MOĆ ČULA

OTKLJUČAVANJE POTENCIJALA U
POSLU I ŽIVOTU!

BRANA MAJSTOROVIĆ
 Naša čula su naši prozori u svet. Preko njih upijamo i
strukturiramo informacije koje pretačemo u
subjektivno iskustvo. To subjektivno iskustvo je naša
jedina realnost.

Ako nemamo neku fizičku smetnju, prirodno razvijamo

svih pet čula, i koristimo ih. Međutim, možda će vam
Kako čula utiču na

biti interesantno da saznate da se većina nas uglavnom

oslanja na jedno, eventualno dva čula, kao primarni
informacije koje

način na koji predstavljamo, kodiramo, čuvamo i

dajemo značenje ili lingvistički opis našim iskustvima.
obrađujemo?

Neću vam otkriti ništa novo ako vam kažem da su ti

senzorni modaliteti:
Vizuelni (V)
Auditivni (A)
Kinestetički (K)
Gustatorni (G)
Olfaktorni (O).

perspic iatis unde Ovi modaliteti su takođe poznati kao reprezentativni

ste natus error sit sistemi i najčešće radimo sa tri sistema reprezentacije:
atem accus antium vizuelnim, auditivnim i kinestetičkim (skraćeno VAK ili
VAK stilovi učenja).
que laud antium." Primarna čula, ukus (gustatorni) i miris (olfaktorni), ne
igraju glavnu ulogu u obradi informacija, te ih
uglavnom uključujemo u kinestetiku. Međutim, ako ste
kuvar, radite sa mirisima ili ste osoba koja koristi čula
ukusa ili mirisa i oslanja se na njih u velikoj meri, onda
ova čula razmatramo odvojeno od kinestetičkih.

U ovoj e-knjizi ćemo se fokusirati na tri,

najzastupljenija, reprezentativna sistema.
Kao što smo već ustanovili, koristimo sva čula, a u zavisnosti od okolnosti,
možemo se fokusirati na jedno ili više njih – kada slušamo omiljenu muziku,
možemo da zatvorimo oči da bismo potpunije slušali i doživeli određena
osećanja; kada čitamo interesantnu knjigu, možemo se toliko fokusirati na
ono što vidimo, kao i na predstave koje u vezi sa time stvaramo u glavi, da ne
čujemo kada nas neko nešto pita; a nekada osećaj može da nas obuzme na
takav način da niti čujemo niti vidimo šta se dešava oko nas. Sve je ovo
prirodno i daje nam kapacitet da upravljamo svojim čulima. U najvećem broju
slučajeva, naš mozak to radi automatski po nekim usvojenim šablonima ili
strategijama koje nam nisu uvek korisne.

Važno je da razumemo da svako od nas ima preferirani sistem reprezentacije

koji aktiviramo kada se poveća nivo stresa. Na primer, ako učimo nešto novo,
neki od nas više vole da prvo vide ili zamisle kako se to radi, drugima je važno
da čuju objašnjenje ili uputstva, treći najlakše uče kada prođu kroz iskustvo ili
steknu osećaj za materiju, a četvrtima je važno da prvo razumeju logiku iza
teme.
Ako bi meni, kao osobi koja voli da vidi kako se nešto radi, neko davao samo
usmena uputstva, trebalo bi mi mnogo više vremena i pokušaja da savladam
novu materiju nego da mi se prikaže film ili pokaže.

