ЈУ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР

,,ЈОВАН ЦВИЈИЋ’’

МОДРИЧА

МАТУРСКИ РАД ИЗ ХЕМИЈЕ

ТЕМА: ЗНАЧАЈ ВИТАМИНА И МИНЕРАЛА У ИСХРАНИ

Ментор: Ученик:

Невенка Кузмановић, проф. Горана Ђурић, IV-2

Модрича, школске 2016/2017. године

 САДРЖАЈ
Садржај ...................................................................................................................................... 2

1. Увод ....................................................................................................................................... 3

2. Витамини ............................................................................................................................... 4

2.1. Откриће и назив витаимина ............................................................................................ 4

2.2. Класификација витамина ................................................................................................. 5

2.2.1. Витамини растворни у мастима ............................................................................ 5

2.2.2. Витамини растворни у води ................................................................................... 8

3. Минерали............................................................................................................................. 12

3.1. Постанак минерала .................................................................................................... 12

3.2. Систематика минерала .............................................................................................. 14

4. Значај витамина и минерала у исхрани ............................................................................ 15

5. Закључак ............................................................................................................................. 18

6. Литература .......................................................................................................................... 19

2
 1. Увод

Витамини и минерали у нашем организму су у знатно мањим количинма

него бјеланчевине и масти, али су веома важни за здравље јер учествују у
биохемијским процесима важним за нормално функционисање нашег организма.
Они помажу јачању имуног система, подржавају нормалан раст и развој, те станице
и органи нашег тијела боље обављају своју задаћу уз њихову присутност. Витамини
и минерали су широко доступни у природним намирницама које једемо. Горњи
слојеви литосфере су изграђени од великог број минерала, више од 4.000, са више
хиљада њихових варијатета. Када сагои нека намирница, бјеланаст остатк који се
добија послије тог процеса, назива се пепелом. Ова супстаница представља
минерални садржај хране и дио њихове укупне тежне. Мале количине овог састојка
регулишу неке процесе до животне важности за цијели људски организам, стварају
хемоглобин, који су битни за добро здравље. Потреба за већину минерала су
изражене у милиграмима (1/1.000 грама) или микрограма (1/1.000 милиграма).
Најважнији минерали неопходни за људски организам су: флуор, калцијум, фосфор,
гвожђе, кобалт, бакар, магнезијум, калијум, натријум, јод, цинк и хром.

3
 2. Витамини
Витамини (лат. vitalis, животни) су органска једињења различита по
хемијском саставу, налази се у малим количинама и неопходна за нормално
одвијење ћелијског метаболизма. Углавном су производи биљака, а у организам
животиња се уносе храном пошто они хемају способност да их синтетишу.
Припадају групи биоактивних једињења, јер они са ензимима и хормонима дјелују у
малим количинама.

До сада је изолован и окарактерисан већи број витамина. Поред хемијских имена

витаминима се уобичајно означавају великим слово, по редослиједу абецеде (А, B, C,
D). Каснијим проучавањем уочене су разлике у структурама унутар сваке групе
витамина, па су означевани бројевима (нпр. A1, A2, B2, B6).

Смањење количине витамина изазивају поремећаје у организму, који се зове

хипорвитаминоза, а недостатак витамина назива се авитаминоза. Повећање
количине витамина назива се хипервитаминоза. Ова појава је релативно ријетка, а
настаје при терапији витаминима, посебно оним који нису растворни у води па се
тешко излучују. Биолошка улога витамина је у потпуности разјашњена. Они
учествују у многим биохемијским рекцијама и најжешће улазе у састав коензима или
простетичних група ензима.

