Сремски округ

Територијални обухват и основне карактеристике Сремског округа

Сремски округ се налази у јужном делу Панонске низије, у северном делу Републике Србије, Срем је једна од три целине
Војводине. Срем је најмања од ове три регије и својим простирањем заузима југозапдни део Војводине. Његов положај је
одређен и рекама: Дунавом на северу и Савом на југу, до њиховог сутока код Београда. Срем је административно
подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део жупаније Вуковарско – сријемске, док се
српски део Срема већином територије налази у АП Војводини и чини Сремски округ док је мањи део Срема (источни
део) укључен у Београдски округ. Граница Сремског округа се највећим делом поклапа са границом Срема као
географском целином Војводине.

Северна граница округа према Јужнобачком округу „сече“ Фрушку гору у правцу запад-исток од границе са Хрв и она се
наставља током Дунава који чини североисточну границу округа према Средњебанатском округу и источну границу
према АП Београда док је југоисточна граница одређена границом са АП Београда. Јужна граница округа која чини и
државну границу према БиХ иде током Саве од насеља Јамена до ушћа Дрине у Саву, и јужна граница СО према
Мачванском округу се наставља током Саве до границе са АП Београда на истоку код насеља Ушће. Западна граница
почиње на тромеђи Срб, БиХ и Хрв код насеља Јамена и идући према северу уједно чини и државну границу са Хрв
односно Вуковарско-Сремском жупанијом и завршава се у близини насеља Љуба. Земун, Нови Беорад и Сурчин иако
физичко-географски припадају Срему припадају Срему укључени су у Административно подручје Града Београда па
тако граница Сремског региона иде до границе са Земуном и Сурчином.

Површина Сремског округа износи 3485 km2. У Сремског округу према подацима пописа из 2022. године живи 282.547
становника у 109 насеља. Јединице локалне самопураве на територији Сремског региона су: Сремска Митровица, Рума,
Инђија, Стара Пазова, Пећинци, Ириг и Шид. Сремска Митровица има статус града и чини администратвини, културни,
историјски и привреди центар Сремског округа. Сремска Митровица има површину од 762 km2 и према попису из 2022.
године има 72580 становника.

Саобраћајна повезаност

Густа саобраћајна мрежа и одличан саобраћајни положај сврставају овај округ међу водеће у земљи. Територија
Сремског округа је једна од ретких регија у Србији кроз коју се прожимају два од десет стратешки значајних
Еврокоридора. То су Коридор 10 са краком Б и Коридор 7. Коридор 10, (правац Салцбург – Љубљана – Загреб – Београд
– Скопље – Солун, укупне дужине 2.000 km), пролази преко територије Сремског округа у дужини од 105 km. Кроз
тероторију Срема пролази и крак Б Коридора 10 Будимпешта-НС-БГ. Коридор 10 представљен је ауто-путем и
железничком пругом Е-70. У 2023. години отворен је за саобраћај ауто-пут Рума – Шабац у дужини од 23 km а планира
се иградња брзе саобраћајнице даље ка Лозници.

Војводину пресецају две значајне магистралне европске пруге Будимпешта – Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш,
са краком Ниш – Скопље – Солун – Атина (Е-85). На овој траси је изграђена нова брза пруга Београд-Нови Сад а
тренутно се ради брза пруга до Суботице; Париз – Торино – Милано – Трст – Љубљана – Загреб – Шид – Београд –
Ниш – Софија – Истанбул (Е-70). Међународна пловидба се одвија Дунавом док је пловни пут реке Саве веома
запуштен, како у одржавању минималних габарита тако и у његовом обележавању. У току ниских водостаја пловидба
трговачких бродова се обуставља због немогућности пролаза на појединим секторима. При средњим и вишим
водостајима могућа је пловидба одређених категорија бродова. Значајне марине су у Сремској Митровици, и у Шапцу. У
Сремском округу постоји ваздушно пристаниште у Сремској Митровици. Гранични прелази са Хрватском су: Батровци,
Шид, Сот, Беркасово, Љуба, Јамена. Гранични прелаз са БиХ је Сремска рача.

ППППН

1) Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора граница Хрватске – Београд (Добановци)
2) Просторни план подручја посебне намене транснационалног гасовода Јужни ток: Гасовод је требало почиње од
руских гасних поља и простире се 3600 километара до обала Црног мора. Гасовод је у подморском делу требало
да се простире од руске луке Анапа у Краснодарском крају, на обали Црног мора, кроз руску, па потом кроз
турску ексклузивну економску зону Црног мора, потом ка бугарској луци Варна. У Србију гасовод улази код
Зајечара, пролази поред Београда и иде до Бачког Брега (првобитно најављена Суботица) где прелази у
Мађарску.
3) Просторни план подручја посебне намене међународног пловног пута Е80 – Дунав (Паневропски коридор VII)
4) Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе Засавица
 5) Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора аутопута Е-75, деоница Суботица –
Београд
6) Просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит
7) Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I реда бр.21 Нови Сад –
Рума – Шабац и државног пута I реда бр.19 Шабац Лозница
8) Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Суботица –
државна граница (Келебија)
9) Просторни план подручја посебне намене Националног парка Фрушка гора
10) Просторни план подручја посебне намене државног пута IIA реда за потребе реконструкције и модернизације
пута и изградње бициклистичке стазе на деоници Нови Сад – Стара Пазова
11) Просторни план подручја посебне намене транспортног гасовода Сремска Митровица – Шид
12) Просторни план подручја посебне намене ИК дистрибутивног гасовода Ривица – Летенка

Рељеф и геоморфолошке карактеристике

У физичко – географском смислу Срем чине две целине. За војвођанске прилике то је високи Срем или планинско
подручје, којем одговара простирање Фруше горе и виши ниво Сремске лесне заравни. Друга целина био би ниски Срем,
или равни Срем. Геолошка структура је прилично једнолична изузимајући Фрушку гору. Поред Саве преовлађују речни
наноси (песак и муљ), између Земуна и Фрушке горе лес а старији седименти – језерске и маринске наслаге леже у
дубљим деловима Срема испод квартарног покривача. Срем је највећим делом равничарска низија са 70 – 80 m апсолутне
висине (ниски Срем). Међутим он не представља сасвим апсолутну равницу јер се идући од Саве на југу према Дунаву на
северу земљиште постепено диже. Поред Саве се простире ниска алувијална раван, изнад ње нижа терасна зараван, затим
лесна зараван а највиши делови Срема налазе се на Фрушкој гори. Планина се диже изнад Дунава и пружа се паралелно
са њим.. Најзначајније геоморф каракт Срема су:

 Фрушка гора се пружа упореднички у дужини од 78 km. Ова ниска хорст планина (Црвени Чот 539 mnv)
доминира на Сремско - бачком равницом. Фрушка гора је настала у палеозоику и представља заостали део старог
Панонског копна. Јављају се мањи крашки облици рељефа односно три мање пећине. Проглашена је за
Национални парк 1960. године.
 Сремска лесна зараван се пружа око Фрушке горе у северној половини Срема од Земуна до Вуковара тј.
припада и источној Славонији. Лес се простире од Дунава до алувијалне равни Саве. Фрушка гора је
представљала препреку која је изазвала акумулацију леса. На површини Сремске лесне заравни има плитиких
вртача дугачких до 1000 m. •
 Варошка тераса – најниже уравњено земљште у Срему састоји се од инудационе равни алувијалне терасе Саве и
квартарне ниже терасне заравни која је позната као варошка тераса

Климатске карактеристике

Као и цела Војводина Сремски округ се одликује степско - континеталном климом. Прелазна доба у Срему су релативно
кратка. Пролеће је нешто хладније од јесени. Први мразеви могу се јавити крајем септембра а последњи почетком
априла. Осунчавање у Срему је знатно а облачност мала. Снег је у Срему редовна зимска појава. Средња годишња
темпаратура у Сремсмој Митровици износи 11,10 С. Поред регионалних летњих западних и северозападних ветрова и
зимске кошаве овде дува и локални ветар Фрушкогорац.