Naš preferirani sistem reprezentacije se manifestuje i kroz određena

ponašanja ili karakteristike.
Neki od nas insistiraju na gledanju u oči dok pričamo, neki na tome da nam se
ne upada u reč, neki vole da uđu u ’lični prostor’ sagovornika. Od vašeg
dominantnog sistema reprezentacije zavisi i dužina vaše imejl poruke ili brzina
odgovaranja na pitanja. Takođe, detalji kojih se sećate uslovljeni su time koje
čulo dominantno koristite. Neki od nas se sećaju kako je nešto izgledalo, neki
o čemu se pričalo, a neki pretežno pamte osećaj koji su imali u datoj situaciji.
Važno je da ovde napomenem da jedan sistem nije bolji od drugog. Međutim,
u zavisnosti od konteksta, jedan ili više reprezentativnih sistema mogu biti
efikasniji ili svrsishodniji. Na primer, ako ste slikar portreta, korisnije je da vam
je razvijena vizuelna preferencija dok slikate; ako ste muzičar, oslanjate se na
svoj auditivni kanal dok svirate; ako se profesionalno bavite sportom,
najvažnije vam je da obrađujete informacije kroz kinestetiku jer vaši rezultati
od toga zavise, a ako ste naučnik, digitalna preferencija će vam biti od
neizmerne koristi u obradi podataka.
Zato, pre nego što se odredite, imajte na umu da u zavisnosti od toga šta se
dešava u vašem životu ili u zavisnosti od konteksta, možete da promenite svoj
preferirani sistem (svoje sisteme) reprezentacije.

Ova e-knjiga će vam pomoći da naučite kako se određeni sistemi

reprezentacije manifestuju u komunikaciji i šta ih karakterizuje, kako biste
mogli da uočite sistem reprezentacije koji osoba favorizuje u datom trenutku.

Volela bih da vam skrenem pažnju i na to da istraživanja pokazuju da osobe

koje ostvaruju vrhunske rezultate, nalaze se na vrhu svoje profesije i važe za
odlične komunikatore, imaju razvijenu sposobnost fleksibilnosti u korišćenju
sistema reprezentacije, odnosno svi su im podjednako razvijeni i biraju onaj
koji je najprikladniji za situaciju.
S obzirom na to da se svako od nas, u najvećoj meri, oslanja na jedno ili dva
čula u doživljaju sveta, mi onda i na specifičan način doživljavamo svoju ličnu
istoriju, sećajući se samo određenih događaja, ili detalja događaja i na taj način
kreiramo svoju stvarnost. Zato ne treba da nas čudi to što različiti ljudi
stvaraju različite verzije sveta.

Ako razumemo način na koji ljudi usvajaju informacije i stvaraju svoja

iskustva, mi smo korak ispred u komunikaciji.
Međutim, pre nego što se upoznamo sa tim kako da prepoznamo primarni
reprezentativni sistem kod sagovornika, kako bi bilo da saznamo koji je naš
dominantni senzorni kanal?

Postoji nekoliko načina na koje možemo da odredimo sistem/sisteme koje

svako od nas preferira. Najobuhvatniji je Identity Compass test, koji sa velikom
preciznošću meri ne samo naš primarni reprezentativni sistem već i ostalih 60
preferencija razmišljanja koje utiču na naše razumevanje sveta oko nas.
Ovom prilikom ću sa vama podeliti test od 12 pitanja, koji će vam pomoći da
steknete uvid u to koje čulo vam je dominantno u usvajanju i obradi
informacija.

Opet napominjem da jedan sistem reprezentacije nije bolji od drugog.

Ako imate slab rezultat na jednom ili više sistema, možda će vam biti korisno da
postanete radoznali i istražite kako to utiče na vaša životna iskustva.

Zabavite se ovom procenom i nadam se da ćete steći dodatni uvid u to koji je

vaš dominantni tip komunikacije sa drugima.
Test reprezentativnih sistema
VAK test
Uputstvo za izradu testa:

Test se sastoji od 12 izjava sa četiri nastavka, pod A, B, C i D. Potrebno je da,

u svakoj izjavi, svakom nastavku dodelite ocenu.

Koristite sledeći sistem da biste ocenili svoje preferencije:

1. Najmanje opisuje moj doživljaj.

2. Donekle opisuje moj doživljaj.
3. Bolje opisuje moj doživljaj.
4. Najbolje opisuje moj doživljaj.

Na primer, imamo sledeću izjavu:

Tokom diskusije na mene najčešće utiču:
a. Logika druge osobe.
b. Ton glasa druge osobe.
c. Energija koju osećam od druge osobe.
d. Govor tela koji vidim ili zamišljam kod druge osobe.