2.1. Откриће и назив витамина

Кључну улогу у откривању витамина имали су поремећаји и болести које

су посљедица недостатка хране. За болести морнара, скорбут, знало се да је
узрокована дуготрајном исхраному којој је одсуствовала храна биљног поријекла
(касније је откривено да је у питању витамин C). Шкотски хирург Џејмс Линд 1749.
Открио је да лимун помаже у спречавању скорбут и препоручио да га у свом
Трактату о скорбуту као воће које спречава појаву ове болести. Пресудну улогу у
открићу витамина била је 1912. година. Ове године је први енглески научник
Хопкинс показао да је за нормалан раст и развој животиња потребно присуство
неких додатних фактора, поред основних органских материја (липиди, шећер,
протеини). Исте године овај термин први пут употријебо је Казимир Франк, када је
први пут изоловао витамин из љуске риже. По хемијском саставу је то био амин
који је спречио појаву болести бери-бери (иначе веома раширено међу људима Азије

4
чија исхрана се базира на рижи). Франк је амин, желећи да истакне његов витални
значај, назвао витамин. Термин је остао у употреби све до данас, иако је познато да
већина витамина не спадају у групу амина.

2.2. Класификација витамина

Пошто су витамини структурно разнврсна једињења, није их могуће

класификовати према хемијској структури, већ се, према растворљивости дијеле у
двије групе:

 Витаминие растворне у мастима (уљима) или липосолубилне витамине

 Витамине растворне у води или хидросолубилне витамине

2.2.1. Витамини растворни у мастима

Ови витамини се налазе у храни богатој липидима као што са јетра, млијечна
маст, јаја и уља. Тешко се излучују урином, па се често при витаминској терапији
нагомилавју у организму.

У ову групу спадају витамини A, D, E и K. Њихов хемјски назив, биолошке

потребе, као и дневне потребе дате су у табели 1.

Витамини Хемијски назив Дневна потреба Биохемијска улога

Витамин D калциферол 0,005 регулише метаболизам калцијума

Витамин A ретинол 2 учествује у процесу вида

Витамин E токоферол 10 штити липиде мембране од оксидације

Витамин K менахинон 1 Учествује у процесима коагулације

Табела 1. Витамини растворни у мастима

Витамин А се састоји од шесточланог цикличног система за који је везан

незасићени алкохол изопреноидне структуре. Биљке не синтетишу витамин А већ
његов провитамин -каротен. Из -каротена човјек и животиње синтетишу витамин
А1 (ретинол). Поред витамина А1 у природи се јавља и витамин А2 који је по
хемијском саствау 3- дехидроретинол (садржи дводтруку везу између С-атома 3 и 4).

5
 Витамин А1

Овај витамин неопходан је за нормално одржавање стања слузокоже и

епителног ткива, а значаја за норманло одвијање процеса вида. Авитаминоза
витамина А доводи до промјене на слузокожи различитих органа. Недостатак овог
витамина може довести до сљепила, а први знаци авитаминозе се манифестују
појавом која се назива кокошије (ноћно) сљепило. Примјеном великх доза овод
витамина долази до поремећаја у метаболизму. То су умор, пробавне сметње,
губитак тежине. Долази до додатн. Долази до додатног таложења калцијума
бубрезима и гуштерачи.

Витамин D је топљив у мастима и можемо га добити узимањем путем хране

или излагањм сунцу. У групу витамина D или калциферола спадају и витамини D2 и
D3 , па се некада називају и егокалциферол, односно холекалцеферол. Игра важну
улогу у метаболизму. Потпомажу ресорпцију јона у цријевима и минерализацијн
костију. Срце је основни велики мишић који има рецепторе за витамин D. Постоји
доказ да витамин има улогу у контроли крвног притискаи спречавају оштећења
артерија. Недостатак витамина D доводи до болова у костима, спонтаних прелома и
слабости мишића, а код дјеце доводи до појаве рахитиса (недовољно таложење
калцијума у костима, усљед чега кости не очвршћавају у довољној мјери и
деформишу се).

Витамин D3 се синтетише из 7-дехидрохолестерола, деривата холестерола, који се

затим фотолизира ултраљубичастим зракама. Продукт је превитамин D3.

Витамин D3

6
 Витамин Е представља смјешу структурно сродних једињења која се
називају токофероли. Најраспрострањенији је -токоферол.