Хидролошке карактеристике

Сремском округу припадају делови Дунава (103 km) од 588 км кроз Срб и Саве (172 km) од 206 км кроз Србију.
Хидрографски чвор представља Фрушка гора. Сремском округу делом припадају делови Босута који тече једним
руквацем Саве и прави многобројне меандре а у њега се улива Студва код села Моровић код Шида. Хидролошке
особености Сремског округа представљају највећи меандар Саве, Купински рит који са менадром Орлаче има дужину 38
km и њена највећа мртваја Обедска бара (13 km дужине и 13 окана - језераца). Обедска бара се налази изм Обрежа и
Купинова и представља типску мртвају одн некадашњи меандар Саве. У бари се налази 13 окана од којих је највеће
Велико језеро код Обрежа. При високом водостају бара постаје њено активно речно корито. Обедска бара спада међу
најпознатије орнитолошке станице нашег континета. Бање на територији Срема су Врдничка бања(30С) где су
термонинерлане воде појавиле у ходницима напуштеног рудника и у којој се налази Хотел Термал који представља
основу бањског и и турстичког комплекса. Поред ове бање позната је бања Сланкамен (Инђија) која је основана 1906
године са термоминералном водом од од 18 степени.
 Педолошке карактеристике

У Сремском округу преовлађује чернозем између Фрушке горе и алувијалног мочварног земљишта Саве. По
пространству за њим долазе параподзоласте гајњаче на Фрушкој гори и у сремском Подлужју. Поред Саве се јављају
речни наноси а код Моровића у западном делу округа има ритских црница.

Пољопривредно земљиште

Погодни природни услови, раван терен и добра клима условили су да Сремски округ као и остали региони у АП
Војводини су водећи пољопривредни региони у Србији у којима се обаваља разноврсна пољопривредна произовдња.
Пољопривредно земљиште је најзначајнији ресурс Сремског округа, али истовремено и најугроженији. Угроженост
земљишта је испољена у три основна вида са истим или сличним интензитетом и последицама, и настаје као резултат:
људске непажње или неадекватних активности, пренамене пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе и
изражене еолске ерозије. У овом региону 1981. године је било 268.000 ha коришћњених пољопривредних површина, да
би овај број 2018. године износио 230.000 ha што је смањење за око 14% у овом периоду.

Према подацима из 2018. године од укупне површине коришћеног пољопривредног земљишта 229270 ha у Сремском
округу, површине под ораницама и баштама обухватају (93,56%), воћњаци (2,32%), виногради (0,38%), ливаде и
пашњаци (3,19%). Када су у питању ЈЛС на територији Сремског округа најевећи површину под ораницама и баштама
има Сремска Митровица (50.642 hа) док су воћњаци и виногради најраспрострањенији на териоторији Ирига (1264 hа
воћњаци) и (287 hа виногради). Највеће површине на којима се налазе ливаде и пашњаци имају Пећинци (1121 hа).

Шуме и шумско земљиште

Стање шумовитости односно површине под шумама у 2018. години у Сремском округу износе 15% односно 55.000 hа.
Сремски округ има највећу шумску површину у односу на остале округе у АП Војводини. Од 131.000 hа шумских
површина у Војводини, у Сремском округу се налази 42%, Јужнобачком 20 %, Јужнобанатском округу 17%,
Западнобачком округу 10%, Севернобачком 3% и у Севернобанатском округу 2 % шумских површина. Што се тиче
шумских површина на територијама ЈЛС које се налазе у Сремском округу, највећу површини под шумама у односу на
укупну површину има Шид са 31%, а затим иду Сремска Митровица са 14%, Пећинци 17%, Рума са 13%, Ириг са 25%,
Инђија са 2%, а најмању површину под шумама има Стара Пазова са 0,17%.

Становништво

Према попису из 2022. године у Сремског округу на територији од 3485 km2 живи 282.547 становника. Општа густина
насељености износи 81,07 становника по km2 што указује да је густина насељености у Сремском округу већа од густине
насељености на нивоу целе републике која износи 75,10 становника по km2. У Сремском округу бележи пад у оба
пописна периода и од 2002. до 2011. и од 2011. до 2022. године. Сремски округ је у првом пописном периоду 2002-2011
изгубио око 7% док је у пописном периоду од 2011-2022. изгубио око 9%. Као и остали окрузи у Војводини и Србији и
Сремски округ се суочава са негативном променом броја становника.

На основу пописа 2022. године просечна старост становништва у Сремском округу износи 44,22 године. На територији
Сремском округа највећу просечну старост становништва има Ириг са 46,56 година док најмању имају Пећинци са 42,40
година.. На нивоу округа највећа групација становника је она од 40 – 64 године и она чини 35% од укупног
становништва, следећа је групација од 15 – 39 година са учешћем од 27%, група становништва од 65+ година чини 22% а
најмања група је од 0-14 година са учешћем од 14% у укупном броју становника Сремског округа.

У анализи социоекономске структуре становништа један од кључних показатеља је економска активност становништва.
Анализом података економске активности становништва приметно је опадање активног становништво 2022. године у
односу на 2011. годину за око 7000 становника на нивоу округа па је активног ст 2022. било око 120000. Такође је
приметно да се број запослених повећао а број незапослених се поприлично смањио па тако број запослених 2022. године
на нивоу округа је 106.000 а број незапослених 12.000 становника. 2022 године било је 1.2% лица без школске спреме,
око 5% са непотпуним основним образовањем, око 19% са основним образвоањем, 58% са средњим образвоањем, 5,2 %
лица је имало више образовање а око 10% високо образовање.
 Мрежа насеља

На територији Сремског округа је густа мрежа насеља и у овом округу се налази 109 насеља од којих је 7 градских и 102
остало насеље. Два градска насеља имају СМ са насељима СМ и ММ, Пећинци немају ни једно градско насеље док
остале ЈЛС имају једно истоимено градско насеље које представља седиште ЈЛС. У градска насеља се убрајау: Инђија,
Ириг, Рума, Мачванска Митровица, СМ, Стара Пазова и Шид. Под осталим се подразумевају сеоска насеља којих има
највише, приградска (Нови Бановци, Нова Пазова, Лаћарак..) и бањска насеља (Врдник и Стари Сланакамен).