Neko će, u skladu sa svojim preferencijama odgovoriti na sledeći način:

A=2
B=1
C=4
D=3

Ako se dvoumite oko ocena između dve fraze, idite sa opcijom koja vam prva
padne na pamet.
 VAK Test

1. Kada sam na odmoru na plaži, prvenstveno me raduje:

a. Osećaj hladnog peska, toplog sunca ili svežeg povetarca na mom licu.
b. Huk talasa, zvižduk vetra ili šum ptica u daljini.
c. Razumna cena ili što je ovo vrsta odmora koja ima smisla.
d. Pejzaž, jarko sunce i plava voda.

1. Kada sam preopterećen/preopterećena, smatram da pomaže ako:

a. Mogu da vidim širu sliku.
b. Mogu da čujem šta se dešava.
c. Mogu da se povežem sa onim što se dešava.
d. Dam smisao situaciji u svojoj glavi.

3. Kada dobijem zadatak na poslu, lakše ga izvršim ako:

a. Imam jasnu sliku onoga što je potrebno.
b. Imam osećaj za ono što se traži.
c. Razumem šta je potrebno.
d. Na istoj sam talasnoj dužini.

4. Lakše mi je da pratim prezentaciju ako:

a. Osećam povezanost sa izlagačem i materijal mi je nadohvat ruke.
b. Postoji vizuelni prikaz, tako da mogu da vizuelizujem koncepte.
c. Prezentacija je zasnovana na činjenicama i brojkama i logično je
predstavljena.
d. Izlagač govori jasno sa različitim tonalitetima ili koristi zvuk da bi
naglasio poruku.
5. Kada kupujem automobil, presudno mi je sledeće:
a. Kupovna cena, kilometraža, potrošnja, bezbednosne karakteristike,
itd.
b. Udobnost sedišta ili osećaj koji imam kada ga testiram.
c. Boja, stil ili kako bih izgledao/izgledala u njemu.
d. Zvuk motora ili stereo-sistema ili koliko se čuje motor u vožnji.

6. Saopštavam svoje misli:

a. Tonom glasa.
b. Rečima.
c. Stavom (položaj tela ili izgled).
d. Osećanjima.

7. Kada sam anksiozan/anksiozna, najpre:

a. Stvari počinju da mi zvuče drugačije.
b. Počinjem da se osećam drugačije u vezi sa istim stvarima.
c. Stvari počinju da izgledaju drugačije.
d. Stvari prestaju da imaju smisla.

8. Tokom diskusije na mene najčešće utiče:

a. Logika druge osobe.
b. Ton glasa druge osobe.
c. Energija koju osećam od druge osobe.
d. Govor tela koji vidim ili zamišljam kod druge osobe.

9. Koliko dobro radim na poslu procenjujem:

a. Na osnovu mog razumevanja onoga što treba da se uradi.
b. Tako što vidim da napredujem.
c. Na osnovu toga što stvari zvuče dobro.
d. Tako što se osećam zadovoljno.
10. Jedna od mojih prednosti je moja sposobnost da:
a. Vidim šta treba da se uradi.
b. Lako dajem smisao novim činjenicama i podacima (povezujem ih).
c. Imam sluha za ispravne stvari.
d. Osećam šta treba da se uradi.

11. Ja uživam da:

a. biram muziku za slušanje.
b. Iznosim logične, verodostojne činjenice.
c. Biram udobnu odeću.
d. Biram odeću koja izgleda dobro.

12. Ako sam saglasan/saglasna sa nekim, verovatno ću reći:

a. To je tačno.
b. To mi izgleda tačno.
c. To zvuči tačno.
d. To mi ima smisla.