Витамин Е

Највише витамина Е се налази у биљним уљима, а њима је нарочито богата

пшенична клица. Недостатак витамина Е проузрокује један од видова анемије, оја
настаје као посљедица оксидације липидамембрана електроцита и доводи до његове
хомолизе. Код неких организама недостатак овог витамина може довести и до
стерилитета.Овај витамин спречава дјеловање слободнох радикла и пероксида, који
настају у метаболизму, на незасићене биомолекуле.

Витамин К се налази у зеленим биљкама, а синтетишу га и бактерије

цријевне флоре, па се његова авитамиоза ријетко јавља. По хемијском саставу је
дериват аефтохинона и садржи угљоводонични бочни низ изопреноидног поријекла.
Неопходан је као кофактор синтезе тромбина, ензима који омогућује
трансформацију крвног протеина фибриогена у фибрин. Фибрин је нерастворни
фибриларни протеин неопходан за стварање крвног угрушка. Недостатак витамина К
изазива поремаећеје везне за немогућност згрушавања крви, што може довести то
искрвављења.

Витамин К

7
 2.2.2.Витамини растворни у води

Витамини растворни у води обухватају витамине В-комплекса и витамин

С.Пошто су растворни у води, лако се излучију из организма, па нема опасности од
нагомилавања и штетног утицаја, али се зато свакодневно морају уносити у
организам храном. Већина ових витмина улази у састав коензима или сами по себи
представљју простетичне групе ензима. Преглед најзанчајнијих водорастворних
витамина,дневне потребе људског организма, као и коензима у чијој изградњи
учествују, дат је у табели 2.

Дневна
Биохемијска улога
Витамин потреба Коензим или простетичка група
коензима
(mg)
реакција
В1-тиамин 1,4 тиаминпирофосфт
декарбоксиловања
флавинмононуклеотид
реакција оксидо-
В2-рибофлавин 1,7 (FMN)флавинадениндинеуклеотид
редукције
(FAD)
никотинамидаденин-динуклеотид
реакција оксидо-
В3-никотинамид 20 (NAD+)никотинамиаденин-
редукције
динуклеотид фосфат(NADP+)
В5-пантотенска киселина 10 коензим A пренос ацил-група
В6-пиридоксол, пиридоксалфосфат,пиридоксаминф метаболизам
2
пиридоксал,пиридоксаимн осфат аминокиселина
преност
једноугљеничних
В12-кобаламин 0,005 B-коензим фрагмената и
редукција рибозе у
дезоксиибозу
реакције
С-аксорбинска киселина 30-70 аскорбинска киселина кофактор
хидроксиловања

Н-биотин реакције
0,3 биотин-простетична група
карбоксиловања
преност
F-фолна киселина тетрахидрофолна
0,4 једноугљеничних
киселина(FH4)
фрагмената

Табела 2. Преглед најзначајнијих водорастворних витимина и дневне потребе људксог организма

8
 Витамин В1 (тиамин или анеурин) је један од најраније откривених витамина.
Налази се у свим биљкама и животињским ткивима. При неправилној исхрани може
доћи до појаве авитаминозе или појеве болести бери-бери. Ова болест се
манифестује нервним поремећајим, слабљењем срца, поремећајем крвотока или
одузетошћу удова. Естерификацијом хидроксилне групе тиамина пирофосфорном
киселином настаје тиаминпитофосфат (ТРР), коензим већег броја ензим, који
учествују у процесима декарбоскидлације.

Витамин В1

Витамин В2 (рибофлавин) садржи у молекулу супституисани циклични

систем (изоалоксазин) за који је везан шећерни алкохол рибитол.Посебни извори
овог витамина су млијеко и јаја. Недостатак овог витамина доводи до упала на
слузокожи, промјенама на кожи, нервнм поремећајима и анемијом. Рибофлавин
улази у састав два коензима: флавинмононуклеотид (FMN) и
флавинадениндинуклеотида (FAD). Ови коензими су нековалентно везани са
протеинским дијелом ензима, који учествују у оксидо-редукционим процесима.
Редуковани коензим се реоксидује, предајући водоникове атоме неком дугом
супстрату.