Демографска величина - Доминантну улогу има категорија од 500 – 1000 становника са 33 насеља У категорији 1000 –
2500 становника наслази се 31 насеље. У категорији насеља са мање од 500 становника има 22 насеља. Категорија са
више од 10000 становника има 6 насеља. Средња величина насеља показује однос броја становника с једне и броја
насеља с друге стране. Средња величина насеља у Сремском округу износи 2600 ст док је у Војовдини 3700 ст. У
поређењу са Србијом Сремска насеља су око 2,5 пута већа. Највећа насеља у у Старој Пазови што указује на концтр ст у
непосредној гравит зони Бга а најмања су у општини Ириг. Просечна површина териотирје насеља у Срему је 33 км2 а у
Војовдини 46 км2. Средње растојање између насеља у Срему је 5 км2.

За ово подручје су карактеристична ушорена насеља. Ушорена насеља су распрострањена у Срему и Мачви. Ушорена
насеља немају тргове а центри су на раскрсницама улица. Насеља припадају разређено-збијеном морфолошком типу.
Сремска насеља су формирана планском реконструкцијом старих спонтаних насеља или изградњом на слободном терену.
Та насеља се разликују од планских по томе што није било претходно донетих планова већ се ушоравање обављало
директно на терену. Сремска насеља имају једну главну улицу око које је формирано линијско насеље, затим две главне
улице које се секу под правим углом или једну главну и више попречних улица. Мачванска насеља разликују се од
сремсих по томе што су стамбене и привредне зграде постављене слободно по парцелама.

Већи степен концетрације становништва у Источном Срему указује на већу припадност функционалном подручју
главног града. Демографски експанзивна приградска насеља Старе Пазове преузимају водећу улогу у преразмештају
становништва што је последица близине Београда као највећег пола концетрације. Инђија која се развија под мешовитим
утицајем гравитације Београда и Новог Сада, има мању просечну густину насељености која износи 113 ст/км2 од Старе
Пазове која има густину насељености 178 ст/км2 и са удаљавањем од ових урбаних агломерација опада и густина
насељености Сремских општина и насеља.

На подручју Сремког округа статус регионалног центра имају Сремска Митровица и Рума, субрегионални центри
су Инђија, Стара и Нова Пазвова и Шид, општински центри су Ирги и Пећинци. На бази основних и посебних
фунцкија, те функционалног капацитета које садрже остала насеља могуће је извршити следећу класификацију сремских
насеља:

Основне фунцкције: школа, месна заједница, месна канцеларија, пошта, банка, амбуланта, здравствена станица.
ветеринарска станица, продавнице, откупна места, занатске радионице, аутобуска станица, желез. станица, кафане…

1) Примарна сеоска насеља – поседују пољопривредну и стамбену функцију. У овај тип спада 34 сеоска насеља
одн 33% села. То су нпр: Јамена, Љуба, Нерадин.
2) Села са сеоским центром поседују осим пољопривредне и стамбене фунцкије и здравствену, просветну,
културну, трговачку. У ову групу се убраја 37 сеоских насеља (36%): Нови Сланкаен, Сурдук, Марадик
3) Центри заједница сеоских насеља осим што поседују основне фунцкије обједињују околна примарна сеоска
насеља. Таква насеља чине 13 села: Моровић, Ердевик, Купиново…

Посебне функције сеоских насеља су: туристичка, админ-управна и пољопривредно-стамбена и у Срему имамо:

1) Туристичка или бањска села садрже осим основних функ и посебну туристичко-рекреативну или здравствену
функ. Овом типу припадају само 2 насеља: Врдник и Стари Сланкамен
2) Сеоска насеље као општински центар – општински центар чини село у којем се налази управно-админ
седиште општине. То су Пећинци
3) Приградска сеоска насеља по бр функ и њихвом капацитету одговарају селима са сеоским центром или
центрима сеоских насеља. Ову категорију чини око 15 сеоских насеља (око 15%). То су: Нова Пазвоа, Нови
Бановци, Стари Бановци, Шимаовци…

Бр становника ЈЛС:

 Сремска Митровица – 72000

 Стара Пазова – 62000
  Рума 48000
 Инђија 43000
 Шид 27000
 Пећинци 18000
 Ириг 9000

Потенцијали:

 Висок степен функционалне и територијалне хијерархичности урбаног система – формирана хијерархија урбаних
центара са формираном сфером њиховог утицаја (урбана подручја)
 Највећа урбана насеља су углавном компактне агломерације са високим степеном комуналне опремељности
 Релативно добра инфраструктурна повезаност мреже насеља
 Полицентричност мреже насеља, повољна просторна дистрибуција урбаних и руралних насеља;

Ограничења:

 Смањење функцијских капацитета урбаних центара односно смањење утицаја урбаних центара на окружење
 Функционална концентрација - доминација Новог Сада као највећег урбаног центра
 Регионална развојна неуравнотеженост - недостатак полицентризма и децентрализације.
 Недовољно коришћење функционалних веза у мрежи насеља, компаративних предности мреже, кластера;

Јавне службе

На територији Сремског округа према подацима из 2021. године има 136 установа за предшколско образовање. Највећи
број ових установа има Сремска Митровица (30) што је и логично јер је тај град највећи и представља центар округа а
затим следе Рума (26), Стара Пазова и Шид (22). Сходно својој величини и броју становника Пећинци, Инђија и Ириг
имају најмањи број ових установа. Што се тиче установа основног образовања, њих на територији овог округа према
подацима РЗС-а у 2021. години је било 114 и оне су имале 21663 ученика. На нивоу округа је било 8 основних школа
односно одељења при редовним основним школама за ученика са сметањама у развоју. Основне школе за ученике са
сметањама у развоју односно одељења се налазе у Сремској Митровици (1), Инђији (2), Пећинцима (2), Старој Пазови (2)
и у Шиду (1). У Иригу и Руми не постоје школе/одељења за ученике са сметањама у развоју. У Сремског округу односно
у Руми постоје 2 школе за образовање одраслих.

Што се тиче установа за средње образовање на подручју Сремског округа у 2021. години је било 20 објеката средњег
образовања односно средњих школа. Једина установа вишег образовања у Сремском округу се налази у Сремској
Митровици - Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре – Сирмијум. Здравствена
заштита на територији Сремског округа се обавља преко установа примарне секундарне заштите у које спадају: Домови
здравља у Сремској Митровици, Руми, Инђији, Старој Пазови, Иригу, Шиду и Пећинцима. Установе секундраног и
терцијарног нивоа здравствене заштите су Општа болница Сремска Митровица, Специјална болница за неуролошка и
посттрауматска стања Стари Сланкамен и Специјална болница за рехабилитацију Врдник. Здравствена заштита се
обавља и преко Завода за јавно здравље Сремска Митровица који има надлежност за цео округ и Апотекарске установе
Сремска Митровица. У оквиру ЈЛС и у њиховим насељима се налазе амбуланте и здравствене станице које осплужују
потребе становништва сеоских насеља.