Kako da izračunate koji je vaš dominantni sistem reprezentacije

Upišite vaše ocene u tabelu. U gornjem primeru, s obzirom na to da sam

koristila pitanje broj 8, rezultate biste upisali na sledeći način:

Vizuelni = 3
Auditivni = 1
Kinestetički = 4
Audio-digitalni = 2
 Audio-
Broj pitanja Vizuelni Auditivni Kinestetički
digitalni

1 D= B= A= C=

2 A= B= C= D=

3 A= D= B= C=

4 B= D= A= C=

5 C= D= B= A=

6 C= A= D= B=

7 C= A= B= D=

8 D= B= C= A=

9 B= C= D= A=

10 A= C= D= B=

11 D= A= C= B=

12 B= C= A= D=

TOTAL V= A= K= AD =

Saberite brojeve u svakoj koloni. Ukupni rezultati daju indikaciju vaše preferencije za svaki
od četiri glavna sistema reprezentacije. Što je veći rezultat, to je veća vaša preferencija.

U nastavku delim sa vama najopštije karakteristike svakog od reprezentativnih sistema.

Imajte na umu da, kao i kod svake generalizacije ili širokog okvira, uvek postoje izuzeci od
pravila.
 Vizuelci – osobe kojima je vid
najdominantniji reprezentativni sistem
Ove osobe razmišljaju u slikama. Vizuelni detalji dominiraju u njihovom pamćenju, dok su zvuci
(reč) i osećanja manje zastupljeni.

Vizuelci koriste reči kao što su videti, slika, pogled, izgled, pregled, fokus, jasno, maglovito, vizija,
treperenje, i fraze poput: izgleda mi kao, daj da vidim, pogledaj, baca senku na, zamagljen pogled
na stvari, sagledaj perspektivu, ružičaste naočare, širok pogled.

Ovim pojedincima je lako da opišu kako ljudi i stvari izgledaju, ali kada moraju da se sete šta je
rečeno ili kako su se osećali u tom trenutku, to im teže pada.
Njihova vizuelna distinkcija je bogata i detaljna.

Osnovne odlike vizuelnog tipa:

Teže tome da budu uredni i negovani, zato što žele da izgledaju dobro. A šta očekuju od vas? Da,
isto!
Insistiraju da ih gledate u oči dok pričate sa njima
Koriste vizuelizaciju za pamćenje i donošenje odluka – često dobijaju uvide u nešto.
Maštoviti su i možda imaju poteškoće da izraze svoje ideje rečima.
Govore brže od opšte populacije, zato što imaju sliku/slike u svom umu i ako je to još i pokretna
slika ili film, imaju mnogo toga da ispričaju, a tako malo vremena!
Iz istog razloga prekidaju druge u priči, jer kada im dođe slika, ako je ne iskomuniciraju odmah već
sačekaju dok drugi završe, proći će i zaboraviće šta su hteli da kažu.
Preferiraju lične interakcije – da vide drugu osobu i njegove/njene reakcije.
Pišu kratke imejlove. Ciljaju da prenesu glavne karakteristike slike koju imaju, a zaboravljaju da
ostali ne vide tu sliku, te im je potrebno više podataka.
Žele da vidite ili da vam se pokažu koncepti, ideje ili kako se nešto radi. Žele da vidite širu sliku.
Možda se neće setiti onoga o čemu ste razgovarali i imaju tendenciju da postanu zbunjeni ako im
date previše verbalnih instrukcija. Međutim, ako možete da im nacrtate mapu ili sliku, onda će
tačno videti šta govorite.
Lakše pamte lica nego imena.
Ometa ih vizuelna aktivnost, a manje buka.
Dišu gornjim delom grudnog koša, a disanje je plitko i često, i većina gestikulacija se odvija u
predelu grudnog koša.
Imaju tendenciju da upiru prstom.
Auditivci – osobe kojima je najdominantniji sluh
kao reprezentativni sistem
Ljudi čiji je auditivni sistem dominantan u stanju su da razlikuju zvukove bolje od slika i osećanja.

Auditivci koriste reči kao što su zvuk, čuti, diskutovati, slušati, glasno, primedba, glasina, recimo,
zanemeo, melodija, i fraze kao što su: jasno i glasno, zvuči mi kao, melodija, na sva zvona,
glasnogovornik, prede kao mače, da ti pravo kažem, od reči do reči.