R = остатак молекула FMN или FAD редуковани коензим

Никотинамид (и никотинска киселина) је витамин В3 назива се још и РР-

фактор (пелагра превентивни фактор).Недостатак ове супстанце у организму доводи
до болести пелагре. Први уочљиви симптоми ове болести су промјене на кож, општа
слабост, нервно растројство, губитак апетита.

9
 никотинска киселина никотинамид

Витамин В5 или пантотенска киселина настаје у биљкама и многим

бактеријама, али га кичмењаци морају уносити храном. Пантотенска киселина
појављује се у везаном и слободним облику.У коензиму А је везана као пантотенска
киселина док је у ацил-преносном протеину везана као пантотенол. Иначе, та је
киеслина жута уљаста текућина која је нестабилна и врло се лако топи у
води.Пантотенска киселина је структурни елемент коензима А, који учествује у
активацији и преносу ацил-остатка.

пантотеснка киселина

Витамин В6 подразумијевају се три сродна једињња: пиридоксол,

пиридоксал и пиридоксамин. Витамин В је непохнодан за правилно
функционисање метаболизма, аминокиселина, шећера и масти, као и за стварање
крвних ћелија. Авитаминозе су ријетке, јер се овај витамин налази у различитим
намирницама , синтетишу га у знатним количинама и цријевне бактерије.

пирдоксол пиридоксал пиридоксамин

Витамин В12 (кобаламин) има најсложенију структуру. Садржи атом кобалта

у молекулу. Посебно је важан за здравеље нервних ћелија и за стварање ДНК и РНК.
Овај битамин синтетишу неке врсте микроорганизама. Авитаминоза се манифестује

10
појавом болести перинциозне анемије. Витамин В12 је прекурсор коензима, који
учествује у превођењу рибонуклеотида у 2'-деоксирибонуклеотид,као и у преносу
неких једноугљеоничних фрагмената.

пиридоксал фосфат пиридоксамин фосфат

Витамин F или фолна киселина (лат. folium - лист) је широко

распрострањен у лишћу биљака. Авитаминоза изазива различите облике анемије.
Овај витамин чине карактеристична саставна дијела: супституисани птердин, п-
аминобензоева киселина и глутаминска киселина.

Фолна киселина

Витамин Н или биотин у молекулу садржи кондензован имидазолов и

тетрахидпотинфенски прстен. Налази се у јетри, јајима, а стварају га и цријвне
бактерије. Биотин представља простетичну групу различитих ензима, који каталишу
реакције карбоксиловања.

Витамин Н

Витамин С или ацкорбинска киселина је витамин само за неке кичмањаке-

човјека, мајмун, заорца и неке рибе, док остали оранизми синтетишу ово једињење
из глукозе. Нарочито богати извори овог витамина су цитрусно воће, парадајз и

11
паприка. Недостатак витамина С доводи до болести познате под именом скопбут.
Симптоми су запаљење десни, испадање зуба,поткожна крварења, а приугим
авитамионзама може доћи и до смрти.

Аксорбинска киселина је јако редукционо средство које лако предаје два

водоникова атома неком примаоцу, прелазећи у дехидроаскорбинску киселину. На
ваздуху, посебно при повишеној температури, долази до неповрате оксидације
аксорбинске у дехидроаскорбинску киселину. Зато се при кувању хране изгуби
добар дио витамина С.

3. Минерали

Минерали (лат. mineralis-оно што долази из рудника) су природна хомогена

тијела, одређених физичких својстава и одређеног хемјског састава, који се може
изразити хемијском формулом.Битне компоненте литосфере представља само око 30
минерала, изграђују највећу масу стијена и они се називају петрогеним минерали.
Минерали су најчешће хемијска једињења, састављена од два или више
елемената.Појављују се у виду појединачних елемената (злато,сумпор, бакар,
графит, србро). Физичка и хемијска својства менерала, њихову унутрашњу грађу,
вањски изглед- моргологију,начин постанка проучава минералогија. Они се дијеле
на општу и сепцијалну менаралогију. Општа минералогија проучава општа својста
минерала: облик минерала, стање у коме се појављују. Специјала минералогија
детаљно описује поједе всте минерала, разврставајући их у системске групе.

