princ zapaža da je zmija vrlo čudna životinja, a i bezopasna jer nema ni ruke ni noge. Ali ona mu
objašnjava da je moćnija i od kraljevskog prsta, kao i da će mu jednoga dana pomoći da se vrati na svoju
planetu. Mali princ razume sve što ona želi da mu kaže i pita je zašto priča uvek u zagonetkama.

„-Ja ih sve rešavam, reče zmija.“

Poglavlje XVIII

Prelazeći preko pustinje, mali princ sreće samo jedan usamljeni cvet. Kada ga upita gde su ljudi, cvet mu
odgovara da je video neki karavan sa pet ili šest ljudi pre nekoliko godina. Ali da sada ne zna gde su, jer:

„Nestalni su kao vetar. Nemaju korena i to im mnogo smeta.“

Poglavlje XIX

Koračajući dalje, nailazi na visoku planinu. Mislio je da će, kada se popenje na vrh, videti celu planetu i
sve ljude na njoj. Razočarao se kada je video samo oštre kamene vrhove. Za svaki slučaj rekao je „Dobar
dan“, a eho je to ponovio nekoliko puta, kao i svaku sledeću rečenicu. Mali princ je bio razočaran, ova
planeta je bila tako suva i šiljata. A tek ljudi…
„I ljudi nemaju mašte. Ponavljaju ono što im se kaže… Kod kuće sam imao jednu ružu: ona je uvek
govorila prva…“

Poglavlje XX

Posle dugog koračanja po pesku, kamenju i snegu, mali princ je stigao do jednog velikog vrta punog ruža.
Razočarao se kada je video toliko mnogo istih ruža. Istih kao što je bila njegova ruža. A ona je tvrdila da
je jedinstvena na celom svetu. Bio je mnogo nesrećan zbog ovog saznanja jer je verovao da je mnogo
bogat što ima jedinstven cvet, a imao je ustvari samo običnu ružu, istu kao mnoštvo drugih.

Poglavlje XXI

Posle par trenutaka pojavi se lisica. Mali princ je poziva da se igraju, ali ona mu objašnjava da to ne ume
jer nije pripitomljena. Kako on ne zna šta ta reč znači, očekuje od nje da mu je objasni. Kao i uvek, ne
odustaje od svog pitanja sve dok ne dobije odgovor.

„Ti si za mene samo mali decak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi
nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš bićemo
potrebni jedno drugom. Ti ćes za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu…“

Ali tada joj mali princ objašnjava da je on već pripitomljen i da na svojoj planeti ima jednu ružu koja je to
uradila. Lisica insistira da je on pripitomi jer ovako živi veoma monoton i dosadan život u kome po ceo
dan juri kokoške, a lovci sa puškama jure nju. Mali princ joj govori da je krenuo u potragu za prijateljima i
da nauči nove stvari i da nema vremena da je pripitomljava. Lisica mu tada objašnjava da ljudi više
nemaju vremena da upoznaju bilo šta, da sve stvari kupuju kod trgovaca, tako da će prijatelje jedino naći
ako se i oni prodaju tamo. A da ljudi nove stvari uče samo kad ih pripitome.

Sutradan se princ vrati i lisica mu objasni kako da je pripitomi. Kada to na kraju i uspe, on mora da krene
dalje na put. Pre polaska se vraća kod ruža i govori im kako se sve one lepe, ali nisu kao njegova ruža jer
je ona pripitomljena, a one su sve poput lisice.
„I on se vrati lisici.

-Zbogom, reče joj on…

-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština
se očima ne da sagledati.

-Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.

-Vreme koje su uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.

-Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.

-Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si
pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu.

-Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.“

Poglavlje XXII

Nastavljajući put dalje, Princ sreće skretničara vozova. On mu objašnjava kako vozovi prevoze hiljade i
hiljade ljudi sa jednog mesta na drugo. Kako mali princ nikada ranije nije čuo da ljudi tako putuju,
pomislio je da su možda bili nezadovoljni tamo gde su bili.

„-Čovek nikad nije zadovoljan tamo gde je, reče skretničar.“

Kada mu je skretničar objasnio da ljudi u vozovima nikoga ne jure, nego oni verovatno spavaju unutra,
samo deca možda gledaju kroz prozor. Mali princ je znao da je to zato što samo deca znaju šta žele,
odrasli tokom odrastanja izgube tu moć.

Poglavlje XXIII

Mali princ sledeće upoznaje trgovca koji prodaje tablete koje gase žeđ. On mu objašnjava da su
stručnjaci dokazali da se korišćenjem jedne tablete nedeljno uštedi pedeset i tri minuta da ih potroši na
način na koji želi. Princ je u sebi pomislio da bi svoja slobodna pedeset i tri minuta potrošio na odlazak
do nekog izvora vode.