Oni pažljivo slušaju šta ljudi imaju da kažu i prihvataju to ako zvuči ispravno. Sećaju se događaja i
iskustava po pesmama koje su slušali u to vreme ili po tonu glasa koji je osoba koristila. Često će
nagnuti glavu kako bi naćulili uho da bi najjasnije primili zvuk. To su ljudi koji rado provode sate na
telefonu.

Oni imaju tendenciju da pamte tačne reči koje su sagovornici koristili, tačno se sećaju o čemu se
govorilo na sastancima ili prezentacijama, ali neće zapamtiti grafički prikaz, šta je osoba koja je
prezentovala nosila ili kako su se osećali u tom trenutku.
Ovim ljudima je lakše da se prisete karakteristika nečijeg glasa, pozadinske buke, razgovora i
atmosfere nego bilo čega drugog.

Auditivci imaju tendenciju da:

Primete suptilne promene u tonu glasa i bolje reaguju na određene boje glasa.
Percipiraju i stvaraju predstave od sekvenci i mogu lakše da pamte usmena uputstva ili
informacije.
Uče slušajući i postavljajući pitanja.
Uživaju u diskusijama i radije komuniciraju razgovarajući, a manje pisanim putem.
Mrze kada ih neko prekida dok govore.
Njihov celi grudni koš se širi dok dišu.
Pričaju o problemima i vole da imaju nekoga na raspolaganju kao zvučnu ploču za svoje ideje.
Lako ih ometa buka jer su njihovi perceptivni filteri podešeni da slušaju.
Glava im je često nagnuta na jednu stranu kao da nešto slušaju.
Ponekad dodiruju uši ili prave ritmične ljuljajuće pokrete udovima ili celim telom dok pričaju ili
slušaju.
Njihov glas je obično bogat, širokog spektra i veoma rezonantan.
Mrze da ih prekidaju dok govore.
Kinestetičari – osobe kojima je najdominantniji
osećaj kao reprezentativni sistem
Kada je dominantno kinestetičar, osoba koristi osećanja za obradu informacija. Ove osobe se oslanjaju
na to što osećaju više nego na ono što vide ili čuju.
Obično donose odluke na osnovu unutrašnjih osećanja, a ne na osnovu informacija koje su pročitali ili
čuli.

Kinestetičari koriste reči kao konkretan, emocionalan, osetljiv, čvrst, tok, osećanje, dodir, težak,
opterećujući, tvrd, pritisak, uhvatiti, mlak, temelj, stres, struktura, demonstracija, i fraze kao što su:
svodi se na, imati teret za vratom, žestoka svađa, uhvati se ukoštac, vući konce i početi od nule.

Oni koji imaju kinestetiku kao dominantan sistem reprezentacije vole da steknu osećaj za stvari i ljude.
Njima je važno da osete odeću, stisnu dinju, skinu trunčice sa sagovornikove garderobe, podignu
stvari i igraju se njima. Oni moraju da se kreću. Kinestetičari obrađuju informacije sporije od vizuelaca i
auditivaca, često gledajući dole, ispred sebe, dok izlažu – bukvalno dobijaju osećaj za ono o čemu se
priča.

Ovaj tip ljudi ima potrebu da se sastanu lično sa sagovornikom. Razgovori telefonom njima nisu
dovoljni, predlog ugovora njima nije dovoljan, oni moraju da se sastanu sa vama lično, da se rukuju sa
vama, osete vašu energiju i steknu osećaj kakva ste osoba i da li žele da sarađuju sa vama.

Kinestetičare krase sledeće odlike:

Ton njihovog glasa je dubok, prave česte pauze u govoru i pričaju sporije od opšte populacije.
Zašto? Zato što im treba vremena da se povežu sa svojim osećanjima u vezi sa temom.
Disanje im je duboko i obično dišu iz stomaka.
Gestikuliraju u nivou stomaka, rukama okrenutim nadole.
Njihova glava je često sagnuta i može im biti problem da održe kontakt očima.
Povezani su sa telom i osećanjima i stimulišu ih telesne nagrade kao što je zagrljaj ili dodir
(naravno, kada dolazi od bliske osobe).
Uče kroz pokret, radeći ili kroz dodir.
Od milja ih zovemo ’pipavci’ jer stiču iskustvo tako što dodiruju.
Važnije im je da odeća koju nose bude udobna od toga kako izgleda.
Donose odluke na osnovu osećanja.
Ulaze u lični prostor sagovornika – da bi osetili energiju druge osobe, što vizuelce tera na
povlačenje unazad.
Audio-digitalni tip – dominantan im je
reprezentativni sistem koji se bavi logikom i
unutrašnjim dijalogom
Tokom procesa izgradnje naših modela sveta, jezik se vezuje za naša iskustva. Skup simbola, reči i
pravila koji regulišu njihovu upotrebu čini jedinstven i poseban reprezentativni sistem koji zovemo
audio-digitalnim.

Ovaj reprezentativni sistem nije analogan kao ostali sistemi reprezentacije i nije povezan ni sa jednim
specifičnim čulom.

Da bih vam ukazala na razliku između auditivnog i audio-digitalnog reprezentativnog sistema, daću
vam primer:

1. Dali ste mi predlog za saradnju koji ima smisla i želeo bih da dobijem više detalja.
2. Vaša priča o saradnji meni zvuči dobro i hteo bih više da čujem o tome.

Pogodili ste, pod A je primer audio-digitalnog iskaza, a pod B iskaza auditivne osobe.

Auditivno-digitalna osoba koristi reči kao što su logika, zdrav razum, razum, sistem, razumeti,
razmišljati, analizirati, znati, naučiti, i fraze kao što su: dužna pažnja, razmotriću ideju, uzeću u
razmatranje, da sumiramo, da smislim.
Osobama sa ovim reprezentativnim sistemom neophodno je da razumeju zašto je nešto važno;
uputstva moraju da imaju smisla, sve mora da bude pobrojano i logično. Oni ne samo da uživaju u
štampanim materijalima i dijagramima već́ su im isti potrebni za bolje razumevanje podataka. Kada im
iznosite informacije, često hvataju beleške i traže da im se iznesu i detalji.

Audio-digitalne osobe imaju:

Razvijenu potrebu da razumeju svet, da shvate kako su stvari povezane i kako funkcionišu.
Česte unutrašnje dijaloge sa samim sobom i drugim ljudima. Može se desiti da kažu kako se sećaju
da su razgovarali s vama na određenu temu iako vi znate da nisu. Zapravo, oni su tu konverzaciju
imali sa vama, ali u svom umu!
Uče tako što zamišljaju kako prolaze kroz proces.
Retko su spontani, jer vole da razmišljaju o stvarima.
Logika igra ključnu ulogu u procesu odlučivanja, kao i činjenice i brojke.
Pamte po koracima, postupcima, sekvencama.
Često deluju odsutno i disocirano i mogu da pričaju o sebi u trećem licu.
 Razumevanje reprezentativnih sistema nam
omogućava da identifikujemo strategije sagovornika i
njihov preferirani način primanja informacija. Ako
prepoznamo da komuniciramo sa kinestetičarom,
znaćemo da je važno da se vidimo uživo, da
pripremimo uzorke (ako ih ima) i da koristimo što više
kinestetičkih reči i fraza, kao što je prethodno
navedeno.
Da zaključimo...

Sposobnost da prepoznamo i razumemo

reprezentativne sisteme i da svoju komunikaciju
prilagodimo svakom od njih nije samo korisna za
profesionalce u prodaji, HR-u, marketingu,
menadžmentu, koučingu…. već je i neophodna ako
želimo da budemo u top 5% u branši.

Jer, sve je u komunikaciji, i (ne)razumevanje, i

(ne)uspeh i (ne)prilika! Kada naučimo svrsishodno da
komuniciramo i da prilagođavamo komunikaciju
sagovorniku, otvaramo vrata poverenja i povezanosti!
perspic iatis unde
ste natus error sit Kao što sam na početku napomenula, ovaj test vam je
atem accus antium samo indikacija za otkrivanje vašeg dominantnog
reprezentativnog sistema i ukazuje na opšte
que laud antium." karakteristike koje krase predstavnike ostalih
reprezentativnih sistema. Naravno, imaćete na umu da
izuzeci uvek postoje!