3.1. Постанак минерала

Постанак минерала везан је за почетак стварања прве чврсте Земљине коре.

Нови минерали стварали су се кроз цијелу геолошку историју. Према начину
постанкаразликује се неколико група минерала, а најважни су: пирогени, који су
настали кристализациом из магме. Ако су настали из водених атома називамо их

12
хидрогенима, а ако су кистализациом из паре и плинова називамо их пнеуматским
минералима. Ако су минерали настали из вруће воде, ријеч је о хидротермалиним
минералима. Органогени минерали настали су сдјеловањем организама у водним
отопинама. Ако су настали од биљака онда су они фитогени, а зоодени минерали
настали су дјеловањем животиња. Тренутни број познатих минерала у природи је
преко 4.000. Од њих преко 120 су чести у природи.

Постанак минера одвија се процесом кристализације. Под кристализиом се

подразумијева издвајање чврсте кристалне фазе било из гасова или течне фазе.
Миерали су настали првим хлађењем и образовањем Земљине коре. Дио минерала
настаје у процесу хлађења магматског растопа, други дио настаје на самој површини
Земље, било у копненој или воденој средини, трећи дио минерала настаје
прекристализациом већ постојећих минерала.

Боја минерала може бити:

Идиохроматска боја је она која потиче од минерала, односно његова

сопствена боја која зависи од хемијског састава и од структуре минерала.
Алохроматска боја се јавља као последица уклапања других минералних врста у
процесу настанка минерала. Псеудохроматска боја настаје од промена по површини
минерала које су у виду скраме. Боја минерала је један од параметара за
идентификацију минерала при чему један минерал може имати неку боју (нпр.
сумпор је жуте боје) али уколико у себи садржи примесу (микроелемент-мала
количина неког елемента) зависно од врсте примесе боја може бити и значајно
промјењена.

Према процесу настанка минерале сврставамо у три групе:

Метаморфни процес постанка минерала подразуимјевају процесе

метморфозе, преображавања, већ раније образованих минерала. Одвијају се на
различитим дубинама у земљиној кори при различитим притисцима и
температурама.

Ендогени просеси постанка минерала одвијају се у Земљиној кори, на већим

или мањим дубинама и при високим притисцима и температурама.

13
 Егзогени процеси постанка минерала одвијају се на земљимној површини
подразумијевју настанак минерала процесима седиментације, тј. Таложења, при
ниским температурама и атмосферским притисцима који владају у површинским
дијеловима Земљине коре.

3.2. Систематика минерала

Минерали на основи њиховог хемијскогсастава сврставамо у сљедеће групе:

силикати, оксиди и хидроксиди, карбонати, сулфати, фосфати и халогениди.

Силикати су најбројнија група минерала. Највећи број стијена изграђен је од

силиката. У свим силикатима се јављају стабилне групе силицијум оксида (SiO4) које
граде мали јони силицијума и велики јони кисеоника. Друга карактеристична
особина силиката је могућност замјене у кристалној решетки јона силицијума јоном
алуминијума. Такви силикати носе назив алуминосиликати. Основни састојци
силиката су: кисеоник, силицијум, алуминијум, гвожђе, калцијум, натријум,
магнезијум и калијум. Такође се могу јавити и литијум, берилијум, манган и
баријум. Често се у силикатима јавља и вода, некада и водоник.

Оксиди и хидроксиди су као састојци земљишта и као састојци стијена.

Оксиди су једињења кисеоника са јединим или два метала. Хидриксиди су једињења
метала са хидроксилном групом (ОН)- .