Према заступљености културних установа на територији округа доминира највећи град Сремска Митровица у којој се
налазе Завод за заштиту споменика културе, Музеј Срема, Библиоека, Позориште, Историјски архив Срема, Установа за
неговање културе Срем. У Руми од значајних културних установа се издвајају Завичајни музеј „Рума“, Градска
библиотека и Културни центар. У Инђији се налази библиотека, културни центар, изложбени простори и галерија. У
Иригу је од значаја Прва српска библиотека са читаоницом у Иригу као и Културни центар. У Пећинцима најзначајнији
је Дом културе "Пећинци" као и биоскоп који је у саставу Дома културе. На подручју Општине има 3 библиотеке, од чега
једна у Пећинцима и два огранка у насељима Ашања и Шимановци. Од значајнијих установа из области културе издваја
се и музеј ''Јеремија-Српски музеј хлеба'' у Пећинцима - први породични музеј.

Када су у питању спортски објекти у у центрима ЈЛС углавном постоје спортски центри са отвореним и затвореним
теренима за различите спортове. Велики број насеља имају уређене терене за фудбал, али многима недостају квалитетни
пратећи садржаји. Сремска Митровица има највећи број спортских објеката и терена за различите спортове. Митровица
има атлетски стадион, као и терен за фудбал са вештачком травом али и десетинама спортских терена која задовољавају
најстроже стандарде у овој области. Две савремене балон хале унапредиле су спорт у сеоским срединама – Кузмину и
Мартинцима. Град на Сави је имао ту част да буде суорганизатор Универзијаде 2009. године. Пословно-спортски центар
“Пинки”, највећа спортска дворана у Срему, је комплетно реновиран. У Руми постоји спортски центар коју чине велика
дворана, куглана, фитнес центар, џудо сала.

Пољопривреда

Срем је изразито пољопривредна област. Пољопривредом се бави највећи број људи. Развијеност пољопривреде у
великој мери је омогућена довољено плодном и равничарском површином. Од укупне површине Сремског округа 65%
чине коришћењне пољопривредне површине од којих 93% чине оранице. Од делатности је најзаступљеније ратарство
(велика производња житарица, индустријских биљака). Гаје се се индустријске (шећерна репа,сунцокрет) и крмне биљке,
јечам, поврће и бостан. Шећерна репа сег гаји у целом Срему а шећерана се налази у Сремској Митровици и Пећинцима.
Много се гаји и сунцокрет а нарочито поврће због близине београдског и новосадског тржишта. Од укупно 10 ратарских
рејона Војводине у Сремском округу се налазе три: Северни Срем, Источни Срем и Јужни Срем. Срем је познат по
виноградарству и производњи вина. У Војводини постоје три виноградарска региона од којих је један у Срему – Сремски,
са Фрушкогорским виногорјем. ФГ је највећи воћарски рејон Срема у које се гаје крушке, јабуке, брескве и вишње.
Највеће плантаже воћа се налазе оо Шида и Инђије. У развијеном сточарству доминира свињогојство. Интезивно гајење
кукуруза око сремских насеља у вези је са гајењем свиња. Уз свињогојство говедарство чине основу сточарства Срема.
Живинарство је добро развијено.

Рударство

Фрушка гра је оскудна рудним благом. Бакар се јавља у атарима села Јаска и Бешенова, док је никл константован у
централним и југоисточним деловима Фрушке горе. Најразноврсније и најбогатије минералне сировине припадају
неметалима. Заступљени су: цементни лапроци, трахити, дацито-андезити, кречњаци, доломити, пешчари, азбест, глине и
кварцни пескови. Грађевински камен се експлоатише у Крчедину, Раковцу и Парагову. Цементног лапорца има на више
места али је најквалитетнији код Беочина. Око Врдника има угља бољег квалитет али се он данас не експлоатише

Индустрија

Највећи број запослених је у прерађивачкој индустрији и то у Старој Пазови и Сремској Митровици и Руми. Друга
делатност са највећим бројем запослених је трговина на велико и мало и поправка моторних возила. Здравствена и
социјална заштита долази на треће место по заступљености активног становништва и у овој делатности предњачи
Сремска Митровица. Најмањи удео је запослен у делатностима као што су пословање некретнинама и рударство. Највећа
концетрација привредних друштава у Сремском округу је у југоисточном и источном делу округа. Ту сконцентрисани
представници машинске („Фероинтекс“ – Стара Пазова), хемијске („ЈУБ“ – Шимановци), грађевинске („Сика“ –
Шимановци), прехрамбене („Нестле“ , „Млинпек“ – Стара Пазова, „Подрум Ириг“ – Ириг, „Фригосрем“ – Ириг) и
текстилне индустрије („Антре“ Стара Пазова). У индустрији Сремске Митровице становништво највећи делом ради у
прехрамбној и метралопрерађивачкој индустрији (Индустрији вентила, Бродоградилишту „Сава“, Шећерани, „Митрос“ –
фрабрика за прераду животињског меса). Индустријска произвдња је најслабије развијена у западном делу округа. Од
прехрамбене индустрије се истиче фабрика уља и биодизела „Викторија група“ – Шид, кланица и прерада меса из
Бачинаца, винарије у Ердевику и Моловину. У овом делу Срема заступљена је и грађевинска индустрија „Тим-изолирка“

Туризам

Сремски округ је подручје које има велики туристички потенцијал и које пружа разноврсне туристичке дестинације које
су последњих година постале веома попларне међу туристима. То су пре свега Арехеолошко налазиште Сирмијум у
Сремској Митровици (једно од седам римских царских престоница), Манастири Фрушке горе који се налазе на ободу
Националног парка (Бешеново, Дивша, Шишатовац, Петковица и Кувеждин), Специјални резерват Засавица,
Фрушкогорско виногорје. Осим обедске баре, у Пећинцима може се видети и права ризница културно-историјског
наслеђа везаног за касни средњи век и деспотску свету породицу Бранковић – од остатака последње српске
средновековне престонице града Купиника, до Цркве Светог Луке – најстарије православне цркве у Војводини. У оквиру
сремске руте, најзападнија ЈЛС Србије, Шид, својим посетиоцима нуди Галерију слика Саве Шумановића одакле потиче
познати сликар.

Војводина

Територијални обухват и основне карактеристике

АП Војводина представља део Панонске низије и обухвата површину од 21.506 km², док према Попису 2022. године
учествује са 1.740.000 становника или око 26 % укупног становништва Републике Србије. Највећи део је равничарски са
мањим површинама под ниским планинама које чине Фрушка гора и Вршачке планине. АП Војводину обележавају и
велике реке Дунав, Тиса, Тамиш и Сава, као и мањи токови Бегеја у Банату и Босута у Срему. АП Војовдину чине три
целине Банат, Бачка и Срем. Банат је највећа целина са површином од 9800км2 и чине га три округа:

 Севернобанатски са површином од око 2300км2. Седиште Севернобанатског округа је Кикинда (49.000). Чине
га још Ада, Кањижа, Н.Кнежевац, Сента, Чока.
 Средњебанатски са површином од 3250км2. Седиште оркуга је Зрењанин (105.000)Чине га још Житиште, Нова
Црња, Н.Бечеј, Сечањ.
 Јужнобанатски са површином од око 4200км. Седиште округа је Панчево (115.000). Чине га још
Алибунар,Б.Црква, Пландиште, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово.