Ako želite da vam se precizno izmeri vaš dominantni

reprezentativni sistem i da saznate koliko ste fleksibilni
u drugim reprezentativnim sistemima, kao i u ostalih
60 preferencija razmišljanja, prijavite se za
NAVIGATOR edukaciju.
Šta je NAVIGATOR edukacija?
NAVIGATOR je dvodnevna transformaciona edukacija koja nam daje i uvide i alate za brzu
i laku navigaciju poslovnim okruženjem, timovima, procesima i rezultatima.

NAVIGATOR pristupa od korena i naglašava važnost samosvesti i razumevanja sebe kao

osnove za poslovni uspeh. Kroz osvešćivanje primarnih mehanizama preferencija
razmišljanja, motivacije i ponašanja, polaznik stiče duboke uvide i ključno razumevanje
toga šta je tačno potrebno uraditi za poboljšanje rezultata u komunikaciji, donošenju
odluka, produktivnosti, kao i u brojnim drugim aspektima poslovnog života.

Dvodnevna NAVIGATOR edukacija se sastoji od sledećih faza:

01 Pripremna faza – individualni rad

Procena – u srži ove transformacije je AI alat pod nazivom Identity Compass; to je moćno
oruđe koje otkriva i otključava skriveni potencijal pojedinca. Polaznik popunjava Identity
Compass, a zatim se generiše personalizovani izveštaj koji ocrtava jedinstvene osobine
ličnosti i motivaciju.
Konsultacija – sa sertifikovanim konsultantom individualno se prolazi kroz izveštaj, kako bi
polaznik razumeo rezultate procene i identifikovao prostor za rad i napredak. Ovaj proces
je dizajniran da neguje otvoreni dijalog i samorefleksiju.

02 Dvodnevna edukacija

Na njoj učesnici, sa jasnim razumevanjem svoje ličnosti i motivacije, rade sa trenerom na

kreiranju akcionih planova za lični i profesionalni razvoj.

03 Integracija

Četiri 30-minutne konsultacije, u periodu od dva meseca nakon edukacije, koje polazniku
služe kao podrška i pomoć u implementaciji akcionog plana.

w w w . y o u r n a m e . c o m
O autorki
Branislava Majstorović je sertifikovani
ECA Advanced Business & Management
Coach, IANLP akreditovani trener i ekspert
u oblastima menadžmenta i liderstva.
Ima preko 20 godina rukovodećeg iskustva
u internacionalnim kompanijama.

Branislava je kroz svoje iskustvo stekla

duboko razumevanje izazova sa kojima se
pojedinci i timovi susreću na putu građenja
karijere u korporativnom okruženju.

U proteklih 10 godina, podržala je preko 1.000 pojedinaca na njihovom putu da

preispitaju istine u koje biraju da veruju. Multidisciplinarnim pristupom, njeni
klijenti stiču duboko razumevanje sopstvenih strategija, višeslojnu perspektivu
situacije, i autentične alate za sledeći korak kome teže.

Kao kouč i trener, Branislava sarađuje sa velikim brojem kompanija, domaćih i

stranih, u njihovoj nameri da kreiraju svrsishodniju radnu atmosferu i balans u
životima zaposlenih.
Branislava je i psihoterapeut transakcione analize pod supervizijom, konsultant
socijalne panorame i psihologije mentalnog prostora, IEMT i POY praktičar.

Najveći deo radnog vremena provodi u držanju timskih treninga i individualnom

radu sa rukovodiocima.

Trenutno je u toku prijavljivanje polaznika za prolećnu NLP Practitioner edukaciju

koja počinje 2. i 3. marta 2024. godine.
Obezbedite svoje mesto!

Branislava Majstorović
 Branislava Majstorović
Business & Management Coach & NLP Trainer

kontakt telefon: +381 60 478 4250

Email adresa: kontakt@branamajstorovic.rs
Web addresses: www.branamajstorovic.rs