Poglavlje XXIV

Osmog dana od kako je pilot sleteo u pustinju, sedeo je i slušao priču o trgovcu. Tada je shvatio da još
uvek nije popravio svoj avion, kao i da više nema vode za piće kod sebe. Predložio je Princu da krenu u
potragu za bunarom. Na početku, on nije shvatio misao da će „umreti od žeđi“ i još uvek je razmišljao o
sticanju prijatelja. Na kraju je rekao da je i sam žedan i kako bi trebalo da krenu.

Dugo su koračali ćuteći. Bunar nisu uspeli da nađu, a već su bili iznemogli. Seli su da odmore na pesak i
princ se divio zvezdama. Pilot je u jednom trenutku shvatio zašto pesak svetluca na mesečini, setivši se
priče iz svog detinjstva u kojoj je koliba svetlucala jer je krila zakopano blago koje niko nikada nije našao.

„-Da, rekoh malom princu, bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu
nevidljivo je!

-Milo mi je, reče on, što se slažeš sa mojom lisicom.“

Kada je mali princ zaspao, pilot ga je uzeo u naručje i krenuo dalje u potragu. „Ono što me najviše
uzbuđuje kod ovog malog usnulog princa to je njegova vernost jednom cvetu, to je slika jedne ruže, koja
zrači u njemu kao plamen lampe, čak i kada spava…“

Idući dalje, pred zoru je pronašao bunar.

Poglavlje XXV

Ovaj bunar u sred pustinje nije ličio na običan pustinjski bunar, nego na pravi seoski bunar, iako okolo
nije bilo ni sela ni ljudi. Sve u njemu je bilo spremno da se njih dvojica napiju vode.
Nakon što su se napili vode, princ je počeo priču o ružama u vrtu i čudio se činjenici da ljudi na Zemlji
mogu da gaje pet hiljada ruža u jednom vrtu, a sa druge strane nisu u stanju u njima da nađu ono što
traže.

„-Ali oči su slepe. Treba tražiti srcem.“

Kasnije je zatražio od pilota da održi obećanje i nacrta brnjicu za njegovu ovcu. Pilot ju je nacrtao, a mali
princ ne rekavši ništa započeo je priču o tome da je sutra tačno godinu dana kako je došao na Zemlju.
Pilot je zaključio da nije slučajno što su se baš onda sreli u tom delu pustinje gde mu je pao avio, jer princ
je ustvari išao ka mestu gde je sleteo. Kada ga je upitao o tome, nije mu odgovorio, samo ga je podsetio
da treba da se vrati do aviona i nastavi da radi na njemu. Trebalo je sutra uveče da se vrati na isto mesto,
princ će ga čekati.

Poglavlje XXVI

Pored bunara se nalazila ruševina zida na kojoj je princ sedeo sutra uveče kada se pilot vratio na to
mesto. Pričao je sa nekim, a pilot nije mogao da vidi sa kim. Čuo je razgovor o otrovu i o tome da se neće
dugo mučiti, a zatim je zaprepašćen ugledao zmiju sa kojom je princ razgovarao.

Pilot je uspeo da popravi kvar na svom avionu i hteo je da saopšti malom princu da se vraća kući, ali je
on to već nekako znao. I on se te večeri isto vraćao svojoj kući. Delovao je jako uplašeno, pa ga je pilot
zagrlio. Pričao je da se plaši, ali da ima sa sobom ovcu i brnjicu. Zaključio je da će se te večeri još više
plašiti. Pilot se osetio čudno, želeo je da ga vidi kako se smeje, a imao je neki osećaj da ga više neće
videti. Tada princ započne priču o tome kako je tačno godinu dana da je došao na Zemlju i da će večeras
njegova zvezda biti na istom mestu kao kada je došao. A on će za pilota biti jedna mala zvezda, koju sada
ne može da vidi, zato će pilot voleti da gleda sve zvezda na nebu, one će mu biti prijatelji.

Nije želeo da pilot dođe to veče i da ga gleda kako umire. Ali pilot je želeo da bude uz njega sve vreme.

„-Znaš… moja ruža… ja sam za nju odgovoran! A ona je tako slaba. Ona je tako bezazlena! Ona ima samo
četiri ništavna trna da je brane od sveta…

I ja sam seo jer više nisam mogao da stojim.

On reče:

-Eto… To je sve…“

U sledećem trenutku zmija ga je ujela, nije viknuo, samo je polako pao, isto kako pada drvo. Od peska se
nije čulo ništa.

Poglavlje XXVII

Prošlo je šest godina od ovih događaja, a pilot nikome nije ispričao tu priču. Često razmišlja o malom
princu, njegovoj planeti i ruži. Shvatio je da je zaboravio da nacrta kaiš na brnjici i boji se da je ovca ipak
pojela ružu na kraju. Mada čvrsto veruje da je princ dobro čuva od svega.