Бачка је друга по површини целина у Војводини са око 8200км2 и прва по бр ст са око 920.000ст. Такође је чине три
округа:

 Севернобачки са површином од скоро 1800км2 и 160.000ст. Седиште округа је Суботица (123.000ст). Чине га
још Б.Топола и Мали Иђош.
 Западнобачки са површином од скоро 2500км2 и са око 154.000 ст. Седиште округа је Сомбор (70.000ст). Чине
га још Кула, Оџаци и Апатин.
 Јужнобачки округ са површином од око 40000км2 и око 607.000ст. Седиште округа је Нови Сад (368.000ст).
Чине га још: Б.Паланка, Б.Петровац, Бач, Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Србобран, С.Карловци, Темерин, Тител.

Обухват АПВ чини подручје обухваћено: на северу границом са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са
Хрватском, на југозападу са БиХ, и на југу са административном границом АП Војводине према централној Србији.
Природну границу чине: међународне пловне реке Дунав, према Хрватској и централној Србији, и Сава према Босни и
Херцеговини и централној Србији. Граница према Мађарској равничарска је и пружа се од Дунава на западу до места
Рабе (Нови Кнежевац) на истоку. Граница према Румунији дуга равничарска је и протеже се од места Рабе до ушћа Нере
у Дунав. Административна граница према централној Србији протеже се од истока од ушћа Нере у Дунав до ушћа
Дрине у Саву и већим делом је природна граница током Дунава, Тамиша и Саве, осим на подучју према територији
Града Београда и подручју северне Мачве. Граница према БиХ протеже се од истока од ушћа Дрине у Саву до границе
са Хрватском и представља природну границу током Саве. Граница према Хрватској се креће од Саве код Јамене
протеже се кроз сремску равницу, прелази реку Босут и Фрушку гору и спушта се на Дунав између Илока и Бачке
Паланке. Од Бачке Паланке до границе са Мађарском граница је трасирана средином пловног пута Дунава.

Саобраћајна повезаност

АПВ има изузетно повољан саобраћајни положај, обзиром да се кроз њену територију простиру мултимодални европски
коридори - TEN-T (некадашњи коридор Х и VII). Поред тога, кроз територију АП Војводине простире се и неколико
међународних путних и железничких праваца. Преко реке Дунав, као међународног пловног пута, односно Рајнско –
Дунавског коридора (некадашњег коридора VII), Војводина и Србија имају приступ отвореном мору. Кроз територију
Војводине пролазе и веома значајни међународни бициклистички путеви Euro Velo 6, 11 и 13 и Савски коридор. Знајачни
су Коридор 10 главни правац Е-70 Загреб – Београд и крак Б Е-75 Будимпешта-Нс-Бг. Значајни су и државни путеви ИБ
реда Београд - Панчево - Вршац - државна граница са Румунијом (гранични прелаз Ватин), граница са Мађарском
(гранични прелаз Келебија) - Суботица – веза са државним путем А1(Е-75), Суботица - Сомбор - Нови Сад - Зрењанин -
Нова Црња - државна граница са Румунијом (гранични прелаз Српска Црња), Хоргош - Кикинда - Зрењанин - Чента –
Београд, Нови Сад - Ириг - Рума – Шабац.

 Гранични прелази са Хрватском су: Батровци, Шид, Сот, Беркасово, Љуба, Јамена (Срем), Нештин и Бачка
Паланка (Јужнобачки), Богојево и Бездан (Севернобачки).
 Гранични прелази са Мађарском су: Бачки брег(Суботица), Растина, Бајмок, Келебија, Хоргош 1 и 2, Бачки
Виногради (Северноачки), Ђала и Ребе(тромеђа) (Севернобанатски).
 Гранични прелази са Румунијом су: Врбица(Мокрин), Наково(Кикинда) у Севернобанатсом, Српска Црња,
Јаша Томић, Међа (Средњебанатски), Ватин и Калуђерово(Бела Црква) у Јужнобанатском округу.
 Гранични прелаз са БиХ – Сремска Рача

Војводину пресецају три значајне магистралне европске пруге TER (Trans-European Railways): Будимпешта – Суботица –
Нови Сад – Београд – Ниш, са краком Ниш – Скопље – Солун – Атина (Е-85); Париз – Торино – Милано – Трст –
Љубљана – Загреб – Шид – Београд – Ниш – Софија – Истанбул (Е-70) и Београд – Вршац – Темишвар (Е-66) са везом за
железнички правац Е-51 према Букурешту и Одеси.
Систем унутрашњег водног саобраћаја на територији АП Војводине чине реке Дунав, Сава и Тиса, као и мрежа пловних
канала у оквиру Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав (ДТД). Укупна дужина пловних путева износи око 1677 km. Изградња
Хидросистема има посебно велики значај за пловидбу. Повезаност свих канала са Тисом и Дунавом, њихова довољна
дубина и ширина, омогућује пловидбу и повезаност свих значајнијих центара у Бачкој и Банату и шире са мрежом
пловних путева у Европи. У оквиру хидросистема ДТД има укупно 600 km пловних канала. Мрежу пловних путева у
Војводини, према режиму пловидбе, чине:

 међународни пловни пут, којем припада Дунав,

 питање реке Саве за сада је отворено. У току су преговори прибрежних земаља – (бивше републике СФРЈ) у вези
проглашења Саве за пловидбу бродова прибрежних земаља или за међународну пловидбу,
 међудржавни пловни пут, коме припадају Тиса и Бегеј. На овим пловним путевима права пловидбе имају само
две земље које те токове повезују - Србија и Мађарска, односно, Србија и Румунија),
 национални пловни пут, коме припадају канали и пловне реке које су у саставу ХС Дунав - Тиса - Дунав, са
искључивим правом пловидбе наших пловних објеката.

Луке на Дунаву су: Богојево, Апатин, Бачка Паланка, НС, Беочин, Панчево. На Тиси је Лука Сента, Лука
Сремска Митровица на Сави. У АПВ једино у Вршцу постоји цивилни аеродром са асфалтном пистом. Поред
аеродрома у Вршцу у АП Војводини постоје и следећа ваздушна пристаништа: Сремска Митровица, Нови Сад, Бечеј,
Зрењанин, Бела Црква, Кикинда и Суботица. У АПВ само аеродром Вршац има одређене могућности за међународни
ваздушни саобраћај. Остала летелишта користе се за спортске и делимично за одређене привредне активности.

Рељеф и геоморфолошке карактеристике

Војводина је ниска, морфолошки и петролошки монотона, тектоснки и хидролошки сложенија. Геолошка грађа Баната је
прилично хомогена. Поред река се простире муљ, песак и шљунак. Лесне и пешчане површине су такође изграђене од
млађих квартарних стена еолског и флувијалног порекла. Посебне морфолошке целине представљају Баната:

 Вршачке пл (Гудурички врх 641) – предст најстарији део Баната јер припадају заосталом делу старе потонуле
панонске масе.
 Белоцркванска котлина се налази јужно од Вршца
 Алибунарски и Илинџански рит се налазе западно од Вршца и то су плитке потолине спуштене дуж раседа
 Источнобанатска удолина се простире до Темишвара
 Лесне заравни у Банату изграђене су од леска који је навејан током вирмских глацијала
 Банатска (Велика или Делиблатска) пешчара се налази у југоисточном Банату између равни Дунава на
југоистоку и Тамиша на северозападу. Обухв површ око 300 км2. Издужена је од југоистока ка северозападу.
Велика пешчара у Банату представља једно од највећих пешчаних поља у Европи