Карбонати су соли угљене киселина. Они су петрогени минерали и веома

заступљени у површинском омотачу литосфере. Најзаступљенији сукарбонати
земљоалкалних (Ca, Mg, Ba) и алкалних (Na, K, Li) метала.

Сулфати је назив за једињење које у себи садржи SO42- јон. Већина сулфата је
растворљива у води под нормалним условима (изузеци су CaSO4, SrSO4, и BaSO4).
Киселина која у себи садржи SO42- јон је сумпорна киселина (H2SO4).Сулфати су
доста распрострањени у индустрији. Неки сулфати настају кристализациом из
хладних раствора. Један дио настаје кристализациом сулфиа. Мале концентрације
сумпорне киселине и њених соли сулфата у земљишту су значајне за све биљке.
Најважнији петрогени минерали међу сулфатима су гипс и анхидрит.

14
 Сулфиди представљају једињења сумпора са неких металом (Fe, Pb, Zn, Cu, Ni,
Mo, Sb, Co). Они су веома заступљени у природи. Сулфиди се појављују као
примарни минерали али могу и да постану у секундарним процесима. Стабилни су
само у дубоким дијеловима литосфере.

Фосфати су соли фосфорне киселине (H3PO4). Фосфорна киселина се јонизује

у три степена.

Највиши: H3PO4 H+ + H2PO4−

Знатно слабији: H2PO4− H+ + HPO42−
Веома слаб: HPO42− H+ + PO43−

Према врсте јона граде и три врсте соли (примарне, секундарне и терцијарне).
Примарне соли реагују, кисело, секундарне слабо базно, а терцијарне јако базно.
Фосфор који се ослобађа из фосфата, је неопходан макробиогени елемент и за биљни
и животињски свијет.
Халогениди подразумијевају соли сљедећих киселина HCl, HF, HJ, HBr па се
према томе разликују сљедеће групе метала: хлориди, флуориди, јодиди. Настају
кристализациом из раствор, када дође до испаравања воде и повећане концентрације
соли у морским заливима. Заједничке карактеристике халогенида су: добра
растворљивост, хидроскопност, мала тврдоћа и густина.

4. Значај витамина и минерала у исхрани

Познато је да здрава исхрана подразумијева начин којим се у организам уносе

све супстанце потребне за раст и развој, те одржавање нормалног функционисања
организма човјека. Према досадашњим сазнањима о прехрани, сматра се да храна за
нормално функционисање људског организма треба да садржиоко 50 разних битних
супстанци. Витамини и минерали су неизоставни дио свакодневне исхране.
Минералне материје присутне су у исхрани у малим концентрацијама. Налазе се у
земљишту и води па тако доспију у биљни животињски организам. Преко хране
доспијевају у људски организам у много већој количини него витамини. Највише их
има у костима. Од минерала потребних људском организму разликујемо:
макроелементе и микроелементе. У макроелементе спадају: натријум, калцијум,
магнезијум, калијум, хлор, фосфор и сумпор. Међу микроелементе убрајамо:

15
жељезо, бакар, манган, молбен, јод , цинк, флоур, хром, никал, арсен, силицијум,
бор. Садржај жељеза у организму је у веома малим количинама али има важну у
улогу као конституент хемоглобина. Бакар учествује као у стварању еритроцита као
и у формирањ, енергије у ћелијама. Јод улази у састав хормона, штитне жлијезде,
који утче на нормалан раст и развој. Недостатак јода изазива гушавост (повећања
штитњача) и кпетенизам (недовољно лучење штитњаче). Недостатк настаје усљед
смањеног уноса. Настаје у патолошким стањиама као што су прољев, повраћање,
јако знојење. Минерали се у организам уносе храном и водом.

Слика 1. Пирамида исхране

Калцијум помаже при изградњи и очувању јаких костију. Помаже у грађењу

јаких и здравих зуба. Калцијум се налази у млијечним производима, зеленом поврћу
(брокуле). Недостатак доводи до слабљења костију.

Гвожђе је потебно за транспот кисеоника. Налази се у месу, јајима, пасуљу,

печеном кромпиру са љуском, суво воће.