„Po nekada opet kažem sebi: „Katkada je čovek rasejan i to je dovoljno! Jedno veče zaboravio je stakleno
zvono, ili se možda jedne noci ovca iskrala nečujno…“ Tada se svi zvončići pretvaraju u suze!…

Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije ni malo sve jedno da li je
negde, bogzna gde, jedna ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ružu…

Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako se sve menja…

I nijedna odrasla osoba nece nikad razumeti da to ima toliko znacaja!“

Analiza likova

Mali princ – dečak iz svemira. Prvi put je došao na planetu Zemlju da je istraži, upozna ljude i shvati
smisao života. Jedna ruža ga je proterala sa njegove planete. Ilustracija Malog princa je, svakako,
najpoznatija skica iz ovog romana. Na njoj vidimo malog dečaka, plave kose sa mačem u ruci. Odeven je
u prinčevo odelo. Nijedan opis nije mogao da nam dočara kako on ustvari izgleda, zato je pisac i odlučio
da ga nacrta pa ga danas svi mi i znamo takvog.

Zlatokosi momčić, iskrene, neiskvarene duše, deluje nam tako krhko, a on je jači od većine odraslih ljudi.
Njegovu snagu čini ljubav, koju je otkrio i čuva u srcu i time se razlikuje od većine ljudi današnjeg doba.
On u sebi nosi sve osobine jednog neiskvarenog, prostodušnog deteta, koji u svetu vidi samo dobro.
Na svojoj planeti je voleo jednu ružu i bio joj veran i sve što je želeo bilo je da joj se vrati. Na kraju
prihvata i samu smrt, samo da bi se vratio svom voljenom cvetu. Zna da će njegov odlazak teško pasti
njegovim prijateljima, ali isto tako zna da će svi oni moći da ga vide kada podignu pogled ka zvezdanom
nebu u noći.

Pilot – narator ove priče. Pilot je odrastao čovek sa srcem neiskvarenog, srdačnog deteta, isto kao i Mali
princ. Vreme koje provodi sa ovim dečakom ga vraća u detinjstvo i dovodi ga do spoznaje da u njemu još
uvek ima velikodušnosti koju je mislio da je davno izgubio.

Kralj – živeo je sam na svojoj planeti i bio je mnogo tužan. Voleo je da zapoveda i da sve bude kako je on
zamislio, ali kako nije imao kome da naređuje, sve to je bilo uzalud. Ali uprkos svemu ovome, on je
stalno sedeo na svom tronu, odeven u purpur i hermelin i čekao da izdaje naređenja. Zapovedao je
Suncu da zađe (ali samo uveče) ili čak mu je govorio da sedne, iako je znao da to nije moguće. Kada se
Mali princ pojavi na njegovoj planeti, on srećno pomisli „evo jednog podanika“. Njegova planeta je bila
toliko mala da nije ni imao kime da vlada, a on je verovao da živi na ogromnoj planeti i da dobro vlada
svojim kraljevstvom.

Lisica – to je lik koji je Malog princa naučio da se suština nečega gleda srcem, a ne očima. Ova lisica je
bila jako lepa, ali nije bila pripitomljena. Živela je monoton život u kom je ona jurila kokoške po ceo dan,
a ljudi su jurili nju. Mali princ ju je pozvao da se igraju, ali ona to nije umela. Zatražila je da je pripitomi,
želeći da se između njih razvije duboko prijateljstvo. Na rastanku mu je rekla: „Čovek samo srcem dobro
vidi. Bitno je očima nevidljivo.“

Beleške o piscu

Antoan de Sent Egziperi (fra. Antoine de Saint-Exupéry), francuski pisac rođen 29. juna 1900. godine u
Lionu kao treće od petoro dece. Već od detinjstva je pokazivao sklonosti ka pisanju, a želeo je da bude i
pilot.

Godine 1921. postao je pilot u Strazburu. 1923. godine imao je avionsku nesreću u Buržeu. 1925. godine
upoznao se sa poznatim piscima među kojima je bio i Andre Žid, koji su podržali njegove književne
sposobnosti. 1926. godine objavio je svoje prvo delo Avijatičar. 1929. godine leti u raznim pravcima u
Americi gde istražuje Patagoniju i Kordiljere. 1930. godine je dobio orden legije časti za zasluge u civilnoj
aeronautici. 1931. godine se oženio. 1932. godine redovno leti iz Marseja za Alžir. 1934. godine leteo je
po Dalekom Istoku odakle se je vratio umoran i bolestan. Učestvovao je kao pilot na strani
oslobodilačkih snaga protiv Hitlerove Nemačke.

31. jula 1944. godine nije se vratio sa zadatka – poginuo je u avionskoj nesreći.

Pisac je mnogih članaka. priča i romana među kojima su najpoznatiji „Pravac jug“ (1928.), „Noćni let“
(1931.), „Zemlja ljudi“ (1939.), „Ratni pilot“ (1942.), „Smisao života“ (1936.), „Citadela“ (1938.), i
najpoznatiji „Mali princ“, koga je napisao 1943. godine.