Геолошка грађа Бачке је углавном представљеним квартаним наслагама флувијалног и еоског порекла (глина, песак,
шљунак и лес). Бачка представља низију са малим разликама у надмориским висинама НС на југу 80мнв а Суботица на
северу на 115мнв. То је најизразитија и напространија равница у Србији дужине и ширине око 100км. У рељефу Бачке се
издвајају слд морфлошке целине:

 Суботичка (Бачка) пешчара – пружа се од Суботице до Баје и даље ка Будимпешти. Она није јединстевена као
Банатска већ је рашчлањена у поједине делове
 Телечка (Бачка) лесна зараван пружа се изм Дунава, тисе и бачких канала. Она се простире јужно од Бачке
(Суботичке) пешчаре од које је знатно већа
 Тителски лесни плато се пружа од северозапада ка југоистоку према стави Дунава и Тисе. Некада је била
повезана са Бачком лесном заравни. Дужина му је 18км.
 Долине Дунава и Тисе – Алувијалне равни Дунава и Тисе су најмлађи акумулативни облици Бачке
 Варошка тераса је морфолошка каракт панонских река. Пружа се са обе стри дуж Дунава и Тисе.

Климатске карактеристике

Поднебље је степско-континетално са топлим летима, ладним зимама, истакнутим прелазним годишњим добима, већим
температурним амплитудама, недовољним падавинама, снегом зими и кошавом. Регионални карактер имају ветрови из
северног, севернозападног и западног правца. Северна половина Војводине је сушнија и хладнија. Банат је отворен
климатским утицајима са севера преко панонске низије. Континенталност климе је повећана услед високих планинских
венаца који окружују Панонски басен (Динариди, Алпи и Карпати).
 Хидролошке карактеристике

Речну мрежу Војводине чине три велике реке - Дунав, Сава и Тиса, са свим својим притокама иканалима. Све реке се
одликују малим падом, спорим и кривудавим током, великомакумулативном моћи и склоношћу ка стварању мртваја и
меандара. Поред наведних река значајне реке у Војводини су и Тамиш( извире у Румунији а у нашу земљу улази код Јаше
Томића), Бегеј(извире у Румунији у Банатским планинама, поред природног тока (Стари Бегеј) изграђен канал (Нови
Бегеј) дужине 114км ,на Бегејском каналу 4 преводнице) Златица, Караш и Нера у Банату и Мостонга(Дунав), Кереш, Чик
и Јегричка река(Тиса) у Бачкој. У Бачкој су изграђени највећи војвођански канали: Велики бачки канал (123км), Мали
бачки канал спаја велики бачки канал са Дунавом код НС, Канал ДТД у Банату и Бачкој дугачак је 273км. Највећа и
напознатија језера у Војводини су: Палићко, Лудошко која се налазе у Бачкој и низ речних језера односно бара као што
су Бело језеро(Ечка), Русандско језеро код Меленаца, Ченћанско језеро код Ченте, Окањ језеро (Елемир) и Царска бара
(Перлез), а вештачка су Вршачко и 6 Белоцркванских језера. Најпознатије бање су: Палић, Кањижа, Русанда,
Бечејска бања.

Педолошке карактеристике

Највећи део Баната је представљен черноземом. Педолошку грађу Баната представљају и ритске црнице поред Тисе и
Дунава. Поред највећих река (Дунава, Тисе, Тамиша и Бегеја) јављају се алувијална земљишта. У јужном Банату се
јављају површине под сланим земљиштима (солончаци и солонци). У рејону Вршачких пл и око Беле Цркве јављају се
смонице и гајњаче. У Бачкој најраспрострањнија је црница а у влажним теренима преовлађују ритске црнице, песак и
мљу.

Пољопривредно земљиште

Од укупне површине коришћеног пољопривредног земљишта 1.574.000 ha у АП Војводини, површине под ораницама и
баштама обухватају (91,03%), воћњаци (1,24%), виногради (0,29%), ливаде и пашњаци (7,16%), и на крају рибњаци,
трстици и мочваре обухватају ( 0,28%). Највећи удео ораница и башти заступљен је у централним и јужним деловима
Бачке, југоисточним деловима Срема и делу Баната око Панчева. Ово су изразито равничарска подручја, са земљиштем
врхунског квалитета, са великим учешћем чернозема. Подручје Фрушке горе и крајњи југоисток Баната (општина Бела
Црква) имају умањен удео ораница и башта од просека, али пре свега због свог условно речено планинског рељефа, него
због квалитета земљишта. Три регије јасно се истичу као воћарски региони:

 Суботичко-Хоргошка пешчара - производња кајсија и јабука,

 Бела Црква - производњи брескви, а све више и јабука.
 Фрушка гора, која својим рељефом и идеалном надморском висином, географским пружањем у правцу исток-
запад, и својим педолошким саставом, пружа комплетне услове за оптималну воћарску производњу

Виноградарско подручје око Вршца где је од око 4.600ха винограда у Војводини засађена половина. Прибрежје
Вршачких планина пружа идеалне услове за виноградарство. Фрушка гора је такође значајно виноградарско подручје са
874 hа, али са чак и већим процентуалним учешћем винограда у укупном коришћеном пољопривредном земљишту од
Вршца. Затим око Суботице и Хоргоша мањи засади. Пашњаци и ливаде. Доминирају у централном и северном Банату,
дуж леве обале реке Тисе, на заслањенимслатинастим земљиштима. Друга географска целина значајног удела пашњака и
ливада је .северозападна Бачка. Општина Беочин на северној падини Фрушке горе је издвојена целина са значајним
уделом пашњачких површина.

Шумско земљиште

Садашње стање шумовитости у АП Војводини износи 7,1% односно 154.000 hа, што је у односу на 2010. годину више за
0,4%. Највећи део шума у Војводини је у државном власништву. Шуме у Војводини се према својој намени класификују
у три целине: шуме у оквиру заштићених природних добара, производно заштитне шуме и заштитно-регулаторне шуме.
У Војводини преовладавају састојине чија је доминантна врста ЕА топола, затим храст лужњак састојине багрема, а
већина шума налази се у државном власништву (87%). Највећи процентуални удео у шумама Војводине имају вештачки
подигнуте састојине, затим састојине изданачког порекла и семеног порекла. Шуме Војводине се већим делом налазе у
оквиру заштићених подручја, док се ван истих тежи ка формирању пољозаштитних појасева (заштитно-регулаторне
шуме). Државним шумама у Војводини газдују ЈП „Војводинашуме“ и „Воде Војводине“, Национални парк „Фрушка
гора“ и Институт за низијско шумарство и животну средину.