Калијум чува мишиће и нервни систем. Калијум регулише и одржава

количину воде у организму. Налази се у бананама, брокулама, парадајзу, агрумима и
сушеном воћу.

16
 Цинк помаже у одбарни против инфекција. Такође помаже расту ћелија и
зарастању рана. Цинк се налази у говедини, свињетини и јагњетини.

Флуорид је важан за кости, а помаже очврснути зубну цаклину. Флуорид се

налази у моској риби, желатини и води.

Манган је потребан за здравље коже, костију и помаже стварању хрскавице.

Налазис е у бананама, смеђој рижи, орасима, грашку, пасуљу. Код недостатка могу
се јавити коштане промјене, стерилност, неуролошке сметње.

Натријум одржава функцију живчаних и мишићних станица. Налази се у

кухињској соли. До недостатка натријума у здравој прехрани не може доћи, али
може настати због неких болести повраћања, прољева, опекотина и тумора.

Ванадиј је метал заступљен у Земљиној кори у количини 80 ppm (енг. parts

per) у облику минерала патронита и ванданита (Pb5(VO4)3Cl). Ванадиј се налази у
човјековом окружењу и његовој храни. Ванадиј дјелује као минерал који утиче на
производњу тестостерона и као такав важан је за здравље репродуктивног система.

Људски организам не синтетише витамине. Витамини се морају уносити у

организам путем хране. Уносе се горовои витамини или провитамини, који
организампретвара у витамин. Да би сачувале витаминске вриједности намирница,
неопходно је се придржавати одређених упутстава. Треба јести што свјежије
намирнице, намирнице треба чувати на хладом и сувом мјесту.

17
 5. Закључак

Да би подмирили потребе за минералина уз дуге нутритивне састојке,

исхрана мора бити разноврсна и прије свега бити богата свијежим воћем и поврћем.
Неке витамине организам сам може синтетисати, али не може ниједан минерал.
Људки организам је сам по себи комплексна „творевина“ да би постигли нормално
функционисање организма јако су нам важни витамини и минерали, јер и мали
недостатк може угрозити цијели организам. Витаминима се приписују изванредне
моћи лијечења. Витамини дјелују синергенистички (међусобно се надопуњују).
Минерали су носиоци животних функција, важнни су за биохемијске
процесе. За нормалан рад организма потребно је око осамнаест засад познатих
минерала. У организму су потребни у малим количинама. Прекомјерно уношење
може нарушити равнотежу храњивих материја, неки витамини мигу бити токсични
(А, Е, К, D). Већина их се топи у води и излучује урином. Дневне препоручене дозе
одређене су, међутим, само за њих седам: калцијум, јод, гвожђе, фосфор, селен и
цинк. Постоје бакар, флуор, калијум, хлор, кобалт, хром, магнезијум, манган,
молибден, натријум, сумпор и ванадијума. За раст и функцију ћелијских мембрана
потребни су и минерали у траговима: арсен, бор, никл, силицијум и други.Употреба
витамина добија све већи значај, прије узимања витамина и минерала треба да се
посавијетујемо са доктором или фармацеутом.

18
 Литература
-Станимир Р. Арсенијевић, Органска хемија, Научне књиге,

Београд,1998.године

Проф. Др Вукота Окиљевић Проф. Др. Михајло Марковић

''Педологија'' Књига I ''Агрогеологија – силвеологија ''

Бања Лука, 2005. године
-Др Сц. Азра Хаџић
''Минерали у исхрани''
Сарајево, 2013. године

-Др. Јулијана Петровић Др Смиљана Велимировић

''Хемија за 4. Разред гимназије природно-математичког и општег смјера''

Источно Сарајево, 2015. године

-Интернет

19
МИШЉЕЊЕ МЕНТОРА И ОЦЈЕНА МАТУРСКОГ РАДА

I МИШЉЕЊЕ:

II ОЦЈЕНА РАДА:

III ОЦЈЕНА НА ОБРАДИ РАДА:

20