Становништво
Према попису из 2022. године на површини од 21.614км2 живи 1.740.230 становника. Општа густина насељености
износи 80 ст/км2 што је веће од густине насељености на нивоу републике која износи 75ст/км2. Становништво Војводине
се смањило изм пописа 2011-2022 за скоро 10%. У 2020. години сви окрузи у АПВ бележе негативан природни
прираштај. Највишу негативну стопу имао је Западнобачки округ (-12‰), док је најнижу имао Јужнобачки округ (-3,8‰).
Анализа удела становништва по старосним групама из 2020. године указује да у АПВ има 12% становништва школског
узраста (7-18), 65,5% радно способног становништва (15-64) и 20,1% становништва старијег од 65 година. Војводина је
етнички мозаик и њену етничку структуру чине Срби, Мађарси, Словаци, Хрвати, Роми, Буњевци, Румуни,
Црногорци…Према последњем попису Србија је било 68%, Мађара 10%, Словака око 2%, Хрвата око 1,80%, Румуна
1,12%... У односу на претходни попис проценат Срба се повећао за 2% док се удео Мађара смањио за 3%, у остале
националне мањине су смањиле свој удео у етничкој структури Војводине. У Војводини је 2023. године било око 580000
запослених а стопа незапослених износи око 9%.

Мрежа насеља

На териоторији Војводине има 467 насеља. Насеља АП Војводине су се релативно равномерно развијала, захваљујући
генералној планској реконструкцији целокупног система насеља током XVIII века (врло активнoм државном политиком
рационалне употребе земљишта, као и увођењем катастра и мерењем земљишта), при чему се се створили услови за
утврђивање основне смернице урбаног развоја насеља. Основна карактеристика урбаних насеља Војводине је планска
композиција геометријског карактера (утицај средњеевропске урбане развојне матрице) и мултикултуралност. Планска
насеља су претежно застуупљена у Банату и Бачкој. Изграђена се на основу инжењерских планова. Насеља имају
ортгоналну шему улица, блокова и парцела. Насеља су грађена на оцедном, неплавном терену често прилагођавана
терену и ексцентрично постављена на атару. Ова насеља према морфолошкој структури припадају разређено-збијеним
насељима, углавном имају већи бр становника и опремљена су основним услужним садржајима.

У просторној и функционалној организацији мреже насеља доминирају мали урбани центри којекарактерише њихов
повољан размештај. Урбано подручје Новог Сада чија зона утицаја захвата територије јединица локалних самоуправа
Темерин, Жабаљ, Сремски Карловци, Тител, Инђија, Врбас, Бачка Паланка, Бач, Бачки Петровац, Ириг и Србобран. Нови
Сад, као административни, културни, економски центар АПВ поред наведених општина има утицај и на целокупну
територију. Нови Сад је такође део полицентричне агломерације дунавско савског развојногпојаса и постепено се
формира београдско-новосадско метрополско подручје. Статус града имају Нови Сад (урбани систем града Новог Сада је
у категорији од преко 100.000становника), Суботица, Панчево и Зрењанин (у категорији од 50.000 до 100.000
становника), Сомбор, Сремска Митровица, Кикинда и Вршац (у категорији од 20.000 до 50.000 становника). Груписање
популационо најјачих центара је у радијусу од 100 km од Београда, док се у ширем појасу налазе само три локалне
самоуправе са већим бројем становника од 50.000 (Кикинда, Сомбор и Суботица).

Јавне службе

Према подацима из 2021. године у АП Војводини бр објеката предшколског образовања био је 728, објеката основног
образвоања 533, средњег образовања 141. На територији АПВ највећи број образовно-васпитних установа је у
јужнобачком округу, док је најмањи број образовно-васпитних установа у севернобачком округу. Високо образовање у
АПВ стиче се на факултетима и високим школама основаним од стране АПВ, као и на високошколским установама
основаним приватним капиталом. АПВ је оснивач Универзитета у Новом Саду, који чини 14 факултета (9 у Новом
Саду, 3 у Суботици, 1 у Зрењанину, 1 у Сомбору) и 3 научна инситута. АПВ је оснивач 9 високих школа
струковних студија и то: 3 у Новом Саду, 2 у Суботици и по једна у Зрењанину, Кикинди, Сремској, Митровици,
Вршцу. Поред високошколских установа чији je оснивач АПВ, Покрајински секретаријат je издао дозволу за рад за два
универзитета, девет факултета и једну високу школу струковних студија, основаних капиталом физичких лица.

Ha територији АП Војводине услуге смештаја и исхране студената обезбеђују Студентски центару Новом Саду,
Студентски центар у Суботици, „Студентски дом „Европа“ у Новом Саду и Студентски дом Универзитета „ЕДУКОНС“ у
Сремској Каменици. Студентски центар у Новом Саду има у свом саставу десет студентских домова у Новом Саду,
Сомбору и Зрењанину, a Студентски центар у Суботици два студентска дома у Суботици. Осим наведених, услуге
смештаја и исхране студентима пружају и домови ученика средњих школа у Вршцу и Кикинди.

Мрежу примарне здравствене заштите чине 44 дома здравља на територији 45 локалних самоуправа, 10
апотекарских установа и 3 завода. Здравствену заштиту на секундарном нивоу обезбеђује 9 општих болница
(Суботица, Зрењанин, Сента, Кикинда, Вршац, Панчево, Сомбор, Сремска Митровица, Врбас), 11 специјалних болница (4
специјалне болнице за рехабилитацију: Кањижа, Меленци, Апатин и Врдник, 2 специјалне болнице за плућне болести:
Зрењанин и Бела Црква, 3 специјалне болнице за лечење психијатријских болесника: Нови Кнежевац, Вршац и Ковин,
Специјална болница за реуматске болести Нови Сад и Специјална болница за неуролошка и посттрауматска стања Стари
Сланкамен) и Војномедицински центар Нови Сад. Болничку здравствену заштиту на терцијарном нивоу пружа Клинички
центар Војводине. Здравствену делатност на територији Војводине обављају и 6 Завода за јавно здравље (Сомбор,
Суботица, Зрењанин, Кикинда, Панчево, Сремска Митровица), Институт за јавно здравље Војводине, Завод за
антирабичну заштиту, Завод за трансфузију крви Војводине,
У АПВ се налази 30 установа социјалне заштите (27 установа социјалне заштите за смештај, 2 Центраза породични
смештај и усвојење и 1 Покрајински завод за социјалну заштиту), чији je оснивач АПВ.Установе за смештај деце и
младих пружају услуге смештаја деци и младима без родитељскогстарања (4 установе на теригорији АПВ) и деци и
младима са сметњама у развоју (2 установе натериторији АП Војводине).

На подручју АП Војводине постоји развијена мрежа установа културе - архива, библиотека,галерија, домова културе,
музеја, позоришта, завода за културу и завода за заштиту споменикакултуре, али је уочљива њихова претежна
концентрација у градовима. Изузев ових јавнихустанова, активна су још разна удружења уметника и други субјекти у
култури: културноуметничка друштва, народни универзитети, издавачи, задужбине, фондације и фондови.Распоред,
квалитет и доступност услуга културе су територијално веома неуједначени. Постојивелика концентрација услуга
културе у Новом Саду и још неколико већих градова, док са другестране, постоје подручја у којима грађани немају
могућности коришћења ни основних услуга илису оне субстандардног квалитета.

У АП Војводини се налази укупно:

 10 архива.
 33 музеја, од чега је 19 комплексних музеја, 4 специјална (друштвено-историјска) музеја и 10 специјалних
(уметничких) музеја. Од укупног броја музеја, 29 музеја је отворено за јавност.
 35 изложбених галерија, од чега су 29 јавне изложбене галерије, 5 цивилне изложбене галерије и 1 приватна
изложбена галерија. Од укупног броја изложбених галерија, 8 су самосталне
 35 позоришта, од чега је 11 професионалних позоришта, 19 аматерских позоришта и 5 дечијих позоришта.
 24 биоскопа

Пољопривреда

Укупна коришћена пољопривредна површина у АПВ у 2018. години износи 1.574.366 hа, а од тога су оранице и баште
најзаступљенија категорија са (90%). Војводина је највећи произвођач кукуруза и пшенице, сунцокрета и шећерне репе (
шећеране: Црвенка, Врбас, Сента, Жабаљ и Бач), конопље и хмеља, воћа и поврћа – сировина у прехрамбеној индустрији
(брашно, уље, шећер, пиво, конзервисана храна). На великим површинама поред Великог бачког канала гаји се шећерна
репа. Репа се највише гаји око Сомбора, Куле и Бечеја. У Бачкој дуван се гаји на чернозему и алувијалном земљишту. У
средњој Бачкој у околини Бачког Петровца доста се гаји хмељ којим се снадбевају пиваре. У Бачкој се много гаји поврће.
По његовој производњи посебно је познат Футог највише по купусу. Црвена индустријска паприка (алева) се највише
гаји око Хоргоша. Конопља се највише гаји око Сомбора и Оџака.

Три регије јасно се истичу као воћарски региони:

 Суботичко-Хоргошка пешчара - производња кајсија и јабука,

 Бела Црква - производњи брескви, а све више и јабука.
 Фрушка гора, која својим рељефом и идеалном надморском висином, географским пружањем у правцу исток-
запад, и својим педолошким саставом, пружа комплетне услове за оптималну воћарску производњу

Виноградарско подручје око Вршца где је од око 4.600ха винограда у Војводини засађена половина. Прибрежје
Вршачких планина пружа идеалне услове за виноградарство. Фрушка гора је такође значајно виноградарско подручје са
874 hа, али са чак и већим процентуалним учешћем винограда у укупном коришћеном пољопривредном земљишту од
Вршца. Затим око Суботице и Хоргоша мањи засади. Највише је заступљено свињогојство и говедарство, гајење живине
а мање овчарство.

Рударство

На територији Војводине су до сада откривене највеће резерве нафте и гаса у Србији (око 97% од укупно откривених
резерви). Производња нафте и гасао бавља се на 46 нафтних и гасних поља са 146 лежишта, односно из 800 нафтних и 80
гасних бушотина, 2 бушотине за производњу CO2. Нафтно-гасна поља се налазе око Кикинде, Мокрина(СевБ), Елелмира,
Боке(СреБ), Велике греде, Јаношика, Јерменоваца у Ј. Банату, Гасна поља су у Бачкој Велебит код Кањиже,
Србобран(Ј.Бач) Палић и Келебија(С.Бач). На територији АПВ постоје лежишта мрког угља и лигнита укупних
билансних резерви је више од 270 мил. тона. На северним и западним обронцима Фрушке горе, као и на десној обали
Дунава постоји више потенцијалних лежишта: Черевић, Баноштор, Сремска Каменица и др. Данас се експлоатација угља
врши само у руднику угља „Ковин“ и врши се из подводног копа, са дна корита реке Дунав.

Регистровано и истражено је преко 360 појава и лежишта за 16 врста неметаличних минералних сировина. Истражени и
утврђени потенцијали неметаличних минералних сировина знатно су већи од њихове тренутне експлоатације. Као
сировине за производњу грађевинских материјала користе се цементни лапорац, кречњак, туф и опекарска глина.
Цементара се налази у Беочину.

Индустрија

Гледано по областима/окрузима у АП Војводине доминирају следеће индустријске гране:

 у Западнобачкој области производња прехрамбених производа(Сомболед, уље-Сунце у Сомбору, шећерана у

Црвенки), пића(Апатинска пивара) и одевних предмета(Калцедонија у Кули)
 у Севернобачкој области производња прехрамбених производа(индустрија алеве паприке у Хоргошу, Пионир,
индустрија меса, Млекара), производа од гуме и пластике и одевних предмета (Бачка Паланка)
 у Јужнобачкој области производња прехрамбених проиизвода(Карнекс,Неопланта), производња моторних
возила и приколица (фабрика пољопривредних машина „Победа“, фабрика каблова „Новкабл“, „Кулпин.
фабрика аутобуса Необус и производња пића(пивара у Челареву)
 у Јужнобанатској области производња кокса и деривата од нафте(Рафинерија Панчево, Петрохемија) и
производња основних фармацеутских производа (Хемофарм у Вршцу), Утва-фабрика авиона
 у Севернобанатској области експлоатација сирове нафте и природног гаса и грађевинског материјала
(Т.Марковић – Кикинда)
 у Средњебанатској области производња прехрамбених производа(фабрика уља и шећера и скроба), моторних
возила и приколица, експлоатација сирове нафте и природног гаса и производња фармацетуских производа
(Југоремедија – Зрењанин)
 у Сремској области производња моторних возила и приколица, производња прехрамбених производа,
производња електричне опреме, производња машина и опреме и производња производа од гуме и пластике;

Укупан број запослених у сектору индустрије 2020. године, на територији АП Војводине, је износио 157.685, од чега је
148.714 било запослено у прерађивачкој индустрији. Индустрија опредељује пословање свих области. Највећи број
запослених у индустрији у односу на укупну привреду је у Средњобанатској области 57,0%, а најмањи у Јужнобачкој
области 22,9%.

Туризам

Подручје АП Војводине је издвојено и третирано као јединствена туристичка зона/кластер, просторно-функционална

целина обједињене туристичке понуде са градским и бањским туристичким центрима, наутичким и другим производима
водног туризма, руралног туризма као и сегментима транзитних туристичких праваца и секундарним туристичким
просторима. На подручју Војводине, издвојене су следеће туристичке дестинације: 1) Нови Сад, Фрушка гора и
Сремски Карловци; 2) Суботица, Палић и Горње Потисје; 3) Горње Подунавље; 4) Доње Потисје и 5) Јужни
Банат/Вршац. Дестинације Горње Подунавље, Нови Сад, Сремски Карловци и Фрушка гора са околним насељима и
салашима, као и издвојени полови развоја Петроварадин, Сремска Митровица, Шид, Ириг, Рума, Беочин и Инђија,
сврстани су у Стратегији, према критеријуму до сада развијене инфраструкуре и супраструктуре, доступности и
оствареног туристичког промета, међу приоритетним туристичким дестинацијама.

Главни фактори туристичког развоја су природни и створени потенцијали, односно материјална база. Територија АП
Војводине, поред изузетно повољног географског положаја, одликује се природним потенцијалима и ресурсима који
пружају услове за туристички развој. Од туристичких потенцијала Војводине то су бање, градови, Фрушка гора, Вршачке
планине, пешчаре и реке Дунав, Сава и Тиса са пловним притокама и каналима, уз ресурсе и вредностиж природе,
природне и културне баштине, села, догађаје, лов, риболов и др. У структури промета по врстама туристичких места, у
укупним ноћењима 2018. године у АП Војводини предњачи Нови Сад са 31,8%, испред бањских места (Врдник и Палић)
са 11,7%, и осталих туристичких места (Зрењанин, Кикинда, Рума, Сремска Митровица, Суботица) са 16%.